O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Važeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), u osnovnom tekstu, donet je još 2002. godine i do sada je više puta menjan. Tim zakonom obrazovani su državni organa koji su nadležni za suzbijanje krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.
Međutim, uočeni nedostaci u radu ovih državnih organa nametnuli su potrebu redefinisanja njihove organizacione strukture, odnosno zakonskog uređenja koordinacije, međusobne saradnje i razmene podataka sa drugim državnim organima, posebno u cilju otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za koruptivna i druga posebno teška krivična dela.
Postojeći unutrašnji pravni okvir ne propisuje adekvatne mehanizme za povezivanje širokog kruga državnih organa i koncetracije stručnog znanja koje bi, u zavisnosti od svakog konkretnog predmeta, javnom tužiocu, kao nadležnom organu čije je osnovno pravo i dužnost gonjenje učinilaca krivičnih dela, pružalo jaku potporu, ne samo za sprovođenje istrage, odnosno prikupljanje materijala za podizanje optužnog akta, već i dalje tokom sudskog postupka, sve do pravosnažnog okončanja.
Obaveza donošenja ovakvog zakonskog propisa proizlazi iz Nacionalne strategije za borbu korupcije za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13), kao i pratećeg Akcionog plana („Službeni glasnik RS”, broj 79/13), a direktno iz Strategije istraga finansijskog kriminala za period od 2015. do 2016. godine („Službeni glasnik RS”, broj 43/15) (u daljem tekstu: Strategija).
Naime, u drugom delu Strategije koji nosi naslov „Reforma postojećeg sistema sprovođenja istraga finansijskog kriminala”, u opisu stanja rada delotvornih represivnih organa navodi se da svi napredni alati i tehnike borbe protiv finansijskog kriminala, nova unutrašnja organizacija policije, javnog tužilaštva, sudova, način saradnje između policije, javnog tužilaštva, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca i drugih državnih organa, kao i finansijska forenzika, moraju biti uređeni novim zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.
Predloženi zakon normativno rešava pitanja organizacionog karaktera, neophodna za efikasnu borbu protiv korupcije, organizovanog, finansijskog, privrednog i kriminala protiv službene dužnosti, ali i pitanja uspostavljanja koncentracije najboljih ljudskih i materijalnih resursa na jednom mestu. Takođe, u skladu sa Startegijom, ovim zakonom su krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv službene dužnosti određena kao krivična dela finansijskog kriminala i korupcije.
Dakle, zakon predstavlja osnovu za realizaciju svih ciljeva koje postavlja Strategija, kako u pogledu rada delotvornih represivnih organa, tako i pogledu unapređene saradnje kroz posebne novine u vidu uvođenja službenika za vezu, udarnih grupa i finasijskih forenzičara u naš represivni sistem.
Obaveza Republike Srbije da zakonom uredi sva gore navedena pitanja proizlazi i iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila. Ovo iz razloga, što su potvrđeni međunarodni akti, shodno hijerarhiji važenja propisa, deo unutrašnjeg pravnog poretka, koji se neposredno primenjuju i imaj primat u odnosu na zakone i druge opšte akte. Međunarodne konvencije, i to: Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 14/90), Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/02 i „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 18/05), Krivičnopravna konvencija o korupciji („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 2/02, „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 18/05 i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 102/07), Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/01 i „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 11/05), Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 12/05), Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/09), predviđaju ili obavezuju primenu zakonskih mehanizama, odnosno finansijskih istražnih radnji, kako bi se olakšalo prikupljanje dokaza. Neophodnost unapređenja istražnih metoda u borbi protiv organizovanog kriminala, istovremene istrage krijumčarenja droge kriminalnih organizacija i njihovih finansija i utvrđivanja finansija i imovine koju ima organizacija predviđena je i Preporukom o istovremenim istragama Saveta Evrope od 25. aprila 2002. godine. Pored toga, posebno je važno istaći da je predmetni zakon usaglašen i sa 40 novih revidiranih preporuka FATF-a, prema kojima treba proširiti ovlašćenja agencije za sprovođenje zakona i istražnih organa, pri čemu je akcenat na upotrebi multidisciplinarnih istražnih grupa i istraga u saradnji s drugim državama.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA
Zakon sadrži devet glava, i to: uvodne odredbe, organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma, organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju korupcije, služba finansijske forenzike, saradnja državnih organa, obuka, podaci o imovnom stanju i bezbednosne provere lica, čuvanje tajnih podataka i prelazne i završne odredbe.
