Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Beograd, 23. april 2004. godine

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji («Službeni glasnik RS», br. 80/02, 84/02, 23/03 i 70/03), u članu 2. stav 2, posle reči: «neplaćenog poreza» dodaje se zapeta, a reči: «i troškove prinudne naplate poreza» zamenjuju se rečima: «troškove postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka».

Član 2.

U članu 10. stav 2. broj: «15» zamenjuje se brojem: «25».

Član 3.

U članu 22. stav 2. reč: «gasi», zamenjuje se rečju: «otpisuje».

Član 4.

U članu 25. tačka 8) reči: «nosilac platnog prometa», zamenjuju se rečju: «banka».

Član 5.

U članu 26. stav 3. tačka 4) menja se i glasi:

«4) nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja;».

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

«U slučaju iz stava 4. ovog člana, banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza.».

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 6.

U članu 28. stav 6. posle reči: «status velikih poreskih obveznika,» dodaju se reči: «kao i vrste poreza za koje organizaciona jedinica iz stava 5. ovog člana izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave,».

Član 7.

U članu 29. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

«Organi i organizacije iz st. 1. i 2. ovog člana, neće izvršiti upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači.».

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 8.

U članu 38. posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:

«Izuzetno od stava 7. ovog člana, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu organizacionoj jedinici Poreske uprave koju odredi direktor Poreske uprave, za sve vrste poreza za koje ta organizaciona jedinica izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave.».

Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

Član 9.

U članu 40. dodaje se stav 5, koji glasi:

«Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu od početka do okončanja postupka poreske kontrole koju vrši poreski inspektor.».

Član 10.

U članu 41. stav 3. menja se i glasi:

«Zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosi se Poreskoj upravi jednom mesečno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu.».

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

«Izuzetno od stava 3. ovog člana, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Poreskoj upravi istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.».

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, broj: «20.» zamenjuje se brojem: «31.».

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, posle reči: «ovog člana», dodaju se reči: «i obrazac potvrde iz stava 6. ovog člana,».

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 11.

U članu 42. stav 2. posle reči: «člana,» dodaju se reči: «lica koja su dužna da dostavljaju podatke,», a reč: «propisuje» zamenjuje se rečju: «utvrđuje».

Član 12.

U članu 56. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

«Na način iz stava 1. ovog člana, na predlog izvršnog odbora, može postupiti i skupština jedinice lokalne samouprave, u vezi javnog prihoda za čije je uvođenje zakonom ovlašćena.»

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: «iz stava 1.» zamenjuju se rečima: «iz st. 1. i 2.».

Član 13.

U članu 62. stav 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 3), koja glasi:

«3) danom određenim javnim oglasom iz člana 56. stav 3. ovog zakona.».

Član 14.

U članu 66. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

«Izuzetno od stava 5. ovog člana, privremena mera iz člana 87. stav 1. tačka 3) ovog zakona traje do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu. »

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, broj: «6.» zamenjuje se brojem: «7.».

Član 15.

U članu 68. stav 1. tačka 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 8), koja glasi:

«8) iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.».

Član 16.

U članu 69. stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 17.

U članu 75. stav 5. reči: «uplate poreza» zamenjuju se rečima: «dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju».

Član 18.

U članu 81. stav 4. reči: «u kojoj pokriva troškove prinudne naplate i poreski dug», zamenjuju se rečima: «u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja».

Član 19.

Naslov iznad člana 83. menja se i glasi:

«Troškovi postupka prinudne naplate poreza i troškovi poreskoprekršajnog postupka».

U članu 83. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

«Troškove poreskoprekršajnog postupka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara.

Troškovi poreskoprekršajnog postupka padaju na teret kažnjenog lica.».

Član 20.

U članu 87. stav. 1. tačka 3) menja se i glasi:

«3) zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija;».

Član 21.

U članu 90. stav 1. reči: «pri čemu» brišu se, posle reči: «registra nepokretnosti» stavlja se tačka, a reči do kraja stava brišu se.

Stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: «i izveštaj» brišu se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 22.

U članu 92. stav 3. reči: «nosiocu platnog prometa» zamenjuju se rečima: «organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci».

Član 23.

U članu 93. dodaje se stav 4, koji glasi:

«Prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ovog zakona raspoređuju se rešenjem Poreske uprave prema redosledu namirenja iz člana 70. ovog zakona.».

Član 24.

U članu 95. stav 2. reči: «Zakonom o platnom prometu iz člana 69. stav 2. ovog zakona» zamenjuju se rečima: «zakonom kojim se uređuje platni promet».

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

«Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.».

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: «nosiocu platnog prometa» zamenjuju se rečima: «organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu».

Član 25.

U članu 101. stav 2. broj: «4.» zamenjuje se brojem: «3.».

Član 26.

U članu 102. stav 5. menja se i glasi:

«Do prekida prinudne naplate neće doći ako je stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove.».

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

«U slučaju iz stava 5. ovog člana, Poreska uprava stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.».

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 27.

U članu 104. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

«Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.».

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Dosadašnji stav 5. briše se.

Član 28.

U članu 110. stav 1. posle reči: «Poreske uprave» dodaju se reči: «ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti,».

Član 29.

U članu 115. stav 2. reči: «stav 4.» zamenjuju se rečima: «st. 2. i 4.».

Član 30.

U članu 118. dodaje se stav 3, koji glasi:

«U slučajevima kad je došlo do poremećaja u prometu na tržištu ili postoji indicija da je povećan obim nelegalne trgovine, poreska kontrola vrši se na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar.».

Član 31.

U članu 119. dodaje se stav 3, koji glasi:

«Postupak kancelarijske kontrole, u smislu člana 40. stav 5. ovog zakona, počinje danom dostavljanja poziva iz člana 121. stav 1. ovog zakona.».

Član 32.

U članu 122. stav 1. posle reči: «u pogledu» dodaju se reči: «podataka od značaja za utvrđivanje».

Član 33.

U članu 123. stav 1. reči: «koje odredi rukovodilac organizacione jedinice Poreske uprave gde je poreski obveznik registrovan» zamenjuju se rečima: «u zavisnisti od predmeta kontrole».

Stav 4. briše se.

Član 34.

U članu 124. stav 1. posle reči: «poreskom obvezniku» dodaju se zapeta i reči: «na način iz člana 36. ovog zakona,».

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

«U slučaju iz člana 118. stav 3. ovog zakona, poreski inspektor otpočinje postupak terenske kontrole bez dostavljanja naloga za terensku kontrolu poreskom obvezniku.».

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, broj: «3.» zamenjuje se brojem: «4.».

Član 35.

U članu 128. stav 5. posle reči: «srpski jezik» dodaju se reči: «overen od strane ovlašćenog lica».

Član 36.

U članu 132. stav 1. reči: «utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju da je počinjen poreski prekršaj» zamenjuju se rečima: «konstatuje povreda propisa, odnosno nepravilnost u njihovoj primeni».

Član 37.

U članu 134. stav 2. reči: «prodaće tu stvar bez odlaganja» zamenjuje se rečima: «postupa na način iz člana 104. stav 3. ovog zakona».

U stavu 4. posle reči: «cigarete» dodaju se reči: «i alkoholna pića».

Član 38.

Posle člana 134. dodaju se naslov iznad člana i član 134a, koji glase:

«Podnošenje zahteva za pokretanje poreskoprekršajnog postupka

Član 134a

Kad se u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, inspektor kancelarijske, odnosno terenske kontrole dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.».

Član 39.

U članu 162. dodaje se stav 4, koji glasi:

«Inspektor Poreske policije mora imati zaštitnu opremu sa oznakama Poreske policije čiji izgled i slučajeve u kojima se koristi, propisuje ministar.».

Član 40.

U članu 170. stav 2. tačka 1) posle reči: «davanja» dodaju se zapeta i reči: «osim troškova postupka prinudne naplate poreza i troškova poreskoprekršajnog postupka».

Član 41.

U članu 176. stav 5. menja se i glasi:

«Proizvodi koji nisu posebno obeleženi propisanim kontrolnim akciznim markicama i imovinska korist ostvarena krivičnim delom, oduzeće se.».

Član 42.

Posle člana 176. dodaju se naslov iznad člana i član 176a, koji glase:

« Nedozvoljeno skladištenje robe

Član 176a

Ko skladišti robu na koju se plaća porez u prostoriji koja nije registrovana za tu namenu ili ko dozvoli da se u njegovoj prostoriji skladišti roba a prostorija nije za to registrovana, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u registrovanoj prostoriji za skladištenje robe uskladišti robu na koju se plaća porez za koju ne postoji propisana dokumentacija o poreklu robe i plaćenom porezu.

