PREGLED ODREDABA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Član 2.
Odredbe ovog zakona primenjuju se za krivična dela:
1) organizovanog kriminala;
1A) TEŠKO UBISTVO (ČLAN 114. TAČ. 4) I 5) KRIVIČNOG ZAKONIKA);
2) otmica (član 134. Krivičnog zakonika);
3) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);
3A) PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE (ČLAN 199. STAV 3. I ČLAN 201. STAV 2. KRIVIČNOG ZAKONIKA);
4) protiv imovine (član 205. ČLAN 204. STAV 4, ČLAN 205. st. 2. i 3, član 206. stav 2, član 208. stav 4, ČLAN 208A STAV 4, član 208b stav 3, član 214. st. 3. i 4. i član 217. stav 3. Krivičnog zakonika);
5) protiv privrede (član 223. stav 3, član 224. stav 2, član 225. stav 3, član 226. stav 2, član 227, član 229. st. 2. i 3, član 230. stav 2, član 231. st. 2. do 4, član 234. stav 3, član 234a stav 3, čl. 236. i 237. Krivičnog zakonika);
5) PROTIV PRIVREDE (ČLAN 223. STAV 3, ČLAN 224. STAV 2, ČLAN 225. STAV 3, ČLAN 226. STAV 2, ČLAN 227, ČLAN 229. ST. 2. I 3, ČLAN 230. STAV 2, ČLAN 231. ST. 2. DO 4, ČLAN 233. STAV 3, ČLAN 234. STAV 3, ČLAN 234A STAV 3, ČL. 235. DO 237. I ČLAN 243. STAV 4. KRIVIČNOG ZAKONIKA);
6) neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. st. 1. do 3. Krivičnog zakonika);
7) protiv javnog reda i mira (član 348. stav 3. i član 350. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);
8) protiv službene dužnosti (član 359. stav 3, član 363. stav 3, član 364. stav 3, član 366. stav 5, član 367. st. 1. do 3. i st. 5. i 6. i član 368. st. 1. do 3. i stav 5. Krivičnog zakonika);
9) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (član 372. stav 1, član 377, član 378. stav 3, član 379. stav 3, čl. 388. do 390. i član 393. Krivičnog zakonika).
Za krivična dela iz člana 134, člana 185. st. 2. i 3, , člana 205. stav 3, člana 206. stav 2, člana 214. stav 4, člana 217. stav 3, člana 227, člana 230. stav 2, člana 231. st. 3. i 4, člana 234a stav 3, čl. 236. i 237, člana 348. stav 3, člana 350. st. 2. i 3, člana 366. stav 5, člana 367. st. 1. do 3. i st. 5. i 6, člana 368. st. 1. do 3. i stav 5, člana 372. stav 1, člana 377, člana 378. stav 3, čl. 388. do 390. i člana 393. Krivičnog zakonika odredbe ovog zakona primenjuju se ako imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.
ZA KRIVIČNA DELA IZ ČLANA 114. TAČ. 4) I 5), ČLANA 134, ČLANA 185. ST. 2. I 3, ČLANA 199. STAV 3, ČLANA 201. STAV 2, ČLANA 205. STAV 3, ČLANA 206. STAV 2, ČLANA 214. STAV 4, ČLANA 217. STAV 3, ČLANA 227, ČLANA 230. STAV 2, ČLANA 231. ST. 3. I 4, ČLANA 233. STAV 3, ČLANA 234A STAV 3, ČL. 235. DO 237, ČLANA 243. STAV 4, ČLANA 348. STAV 3, ČLANA 350. ST. 2. I 3, ČLANA 366. STAV 5, ČLANA 367. ST. 1. DO 3. I ST. 5. I 6, ČLANA 368. ST. 1. DO 3. I STAV 5, ČLANA 372. STAV 1, ČLANA 377, ČLANA 378. STAV 3, ČL. 388. DO 390. I ČLANA 393. KRIVIČNOG ZAKONIKA ODREDBE OVOG ZAKONA PRIMENJUJU SE AKO IMOVINSKA KORIST PRIBAVLJENA KRIVIČNIM DELOM, ODNOSNO VREDNOST PREDMETA KRIVIČNOG DELA PRELAZI IZNOS OD MILION I PETSTO HILJADA DINARA.
