OBRAZLOŽENjE
PREDLOGA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je odredba člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano da Republika uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Važeći Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik PC”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16), koji Predlog zakona stavlja van snage, donet je 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje Bolonjskom procesu. Taj zakon je sačinjen u skladu sa principima na kojima se zasniva Bolonjski proces (usvajanje zajedničkog okvira za uporedivost kvalifikacija i diploma, uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova, uvođenje evropskih standarda za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti, kretanje studenata i nastavnika unutar jedinstvenog evropskog prostora, pojednostavljenje postupka priznavanja diploma itd.)
Razvoj visokog obrazovanja i dalje će biti zasnovan na usklađenosti sa principima na kojima se formira evropski prostor visokog obrazovanja, uz poštovanje institucionalne autonomije i akademskih sloboda i uz obezbeđenje punog učešća studenata, nastavnog osoblja, visokoškolskih ustanova, naučne i stručne javnosti i poslodavaca u kreiranju i razvoju prostora visokog obrazovanja u Republici.
Ciljevi donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju su:
1) unapređivanje i kontinuirano usaglašavanje sa evropskim standardima u oblasti sistema kontrole i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju;
2) povećanje relevantnosti visokog obrazovanja, kako za privredu, tako i za društvo u celini;
3) sticanje funkcionalnih znanja i kompetencija i povećanjae zapošljivosti svršenih studenata u zemlji i u inostranstvu;
4) unapređenje informacionog sistema u oblasti visokog obrazovanja.
U periodu primene Zakona o visokom obrazovanju, koji u više navrata menjan i dopunjavan (2008, 2010, 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godine), uočeni su problemi u vezi sa: postupkom akreditacije i vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa, uspostavljanjem jedinstvenog informacionog sistema u oblasti visokog obrazovanja, angažovanjem nastavnika i saradnika, završetkom započetih studija u propisanom roku i po započetom programu i pravilima studija.
Osim toga, konstatovana je i potreba da se izvrši usaglašavanje predmetnog zakona sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12) i drugim propisima u oblasti obrazovanja, zaštite podataka o ličnosti i finansiranja javnog sektora.
Predlogom zakona izvršeno je odgovarajuće preciziranje i unapređivanje važećih zakonskih rešenja, ali i uvođenje novih radi rešavanja uočenih problema.
Imajući u vidu broj izmenjenih i dopunjenih članova u odnosu na važeći Zakon o visokom obrazovanju, celishodnije je doneti novi zakon nego vršiti nove izmene i dopune važećeg zakona, što je u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Službeni glasnik RS”, broj 21/10).
Shodno navedenom, pripremljen je Predlog zakona o visokom obrazovanju.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
U glavi I. Predloga zakona (čl. 1–9) sadržane su osnovne odredbe, kojima se utvrđuje predmet ovog zakona, definiše delatnost visokog obrazovanja, utvrđuju ciljevi i principi visokog obrazovanja, definiše autonomija, akademske slobode, akademski integritet i pravo na visoko obrazovanje.
Predlog zakona definiše delatnost visokog obrazovanja kao delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju i istovremeno, kao sastavni deo međunarodnog, a posebno evropskog obrazovnog, naučnog, odnosno umetničkog prostora.
Kod utvrđivanja ciljeva i principa visokog obrazovanja primenjena su temeljna načela osnovnih evropskih dokumenata koji se odnose na oblast visokog obrazovanja.
Predlogom zakona, u odnosu na važeći zakon, uvode se dva nova cilja: obrazovanje kreativne populacije koja neprekidno usvaja i stvara nova znanja i unapređenje međunarodne otvorenosti sistema visokog obrazovanja.
Uvode se novi principi na kojima se zasniva visoko obrazovanje: akademski integritet, jedinstvo nastave, naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada i inovativne delatnosti, kao i stručnog rada, povezanost sa preduniverzitetskim obrazovanjem i zaštita intelektualne svojine u procesima transfera znanja.
Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim četvorogodišnjim srednjim obrazovanjem, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje, a izuzetno i lica bez stečenog srednjeg obrazovanja za upis na studijske program iz polja umetnosti.
U glavi II. Predloga zakona (čl. 10–32) razrađen je sistem obezbeđivanja kvaliteta visokog obrazovanja.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje (u daljem tesktu: Nacionalni savet), Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (u daljem tekstu: Nacionalno akreditaciono telo), Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija za akreditaciju) i ministarstvo nadležno za poslove visokog obrazovanje (u daljem tekstu: Ministarstvo) imaju nadležnosti i ovlašćenja od značaja za obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja.
Nacionalni savet je visoko stručno telo, čije članove imenuje i razrešava Vlada po proceduri koja je utvrđena predmetnim zakonom. Sastav Nacionalnog saveta obezbeđuje kompetentnost u kreiranju politike visokog obrazovanja i njegove uloge u društvu, kao i u pogledu usmeravanja i obezbeđivanja razvoja te delatnosti. Nacionalni savet u okviru svoje nadležnosti obavlja niz poslova i zadataka od značaja za obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja, a od naročitog značaja je utvrđivanje standarda i procedura za proveru kvaliteta rada visokoškolskih ustanova i studijskih programa koji garantuju odgovarajući nivo kvaliteta u domenu visokog obrazovanja i koji omogućavaju poređenje domaćih visokoškolskih ustanova i sistema studija sa visokoškolskim ustanovama i sistemima studija u evropskom prostoru visokog obrazovanja.
Nacionalni savet, na predlog Nacionalnog akreditacionog tela, utvrđuje: standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, standarde za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, standarde za početnu akreditaciju, standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa.
U nadležnosti Nacionalnog saveta je i: predlaganje Ministarstvu mera za unapređenje sistema visokog obrazovanja; davanje mišljenje o politici upisa na visokoškolske ustanove; davanje mišljenje u postupku donošenja propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za delatnost visokog obrazovanja; predlaganje Vladi normativa i standarda rada visokoškolskih ustanova, kao i materijalnih sredstava za njihovo ostvarivanje, po pribavljenom mišljenju Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola strukovnih studija; odlučivanje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije; utvrđivanje smernica u vezi sa organizacijom, sprovođenjem i izdavanjem odgovarajućeg sertifikata kratkog programa studija; utvrđivanje naučne, umetničke, odnosno stručne oblasti u okviru polja; utvrđivanje liste stručnih, akademskih i naučnih naziva sa naznakom zvanja odgovarajućeg stepena studija iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih, akademskih i naučnih naziva dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku, utvrđivanje osnova za izradu kodeksa o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama, i obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom.
Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 je predviđeno obrazovanje Nacionalnog akreditacionog tela. Obrazovanjem tog tela obezbeđuje se da postupke akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta sprovodi telo koje je nezavisno od akademske zajednice i punopravno članstvo u međunarodnim asocijacijama ENQA (Evropska asocijacija agencija za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju) i EQAR (Evropski registar agencija za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju). Stručni organ Nacionalnog akreditacionog tela je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta koja sprovodi postupke akreditacije i spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova.
Nacionalno akreditaciono telo obrazuje Vlada, radi obavljanja poslova akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, spoljašnjeg vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju i ima svojstvo pravnog lica. Odlukom Vlade utvrđuje se pravni oblik tog tela koje neće imati status korisnika budzetskih sredstava.
Nacionalno akreditaciono telo ima svoje organe: organ upravljanja – upravni odbor, čije članove imenuje Vlada na predlog Konferencije univerziteta (u daljem tekstu: KONUS) i Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola (u daljem tekstu: KAVŠ), iz reda redovnih profesora univerziteta, odnosno profesora strukovnih studija, organ poslovođenja – direktora, stručni organ – Komisiju za akreditaciju i stručne službe koje obavljaju tehničko-administrativne poslove.
Zakonom je propisano da se postupkom akreditacije utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju propisane standarde kvaliteta i da visokoškolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom. Akreditacija se sprovodi redovno na sedam godina na zahtev visokoškolske ustanove. Postupak spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta sprovodi Komisija za akreditaciju redovno u četvrtoj godini akreditacionog perioda. Ti postupci se mogu sprovoditi i vanredno, na zahtev Nacionalnog saveta i Ministarstva.
Ukoliko se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da visokoškolska ustanova ne ispunjava potrebne uslove, u izveštaju o sprovedenoj kontroli visokoškolskoj ustanovi se određuju mere za ispravljanje utvrđenih nedostataka i naknadnog praćenja u trajanju od šest meseci. U slučaju da visokoškolska ustanova ni nakon šest meseci ne ispravi utvrđene nedostatke, Komisija za akreditaciju izrađuje završni izveštaj sa negativnom ocenom, a Nacionalno akreditaciono telo donosi rešenje o oduzimanju akreditacije. Na rešenje o oduzimanju akreditacije zbog negativnog završnog izveštaja o kontroli kvaliteta visokoškolska ustanova ima pravo da izjavi žalbu Nacionalnom savetu.
U postupku za akreditaciju, Nacionalno akreditaciono telo može da izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa i da donese rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju. Prilikom podnošenja zahteva, Nacionalno akreditaciono telo može da izda potvrdu visokoškolskoj ustanovi da je podnet uredan zahtev, ili da donese zaključak kojim upućuje visokoškolsku ustanovu da dopuni zahtev nedostajućom dokumentacijom u roku od 30 dana, a ako ustanova ne kompletira zahtev u ostavljenom roku zahtev se odbacuje. Rok za donošenje rešenja, odnosno odluke po zahtevu za akreditaciju počinje da teče od dana prijema urednog zahteva.
Na rešenje o odbijanju zahteva za akreditaciju visokoškolska ustanova može da podnese žalbu Nacionalnom savetu, preko Nacionalnog akreditacionog tela. Po podnetoj žalbi Nacionalni savet formira tročlanu Žalbenu komisiju koja se imenuje sa liste recezenata koju su utvrdile KONUS i KAVŠ. Na osnovu izveštaja i predloga žalbene komisije, Nacionalni savet donosi odluku.
Ukoliko Nacionalno akreditaciono tela u ponovnom postupku ne odluči u skladu sa pravnim shvatanjem Nacionalnog saveta, Nacionalni savet će rešenjem koje je konačno u upravnom postupku sam odlučiti o zahtevu za akreditaciju.
Visokoškolska ustanova kojoj je odbijen zahtev za akreditaciju može podneti novi zahtev za akreditaciju u roku od 90 dana od dana donošenja konačnog rešenja o odbijanju zahteva.
KONUS i KAVŠ (u daljem tekstu: Konferencije) obrazuju se radi koordiniranja rada, utvrđivanja zajedničke politike i ostvarivanja zajedničkih interesa visokoškolskih ustanova u njihovom sastavu. U skladu sa tim, one imaju i ulogu partnera Nacionalnog saveta i Ministarstva, kada ova tela razmatraju pitanja od značaja za obavljanje delatnosti odgovarajućih visokoškolskih ustanova. Konferencije utvrđuju i listu recezenata koji učestvuju u radu žalbene komisije Nacionalnog saveta, u postupu akreditacije i u postupku žalbe na rešenje o oduzimanju akreditacije u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta visokoškolske ustanove.
Studentske konferencije (univerziteta, odnosno akademija strukovnih studija i visokih škola strukovnih i visokih škola akademskih studija) predstavljaju oblik povezivanja studenata, kojim se obezbeđuje institucionalni okvir za ostvarivanje uloge studenata kao partnera u procesu visokog obrazovanja. Zakonom je predviđeno da predstavnici studentskih konferencija mogu učestvovati u radu Nacionalnog saveta kada se razmatraju pitanja od značaja za kvalitet visokog obrazovanja, sa pravom učestvovanja u odlučivanju.
Uloga Ministarstva koncipirana je tako da ono obezbeđuje sponu između interesa akademske zajednice i drugih državnih organa i tela koji su odgovorni za kreiranje i sprovođenje politike visokog obrazovanja. Osim toga, ministarstvo obavlja poslove: izdavanja dozvola za rad visokoškolskim ustanovama; raspodele finansijskih sredstava iz budzeta Republike namenjenih visokoškolskim ustanovama i kontrole njihovog korišćenje; planiranja politike upisa studenata na studije koje ostvaruju visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika, odnosno Autonomna pokrajina Vojvodina; vrši nadzor nad radom visokoškolskih ustanova; utvrđuje postupak spoljašnjeg vrednovanja; vrši nadzor nad zakonitošću propisa koje donosi Nacionalni savet u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava i obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
Ministarstvo se takođe stara o usklađivanju sistema obrazovanja i vaspitanja Republike sa trendovima razvoja obrazovanja u Evropi i preduzima potrebne radnje za: obezbeđenje punopravnog učešća u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja i obuka i praćenjea efekata učešća u tim programima; ostvarivanje učešća predstavnika Republike u radnim grupama i aktivnostima koje se organizuju u sklopu Otvorenog metoda koordinacije, Bolonjskog procesa i drugih inicijativa na nivou Evropske unije i Evrope u celini.
U glavi III. Predloga zakona (čl. 33–42) uređena je materija studija i studijskih programa.