Za krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od jedne do pet godina.

Roba iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.».

Član 43.

Naslov iznad člana 177. i član 177. menjaju se i glase:

«Nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave

Član 177.

Poreski obveznik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli, a koji nije u skladu sa poreskim zakonom sam utvrdio u poreskoj prijavi i platio, a najmanje u iznosu od 5.000 dinara.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana, kazniće se poreski obveznik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje.

Poreski obveznik koji podnese poresku prijavu po isteku roka propisanog poreskim zakonom kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreza koji je, u skladu sa poreskim zakonom, bio dužan da sam utvrdi u poreskoj prijavi i plati, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara.

Novčanom kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se poreski obveznik koji po isteku roka propisanog poreskim zakonom ne podnese poresku prijavu u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje.

Poreski ovbeznik koji u poreskoj prijavi da netačne podatke što je za posledicu moglo da ima smanjenje poreske osnovice ili neosnovano ostvarivanje prava na poreske podsticaje, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od dvostrukog do dvadesetostrukog tako smanjenog iznosa poreza, a najmanje 2.000 dinara.

Za prekršaj iz st. 1. i 3. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz st. 2. i 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 2.500 do 20.000 dinara.».

Član 44.

U članu 178. stav 3. broj: «400.000» zamenjuje se brojem: «1.000.000».

Dodaje se stav 4. koji glasi:

«Za prekršaj iz st. 1. do 3. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.».

Član 45.

U članu 179. u uvodnoj rečenici stava 1. broj: «400.000» zamenjuje se brojem: «1.000.000».

U tački 3) posle reči: «propisanim rokovima,» dodaju se reči: «pojedinačnu poresku prijavu i», a reči: «član 42» zamenjuju se rečima: «čl. 41. i 42.».

U tački 6) broj: «4», zamenjuje se brojem: «3».

U stavu 2. broj: «20.000» zamenjuje se brojem: «50.000».

U stavu 3. broj: «200.000» zamenjuje se brojem: «500.000».

U stavu 4. broj: «200.000» zamenjuje se brojem: «500.000».

U stavu 5. broj: «10.000» zamenjuje se brojem: «20.000».

U stavu 6. broj: «100.000» zamenjuje se brojem: «250.000».

U stavu 7. broj: «100.000» zamenjuje se brojem: «250.000».

U stavu 8. broj: «5.000» zamenjuje se brojem: «10.000».

U stavu 9. broj: «50.000» zamenjuje se brojem: «125.000».

Član 46.

U članu 180. u uvodnoj rečenici stava 1. broj: «20.000» zamenjuje se brojem: «50.000».

U tački 10) broj: «4», zamenjuje se brojem: «3».

Član 47.

U članu 181. u uvodnoj rečenici stava 1. broj: «20.000» zamenjuje se brojem: «50.000».

U tački 1) posle reči: «obaveštenje» dodaju se reči: «i ako izvrši upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači», a reči: «st. 1. i 2.», zamenjuju se rečima: «st. 1, 2. i 4.».

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

«2a) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 5);».

U tački 5) reči: «st. 2-4», zamenjuju se rečima: «st. 2. i 3. i član 95. stav 3».

U tački 7) broj: «3», zamenjuje se brojem: «2».

Član 48.

U članu 182. u uvodnoj rečenici stava 1. broj: «20.000» zamenjuje se brojem: «50.000».

Član 49.

U članu 184. broj: «4.», zamenjuje se brojem: «5.».

Član 50.

Naslov iznad člana 187. menja se i glasi:

«Založno pravo Republike do dana početka rada registra zaloge».

Član 51.

U članu 187. stav 1. reči: «početka primene zakona», zamenjuju se rečima: «dana početka rada registra zaloge u skladu sa zakonom».

U stavu 2. reči: «Do početka primene zakona», zamenjuju se rečima: «Do dana početka rada registra zaloge».

Član 52.

U članu 188. stav 1. reči: «primene zakona», zamenjuju se rečima: «rada registra zaloge u skladu sa zakonom».

U stavu 2. reči: «najkasnije do 15. januara 2004. godine», zamenjuju se rečima: «u roku od 15 dana od dana početka rada registra zaloge».

U stavu 3. reči: «Do 1. januara 2005. godine» zamenjuju se rečima: «Godinu dana od početka rada registra zaloge».

U stavu 4. reči: «do 31. decembra 2004. godine» brišu se, a reči: «1. januarom 2005. godine» zamenjuju se rečima: «prvim danom nakon isteka roka od godinu dana od početka rada registra zaloge».

Član 53.

U čl. 30, 68, 69, 87, 91, 95, 166, 179, 180, 181. i 185, kao i u naslovima iznad čl. 30. i 185. reči: «nosilac platnog prometa» u datom padežu zamenjuju se rečju: «banka» u odgovarajućem padežu.

Član 54.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».

1. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je član 72. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem.

2. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Operativna primena navedenog Zakona, sagledana sa aspekta načela efikasnosti postupka i pojednostavljivanja procedura, ukazuje na potrebu predloženih izmena i dopuna u cilju preciziranja odredaba čija neposredna primena iziskuje tumačenja, što za posledicu ima usporavanje procedura i poreski postupak čini neefikasnim.

U istom cilju predlaže se određivanje mesta podnošenja poreskih prijava od strane velikih poreskih obveznika kao i produženje rokova za podnošenje zbirnih i pojedinačnih poreskih prijava za porez po odbitku, kao i međusobno usaglašavanje postojećih zakonskih rokova i ovlašćenja.

U cilju suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije predlaže se novo krivično delo.

S obzirom da je Predlog Zakona o Agenciji za privredne registre u skupštinskoj proceduri, sa neizvešnošću njegovog usvajanja i početka primene, a koji predstavlja osnovu za konstituisanje odgovarajućih registara zaloge na pokretnim stvarima, bilo je neophodno uskladiti rokove utvrđene Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa početkom rada registra zaloge.

3. SADRŽAJ POJEDINIH ODREDABA ZAKONA

Član 1. – 7. preciziraju se odredbe u pogledu sporednih poreskih davanja, produžuje rok za odlučivanje po zahtevu za povraćaj, propisuje da se u platnom prometu PIB unosi samo u nalog za uplatu javnih prihoda, propisuje se postupanje banke u slučaju oduzimanja PIB-a, precizira mesto podnošenja poreskih prijava za velike poreske obveznike i propisuje ograničavanje upisa osnivanja u odgovarajući registar čime se stvara pravni osnov za eliminisanje zloupotrebe načela postupanja u dobroj veri od strane poreskog obveznika.

Član 8. – 13. predloženim izmenama otklanja se pravna praznina u pogledu podnošenja poreskih prijava organizacionoj jedinici za velike poreske obveznike, ograničava pravo na podnošenje izmenjene poreske prijave u toku trajanja poreske kontrole, produžava rok za podnošenje zbirne i pojedinačne poreske prijave, precizira sadržaj podzakonskog akta u vezi informativne prijave, stvara se zakonski osnov da i skupštine jedinica lokalne samouprave mogu da donesu odluku o tome da se za pojedine vrste poreza utvrđeni iznosi iz prethodne godine za tekuću godinu zadrže na istom nivou ili revalorizuju na višem ili nižem nivou, i propisuje rok za evidentiranje u poreskom knjigovodstvu poreza za koje se vrši indeksiranje.

Član 14. – 29. predloženim izmenama preciziraju se odredbe o trajanju privremene mere zabrane raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika, propisuje dan kada se smatra da je porez plaćen u postupku prinudne naplate iz pokretnih stvari i nepokretnosti, briše se obaveza banaka da sukcesivno izvršavaj nalog klijenta ako na računu nema dovoljno sredstava, uređuje se na drugačiji način pravo na kamatu u slučajevima poništavanja, izmene i ukidanja rešenja ili drugog akta o zaduženju, preciziraju načela postupka prinudne naplate, stvara pravni osnov za određivanje troškova poresko prekršajnog postupka, kao i određivanje njihove visine, obavezuje se organizacija za prinudnu naplatu da sukcesivno izvršava rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu, ako na računu nema dovoljno sredstava, pojednostavljuje postupak pribavljanja dokaza o nepokretnostima u svojini poreskog obveznika u postupku prinudne naplate, jedinstveno uređuje postupak sa stvarima oduzetim u poreskom postupku koje su podložne kvarenju i otklanja pravna praznina u pogledu otpisa poreskog duga.

