O B R A Z L O Ž E Nj E
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budzete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Članom 99. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština usvaja budzet Republike Srbije, na predlog Vlade.
II. OBRAZLOŽENjE STRUKTURE PRIHODA REPUBLIČKOG BUDžETA
oceni tekućih makroekonomskih kretanja;
revidiranim projekcijama za 2012. godinu;
planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici do kraja 2012. godine
1. Tekuća makroekonomska kretanja
U privredi Srbije, u prvih šest meseci 2012. godine, nastavljene su nepovoljne tendencije započete u drugoj polovini 2011. godine sa drugim talasom globalne ekonomske krize. Prvu polovinu 2012. godine obeležava opadanje privredne aktivnosti, usporavanje izvoza i uvoza robe, povećanje platnobilansne i fiskalne neravnoteže, porast inflacije, pad zaposlenosti, povećanje nezaposlenosti, realni rast zarada, povećanje restriktivnosti monetarne politike, deprecijacija dinara, smanjenje deviznih rezervi, usporavanje kreditne aktivnosti banaka i visok udeo problematičnih kredita u ukupno odobrenim kreditima.
Tabela 1. Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar-jul 2012. godine
Ekonomski indikatori I-VII 2012I-VII 2011Stope, % Bruto domaći proizvod, realni rast -1,01 Industrijska proizvodnja, fizički obim -4,0 Prerađivačka industrija -3,5 Realni promet u trgovini na malo -1,8 Turizam, noćenja -3,7 Vrednost građevinskih radova, stalne cene2 27,7 Obim saobraćajnih usluga2 -6,3 Obim telekomunikacionih usluga2 23,8 Potrošačke cene, kraj perioda 5,4 Potrošačke cene, prosek perioda 4,5 Izvoz robe izražen u evrima 1,0 Uvoz robe izražen u evrima 5,7 Prosečna neto zarada, ukupno, realni rast 5,0 Ukupan broj zaposlenih, prosek perioda -1,4 Aktivno nezaposlena lica 0,5 Januar-jul 2012milioni EUR Spoljnotrgovinski deficit -3.576,7 Deficit tekućeg računa, bez donacija -1.959,03 Neto priliv stranih direktnih investicija -138,13 Devizne rezerve NBS, kraj perioda 10.141 Devizna štednja stanovništva, kraj perioda 7.895
1 Preliminarna procena RZS
2 Podatak se odnosi na prvi kvartal 2012. godine
3 Podatak se odnosi na period januar-jun 2012. godine
Izvor: RZS, NBS, NSZ
Prema preliminarnim podacima RZS, privreda Srbije je u recesiji. Nakon međugodišnjeg usporavanja rasta BDP u trećem i četvrtom kvartalu 2011. godine (0,7% i 0,5%) zabeležen je pad BDP u prvom i drugom kvartalu 2012. godine (-1,3% i -0,6%). Prema desezoniranim podacima, BDP je realno smanjen u drugom (-0,1%), trećem (-0,9%) i četvrtom (-0,8%) kvartalu 2011. godine, kao i u prvom (-0,2%) 2012. godine. Recesione tendencije u privredi Srbije u velikoj meri su posledica usporavanja privredne i spoljnoekonomske aktivnosti u zoni evra i zemljama regiona kao najznačajnijih partnera Srbije u oblasti trgovine i investicija. Situaciju u privredi dodatno su otežali nepovoljni vremenski uslovi u februaru i suša koja će usloviti veliki međugodišnji pad poljoprivredne proizvodnje.
[pic]
Međugodišnji pad fizičkog obima industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci 2012. godine je iznosio 4%. Najviše je redukovana proizvodnja prerađivačke industrije (-3,5%), posebno njene oblasti oslonjene na izvoz (proizvodnja gvožđa i čelika i hemijskih proizvoda). U ovom periodu promet robe u trgovini na malo realno je smanjen za 1,8%, a turistički promet, meren brojem noćenja turista, je smanjen za 3,7%. Građevinska aktivnost, merena vrednošću izvedenih radova, u prvom kvartalu 2012. godine je povećana za 27,7%, fizički obim saobraćaja je smanjen za 6,3%, dok je obim telekomunikacionih usluga povećan za 23,8%. Poljoprivreda je zabeležila pad bruto dodate vrednosti u prvom kvartalu 2012. godine od 1,3%, a očekuje se veći pad poljoprivrede na godišnjem nivou.
[pic]
Opadanje privredne aktivnosti pratilo je usporavanje rasta izvoza i uvoza robe. Međugodišnja stopa rasta izvoza robe izražena u evrima u periodu januar-jul 2012. godine je iznosila 1%, a uvoza robe 5,7%. Na kraju jula 2012. godine spoljnotrgovinski deficit iznosio je 3.577 mil. evra. Deficit tekućih transakcija u periodu januar-jun 2012. godine iznosio je 1.959 mil. evra. Pokrivenost uvoza izvozom u prvih sedam meseci 2012. godine iznosila je 57,8%.
[pic]
Inflacija merena potrošačkim cenama u prvih sedam meseci 2012. godine u odnosu na decembar 2011. godine je iznosila 5,4% kao posledica povećanja cena voća i povrća i neprehrambenih proizvoda. Međugodišnja inflacija je povećana u maju i junu i na kraju jula je iznosila 6,1% i probila gornju granicu ciljane inflacije.
[pic]
U periodu januar–jul 2012. godine na međugodišnjem nivou zabeležen je realni rast zarada. Ukupna prosečna neto zarada isplaćena u prvih sedam meseci je iznosila 40.472 dinara i realno je povećana za 5%. Prosečna neto zarada u javnom sektoru u periodu januar-jun 2012. godine je iznosila 45.493 dinara i realno je povećana za 3,4%.
[pic]
Ukupan broj zaposlenih u prvih sedam meseci 2012. godine je smanjen za 1,4%, a broj aktivno nezaposlenih lica je povećan za 0,5%. Anketna stopa nezaposlenosti je povećana sa 23,7% u novembru 2011. godine na 25,5% u aprilu 2012. godine kao posledica sporog oporavka privredne i investicione aktivnosti u zemlji. Anketna stopa zaposlenosti je smanjena na 34,3% u formalnoj ekonomiji i na 17% u neformalnoj ekonomiji.
[pic]
2. Revidirane makroekonomske projekcije za 2012. godinu
Budzet Republike za 2012. godinu je zasnovan na proceni realnog rasta BDP od 1,5% koju su osporila privredna kretanja već u prvom kvartalu 2012. godine. Polazeći od pogoršanja tendencija u privrednim kretanjima u prvoj polovini 2012. godine i od novih procena Međunarodnog monetarnog fonda revidirana je projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora za Srbiju za 2012. godinu.
Prema najnovijim procenama MMF iz jula 2012. godine, predviđa se usporavanje globalnog rasta, pad privredne aktivnosti u evrozoni (-0,3%), stagnacija privredne aktivnosti na nivou EU 27 (0,0%) i usporavanje rasta u zemljama centralne i istočne Evrope na 1,9%. Povećani eksterni rizici vezani za smanjenje izvozne tražnje, smanjenje priliva stranog kapitala, rast kamatnih stopa, rast cena energenata i hrane i rast inflacije, smanjuju ekonomske izglede Srbije u pogledu makroekonomske stabilnosti, privrednog rasta i zaposlenosti.
Tabela 2. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji
2011 2012 Realni rast bruto domaćeg proizvoda¹, % Svet ukupno 3,9 3,5 Evropska unija 1,6 0,0 SAD 1,7 2,0 Zemlje u razvoju 6,2 5,6 Rast svetske trgovine,% 5,9 3,8 Stopa nezaposlenosti, %2 Evrozona 10,1 10,9 SAD 9,0 8,2 Potrošačke cene, godišnje promene, % Razvijene ekonomije 2,7 2,0 Zemlje u razvoju 7,2 6,3 Rast cena nafte, u dolarima, godišnje, promene, % 31,6 -2,1
¹ Svetski BDP računat po paritetu kupovne moći 2 Svetski ekonomski pregled, april 2012. godine
Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, jul 2012. godine
Procenjuje se da će stopa realnog pada BDP u 2012. iznositi 0,5%, a stopa inflacije 9,1% (decembar 2012 /decembar 2011). Pad privredne aktivnosti usloviće pad zaposlenosti u 2012. godini od 1,5%. Procenjuje se za 2012. godinu rast izvoza robe i usluga u evrima od 2,9% i rast uvoza robe i usluga od 1,7%, uz spoljnotrgovinski deficit od 17,8% BDP i deficit tekućeg računa od 10,4% BDP.
Investicije će zabeležiti realni pad od 6,5%, dok će lična potrošnja realno pasti za 0,9%, a državna potrošnja rasti po stopi od 5,0%. Takođe, očekuje se da će spoljnotrgovinski saldo roba i usluga ublažiti pad BDP i dati pozitivan doprinos od 0,7 p.p., dok je doprinos finalne domaće tražnje negativan (-1,2 p.p).
Tabela 3. Procena osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije
Ostvarenje Procena 2011 2012 BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 3.175,0 3.301,3 BDP, realni rast, % 1,6 -0,5 Realni rast pojedinih komponenti, BDP, % Lična potrošnja -0,6 -0,9 Državna potrošnja -1,6 5,0 Investicije u fiksni kapital 26,9 -6,5 Izvoz robe i usluga 3,9 2,9 Uvoz robe i usluga 6,9 0,7 Saldo roba i usluga, u evrima, % BDP -16.6 -17,8 Saldo tekućeg računa, u evrima, % BDP -8,9 -10,4 Inflacija, kraj perioda, % 7,0 9,1 Broj zaposlenih, godišnji prosek, u 000 1.746 1.720
Izvor: MFP
Opadanje privredne aktivnosti u 2012. godini posledica je usporavanja aktivnosti u većini sektora privrede pod uticajem drugog talasa globalne ekonomske krize koji je uslovio smanjenje tražnje u svetu i smanjenje priliva stranog kapitala zbog nelikvidnosti svetske privrede i opreza stranih investitora pri donošenju investicionih odluka. Posledice sporog oporavka realnog sektora zbog pada investicija i slabe potrošnje i izvoza negativno su se odrazile na zaposlenost i životni standard stanovništva.