Prema vrsti studije se dele na akademske i strukovne. Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, dok strukovne studije osposobljavaju studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Prema stepenu studije mogu biti: prvog stepena (osnovne akademske, osnovne strukovne i specijalističke strukovne studije); drugog stepena (specijalističke akademske, master akademske i master strukovne studije) i trećeg stepena (doktorske akademske studije).
Studijski programi se ostvaruju u okviru obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, i to: prirodno-matematičke nauke, društveno-humanističke nauke, medicinske nauke, tehničko-tehnološke nauke i umetnost. Naučne i umetničke oblasti u okviru ovih polja utvrđuje Nacionalni savet, na predlog KONUS i KAVŠ.
Obim studija izražava se zbirom ESPB bodova, pri čemu zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske godine. Polazeći od toga, Predlogom zakona utvrđen je obim svih vrsta i nivoa studija, pri čemu je predviđena i mogućnost da se određeni akademski studijski programi organizuju integrisano u okviru osnovnih i master studija.
Predlogom zakona je propisano da se između različitih studijskih programa u okviru istog stepena i vrste studija može vršiti prenošenje ESPB bodova u skladu sa opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, odnosno sporazumom visokoškolskih ustanova.
Predlogom zakona uređuju se studijski programi za sticanje zajedničke diplome, što omogućava da studijske programe organizuju i izvode dve ili više domaćih, odnosno domaćih i stranih visokoškolskih ustanova.
Predlog zakona uvodi mogućnost da visokoškolske ustanove organizuju kratke programe studija sa jasno definisanom strukturom, svrhom i ishodima učenja, u obimau od 30 do 60 ESPB bodova, za koji se izdaje sertifikat o završenom kratkom programu studija i stečenim kompetencijama. Na ovaj način omogućava se brži odgovor visokoškolskih ustanova na potrebe tržišta rada i veća prilagodljivost lica sa visokim obrazovanjem tržištu rada, jer završavanjem kratkog programa lice može odmah da se uključi u proces rada u određenoj oblasti.
Predlogom zakona uređena je oblast završnog rada na svim nivoima studija. Posebna pažnja posvećena je doktorskoj disertaciji. Visokoškolska ustanova na kojoj se brani doktorska disertacija obavezna je da doktorsku disertaciju i izveštaj komisije o oceni doktorske disertacije učini dostupnom javnosti, i to u elektronskoj verziji na zvaničnoj internet stranici ustanove i u štampanom obliku u biblioteci ustanove, najmanje 30 dana pre usvajanja izveštaja komisije na nadležnom organu, kao i do odbrane disertacije. Takođe, propisana je obaveza univerziteta da ustanovi digitalni repozitorijum u kojem se trajno čuvaju elektronske verzije odbranjenih doktorskih disertacija, zajedno sa izveštajem komisije za ocenu disertacije, podacima o mentoru i sastavu komisije i podacima o zaštiti autorskih prava, kao i da sve navedene podatke učine javno dostupnim i da kopiju sadržaja koji se čuva u repozitorijumu u roku od tri meseca od odbrane teze dostavi u centralni repozitorijum koji vodi Ministarstvo.
Predlogom zakona propisana je obaveza za visokoškolske ustanove koja u redovnom roku ne podnese zahtev za ponovnu akreditaciju studijskog programa da donese odluku o ukidanju tog studijskog programa, da u tom slučaju zatečenim studentima omogući završetak studija po započetom studijskom programom i pravilima studija, kao i da u propisanom roku od 30 dana od dana donošenja odluke Ministarstvu dostavi odluku o ukidanju studijskog programa, radi unošenja promena u registar akreditovanih visokoškolskih ustanova i u registar akreditovanih studijskih programa.
Glava IV. Predloga zakona (čl. 43-58) odnosi se na vrste, sastav, osnivanje, organizaciju, imovinu i dozvolu za rad visokoškolske ustanove.
Samostalne visokoškolske ustanove su: univerzitet, akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih studija.
Samostalna visokoškolska ustanova osniva visokoškolske jedinice kao oblike unutrašnje organizacije i određuje njihov status u pogledu prava istupanja u pravnom prometu i poslovanju, prava upravljanja, odlučivanja i dr. Fakultet i umetnička akademija mogu se osnivati kao visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta. Navedene visokoškolske jedinice imaju svojstvo pravnog lica ako ostvaruju najmanje tri akreditovana studijska programa. Statut, odnosno opšti akti visokoškolskih jedinica moraju biti u skladu sa statutom samostalne visokoškolske ustanove.
Integrativna funkcija univerziteta i drugih samostalnih visokoškolskih ustanova definisana je članom 58. Predloga zakona. Integrativna funkcija univerziteta podrazumeva da je univerzitet, nosilac aktivnosti u obavljanju delatnosti visokog obrazovanja (donošenje studijskih programa, upis studenata, izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa nastavnika, izdavanje diploma i dodatka diplomi i dr), i da je ovlašćen da uređuje unutrašnju organizaciju i odnose unutar nje, uključujući i prenošenje pojedinih ovlašćenja na visokoškolske jedinice u njenom sastavu.
U cilju sprečavanja zloupotreba naziva ustanova koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja, Predlogom zakona predviđeno je da naziv: univerzitet, fakultet, umetnička akademija, akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih studija, u pravnom prometu mogu koristiti samo visokoškolske ustanove koje imaju dozvolu za rad koja je izdata u skladu sa ovim zakonom, shodno čemu su propisane odgovarajuće nadležnosti za prosvetne inspektore u delu Predloga zakona kojim su propisane kaznene odredbe.
Predlogom zakona je propisano: ko može biti osnivač visokoškolske ustanove, organizacija visokoškolske ustanove, postupak izdavanja, izmene, dopune i oduzimanja dozvole za rad, promena naziva, sedišta i statusa visokoškolske ustanove i ukidanje visokoškolske ustanove.
Visokoškolska ustanova može početi sa obavljanjem delatnosti po dobijanju dozvole za rad, koju na način i po postupku propisanom članom 52. Predloga zakona izdaje Ministarstvo.
Visokoškolska ustanova koja je dobila dozvolu za rad može vršiti upis studenata tek po dobijanju uverenja o akreditaciji visokoškolske ustanove i studijskog programa.
U postupku izdavanja dozvole za rad visokoškolske ustanove čiji osnivač nije Republika dužne su da pored ostale propisane dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost standarda za početnu akreditaciju, dostave i dokaz o osnivačkom kapitalu, odnosno o bankarskoj garanciji čija je visina utvrđena standardima koje donosi Nacionalni savet.