U Uvodnim odredbama Zakona (čl. 1. i 2) određuje se predmet Zakona i navode se krivična dela na koja se zakon primenjuje, pri čemu su nazivi krivičnih dela i brojevi članova krivičnih dela iz Krivičnog zakonika usaglašeni sa tekstom Predloga zakona o izmena i dopunama Krivičnog zakonika. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona predviđeno je da se Zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovanog kriminala, što podrazumeva da se predmetni zakon primenjuje uvek kada je određeno krivično dela počinjeno od strane grupe od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno, u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Dalje, propisano je da se Zakon primenjuje na krivična dela iz čl. 310. i 311. Krivičnog zakonika, na krivična dela protiv službene dužnosti sadržana u Glavi trideset trećoj Krivičnog zakonika, osim krivičnih dela iz čl. 360. i 369, kao i na revidirana krivična dela protiv privrede. U tački 5) istog stava navedena su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom na koja se zakon primenjuje. Primena predmetnog zakona na pojedina krivična dela protiv državnih organa, odnosno protiv pravosuđa je uslovno postavljena, u smislu da će se zakon na ova dela primenjivati tek ukoliko su ista izvršena u vezi sa krivičnim dela iz tač. 1) do 5) tog člana Zakona.
Organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma uređena je čl. 3. do 12. Zakona.
Odredbom člana 3. Zakona propisana su krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma, i to su, u prvom redu, krivična dela iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) Zakona. S druge strane, kada se radi o postupanju državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala u pogledu krivičnih dela protiv službene dužnosti, odlučujući uslov za uspostavljanje nadležnosti je subjektivnog karaktera i tiče se svojstva izvršioca, odnosno potrebno je da se radi o izabranom, imenovanom ili postavljenom licu, dok je kod krivičnih dela protiv privrede propisan odlučujući uslov objektivnog karaktera koji se tiče prelaska postavljenog imovinskog cenzusa. Za ostvarenu imovinsku korist relevantna je vrednost preko 200.000.000 dinara, odnosno preko 800.000.000 za kada je u pitanju vrednost javne nabavke. I na kraju što se tiče krivičnih dela protiv državnih organa odnosno protiv pravosuđa, državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala postupaće ukoliko su ista izvršena u vezi sa delima iz tač. 1) do 3) tog člana, a za krivično delo pranja novca u slučaju kada imovina koja je predmet pranja novca potiče iz tač. 1) do 4) tog člana.
Odredbom člana 4. Zakona propisan je krug državnih organa nadležnih za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma navedenih u članu 3, a to su: Tužilaštvo za organizovani kriminal, Ministarstvo unutrašnjih poslova ̶ organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal, kao i Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.
Nadležnost i rukovođenje Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao i posebna stručna znanja i iskustvo na osnovu kojih kandidat ostvaruje prednost prilikom predlaganja za Tužioca za organizovani kriminal, odnosno njegovog zamenika propisani su odredbom člana 5. Zakona.
Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala u Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna je za obavljanje policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. Zakona. Starešinu ove organizacione jedinice postavlja i razrešava ministar nadležan za unutrašnje poslove uz pribavljeno mišljenje Tužioca za organizovani kriminal.
Odredbom člana 7. Zakona propisano je da je Viši sud u Beogradu, nadležan u prvom stepenu za teritoriju Republike Srbije, za suđenje u postupcima za krivična dela navedena u članu 3. Zakona, pri čemu nadležnost Višeg suda vrši Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.
