Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

PREDLOG ZAKONA

O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), obveznici doprinosa, osnovice doprinosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje doprinosa.

Član 2.

Doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to:

1) penzijskog i invalidskog osiguranja;

2) zdravstvenog osiguranja;

3) osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Član 3.

Doprinosi, u smislu ovog zakona, jesu:

1) za penzijsko i invalidsko osiguranje:

(1) doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;

(2) dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećenim trajanjem u skladu sa zakonom;

(3) doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom.

2) za zdravstveno osiguranje:

(1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje;

(2) doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim zakonom.

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Član 4.

Sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima.

Član 5.

Ako su doprinosi koji su uređeni ovim zakonom na drukčiji način uređeni drugim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

II. DEFINICIJE POJMOVA

Član 6.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Obveznik doprinosa je osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos;

2) Obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa je osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika;

3) Osiguranik je fizičko lice obavezno osigurano prema zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja;

4) Zaposleni je osiguranik – fizičko lice koje u radnom odnosu obavlja poslove za poslodavca prema zakonima koji uređuju radne odnose;

5) Upućeni radnik je osiguranik – zaposleni koji za poslodavca sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) obavlja poslove u drugoj državi ili je na radu u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu ili u međunarodnoj organizaciji u inostranstvu;

6) Domaći državljanin zaposlen u inostranstvu je osiguranik zaposlen u inostranstvu kod inostranog poslodavca ako za to vreme nije obavezno osiguran kod stranog nosioca osiguranja ili ako prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, po propisima te države, ne može ostvariti ili koristiti van njene teritorije;

7) Inostrani penzioner je osiguranik – domaći državljanin koji prima penziju, invalidninu ili rentu isključivo od inostranog nosioca osiguranja;

8) Lice koje obavlja privremene i povremene poslove je osiguranik koji obavlja poslove po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenom u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, i po tom osnovu ostvaruje ugovorenu naknadu;

9) Volonter je fizičko lice koje se, u skladu sa propisima, po osnovu ugovora o volonterskom radu nalazi na stručnom osposobljavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa;

10) Poslodavac je pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekat koje je obveznik doprinosa, obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa za zaposlene, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove i za izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate. Poslodavcem se smatra i zadruga, za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko zadruge;

11) Zadruga je omladinska ili studentska zadruga osnovana u skladu sa zakonom koji uređuje zadruge;

12) Isplatilac prihoda je poslodavac, drugo pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekat koje je dužno da u ime i u korist osiguranika ili u svoje ime, a u korist osiguranika obračuna i plati doprinos istovremeno sa isplatom prihoda na koje se plaća doprinos;

13) Samostalna delatnost je privredna, profesionalna ili druga delatnost koju obavlja: preduzetnik, osnivač odnosno član privrednog društva, samostalni umetnik, sveštenik i verski službenik;

14) Preduzetnik je osiguranik – fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti;

15) Osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik -fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava;

16) Samostalni umetnik je osiguranik – fizičko lice koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom;

17) Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu je fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u daljem tekstu: ugovorena naknada);

18) Ugovorena naknada je naknada u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koja ostvaruju tu naknadu;

19) Naknada po osnovu invalidnosti je naknada koja se po osnovu preostale radne sposobnosti i opasnosti od nastanka invalidnosti ostvaruje, kao stečeno pravo po zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, iz sredstava organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;

20) Novčana naknada je naknada koja se ostvaruje za vreme nezaposlenosti iz sredstava organizacije nadležne za zapošljavanje, a u kojoj su sadržani doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu;

21) Naknada zarade je naknada koja se ostvaruje kao pravo iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i naknada po osnovu zakona koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;

22) Poljoprivrednik, odnosno zemljoradnik je osiguranik koji obavlja poljoprivrednu delatnost;

23) Lice uključeno u obavezno osiguranje je fizičko lice koje se na svoj zahtev uključilo u obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom;

24) Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika;

25) Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos;

26) Mesečna osnovica doprinosa je iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;

27) Najniža mesečna osnovica doprinosa je najniži iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;

28) Najviša mesečna osnovica doprinosa je najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;

29) Najviša godišnja osnovica doprinosa je najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi po svim osnovima za kalendarsku godinu osiguranja;

30) Prosečna mesečna zarada u Republici je prosečan iznos mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici u određenom periodu prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

31) Prosečna godišnja zarada u Republici je prosečan iznos godišnje zarade isplaćane po zaposlenom u Republici u godini za koju se doprinosi obračunavaju i plaćaju, prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

III. OBVEZNICI DOPRINOSA

Član 7.

Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to:

1) zaposleni;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;

3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru zaključenom neposredno sa poslodavcem, odnosno preko zadruge osim lica do navršenih 26 godina života ako su na školovanju;

4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;

5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje;

6) preduzetnici;

7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;

8) poljoprivrednici;

9) lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu;

10) samostalni umetnici;

11) sveštenici i verski službenici;

12) lica koja ostvaruju novčanu naknadu po zakonu koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;

13) domaći državljani zaposleni u inostranstvu;

14) lica uključena u obavezno osiguranje, u skladu sa zakonom;

15) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.

Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici.

Član 8.

Obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje su osiguranici u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, i to:

1) zaposleni;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;

3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru;

4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;

5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje;

6) preduzetnici;

7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;

8) poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici;

9) samostalni umetnici;

10) sveštenici i verski službenici;

11) monasi i monahinje;

12) lica koja ostvaruju novčanu naknadu po zakonu koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;

13) domaći državljani zaposleni u inostranstvu;

14) inostrani penzioneri;

15) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike;

16) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici.