U glavi V. Predloga zakona (član 59), bliže su određeni pojmovi naučnoistraživačkog i umetničkog rada i njihovih funkcija na univerzitetu. Predviđena je i mogućnost komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog ili umetničkog rada tako da univerzitet, odnosno druga visokoškolska ustanova može biti osnivač naučnih instituta, inovacionih centara, centara izuzetnih vrednosti, centra za transfer tehnologija, poslovno-tehnološkog inkubatora, naučno-tehnološkog parka i drugih organizacija za obavljanje inovacione delatnosti i pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata istraživanja, u skladu sa zakonom.
Glavom VI. Predloga zakona (čl. 60–66) uređeni su organi visokoškolske ustanove: organ upravljanja, organ poslovođenja, stručni organi i studentski parlament.
Organ upravljanja je savet. Mandat članova saveta traje četiri godine. Od ukupnog broja članova saveta univerziteta, fakulteta, odnosno umetničke akademije u sastavu univerziteta i akademije strukovnih studija, predstavnici visokoškolske ustanove čine 55%, predstavnici osnivača 30% i predstavnici studenata 15%. Od ukupnog broja članova saveta visoke škole i visoke škole strukovnih studija, predstavnici visokoškolske ustanove čine 45%, predstavnici osnivača 40% i predstavnici studenata 15%. Razlog za različitu strukturu članova saveta nalazi se u činjenici da visoke škole i visoke škole strukovnih studija nemaju iznad sebe univerzitet koji vrši nadzor nad njihovim radom.
Broj članova i sastav saveta visokoškolske ustanove čiji osnivač nije Republika, uređuje se osnivačkim aktom visokoškolske ustanove.
Organ poslovođenja univerziteta je rektor, fakulteta dekan, akademije strukovnih studija predsednik, a visoke škole i visoke škole strukovnih studija, direktor. Organ poslovođenja bira savet visokoškolske ustanove iz reda nastavnika koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom. Mandat organa poslovođenja traje tri godine, sa mogućnošću još jednog uzastopnog izbora.
U slučaju donošenja pravnosnažne presude za krivično delo ili teže povrede kodeksa akademskog integriteta lica koje obavlja dužnost organa poslovođenja, savet visokoškolske ustanove konstatuje prestanak dužnosti organa poslovođenja. Ukoliko savet propusti da u propisanom roku donese odluku o prestanku dužnosti, odnosno odluku o razrešenju organa poslovođenja, prosvetni inspektor predlaže ministru donošenje odgovarajuće odluku o pretanku dužnosti, odnosno o razrešenju organa poslovođenja i imenuje vršioca dužnosti.
Univerzitet ima menadzera, čije se nadležnosti utvrđuju u skladu sa opštim aktom univerziteta.
Stručni organ univerziteta je senat, a stručni organ fakulteta, odnosno umetničke akademije je nastavno-naučno, odnosno nastavno-umetničko veće.
Broj stručnih organa visokoškolske ustanove nije ograničen zakonom, već je prepušteno da ova pitanja visokoškolska ustanova uredi statutom, uz obaveznu zastupljenosti predstavnika studenata pri raspravljanju i odlučivanju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova. U navedenim slučajevima broj studenata iznosi 20% ukupnog broja članova stručnog organa visokoškolske ustanove
Studentski parlament je organ u čijem su sastavu predstavnici studenata visokoškolske ustanove, odnosno visokoškolske jedinice, upisanih na studije u školskoj godini u kojoj se bira studentski parlament. Mandat članova studentskog parlamenta traje dve godine.
U glavi VII. Predloga zakona (čl. 67–71) uređena je materija koja se odnosi na osnove finansiranja visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika, i to: izvore finansiranja, sredstva i namenu sredstava koje obezbeđuje osnivač, sopstvene prihode i školarine.
Propisana je obaveza visokoškolske ustanove da na svojoj internet stranici objavljuje merila za utvrđivanje visine školarine i odluku o visini školarine.
U odnosu na važeći zakon, Predlog zakona uvodi dve nove kateogorije koje se finansiraju sredstvima koje obezbeđuje osnivač, a to su, rad centara za transfer znanja i tehnologija i rad centara za karijerno vođenje i savetovanje.
Predlogom zakona propisana je i obaveza Ministarstva da kontinuirano prikuplja, prati i analizira podatke o sopstvenim prihodima visokoškolskih ustanova i njihovom trošenju, pojedinačno i ukupno.
U glavi VIII. Predloga zakona (čl. 72–88) uređena su zvanja i uslovi za izbor u određeno zvanje nastavnika i saradnika.
Nastavnici u zvanjima: docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora, mogu izvoditi nastavu na svim vrstama studija, a nastavnici u zvanjima: predavača, višeg predavača i profesora strukovnih studija, mogu izvoditi nastavu samo na strukovnim studijama.
U skladu sa opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove kojim se uređuje način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika, samostalna visokoškolska ustanova vrši izbor u zvanje nastavnika, a visokoškolska ustanova sa izabranim nastavnikom zaključuje ugovor o radu.
Zvanja nastavnika za koja se ne zasniva radni odnos su: gostujući profesor i profesor emeritus. Sa licem izabranim u neko od ovih zvanja visokoškolska ustanova zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.
Visokoškolska ustanova u skladu sa svojim opštim aktom kojim bliže uređuju način izbora i vreme izbora, može birati nastavnika veština i to samo u onim naučnim, stručnim i umetničkim oblastima za koje u Republici Srbiji ne postoje doktorske studije.
Na predlog stručnog organa, u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom i drugom stepenu studija, najviše do trećine časova aktivne nastave na predmetu u toku semestra, visokoškolska ustanova može na stručno-aplikativnim predmetima angažovati predavača van radnog odnosa. Nosioci predmeta zaposleni na visokoškolskoj ustanovi odgovorni su za obezbeđenje kvaliteta nastave koju realizuju predavači van radnog odnosa.
Zvanja saradnika su: saradnik u nastavi, asistent i asistent sa doktoratom, a u okviru izvođenja studijskih programa stranog jezika, lektor i viši lektor, uz mogućnost da se opštim aktom visokoškolske ustanove utvrde i druga zvanja saradnika.
Saradničko zvanje asistent sa doktoratom uvedeno je kako bi visokoškolska ustanova mogla da zadrži asistenta koji je doktorirao a kome je istekao drugi period angažovanja, u slučaju kada nema mogućnost da ga izabere u zvanje docenta. Na ovaj način omogućeno je da visokoškolske ustanove izvesno vreme zadrže najbolje doktorante, razvijaju njihove kompetencije za nastavu i ako se ukaže mogućnost, biraju ih u nastavničko zvanja.
Zvanja saradnika za izvođenje nastave na studijskim programima u okviru polja umetnosti su: umetnički saradnik, viši umetnički saradnik, samostalni umetnički saradnik, stručni saradnik, viši stručni saradnik i samostalni stručni saradnik.