Istim članom propisano je da posebnim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja kojeg postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu, na propisani period, vodeći računa o uslovu koji se tiče dužine trajanja profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava. Dužina trajanja profesionalnog iskustva u navedenoj oblasti postoji kao uslov i kod raspoređivanja sudija u Posebno odeljenje, a sudije se kao i predsednik odeljenja, raspoređuju u Posebno odeljenje na određeni period. I kod raspoređivanja i kod upućivanja u Posebno odeljenje, vodilo se računa o načelu nepremostivosti sudije, što znači da je postojanje pismene saglasnosti sudije koji se raspoređuje, odnosno upućuje, obavezno.
Za razliku od zamenika javnog tužioca čije upućivanje u Tužilaštvo za organizovani kriminal nakon isteka maksimalnog perioda trajanja može biti produženo, ta mogućnost za sudiju upućenog u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal nije predviđena. Sa druge strane, i ovde se kao i kod predlaganja Tužioca za organizovani kriminal, odnosno njegovog zamenika, prednost prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja daje sudijama koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Odredbom člana 8. Zakona propisano je da je Apelacioni sud u Beogradu, nadležan u drugom stepenu za teritoriju Republike Srbije, za suđenje u postupcima za krivična dela navedena u članu 3. Zakona, pri čemu nadležnost Apelacionog suda vrši Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal. Sva pitanja koja se tiču rukovođenja predmetnim odeljenjem, kao i pitanja raspoređivanja i upućivanja, odnosno kvalifikacija na osnovu kojih sudija ostvaruje prednost, identična su pravilima određenim za Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.
Ukoliko je postupajući sud odredio pritvor, kao jednu od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo iz člana 3. Zakona, odredbom člana 10. Zakona propisano je da se isti izdržava u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu.
U pogledu maksimalnog iznosa plate koju mogu ostvariti zaposleni u državnim organima nadležnim za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma zadržano je rešenje predviđeno u važećem zakonu, a isto važi i za propisano pravo sudija raspoređenih u posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, kao i Tužioca i njegove zamenike, na staž osiguranja sa uvećenim trajanjem.
Glava III. Zakona uređuje organizaciju i nadležnost državnih organa u suzbijanju korupcije. Članom 13. Zakona propisano je da su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, Ministarstvo unutrašnjih poslova ̶ organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije i posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije nadležni za postupanje u krivičnim delima iz člana 2. Zakona. Dakle, za postupanje u predmetima iz člana 13. Zakona osnivaju se četiri centra, u vidu posebnih odeljenja Viših tužilaštava na teritoriji četiri Apelaciona javna tužilaštva, odnosno posebna odeljenja viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu za suzbijanje korupcije.
Rukovođenje radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva uređeno je odredbom člana 15. Zakona, a rukovođenje radom Posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije uređeno je odredbom člana 18. Zakona
Članom 16. Zakona predviđeno je da policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. Zakona obavljati Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije i to tako što će se u okviru predmetne organizacione jedinice odrediti po jedan policijski službenik koji će imati ulogu koordinatora nadležnih jedinica policije.
Kako je jedan od osnovih ciljeva koji se želi postići primenom ovog zakona jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, odnosno obezbeđivanje adekvatnih resursa javnog tužilaštva i sudova za postupanje u slučajevima korupcije, ovim Zakonom se prvi put uvodi pojam finansijske forenzike, kao multidisciplinarne oblasti koja objedinjuje sva ekonomska znanja. Odredbom člana 19. Zakona propisana je mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike. Finansijski forenzičar je lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja, a koje poseduje posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja i koje je završilo specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akedimiji iz oblasti krivičnog prava. Što se tiče pitanja načina prijema finansijskih forenzičara u javna tužilaštva i načina provere posedovanja posebnih znanja, predviđeno je da se pitanja bliže urediti aktom Republičkog javnog tužioca.
Glava V. Zakona uređuje unapređeni sistem saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz novine u vidu uvođenja službenika za vezu i udarnih grupa. Krug državnih organa i organizacija koji su dužni da odrede službenike za vezu radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva, taksativno je određen odredbom člana 20. Zakona. Dužnost određivanja službenika za vezu može postojati i kod drugih državnih organa i organizacija koji nisu taksativno navedeni, ukoliko takav zahtev postavi nadležni javni tužilac. Propisana je mogućnost privremeno premestiti službenika za vezu u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, a sve na zahtev nadležnog javnog tužioca.