3. Ekonomska politika u 2012. godini
Ekonomska politika do kraja 2012. godine biće usmerena na održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i na podsticanje privrede. U tom cilju doneće se i sprovoditi program fiskalne konsolidacije i program antikriznih mera za privredu, koji će značajno doprineti oporavku privrede i izlasku iz recesije.
Fiskalna politika biće usmerena na sprovođenje mera za smanjenje fiskalnog deficita i na štednju kod svih budzetskih korisnika. Monetarna politika biće usmerena na stabilnost cena i kursa i na stabilnost finansijskog sistema, uz održavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi.
Vlada će radi smanjenja budzetskog deficita i oporavka privrede doneti set mera fiskalne politike sa efektima kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, kao i program antikriznih mera za privredu. Od posebnog značaja biće stimulativne mere za privredu kao što su subvencionisanje kredita za likvidnost privrede i stambenih kredita za novogradnju. Pored toga, važne mere za podsticanje i rasterećenje privrede su i skraćivanje rokova za naplatu potraživanja od javnog sektora, kao i ukidanje nepotrebnih parafiskalnih nameta i taksi koje plaćaju preduzeća. Efekti stimulativnog paketa za privredu ispoljiće se u zaustavljanju pada privredne aktivnosti i spoljnotrgovinske razmene i u stabilizaciji ključnih makroekonomskih indikatora.
Vlada je krajem avgusta usvojila Plan vanrednih mera za ublažavanje posledica od nepovoljnog uticaja vremenskih uslova na ovogodišnju proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura. Ovim merama, koje će imati značajne efekte na budzet Republike, obezbediće se odgovarajuće olakšice poljoprivrednicima u cilju umanjenja nastale štete na poljoprivrednim usevima zbog dugotrajne suše i pružiti pomoć u pripremi kvalitetne jesenje setve, pre svega kroz subvencionisanje nabavki repromaterijala (dizel gorivo, mineralno đubrivo, seme za setvu).
4. Konsolidovani budzet sektora države u 2012. godini
Konsolidovani budzet sektora države obuhvata prihode i rashode svih nivoa vlasti (budzet Republike Srbije sa svim izvorima finansiranja, finansijske planove Organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, JP „Putevi Srbije”, lokalnu samoupravu i AP Vojvodina).
Tabela 4: Konsolidovani budzet sektora države u 2012. godini
Plan2012 Trenutno stanje(bez mera) Predlog rebalansa Projekcija budzeta 2013 Ukupni prihodi 1.483,0 1.471,0 1.499,5 1.648,7 Tekući prihodi 1.481,2 1.469,3 1.497,4 1.646,7 Poreski prihodi 1.276,8 1.293,0 1.312,0 1.437,6 Porez na dohodak 160,6 162,7 165,5 178,9 Doprinosi 437,3 446,2 447,7 473,1 Porez na dobit 43,5 53,5 53,6 59,4 PDV 362,8 364,5 372,2 424,4 Akcize 191,0 185,8 192,6 221,8 Carine 34,0 35,0 35,0 32,2 Ostali porezi 47,6 45,4 45,4 47,8 Neporeski prihodi 204,3 176,3 185,4 209,0 Donacije 1,8 1,7 2,1 2,0 Ukupni rashodi i izdaci 1.635,1 1.706,4 1.721,9 1.792,4 Tekući rashodi 1.480,8 1.549,8 1.576,0 1.647,6 Rashodi za zaposlene 361,1 379,9 376,8 399,1 Doprinosi na teret poslodavca 65,7 67,2 68,9 72,2 Kupovina roba i usluga 227,0 241,4 253,2 243,9 Kamate 63,5 71,0 71,0 92,9 Subvencije 98,1 102,4 113,3 112,0 Penzije 477,1 476,3 474,0 500,9 Socijalna zaštita 161,4 178,0 182,5 194,9 Ostali tekući rashodi 26,9 33,6 36,4 31,6 Kapitalni izdaci 144,2 140,2 129,9 131,3 od čega projektni zajmovi 42,8 39,9 37,8 41,3 Budzetski krediti 10,0 16,4 16,0 13,5 Ukupan deficit konsolidovanog budzeta, u mlrd dinara -152,1 -235,4 -222,4 -143,8 Ukupan deficit konsolidovanog budzeta, u % BDP -4,6 -7,1 -6,7 -4,0
Konsolidovani budzet države za 2012. godinu prvobitno je planiran sa deficitom od 152,2 mlrd dinara, odnosno 4,6% BDP. Ovakva fiskalna pozicija planirana je na sledećim osnovama:
Očekivanom rastu ekonomije u 2012. godini od 1,5% BDP
Tada važećim sporazumom sa MMF.
Polazne pretpostavke su se značajno promenile:
Umesto rasta, privreda Srbije je u recesiji i očekuje se realni pad BDP od -0,5%. Prema podacima RZS zabeležen je pad BDP u prvom i drugom tromesečju 2012. godine (-1,3% i -0,6%). Prema desezoniranim podacima, BDP je realno smanjen u drugom (-0,1%), trećem (-0,9%) i četvrtom (-0,8%) tromesečju 2011. godine, kao i u prvom (-0,2%) 2012. godine. Recesione tendencije u privredi Srbije u velikoj meri su posledica usporavanja privredne i spoljnoekonomske aktivnosti u zoni evra i zemljama regiona kao najznačajnijih partnera Srbije u oblasti trgovine i investicija. Situaciju u privredi dodatno su otežali nepovoljni vremenski uslovi u februaru i suša koja će usloviti veliki međugodišnji pad poljoprivredne proizvodnje.
U prvoj polovini godine potrošnja je bila veća od dogovorenog okvira. Konsolidovani deficit države u periodu januar – jun ove godine iznosio je 111,8 mlrd dinara, dok je dogovoreni ciljani deficit, prema programu sa MMF trebalo da bude najviše 61 mlrd dinara.
Pri nepromenjenim okolnostima deficit u 2012. godini iznosio bi 235,4 mlrd dinara, odnosno 7,1% BDP. Imajući u vidu da se mere fiskalne konsolidacije u ovoj godini mogu sprovesti samo u poslednjem tromesečju, efekat mera na smanjenje deficita sektora države u ovoj godini je srazmerno mali. Procenjuje se da bi primenom mera deficit sektora države do kraja godine mogao biti manji za 0,4% BDP.
Mere fiskalne konsolidacije koje se donose u ovoj godini ključni doprinos smanjenju deficita daju u 2013. godini. Bez mera u poreskoj politici (povećanje opšte stope PDV, stope poreza na prihode od kamata i dividendi, izmene u akciznoj politici), naplate neporeskih prihoda koji pripadaju državi (AOD) i politici rashoda (pravila o indeksaciji plata i penzija, u skladu sa realnim mogućnostima), deficit sektora države iznosio bi preko 7% BDP. Primena mera predviđenih programom fiskalne konsolidacije na prihodnoj i rashodnoj strani dovodi do smanjenja deficita sektora države na 4% BDP u 2013. godini.
Efekti mera na prihodnoj strani smanjuju deficit za 1,6% BDP, dok uštede na rashodnoj strani smanjuju deficit za 1,3% BDP. Efekti mera na rashodnoj strani biće i veći jer pojedine mere, kao što su, uštede zbog smanjenja najvećih plata u javnom sektoru, uštede po osnovu ukidanja nepotrebnih agencija i državnih institucija i uštede na javnim nabavkama, nisu mogle biti u kratkom roku precizno kvantifikovane.
Tabela 5. Efekti programa fiskalne konsolidacije i uticaj na smanjenje deficita konsolidovanog budzeta sektora države u 2012. i 2013. godini
Mere na prihodnoj strani 2012 2013 Porez na dohodak (dividende i udeli u dobiti, prihodi od kamate, sa 10% na 15%) 2,2 6,5 Porez na dobit (povećanje stope sa 10% na 12%) 0,0 5,5 PDV – Povećanje opšte stope sa 18% na 20% 6,7 33,8 Akcize na cigarete 4,0 6,3 Akcize na derivate nafte 2,8 2,5 Prihodi od PDV po osnovu većih akciza 1,0 1,8 Ukupno poreski prihodi 16,7 56,4 Mere na rashodnoj strani: Uštede po osnovu ograničenog rasta plata u javnom sektoru i penzija (oktobar 2%, april 2%) 3,7 26,5 Uštede po osnovu racionalnog planiranja rashoda, nakon ukidanja sopstvenih prihoda državnih organa 3,0 20,0 Uštede zbog smanjenja najvećih plata u javnom sektoru (Zakon o maksimalnim platama) Uštede po osnovu ukidanja nepotrebnih agencija i državnih institucija Uštede na javnim nabavkama Ukupno uštede na rashodima 6,7 46,5 Efikasnija naplata neporeskih prihoda 2,8 17,5 Efekat na smanjenje deficita 26,2 120,4
5. Obrazloženje prihoda i primanja budzeta
Prihodi i primanja budzeta za 2012. godinu utvrđena su u sledećim iznosima:
Tabela 6. Prihodi i primanja budzeta Republike Srbije
Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA 829.596.389.982 1. Poreski prihodi 71 700.643.000.000 1.1. Porez na dohodak građana 7111 45.800.000.000 1.2. Porez na dobit preduzeća 7112 48.000.000.000 1.3. Porez na dodatu vrednost 7141 372.167.000.000 Porez na dodatu vrednost u zemlji 115.467.000.000 Porez na dodatu vrednost iz uvoza 254.300.000.000 Porez na promet proizvoda 2.400.000.000 1.4. Akcize 717 192.100.000.000 Akcize na derivate nafte 89.800.000.000 Akcize na duvanske prerađevine 88.000.000.000 Ostale akcize 14.300.000.000 1.5. Carine 715 35.000.000.000 1.6. Ostali poreski prihodi 7.576.000.000 2. Neporeski prihodi 127.354.584.353 Transferi između budzetskih korisnika na različitom nivou vlasti 733 6.227.433.000 Prihodi od imovine 741 8.660.000.000 Takse 742 20.300.000.000 Novčane kazne 743 5.600.000.000 Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 41.328.034.353 od toga: prihodi od prodaje dobara i usluga indirektnih budzetskih korisnika 20.028.034.353 Ostali neporeski prihodi 741,744,745,77,78,8 45.239.117.000 od toga: deo dobiti javnih preduzeća 745123 11.000.000.000 višak prihoda nad rashodima NBS 741212 2.800.000.000 3. Donacije 1.598.805.629
Planirana primanja budzeta Republike Srbije u 2012. godini, u odnosu na prvobitno procenjene prihode u 2012. godini, nominalno su manja za 0,2%.