Za pomoć u nastavi na akademskim studijama prvog stepena, visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa studenta akademskih studija prvog, drugog ili trećeg stepena. Za potrebe realizacije dela praktične nastave, koja se realizuje van visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (saradnik praktičar, klinički asistent i sl.) lice zaposleno u ustanovi gde se deo praktične nastave realizuje.
U glavi IX. Predloga zakona(čl. 89–93) uređena su prava i obaveze zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi, a posebno pravo nastavnika i saradnika na radno angažovanje na drugim samostalnim visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu kao i pravo penzionisanog nastavnika da zadrži zvanje koje je imao u trenutku penzionisanja i preuzete obaveze na master i doktorskim studijama kao mentor ili član komisije u postupku izrade i odbrane završnih radova, odnosno disertacija na tim studijama najduže još dve školske godine.
Predlogom zakona je predviđeno da nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Nastavniku u zvanju redovnog profesora koji je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ukoliko postoji potreba za nastavkom rada i ukoliko ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i ako je nakon sticanja zvanja redovnog profesora ostvario rezultate u naučnom radu, odnosno umetničkom stvaralaštvu i u razvoju naučnonastavnog podmlatka na fakultetu, može se produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom, na određeno vreme do dve godine, uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršava 70 godina života, a na osnovu kriterijuma koje donosi Nacionalni savet. Visokoškolska ustanova, odnosno univerzitet, može statutom da propiše i dodatne oštrije kriterijume.
U glavi X. Predloga zakona(čl. 94–96) utvrđena su osnovna pitanja režima studija, kao pravni okvir za detaljno uređivanje ove materije opštim aktom visokoškolske ustanove.
Visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku, a može organizovati polaganje ispita i izvoditi studije, odnosno pojedine delove studija, kao i organizovati izradu i odbranu završnog, master i specijalističkog rada i doktorske disertacije, odnosno ostvarivati studijski program na jeziku nacionalne manjine i na stranom jeziku ukoliko je takav program akreditovan kao poseban studijski program u skladu sa statutom.
Pored redovne nastave i nastave u sedištu, visokoškolska ustanova može da organizuje studije uz rad za studente koji su zaposleni i koji iz drugog razloga nisu u mogućnosti da redovno prate nastavu i studije na daljinu u skladu sa dozvolom za rad.
Visokoškolska ustanova je dužna je da u skladu sa svojim mogućnostima obezbedi uslove za studente sa invaliditetom.
Novina u odnosu na važeći zakon je mogućnost da visokoškolska ustanova organizuje studiranje uz rad, pri čemu se student koji studira uz rad pri upisu odgovarajuće godine studija opredeljuje za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 30 ESPB bodova što je dvostruko manje od broja ESPB bodova za koje se opredeljuju studenati koji se finansiraju iz budzeta. Izlazeći u susret specifičnim potrebama studenata koji rade, Predlog zakona omogućava da oni zadrže status studenta do isteka roka koji se određuje u trostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, dok je za studente koji ne rade to dvostruki broj školskih godina.
U glavi XI. Predloga zakona (čl. 97–110) uređena je materija koja se odnosi na status studenata, kako na sticanje i prestanak tog statusa, tako i na pravila studiranja.
Status studenta stiče se upisom na akreditovani studijski program koji organizuje i izvodi visokoškolska ustanova. Kandidati se upisuju na studije uz priznavanje opšte, odnosno stručne mature za upis na strukovne i akademske studije, odnosno umetničke mature za upis na studijske programe u oblasti umetnosti. Visokoškolska ustanova utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije. Rang lista prijavljenih kandidata za upis na studije prvog stepena sačinjava se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju u četvorogodišnjem trajanju, uspeha na maturi, i po potrebi na osnovu uspeha na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima, rezultata ispita za proveru znanja, odnosno sklonosti i sposobnosti, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Kandidati koji imaju položenu međunarodnu maturu (International Baccalaurate Diploma Programme i dr.) upisuju se pod istim uslovima.
Broj studenata koji se upisuje na studijske programe utvrđuje samostalna visokoškolska ustanova, pri čemu taj broj ne može biti veći od broja utvrđenog dozvolom za rad. Kada se radi o studijskim programima koji se finansiraju iz budzeta, na ustanovama čiji je osnivač Republika, broj studenata utvrđuje Vlada, po pribavljenom mišljenju visokoškolskih ustanova i Nacionalnog saveta.
Student koji se finansira iz budzeta pri upisu odgovarajuće godine studija opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB bodova, osim ako mu je do kraja studijskog programa ostalo manje od 60 ESPB bodova. Student koji se sam finansira pri upisu odgovarajuće godine studija opredeljuje se, u skladu sa studijskim programom, za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 37 ESPB bodova, osim ako mu je do kraja studijskog programa ostalo manje od 37 ESPB bodova. Student koji studira uz rad pri upisu odgovarajuće godine studija opredeljuje se, u skladu sa studijskim programom, za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 30 ESPB bodova, osim ako mu je do kraja studijskog programa ostalo manje od 30 ESPB bodova.
Obaveza studenta čije se studije finansiraju iz budzeta je da u toku svake školske godine, u okviru upisanog studijskog programa, ostvari 48 ESPB bodova, čime ostvaruje pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budzeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budzeta. Ukoliko ne ispuni ovu obavezu, student nastavlja studije u statusu studenta koji se sam finansira i plaća deo školarine obračunat srazmerno broju ESPB bodova za predmete za koje se opredelio.
Student sa invaliditetom i student upisan po afirmativnoj meri, koji u tekućoj školskoj godini ostvari 36 ESPB ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansiraju iz budzeta.
Lice koje završi studije određenog nivoa i vrste, stiče odgovarajući stručni, akademski, odnosno naučni naziv. Listu zvanja iz odgovarajućih oblasti, kao i skraćenice stručnih, akademskih i naučnih naziva utvrđuje Nacionalni savet, na predlog Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademija strukovnih studija.
U glavi XII. Predloga zakona (član 111) propisana je mogućnost da visokoškolska ustanova van okvira studijskih programa realizuje i programe obrazovanja tokom čitavog života i da uslove, postupak i način realizovanja tih programa bliže uredi svojim opštim aktima.
U glavi XIII Predloga zakona (čl. 112–129) propisane su evidencije koje vodi visokoškolska ustanova i registri koje vodi Ministarstvo kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete, svrha i zaštita podataka iz propisanih evidencija i registara.
Visokoškolska ustanova vodi matičnu knjigu studenata, evidenciju o izdatim diplomama i dodacima diploma, evidenciju o zaposlenima, evidenciju o priznatim stranim visokoškolskim ispravama radi nastavka školovanja i zapisnik o polaganju ispita, kao i evidenciju o polaznicima i izdatim sertifikatima o završenim kratkim programima studija.