S druge strane, pored gore navedenog mehanizma koji omogućava efikasnu horizontalnu i vertikalnu saradnju represivnih organa sa drugim državnim organima, insitucijama, regulatornim i nadzornim telima, Zakon propisuje mogućnost osnivanja još jednog naprednog alata za razrešenje naročito složenih pitanja. U pitanju su udarne grupe oformljene radi ostvarenja zajedničkog cilja, u čiji sastav ulaze stručnjaci različitih profila, sve u zavisnosti od oblasti traženog delovanja. Njihov rad i postojanje je vremenski organičeno, te se iscrpljuje realizacijom zadataka radi kojih su oformljene. Obrazovanje udarne grupe, rukovođenje grupom i njen sastav uređeni su u čl. 21. do 23. Zakona.
U cilju obezbeđivanja kontinuiranog usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija i pripadnika policije, odredbom člana 24. Zakona propisana je dužnost pohađanja stalne obuke koju organizuje Pravosudna akademija bilo samostalno bilo u saradnji sa drugim institucijama.
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. Zakona podležu proveri imovnog stanja i bezbedonosnoj proveri. Zakon ne ustanovljava isključivo proveru imovnog stanja samo lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. Zakona, već i proveru imovnog stanja povezanih lica. Pod proverom imovnog stanja podrazumeva se obaveza dostavljanja potpunih i tačnih podataka o imovini, pre stupanja na funkciju odnosno rad, pri čemu se, kao što je navedeno, ova obaveza prostire i na podatke o imovini povezanih lica, odnosno supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodočnom domaćinstvu. S druge strane, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativna agencija mogu obaviti bezbedonosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. Zakona, bez njihovog znanja i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.
Posebna pažnja posvećena je zaštiti podataka, te je zbog složenosti predmeta i opasnosti od ometanja rada nadležnih državnih organa, imperativnom odredbom člana 27. Zakona propisano da su sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. Zakona, dužna da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke, u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka, kao i da se bez odobrenja nadležnog javnog tužioca ne mogu javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u postupcima za krivična dela iz člana 2. Zakona.
U Glavi IX. Zakona – Prelazne i završne odredbe (čl. 28. do 33) uređen je nastavak rada postojećih organa i početak rada novih organa koji se Zakonom obrazuju, precizirana primena zakona u odnosu na nadležnosti službi bezbednosti, okončanje započetih postupaka, rok za donošenje podzakonskih propisa, a takođe je određeno da danom početka primene Zakona prestaje da važi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13).
Imajući u vidu vreme potrebno za uspostavljanje nove organizacione strukture represivnih organa završnom odredbom člana 33. Zakona nužno je određen vacatio legis, te je propisano da zakon počinje da se primenjuje 1. marta 2018. godine.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti određena dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, počev od 2018 godine, kada je planirana primena ovog zakona.
Procena potrebnih dodatnih sredstava izvršena je na osnovu sledećih kvalitativnih elemenata (opisnih elemenata) za budžetiranje:
Kao polazna osnova je korišćena posebno izrađena Analiza organizacione strukture, kapaciteta i ovlašćenja državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, sa posebnim osvrtom na krivična dela sa koruptivnim elementom, koja su propisana Krivičnim zakonikom. Na osnovu broja koruptivnih predmeta i lica u osnovnim i višim javnim tužilaštvima sa područja sva četiri apelaciona javna tužilaštva (podaci za 2014. godinu), kao i Tužilaštva za organizovani kriminal, stanja opterećenosti zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, broju prijavljenih lica za koruptivna krivična dela koja bi mogla preći iz područnih osnovnih i viših javnih tužilaštva u nadležnost četiri nova odeljenja za borbu protiv korupcije, te broju prijavljenih lica za koruptivna krivična dela u radu u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, prema novoj nadležnosti, utvrđena je procena potrebnih resursa i odgovarajući obim budžetskih sredstava, kao i njihova dinamika realizacije po godinama u periodu od 2018. do 2021. godine.
Na osnovu prikazanih podataka iz ove analize, pripremljen je finansijski aspekt obrazloženja ovog zakona.