Obveznici doprinosa na osnovicu su poslodavci za:

1) zaposlene za vreme neplaćenog odsustva u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) strane državljane koji na teritoriji Republike rade kod domaćeg poslodavca na osnovu posebnog ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji.

Obveznici doprinosa na osnovicu su isplatioci penzija i naknada po osnovu invalidnosti po zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Član 9.

Obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti su osiguranici u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, i to:

1) zaposleni;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;

3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru;

4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;

5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje;

6) preduzetnici;

7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;

8) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici.

Član 10.

Poslodavac je obveznik dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem, u skladu sa zakonom.

Preduzetnik je obveznik dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, a koji kao osiguranik ostvaruje u skladu sa zakonom.

Član 11.

Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom jesu:

1) zadruga – za lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko zadruge, u skladu sa zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja;

2) organizacija za zapošljavanje – za lica koja, u skladu sa zakonom koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, uputi na dodatno obrazovanje i obuku;

3) organ, organizacija ili ustanova (škola, fakultet i dr.) – kod koje se učenik ili student nalazi na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

4) organ, organizacija ili ustanova u kojoj se obavlja volonterski rad, odnosno organizacija za zapošljavanje kada ona uputi na volonterski rad – za volontera;

5) drugi pravni subjekti, u skladu sa zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja.

Član 12.

Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinosi se obračunavaju i plaćaju po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu samostalne delatnosti isključuje obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti.

IV. OSNOVICE DOPRINOSA

Član 13.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada).

Osnovica iz stava 1. ovog člana za poslodavce je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom.

Član 14.

Osnovica doprinosa za upućene radnike, ako nisu obavezno osigurani po propisima države u koju su upućeni ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i za poslodavce je iznos zarade koju ti radnici ostvaruju za vreme rada u inostranstvu.

Član 15.

Osnovica doprinosa za domaće državljane koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, i za strane državljane i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, odnosno kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom, kao i za poslodavce je zarada.

Član 16.

Osnovica doprinosa za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, kao i za poslodavce je ugovorena naknada po tom osnovu.

Član 17.

Osnovica doprinosa za izabrana, imenovana i postavljena lica koja, pored zarade kod poslodavca kod koga su u radnom odnosu, ostvaruju i razliku zarade, odnosno plate za vreme obavljanja javne funkcije, kao i za isplatioce je ta razlika zarade, odnosno plate.

Član 18.

Osnovica doprinosa za osiguranike koji ostvaruju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom, kao i za isplatioce naknade je iznos naknade zarade.

Član 19.

Osnovica doprinosa za osiguranike koji ostvaruju naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad iz sredstava organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom, kao i za isplatioce naknade je iznos naknade zarade.

Član 20.

Osnovica doprinosa za isplatioce penzije i naknade po osnovu invalidnosti iz sredstava organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom, je iznos penzije, odnosno naknade.

Član 21.

Osnovica doprinosa za osiguranike koji ostvaruju novčanu naknadu iz sredstava organizacije nadležne za zapošljavanje, u skladu sa zakonom, je iznos novčane naknade.

Član 22.

Osnovica doprinosa za preduzetnike je oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.

Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, preduzetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dohodak građana.

Osnovica iz st. 1. i 2. ovog člana za preduzetnike je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, a koji preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom.

Član 23.

Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je oporeziva dobit na koju se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dobit preduzeća.

Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, osnivači odnosno članovi privrednog društva plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dobit.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva koji su zasnovali radni odnos sa privrednim društvom čiji su osnivači, odnosno članovi je zarada u skladu sa članom 13. ovog zakona.

Član 24.

Ako se prihod od samostalne delatnosti, odnosno dobit privrednog društva deli na više preduzetnika, odnosno osnivača i članova privrednog društva, osnovica doprinosa za svakog od njih je njihov udeo u ostvarenom prihodu ili dobiti.

Član 25.

Osnovicu doprinosa za samostalne umetnike, način utvrđivanja i plaćanja doprinosa sporazumno uređuju ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja i socijalne politike i ministar nadležan za poslove zdravlja.

Član 26.

Osnovica doprinosa za sveštenike i verske službenike je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Osnovica doprinosa za monahe i monahinje je najniža mesečna osnovica doprinosa.

Član 27.

Osnovica doprinosa za poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

Član 28.

Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

Član 29.

Osnovica doprinosa za lica uključena u obavezno socijalno osiguranje su osnovice propisane aktom organizacije za obavezno socijalno osiguranje, na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Član 30.

Osnovica doprinosa za domaće državljane zaposlene u inostranstvu je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 31.

Osnovica doprinosa za inostrane penzionere je iznos penzije, invalidnine ili rente ostvarene u mesecu za koji se doprinos utvrđuje, odnosno plaća.

Penzija, invalidnina ili renta koja se prima u stranoj valuti, radi utvrđivanja osnovice doprinosa iz stava 1. ovog člana, preračunava se u dinarsku protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem poslednjeg dana u mesecu za koji se doprinos utvrđuje, odnosno plaća.

Član 32.

Osnovica doprinosa za poslodavce za zaposlenog na neplaćenom odsustvu je zarada koju bi taj zaposleni ostvario da je na radu.

Član 33.

Osnovica doprinosa za poslodavca za strane državljane koji na teritoriji Republike rade kod domaćeg poslodavca na osnovu posebnog ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 34.

Osnovica doprinosa za strane državljane za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike je iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Član 35.

Osnovice doprinosa za obveznike iz člana 11. ovog zakona za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa, odnosno ugovorena naknada ako se ostvaruje i ako je viša od najniže mesečne osnovice doprinosa.

1. Najniža mesečna osnovica doprinosa

Član 36.

Mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa.

Ako je osnovica doprinosa, propisana ovim zakonom, niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, najniža mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje se kod obračuna i plaćanja doprinosa na osnovice iz čl. 17. do 21. i člana 28. ovog zakona.