Član 30. – 42. predloženim izmenama stvara se pravni osnov i propisuju slučajevi u kojima se donosi vanredni plan poreske kontrole od strane ministra, precizira se početak postupka kancelarijske kontrole kao i njen tok, preciznije uređuje mesto vršenja terenske kontrole, stvara pravni osnov za vršenje terenske kontrople bez prethodnog dostavljanja naloga obvezniku u slučajevima propisanim zakonom, eliminišu nejasnoće u pogledu dostavljanja naloga za kontrolu i donošenja rešenja po okončanju poreske kontrole, propisuje ovlašćenje i obaveza za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, stvara pravni osnov za korišćenje zaštitne opreme sa oznakom Poreske policije u slučajevima koje propiše ministar, preciznije uređuje odredba o sredstvima naplaćenim u poreskom i poreskoprekršajnom postupku, a koja pripadaju Poreskoj upravi za izgradnju informacionog sistema, nabavku opreme, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora i osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, uvodi novo poresko krivično delo čime se stvara pravni osnov za suzbijanje sive ekonomije.

Član 43. – 49. ovim članovima, u cilju povećanja poreske discipline, na jedinstven način i precizno se propisuju poreski prekršaji zbog nepodnošenja i neblagovremenog podnošenja poreske prijave, kao i podnošenja poreske prijave sa netačnim podacima koji za posledicu imaju smanjenje poreske osnovice ili neosnovano ostvarivanje poreskih podsticaja, i na jedinstven način propisuje visina novčane kazne kako za poreze koji su u režimu samooporezivanja tako i za poreze koji se utvrđuju rešenjem poreskog organa; propisuje se prekršaj zbog nepodnošenja pojedinačne poreske prijave, čime se otklanja postojeća pravna praznina, propisuje poreski prekršaj za organe i organizacije koji vrše upis u odgovarajući registar ako izvrše upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači i poreski prekršaj za banku ako ne obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa njegovog računa od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a i vrši usaglašavanje visine novčanih kazni sa izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.

Član 50. – 52. ovim članovima izvršena je izmena roka do koga će prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja imati prvenstvo u odnosu na ostale obaveze poreskog obveznika i potraživanja drugih lica, tako da se taj rok vezuje za početak rada registra zaloge i izvršene izmene i usklađivanje rokova za prioritetni upis založnih prava u korist Republike kao poreskog poverioca.

U članu 53. ovim članom se briše termin «nosilac platnog prometa» čime se vrši usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje platni promet.

U članu 54. uređeno je da ovaj zakon nema povratno dejstvo jer stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.

4. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva.

5. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj Zakon razmatra i donese po hitnom postupku u skladu sa članom 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, radi njegovog efikasnog sprovođenja, odnosno administriranja u postupku kontrole.

Štetne posledice nedonošenja ovog Zakona po hitnom postupku ogledaju se, pre svega, u odlaganju primene predloženih rešenja i neostvarivanju planiranih prihoda u budžetu Republike.

6. RAZLOZI ZA STUPANjE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA

Razlozi za stupanje na snagu Zakona narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije» sadržani su u potrebi da se predložena rešenja što pre primene kako bi se ostvarili očekivani finansijski efekti, što predstavlja naročito opravdan razlog u smislu člana 120. Ustava Republike Srbije za stupanje na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja.

7. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno (u daljem tekstu: porez).

Ovaj zakon primenjuje se i na novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, i troškove prinudne naplate poreza troškove postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).

Član 10.

Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:

1) obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza;

2) obaveza fizičkog, odnosno pravnog lica da, u skladu sa zakonom, utvrdi porez, odnosno, po odbitku, naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi propisano knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke, ne obavlja plaćanja na način drukčiji od propisanog, dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu Poreske uprave i druge zakonom utvrđene obaveze činjenja, nečinjenja ili trpljenja, u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza, kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza.

U poreskopravnom odnosu iz stava 1. ovog člana, fizičko, odnosno pravno lice, ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja i na poresku refakciju, a Poreska uprava ima obavezu da rešenje po zahtevu za povraćaj, odnosno refakciju donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 25 dana od dana prijema zahteva.

Druga prava fizičkog, odnosno pravnog lica i obaveze Poreske uprave iz poreskopravnog odnosa uređeni su ovim zakonom.

Član 22.

Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se gasi otpisuje.

Poresku obavezu poslovno nesposobnog fizičkog lica ili odsutnog fizičkog lica kome se ne zna prebivalište ispunjava zastupnik iz imovine poreskog obveznika.

Ako imovina lica iz stava 3. ovog člana nije dovoljna da se namiri dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja, nenamireni deo duga se otpisuje.

Ako prestanu razlozi iz stava 3. ovog člana zbog kojih je licu određen zastupnik, rešenje o otpisu poreskog duga će se ukinuti, ali se za period od dana kada je nenamireni poreski dug tog lica dospeo do dana kada su razlozi prestali, kamata ne obračunava.

Član 25.

Poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, obavezan je da:

1) u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi i prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi;

2) podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obrascu, u roku i na način uređen poreskim propisima;

3) podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima;

4) vodi propisane poslovne knjige i evidencije radi oporezivanja;

5) u zakonskim rokovima tačno obračunava porez, kada je po zakonu dužan da to sam čini;

6) plaća porez na način, pod uslovima i u roku propisanom zakonom;

7) ne ometa i ne sprečava službena lica koja učestvuju u poreskom postupku u obavljanju zakonom utvrđene dužnosti;

8) obavesti Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke, druge finansijske organizacije, poštanske štedionice ili druge organizacije koja obavlja platni promet (u daljem tekstu: nosilac platnog prometa banka) u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, Republici Crnoj Gori ili u inostranstvu – u roku od 15 dana od dana otvaranja, odnosno zatvaranja računa;

9) bude prisutan tokom poreske kontrole;

10) izvršava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i drugim poreskim zakonima.

Član 26.

U cilju identifikacije poreskih obveznika, Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima i pravnim licima PIB.

PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika.

PIB se koristi u poreskom postupku i obavezno se unosi u:

1) akt koji poreski obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, drugim državnim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;

2) akt koji Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku;

3) dokument kojim poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja;

4) nalog kojim se nosiocu platnog prometa nalaže da obavi kakvu transakciju u platnom prometu nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja;

5) akt koji poreski obveznik podnosi organima i organizacijama nadležnim za vođenje registra i računa, u smislu čl. 29. i 30. ovog zakona.

Ako poreski obveznik ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno ne podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava u roku od pet dana od dana nastanka izmene podataka, odnosno od dana prijema zahteva za dostavljanje dokumentacije i informacija, Poreska uprava rešenjem oduzima poreskom obvezniku dodeljeni PIB do ispunjenja obaveze iz člana 25. tač. 1) i 3) ovog zakona, a primerak rešenja dostavlja banci.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza.

PIB su dužni da koriste i organi i organizacije koji, u skladu sa propisom, vode evidenciju o pravnim i fizičkim licima i na osnovu te evidencije izdaju javne isprave.

Ministar je ovlašćen da propiše i druge akte od značaja za poreski postupak u koje se unosi PIB.

Član 28.

Rezidentno pravno lice i organ ili organizacija iz člana 27. stav 2. tačka 2) ovog zakona podnose prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu sedišta.

Stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica podnosi prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu sedišta te stalne poslovne jedinice.

Rezidentno fizičko lice i rezidentni preduzetnik podnose prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu prebivališta, odnosno sedišta radnje.

Nerezidentno pravno lice i nerezidentno fizičko lice iz člana 27. stav 2. tač. 6) i 7) ovog zakona podnose prijavu za registraciju sedištu Poreske uprave.

Pravna lica koja su, prema obimu svojih poreskih obaveza, svrstana u velike poreske obveznike (u daljem tekstu: veliki poreski obveznici), podnose prijavu za registraciju organizacionoj jedinici Poreske uprave koju odredi direktor Poreske uprave.

Kriterijume za određivanje velikih poreskih obveznika, na osnovu kojih Poreska uprava vrši identifikaciju i određuje status velikih poreskih obveznika, kao i vrste poreza za koje organizaciona jedinica iz stava 5. ovog člana izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave, na predlog direktora Poreske uprave, propisuje ministar.