Pri proceni obima potrebnih ljudskih resursa za postupanje u predmetima iz člana 13. Zakona, odnosno formiranja četiri centra za suzbijanje korupcije, neophodno je uvažavanje određenih prethodnih bitnih činjenica, među kojima, naročito: stanje popunjenosti sadašnjih kadrovskih kapaciteta javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji, stanje obima poslova u ovoj oblasti i njegovo povećavanje, finansijski aspekt javnotužilačke funkcije i njen pozitivan uticaj na budžet, finansijski odnos budžetskog ulaganja u povećanje kapaciteta i ostvarenje koristi ne samo za javnotužilačku funkciju, već i za budžet Srbije, odnosno ukupan javni sektor, privredu i građane Republike, a i bilansne mogućnosti budžeta Republike Srbije za izdvajanje sredstava za ove namene.
Kako se radi o osnovnom cilju koji se želi postići primenom ovog zakona, a to je jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, odnosno obezbeđivanje adekvatnih resursa javnog tužilaštva i sudova za postupanje u slučajevima korupcije, ovim Zakonom se prvi put uvodi i korišćenje finansijske forenzike, kao multidisciplinarne oblasti koja objedinjuje sva ekonomska znanja i podrazumeva neophodno angažovanje određenog broja stručnjaka forenzičke struke.
Posebno važan element finansijskog aspekta javnotužilačke funkcije u ovom segmentu borbe protiv korupcije su podaci kojima raspolaže Republičko javno tužilaštvo, a odnose se na ukupan iznos pribavljene koristi, pričinjene štete, odnosno finansijske koristi i oduzete imovine, finansijske štete, prema kojima se taj ukupan iznos, za 2015. godinu i deo 2016. godine kreće oko cifre od 107 milijardi dinara ili 868,9 miliona €, sa tendencijom stalnog povećavanja, što se bliži iznosu od oko 1 milijarde € samo za ove dve godine.
Poređenja radi, u Budžetu Republike Srbije za 2016. godinu blizu visine ove cifre (107 milijardi dinara, koliko je evidentiran direktan finansijski obuhvat javnotužilačke funkcije u ovom momentu), su predviđena sredstva za ukupne subvencije privredi u iznosu od 86 milijardi dinara, ili ovaj iznos (107 milijardi dinara) je skoro 3 puta veći od godišnjih prihoda budžeta od carine ( 35 milijardi dinara), ili ovaj iznos je veći od ukupnog prihoda od PDV u zemlji (91 milijarda dinara), ili je skoro 3 puta veći od svih transfera opštinama i gradovima u Republici Srbiji (33 milijarde dinara) ili ukupna izdvajanja za svu socijalnu zaštitu iz Budžeta Republike Srbije (dečija zaštita, boračko-invalidska zaštita, učenički i studentski standard, izbegla i raseljena lica, tranzicioni fond, ostala soc. zaštita) su samo za 9 milijardi manja od ovog iznosa. Kad je u pitanju odnos ove cifre (107 milijardi dinara) i izdataka za sudstvo, na primer, ova cifra je preko 5 puta veća izdvajanja za sve sudove iz budžeta Republike za 2016. godinu, koja su oko 19 milijardi dinara, a ovaj iznos (107 milijardi dinara) je oko 27 puta veći od godišnjih budžetskih izdataka za javna tužilaštva koji su oko 4 milijarde dinara.
U odnosu na ovu cifru ukupnog iznosa pribavljene koristi, pričinjene štete, odnosno finansijske koristi i oduzete imovine, finansijske štete ( 107 milijardi dinara, odnosno približno 1 milijarde €), sa tendencijom stalnog povećavanja, ukupna izdvajanja na teret budžeta Republike Srbije za finansiranje ljudskih resursa i drugih troškova neophodnih za sprovođenje ovog zakona iznose, i to:
– u 2018. godini 89.066.164 dinara ( 724.115 €);
– u 2019. godini 131.801.244 dinara ( 1.071.555 €), odnosno dodatno 42.735.000 dinara (347.440 €);
– u 2020. godini 174.536.324 dinara ( 1.418.995 €), odnosno dodatno 42.735.000 dinara (347.440 €), a
– u 2021. godini 217.271.404 dinara (1.766.434 €) odnosno dodatno 42.735.000 dinara (347.440 €).