Član 37.

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 40% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.

Član 38.

Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz člana 26. stav 2. i čl. 27. i 34. ovog zakona čini iznos od 40% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Iznos najniže mesečne osnovice iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.

Član 39.

Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno broju dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.

Član 40.

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa.

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca i tako ostvaruje puno radno vreme, kome je ukupna zarada koju ostvaruje kod svih poslodavaca niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod svakog poslodavca.

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, a ukupna zarada koju ostvaruje kod svih poslodavaca je viša od najniže mesečne osnovice doprinosa, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju isplaćuje, bez primene najniže mesečne osnovice doprinosa.

2. Najviša mesečna osnovica doprinosa

Član 41.

Ako je propisana osnovica doprinosa viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, najviša mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje se kod obračuna i plaćanja doprinosa na osnovice iz člana 28. ovog zakona.

Član 42.

Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici.

3. Najviša godišnja osnovica doprinosa

Član 43.

Najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade u Republici isplaćene u godini za koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi.

Nominalni iznos najviše godišnje osnovice, u skladu sa stavom 2. ovog člana, objavljuje ministar nadležan za poslove finansija.

VI. STOPE DOPRINOSA

Član 44.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 22%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 12,3%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 1,5%.

Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 11%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 6,15%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%.

Član 45.

Poslodavac koji zaposli lice koje je na dan zaključivanja ugovora o radu starije od 50 godina i koje kod Nacionalne službe za zapošljavanje ima status korisnika novčane naknade za vreme nezaposlenosti ili je kod te službe prijavljeno kao nezaposleno najmanje godinu dana bez prekida, oslobađa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca.

Poslodavac koji zaposli lice koje je na dan zaključivanja ugovora o radu starije od 45 godina i koje kod Nacionalne službe za zapošljavanje ima status korisnika novčane naknade za vreme nezaposlenosti ili je kod te službe prijavljeno kao nezaposleno najmanje godinu dana bez prekida, ima pravo da doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, obračunava i plaća po stopama iz člana 44. stav 2. ovog zakona umanjenim za 80%.

Pravo na plaćanje doprinosa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana poslodavac ostvaruje u periodu od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog.

Ako zaposlenom iz st. 1. i 2. ovog člana prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, kao i u narednom periodu od tri godine posle isteka olakšice iz st. 1 do 3. ovog člana, poslodavac gubi pravo na olakšicu i dužan je da plati doprinos koji bi inače platio da nije koristio olakšicu, valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u roku od 60 dana od prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Odredba stava 4. ovoga člana ne primenjuje se u slučaju prestanka radnog odnosa smrću zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, u smislu odredaba zakona koji uređuje radne odnose.

Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinos, odnosno razliku doprinosa, za lica za koja je poslodavac ostvario olakšicu u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Način i postupak primene odredaba ovag člana sporazumno uređuju ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja.

Član 46.

Stope dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se zaposlenom i preduzetniku računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom jesu:

1) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 14 meseci staža osiguranja – 3,70%;

2) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 15 meseci staža osiguranja – 5,50%;

3) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 16 meseci staža osiguranja – 7,30%;

4) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 18 meseci staža osiguranja – 11,00%.

Član 47.

Stope doprinosa za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosno za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom, jesu:

1) za penzijsko i invalidsko osiguranje – 4,00%;

2) za zdravstveno osiguranje – 2,00%.

VII. MIROVANjE OBAVEZA PLAĆANjA DOPRINOSA

Član 48.

Za vreme mirovanja radnog odnosa koje je zaposlenom odobreno u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, miruje obaveza plaćanja doprinosa, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 49.

Poljoprivredniku kome miruje svojstvo osiguranika poljoprivrednika, u skladu sa zakonom koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za taj period miruje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Član 50.

Preduzetniku koji privremeno odjavi obavljanje delatnosti, u skladu sa zakonom, za taj period miruje obaveza plaćanja doprinosa, osim ako podnese zahtev Poreskoj upravi za plaćanje doprinosa u tom periodu.

Preduzetnik može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave u roku od 30 dana od dana privremene odjave obavljanja delatnosti.

VIII. OBRAČUNAVANjE, UTVRĐIVANjE I PLAĆANjE DOPRINOSA

Član 51.

Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac.

Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.

Član 52.

Ako se zarada isplaćuje u delovima, a prvi deo zarade je manji od najniže mesečne osnovice doprinosa, poslodavac je dužan da prilikom isplate prvog dela zarade, obračuna i plati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Član 53.

Doprinosi za osnivača, odnosno člana privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, obračunavaju se i plaćaju na isti način kao i za ostale zaposlene u tom privrednom društvu, a doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se uplaćuje organizaciji nadležnoj za te osiguranike prema zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Član 54.

Obračun i uplatu doprinosa za zaposlenog na neplaćenom odsustvu, poslodavac je dužan da izvrši prilikom isplate zarada drugim zaposlenim.

Član 55.

Obračun i uplatu doprinosa za stranog državljanina na radu po osnovu posebnog ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji, poslodavac je dužan da izvrši prilikom isplate zarada drugim zaposlenim.

Član 56.

Doprinose po osnovu naknade zarade, odnosno novčane naknade koja se isplaćuje iz sredstava organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje, organizacije za zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ili u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom, isplatioci su dužni da obračunaju i uplate istovremeno sa isplatom naknade, po propisima koji važe u momentu isplate naknade.

Član 57.

Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.

Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu dužno je da samo obračuna i uplati doprinose u slučaju kada tu naknadu ostvaruje od lica koje prilikom isplate naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa.

Član 58.

Za lica koja obavljaju samostalnu delatnost, izuzev lica iz člana 53. ovog zakona i za poljoprivrednike, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava.