Projekcija primanja budzeta u 2012. godini sačinjena je na bazi:
ostvarenih primanja budzeta Republike Srbije u periodu januar – avgust 2012. godine i procene ostvarenja do kraja 2012. godine;
projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja do kraja 2012. godine: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i visine zarada;
procene efekata predviđenih izmena u poreskoj politici kao i procenjenih efekata na prihode budzeta po osnovu nastavka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU;
izmena zakonske regulative koja predviđa da sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budzetskih korisnika postaju opšti prihod budzeta.
Primanja budzeta Republike Srbije za 2012. godinu planirana su u iznosu od 829.596,4 miliona dinara, od čega poreski prihodi iznose 700.643 mil. dinara ili 84,5%, dok neporeski prihodi i primanja iznose 127.354 mil. dinara ili 15,4% ukupnih primanja budzeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 1.598,8 mlrd dinara što čini 0,2% ukupnih prihoda. Procenjuje se da će rast poreskih prihoda, u odnosu na prihode predviđene Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu, biti 3,3% dok će neporeski prihodi biti manji za 16,5%.
Tabela 6a: Prihodi i primanja budzeta (u mlrd dinara)
Prihodi budzeta Budzet 2012 Budzet 2012 (uporediv sa rebalansom) Rebalans 2012 Indeks nominalnog rasta/pada Struktura prihoda (uporediv budzet), u % Struktura prihoda – rebalans, u % Ukupno 750,1 830,7 829,6 99,9 100,0 100,0 Poreski prihodi 678,2 678,2 700,6 103,3 81,6 84,5 Porez na dohodak građana 42,3 42,3 45,8 108,3 5,1 5,5 Porez na dobit preduzeća 39,4 39,4 48,0 121,8 4,7 5,8 Porez na dodatu vrednost 362,8 362,8 372,2 102,6 43,7 44,9 Akcize 191,0 191,0 192,1 100,6 23,0 23,2 Carine 34,0 34,0 35,0 102,9 4,1 4,2 Ostali poreski prihodi 8,7 8,7 7,6 87,1 1,0 0,9 Neporeski prihodi 71,9 152,5 127,4 83,5 18,4 15,4 Donacije 0,0 1,6 0,0 0,2
Prihod po osnovu PDV projektovan je u visini od 372,2 mlrd dinara što je za 2,6% više u odnosu na prihod koji je bio planiran Zakonom o budzetu Republike Srbje za 2012. godinu. Učešće ovog prihoda u ukupnim prihodima budzeta povećava se na 44,9%. PDV se sastoji iz dve komponente, uvozne i domaće.
PDV iz uvoza roba i usluga projektovan je u visini od 254,3 mlrd dinara što čini oko 68,3% ukupnog PDV. Visina ovog poreskog prihoda direktno uzrokovana kretanjem uvoza roba i usluga i deviznog kursa. Projektovani uvozni PDV viši je za 2,4% u odnosu na prvobitni projektovani iznos, dok je rast u odnosu na 2011. godinu oko 10%. PDV u zemlji, zajedno sa porezom na promet, projektovan je na 117,9 mlrd dinara, što čini oko 31,7% ukupnog PDV.
Bruto naplata domaćeg PDV u periodu januar – avgust raste po stopi od 7,6% i u skladu je sa projektovanim rastom potrošnje u ovoj godini. To je nešto više od ostvarene prosečne inflacije u 2012. godini i posledica je umerenog realnog rasta primanja stanovništva. Nominalni rast povraćaja od preko 10% u posmatranom periodu, utiče na kretanje neto domaćeg PDV i najvećim delom je rezultat kretanja izvoza.
Procenjeni efekti mera promene opšte stope PDV sa 18% na 20%, u poslednjem kvartalu 2012. godine, su 7,8 mlrd dinara. Od toga se na uvozni PDV odnosi 5,4 mlrd a na domaći PDV 2,4 mlrd dinara. Procena je rađena posebno za domaći a posebno za uvozni PDV, jer je dinamika naplate ovog prihoda različita. Uvozni PDV se naplaćuje odmah (u roku od 8 dana), pa je kod ove kategorije efekat vidljiv već u oktobru. Domaći PDV se plaća na fakturisanu robu sa pomakom od mesec dana, tako da se efekti povećanja stope vide u novembru i decembru.
U strukturi prihoda, drugi po veličini su prihodi od akciza, koji su projektovani u iznosu od 192,1 mlrd dinara, što predstavlja blago povećanje odnosu na iznos predviđen Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu; učešće ovog poreskog oblika u ukupnim prihodima povećava se sa 23% na 23,2%. Ovakvo kretanje rezultat je različitog ponašanja prihoda od akciza u zavisnosti od vrste akciznih proizvoda tokom ove godine, kao i predviđenih izmena u akciznoj politici.
Ukupne projektovane akcize na derivate nafte su planirane kao prihod budzeta Republike, dok se sredstva za održavanje puteva od regionalnog i nacionalnog značaja, koja se prenose JP „Putevi Srbije”, predviđaju u visini od 10% procenjenih prihoda od akciza na derivate nafte. Prihodi od akciza na derivate nafte predviđeni su u iznosu od 89,8 mlrd dinara, što predstavlja pad u odnosu na prvobitno projektovane prihode. U prvoj polovini godine zabeležen je pad potrošnje benzina i dizela. Pad potrošnje benzina predstavlja višegodišnji trend koji se pojačava u uslovima ekonomske krize, dok je pad potrošnje dizela prouzrokovan supstitucijom potrošnje ovog derivata lož-uljem. Lož-ulje se nije nalazilo na spisku proizvoda koji podležu plaćanju akcize, a sa uvođenjem akcize u drugom kvartalu ove godine, pad potrošnje dizela je zaustavljen. Tokom godine privremeno su spuštene akcize na benzin i dizel u iznosu od 1,5 dinara koje su tokom avgusta vraćene na pređašnji nivo.
Efekti predloženih izmena akcizne politike kod naftnih derivata u poslednjem kvartalu 2012. godine procenjuju se na oko 2,8 mlrd dinara. Predviđeno je uvođenje sistema diferenciranih akciza na gasna ulja (dizel) i tečni naftni gas u zavisnosti od krajnje namene. Akciza na dizel je 42 dinara po litru, dok se u slučaju da se ovo gorivo koristi kao motorno gorivo za transportne, poljoprivredne ili u svrhe grejanja uvodi refakcija u visini razlike do iznosa predviđenih zakonom. Slična promena predviđena je i u slučaju akcize na tečni naftni gas a akciza se podiže na 30 din/kg, dok kod akcize na benzin nije predviđena diferencijacija i dinarski iznos se ne menja. Učešće akciza na naftne derivate u ukupnim akcizama iznosi 46,7%.
Prihodi od akciza na duvanske proizvode projektovani su iznosu od 88 mlrd dinara i u najvećoj meri su posledica izmena u visini stopa dok se potrošnja duvanskih proizvoda kreće u skladu sa projektovanim. Specifična akciza povećava se sa sadašnjih 33 dinara na 43 dinara po paklici cigareta, ad valorem akciza se smanjuje sa 34% na 33%, uz istovremeno ukidanje posebne naknade za cigarete tzv „duvanski dinar”. Efekat ovih promena u poslednjem kvartalu 2012. godine je 4 mlrd dinara. Učešće akciza na duvan u ukupnim akcizama iznosi 45,8%.
Projekcija prihoda od ostalih akciza nije menjana zbog toga što kod najvećeg broja akciznih proizvoda iz ove kategorije nije predviđena promena stopa (u slučaju alkohola), dok se kod akciza na kafu menja način obračuna ali bez značajnih efekata na obim prihoda.
Projekcija prihoda od carina je u direktnoj vezi sa obimom i strukturom uvoza. S obzirom da se nastavlja primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, ukupni prihodi od carina planirani su u iznosu od 35 mlrd dinara, što predstavlja rast od 2,9% u odnosu na prvobitno procenjene prihode u 2012. godini. Ovaj rast je uglavnom posledica nešto većeg uvoza, dok je efekat primene Prelaznog trgovinskog sporazuma imao manji uticaj. Učešće prihoda od carina u ukupnim budzetskim prihodima blago raste na 4,2%.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 45,8 mlrd dinara, odnosno 5,5% ukupnih prihoda budzeta, pri čemu prihod od poreza na zarade iznosi 25,7 mlrd. dinara. Projektovano povećanje u odnosu na iznos predviđen Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu iznosi 8,3%. Deo koji se odnosi na prihode od poreza na zarade povećan je u manjoj meri, jer se makroekonomski agregati koji utiču na masu zarada uglavnom kreću u skladu sa projektovanim ili su nešto viši. Rast prihoda posledica je pre svega izmena u poreskoj politici koje se odnose na ostale poreze na dohodak. Predviđeno je povećanje poreske stope na dividende i udele u dobiti kao i stope na prihode od kamata, u oba slučaja sa 10% na 15%. Efekat ovih mera je procenjen na 2,2 mlrd dinara u poslednjem kvartalu 2012. godine.
Izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave (u toku 2011. godine) došlo je do preraspodele prihoda po osnovu poreza na zarade između republičkog budzeta i budzeta lokalnih samouprava. Ranije je prihod po osnovu ovog poreza deljen u odnosu 60:40 u korist budzeta Republike, a od 1. oktobra 2011. taj odnos je 80:20 u korist lokalnih samouprava. Prvobitno procenjeni efekat preraspodele u 2012. godini u iznosu od 44,6 mlrd dinara, za koliko će biti niži prihod republičkog budzeta, ovom prilikom se ne menja.
Prihod od poreza na dobit planiran je u iznosu od 48 mlrd dinara, što čini 5,8% ukupnih prihoda u 2012. godini. Kod ovog poreskog oblika zabeleženo je najveće procentualno povećanje u odnosu na iznos predviđen Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu. Veća iskazana dobit najvećih preduzeća i banaka u završnim računima i određene promene u poreskim olakšicama, počele su da se efektuiraju u prihodima budzeta od marta meseca a trend je nastavljen i u drugom i trećem kvartalu. Ipak mora se uzeti u obzir da kretanje prihoda po osnovu poreza na dobit nije pouzdana mera ukupne profitabilnosti privrede jer u skladu sa propisima, za iskazan gubitak ne postoje poreski povraćaji.
Ostali poreski prihodi čine 0,9% ukupnih budzetskih prihoda u 2012. godini, a projektovani su na nivou od 7,5 mlrd dinara što je niže u odnosu na prihode predviđene Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012 godinu. Treba uzeti u obzir da je ova kategorija poreza sastavljena od heterogene grupacije manjih poreskih oblika, koje beleže različito kretanje.
Planirani neporeski prihodi iznose 127 mlrd dinara i čine 15,4% ukupnih prihoda budzeta Republike Srbije. Značajno povećanje neporeskih prihoda posledica je pre svega načina iskazivanja ovih prihoda u skladu sa izmenama regulative. Sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budzetskih korisnika (škole, ustanove kulture i dr.) postaju opšti prihod budzeta republike. Efekat ukidanja kategorije sopstvenih prihoda i njihovog iskazivanja kao redovnih prihoda budzeta procenjen je na preko 50 mlrd dinara; jednokratni prihodi u vidu dividendi, dobiti NBS i dobiti javnih preduzeća procenjeni su na 18,8 mlrd dinara, a redovni neporeski prihodi u iznosu od 29,6 mlrd dinara. Prihodi u iznosu od 20 mlrd odnose se na prihode koje indirektni korisnici budzeta ostvaruju prodajom dobara i usluga na tržištu, dok se neporeski prihodi u iznosu od 6,2 mlrd odnose na prihode koje lokalni nivo vlasti transferiše indirektnim korisnicima budzeta (pretežno školama).
[pic]
[pic]
Ključna promena u prezentaciji rebalansa budzeta jeste prikazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka po bruto principu u članu 1. Zakona kojim se utvrđuju ukupni prihodi i primanja, rashodi i izdaci, budzetski i ukupni fiskalni deficit. Bruto princip podrazumeva prikazivanje prihoda i primanja, kao i rashoda i izdataka po svim izvorima finansiranja. Budzetski i ukupni fiskalni rezultat izračunat na ovaj način predstavlja pravo stanje fiskalne pozicije budzeta Republike koji je po obimu i strukturi najznačajniji deo konsolidovanog budzeta sektora države.
Rashodi i izdaci prikazani po bruto principu obuhvataju pored rashoda i izdataka koji se finansiraju iz opštih prihoda budzeta i one rashode i izdatke koje korisnici budzetskih sredstava finansiraju iz donacija, domaćih i međunarodnih kredita, kao i prihoda koje korisnici ostvare prodajom dobara i usluga i drugih izvora finansiranja.
Tabela. 7 Predlog rebalansa za 2012. godinu, budzetska sredstva i svi izvori finansiranja
Predlog rebalansa (budzetska sredstva) Predlog rebalansa(Bruto – svi izvori u finansiranja) Ukupni prihodi 765,9 829,6 Tekući prihodi 765,9 828,0 Poreski prihodi 700,6 700,6 Porez na dohodak 45,8 45,8 Porez na dobit 48,0 48,0 PDV 372,2 372,2 Akcize 192,1 192,1 Carine 35,0 35,0 Ostali porezi 7,5 7,6 Neporeski prihodi 65,3 127,4 Donacije 0,0 1,6 Ukupni rashodi i izdaci 939,8 1.033,2 Tekući rashodi 903,1 975,9 Rashodi za zaposlene 233,6 249,3 Kupovina roba i usluga 53,4 92,5 Kamate 65,8 65,9 Subvencije 83,8 89,2 Transferi drugim nivoima vlasti 68,3 73,4 Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 290,3 294,2 Socijalna zaštita 92,5 94,0 Ostali tekući rashodi 15,5 17,3 Kapitalni izdaci 25,4 42,8 Budzetski krediti 11,4 14,5 Deficit (budzetska sredstva) -173,9 -203,6 Ukupan deficit Republike u % BDP -5,3 -6,2
Polazna osnova pri izradi rebalansa bila je procena nužnih nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda. Kategorije rashoda na kojima su obezbeđena nedostajuća sredstva su socijalna zaštita (MOP, isplata naknada za porodilje, transfer NSZ za naknade za nezaposlene i dr.), rashodi po osnovu kamata, kao i plate zaposlenih kod pojedinih budzetskih korisnika.
Mere na rashodnoj strani sprovedene u ovom rebalansu su sledeće:
Ograničen rast plata u javnom sektoru i penzija;
Zakonom o budzetskom sistemu indeksacija plata i penzija regulisana je posebnim fiskalnim pravilima. Zakon o budzetskom sistemu predviđa da u slučaju kada su ugrožena opšta fiskalna pravila, pravila o deficitu i dugu, posebna fiskalna pravila moraju biti prilagođena na način da se uspori odnosno zaustavi narušavanje opštih fiskalnih pravila.
Posebna fiskalna pravila o usklađivanju plata i penzija promenjena su tako da indeksacija predviđena u oktobru iznosi 2%, što odgovara realnim mogućnostima budzeta i stvara pretpostavku da se uspori rast rashoda i po tom osnovu povećanje deficita i posledično javnog duga.
Pomoć penzionerima sa najnižim penzijama, ispod 15.000 dinara, u cilju očuvanja životnog standarda najugroženijeg dela stanovništva;
Povećanje subvencija za poljoprivredu radi saniranja posledica suše;
Predviđene su veće subvencije privredi kao i rashodi za izmirenje dela obaveza za FIAT i sredstva za sprovođenje većeg dela obaveza za eksproprijaciju kako bi se omogućilo sprovođenje investicionih projekata od nacionalnog značaja.
Rebalansom budzeta kod većine budzetskih korisnika unutar odobrenih sredstava izvršena je preraspodela aproprijacija u skladu sa dosadašnjom dinamikom izvršenja i iskazanim potrebama.
Opredeljena sredstva na aproprijacijama plata, za broj zaposlenih predviđen budzetom Republike Srbije za 2012. godinu, usklađena su sa predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budzetskom sistemu u delu koji se odnosi na fiskalna pravila.
Pored toga, obezbeđena su dodatna sredstva za realizovanje uvećane minimalne zarade od aprila 2012. godine utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 22/12), kao i dodatna sredstva za neizabrane sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca čije su žalbe usvojene po odlukama Ustavnog suda.
Kod pojedinih budzetskih korisnika, ocenjeno je, da će postojeći obim sredstava biti dovoljan za isplatu plata do kraja 2012. godine, a kod nekih je izvršeno smanjenje planiranog obima sredstava, imajući u vidu da tokom 2012. godine nije realizovano zapošljavanje u planiranom broju.
Najznačajnije promene sprovedene su kod sledećih budzetskih korisnika:
Uprave za agrarna plaćanja kod koje su opredeljena su dodatna sredstva za subvencije registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Usled dugotrajne suše u ovoj kalendarskoj godini, poljoprivredni proizvođači pretrpeli su štetu, jer je rod poljoprivrednih kultura značajno smanjen. Neophodno je bilo preduzeti odgovarajuće mere kako bi se registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, u meri u kojoj je to moguće umanjile štetne posledice suše i omogućilo da nastave obavljanje svoje delatnosti. Navedene mere obuhvataju povećanje sredstava za podsticaj tova junadi sa postojećih 5.000 dinara na 10.000 dinara, povećanje sredstava za tov svinja sa postojećih 500 dinara po grlu u tovu na 1.000 dinara, povećanje premije za mleko sa postojećih 5 dinara po litru mleka na 7 dinara, obuhvat svih umatičenih grla podsticajima za genetsko unapređenje stočarstva.
Pored navedenih mera, sredstva su obezbeđena i za subvencije za ratarsku proizvodnju i proizvodnju krompira u 2012. godini i regresiranje dizel goriva.
Subvencijama za ratarsku proizvodnju i proizvodnju krompira po hektaru stimuliše se sprovođenje optimalih agrotehničkih mera u proizvodnji, kao što je odgovarajuće korišćenje mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja i korišćenje deklarisanog semena za setvu. Realizacija ove mere obezbediće povećanje proizvodnje (u pogledu kvantiteta i kvaliteta), a time i konkuretnost proizvedenih poljoprivredih proizvoda. Cilj mere je unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje kroz uticaj na smanjenje troškova nabavke inputa za proizvodnju.