Pravno lice, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica i preduzetnik, podnose prijavu za registraciju u roku od pet dana od dana upisa u sudski ili drugi registar.

Fizičko lice podnosi prijavu za registraciju u roku od pet dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine, koji podležu oporezivanju.

Po izvršenoj registraciji, Poreska uprava izdaje poreskom obvezniku dokaz o izvršenoj registraciji.

Ako poreski obveznik ne podnese prijavu za registraciju, Poreska uprava će po službenoj dužnosti dodeliti PIB, na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

Član 29.

Sud nadležan za upis u sudski registar dužan je da u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dostavi obaveštenje o upisu u sudski registar (osnivanje, podela, spajanje, pripajanje, prinudno poravnanje, likvidacija, stečaj i sl.), kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrše promene osnivača, oblika organizovanja, naziva, delatnosti, visine osnivačkog uloga i mesta sedišta, ili kojim se vrši bilo koja druga promena od značaja za utvrđivanje poreza.

Sud, organ lokalne samouprave, advokatska komora, profesionalna udruženja, kao i drugi organ ili organizacija nadležni za upis u odgovarajući registar lica koja obavljaju određenu delatnost dužni su da, u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dostave obaveštenje o upisu, poništavanju upisa i brisanju iz registra, kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrši promena od značaja za utvrđivanje poreza.

Organ koji vodi evidencije o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, dužan je da u roku od pet dana od dana prijave ili odjave prebivališta, rođenja ili smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, obavesti Poresku upravu o podacima od značaja za utvrđivanje poreza.

Organi i organizacije iz st. 1. i 2. ovog člana, neće izvršiti upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači.

Postupak, sadržaj i način dostavljanja obaveštenja iz st. 1-3. ovog člana bliže uređuje ministar.

Obaveze nosilaca platnog prometa banke prilikom otvaranja računa

Član 30.

Nosilac platnog prometabanka može otvoriti račun pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu, pod uslovom da, uz zahtev za otvaranje računa, podnesu dokaz o izvršenoj registraciji.

Za otvaranje privremenog računa, koji se koristi u postupku osnivanja pravnog lica, dokaz o izvršenoj registraciji se ne traži.

Nosilac platnog prometabanka dužan je da, radi povezivanja privremenog računa sa kasnije otvorenim računom iz stava 1. ovog člana, vodi evidenciju privremenih računa u elektronskoj formi, koju propisuje ministar.

Član 38.

Poreska prijava predstavlja izveštaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvršenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od značaja za utvrđivanje poreza.

Poreska prijava podnosi se na obrascu, koji propisuje ministar, uz koji se prilažu odgovarajući dokazi.

Poreski obveznik je dužan da lično potpiše poresku prijavu, osim ako je drukčije uređeno poreskim propisom.

Kada je poreski obveznik dužan da lično potpiše poresku prijavu, potpis od strane poreskog punomoćnika, zakonskog zastupnika ili zastupnika po službenoj dužnosti, prihvata se samo ako je poreski obveznik sprečen da lično potpiše poresku prijavu iz razloga telesne ili duševne bolesti ili dužeg odsustva.

Ako razlozi iz stava 4. ovog člana prestanu, Poreska uprava može zahtevati da poreski obveznik lično potpiše poresku prijavu.

Ako je poresku prijavu, odnosno neki njen deo pripremio poreski savetnik, i on je obavezan da potpiše poresku prijavu, uz unošenje svog PIB-a.

Poreska prijava se podnosi u roku propisanom poreskim zakonom Poreskoj upravi u mestu u kojem je podneta prijava za registraciju, osim ako je poreskim zakonom drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu organizacionoj jedinici Poreske uprave koju odredi direktor Poreske uprave, za sve vrste poreza za koje ta organizaciona jedinica izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave.

Poreska prijava podnosi se neposredno ili putem pošte, a može se poslati i elektronskim putem, na način koji propiše ministar.

Član 40.

Ako poreski obveznik u roku iz člana 114. stav 1. ovog zakona ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese izmenjenu poresku prijavu, u kojoj su greška ili propust otklonjeni.

Prvobitno podneta poreska prijava ne vraća se poreskom obvezniku.

Ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu, izmenjena poreska prijava smatraće se prvobitnom.

Pod uslovom iz stava 3. ovog člana, smatraće se da greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ovog zakona.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu od početka do okončanja postupka poreske kontrole koju vrši poreski inspektor.

Član 41.

Poreska prijava za porez po odbitku je izveštaj koji poreski platac, odnosno poreski posrednik, podnosi Poreskoj upravi, u kojem su sadržane informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku, sa nazivom i brojem uplatnog računa javnih prihoda na koji je taj porez uplaćen.

Poreska prijava za porez po odbitku je:

1) zbirna, kada sadrži informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za sve primaoce prihoda, odnosno od strane jednog poreskog posrednika za sve poreske obveznike, odnosno poreske place, koji kod njega imaju račun;

2) pojedinačna, kada sadrži informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za svakog primaoca prihoda, odnosno od strane jednog poreskog posrednika za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, koji kod njega ima račun.

Zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosi se Poreskoj upravi istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od 24 časa od momenta isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.

Zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosi se Poreskoj upravi jednom mesečno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Poreskoj upravi istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.

Pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, označena njihovim PIB-om, podnosi se Poreskoj upravi jednom godišnje, najkasnije do 20. 31. januara za prethodnu godinu.

Poreski platac, odnosno poreski posrednik iz stava 1. ovog člana dužan je da licu iz čijeg je prihoda, odnosno sredstava, naplaćen porez po odbitku, po isteku godine, a najkasnije do 31. januara, izda potvrdu o plaćenim porezima po odbitku, u koju se unose podaci o bruto prihodu, troškovima, oporezivom prihodu, olakšicama i po odbitku plaćenim javnim prihodima.

Obrazac poreske prijave iz stava 2. ovog člana i obrazac potvrde iz stava 6. ovog člana, propisuje ministar.

Ministar može propisati da se poreska prijava iz stava 2. ovog člana podnosi u elektronskoj formi.

Član 42.

Informativna poreska prijava je izveštaj koji sadrži podatke od posebnog značaja za fiskalni interes Republike.

Podatke iz stava 1. ovog člana, lica koja su dužna da dostavljaju podatke, kao i način i rokove podnošenja informativne poreske prijave, propisuje utvrđuje ministar.

Član 56.

Izuzetno, na predlog Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), Narodna skupština Republike Srbije može odlučiti da se za pojedine vrste poreza utvrđeni iznosi iz prethodne godine za tekuću godinu zadrže na istom nivou ili revalorizuju na višem ili nižem nivou, primenom odgovarajuće formule, u skladu sa propisom.

Na način iz stava 1. ovog člana, na predlog izvršnog odbora, može postupiti i skupština jedinice lokalne samouprave, u vezi poreza za čije je uvođenje zakonom ovlašćena.

U slučaju iz stava 1. iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava ne donosi rešenje o utvrđivanju poreza, već javnim oglasom obaveštava poreske obveznike o indeksu revalorizacije i danu kada, u skladu sa zakonom, porez dospeva i evidentira revalorizovane iznose, u skladu s odredbom člana 62. ovog zakona.

Član 62.

Ako je porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava evidentira iznos poreske obaveze za svakog poreskog obveznika.

Poreska uprava obavlja evidentiranje iznosa utvrđenog poreza:

1) po prijemu poreske prijave, odnosno izmenjene poreske prijave;

2) po dostavi poreskom obvezniku rešenja o utvrđivanju poreza u slučaju:

(1) kada je izvršeno usklađivanje iznosa poreske obaveze iskazane u nepotpunoj ili netačno popunjenoj poreskoj prijavi;

(2) kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje ili kada je zakonom propisano da se, i pored samooporezivanja, poresko rešenje mora doneti.

3) danom određenim javnim oglasom iz člana 56. stav 3. ovog zakona.

Član 66.

Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ali koji nije utvrđen, ili je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i obrazloženje zbog čega Poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza.

Privremene mere su, u smislu ovog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.

Postupak ustanovljavanja i prestanka založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shodnom primenom čl. 87. i 91. ovog zakona.

Privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, privremena mera iz člana 87. stav 1. tačka 3) ovog zakona traje do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu.

Žalba iz stava 6. 7. ovog člana ne odlaže izvršenje.

Član 68.