Ministarstvo vodi registre akreditovanih visokoškolskih ustanova, akreditovanih studijskih programa, studenata i zaposlenih u visokoškolskim ustanovama.
Radi obezbeđivanja zaštite podataka o ličnosti u registru o studentima, uvodi se jedinstveni obrazovni broj, koji predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o studentu. Ovaj broj student dobija kada se prvi put upisuje na visokoškolsku ustanovu, osim ako mu je dodeljen na prethodnim nivoima obrazovanja.
Članovi 125. do 129. odnose se na javne isprave koje izdaje visokoškolska ustanova (diploma, dodatak diplomi i indeks) i razloge za oglašavanje diplome ništavom.
Diplomu o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi poništava samostalna visokoškolska ustanova: ukoliko je potpisana od neovlašćenog lica, ako imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze na način i po postupku utvrđenim zakonom i studijskim programom, ako imalac diplome nije ispunjavao uslove za upis na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, odnosno nije ispunjavao uslove za sticanje odgovarajućeg akademskog ili naučnog naziva, kao i ako završni rad, magistarski rad, odnosno doktorska disertacija nisu rezultat samostalnog rada studenta.
Ministar po službenoj dužnosti poništava diplomu koja je izdata od neovlašćene organizacije. Ukoliko viskoškolska ustanova i pored utvrđenih razloga za poništavanje ne poništi diplomu koja je potpisana od neovlašćenog lica, ako imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze na način i po postupku utvrđenim zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove i ako imalac diplome nije ispunjavao uslove za upis na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, odnosno uslove za sticanje odgovarajućeg akademskog ili naučnog naziva, diplomu može poništiti ministar po prethodno pribavljenom mišljenju komisije sastavljene od naučnika i stručnjaka iz odgovarajuće oblasti. Pre formiranja komisije, ministar je dužan da visokoškolskoj ustanovi odredi rok od 30 dana da sama poništi spornu diplomu.
U glavi XIV. Predloga zakona (čl. 130–134) propisan je postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava u svrhu daljeg nastavka školovanja i u svrhu zapošljavanja.
Priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja – akademsko priznavanje sprovodi samostalna visokoškolska ustanova po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa. Predlogom zakona određuje se nadležnost i rok u kome se donosi rešenje o akademskom priznavanju strane visokoškolske isprave, kao i pojam „suštinske razlike između vrste i nivoa postignutih znanja i veština i uslova za upis na određeni studijski program” kada akademsko priznavanje može biti uslovljeno sticanjem dodatnih ishoda učenja ili odbijeno.
Priznavanje strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja – profesionalno priznavanje sprovodi Ministarstvo preko unutrašnje organizacione jedinice ENIC/NARIC centra.
O izvršenom priznavanju strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja, izdaje se rešenje kojim se imaocu strane visokoškolske isprave utvrđuje naziv, vrsta, nivo i trajanje (obim) studijskog programa, odnosno kvalifikacija, koja je navedena u stranoj visokoškolskoj ispravi – na izvornom jeziku i u prevodu na srpski jezik, naučna, umetnička, odnosno stručna oblast u okviru koje je ostvaren studijski program, odnosno vrsta i nivo kvalifikacije u Republici. Na osnovu tog rešenja lice ostvaruje opšti pristup tržištu rada u Republici, ali nije oslobođeno od ispunjavanja posebnih uslova za obavljanje profesija koje su uređene zakonom ili drugim propisom.
Ministarstvo vodi evidenciju i trajno čuva dokumentaciju o sprovedenim postupcima za profesionalno priznavanje, a visokoškolske ustanove dokumentaciju o postupcima za akademsko priznavanje.
U glavi XV. Predloga zakona (član 135) propisano je da nadzor nad radom visokoškolskih ustanova vrši ministarstvo nadležno za poslove visokog obrazovanja, a da inspekcijski nadzor vrše inspektori, kao i koja su ovlašćenja inspektora.
Inspektor može u vršenju inspekcijskog nadzora da: poništi upis studenata u prvu godinu studija preko broja studenata utvrđenog, u skladu sa članom 99. ovog zakona; poništi upis studenata koji je obavljen suprotno odredbama ovog zakona; privremeno zabrani obavljanje delatnosti visokog obrazovanja, odnosno izvođenje studijskog programa pravnom licu koje tu delatnost obavlja suprotno odredbama ovog zakona, uverenju o akreditaciji, odnosno dozvoli za rad; predloži ministru donošenje odluke o prestanku dužnosti, odnosno o razrešenju organa poslovođenja iz člana 64. stav 8. ovog zakona; izrekne opomenu i naloži ili predloži mere i ostavi primereni rok za otklanjanje uočenih nezakonitosti; u slučaju nepostupanja visokoškolske ustanove po aktu iz tačke 5) ovog stava, donosi rešenje kojim izriče mere za otklanjanje nezakonitosti i štetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza; predloži ministru razrešenje organa poslovođenja samostalne visokoškolske ustanove koja u svom sastavu nema visokoškolske jedinice ako nije postupio po aktu iz stava 4. tačka 6) ovog člana, odnosno da predloži rektoru da preduzme mere iz člana 64. stav 3. ovog zakona ako dekan nije postupio po aktu iz stava 4. tačka 6. ovog člana; pravosudnom organu podnose krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izda prekršajni nalog ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva po zakonu ili drugom propisu; podnese prekršajnu prijavu protiv pravnog lica koje u pravnom prometu istupa pod nazivom iz člana 43. stav 1. ovog zakona a koje nema dozvolu za rad izdatu u skladu sa ovim zakonom i preduzima druge mere za koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen
U glavi XVI. Predloga zakona(član 136) propisani su iznosi novčanih kazni za visokoškolsku ustanovu i odgovorno lice u njoj, u slučaju da je učinjen prekršaj.
U glavi XVII. Predloga zakona(član 137) propisano je da na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, poslove utvrđene članom 22. stav 2, članom 31. stav 1. tač. 2), 4) i 7), članom 42. stav 6, članom 51. stav 1, članom 52. st. 2, 5, 8, 12, 13. i 18, članom 53. st. 2, 8, 11. i 13, članom 54. stav 2, članom 55. stav 2, članom 57. st. 8. i 10, članom 62. stav 6, članom 64. st. 8. i 9, članom 99. stav 3, članom 127. st. 6−8, članom 129. stav 3. i članom 135. ovog zakona, kao poverene poslove, obavlja, preko svojih organa, Autonomna pokrajina Vojvodina.
U glavi XVIII. Predloga zakona (član 138) je zbog uspostavljenog privremenog pravnog sistema na delu teritorije Republike propisano da na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, Vlada ima prava i obaveze osnivača, do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244.