Član 59.

Utvrđivanje obaveze doprinosa za sveštenike i verske službenike, monahe i monahinje, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere vrši Poreska uprava rešenjem, na osnovu podataka o osiguranicima po tom osnovu koje joj dostavlja nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Član 60.

Doprinosi iz člana 58. ovog zakona plaćaju se u roku koji je zakonom koji uređuje porez na dohodak građana utvrđen kao rok za plaćanje poreza po tim osnovama.

Doprinosi iz člana 59. ovog zakona plaćaju se do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Doprinosi iz člana 11. ovog zakona plaćaju se istovremeno sa isplatom ugovorene naknade, odnosno do petog u mesecu za prethodni mesec ako se ne ostvaruje ugovorena naknada.

Član 61.

Utvrđivanje obaveze doprinosa za lica koja su se uključila u obavezno socijalno osiguranje vrši nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa svojim aktom.

Član 62.

Strani državljani koji se nalaze na školovanju ili stručnom usavršavanju na teritoriji Republike dužni su da plate doprinos za zdravstveno osiguranje najkasnije do dana upisa školske godine, semestra, odnosno početka drugog oblika stručnog usavršavanja, za taj period.

Obrazovna ustanova kod koje se strani državljani nalaze na školovanju ili stručnom usavršavanju na teritoriji Republike ne može izvršiti upis tih lica na školovanje, overu semestra, odnosno odobriti drugi oblik stručnog usavršavanja ukoliko ne pruže dokaz da su platili doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Način plaćanja doprinosa iz stava 1. ovog člana utvrđuje organizacija za obavezno zdravstveno osiguranje svojim aktom.

Član 63.

U slučaju kada nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje utvrđuje svojstvo osiguranika, iz razloga što prijava na osiguranje nije podneta u roku ili iz drugih razloga, u skladu sa zakonom, istovremeno sa utvrđivanjem svojstva osiguranika utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa.

Član 64.

Obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa.

Član 65.

U pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.

IX. POVRAĆAJ VIŠE PLAĆENOG DOPRINOSA I PRESTANAK PLAĆANjA DOPRINOSA U TOKU TEKUĆE GODINE

Član 66.

Obveznik doprinosa koji je sam platio doprinose, odnosno kome je u njegovo ime i u njegovu korist plaćen doprinos iz osnovice koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice za kalendarsku godinu ima pravo na povraćaj tako više plaćenog iznosa doprinosa.

Pravo na povraćaj više plaćenog iznosa doprinosa u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, na zahtev obveznika doprinosa koji se podnosi na propisanom obrascu.

Član 67.

Obveznik doprinosa po osnovu ugovorene naknade može u toku tekuće godine na propisanom obrascu podneti zahtev za prestanak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u toj godini, kada osnovica doprinosa koji su plaćeni po osnovu ugovorene naknade zajedno sa osnovicama doprinosa koji su plaćeni po drugim osnovima dostigne iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa.

Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa iz stava 1. ovog člana čini petostruki iznos godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini.

Nominalni iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija.

Rešenje o prestanku obaveze plaćanja doprinosa po osnovu buduće ugovorene naknade u toku tekuće godine donosi organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u roku od 15 dana od dana podnošenja dokumentovanog zahteva obveznika.

Član 68.

Ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja i socijalne politike i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno bliže uređuju uslove, postupak i način za povraćaj više plaćenog doprinosa i prestanak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu ugovorene naknade u toku tekuće godine.

X. KONTROLA OBRAČUNAVANjA I PLAĆANjA DOPRINOSA

Član 69.

Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju.

Član 70.

Obveznik plaćanja doprinosa dužan je da o plaćenim doprinosima obaveštava Poresku upravu, saglasno zakonu koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, kao i nadležne organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, saglasno propisima koji uređuju obavezno socijalno osiguranje.

Član 71.

Poreska uprava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja dužni su da međusobno razmenjuju podatke o obveznicima doprinosa, obveznicima obračunavanja i plaćanja doprinosa, osnovicama doprinosa, iznosima zaduženih i naplaćenih doprinosa, kao i druge službene podatke vezane za doprinose.

Poreska uprava dužna je da nadležnim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje dostavlja obaveštenja, odnosno obrađene podatke o utvrđenim i naplaćenim doprinosima za osiguranike samostalne delatnosti i osiguranike poljoprivrednike, kvartalno, a najkasnije 30 dana od dana isteka kvartala.

XI. KAZNENE ODREDBE

Član 72.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarade ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose (čl. 51, 52, 53, 54, 55, 56, član 57. stav 1. i član 60. stav 3).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 73.

Novčanom kaznom od 2.500 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 60. stav 1).

Član 74.

Novčanom kaznom od 2.500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 57. stav 2, član 60 st. 1. i 2. i član 62. stav 1).

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 75.

Doprinose za koje je obaveza plaćanja nastala, odnosno dospela do dana stupanja na snagu ovog zakona, obveznici plaćanja doprinosa su dužni da plate u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 76.

Poslodavci koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršili isplatu dela zarade za prethodni mesec, a posle stupanja na snagu ovog zakona vrše isplatu drugog dela ili konačnu isplatu zarade za taj mesec, dužni su da obračun i plaćanje doprinosa kod te isplate izvrše u skladu sa ovim zakonom.

Član 77.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) član 8. stav 1, član 151. tačka 2), član 160. stav 1. tačka 4), član 170, član 174. st. 1, 4. i 5, čl. 175. do 182, čl. 184. do 190, čl. 192. do 194, čl. 196. do 200, član 201. st. 1, 3, 4. i 6, čl. 202. i 203, član 205. i čl. 216. i 217. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03);

2) član 94. tač. 9) i 10), član 100. stav 1. tač. 5) i 6), čl. 108. do 108nj, član 108p st. 2. i 3. i čl. 108r, 108t, 125a i 125b Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01, 18/02 i 80/02);

3) član 65. stav 1. tačka 4) i čl. 127. do 143. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“, broj 71/03).