Dan plaćanja poreza je dan kada je:

1) poreski obveznik izdao nosiocu platnog prometa banci nalog za plaćanje (u daljem tekstu: poreski nalog) da sa njegovog računa prenese na propisani uplatni račun javnih prihoda određeni iznos sredstava, pod uslovom da na računu poreskog obveznika postoji dovoljno sredstava;

2) dugovani iznos uplaćen nosiocu platnog prometa banci, sa nalogom da izvrši uplatu na propisani uplatni račun javnih prihoda;

3) dugovani iznos uplaćen na poreskoj blagajni;

4) na propisani način poništen, odnosno kupljen vrednosni papir iz člana 67. stav 3. ovog zakona;

5) zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti uplaćen na odgovarajući račun javnih prihoda;

6) doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojinu Republike u skladu sa članom 104. stav 17. ovog zakona;

7) doneto rešenje Poreske uprave o prenosu nepokretnosti u svojinu Republike u skladu sa članom 110. stav 5. ovog zakona;

8)iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Ako je porez plaćen gotovinski na neki drugi način (čekom, kreditnom karticom i sl.), dan plaćanja je dan kada je novac uplaćen na uplatni račun javnih prihoda, osim ukoliko ministar drukčije propiše.

Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je dokument o kompenzaciji realizovan kod nosioca platnog prometa.

Danom namirenja poreske obaveze putem konverzije poreskog potraživanja u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika smatra se dan kada je Vlada donela akt o konverziji.

Član 69.

Poreski obveznik koji plaćanje vrši poreskim nalogom dužan je da obezbedi na svom računu sredstva za plaćanje dospelih poreza i sporednih poreskih davanja.

Za izvršenje poreskog naloga koriste se sredstva poreskog obveznika sa svih njegovih računa otvorenih kod nosilaca platnog prometa banaka, ako sredstva nisu izuzeta zbog posebnog režima zaloge, u skladu sa ovim zakonom, odnosno iz razloga propisanih zakonom kojim se uređuje platni promet.

Kada su na računu poreskog obveznika obezbeđena sredstva, nosilac platnog prometa banka izvršava poreski nalog do kraja radnog dana, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema naloga.

Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, nosilac platnog prometa izvršava poreski nalog sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se nalog u celini ne izvrši.

Ako nosilac platnog prometa banka ne izvrši uplatu na propisani uplatni račun javnih prihoda u roku iz stava 3. ovog člana, a na računu poreskog obveznika je bilo raspoloživih sredstava, posledice neplaćanja poreza o dospelosti padaju na teret nosioca platnog prometa banke.

Član 75.

Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poresku obavezu poreski obveznik bio dužan da plati.

Na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.

Ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju.

Član 81.

U postupku prinudne naplate poreza Poreska uprava primenjuje radnje uređene ovim zakonom, vodeći računa o ekonomičnosti postupka.

Postupak prinudne naplate neće biti pokrenut ako je očigledno da poreski obveznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mogućnost prinudne naplate od drugih poreskih obveznika ili poreskih dužnika.

Naplata se ne vrši iz predmeta prinudne naplate ako su troškovi prinudne naplate veći od vrednosti predmeta prinudne naplate.

Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj pokriva troškove prinudne naplate i poreski dug. u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja.

U izvršavanju prinudne naplate poreza Poreska uprava je obavezna da poštuje dostojanstvo poreskog obveznika.

Troškovi postupka prinudne naplate poreza

Troškovi postupka prinudne naplate poreza i troškovi poreskoprekršajnog postupka

Član 83.

Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.

Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.

Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse i nastalih troškova prinudne naplate iz st. 1. i 2. ovog člana.

Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Poreske uprave.

Troškove poreskoprekršajnog postupka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara.

Troškovi poreskoprekršajnog postupka padaju na teret kažnjenog lica.

Član 87.

Poreska uprava rešenjem nalaže:

1) popis pokretnih stvari;

2) popis nepokretnosti;

3) zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod nosioca platnog prometa i upis zabrane u registar blokiranih računa zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija;

4) zabranu dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;

5) zabranu dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.

Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno nosiocu platnog prometa banci.

Po izvršenom popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti.

Uz rešenje iz stava 3. ovog člana, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti iz čl. 89. i 90. ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. tač. 3)-5) i stava 3. ovog člana upisuje se odmah po dostavljanju, kod nadležnog organa, u založni registar pokretnih stvari, u registar nepokretnosti, odnosno u registar blokiranih računa, sa datumom i tačnim vremenom prijema.

Ako poreski obveznik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti u javnoj knjizi, Poreska uprava, po predaji zahteva za upis hipoteke, zatražiće od nadležnog organa da prvo upiše pravo svojine poreskog obveznika na toj nepokretnosti, na osnovu dokaza o pribavljanju nepokretnosti, u skladu sa propisima, a zatim upis hipoteke na nepokretnosti.

Zakonsko založno pravo u korist Republike ustanovljava se upisom u odgovarajući registar.

Član 90.

Poreska uprava pribavlja, po službenoj dužnosti, dokaz o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika, pri čemu od organa nadležnog za vođenje registra nepokretnosti. zahteva i izveštaj da li je i na kojoj nepokretnosti upisana hipoteka drugog poverioca poreskog obveznika.

Ministar propisuje obrazac za dostavljanje izveštaja iz stava 1. ovog člana, a može odrediti da se on dostavlja u elektronskoj formi.

Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti dužan je da, u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, dostavi Poreskoj upravi tražene dokaze i izveštaj.

Radi sastavljanja popisa, poreski izvršitelji imaju pravo da uđu na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika.

Član 91.

Poreska uprava, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava nosioca platnog prometa banku i dužnika poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tač. 3)-5) i stav 3. ovog zakona.

U roku iz stava 1. ovog člana Poreska uprava obaveštava i poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kod poreza koji dospeva periodično, odnosno više puta u toku godine, ustanovljeno založno pravo Republike briše se iz registra najkasnije deset dana po isteku godine u kojoj je ustanovljeno, ako je obaveza po osnovu tog poreza i pripadajućih sporednih poreskih davanja na dan 31. decembra te godine namirena.

Član 92.

Prinudna naplata sprovodi se na:

1) novčanim sredstvima poreskog obveznika – prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda;

2) novčanim potraživanjima poreskog obveznika – prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda;

3) nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika – zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja;

4) gotovom novcu i hartijama od vrednosti – popisom i zaplenom;

5) pokretnim stvarima – zaplenom i prodajom;

6) nepokretnostima – zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.

Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate iz stava 1. ovog člana.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i njegovim dužnicima, odnosno nosiocu platnog prometa organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci.

Član 93.

Zaplenjeni novac i prihode od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti Poreska uprava uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Ako je prodajom ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku u roku od 30 dana, a kamata se obračunava u korist poreskog obveznika po isteku tog roka, u skladu sa članom 75. ovog zakona.

U slučaju da je u roku iz stava 2. ovog člana poreskom obvezniku dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti po većoj ceni koristi se za namirenje te obaveze.

Prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ovog zakona, raspoređuju se rešenjem Poreske uprave prema redosledu namirenja iz člana 70. ovog zakona.

Član 95.

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, je prenos sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenog kod nosioca platnog prometa banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršava se na način uređen Zakonom o platnom prometu iz člana 69. stav 2. ovog zakona zakonom kojim se uređuje platni promet.

Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.

Ako nosilac platnog prometa banka ne postupi na način uređen u stavu 2. ovog člana, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu nosioca platnog prometa.

Rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja nosiocu platnog prometa organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.

Član 101.

Popisana pokretna stvar, na kojoj je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od poreskog obveznika u momentu popisa.

Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana 104. st. 4. 3. i 5. ovog zakona.

Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari na kojoj je ustanovljeno založno pravo Republike, stvar će se oduzeti u momentu popisa.

Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. ovog člana.

O izvršenoj zapleni pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.

Član 102.

Poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu obavesti sva lica, izuzev članova domaćinstva poreskog obveznika, za koja je ukazano da im pripadaju popisane stvari i da ih uputi da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja mogu podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana daje se usmeno, ako su ta lica prisutna popisu i to se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari, koji se dostavlja tim licima, a odsutna lica se obaveštavaju pismeno.

U slučaju prekida iz člana 85. stav 3. ovog zakona, stvar se može ostaviti na čuvanje poreskom obvezniku ili trećem licu.