Ukupan iznos rashoda za primenu ovog zakona, prema iskazanim podacima je 612.675.136 dinara (4.981.099 €), što je oko pola procenta (0,57%) od iznosa od 107 milijardi dinara (868.856.830,32 €) pribavljene koristi, pričinjene štete, odnosno finansijske koristi i oduzete imovine, finansijske štete za 2015. godinu i deo 2016. godine u oblasti organizovanog kriminala i korupcije.
Procena potrebnog broja zamenika javnih tužilaca za formiranje četiri nova odeljenja i dinamika njihovog popunjavanja, projektovana je i na osnovu ukupnog broja lica u postojećim predmetima (22.957 lica), odnosno prenosa nadležnosti i broja lica u nova četiri odeljenja (prenosi se ukupno 12.779 lica ili više od polovine odnosno 55,7% lica za procesuiranje u novim odeljenjima).
Uvažavajući ograničeni bilansni prostor Budžeta Republike Srbije, odnosno nemogućnost da u jednoj ili dve godine obezbedi sva potrebna finanijska sredstva, prema procenjenim prioritetima je predložena dinamika obezbeđenja potrebnih ljudskih resursa i to prvenstveno preraspodelom u okviru postojećeg broja zamenika javnih tužilaca, kao i prijemom novih zamenika javnog tužioca, prijemom pripadajućeg broja stručnih saradnika (na 2,5 zamenika javnog tužioca 1 stručni saradnik i na 2 zamenika 1 zapisničar).
Procenjene potrebe za ljudskim resursima teritorijalno po odeljenjima, u periodu 2018. do 2021. godine su prikazane u sledećoj tabeli:
R.
br.
Naziv apelacije
Dinamika i broj potrebnog osoblja u periodu 2018-2021.godina
2018
2019
2020
2021
ukupno
1
2
3
4
5
6
7
1.
Beograd, ukupno, od čega:
49
10
10
10
79
1.1.
Zamenici javnog tužioca
25
5
5
5
40
1.2.
Tužilački pomoćnici
10
2
2
2
16
1.3.
Zapisničari
14
3
3
3
22
2.
Novi Sad, ukupno, od čega:
38
7
7
7
59
2.1.
Zamenici javnog tužioca
20
3
3
3
29
2.2.
Tužilački pomoćnici
8
2
2
2
14
2.3.
Zapisničari
10
2
2
2
16
3.
Kraljevo, ukupno, od čega:
29
5
5
5
44
3.1.
Zamenici javnog tužioca
15
2
2
2
21
3.2.
Tužilački pomoćnici
6
1
1
1
9
3.3.
Zapisničari
8
2
2
2
14
4.
Niš, ukupno, od čega:
29
5
5
5
44
4.1.
Zamenici javnog tužioca
15
2
2
2
21
4.2.
Tužilački pomoćnici
6
1
1
1
9
4.3.
Zapisničari
8
2
2
2
14
5.
Ostali službenici, ukupno, od čega:
17
0
0
0
17
Forenzičari
5
0
0
0
5
Službenici pisarnice
12
0
0
0
12
Zamenici javnog tužioca, ukupno
75
12
12
12
36
Tužilački pomoćnici, ukupno
30
6
6
6
48
Zapisničari, ukupno
40
9
9
9
67
Ukupno:
1.
Zamenici javnog tužioca
75
12
12
12
36
2.
Tužilački pomoćnici
30
6
6
6
48
3.
Zapisničari
40
9
9
9
67
4.
Forenzičari
5
0
0
0
5
5.