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) imovinom se smatra dobro svake vrste u Republici Srbiji ili inostranstvu, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti, UDELI U PRAVNOM LICU i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana;
2) imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima;
3) oduzimanjem se smatra privremeno ili trajno oduzimanje od vlasnika imovine proistekle iz krivičnog dela;
4) vlasnikom se smatra okrivljeni, okrivljeni saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice;
5) okrivljenim se smatra osumnjičeni, lice protiv koga je krivični postupak pokrenut ili osuđeni za krivično delo iz člana 2. ovog zakona;
6) okrivljenim saradnikom se smatra svedok saradnik, okrivljeni saradnik i osuđeni saradnik;
7) ostaviocem se smatra lice protiv koga usled smrti krivični postupak nije pokrenut ili je obustavljen, a u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica je utvrđeno da je zajedno sa tim licima učinio krivično delo iz člana 2. ovog zakona;
8) trećim licem smatra se fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela;
9) pravnim sledbenikom smatra se naslednik osuđenog, svedoka saradnika, ostavioca, trećeg lica ili njihovih naslednika.
Član 4.
Stranke u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela su javni tužilac i vlasnik.
U postupku iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti i dokazi prikupljeni u krivičnom postupku.
AKO ODUZIMANJE IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA NIJE MOGUĆE, ODUZEĆE SE DRUGA IMOVINA KOJA ODGOVARA VREDNOSTI IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA.
Ako odredbama ovog zakona nije drukčije propisano, shodno se primenjuje Zakonik o krivičnom postupku.
Član 6.
Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu (u daljem tekstu: Jedinica) je specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
U OKVIRU JEDINICE OBRAZUJE SE KANCELARIJA ZA POVRAĆAJ IMOVINE KOJA OBRAĐUJE PRIMLJENE I POSLATE ZAHTEVE U OKVIRU MEĐUNARODNE SARADNJE, ZA OTKRIVANJE I IDENTIFIKOVANJE IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA, SA CILJEM NJENOG PRIVREMENOG ILI TRAJNOG ODUZIMANJA.
Poslove iz stava 1. ovog člana Jedinica vrši po službenoj dužnosti ili po odluci javnog tužioca ili suda.
Član 8.
Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija) je organ u sastavu Ministarstva pravde i državne uprave, koji obavlja poslove predviđene ovim zakonom.
Poslove iz svoje nadležnosti Direkcija vrši po službenoj dužnosti ili po odluci javnog tužioca ili suda.
Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da bez odlaganja postupe po zahtevu Direkcije.
Član 9.
Direkcija:
1) upravlja privremeno i trajno oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, imovinom privremeno oduzetom po naredbi javnog tužioca (član 24.) predmetima krivičnog dela (član 87. Krivičnog zakonika), imovinskom koristi pribavljenom krivičnim delom (čl. 91. i 92. Krivičnog zakonika), imovinom datom na ime jemstva u krivičnom postupku i predmetima privremeno oduzetim u krivičnom postupku, KAO I IMOVINOM ČIJE JE RASPOLAGANJE OGRANIČENO U SKLADU SA ODLUKAMA UJEDINJENIH NACIJA I DRUGIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA ČIJI JE REPUBLIKA SRBIJA ČLAN;
2) vrši procenu vrednosti oduzete imovine proistekle iz krivičnog dela;
3) skladišti, čuva i prodaje privremeno oduzetu imovinu proisteklu iz krivičnog dela i upravlja tako dobijenim sredstvima u skladu sa zakonom;
4) vodi evidencije o imovini kojom upravlja i o sudskim postupcima u kojima je odlučivano o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela;
5) učestvuje u pružanju međunarodne pravne pomoći I UPRAVLJA IMOVINOM PROISTEKLOM IZ KRIVIČNOG DELA ODUZETOM NA OSNOVU ODLUKE INOSTRANOG ORGANA;
6) učestvuje u obuci državnih službenika u vezi sa oduzimanjem imovine proistekle iz krivičnog dela;
7) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Poslove iz stava 1. ovog člana Direkcija obavlja i u vezi sa imovinskom koristi proisteklom iz privrednog prestupa, odnosno prekršaja, u skladu sa zakonom.