U glavi XIX. Predloga zakona (čl. 139–156) sadržane su prelazne i završne odredbe u kojima su propisani rokovi za usaglašavanje sa odredbama ovog zakona, kao i prestanak važenja dosadašnjih propisa.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje obrazovaće se u skladu sa ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a danom izbora članova Nacionalnog saveta prestaje mandat članovima Nacionalnog saveta izabranim po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada će obrazovati Nacionalno akreditaciono telo najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada će utvrditi normative i standarde rada visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika i materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje u roku do dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom akta o jedinstvenom obrazovnom broju koji će doneti u roku od tri meseca od dana stupanja zakona na snagu.
Nacionalni savet će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom standarda za akreditaciju studijskih programa specijalističkih strukovnih studija prvog stepena, koje će doneti u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoju organizaciju i opšte akte sa ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Konstituisanje organa upravljanja, stručnih organa i studentskog parlamenta, kao i izbor organa poslovođenja visokoškolskih ustanova u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se po isteku mandata organa konstituisanih po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, kao i mandat organa poslovođenja izabranih po tim propisima, a postupak izbora organa poslovođenja pokrenuće se najkasnije šest meseci pre isteka mandata organa.
Započeti izbori u zvanje nastavnika i saradnika prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po tim propisima, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) radni odnos prestaje 30. septembra 2018. godine.
Izuzetno, nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) može se produžiti radni odnos ako ispunjava uslove iz člana 93. ovog zakona, s tim što se rok na koji se može produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine računa od 30. septembra 2018. godine.
Do početka primene propisa koji uređuju opštu, stručnu i umetničku maturu, upis na osnovne studije vrši se u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona i opštim aktom visokoškolske ustanove.
Studenti upisani na studije do stupanja na snagu ovog zakona u skladu s odredbama čl. 82–88. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) mogu završiti studije po započetom studijskom programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, računato od dana početka studiranja tog studijskog programa.
Studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Studenti upisani na magistarske studije do 10. septembra 2005. godine imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine.
Kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do 10. septembra 2005. godine, odnosno studenti doktorskih studija po propisima koji su važili do toga datuma, imaju pravo da steknu naučni stepen doktora nauka, odnosno da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine.
Stručni, akademski, odnosno naučni naziv koji je stečen prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16), u pogledu prava koja iz njega proizlaze, izjednačen je sa odgovarajućim nazivom u skladu sa članom 127. tog zakona.
Lice koje je steklo ili stekne stručni naziv specijaliste strukovnih studija završavanjem specijalističkih strukovnih studija u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Započeti postupci za izdavanje dozvole za rad i akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po tim propisima.
U postupcima u kojima je izjavljena žalba do stupanja na snagu ovog zakona, drugostepeni postupak okončaće se prema propisima po kojima je žalba izjavljena.
U postupcima u kojima se žalba izjavi nakon stupanja na snagu ovog zakona, postupak po žalbi sprovešće se u skladu sa ovim zakonom.
Do imenovanja liste recezenata iz člana 27. stav 1. tačka 7), odnosno člana 29. stav 1. tačka 7) ovog zakona, Nacionalni savet će imenovati Žalbenu komisiju od recezenata koje je imenovala Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta do stupanja na snagu ovog zakona.
Koferencija univerziteta i Konferencija akademija i visokih škola će raspisati javni poziv za popunjavanje liste recezenata iz člana 27. stav 1. tačka 7), odnosno člana 29. stav 1. tačka 7) ovog zakona o roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Započeti postupci za priznavanje strane visokoškolske isprave, odnosno vrednovanja stranog studijskog programa prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po tim propisima.
Do imenovanja recenzenata u skladu sa član 27. stav 1. tačka 7) i članom 29. stav 1. tačka 7) ovog zakona, za potrebe davanja stručnog mišljenja u postupku prvog vrednovanja stranog studijskog programa radi zapošljavanja, ministar obrazuje komisiju od najmanje tri recenzenta sa liste Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Visokoškolska ustanova kojoj je izdato uverenje o akreditaciji ustanove, odnosno studijskog programa, u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, dužna je da podnese zahtev za redovnu akreditaciju u roku od šest godina od dana izdavanja uverenja o akreditaciji.
Visokoškolska ustanova kojoj je izdato uverenje o akreditaciji studijskog programa specijalističkih strukovnih studija drugog stepena, dužna je da podnese zahtev za akreditaciju studijskog programa specijalističkih studija prvog stepena najkasnije do početka školske 2018/2019. godine.
Do početka rada Nacionalnog akreditacionog tela, postupak provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa obavljaće se po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona.
Visokoškolska ustanova koja nije sprovela postupak spoljašnje provere kvaliteta u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, dužna je da podnese zahtev za redovnu spoljašnju proveru kvaliteta u roku od četiri godine od dana dostavljanja izveštaja o obavljenoj spoljašnjoj proveri kvaliteta.
Univerzitet će objaviti konkurs za izbor menadzera u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Visokoškolska ustanova će za studenta kome u ustanovi preduniverzitetskog obrazovanja nije dodeljen JOB, u roku od mesec dana od dana upisa prvog semestra, zatražiti od Ministarstva dodelu JOB-a, odnosno privremenog JOB-a.
Studentima upisanim na studije do stupanja na snagu ovog zakona visokoškolska ustanova će dodeliti JOB, odnosno privremeni JOB, u automatizovanom postupku preko JISP-a, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sredstva za sprovođenje ovog zakona u 2017. godini obezbeđena su Zakonom o budzetu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 99/16) u glavi 24.4, program 2005, programska aktivnost/projekat 0003-0014, u ukupnom iznosu od 39.995.302.000,00 dinara.
S obzirom da se Predlogom zakona uvodi obaveza Republike Srbije da na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač finansira centre za transfer znanja i tehnologije i centre za karijerno vođenje i savetovanje, za sprovođenje ovog zakona u narednim godinama biće potrebno obezbediti dodatna sredstva.
Obrazovanje Nacionalnog akreditacionog tela neće imati efekte na budzet Republike Srbije, s obzirom da je članom 14. stav 3. Predloga zakona propisano da se ovo telo finansira iz prihoda od naknada za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju i drugih prihoda, u skladu sa zakonom.
Uvođenje obaveze da se sredstva od osnivača koriste za finansiranje centara za transfer znanja i tehnologija i centara za karijerno vođenje i savetovanje studenata član 69. stav 1. tač. 10) i 13) Predloga zakona, zahtevaće dodatna sredstva za angažovanje po jednog zaposlenog u svakom od centara na osam univerziteta čiji je osnivač Republika, u iznosu od 15.781.116,00 dinara godišnje.