Službenici pisarnice
12
0
0
0
12
Ukupno ( 1+2+3+4+5)
87
27
27
27
168
S obzirom da u 2018. godini primena zakona počinje na kraju prvog kvartala ( 1. marta 2018. godine), procenjeno je da, u ovoj prvoj godini primene zakona treba izvršiti preraspodelu postojećih ljudskih resursa, a to pre svega zamenika javnih tužilaca (ukupno 75 zamenika javnog tužioca – Beograd 25, Novi Sad 20, Kraljevo 15 i Niš 15), bez prijema novih zamenika javnog tužioca u 2018. godini, za ova četiri nova odeljenja. Međutim, u 2018. godini planira se zapošljavanje 30 tužilačkih pomoćnika i 40 zapisničara, 5 forenzičara i 12 službenika za potrebe četiri pisarnice (4 sa višom i 8 sa srednjom spremom), što ukupno iznosi 87 ljudi u ovoj godini, a u naredne tri godine (2019. 2020. i 2021. godini) planirano je zapošljavanje: po 12 zamenika javnog tužioca (Beograd 5, Novi Sad 3, Kraljevo 2 i Niš 2), po 6 tužilačkih pomoćnika i po 9 zapisničara, ili ukupno za tri sledeće godine, 36 zamenika javnih tužilaca, 48 tužilačkih pomoćnika i 67 zapisničara ili ukupno u periodu 2018. do 2021. godine 168 ljudi, sa proračunima prema navedenim odgovarajućim koeficijentima (bruto plati), a u skladu sa budžetskim propisima, a što prema popunjenim odgovarajućim PFE obrascima za 2018. godinu i proračunima za naredne godine, izgleda ovako:
U dinarima
R.br.
Vrsta ljudskih resursa/iznosi u din.
2018
2019
2020
2021
ukupno
1
2
3
4
5
6
7
1.
LJ.resursi
1.1.
Zamenici javnog tužioca
0
12
12+12
12+12+12
36
Iznos
0
32.258.000
64.516.000
96.774.000
193.548.000
1.2.
Tužilački pomoćnici
30
30+6
30+6+6
30+6+6+6
48
Iznos
32.933.520
39.520.224
46.106.928
52.693.632
171.254.304
1.3.
Zapisničari
40
40+9
40+9+9
40+9+9+9
67
Iznos
17.290.560
21.180.936
25.071.312
28.961.688
92.504.496
1.4.
Ostali službenici:
14.1.
Forenzičari
5
5
5
5
5
Iznos
9.051.900
9.051.900
9.051.900
9.051.900
36.207.600
1.4.2.
Službenici pisarnice
12
12
12
12
12
Iznos
5.885.184
5.885.184
5.885.184
5.885.184
23.540.736
Svega 1.
Broj
87
87+27
87+27+27
87+27+27+27
168
Iznos
65.161.164
107.896.244
150.631.324
193.366.404
517.055.136
2.
Ostali rashodi
2.1.
Zakupnina
11.905.000
11.905.000
11.905.000
11.905.000
47.620.000
2.2.
Tekući rashodi
12.000.000
12.000.000
12.000.000
12.000.000
48.000.000
Svega 2.
23.905.000
23.905.000
23.905.000
23.905.000
95.620.000
5.7.
Ukupno (1+2)
89.066.164
131.801.244
174.536.324
217.271.404
612.675.136
Shodno članu 19. Zakona, za propisanu mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike, neophodno je da se izvrši prijem 5 finansijskih forenzičara u 2018.godini (visoka sprema), kao i formiranje pisarnica u svakom od četiri odeljenja, s tim što bi u Beogradu u Novom Sadu bilo zaposleno po 4 službenika u pisarnici (po 3 zaposlena sa srednjom spremom i 1 rukovodilac pisarnice – viša sprema), a u Kraljevu i Nišu po dva službenika (po 1 sa srednjom spremom i po 1 sa višom školskom spremom), što ukupno iznosi 12 službenika u četiri pisarnice, sa proračunima prema odgovarajućim koeficijentima za navedeni nivo školske spreme, a u skladu sa budžetskim propisima.
