O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom. Istovremeno član 16. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) propisuje da Republika Srbija može dati garanciju za izmirenje duga javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni (u daljem tekstu: KfW), na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu, BMZ-br. 2011 66 073, u vezi sa projektom „Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A” (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu) zaključenog 28. februara 2017. godine između KfW i Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd (u daljem tekstu: Zajmoprimac) na iznos do 45.000.000 evra, sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u članu 7. Sporazuma o zajmu u vezi sa davanjem garancije Republike Srbije. Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. Članom 7. Sporazuma o zajmu predviđeno je da Republika Srbija, kao garant da garanciju za plaćanje KfW-u, kao obezbeđenje tog zajma.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 99/16), u članu 3. predviđeno je davanje garancije Republike Srbije KfW-u u iznosu do 45.000.000 evra po osnovu zaduženja Zajmoprimca za finansiranje rekonstrukcije sistema za transport pepela i šljake, TENT A što se odnosi na Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A” (u daljem tekstu: Projekat).
Cilj ovog projekta je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u najvećoj termoelektrani u Republici Srbiji, kao i poboljšanje performansi pomenutog sistema u pogledu zaštite životne sredine.
Razlozi za rekonstrukciju nalaze se u nameri da se dobije pouzdan tehničko – tehnološki sistem, kojim će se pepeo, šljaka i gips iz svih blokova deponovati, uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine. Na taj način će se sprečiti raznošenje pepela vetrom, nedozvoljeno zagađenje podzemnih i površinskih voda (reke Save), zagađenje okolnog tla, kao i rešavanje otpadnih voda koje su u sistemu otpepeljivanja. Rekonstrukcijom će se dobiti odgovarajuće tehnološko rešenje i obezbediti ispunjenje zahteva zakonske regulative, kako domaće tako i EU, u pogledu zaštite vazduha, vode i zemljišta.
Da bi se prethodno navedeni cilj postigao, potrebno je zameniti postojeći sistem za odlaganje pepela i šljake, zasnovan na hidrauličkom transportu razblažene hidro mešavine sa odnosom voda – pepeo 10 prema 1. Primenom nove tehnologije za odlaganje pepela, uticaj sistema za odlaganje na kvalitet površinskih i podzemnih voda, kao i na kvalitet vazduha biće smanjen na prihvatljiv nivo.
Na osnovu stečenih iskustava i istraživanja sprovedenih do sada, tehnologija guste hidro mešavine se pokazala kao ekološki poželjnije rešenje, pre svega zbog znatno manje količine vode koja se koristi u transportu hidro mešavine, što kao rezultat ima smanjenje negativnog uticaja na kvalitet podzemnih i površinskih voda. Na ovaj način će se i negativni uticaji na zagađenje vazduha u zoni deponije svesti na prihvatljiv nivo.
Novoprojektovani sistem za odlaganje pepela i šljake obuhvata ekstrakciju i uklanjanje pepela i šljake sa svakog od šest blokova TENT A1–A6 i skladištenje pepela u sabirne silose. Skladišteni pepeo u silosima će biti kontrolisano dopremljen u postrojenje za pripremu hidro mešavine, gde će gusta hidro mešavina biti pripremljena, a potom transportovana na odlagalište pepela.
Tehnologija koja će biti primenjena kod sistema za transport i skladištenje pepela i šljake u TENT A posle rekonstrukcije sistema, zasniva se na sledećim principima:
– sabirni silosi koji će se koristiti za skladištenje suvog letećeg pepela nastalog u blokovima TENT A biće izgrađeni u okviru kompleksa postrojenja; leteći pepeo iz sabirnih silosa biće hidraulički transportovan na odlagalište pepela, u obliku guste mešavine;
– šljaka izdvojena ispod ložišta kotla TENT A transportovaće se u sabirni silos za šljaku odgovarajućim hidrauličkim sistemom za transport; u cilju isporuke pepela spoljnim korisnicima biće izgrađen i sistem za istovar letećeg pepela i šljake u kamion-cisterne;
– kako se na blokovima A3–A6 planira i izgradnja sistema za odsumporavanje dimnih gasova, predviđeno je da se ovim projektom obezbedi prihvat suspenzije gipsa i iz tog postrojenja, radi objedinjenog transporta i deponovanja sa pepelom i šljakom, uz formiranje privremene deponije gipsa;
– rekonstrukcija sistema se sprovodi u fazama; najpre će biti izgrađeni zajednički sistemi koji ne zahtevaju privremeni prestanak rada blokova; proizvodni blokovi će se zatim, opet u fazama, priključiti na izgrađene zajedničke sisteme, a sve u skladu sa dinamikom plana izgradnje.