Poreski obveznik, odnosno treće lice dužni su da stvar iz stava 3. ovog člana sačuvaju u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi.

Do prekida prinudne naplate neće doći ako je stvar podložna kvarenju, a novac dobijen prodajom deponovaće se u sudski depozit do okončanja spora po izlučnoj tužbi.Do prekida prinudne naplate neće doći ako je stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, Poreska uprava stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.

Ako se po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik popisane stvari, a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu poreske obaveze, Poreska uprava je dužna da u roku od pet dana od dana saznanja za ovakav postupak poreskog obveznika podnese krivičnu prijavu državnom tužiocu, a prinudna naplata će se bez odlaganja dovršiti primenom sredstava i u odnosu na predmete izvršenja iz člana 92. stav 1. ovog zakona.

Član 104.

Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave.

Način prodaje određuje Poreska uprava.

Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.

Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odrediće se kod stvari veće vrednosti, kada se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe.

Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od 15 dana od dana popisa.

Do prodaje može doći i u kraćem roku ako poreski obveznik na to pristane, ako je u pitanju stvar podložna brzom kvarenju ili postoji opasnost od znatnog pada cene te stvari.

Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike.

Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci stvari iz stava 1. ovog člana.

Zabrana za lica iz stava 7. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti.

Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo, u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.

Na drugom usmenom javnom nadmetanju pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti.

Ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 10. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.

Pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz stava 9. ovog člana prodaju se po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.

Pokretna stvar može se prodati po ceni nižoj od procenjene vrednosti, odnosno nižoj od 50% procenjene vrednosti, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.

Kada su zaplenjene stvari prodate, Poreska uprava će izdati dokument o prodaji imovine kojim se kupcu potvrđuje da je na njega preneto pravo svojine i da je pravni osnov sticanja prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.

Postupak prodaje zaplenjenih stvari prekida se kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale stvari vraćaju se poreskom obvezniku.

Ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe, stvari se prenose u svojinu Republike rešenjem Poreske uprave po ceni koja će se utvrditi naknadnom procenom njihove vrednosti.

Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom kupuju se u viđenom stanju.

O izvršenoj prodaji pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.

Član 110.

Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem, direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od jedne trećine utvrđene početne vrednosti.

O toku neposredne pogodbe sastavlja se zapisnik.

Po okončanju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom, Poreska uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.

Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu Republike u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti.

Rešenje iz stava 5. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti.

Poreska uprava namiruje prioritetno hipotekarno potraživanje do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.

Po namirenju potraživanja prioritetnih poverilaca, Poreska uprava dostavlja dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.

Kupci ne mogu biti, po osnovu javnog nadmetanja ili po osnovu neposredne pogodbe, poreski obveznik i lica zaposlena u Poreskoj upravi, kao ni sa njima povezana lica.

Zabrana za lica iz stava 9. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljene nepokretnosti, njeno davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

Član 115.

Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja.

Poreska uprava rešenjem će otpisati dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja kada se steknu uslovi iz člana 22. stav 4. st. 2. i 4. ovog zakona.

Član 118.

Poreska kontrola vrši se na osnovu godišnjeg plana, odnosno vanrednog plana, koji donosi direktor Poreske uprave, a koji je zasnovan na oceni poreskog značaja i poreskog rizika poreskog obveznika.

Pri utvrđivanju plana iz stava 1. ovog člana, obavezno se ima u vidu i procena uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u određenim delatnostima.

U slučajevima kada je došlo do poremećaja u prometu na tržištu ili postoji indicija da je povećan obim nelegalne trgovine, poreska kontrola vrši se na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar.

Član 119.

Kancelarijska kontrola predstavlja skup radnji kojima Poreska uprava proverava tačnost, potpunost i usklađenost sa zakonom, odnosno drugim propisom podataka iskazanih u poreskoj prijavi, kao i poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama (u daljem tekstu: drugi izveštaji) poreskog obveznika, upoređivanjem sa podacima iz poreskog knjigovodstva i drugih službenih evidencija koje vodi, odnosno kojima raspolaže Poreska uprava.

Kancelarijsku kontrolu vrši, u prostorijama Poreske uprave, poreski inspektor, osim radnji kontrole prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, koje vrše službenici Poreske uprave određeni za te poslove.

Postupak kancelarijske kontrole, u smislu člana 40. stav 5. ovog zakona, počinje danom dostavljanja poziva iz člana 121. stav 1. ovog zakona.

Član 122.

Ako se u postupku kancelarijske kontrole utvrdi postojanje nepravilnosti u pogledu podataka od značaja za utvrđivanje visine poreske obaveze, poreski inspektor je dužan da sačini zapisnik o kontroli.

Poreski obveznik ima pravo da u roku od tri dana od dana prijema zapisnika o kancelarijskoj kontroli podnese primedbe na taj zapisnik.

Poreski inspektor je dužan da primedbe iz stava 2. ovog člana razmotri u roku od tri dana od dana prijema i sačini dopunu zapisnika.

Na osnovu zapisnika iz st. 1. i 3. ovog člana, Poreska uprava donosi rešenje o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona.

Član 123.

Terenska kontrola vrši se u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu koje odredi rukovodilac organizacione jedinice Poreske uprave gde je poreski obveznik registrovan u zavisnosti od predmeta kontrole.

Terensku kontrolu obavlja poreski inspektor na osnovu naloga za kontrolu.

Poreski inspektor u toku terenske kontrole koristi i podatke prikupljene na način iz člana 120. stav 1. ovog zakona.

Terenska kontrola velikih poreskih obveznika vrši se u skladu sa njihovim fiskalnim značajem, na način koji bliže uređuje ministar.

Član 124.

Nalog za terensku kontrolu Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku, na način iz člana 36. ovog zakona, neposredno pre početka kontrole.

U slučaju iz člana 118. stav 3. ovog zakona,poreski inspektor otpočinje postupak terenske kontrole bez dostavljanja naloga za terensku kontrolu poreskom obvezniku.

Pre početka terenske kontrole, poreski inspektor je dužan da pokaže službenu legitimaciju poreskom obvezniku.

Poreska uprava može da odloži početak sprovođenja terenske kontrole ako poreski obveznik podnese usmeni prigovor odmah po prijemu naloga iz stava 1. ovog člana, navodeći razloge za odlaganje kontrole, s tim što je u roku od 24 časa od prijema naloga dužan da dostavi prigovor u pismenom obliku Poreskoj upravi.

Ako poreski inspektor oceni da je usmeni prigovor izjavljen da bi se ometala terenska kontrola, otpočeće postupak kontrole i navesti u zapisniku razloge na osnovu kojih je doneo takvu odluku.

Po prigovoru iz stava 3. ovog člana, Poreska uprava donosi zaključak protiv kojeg nije dopušten pravni lek.

Član 128.

Poreski inspektor sastavlja zapisnik o terenskoj kontroli.

Svaka stranica zapisnika mora biti označena rednim brojem i potpisana.

Zapisnik o terenskoj kontroli dostavlja poreskom obvezniku, u roku od tri dana od dana završetka kontrole.

Na zapisnik o terenskoj kontroli poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od pet dana od dana prijema zapisnika.

Ako su primedbe podnete na stranom jeziku u roku iz stava 4. ovog člana, smatraće se da su blagovremeno podnete ako se u roku od naredna dva dana dostavi prevod primedbi na srpski jezik overen od strane ovlašćenog lica .

Ako su u primedbama izneti novi dokazi i činjenice, zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor će o takvim dokazima i činjenicama ili o novim pravnim ocenama sastaviti dopunski zapisnik.

Na dopunski zapisnik iz stava 6. ovog člana ne može se izjaviti prigovor.

Ako se na osnovu zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika o terenskoj kontroli utvrdi da nema osnova za izmenu poreske obaveze, o tome se poreski obveznik obaveštava u pismenoj formi, u roku od 30 dana od dana uručenja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika.

Član 132.

Ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju da je počinjen poreski prekršaj, konstatuje povreda propisa, odnosno nepravilnost u njihovoj primeni, na osnovu zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika iz člana 128. ovog zakona, Poreska uprava donosi rešenje iz člana 129. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se poreskom obvezniku da u roku određenom rešenjem otkloni utvrđene povrede zakona, odnosno nepravilnosti u primeni propisa.