Član 13.
Direktor i državni službenici zaposleni u Direkciji koji rade na poslovima izvršenja imaju službenu značku i legitimaciju, čiju sadržinu i izgled propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
ČLAN 16A
KADA POLICIJA PODNOSI JAVNOM TUŽIOCU KRIVIČNU PRIJAVU ZA KRIVIČNO DELO IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA DUŽNA JE DA DOSTAVI I PODATKE O IMOVINI OSUMNJIČENOG I TREĆEG LICA KOJI SU PRIKUPLJENI U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU.
Član 17.
Finansijska istraga pokreće se protiv vlasnika kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela.
U finansijskoj istrazi prikupljaju se dokazi o imovini, zakonitim prihodima, NAČINU i troškovima života okrivljenog, okrivljenog saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice.
U svrhu vođenja finansijske istrage Jedinica može angažovati stručno lice, ZAPOSLENE U DRŽAVNOM ORGANU ili instituciju, radi pružanja stručne pomoći.
Član 23.
Kada postoji opasnost VEROVATNOĆA da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac podnosi zahtev za privremeno oduzimanje imovine.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vlasniku, zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine.
ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVLJA SE BEZ ODLAGANJA VLASNIKU SA POUKOM DA U ROKU OD 15 DANA MOŽE SUDU DOSTAVITI ODGOVOR NA ZAHTEV SA DOKAZIMA O NAČINU STICANJA IMOVINE.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od faze postupka odlučuje istražni sudija, sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres.
Član 24.
Ako postoji opasnost VEROVATNOĆA da će vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči o zahtevu iz člana 23. stav 1. ovog zakona, javni tužilac donosi naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine.
Mera iz stava 1. ovog člana traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca, a najduže tri meseca od dana donošenja naredbe.
Naredbu iz stava 1. ovog člana izvršava Jedinica.
Naredba o zabrani raspolaganja nepokretnosti upisuje se u evidenciju nepokretnosti odmah po prijemu zahteva.
Naredba iz stava 1. ovog člana se bez odlaganja dostavlja bankama i drugim finansijskim organizacijama kod kojih su deponovana novčana sredstva i hartije od vrednosti vlasnika.
Privremeno oduzete pokretne stvari po naredbi javnog tužioca poveravaju se na upravljanje Direkciji.
Član 25.
Sud će na zahtev javnog tužioca iz člana 23. stav 1. ovog zakona rešenjem odrediti privremeno oduzimanja imovine ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) postoji osnovana sumnja da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. ovog zakona;
2) postoji osnovana sumnja da je imovina vlasnika proistekla iz krivičnog dela;
3) vrednost imovine iz tačke 2) ovog stava prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara;
4) postoje razlozi koji opravdaju potrebu za privremenim oduzimanjem (član 23. stav 1).
Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana sud će rešenjem zahtev javnog tužioca odbiti.
O zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela sud donosi odluku najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
SUD ĆE ODMAH PO PRIJEMU ODGOVORA VLASNIKA NA ZAHTEV IZ ČLANA 23. STAV 1. OVOG ZAKONA, ODNOSNO KADA PROTEKNE ROK U KOME SE ODGOVOR MOŽE DATI, A NAJKASNIJE U ROKU OD OSAM DANA, REŠENJEM ODLUČITI O ZAHTEVU ZA PRIVREMENO ODUZIMANJE IMOVINE.