Član 78.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

OBRAZLOŽENjE

PREDLOGA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO

SOCIJALNO OSIGURANjE

I Ustavno pravni osnov

Ustavno pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem socijalnog osiguranja.

II Razlozi za donošenje Zakona

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su: pojednostavljenje sistema doprinosa, povećanje prihoda od doprinosa putem izjedanačavanja različitih oblika rada u pogledu obaveze plaćanja doprinosa i širenja osnovice doprinosa, fiskalno rasterećenje zarada za poslodavace sa najnižom fiskalnom snagom, odnosno niskim zaradama zaposlenih, smanjenje sive ekonomije, bolja kontrola i efikasnija naplata doprinosa.

Sistem doprinosa kojim se finsansira obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti) integralni je deo fiskalnog sistema Republike.

Prvenstveni razlog za donošenje ovog zakona sastoji se u stvaranju uslova za pojednostavljenje sistema doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovaj cilj postiže se donošenjem jednog zakona fiskalnog karaktera u kome će se urediti sva pitanja i instituti koji čine sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao što su: vrste doprinosa, obveznici doprinosa, osnovice za obračunavanje i plaćanje doprinosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa.

Fiskalni karakter ovog zakona proističe iz ekonomsko-finansijskog sadržaja doprinosa koji predstavljaju javne prihode. Donošenjem zakona kojim će se urediti sva bitna pitanja u vezi finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja prestaje potreba da se sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje uređuje u više različitih zakona, kako je bilo do sada. Drugim rečima, doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao posebnu vrstu namenskih vanbudžetskih javnih prihoda i javnih sredstava, kojima raspolažu organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, potrebno je urediti jednim zakonom. Uređivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednim zakonom praksa je zemalja sa razvijenom tržišnom ekonomijom i zemalja u okruženju. Uređivanje ove oblasti jednim zakonom, pored pojednostavljenja sistema u pogledu njegove primene, u funkciji je njegove lakše dogradnje i daljeg razvoja koja podrazumeva izmene i dopune jednog, a ne više zakona.

Uz donošenje jedinstvenog zakona koji uređuje osnovne elemente sistema doprinosa, pojednostavljenje sistema doprinosa ostvaruje se ujednačavanjem osnovica doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja, kao i reduciranjem višestrukih stopa doprinosa u pojedinim oblicima obaveznog socijalnog osiguranja.

Ujednačavaju se osnovice doprinosa za iste obveznike za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja. Osim toga, predlaže se i visok stepen ujednačavanja osnovica doprinosa i između različitih kategorija obveznika (zaposlenih, samostalnih delatnosti, poljoprivrednika), u meri koju dozvoljava različitost u njihovoj ekonomskoj snazi i kapacitetu.

Širenjem osnovice za plaćanje doprinosa na sve vrste dohotka koje pojedinac ostvaruje po osnovu rada (ugovor o delu i drugi ugovori za koje se ostvaruje ugovorena naknada i drugi osnovi po kojima se ostvaruje prihod od rada), ostvaruje se značajan reformski zadatak u oblasti doprinosa.

Zahvatanjem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po svim osnovama rada izjednačavaju se svi oblici rada u pogledu troškova rada, otklanja mogućnost evazije plaćanja doprinosa, uz povećanje prihoda po osnovu širenja osnovice doprinosa i smanjuje siva ekonomija u pogledu mogućnosti podsticaja i favorizovanja jednog oblika rada u odnosu na druge oblike rada.

Širenjem osnovice za plaćanje doprinosa u potpunosti se uvažava princip plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i principi solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju. Plaćanjem doprinosa na dohodak ostvaren po svim oblicima rada pojedincu se opredeljuje veći nivo sopstvene materijalne i socijalne sigurnosti u slučajevima nastupanja rizika obuhvaćenih socijalnim osiguranjem, uz odgovarajuće neophodno prisustvo solidarnosti.

Ujednačavanje, odnosno širenje osnovice osiguranja na sve prihode koje ostvaruju osiguranici, podrazumeva i njihovo izjednačavanje, u što je moguće većoj meri, sa poreskom osnovicom za plaćanje poreza na dohodak od rada. Ujednačavanjem osnovica osiguranja za sve vidove socijalnog osiguranja i njihovim ujednačavanjem sa poreskom osnovicom za porez na dohodak od rada postiže se pojednostavljenje sistema doprinosa, kao i lakša kontrola, evidencija o izvršenim uplatama i naplatama doprinosa.

Međutim, ujednačavanje osnovica doprinosa sa osnovicama poreza na dohodak po osnovu rada nije moguće u potpunosti.

Sistem doprinosa zahteva postojanje minimalne osnovice doprinosa koja će obezbediti aktuarski balans između uplaćenih doprinosa i zakonom garantovanog minimuma prava iz socijalnog osiguranja, odnosno uravnoteženje prihoda i rashoda u sferi socijalnog osiguranja. Postojanje minimalne osnovice doprinosa, sistem doprinosa čini posebnim delom javnih finansija i iz razloga što je sistem socijalnog osiguranja, pored načela obaveznosti, zasnovan i na načelima solidarnosti i uzajamnosti.

Pored toga limiti u pogledu gornje visine prava koja se mogu ostvariti u socijalnom osiguranju (na primer najviša penzija) zahtevaju i postojanje instituta najviše osnovice na koju se vrši obračunavanje i plaćanje doprinosa. Nepostojanje instituta najviše osnovice osiguranja, odnosno doprinosa uslovila bi postojanje nesrazmere između uloženih sredstava doprinosa i prava koja se po tom osnovu koriste. Istovremeno, ovo bi značilo i zloupotrebu načela solidarnosti kao temeljnog načela socijalnog osiguranja.