Regresiranjem dizel goriva, a u cilju obavljanja jesenjih radova u poljoprivredi u 2012. godini u optimalnim agrotehničkim rokovima, sprečavaju se štetne posledice poremećaja na tržištu u pogledu proizvodnje osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
U okviru sredstava za programe socijalne zaštite, kod Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, obezbeđena su dodatna sredstva za isplatu pomoći penzionerima, dve rate u ovoj godini i nedostajuća sredstva za pojedine redovne programe socijalne zaštite.
Za redovnu isplatu prava i obezbeđivanja redovnog finansiranja socijalne zaštite, rebalansom se obezbeđuju dodatna sredstva u ukupnom iznosu od 6,6 milijardi dinara, i to: 250 miliona dinara, za isplatu naknada zarada porodiljama, roditeljski dodatak i dečji dodatak. Roditeljski i dečji dodatak usklađuju se u aprilu i oktobru sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci; 2,0 milijarde dinara, za isplatu novčane socijalne pomoći i dodatka za negu i pomoć; 4,15 milijarde dinara za isplatu dve rate jednokratne pomoći od po 4.000 dinara penzionerima čija su primanja 15.000 dinara i manje, 200 miliona dinara, za PTT troškove i sredstva u iznosu od 16 miliona dinara, za isplatu naknada za rad hranitelja.
Kod Ministarstva finansija i privrede povećan je obim sredstava za eksproprijaciju, subvencije i budzetske kredite.
U okviru funkcije 110 – Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, na ekonomskoj klasifikaciji 541- Zemljište u iznosu od 1,5 mlrd dinara koja su namenjena za troškove eksproprijacije za deonice za koje je Vlada Republike Srbije donela rešenja kojima se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju, a radi izgradnje Koridora 10, Koridora 11, Izgradnje državnog puta Kragujevac-Batočina i izgradnju mosta Zemun – Borča.
U okviru Funkcije 410 – Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada povećan je obim sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, koja su namenjena za preuzeti dug za subvencionisane kredite koji su plasirani u 2009, 2010 i 2011. godini (subvencionisani potrošački i investicioni krediti).
Izmirenje dela ovog duga, doprineće da poslovne banke u Srbiji plasiraju što veća sredstva za kredite za likvidnost do kraja godine. Ovi krediti, koji će zahvaljujući državnoj subvenciji, biti najjeftiniji na tržištu (dinarski krediti u visini referentne kamatne stope NBS i devizni krediti sa EUR valutnom klauzulom sa godišnjom kamatnom stopom do 3,5%), u velikoj meri će doprineti da se preduzeća koja će biti korisnici ovih kredita kreditno rasterete u kratkom roku. Ovo će direktno uticati na profitabilnost ovih preduzeća, kao i njihovu sposobnost da finansiraju obrtna sredstva neophodna za dalje poslovanje, a da pritom sačuvaju trenutne nivoe zaposlenosti. Procena poslovnih banaka je da se ovim putem u privredu može plasirati oko 1 mlrd evra u roku od godinu dana (sve zajedno sa kreditima koji će biti iskorišćeni za refinansiranje kao i za kreditiranje izvoza).
U okviru iste funkcije povećan je obim sredstava i na ekonomskoj klasifikaciji 454 – Subvencije privatnim preduzećima za 7,2 mlrd dinara. Najveći iznos dodatnih sredstava opredeljen je za realizaciju i preuzete obaveze po osnovu ulaganja Republike Srbije u projekat „FIAT”. Preostali iznos namenjen je za realizaciju programa privlačenja domaćih i stranih investicija.
Neophodna su dodatna sredstva za kreditnu podršku i namenske kredite za preduzeća koja se i dalje nalaze u postupku privatizacije (restrukturiranje, raskinute privatizacije). Preko 150 preduzeća metalskog kompleksa, metalurgije, tekstilne, hemijske i namenske industrije koriste ovu vrstu kreditne podrške za finansiranje obrtnih sredstava u proizvodnji. Ova preduzeća upošljavaju oko 30,000 radnika i prestanak ovog vida kreditne aktivnosti bi dodatno otežao već težak položaj radnika u ovim privrednim granama. Deo dodatnih zahtevanih sredstava iskoristio bi se i za nastavljanje programa subvencionisane stambenih kredita, koja bitno utiče na građevinski industriju.
Sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, koja se u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti određuju na nivou 0,15% rashoda budzeta Republike Srbije smanjena su u odnosu sredstva planirana Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu, s obzirom da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budzetskom sistemu, predviđeno da se, ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budzet lokalne vlasti utvrđuju kao procenat budzeta Republike Srbije, kao osnovica primenjuju rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda. Preciziranje osnovice u Zakonu o budzetskom sistemu neophodno je s obzirom na to da se u praksi sve češće dešava da se određeno finansiranje računa u procentu od budzeta Republike Srbije. U cilju ujednačenog pristupa i izbegavanja dvosmislenosti, umesto prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, kao osnovica se definišu rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda s obzirom da predstavljaju kategoriju koja se može bolje predvideti i preciznije definisati u cilju utvrđivanja osnovice za obračun pojedinih prihoda i primanja, rashoda i izdataka kao procenta budzeta Republike Srbije.
U okviru ekonomske klasifikacije 464 – Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, sa razdela Ministarstva finansija i privrede, opredeljena su dodatna sredstava u iznosu od 2,4 milijarde dinara za isplatu naknada za slučaj nezaposlenosti i privremenih naknada zaposlenih sa teritorije AP KiM.
Javni dug
A. U 2012. godini izdaće se garancije Republike Srbije do iznosa od 149.195.560.000 dinara (985.200.000 EUR, 4.000.000.000 RSD, 10.000.000 KWD i 28.252.000.000 JPY) i to:
I. Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita u ukupnom iznosu do 18.067.510.000 dinara (156.700.000 EUR), za:
1. Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd za EPS Projekat za male hidroelektrane u iznosu do 5.188.500.000 dinara (45.000.000 EUR);
2. Javno preduzeće „Transnafta” za izgradnju rezervoara za skladištenje sirove nafte u Novom Sadu i Pančevu u iznosu do 657.210.000 dinara (5.700.000 EUR);
3. Grad Subotica za Projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici u iznosu do 1.268.300.000 dinara (11.000.000 EUR);
4. AD „Železnice Srbije” za rehabilitaciju pruga na Koridoru 10 kroz Srbiju u iznosu do 10.953.500.000 dinara (95.000.000 EUR).
II. Evropskoj investicionoj banci po osnovu jednog kredita u ukupnom iznosu do 18.448.000.000 dinara (160.000.000 EUR), za:
Grad Beograd za Projekat Grad Beograd most na Savi/A, Grad Beograd most na Savi/B i prilazni putevi u iznosu do 18.448.000.000 dinara (160.000.000 EUR).
III. Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) po osnovu dva kredita u ukupnom iznosu do 14.297.200.000 dinara (124.000.000 EUR), za:
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd za unapređenje tehnologije eksploatacije u RB Kolubara u cilju povećanja efikasnosti termoelektrana i smanjenja uticaja na životnu sredinu, u iznosu do 8.532.200.000 dinara (74.000.000 EUR);
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd za izmenu sistema za transport pepela i šljake, TENT A u iznosu do 5.765.000.000 dinara (50.000.000 EUR).
IV. Stranim vladama po osnovu dva kredita u ukupnom iznosu do 31.602.000.000 dinara (10.000.000 KWD i 28.252.000.000 JPY ), i to:
Vladi Japana za kredit Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu Nikola Tesla u iznosu do 28.252.000.000 dinara (JPY 28.252.000.000);
Kuvajtskom fondu za arapski ekonomski razvoj za kredit AD „Železnice Srbije” za infrastrukturne projekte u iznosu do 3.350.000.000 dinara (10.000.000 KWD).
V. Poslovnim bankama po osnovu jedanaest kredita u ukupnom iznosu do 66.780.850.000 dinara (4.000.000.000 RSD i 544.500.000 EUR), za:
Javno preduzeće „Srbijagas” za održavanje tekuće likvidnosti u iznosu do 21.907.000.000 dinara (190.000.000 EUR);
Javno preduzeće „Srbijagas” za realizaciju ugovora vezanih za gasifikaciju kompanije FIAT u Kragujevcu u iznosu do 1.095.350.000 dinara (9.500.000 EUR);
Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina za realizaciju infrastrukturnih projekata u iznosu do 4.000.000.000 dinara;
JAT tehnika d.o.o za Projekat izgradnje hangara 2, a koji obuhvata, izgradnju aneksa hangara 2, dovođenje u radnu funkciju održavanja i opravke za već osvojeni tip aviona Boeing 737 ng i opremanje u cilju osvajanja održavanja i opravke aviona tipa Airbus 320 u iznosu do 576.500.000 dinara (5.000.000 EUR) u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd;
Građevinska direkcija Srbije za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović” u Beogradu u iznosu do 4.035.500.000 dinara (35.000.000 EUR) u korist Societe General Srbija a.d. Beograd i Hypo Alpe – Adria Bank a.d. Beograd;
Galenika a.d. za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza u iznosu do 8.071.000.000 dinara (70.000.000 EUR) u korist Societe General banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance I B.V. Amsterdam, UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd i AIK banke a.d. Niš;
„JAT AIRWAYS” a.d. Beograd za održavanje tekuće likvidnosti u iznosu do 1.153.000.000 dinara (10.000.000 EUR) u korist Komercijalne banke a.d. Beograd;
„JAT AIRWAYS” a.d. Beograd za održavanje tekuće likvidnosti u iznosu do 1.153.000.000 dinara (10.000.000 EUR);
Galenika a.d. za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza u iznosu do 1.729.500.000 dinara (15.000.000 EUR)
Javno preduzeće „Srbijagas” za održavanje tekuće likvidnosti u iznosu do 19.601.000.000 dinara (170.000.000 EUR)
Javno preduzeće „Srbijagas” za realizaciju projekta Južni tok u iznosu do 3.459.000.000 dinara (30.000.000 EUR).