SUD REŠENJEM ODREĐUJE PRIVREMENO ODUZIMANJE IMOVINE AKO SU ISPUNJENI SLEDEĆI USLOVI:
1) POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE FIZIČKO ILI PRAVNO LICE IZVRŠILO KRIVIČNO DELO IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA;
2) POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE IMOVINA VLASNIKA PROISTEKLA IZ KRIVIČNOG DELA;
3) VREDNOST IMOVINE IZ TAČKE 2) OVOG STAVA PRELAZI IZNOS OD MILION I PETSTO HILJADA DINARA;
4) POSTOJE RAZLOZI KOJI OPRAVDAJU POTREBU ZA PRIVREMENIM ODUZIMANJEM (ČLAN 23. STAV 1).
AKO NISU ISPUNJENI USLOVI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SUD ĆE REŠENJEM ZAHTEV JAVNOG TUŽIOCA ODBITI.
Član 27.
Rešenje iz člana 26. stav 1. ovog zakona sud će dostaviti vlasniku, njegovom braniocu, odnosno punomoćniku, javnom tužiocu, Jedinici, Direkciji i banci ili drugoj organizaciji nadležnoj za platni promet.
Rešenje iz člana 25. stav 2. STAV 3. ovog zakona sud će dostaviti javnom tužiocu, Jedinici, vlasniku i njegovom braniocu, odnosno punomoćniku.
Član 28.
Danom otvaranja stečajnog postupka nad pravnim licem prema kome je doneto rešenje o privremenom oduzimanju imovine iz člana 25. stav 1. STAV 2. ovog zakona, vrednost imovine proistekle iz krivičnog dela smatra se dospelim iznosom na kome postoji pravo izlučnog namirenja u korist Direkcije.
AKO JE U REGISTRU PRIVREDNIH SUBJEKATA UPISANA ZABELEŽBA PRIVREMENOG ODUZIMANJA, ORGAN KOJI VODI REGISTAR DUŽAN JE DA, U SLUČAJU KADA JE POKRENUT POSTUPAK LIKVIDACIJE, OBAVESTI DIREKCIJU O TOJ ČINJENICI, KAO I DA DOSTAVI PODATKE O LIKVIDACIONOM UPRAVNIKU.
Član 29.
Protiv rešenja iz člana 25. ovog zakona može se podneti prigovor ŽALBA u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Podnošenje prigovora ŽALBE ne odlaže izvršenje rešenja iz člana 25. stav 1. STAV 2. ovog zakona.
Uz prigovor ŽALBU protiv rešenja iz člana 25. stav 1. STAV 2.ovog zakona vlasnik može dostaviti i dokaze o zakonitom poreklu privremeno oduzete imovine.
O prigovoru ŽALBI protiv rešenja iz člana 25. ovog zakona odlučuje vanpretresno veće NADLEŽNI DRUGOSTEPENI SUD.
Član 30.
Za odlučivanje o prigovoru ŽALBI protiv rešenja iz člana 25. ovog zakona, vanpretresno veće SUD zakazuje ročište na koje poziva vlasnika, njegovog branioca ili punomoćnika i javnog tužioca.
Poziv i prigovor ŽALBA suprotne strane dostavljaju se na poznatu adresu, odnosno sedište lica iz stava 1. ovog člana uz upozorenje da će se ročište održati i u slučaju njihovog nedolaska.
Član 31.
Ročište iz člana 30. stav 1. ovog zakona održaće se najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora ŽALBE. Nedolazak uredno obaveštenih stranaka ne sprečava održavanje ročišta.
Započeto ročište iz stava 1. ovog člana dovršiće se, po pravilu, bez prekidanja ili odlaganja.
Član 32.