Ako poreski obveznik ne postupi po rešenju iz stava 1. ovog člana u ostavljenom roku, Poreska uprava preduzima mere:

1) zabrane raspolaganja sredstvima na računu, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza;

2) privremene zabrane obavljanja delatnosti;

3) privremene zabrane obavljanja pojedinih poslova;

4) – brisana –

5) privremene zabrane otuđenja stvari u slučaju osnovane sumnje da će poreski obveznik osujetiti, odnosno onemogućiti izmirivanje poreske obaveze.

Mere iz stava 3. ovog člana može naložiti i poreski inspektor u slučaju iz člana 130. stav 1. ovog zakona, u toku poreske kontrole.

Dejstvo mera iz stava 3. ovog člana traje dok poreski obveznik ne otkloni utvrđene povrede zakona, odnosno nepravilnosti u primeni propisa.

Član 134.

Kad poreski inspektor naredi meru oduzimanja stvari iz člana 130. ovog zakona, dužan je da ih uskladišti na mestu određenom aktom ministra iz stava 5. ovog člana.

Ako je oduzeta stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava prodaće tu stvar bez odlaganja. postupa na način iz člana 104. stav 3. ovog zakona.

Prodaja stvari iz stava 2. ovog člana vrši se po postupku koji se primenjuje u prinudnoj naplati.

Po konačnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona, oduzete stvari, osim stvari iz stava 2. ovog člana, prodaju se putem javne prodaje, odnosno preko trgovačke mreže, a oduzete cigarete i alkoholna pića bez kontrolne akcizne markice komisijski se uništavaju.

Postupak sa stvarima iz st. 2-4. ovog člana bliže uređuje ministar.

Sredstva ostvarena prodajom stvari, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike.

Podnošenje zahteva za pokretanje poreskoprekršajnog postupka

Član 134a

Kad se u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj inspektor kancelarijske, odnosno terenske kontrole dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Član 162.

Inspektoru Poreske policije izdaje se službena značka i legitimacija ovlašćenog službenog lica.

Inspektor Poreske policije u obavljanju poslova mora imati službenu značku i legitimaciju.

Akt o službenoj legitimaciji inspektora Poreske policije, poreskog inspektora i poreskog izvršitelja, kao i o službenoj znački inspektora Poreske policije donosi ministar.

Inspektor Poreske policije mora imati zaštitnu opremu sa oznakama Poreske policije čiji izgled i slučajeve u kojima se koristi, propisuje ministar.

Član 166.

U poreskom postupku Poreska uprava ne plaća takse, naknade i druge troškove za radnje i usluge koje joj, u tom postupku, pružaju državni organi, organi nadležni za vođenje registra, nosioci platnog prometa banke i drugi organi i organizacije.

Član 170.

Sredstva za rad Poreske uprave obezbeđuju se u budžetu Republike.

Za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora i stimulativno nagrađivanje zaposlenih, Poreskoj upravi pripada:

1) 1% od naplaćenih sporednih poreskih davanja, osim troškova postupka prinudne naplate poreza i troškova poreskoprekršajnog postupka;

2) 10% od naplaćenih oporezovanih neprijavljenih prihoda.

Raspored sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se finansijskim planom Poreske uprave.

Član 176.

Ko stavlja u promet, odnosno prodaje proizvode koji nisu posebno obeleženi propisanim kontrolnim akciznim markicama, u skladu sa zakonom, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Preduzetnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom proizvoda koji, u skladu sa zakonom, moraju biti posebno obeleženi kontrolnim akciznim markicama, a ne preduzme mere da ovi proizvodi pre stavljanja u promet budu obeležni kontrolnim akciznim markicama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.

Preduzetniku se za krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti od jedne godine do pet godina.

Odgovornom licu u pravnom licu se za krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, odnosno dužnosti u trajanju od jedne godine do pet godina.

Imovinska korist ostvarena krivičnim delom oduzeće se.

Proizvodi koji nisu posebno obeleženi propisanim kontrolnim akciznim markicama i imovinska korist ostvarena krivičnim delom, oduzeće se.

Nedozvoljeno skladištenje robe

Član 176a

Roba iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

Neblagovremeno podnošenje poreske prijave

Nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave

Član 177.

Poreski obveznik koji ne podnese u propisanom roku poresku prijavu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 5% iznosa koji je bio dužan da plati da je u skladu sa zakonom utvrdio porez u poreskoj prijavi, odnosno po osnovu rešenja koje bi donela Poreska uprava na osnovu te prijave, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara.

Novčana kazna iz stava 1. ovog člana izriče se za svaki započeti mesec, od meseca u kojem je poresku prijavu trebalo podneti, do meseca podnošenja poreske prijave.

Novčanom kaznom iz stava 3. ovog člana, kazniće se poreski obveznik koji po isteku roka propisanog poreskim zakonom ne podnese poresku prijavu u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje.

Za prekršaj iz st. 1. i 3. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz st. 2. i 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 2.500 do 20.000 dinara.

Član 178.

Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, poreski obveznik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 10% razlike ova dva iznosa.

Ako je razlika iz stava 1. ovog člana veća od 25% iznosa koji je trebalo da bude utvrđen u poreskoj prijavi, poreski obveznik će se kazniti novčanom kaznom u visini od 50% te razlike.

Ako razlika iz stava 1. ovog člana ne prelazi 25% iznosa koji je trebalo da bude utvrđen u poreskoj prijavi, ali je veća od 500.000 dinara, poreski obveznik će se kazniti novčanom kaznom u visini od 50% te razlike, ali najviše 400.000 1.000.000 dinara.

Za prekršaj iz st. 1. do 3. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 179.

Novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju (član 25. tačka 1), član 27. i član 28. stav 7);

2) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi u određenom roku, poslovne knjige i evidencije koje sa njim povezana nerezidentna lica vode u inostranstvu, Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija ili u Republici Crnoj Gori, odnosno overene prepise ili overene prevode tih knjiga i evidencija (član 37. st. 3-5);

3) ne podnese u propisanim slučajevima, odnosno u propisanim rokovima, pojedinačnu poresku prijavu i informativnu poresku prijavu, ili u njoj navede netačne podatke (član 42 čl. 41. i 42.);

4) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave (član 25. tačka 3) i član 44);

5) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50);

6) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kojem se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 4 3);

7) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);

8) onemogućava poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan radi podvrgavanja kontroli, odnosno sprovođenja prinudne naplate (član 25. tačka 7) i član 125. stav 4);

9) kod njega zaposleno lice ometa ovlašćenog službenika Poreske uprave – poreskog inspektora da privremeno zapečati poslovni ili skladišni prostor u postupku terenske kontrole, da obavi prinudnu naplatu ili drugu zakonom utvrđenu dužnost (član 126. stav 2);

10) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju, ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne da izjave koje su od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);

11) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u poslovne knjige, evidencije i drugu dokumentaciju ili isprave, ili ako to u njegovo ime ne učini od njega određeno ili kod njega zaposleno lice ili drugo lice (član 127. st. 2, 3. i 7);

12) kod njega zaposleno lice onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130. i član 132. stav 3. tačka 4);

13) otuđi stvari za koje je poreski inspektor izrekao meru privremene zabrane otuđenja (član 132. stav 3. tačka 5);

14) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi po zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 500.000 dinara.

Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);

2) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod nosioca platnog prometa banke u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, Republici Crnoj Gori ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);

3) za podatke koje obrađuje sredstvima za automatsku obradu podataka ne obezbedi, na zahtev Poreske uprave, izvod podataka na mediju koji Poreska uprava naznači, ili ako Poreskoj upravi ne omogući potpuni uvid u računovodstveni sistem kroz dokumentaciju, a kada je neophodno i kroz pristup hardveru i softveru (član 37. stav 6);

4) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);

5) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);

6) Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o hartijama od vrednosti poreskog obveznika koje kod sebe čuva, sa procenom njihove vrednosti, ili ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

7) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);

8) ne izvrši ili ne izvrši u propisanom roku rešenje o prinudnoj naplati na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima poreskog obveznika, odnosno ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika iz sopstvenih sredstava u skladu sa zakonom (član 189. st. 8. i 9).

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 2.500 do 10.000 20.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara.

Novčanom kaznom od 25.000 do 100.000 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Poreskoj upravi ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);

2) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. st. 3. i 4.);

3) u poresku prijavu ne unese PIB poreskog savetnika, ili je podnese nepotpisanu od tog lica, ako je to lice pripremilo prijavu ili njen deo (član 38. stav 6);

4) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);

5) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 1. i 2);

6) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127).

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 1.250 do 5.000 10.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 50.000 125.000 dinara.