B. Republika Srbija će u 2012. godini odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 468.842.360.000 dinara (EUR 1.478.200.000 i USD 3.233.000.000) i to sa:
I. Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu do 23.665.560.000 dinara (125.200.000 EUR i 100.000.000 USD) i to:
Ministarstvu zdravlja za unapređenje zdravstva Republike Srbije za održivi razvoj i to u iznosu do 5.765.000.000 dinara (50.000.000 EUR);
Ministarstvu finansija i privrede za zajam za razvoj i restruktuiranje javnih preduzeća DPL u iznosu do 9.230.000.000 dinara (100.000.000 USD);
Ministarstvu finansija i privrede za treći programski zajam za razvoj javnih finansija DPL3 u iznosu do 6.940.960.000 dinara (75.200.000 EUR).
II. Evropskom investicionom bankom u ukupnom iznosu do 40.355.000.000 dinara (350.000.000 EUR) i to:
Ministarstvu zdravlja za rekonstrukciju četiri klinička centra u Republici Srbiji-treća tranša u iznosu do 5.765.000.000 dinara (50.000.000 EUR);
Ministarstvu saobraćaja za Koridor X (E-80) autoput faza II u iznosu do 17.871.500.000 dinara (155.000.000 EUR);
Ministarstvu finansija i privrede za Apeks 4 u iznosu do 11.530.000.000 dinara (100.000.000 EUR);
Ministarstvu pravde i državne uprave za rekonstrukciju objekta Palata pravde u Beogradu u iznosu do 1.729.500.000 dinara (15.000.000 EUR);
Ministarstvu pravde i državne uprave za izgradnju zgrade Republičkog javnog tužilaštva u iznosu do 1.729.500.000 dinara (15.000.000 EUR);
Ministarstvu pravde i državne uprave za izgradnju objekta za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal u iznosu do 1.729.500.000 dinara (15.000.000 EUR);
III. Bankom za razvoj Saveta Evrope u ukupnom iznosu do 11.357.050.000 dinara (98.500.000 EUR) i to:
Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za investicije u naučnu infrastrukturu u iznosu do 8.071.000.000 dinara (70.000.000 EUR);
Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za obrazovanje za socijalnu inkluziju i to u iznosu do 3.286.050.000 dinara (28.500.000 EUR);
IV. Nemačkom razvojnom bankom (KfW) u ukupnom iznosu do 8.705.150.000 dinara (75.500.000 EUR) i to:
1. Ministarstvu energetike, razvojai zaštite životne sredine za Projekat energetske efikasnosti u iznosu do 1.153.000.000 dinara (10.000.000 EUR);
2. Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji III u iznosu do 7.552.150.000 dinara (65.500.000 EUR).
V. Stranim vladama u ukupnom iznosu do 200.730.000.000 dinara (300.000.000 EUR i 1.800.000.000 USD) i to:
Vladi Republike Azerbejdzan za kredit Ministarstva građevinarstva i urbanizma za izgradnju deonica Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo i Takovo – Preljina autoputa E – 763 u Republici Srbiji u iznosu do 34.590.000.000 dinara (300.000.000 EUR);
Vladi Ruske Federacije za Ministarstvo finansija i privrede za programsku podršku budzetu u iznosu do 92.300.000.000 dinara (1.000.000.000 USD);
Vladi Ruske Federacije za kredit Ministarstva saobraćaja za infrastrukturne projekte železnice i vozna sredstva u iznosu do 73.840.000.000 dinara (800.000.000 USD).
VI. Poslovnim bankama i institucionalnim investitorima (odnosi se samo na tačku 1.) u ukupnom iznosu do 153.293.700.000 dinara (1.000.000.000 USD i 529.000.000 EUR) i to:
Ministarstvu finansija i privrede za emitovanje obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu u iznosu do 92.300.000.000 dinara (1.000.000.000 USD);
Ministarstvu finansija i privrede za programsku podršku budzetu u različitim valutama iznosu do 57.650.000.000 dinara (500.000.000 EUR);
Ministarstvu finansija i privrede za refinansiranje reprograma duga prema Libiji i finansiranje isporuke domaćih farmaceutskih proizvoda u iznosu do 1.844.800.000 dinara (16.000.000 EUR);
Ministarstvu pravde i državne uprave za kupovinu zgrade Aeroinžinjeringa i izvođenje neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu u iznosu do 1.498.900.000 dinara (13.000.000 EUR).
VII. Export – Import bankama u ukupnom iznosu do 30.735.900.000 dinara (333.000.000 USD) i to:
Export – Import Bank of China za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” za revitalizaciju TE Kostolac blokova B1 i B2, odsumporavanje TE Kostolac B1 i B2 i izgradnja rečnog terminala i pruge u iznosu do 27.043.900.000 dinara (293.000.000 USD);
Turkish Exim Bank za Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave za projekte u oblasti putne infrastrukture u manje razvijenim opštinama u iznosu do 3.692.000.000 dinara (40.000.000 USD).
V. Stanje javnog duga Republike Srbije iznosi 1.822.489.149.515 dinara (15.480.165.305 EUR), od čega:
I Stanje javnog duga po osnovu direktnih obaveza Republike Srbije iznosi 1.538.738.929.317 dinara (13.069.999.892 EUR), od čega:
Unutrašnji dug u ukupnom iznosu od 658.386.404.143 dinara (5.592.313.334 EUR), i to po osnovu:
Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada u iznosu od 3.794.534.660 dinara (32.230.658 EUR);
Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada u iznosu od 728.609.976 dinara (6.188.790 EUR);
Obaveza prema Komercijalnoj banci AD Beograd (kupovina zgrade za Ambasadu Republike Srbije u Briselu) u iznosu od 1.261.399.286 dinara (10.714.286 EUR);
Emitovanih kratkoročnih hartija od vrednosti (državnih zapisa) u iznosu od 25.463.777.427 dinara (216.288.522 EUR);
Stare devizne štednje – obaveze prema Narodnoj banci Srbije u iznosu od 292.552.367 dinara (2.484.931EUR) što je deo unutrašnjeg duga i zakonom preuzeta obaveza Republike Srbije;
Stare devizne štednje – obaveze prema građanima u iznosu od 223.564.176.250 dinara (1.898.947.056 EUR) što je deo unutrašnjeg duga i zakonom preuzeta obaveza Republike Srbije;
Stare devizne štednje – obaveze prema bankama u iznosu od 4.465.843.724 dinara (37.932.736 EUR) što je deo unutrašnjeg duga i zakonom preuzeta obaveza Republike Srbije;
Zajma za privredni razvoj Republike Srbije u iznosu od 929.601.694 dinara (7.896.007 EUR) što je deo unutrašnjeg duga i zakonom preuzeta obaveza Republike Srbije;
Obaveze prema Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 500.000.000 dinara (4.246.984 EUR) što je deo unutrašnjeg duga i zakonom preuzeta obaveza Republike Srbije;
Dugoročnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finasijskom tržištu u dinarima u iznosu od 275.144.470.055 dinara (2.337.068.443 EUR);
Dugoročnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finasijskom tržištu u evrima u iznosu od 83.153.262.105 dinara (706.301.183 EUR);
Vojvođanska banka a.d. Novi Sad u iznosu od 1.471.632.500 dinara (12.500.000 EUR) što je deo unutrašnjeg duga i zakonom preuzeta obaveza Republike Srbije;
Alpha Bank Srbija a.d. u iznosu od 2.207.448.750 dinara (18.750.000 EUR);
Piraeus Bank a.d. Beograd u iznosu od 2.943.265.000 dinara (25.000.000 EUR);
Eurobank EFG a.d. Beograd u iznosu od 1.549.731.764 dinara (13.163.373 EUR);
Vojvođanska banka a.d. Novi Sad u iznosu od 1.618.795.744 dinara (13.750.000 EUR);
Banca Intesa AD Beograd u iznosu od 4.006.431.183 dinara (34.030.500 EUR);
Raiffeisen Banka AD Beograd u iznosu od 4.006.431.183 dinara (34.030.500 EUR);
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 4.806.852.100 dinara (40.829.250 EUR);
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 1.602.284.033 dinara (13.609.750 EUR);
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 2.354.612.000 dinara (20.000.000 EUR);
Eurobank EFG a.d. Beograd u iznosu od 2.060.285.500 dinara (17.500.000 EUR);
Vojvođanska banka a.d. Novi Sad u iznosu od 2.060.285.500 dinara (17.500.000 EUR);
KBC BANKA AD Beograd u iznosu od 1.044.085.527 dinara (8.868.430 EUR);
Komercijalna banka a.d. Beograd u iznosu od 1.530.497.800 dinara (13.000.000 EUR) – za kupovinu zgrade Aeroinženjeringa;
Obaveze prema Fondu za razvoj Republike Srbije u iznosu od 5.825.538.014 dinara (49.481.936 EUR).
2. Spoljni dug u ukupnom iznosu od 880.352.525.174 dinara (7.477.686.559 EUR), i to prema:
Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) u iznosu od 172.259.149.637 dinara (1.463.163.779 EUR);
Međunarodnom udruženju za razvoj (IDA) u iznosu od 65.286.323.955 dinara (554.539.975 EUR), zajmovi Svetske banke, bez kamate;
Evropskoj investicionoj banci (EIB) u iznosu od 62.094.606.878 dinara (527.429.631 EUR);
Banci za razvoj Saveta Evrope (CEB) u iznosu od 5.355.800.455 dinara (45.492.000 EUR);
Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 1.896.677.098 dinara (16.110.315 EUR);
Stranim vladama u iznosu od 80.569.711.773 dinara (684.356.588 EUR);
Vladi Ruske Federacije u iznosu od 18.202.304.000 dinara (154.609.796 EUR);
Vladi Italije u iznosu od 3.262.118.708 dinara (27.708.333 EUR) – razvoj privatnog sektora putem kreditne linije;
Vladi Italije u iznosu od 1.765.959.000 dinara (15.000.000 EUR) – razvoj malih i srednjih preduzeća;
Export-Import Bank of China u iznosu od 7.492.564.343 dinara (63.641.605 EUR) – Reprogramirani zajam;
Export-Import Bank of China u iznosu od 3.019.961.206 dinara (25.651.455 EUR) – X RAY;
Export-Import Bank of China u iznosu od 5.191.249.200 dinara (44.094.307 EUR) – Most Zemun-Borča;
Ostalim stranim Vladama u iznosu od 35.994.101.713 (305.732.764 EUR);
Vladi Republike Francuske u iznosu od 796.777.155 dinara (6.767.800 EUR) – NATIXIS
Libija – neregulisani dug SFRJ u iznosu od 4.844.676.449 (41.150.529 EUR);
Export-Import Bank of China u iznosu od 0 dinara (0 EUR) – Paket Projekat – Kostolac;
Vlada Republike Azerbejdzan – izgradnja deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina autoputa E-763 u Republici Srbiji u iznosu od 0 dinara (0 EUR).