Sud će odbaciti prigovor ŽALBU ako je neblagovremen, nepotpun ili izjavljen NEBLAGOVREMENA, NEPOTPUNA ILI IZJAVLJENA od neovlašćenog lica.
Sud će rešenjem odbiti prigovor ŽALBU ukoliko nađe da je neosnovan NEOSNOVANA.
Sud će rešenjem usvojiti prigovor ŽALBU vlasnika i u celini ili delimično ukinuti privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela ako:
1) ne postoji opasnost VEROVATNOĆA da će trajno oduzimanje imovine biti onemogućeno ili otežano;
2) nema dovoljno dokaza o postojanju osnovane OSNOVA sumnje da privremeno oduzeta imovina proističe iz krivičnog dela;
3) vlasnik dokaže da nije vlasnik celokupne ili dela privremeno oduzete imovine;
4) vrednost imovine proistekle iz krivičnog dela ne prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.
Sud će rešenjem usvojiti prigovor ŽALBU javnog tužioca i u celini ili delimično odrediti privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela ukoliko nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 1. STAV 2. ovog zakona.
Odluku o prigovoru ŽALBI sud će doneti u roku od osam dana od dana zaključenja ročišta iz člana 30. stav 1. ovog zakona.
Član 33.
Protiv rešenja o odbijanju prigovora (član 32. stav 2) stranke mogu izjaviti žalbu u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
U roku iz stava 1. ovog člana protiv rešenja o usvajanju prigovora vlasnika (član 32. stav 3) žalbu može izjaviti javni tužilac, a protiv rešenja o usvajanju prigovora javnog tužioca (član 32. stav 4) žalbu može izjaviti vlasnik.
O žalbi iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje nadležni drugostepeni sud.
Rešavajući po žalbi, sud može žalbu odbaciti kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu ili usvojiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i predmet vratiti na ponovno odlučivanje.
Ako je u istom predmetu rešenje već jedanput ukinuto, drugostepeni sud će u sednici veća ili nakon održanog ročišta doneti odluku, s tim da pobijano rešenje ne može ukinuti i uputiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.
Na zakazivanje i održavanje ročišta iz stava 5. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 30. i 31. ovog zakona.
ČLAN 33.
AKO JE U ISTOM PREDMETU REŠENJE VEĆ JEDANPUT UKINUTO, DRUGOSTEPENI SUD ĆE U SEDNICI VEĆA ILI NAKON ODRŽANOG ROČIŠTA DONETI ODLUKU, S TIM DA POBIJANO REŠENJE NE MOŽE UKINUTI I UPUTITI NA PONOVNO ODLUČIVANJE PRVOSTEPENOM SUDU.
Član 34.
Privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela prestaje ako:
1) javni tužilac ne podnese zahtev za trajno oduzimanje u roku iz člana 38. stav 1. ovog zakona;
2) pre isteka roka iz tačke 1) ovog stava bude pravnosnažno ukinuto;
3) bude zamenjeno merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom.
Privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela traje najduže dok sud ne odluči o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.
Do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine sud može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka preispitati NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI PREISPITUJE odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i u opravdanim slučajevima MOŽE tu odluku ukinuti ili je zameniti merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom.
U slučaju da je upravljanje privremeno oduzetom imovinom otežano ili prouzrokuje nesrazmerno visoke troškove, sud može na obrazloženi predlog Direkcije preispitati odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i zameniti je merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom.
Nadzor nad sprovođenjem mere zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom vrši Jedinica.
Član 35.
Rešenje o ukidanju privremenog oduzimanja imovine iz člana 34. stav 3. ovog zakona sud će doneti DONEĆE SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK, ODNOSNO PREDSEDNIK VEĆA PRED KOJIM SE ODRŽAVA GLAVNI PRETRES ako se pojave okolnosti koje ukazuju da dalja primena privremenog oduzimanja imovine nije opravdana.