Zbog značaja koji ima u pogledu poboljšanja uslova zaštite životne sredine, Projekat je svrstan na listu projekata u okviru pregovora o razvojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke, održanih 24–25. novembra 2015. godine u Berlinu.
Procenjena vrednost Projekta je oko 55.000.000 evra, od čega će 45.000.000 evra biti obezbeđeno iz kredita KfW-a, uz garanciju Republike, dok će preostali iznos obezbediti Zajmoprimac iz sopstvenih sredstava.
Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-10452/2016 od 3. novembra 2016. godine utvrđena je Osnova i određena delegacija za pregovore sa KfW-om, koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva rudarstva i energetike i Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”.
Nakon završenih pregovora, Vlada je Zaključkom 05 Broj: 48-1307/2017 od 23. februara 2017. godine prihvatila Izveštaj sa pregovora i tekst Sporazuma o zajmu, koji je zaključen 28. februara 2017. godine između KfW i Zajmoprimca. Istim Zaključkom usvojen je Nacrt garancije za plaćanje Republike Srbije po zaduženju Zajmoprimca, koju je u ime Vlade, kao zastupnika Republike Srbije, 28. februara 2017. godine potpisao Aleksandar Antić ministar rudarstva i energetike. Davanje garancije Republike Srbije u korist KfW-a i donošenje odgovarajućeg zakona o davanju garancije predstavljaju uslov za stupanje na snagu Sporazuma o zajmu, korišćenje kreditnih sredstava i sprovođenje Projekta.
Sporazumom o zajmu predviđeno je da KfW odobri zajam Zajmoprimcu pod sledećim uslovima:
– iznos zaduženja 45.000.000 evra;
– period raspoloživosti zajma je do 30. juna 2022. godine ili do drugog datuma koji zajmoprimac i KfW mogu da dogovore u pisanoj formi;
– isplata sredstava zajma vršiće se u tranšama u skladu sa napretkom Projekta i u iznosu ne manjem od 200.000 evra;
– fiksna kamatna stopa od 0,8% godišnje;
– period dospeća zajma je 12 godina, uključujući period počeka od pet godina, tako da glavnica otplaćuje u 14 jednakih polugodišnjih rata (prva rata glavnice dospeva na plaćanje 30. juna 2022. godine, a poslednja 30. decembra 2028. godine);
– provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno;
– provizija na neiskorišćeni iznos zajma je 0,25% godišnje;
– troškovi kamate i provizije na neiskorišćeni iznos zajma biće plaćani polugodišnje, 30. juna i 30. decembra svake godine.
Po standardnim uslovima KfW-a potrebno je da Republika Srbija kao sredstvo obezbeđenja da garanciju za plaćanje KfW-u kojem se, u svojstvu garanta, obavezuje da će KfW-u nadoknaditi sve iznose koji dospevaju na naplatu po osnovu Sporazuma o zajmu, koji su zaključili KfW i Zajmoprimac 28. februara 2017. godine. Zahtev da Republika Srbija garantuje za iznos zajma od 45.000.000 evra svoj osnov ima u tome, što KfW želi da se obezbedi u slučaju da sredstva zajma ne budu iskorišćena na način kako je to predviđeno Sporazumom o zajmu, a Zajmoprimac ne bude bio u mogućnosti da ispuni svoje obaveze plaćanja o dospeću i pozajmljena sredstva vrati KfW-u u skladu sa planom otplate.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Odredbom člana 1. Predloga zakona predviđa se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao garant izmiri obaveze Zajmoprimca po osnovu zaduženja kod KfW, u iznosu do 45.000.000 evra (slovima: četrdesetpet miliona evra).
Odredbom člana 2. Predloga zakona predviđa se da garanciju iz člana 1. ovog zakona, Republika Srbija daje u korist KfW, na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu.
Odredbom člana 3. Predloga zakona uređuju se pitanja koja se odnose na obaveze koje Zajmoprimac ima u vezi sa ovim zajmom.
Odredbom člana 4. Predloga zakona predviđa se regresno pravo Republike Srbije, ako po osnovu date garancije izvrši obavezu umesto Zajmoprimca, kao korisnika zajma.
Odredbom člana 5. Predloga zakona uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. FINANSIJSKE OBAVEZE I PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJI NASTAJU IZVRŠAVANJEM ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije. Davanje garancije Republike Srbije na iznos zajma KfW-a do 45.000.000 evra za Projekat predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), proizlaze iz činjenice da su stupanje na snagu i primena Sporazuma o zajmu, odnosno povlačenje i korišćenje sredstava zajma, kao i rokovi dospeća obaveza Zajmoprimca, uslovljeni stupanjem na snagu ovog zakona.