Ukupno ostali kreditori u iznosu od 492.890.255.378 dinara (4.186.594.270 EUR)
Evropskoj uniji (EU 55) u iznosu od 5.827.664.700 dinara (49.500.000 EUR), makroekonomska pomoć Republici Srbiji;
Evropskoj uniji (EU 200) u iznosu od 11.773.060.000 dinara (100.000.000 EUR), makroekonomska pomoć Republici Srbiji;
Pariskom klubu poverilaca u iznosu od 186.255.228.585 dinara (1.582.046.032 EUR), nasleđeni dugovi bivše SFRJ;
Londonskom klubu u iznosu od 85.871.602.108 dinara (729.390.678 EUR) nasleđeni dugovi bivše SFRJ, reprogramirani sa 62% otpisa;
KfW u iznosu od 1.038.596.647 dinara (8.821.807 EUR), kredit za rehabilitaciju lokalnog sistema grejanja u Srbiji – faza III;
KfW u iznosu od 77.048.928 dinara (654.451 EUR), kredit za vodovod i rehabilitaciju u opštinama srednje veličine u Srbiji – faza II;
Erste GCIB I B.V. Amsterdam u iznosu od 3.237.591.506 dinara (27.500.000 EUR);
Cyprus Popular Bank Public Co Ltd u iznosu od 8.339.250.839 dinara (70.833.333 EUR);
Erste GCIB I B.V. Amsterdam u iznosu od 3.090.428.250 dinara (26.250.000 EUR);
Nova kreditna banka Maribor d.d. u iznosu od 1.030.142.750 dinara (8.750.000 EUR);
Societe Generale u iznosu od 34.447.973.560 dinara (292.600.000 EUR), za finansiranje budzetskog deficita i refinansiranje duga RS prema inostranstvu;
MMF sredstva alokacije u iznosu od 56.100.067.505 dinara (476.512.202 EUR);
Eurobond u iznosu od 95.801.600.000 dinara (813.735.766 EUR).
II Stanje javnog duga po osnovu indirektnih obaveza Republike Srbije (obaveze za koje je Republika Srbija garant) iznosi 283.750.220.198 dinara (2.410.165.413 EUR), od čega:
Unutrašnji dug indirektne obaveze Republike Srbije (obaveze za koje je Republika Srbija garant) u ukupnom iznosu od 70.584.555.263 dinara (599.542.984 EUR), od čega prema:
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 4.326.599.550 dinara (36.750.000 EUR) – JP Putevi Srbije;
Marfin Bank a.d. Beograd u iznosu od 3.459.838.029 dinara (29.387.755 EUR) – JP Putevi Srbije;
Banca Intesa AD Beograd u iznosu od 5.886.530.000 dinara (50.000.000 EUR) – JP Srbija Gas;
Banca Intesa AD Beograd u iznosu od 14.127.672.000 dinara (120.000.000 EUR) – JP Srbija Gas;
Banca Intesa AD Beograd u iznosu od 5.297.877.000 dinara (45.000.000 EUR) – JP Srbija Gas;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 4.709.224.000 dinara (40.000.000 EUR) – JP Srbija Gas;
Erste Bank a.d. Novi Sad u iznosu od 4.709.224.000 dinara (40.000.000 EUR) – JP Srbija Gas;
Komercijalnoj banci a.d. Beograd u iznosu od 2.354.612.000 dinara (20.000.000 EUR) – JP Srbija Gas;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 4.120.571.000 dinara (35.000.000 EUR); – JP Srbija Gas;
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 3.531.918.000 dinara (30.000.000 EUR); – JP Srbija Gas;
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 2.354.612.000 dinara (20.000.000 EUR); – JAT Airways a.d. Beograd;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 2.354.612.000 dinara (20.000.000 EUR) – JAT Airways a.d. Beograd;
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 559.220.350 dinara (4.750.000 EUR); – JAT Airways a.d. Beograd;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 559.220.350 dinara (4.750.000 EUR); – JAT Airways a.d. Beograd;
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 117.730.600 dinara (1.000.000 EUR); – JAT Airways a.d. Beograd;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 117.730.600 dinara (1.000.000 EUR); – JAT Airways a.d. Beograd;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 30.609.956 dinara (260.000 EUR); -Opština Kosovska Mitrovica;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 15.304.978 dinara (130.000 EUR); -Opština Zvečan;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 15.304.978 dinara (130.000 EUR); -Opština Zubin Potok;
Komercijalnoj banci a.d. Beograd u iznosu od 2.061.368.808 dinara (17.509.202 EUR) – Građevinska direkcija Srbije-Reprogram/refinansiranje kratkoročnog kredita za opremanje gradskog građevinskog zemljišta na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović” u Beogradu;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 146.048.827 dinara (1.240.534 EUR) – Građevinska direkcija Srbije-Objekat 3A;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 171.012.256 dinara (1.452.573 EUR) – Građevinska direkcija Srbije-Objekat 3G;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 198.040.976 dinara (1.682.154 EUR) – Građevinska direkcija Srbije-Objekat 3B;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 183.712.429 dinara (1.560.448 EUR) – Građevinska direkcija Srbije-Objekat 3V;
Hypo Alpe Adria Bank a.d. Beograd u iznosu od 875.644.645 dinara (7.437.698 EUR) – Građevinska direkcija Srbije- Objekat 2G-2D-2Đ-2E;
Societe Generale Banka Srbija AD Beograd u iznosu od 1.177.306.000 dinara (10.000.000 EUR) – Galenika a.d. Beograd, refinansiranje postojećeg duga prema bankama;
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 3.531.918.000 dinara (30.000.000 EUR) – Galenika a.d. Beograd, refinansiranje postojećeg duga prema bankama;
„AIK Banka” AD Niš u iznosu od 2.354.612.000 dinara (20.000.000 EUR) – Galenika a.d. Beograd, refinansiranje postojećeg duga prema bankama i izmirenje obaveza prema dobavljačima;
Komercijalnoj banci a.d. Beograd u iznosu od 1.177.306.000 dinara (10.000.000 EUR) – JAT Airways a.d. Beograd, održavanje tekuće likvidnosti;
Unicredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 59.173.932 dinara (502.622 EUR) – JAT tehnika d.o.o.,projekat izgradnje hangara 2 u cilju prihvatanja i usvajanja novog tipa aviona A320.
2. Spoljni dug indirektne obaveze Republike Srbije u ukupnom iznosu od 213.165.664.936 dinara (1.810.622.429 EUR), od čega prema:
Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 42.655.503.917 dinara (362.314.504 EUR);
Evropskoj investicionoj banci (EIB) u iznosu od 100.470.833.687 dinara (853.396.090 EUR);
KfW u iznosu od 6.297.425.089 dinara (53.490.130 EUR);
Evropskoj uniji (EU) u iznosu od 26.347.709.336 dinara (223.796.611 EUR), nasleđeni dug prema EU gde su originalni dužnici JP „Elektroprivreda Srbije”, AD „Železnice Srbije” i JP „Putevi Srbije”;
Eurofima u iznosu od 11.275.022.842 dinara (95.769.688 EUR);
Vladi Republike Poljske u iznosu od 2.841.795.533 dinara (24.138.122 EUR) – EPS-Obnova elektroprivrede Srbije;
Međunarodnom udruženju za razvoj (IDA) u iznosu od 1.902.563.884 dinara (16.160.318 EUR), kredit u okviru Programa energetske zajednice jugoistočne Evrope (ESCEE) – Projekat za Srbiju;
Societe Generale u iznosu od 5.526.131.204 dinara (46.938.784 EUR) – Obaveze prema – JP „Putevi Srbije”.
Export Development Canada u iznosu od 5.920.138.759 dinara (50.285.472 EUR) – RTB Bor, komponenta 1 ;
Export Development Canada u iznosu od 4.847.422.203 dinara (41.173.851 EUR) – RTB Bor, komponenta 2;
Srpskoj banci a.d. Beograd u iznosu od 3.903.812.483 dinara (33.158.860 EUR) – Davanje garancije RS za obaveze „JP Jugoimport-SDPR”;
Erste GCIB Finance I B.V Amsterdam u iznosu od 1.177.306.000 dinara (10.000.000 EUR) – refinansiranje kratkoročnih obaveza „Galenike” prema poslovnim bankama;
JICA u iznosu od 0 dinara (0 EUR) – JP Elektroprivreda Srbije, projekat za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za TE „Nikola Tesla”.
Razvojna pomoć Evropske unije
PRVA KOMPONENTA IPA: POMOĆ U TRANZICIJI I IZGRADNjA INSTITUCIJA, ZA PROGRAMSKE CIKLUSE IPA 2008, 2009, 2010. i 2011. godina
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu, u članu 4. stav 1. uvode se određene izmene i dopune u pregledu projekata, kao i kod iznosa sredstava za obavezno nacionalno sufinansiranje kod pojedinih projekata iz prve komponente IPA. Izmene i dopune predviđene su kod sledećih programa i projekata:
ZA IPA 2008
Rok za ugovaranje projekata: do 1. aprila 2012. godine
Rok za implementaciju projekata: do 1. aprila 2014. godine
Rok za plaćanje: do 1. aprila 2015. godine.