Ovim zakonom predlaže se bitna novina u pogledu minimalne osnovice doprinosa. Predlaže se jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% prosečne mesečne zarade u Republici za sve obveznike, umesto dosadašnjih osam prema stepenu stručnosti, u rasponu od 37% do 155% od prosečne mesečne zarade u Republici.

Najviša osnovica doprinosa ostaje nepromenjena, u visini petostruke prosečne zarade u Republici.

Ukidaju se višestruke stope doprinosa u oblasti zdravstvenog osiguranja. Predlaže se samo jedna stopa za ukupna prava iz zdravstvenog osiguranja i jedna stopa za ograničena prava po osnovu povrede na radu, umesto do sada postojećih 13 stopa u ovoj oblasti osiguranja. Uz već jedinstvenu stopu u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i jedinstvenu stopu osiguranja za slučaj nezaposlenosti, time se značajno pojednostavljuje sistem obračuna doprinosa i obezbeđuje efikasna kontrola obračuna i plaćanja doprinosa.

Povećanje prihoda od doprinosa obezbeđuje se širenjem osnovice doprinosa na sve oblike rada i istovremenim plaćanjem doprinosa po više različitih oblika rada, uvođenjem jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranja od 12,3%, uz to što su istovremeno umereno povećane stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22% i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti sa 1,1% na 1,5%.

Umereno uvećanje stopa doprinosa uslovljeno je velikom nesrazmerom između uplaćenih doprinosa i sredstava potrebnih za ostvarivanje osnovnih prava osiguranika iz oblasti socijalnog osiguranja. Naime, u finansiranju ovih prava prisutan je višegodišnji deficit koji se finansira velikim transferima sredstava iz budžeta Republike. Predložene stope doprinosa su u funkciji smanjivanja postojećeg finansijskog deficita organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a time i stvaranje prostora za smanjenje budžetskog transfera, čime se obezbeđuje veći stepen konsolidacije javnih prihoda.

I pored predloženog povećanja stopa doprinosa, sveukupnom fiskalnom politikom obezbeđuje se smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika, imajući u vidu istovremeno ukidanje obaveze plaćanja poreza na fond zarada od 1. jula 2004. godine.

Naime, kod zarada, ukupan porast stope doprinosa za sva tri oblika obaveznog socijalnog osiguranja iznosi 2,2 procentna poena, dok ukidanje poreza na fond zarada donosi rasterećenje od 3,5 procentna poena. Projekcija pokazuje da ove mere dovode do fiskalnog rasterećenja neto zarada zaposlenih sa 73,8% na 73,1%.

Fiskalno opterećenje obveznika po osnovu obavljanja samostalnih delatnosti (preduzetnika) smanjuje se sa 73,6% na 69,8% oporezive dobiti, odnosno paušalnog prihoda. Do fiskalnog rasterećenja dolazi usled smanjenja postojeće stope zdravstvenog osiguranja za ove obveznike sa 14,4% na 12,3%, kao i zbog ukidanja poreza na fond zarada od 3,5%.

Značajno fiskalno rasterećenje zarada obveznika se ostvaruje ukidanjem dosadašnjeg sistema minimalnih osnovica doprinosa prema stručnoj spremi za preduzeća koja se nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji i isplaćuju niske zarade. Analiza preduzeća koja posluju u radno-intenzivnim granama (proizvodnja odevnih predmeta od kože, proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina…) pokazuje pad fiskalnog opterećenja neto zarada za 20-30%.

Bitnu novinu u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja predstavlja to da se ovim zakonom više ne propisuje obaveza poslodavca da obračuna i plati doprinose i u slučaju kada ne vrši isplatu zarada, najkasnije do kraja narednog za prethodni mesec, čime se takođe obezbeđuje fiskalno rasterećenje obveznika, pre svega onih koji su u teškoj ekonomskoj situaciji i ne isplaćuju zarade.

Dakle, ukoliko nema isplate zarade, nema ni obaveze plaćanja doprinosa. Obaveza plaćanja doprinosa, kao i obaveza plaćanja poreza dospeva za poslodavce sa danom isplate zarade.

Pojednostavljenjem sistema doprinosa obezbeđuje se bolja kontrola i efikasnija naplata doprinosa, a širenjem osnovica doprinosa na sve oblike rada obezbeđuje se smanjenje sive ekonomije u ovoj oblasti.

Donošenjem ovog zakona, obezbeđuje se harmonizacija sistema doprinosa sa sistemima doprinosa u zemljama Evropske unije.

III Objašnjenje pojedinih članova

I Opšte odredbe

Uz čl. 1. – 5.

Opštim odredbama opredeljuju se osnovni elementi sistema doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji su uređeni ovim zakonom. Određuju se vrste obaveznog socijalnog osiguranja i doprinosa kojima se obezbeđuju sredstva za njihovo finansiranje. Definiše se da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju obavezno socijalno osiguranje, a koriste se za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima.

Osim toga, uspostavlja se relacija između ovog zakona i drugih zakona, tako što se propisuje da se u slučaju da su doprinosi koji su uređeni ovim zakonom na drukčiji način uređeni drugim zakonom, primenjuju odredbe ovog zakona.

II Definicije pojmova

Uz član 6.

Odredbama člana 6. definisani su pojmovi koji su korišćeni u daljem tekstu zakona, u cilju obezbeđivanja preglednosti i lakšeg razumevanja teksta zakona.

III Obveznici doprinosa

Uz čl. 7. – 12.