Kada su ostali ljudski resursi u pitanju, procenjeno je sledeće:
– da se iz raspoloživog broja, bez posebnih dodatnih sredstava mogu prerasporediti zaposleni za postupanje u skladu sa članom 16. Zakona, kako je predviđeno da se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove obrazuje organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. Zakona (četiri policijska odeljenja sa sedištima koja su identična sedištima viših javnih tužilaštava u okviru kojih su obrazuju posebna odeljenja);
– da se iz raspoloživog broja, bez posebnih dodatnih sredstava mogu prerasporediti zaposleni za predviđenu novinu u vidu uvođenja službenika za vezu i udarnih grupa;
Kada su u pitanju ostali troškovi, procenjuje se da bi za primenu Zakona dodatno trebalo obezbediti još po 1.000.000 dinara mesečno ( 12.000.000 dinara godišnje), počev od 2018. godine, preko Državnog veća tužilaca, za ostale tekuće troškove za rad javnih tužilaštava.
Kada su u pitanju poslovni prostori za smeštaj ljudskog osoblja planirano je sledeće:
– u Beogradu, rentiranje poslovnog prostora do završetka rekonstrukcije zgrade Palata pravde ( 2019. godina);
– u Novom Sadu, rentiranje poslovnog prostora do završetka izgradnje palate pravde koja počinje 2018. godine;
– u Kraljevu, rentiranje poslovnog prostora do konačnog rešenja, a
– u Nišu – realokacija postojećih kapaciteta i preraspodela postojećeg poslovnog prostora u zgradi Apelacionog suda.
Ukupni troškovi zakupnine za navedene lokacije procenjeni su na iznos od 11.905.000 dinara godišnje.
Troškovi informaciono komunikacionog sistema i drugih pripadajućih potreba rešavaće se u sklopu odgovarajućih proračuna za razvoj jedinstvene infrastrukture informacionog sistema i centralnog softverskog rešenja za sva tužilaštva u Republici Srbiji.
Troškovi obuka i drugih neophodnih edukacija izvršiće se u okviru plana i programa Pravosudne akademije i donatorskih sredstava.
Imajući izneto u vidu, za sprovođenje ovog zakona je potrebno obezbediti sredstva po godinama, i to:
– u 2018. godini, potrebna su budžetska sredstva u ukupnom iznosu od 89.066.164 dinara, od čega za plate novih zaposlenih u ukupnom iznosu od 65.161.164 dinara i ostale rashode, ukupno 23.905.000 dinara, od čega za zakupnine 11.905.000 dinara i druge tekuće rashode za rad ovih organa 12.000.000 dinara;
– u 2019. godini, potrebna su budžetska sredstva u ukupnom iznosu od 131.801.244 dinara, od čega za plate zaposlenih u prethodnoj godini i novih zaposlenih u ukupnom iznosu od 107.896.244 dinara i ostale rashode, ukupno 23.905.000 dinara, od čega za zakupnine 11.905.000 dinara i druge tekuće rashode za rad ovih organa 12.000.000 dinara ili za 42.735.000 dinara (347.440 €) više u odnosu na prethodnu godinu;
– u 2020. godini, potrebna su budžetska sredstva u ukupnom iznosu od 174.536.324 dinara, od čega za plate zaposlenih u prethodne dve godine i i novih zaposlenih u ukupnom iznosu od 150.631.324 dinara i ostale rashode, ukupno 23.905.000 dinara, od čega za zakupnine 11.905.000 dinara i druge tekuće rashode za rad ovih organa 12.000.000 dinara, ili za 42.735.000 dinara (347.440 €) više u odnosu na prethodnu godinu, a
– u 2021. godini, potrebna su budžetska sredstva u ukupnom iznosu od 217.271.404 dinara, od čega za plate zaposlenih u prethodne tri godine i novih zaposlenih u ukupnom iznosu od 193.366.404 dinara i ostale rashode, ukupno 23.905.000 dinara, od čega za zakupnine 11.905.000 dinara i druge tekuće rashode za ovih organa 12.000.000 dinara ili za 42.735.000 dinara (347.440 €) više u odnosu na prethodnu godinu.
Iz ovoga proizilazi da ukupna sredstva za sprovođenje ovog zakona u 2018, 2019, 2020. i 2021. godini iznose 612.675.136 dinara, od čega za plate 517.055.136 dinara, a za ostale troškove 95.620.000 dinara, pri čemu za zakupnine 47.620.000 dinara i 48.000.000 dinara za druge tekuće rashode za rad ovih organa.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku zbog ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.