Član 180.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, koje nije preduzetnik ako:

1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);

2) Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju, ako u prijavi za registraciju navede netačne podatke, ili ako ne prijavi sve kasnije izmene podataka u toj prijavi, ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);

3) ometa ili sprečava ovlašćenog službenika Poreske uprave u obavljanju zakonom utvrđene dužnosti u poreskom postupku (član 25. tačka 7);

4) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod nosioca platnog prometa banke u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, Republici Crnoj Gori ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);

5) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. stav 3);

6) Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u zakonskom ili dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza od značaja za utvrđivanje poreza (član 25. tačka 2), član 38. st. 2, 3. i 5. i član 40. stav 1);

7) na zahtev Poreske uprave, ne dostavi ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru isprave od značaja za oporezivanje (član 44);

8) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);

9) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50);

10) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kome se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 4 3);

11) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);

12) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);

13) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);

14) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);

15) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 1. i 2);

16) ne omogući poreskom inspektoru da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan, radi podvrgavanja kontroli (član 125. stav 4);

17) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127);

18) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne da izjave od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);

19) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u dokumentaciju ili isprave, a ne odredi lice koje će to učiniti u njegovo ime (član 127. st. 2. i 3);

20) onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130. i član 132. stav 3. tačka 4);

21) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi o zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).

Član 181.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:

1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje i ako izvrši upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači (član 29. st. 1. i 2. 1, 2. i 4. i član 184);

2) upravnom, odnosno sudskom organu koji vodi evidencije ili donosi odluke o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, odnosno proglašenju nestalog lica za umrlo, ako Poresku upravu ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku o podacima od značaja za utvrđivanje poreza (član 29. stav 3);

2a) banci, ako ne obustavi izvršrnje naloga poreskog obveznika za prenosa sredstava od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 5.);

3) nosiocu platnog prometa banci, ako pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu otvori račun bez podnetog dokaza o izvršenoj registraciji(član 30. stav 1);

4) Poreskoj upravi, odnosno kod nosioca platnog prometa banke, ako ne izvrši, odnosno ne izvrši u propisanom roku, ili uz pripadajuću kamatu povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno poresku refakciju (član 65. stav 3);

5) nosiocu platnog prometa banci, ako nalog poreskog obveznika za prenos sredstava na uplatne raune javnih prihoda ne izvrši u propisanom roku ili na propisani način (sukcesivno – prema prilivu sredstava) ili prvenstveno u odnosu na ostale naloge tog lica (član 69. st. 2-4 st. 2. i 3. i član 95. stav 3.);

6) organu nadležnom za vođenje založnog registra pokretnih stvari, registra nepokretnosti, odnosno registra blokiranih računa, ako ne upiše založno pravo poreskog poverioca u propisanom roku (član 87. stav 5. i član 188. st. 1. i 4);

7) organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, Poreskoj upravi traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca (član 90. stav 3 2);

8) nosiocu platnog prometa banci, ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom, ili ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika naplatom iz sredstava tog nosioca platnog prometa te banke u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3);

9) banci ili drugom pravnom licu, kod kojeg se čuvaju hartije od vrednosti poreskog obveznika, ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o tim hartijama od vrednosti sa procenom njihove vrednosti, odnosno ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

10) nosiocu platnog prometa banci, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o zabrani raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika (član 132. stav 3. tačka 1);

11) državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi činjenice koje je doznalo obavljajući poslove iz svog delokruga, a koje ukazuju na mogućnost da poreska obaveza nije ispunjena (član 158);

12) nosiocu platnog prometa banci, ako ne obustavi, ili ne obustavi u propisanom roku sve transakcije preko računa pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji nisu dostavili dokaz o izvršenoj registraciji (član 185. stav 2);

13) nosiocu platnog prometa banci, ako ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši prenos sredstava sa računa njegovog dužnika na propisani uplatni račun javnih prihoda, odnosno ako ne izvrši rešenje o prinudnoj naplati dugovanog iznosa neposredno iz sredstava tog nosioca platnog prometa te banke u skladu sa zakonom (član 189).

Član 182.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organizacionoj jedinici Poreske uprave ako:

1) poreskom obvezniku uskrati besplatne informacije o poreskim propisima ili osnovnu pravnu pomoć, ako je poreski obveznik neuk (član 24. stav 1. tačka 1);

2) poreskom obvezniku uskrati uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave ili, na zahtev poreskog obveznika, ne izmeni nepotpune, odnosno netačne podatke o poreskom obvezniku (član 24. stav 1. tačka 6).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj službeno lice Poreske uprave ako:

1) se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem (član 24. stav 1. tačka 3);

2) onemogućava poreskog obveznika da bude prisutan tokom poreske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 24. stav 1. tačka 10).

Član 184.

Sud, organ, odnosno organizacija iz člana 29. st. 1-3. ovog zakona dužni su da, u skladu sa aktom iz člana 29. stav 4. 5. ovog zakona, dostave Poreskoj upravi podatke o licima upisanim u registar, odnosno druge podatke od značaja za utvrđivanje poreza, sa stanjem na dan početka primene ovog zakona.

Obaveze nosioca platnog prometa banke u vezi sa imaocima računa

Član 185.

Nosilac platnog prometa dužan jeBanka je dužna da od pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica, koji kod njega na dan početka primene ovog zakona ima otvoren račun, zahteva da u roku od 15 dana od dana dodele PIB-a dostavi dokaz o izvršenoj registraciji.

Ako pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana ne dostave dokaz o izvršenoj registraciji u roku iz stava 1. ovog člana, nosilac platnog prometa banka dužan je da narednog dana po isteku toga roka obustavi sve transakcije preko njihovih računa i da o tome odmah obavesti Poresku upravu.

Ako je na dan početka primene ovog zakona račun poreskog obveznika blokiran zbog dospelih, a neplaćenih poreza i sporednih poreskih davanja, blokada se prenosi na sve račune koje taj poreski obveznik ima u skladu sa Zakonom o platnom prometu iz člana 69. stav 2. ovog zakona.

Založno pravo Republike do donošenja i početka primene zakona kojim se uređuje založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar

Založno pravo Republike do dana početka rada registra zaloge

Član 187.

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja ima prvenstvo u odnosu na ostale obaveze poreskog obveznika i potraživanja drugih lica do početka primene zakona dana početka rada registra zaloge u skladu sa zakonom kojim se uređuje založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar.

Do početka primene zakonaDo dana početka rada registra zaloge iz stava 1. ovog člana, založno pravo Republike na nepokretnostima, novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika, pokretnim stvarima i potraživanjima poreskog obveznika, ustanovljava se danom upisa u registar nepokretnosti, odnosno blokiranih računa, na pokretnim stvarima – popisom, a na potraživanjima poreskog obveznika dostavljanjem rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona dužniku poreskog obveznika.

Popisana pokretna stvar na kojoj je ustanovljeno založno pravo Republike pleni se u momentu popisa.

Popisana pokretna stvar iz stava 3. ovog člana može se, izuzetno, ostaviti na čuvanje poreskom obvezniku do dana prodaje, ako to nalažu zahtevi ekonomičnosti postupka prinudne naplate.

Član 188.

Založna prava na pokretnim stvarima i potraživanjima poreskog obveznika ustanovljena do dana početka primene zakona rada registra zaloge u skladu sa zakonom kojim se uređuje založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar, u skladu sa članom 187. stav 2. ovog zakona, upisuju se u odgovarajući registar zaloge prioritetno, pod prvim danom početka rada tog registra.

Poreska uprava je dužna da, radi ostvarenja prioritetnog založnog prava. odgovarajućem registru dostavi zahtev za upis založnih prava iz stava 1. ovog člana, najkasnije do 15. januara 2004. godine u roku od 15 dana od dana početka rada registra zaloge.

Do 1. januara 2005. godineGodinu dana od početka rada registra zaloge Republika ima prioritetno pravo namirenja iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika kod banaka ili drugih finansijskih organizacija, bez upisa založnog prava u odgovarajući registar zaloge.

Založno pravo Republike iz stava 3. ovog člana ustanovljeno u skladu sa članom 187. stav 2. ovog zakona do 31. decembra 2004. godine , upisaće se prioritetno u odgovarajući registar zaloge, pod 1. januarom 2005. godine prvim danom nakon isteka roka od godinu dana od početka rada registra zaloge.

Ostavite komentar Odustani od odgovora