Kategorije obveznika doprinosa grupisane su prema vrstama obaveznog socijalnog osiguranja za koje se doprinosi plaćaju. Pri tome, kao obveznici doprinosa opredeljuju se osiguranici po zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Taksativno su nabrojani osiguranici koji su nesporni po tim zakonima, uz jasnije pojmovno opredeljenje, i uz dodatnu tačku da su obveznici i drugi osiguranici u skladu sa zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja.

Obveznici doprinosa, u svoje ime, a u korist osiguranika, po sva tri osnova osiguranja, istovremeno su i poslodavci, odnosno isplatioci naknada za zaposlene, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa sistemskim zakonima, izabrana imenovana i postavljena lica, lica koja ostvaruju naknadu u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom i zakonom koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje.

Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu (ugovor o delu i drugi ugovori, odnosno prihodi od rada po drugom osnovu) definisana su kao obveznici doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje s obzirom da imaju status osiguranika po sistemskom zakonu iz te oblasti.

Pored toga, propisuje se da je poslodavac obveznik dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ova obaveza propisuje i za preduzetnika koji u skladu sa zakonom ostvaruje staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.

Takođe se propisuje da su poslodavci i drugi pravni subjekti obveznici plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u određenim slučajevima, za osiguranike prema sistemskim zakonima.

Za lica koja ostvaruju prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), propisuje se obaveza plaćanja doprinosa na prihode ostvarene po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa utvrđene ovim zakonom. Na taj način licima koja ostvaruju veće prihode obezbeđuje se i veći penzijski osnov, a u oblasti zdravstvenog osiguranja, obezbeđuje se veća primena solidarnosti kao osnovnog načela u oblasti finansiranja prava iz zdravstvenog osiguranja. Izuzetno, isključuje se obaveza plaćanja doprinosa na prihode od poljoprivrede za obveznike koji doprinose plaćaju po osnovu radnog odnosa ili po osnovu samostalne delatnosti, što je u funkciji obezbeđivanja boljih uslova za razvoj poljoprivrede i ostanak mladih na selu, kao opšteg interesa.

IVOsnovice doprinosa

Predloženim normama utvrđuju su osnovice doprinosa za sve kategorije osiguranika definisane ovim zakonom.

Uz čl. 13. – 15.

Predloženim odredbama propisuje se da osnovicu doprinosa za zaposlene i njihove poslodavce, odnosno isplatioce čini zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate prema ugovoru o radu, odnosno rešenju nadležnog organa.

Za radnike upućene na rad u inostranstvo, predlaže se da osnovicu doprinosa čini zarada koju ti radnici ostvaruju za vreme rada u inostranstvu, a ne, kako je to do sada bilo, zarada koju bi ta lica ostvarila u zemlji na istim ili sličnim poslovima. Tako opredeljena osnovica doprinosa imala je svoje opravdanje u vreme kada u sistemu doprinosa nije postojala maksimalna osnovica doprinosa (petostruka zarada u Republici), pa je zbog značajno većih zarada koje se ostvaruju u inostranstvu dolazilo i do njihovog mnogo većeg fiskalnog opterećenja u odnosu na zarade koje bi se za to vreme ostvarile u zemlji. To je povećavalo troškove zarada kod preduzeća koja su obavljala radove u inostranstvu i smanjivalo njihovu konkurentnost na stranom tržištu. Predložena osnovica doprinosa u iznosu zarade ostvarene za vreme rada u inostranstvu, uz propisani limit osnovica doprinosa, ovim licima obezbeđuje viši iznos penzije u srazmeri sa stvarno ostvarenom zaradom. Osim toga, stvarna zarada kao osnovica doprinosa za ovu kategoriju obveznika značajna je i sa aspekta finansiranja troškova zdravstvene zaštite tih lica u inostranstvu.

Uz član. 16.

Privremeni i povremeni poslovi po ugovorima koji su zaključeni neposredno sa poslodavcem u potpunosti su fiskalno izjednačeni sa radnim odnosom time što je za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove i za poslodavce utvrđena obaveze plaćanja doprinosa za sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja, po istoj stopi i na osnovicu doprinosa koju čini ugovorena naknada.

Ovo važi i za lica koja privremene i povremene poslove obavljaju preko zadruge (osim lica do navršenih 26. godina starosti ako je na školovanju) u pogledu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je u skladu sa sistemskim zakonom, prema kojem su ta lica osiguranici sa svim pravima drugih osiguranika. Inače, ovo rešenje već je propisano zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osigurnje, a u funkciji je sužavanja prostora za zapošljavanje preko zadruge lica koja nisu na školovanju, i to na duže vremenske periode, a bez obezbeđivanja radnog staža.

Uz član 17.

Izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate kod isplatioca koji nije njihov poslodavac (npr. narodni poslanici) izjednačavaju se sa statusom zaposlenih u pogledu plaćanja doprinosa. Na iste osnovice i po istim stopama doprinose plaćaju i ova lica i isplatioci razlike zarade, odnosno plate i drugih oporezivih prihoda koje ta lica ostvaruju. Jedina razlika je što se kod njih ne primenjuje najniža mesečna osnovica doprinosa, jer nju primenjuje poslodavac kod koga su ta lica u radnom odnosu.

Uz čl. 18. – 21.

Za naknadu zarade, odnosno novčanu naknadu koja se ostvaruje prema zakonima koji uređuju finansijsku podršku porodici sa decom, obavezno zdravstveno osiguranje, obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti osnovicu doprinosa čini iznos ostvarene naknade, bez obzira da li je niži od minimalnih osnovica doprinosa.