1. Projekat Podrška uvođenju decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU
Zbog odlaganja sprovođenja aktivnosti čije finansiranje se obezbeđuje iz IPA sredstava i koje se odnose na izradu tehničkih specifikacija i preciznih projektnih zadataka koji imaju za cilj uspostavljanje sistema praćenja svih faza projekata u okviru decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU, sredstva nacionalnog sufinansiranja namenjena za uspostavljanje sistema (dizajn i nabavka softvera i hardvera) biće realizovana kroz finansijski plan Ministarstva finansija i privrede 2013. godine umesto 2012. godine.
2. Projekat Program podrške opštinskoj infrastrukturi (Municipal Infrastructure Support Programe – MISP)
Ukupan iznos sredstava nacionalnog sufinansiranja odobren u skladu sa Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu, 29. decembra 2011. godine iznosi 245.000.000 dinara. S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave koje za realizaciju aktivnosti finansiranih iz nacionalnih sredstava izdvaja 204.721.000 dinara.
ZA IPA 2009
Rok za ugovaranje projekata: do 10. februara 2013. godine
Rok za implementaciju projekata: do 10. februara 2015. godine
Rok za plaćanje: do 10. februara 2016. godine
1. Podrška pristupu pravima, zapošljavanju i poboljšanju uslova života izbeglica i interno raseljenih lica
U svrhu razvoja baze podataka povratnika kao i podrške povratku izbeglica i interno raseljenih lica, iznos sredstava nacionalnog sufinansiranja ovog projekta predviđen finansijskim planom Kancelarije za Kosovo i Metohiju povećan je sa 526.000 dinara odobrenih Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu, 29. decembra 2011. godine i iznosi 708.000 dinara.
2. Poboljšanje zaštite potrošača u Republici Srbiji
Ukupan iznos nacionalnog sufinansiranja predviđen sa Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu, 29. decembra 2011. godine iznosi 34.100.000 dinara. S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija koje za realizaciju aktivnosti finansiranih iz nacionalnih sredstava u slučaju ovog projekta izdvaja 34.066.000.
ZA IPA 2010
Rok za ugovaranje projekata: do 25. maja 2013. godine
Rok za implementaciju projekata: do 25. maja 2016. godine
Rok za plaćanje: do 25. maja 2017. godine
1. Program podrške za opštinsku infrastrukturu – MISP 2010
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave koje za realizaciju aktivnosti finansiranih iz sredstava nacionalnog sufinansiranja izdvaja 500.000.000 dinara u 2012. godini. Sredstva nacionalnog sufinansiranja za aktivnosti iz nadležnosti Fonda za zaštitu životne sredine biće realizovana u 2013. godini.
2. Podrška sprovođenju procesa reforme državne uprave
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Usled kašnjenja u pripremi tenderske dokumentacije (kašnjenje u realizaciji IPA sredstava) za nabavke koje će se finansirati iz nacionalnih sredstava, nacionalna kontribucija u vezi sa ovim projektom biće iskazana kroz finansijski plan Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija za 2013. godinu.
3. Podrška prelasku na digitalno emitovanje u Republici Srbiji
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Usled potreba za prethodnom pripremom mesta za postavljanje opreme čija će nabavka biti finansirana iz nacionalnih sredstava, celokupan iznos nacionalnog sufinansiranja biće ostvaren tokom 2013. godine.
4. Projekat za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u Republici Srbiji
Iznos sredstava nacionalnog sufinansiranja za ovaj projekat koji je u nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca u okviru Ministarstva finansija i privrede iznosi 2.000.000 dinara.
5. Evropski program podrške za južnu i jugozapadnu Srbiju (ESSWeSP)
Nacionalno sufinansiranje se ostvaruje od strane lokalnih samouprava, kroz bespovratna sredstava drugih razvojnih partnera (osim EU), a predviđeno je i da će ministarstva nadležna za poslove regionalnog razvoja, lokalne samouprave i zaštite životne sredine obezbediti kontribuciju čija se realizacija očekuje tokom 2013. godine. U tom smislu, tokom 2012. godine ne predviđaju se budzetska sredstva za sufinansiranje ovog projekta.
6. Jačanje sistema tržišnog nadzora prehrambenih i neprehrambenih proizvoda u Republici Srbiji
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija čijim finansijskim planom za 2012. godinu se predviđaju sredstva u iznosu od 1.005.000 dinara radi realizacije aktivnosti finansiranih iz nacionalne kontribucije.
7. Ruralni razvoj: Efikasno upravljanje zemljištem
Zaključivanjem drugog amandmana na Finansijski sporazum za Nacionalni program IPA 2010 18. juna 2012. godine, Projekat „Izgradnja kapaciteta institucija i pružanje podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u Republici Srbiji”, kod kojeg nije bila predviđena obaveza nacionalnog sufinansiranja, zamenjen je novim projektom „Ruralni razvoj: Efikasno upravljanje zemljištem” kod kojeg postoji obaveza nacionalnog sufinansiranja od 100.000 EUR. Budući da će implementacija ovog projekta uslediti tokom 2013. godine, realizacija nacionalnih kao i EU sredstava izostaje u 2012. godini. Nosilac projekta je Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe, GIZ kao direktni implementacioni partner na ovom projektu obezbeđuje sredstva u iznosu od 1.000.000 EUR tokom perioda trajanja projekta.
ZA IPA 2011
Rok za ugovaranje projekata: do 22. jula 2013. godine
Rok za implementaciju projekata: do 22. jula 2015. godine
Rok za plaćanje: do 22. jula 2016. godine
1. Modernizacija Poreske uprave
Usled odlaganja do kojih je došlo prilikom pripreme dokumentacije za otpočinjanje tenderske procedure (priprema finansirana iz IPA sredstava) u vezi sa nabavkom neophodne računarske opreme, kao i licenci za operativni sistem, sredstva nacionalnog sufinansiranja biće realizovana tokom 2013. i 2014. godine.
2. Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanju
Nacionalno sufinansiranje se obezbeđuje respektivno kroz finansijske planove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (5.260.000 dinara u 2012. godini), Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (10.520.000 dinara u 2012. godini) za uvođenje digitalnih i elektronskih učila i podršku za izradu standarda kod ispita u sistemu opšteg osnovnog i srednjeg obrazovanja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (9.000.000).
3. Usaglašavanje sa evropskim statističkim sistemom (ESS)
19. decembra 2011. godine zaključen je Amandmanom broj 1 na Finansijski sporazum za Nacionalni program IPA 2009 kojim su obezbeđena dodatna IPA sredstva za realizaciju aktivnosti predviđenih ovim projektom usled čega je obaveza nacionalnog sufinansiranja kod ovog projekta u okviru Nacionalnog programa IPA 2011smanjena na 15.860.000 EUR.
4. Podrška za učešće u programima EU
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. jula 2012. godine, ministarstva nadležna za sprovođenje Programa EU i ujedno institucije koje obezbeđuju sredstva nacionalnog sufinansiranja u okviru svojih finansijskih planova su:
1. Ministarstvo finansija i privrede za Okvirni program za konkurentnost (CIP) – potprogram za preduzetništvo i inovativnost (EIP) u iznosu od 3.675.000 dinara.
2. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike za Program PROGRES u iznosu od 10.744.000 dinara.
3. Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija za Okvirni program za:
– konkurentnost i inovacije (CIP) – potprogram podrške razvoja politike informacionih i komunikacionih tehnologija;
– BEZBEDNIJI INTERNET
u iznosu od 20.087.000 dinara.
4. Ministarstvo kulture i informisanja za Okvirni program KULTURA 2007-2013 u iznosu od 12.000.000 dinara.
5. Poreska uprava za Program FISKALIS 2013 u iznosu od 5.122.000 dinara, 3.844.000 dinara iz sopstvenih prihoda i 689.000 dinara iz neraspoređenog viška prihoda iz ranijih godina.
6. Uprava carina za Program CARINA 2013 u iznosu od 10.520.000 dinara.
7. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za Sedmi okvirni program za istraživanje (FP7) u iznosu od 725.459.000 dinara koji se planiraju iz redovnog funkcionisanja MPNTR.
IV. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst).
U slučaju da se ovaj zakon ne donese, prouzrokovale bi se štetne posledice na rad državnih organa i organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Zakon o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu zasnovan je na proceni realnog rasta BDP od 1,5%. Polazeći od sniženih prognoza privrednog rasta u svetu i posebno od problema javnog duga i recesionih tendencija u evrozoni, predviđa se dalje pogoršanje privrednih kretanja Republike Srbije u 2012. godini. Suženom makroekonomskom okviru neophodno je prilagoditi procenu fiskalnih indikatora kroz izmene i dopuna Zakona o budzetu Republike Srbije za 2012. godinu.
Stoga, donošenje ovog zakona i predloga odluka po hitnom postupku potrebno je radi neophodnih materijalnih i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija. Stoga je u cilju finansiranja ostvarivanja prava i dužnosti Republike, utvrđenih Ustavom i zakonom, potrebno da se omogući nesmetano izvršavanje rashoda i izdataka. U suprotnom, bila bi dovedena u pitanje redovna dinamika izvršavanja rashoda i izdataka Republike, a time i izvršavanje funkcija i nadležnosti Republike. Posebno bi bilo ugroženo finansiranje penzija, socijalnih davanja i plata.
Razlog za ranije stupanje na snagu ovog zakona, sadržan je u potrebi da se finansiranje plata i penzija uskladi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budzetskom sistemu, kojim je predviđena izmena posebnog fiskalnog pravila vezana za kretanje plata i penzija, kao i da se zakon uskladi sa novom procenom prihoda u skladu sa odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o akcizama i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu koji se primenjuju od 1. oktobra 2012. godine.