Rešenje o meri zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom iz člana 34. stav 3. ovog zakona sud će doneti ako se pojave okolnosti koje ukazuju da se i tom merom može obezbediti trajno oduzimanje imovine.
Rešenje o meri zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom iz člana 34. stav 4. ovog zakona sud će doneti ako utvrdi da je predlog Direkcije opravdan i da se tom merom može obezbediti trajno oduzimanje imovine.
Pre donošenja rešenja iz st. 1. do 3. ovog člana sud može zakazati ročište da bi se preispitala odluka o određivanju privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Na ročište iz stava 4. ovog člana pozvaće se lica iz člana 30. stav 1. ovog zakona, KAO I PREDSTAVNIK DIREKCIJE. Nedolazak uredno pozvanih lica ne sprečava održavanje ročišta.
Član 36.
Protiv rešenja o odbačaju ili odbijanju zahteva stranaka ili predloga Direkcije za preispitivanje odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, žalba nije dozvoljena.
Stranke, odnosno Direkcija ne mogu na osnovu istih činjenica podneti novi zahtev, odnosno predlog.
DIREKCIJA NE MOŽE NA OSNOVU ISTIH ČINJENICA PODNETI NOVI PREDLOG.
Član 37.
Protiv rešenja iz člana 35. st. 1. do 3. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
O žalbi iz stava 1. ovog člana odlučuje vanpretresno veće.
Na odlučivanje o žalbi iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 33. st. 4. do 6. ČL. 32. I 33. ovog zakona.
Član 38.
Javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od tri meseca ŠEST MESECI od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) pravnosnažnu presudu;
2) podatke o okrivljenom, odnosno okrivljenom saradniku;
3) zakonski naziv krivičnog dela;
4) označenje imovine koju treba oduzeti;
5) dokaze o imovini koju okrivljeni, odnosno okrivljeni saradnik poseduje ili je posedovao i zakonitim prihodima;
6) okolnosti koje ukazuju da je imovina proistekla iz krivičnog dela, odnosno okolnosti koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda;
7) razloge koji opravdavaju potrebu za trajnim oduzimanjem imovine.
Zahtev protiv pravnog sledbenika, osim podataka iz stava 2. ovog člana, sadrži i dokaze da je pravni sledbenik nasledio imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a zahtev protiv trećeg lica sadrži i dokaze da je imovina proistekla iz krivičnog dela preneta bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti u cilju osujećenja oduzimanja.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje vanpretresno veće.
Postupak za trajno oduzimanje je hitan.
Član 49.
Po prijemu rešenja o privremenom, odnosno trajnom oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadležnostima iz člana 9. ovog zakona.
Direkcija upravlja oduzetom imovinom iz stava 1. ovog člana sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka.
Direkcija upravlja oduzetom imovinom u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
U poslovima upravljanja oduzetom imovinom Direkcija može da ugovara usluge u skladu sa aktom ministra nadležnog za pravosuđe.
AKTOM MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE BLIŽE SE UREĐUJE NAČIN UPRAVLJANJA ODUZETOM IMOVINOM I VRAĆANJA PRIVREMENO ODUZETE IMOVINE.
Član 50.
O oduzetoj imovini sačinjava se zapisnik u koji se unose podaci o vlasniku, podaci o imovini i stanju u kojem je preuzeta, podaci o vrednosti koja se oduzima (član 44. stav 2), napomena da li se imovina privremeno ili trajno oduzima, da li je privremeno oduzeta imovina ostala kod vlasnika ili je poverena drugom fizičkom ili pravnom licu (čl. 52. i 53) i drugi podaci.
Ministar nadležan za pravosuđe propisuje bližu sadržinu zapisnika iz stava 1. ovog člana i sadržinu i način vođenja evidencija o poslovima koje u smislu člana 9. stav 1. ovog zakona obavlja Direkcija.
ČLAN 50.