Specifikacija godišnjih troškova po centrima data je u tabelama 5 i 6:
Tabela 5. Projekcija godišnjih troškova za centre za transfer znanja i tehnologija za 8 državnih univerziteta u Republici Srbiji
Radno mesto(broj izvrš.) Koeficijent Osnovica Neto platamesečno Bruto mese-čna plata Bruto plata godišnje
Tabela 6. Projekcija godišnjih troškova za centre za karijerno vođenje i savetovanje studenata za 8 državnih univerziteta u Republici Srbiji
Radno mesto(broj izvršilaca) Koeficijent Osnovica Neto platamesečno Bruto mesečna plata Bruto plata godišnje
Napominjemo da će za adekvatno funkcionisanje centara za transfer znanja i tehnologija biti potrebno angažovanje dva zaposlena u 2018. i dodatna sredstva u iznosu 15.781.116,00, odnosno tri zaposlena u 2019. godini i dodatna sredstva u iznosu od 23.671.674,00 dinar , na svih osam državnih univerziteta.
Za centre za karijerno vođenje i savetovanje u 2018. godini biće potrebno angažovanje dva zaposlena u 2018. i 2019. godini i dodatna sredstva u iznosu 15.781.116,00, na svih osam državnih univerziteta.
Članom 32. Predloga zakona utvrđeno je da se Ministarstvo stara o usklađivanju sistema obrazovanja i vaspitanja Republike sa trendovima razvoja obrazovanja u Evropi i da u tom cilju preduzima sve potrebne radnje za obezbeđenje punopravnog učešća u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja i obuka, praćenje efekata učešća u ovim programima, učešća u radnim grupama i aktivnostima koje se organizuju u sklopu Otvorenog metoda koordinacije, Bolonjskog procesa i drugih sličnih inicijativa koje su pokrenute na nivou Evropske unije i Evrope u celini.
Napominjemo da za sprovođenje ovog člana neće biti potrebna dodatna sredstva jer je Ministarstvo od početka procesa pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji obezbeđivalo sredstva za učešće članova radnih grupa Ministarstva u tim telima i pomenutim programima. Sredstva su obezbeđena Zakonom o budzetu za 2017. godinu i Finansijskim planom Ministarstva za 2017. godinu, program 2001 Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovanja, funkcija 980 obrazovanje neklasifikovano na drugom mesti, programska aktivnost 0013 – Podrška integraciji u evropski obrazovni prostor.
Pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata naučnih istraživanja i osnivanje inovacionih centara, centara izuzetnih vrednosti, naučno-tehnoloških parkova, čl. 49. i 59. Predloga zakona, neće imati finansijskih efekata po budzet Republike Srbije, s obzirom da će ih visokoškolske ustanove finansirati iz sopstvenih sredstava.
Uvođenje kategorije predavača van radnog odnosa, član 80. Predloga zakona, neće imati efekata na budzet Republike Srbije s obzirom da neće biti u radnom odnosu na visokoškolskoj ustanovi. Njegovo dodatno angažovanje u visokoškolskoj ustanovi, u ovoj kategoriji finansiraće se iz sopstvenih sredstava visokoškolske ustanove.
Smanjenje broja potrebnih ESPB bodova sa 48 na 60 neće stvoriti dodatne troškove, s obzirom da se odredba člana 88. stav 1. važećeg Zakona o visokom obrazovanju, koja se odnosi na broj ostvarenih ESPB bodova koje je potrebno ostvariti kako bi se student finansirao iz budzeta u narednoj školskoj godine nikada nije bila primenjivana. To je rađeno ili na osnovu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju tako što je ili produžavan rok u kojem studenti imaju pravo da se finansiraju iz budzeta ili tako što je za svaku školsku godinu propisivan izuzetak od primene člana 88. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju i spuštanjem broja bodova za rangiranje upravo na 48.
Tokom primene važećeg zakona, koji je više puta menjan, pa i pogledu potrebnog broja ESPB bodova za pravo na rangiranje za budzetsko finansiranje, sve vreme se primenjuje broj od 48 ESPB. Predlogom zakona, koji ima ambiciju da bude realan i primenljiv, ovo stanje se trajno legalizuje.
To praktično znači da nije moguće izračunati efekat smanjenja broja potrebnih bodova za rangiranje na teret budzeta, s obzirom da je u pitanju isti način finansiranja studenata koji se primenjuje od donošenja Zakona o visokom obrazovanju.
Polazeći od programa Vlade, koji je u svom ekspozeu predstavila predsednica Vlade Ana Brnabić, u delu koj se odnosi na visoko obrazovanje, napomenuto je kao ključno izvršiti promenu načina finansiranja fakulteta novim zakonom koji će omogućiti da se fakulteti finansiraju po modelu zasnovanom na performansama, a ne na osnovu broja studenata. U tom cilju Vlada je odlučila da se nacrt posebnog zakona o finansiranju visokog obrazovanja sačini kroz DeliveryUnit. Namera je da se finansiranje visokoškolskih ustanova vrši se na osnovu performancebasedcontract-a i realizovanih ciljeva i rezultata koje visokoškolska ustanova ostvari u određenom periodu. U delu koji se odnosi na finansiranje, Predlog zakona je sačinjen tako da ide u susret novom zakonu o finansiranju visokoškolskih ustanova, u smislu praćenja merljivih indikatora ostvarenja ciljeva i rezultata kroz Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) u poglavlju o evidencijama i u njemu su date osnove za prikupljanje podataka za osnovno i dodatno finansiranje.
Iz navedenih razloga, s obzirom da će biti donet novi Zakon o finansiranju visokog obrazovanja, kojim će biti uređeni i normativi i standardi iz člana 68.stav 5. i člana 141. nije potrebno iskazati finansijske efekte.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se predmetni zakon o visokom obrazovanju donese po hitnom postupku. Naime, Predlogom zakona je u pogledu uslova za utvrđivanje statusa studenta u pogledu finansiranja studija u narednoj godini studija uspostavljen kriterijum koji se odnosi na potreban broj ESPB bodova (48) za rangiranje u okviru budzetske kvote, a radi ostvarivanja, odnosno zadržavanja budzetskog statusa u narednoj školskoj godini. Školska godina na visokoškolskim ustanovama, po pravilu, počinje 1. oktobra kada se prilikom upisa u narednu godinu studija utvrđuje status studenta u pogledu finansiranja studija. Status studenta u pogledu finansiranja studija je takođe od uticaja i na utvrđivanje i ostvarivanje drugih prava studenata, prevashodno iz oblasti studentskog standarda u narednoj godini studija.
Donošenjem ovog zakona po hitnom postupku obezbediće se pravne pretpostavke blagovremene primene njegovih odredaba.