O ODUZETOJ IMOVINI SAČINJAVA SE ZAPISNIK U KOJI SE UNOSE PODACI O VLASNIKU (IME I PREZIME, ADRESA PREBIVLAŠITA ILI BORAVIŠTA, JMBG, A ZA PRAVNO LICE ADRESA SEDIŠTA, PIB I MATIČNI BROJ), PODACI O IMOVINI I STANJU U KOJEM JE PREUZETA, PODACI O VREDNOSTI KOJA SE ODUZIMA (ČLAN 44. STAV 2), NAPOMENA DA LI SE IMOVINA PRIVREMENO ILI TRAJNO ODUZIMA, DA LI JE PRIVREMENO ODUZETA IMOVINA OSTALA KOD VLASNIKA ILI JE POVERENA DRUGOM FIZIČKOM ILI PRAVNOM LICU (ČL. 52. I 53) I DRUGI PODACI.
MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE PROPISUJE BLIŽU SADRŽINU I NAČIN SASTAVLJANJA ZAPISNIKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, POSTUPAK ZA PROCENU VREDNOSTI ODUZETE IMOVINE I SADRŽINU I NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJA O POSLOVIMA KOJE U SMISLU ČLANA 9. STAV 1. OVOG ZAKONA OBAVLJA DIREKCIJA.
PRILIKOM VOĐENJA EVIDENCIJA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, DIRKECIJA JE DUŽNA DA POSTUPA U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI.
Član 51.
Rešenje suda o privremenom oduzimanju imovine (član 26. stav 1) je izvršno. Izvršenje tog rešenja neposredno sprovodi Direkcija.
Privremeno oduzimanje imovine sprovodi se shodnom primenom odredaba zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Ministar nadležan za pravosuđe propisuje način utvrđivanja troškova čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine.
Troškove čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi Direkcija.
DIREKCIJA SNOSI TROŠKOVE ČUVANJA, ODRŽAVANJA I UPRAVLJANJA PRIVREMENO ODUZETOM IMOVINOM OD DANA SPROVOĐENJA IZVRŠENJA REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE BLIŽE PROPISUJE NAČIN UTVRĐIVANJA TROŠKOVA ČUVANJA, ODRŽAVANJA I UPRAVLJANJA PRIVREMENO ODUZETOM IMOVINOM.
ČLAN 52A
AKO JE PRIVREMENO ODUZETA NEPOKRETNA IMOVINA DIREKCIJA MOŽE ZAKLJUČITI UGOVOR O ZAKUPU TE IMOVINE.
UGOVOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAKLJUČUJE SE PO TRŽIŠNIM USLOVIMA SA VEĆ POSTOJEĆIM ZAKUPCIMA.
U SLUČAJU DA NEMA ZAKUPACA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, DIREKCIJA MOŽE PONUDU ZA IZDAVANJE U ZAKUP NEPOKRETNOSTI JAVNO OGLASITI, A UGOVOR O ZAKUPU ĆE BITI ZAKLJUČEN SA NAJBOLJIM PONUĐAČEM.
U SLUČAJU RASKIDA UGOVORA O ZAKUPU NEPOKRETNOSTI OD STRANE DIREKCIJE, OBAVEŠTENJE O RASKIDU UGOVORA DIREKCIJA DOSTAVLJA SA ZAHTEVOM DA SE ZAKUPAC ISELI I PREDA NEPOKRETNOST DIREKCIJI U STANJU U KOJEM JE PRIMLJENA.
U SLUČAJU DA ZAKUPAC NE POSTUPI PO ZAHTEVU DIREKCIJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, ISELJENJE ZAKUPCA NEPOSREDNO SPROVODI DIREKCIJA, PO POTREBI UZ ASISTENCIJU POLICIJE, NAJKASNIJE U ROKU OD 72 ČASA OD ČASA DOSTAVLJANJA ZAHTEVA.
NA ZAHTEV DRŽAVNOG ORGANA, ODNOSNO ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE ILI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, DIREKTOR DIREKCIJE MOŽE PRIVREMENO ODUZETU NEPOKRETNU IMOVINU DATI NA KORIŠĆENJE BEZ NAKNADE, RADI OBAVLJANJA DRUŠTVENO KORISNIH POSLOVA.
NA PRIHOD OSTVAREN PO OSNOVU UGOVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DIREKCIJA PLAĆA POREZ U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.
Član 56.
Radi očuvanja vrednosti privremeno oduzete imovine Direkcija može da prodaje pokretnu imovinu I HARTIJE OD VREDNOSTI neposredno ili preko određenog fizičkog ili pravnog lica.
Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, u postupku prodaje imovine iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje.
MINISTAR NADEŽAN ZA PRAVOSUĐE SVOJI AKTOM BLIŽE UREĐUJE NAČIN PRODAJE IMOVINE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Član 60.
Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju je, u skladu sa ovim zakonom, utvrđeno da ne potiče iz krivičnog dela, bez odlaganja se vraćaju oduzeta novčana sredstva ili novčana sredstva dobijena prodajom imovine, uvećana za prosečnu kamatu po viđenju za odgovarajući period.
Novčana sredstva iz stava 1. ovog člana Direkcija vraća po službenoj dužnosti ili na zahtev vlasnika.
Član 62.
Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna.
Na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku, odnosno kulturu, trajno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija ustupa bez naknade ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara.
Odluku o postupanju sa trajno oduzetim predmetima iz člana 54. st. 3. i 4. ovog zakona donosi Vlada.
Na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije.
Imovinom iz stava 4. ovog člana upravlja Direkcija, do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom.
ČLAN 62.
IMOVINA I NOVČANA SREDSTVA DOBIJENA PRODAJOM IMOVINE POSTAJU SVOJINA REPUBLIKE SRBIJE KADA ODLUKA O TRAJNOM ODUZIMANJU IMOVINE POSTANE PRAVNOSNAŽNA.
TRAJNO ODUZETE DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC UPLAĆUJU SE I VODE NA POSEBNOM RAČUNU KOD NARODNE BANKE SRBIJE, A TRAJNO ODUZETI DINARI UPLAĆUJU SE NA RAČUNE PROPISANE ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA.
NA OSNOVU ODLUKE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA NAUKU, ODNOSNO KULTURU, TRAJNO ODUZETE PREDMETE OD ISTORIJSKE, UMETNIČKE I NAUČNE VREDNOSTI DIREKCIJA USTUPA BEZ NAKNADE USTANOVAMA NADLEŽNIM ZA ČUVANJE TAKVIH DOBARA.
NA TRAJNO ODUZETU POKRETNU IMOVINU NE PRIMENJUJU SE ODREDBE CARINSKOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA OBAVEZE DRŽAVNIH ORGANA U VEZI SA CARINSKOM ROBOM I PREVOZNIM SREDSTVIMA.
ODLUKU O POSTUPANJU SA TRAJNO ODUZETIM PREDMETIMA IZ ČLANA 54. ST. 3. I 4. OVOG ZAKONA DONOSI VLADA.
NA TRAJNO ODUZETU NEPOKRETNU IMOVINU PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE JAVNA SVOJINA. VLADA MOŽE ODREDITI NAMENU TRAJNO ODUZETE IMOVINE U CILJU OBAVLJANJA DRUŠTVENO KORISNIH POSLOVA.
IMOVINOM IZ STAVA 6. OVOG ČLANA UPRAVLJA DIREKCIJA, DO ODLUKE VLADE O RASPOLAGANJU TOM IMOVINOM.
Član 63.
Po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenju imovinskopravnog zahteva oštećenog, novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine uplaćuju se u budžet Republike Srbije.
SREDSTVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U IZNOSU OD 30% KORISTE SE ZA FINANSIRANJE SOCIJALNIH I ZDRAVSTVENIH POTREBA U SKLADU SA ODLUKOM VLADE.