Predlaže se ujednačavanje načina obračuna doprinosa za naknade zarada koje se isplaćuju iz sredstava budžeta Republike u skladu sa zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (porodiljsko odsustvo, nega deteta i dr.) i iz sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanje preko 30 dana) sa obračunom doprinosa na zarade. To znači da doprinose plaća, kako isplatilac naknade tako i lice koje ostvaruje naknadu, koja je opredeljena u bruto iznosu. Ovo je u funkciji pojednostavljenja obračuna doprinosa, a licu koje ostvaruje tu naknadu obezbeđuje se isti iznos neto naknade koji je ostvarivalo i po do sada važećim propisima.

Za penzije i naknade po osnovu invalidnosti koje se isplaćuju kao stečena prava u skladu sa zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje propisuje se da osnovicu doprinosa čini iznos isplaćene penzije, odnosno naknade po osnovu invalidnosti, a obavezu plaćanja doprinosa ima samo Republički fond za penzijsko i invalidno osiguranje kao isplatilac penzija, odnosno naknada.

Novčana naknada koju ostvaruje nezaposleno lice iz sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje je osnovica za plaćanje doprinosa, a doprinosi se plaćaju samo na teret lica koje je primalac te naknade, u skladu sa zakonom koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Uz čl. 22. – 24.

Osnovicu doprinosa za preduzetnike čini poreska osnovica na koju se plaća porez na dohodak građana – oporeziva dobit ili paušalno utvrđen prihod.

Osnovicu doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva čini osnovica poreza na dobit preduzeća – oporeziva dobit u skladu sa odredbama zakona koji uređuje porez na dobit preduzeća.

U slučaju kada se dobit deli na više preduzetnika, odnosno osnivača i članova privrednog društva, osnovicu doprinosa čini udeo svakog od njih u ostvarenoj dobiti.

Izuzetno u slučaju kada osnivač, odnosno član privrednog društva zasnuje radni odnos sa tim privrednim društvom, osnovicu doprinosa čini zarada koju ostvaruje po osnovu zaposlenja, u skladu sa članom 13. ovog zakona.

Uz član 25.

Ovlašćuju se ministar finansija, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike i ministar zdravlja da sporazumno urede osnovicu doprinosa, način utvrđivanja i plaćanja doprinosa za samostalne umetnike.

Uz član 26.

Za sveštenike i verske službenike propisuje se osnovica doprinosa u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u četvrtom kvartalu prethodne godine. U odnosu na sada važeće rešenje, ovaj predlog je povoljniji za ove osiguranike, s obzirom da su do sada plaćali doprinose na osnovice koje su bile opredeljene prema stručnoj spremi tih osiguranika. Za osiguranike sa visokim stepenom stručnosti, koji su u najvećem broju zastupljeni u ovoj kategoriji osiguranika, osnovica je sada odlukom nadležnog fonda, odnosno zavoda propisana u iznosu većem od prosečne zarade u Republici.

Za monahe i monahinje poropisuje se osnovica doprinosa u visini najniže mesečne osnovice doprinosa (40% prosečne zarade u Republici).

Uz član 27.

Osnovica doprinosa za poljoprivrednike je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez na dohodak građana.

Uz član 28.

Za prihode po osnovu ugovorene naknade, osnovicu za plaćanje doprinosa čini oporezivi iznos ugovorene naknade prema zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.

Uz član 29.

Dato je ovlašćenje organizaciji za obavezno socijalno osiguranje da svojim aktom, na koji saglasnost da je Vlada RS, uredi osnovice doprinosa za lica koja se na svoj zahtev uključuju u obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da ova lica zahtev za obavezno osiguranje podnose organizaciji za obavezno socijalno osiguranje, pa se istom prilikom može izvršiti prijava na osiguranje i utvrđivanje obaveze doprinosa, čime se značajno smanjuje administriranje.

Uz član 30.

Kao osnovica doprinosa za domaće državljane zaposlene inostranstvu propisuje se prosečna zarada u Republici ostvarena u četvrtom kvartalu prethodne godine. Ovo iz razloga što su se u praksi pokazale velike teškoće u pribavljanju stvarnih podataka o visini zarade koju ta lica ostvaruju u inostanstvu, a što je prema dosadašnjim propisima bilo osnovno rešenje, uz istovremeno propisane najniže osnovice prema stepenu stručnosti, koje su u proseku bile veće od predložene osnovice ovim zakonom.

Uz član 31.

Za lica koja ostvaruju penziju, invalidninu ili rentu isključivo od inostranog nosioca osiguranja propisuje se da osnovicu doprinosa za zdravstveno osiguranje čini iznos penzije, invalidnine ili rente ostvarene u mesecu za koji se doprinos utvrđuje, odnosno plaća. Istovremeno propisuje se način preračuna tih primanja iz strane valute u dinarsku protivvrednost, koji je u skladu sa zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.

Uz član 32.

Osnovicu doprinosa za zdravstveno osiguranje koju plaća poslodavac za zaposlenog na neplaćenom odsustvu, čini zarada koju bi taj zaposleni ostvario da radi.

Uz član 33.

Za strane državljane koji u Republici obavljaju poslove po osnovu razmene stručnjaka, odnosno međunarodne tehničke saradnje propisuje se da osnovicu doprinosa čini prosečna zarada u Republici ostvarena u četvrtom kvartalu prethodne godine, a doprinos plaća poslodavac kod koga rade.

Uz član 34.

Osnovica doprinosa za strane državljane koji se u Republici nalaze na stručnom usavršavanju ili školovanju, predlaže se u visini najniže mesečne osnovice doprinosa.

Uz član 35.

Utvrđuje se osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom, u visini najniže mesečne osnovice doprinosa. U slučajevima kada se ostvaruje ugovorena naknada, ukoliko je ona viša od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovicu doprinosa čini ta ugovorena naknada.

VI Najniža i najviše osnovice doprinosa

1. Najniža mesečna osnovica doprinosa

Uz čl. 36. – 40.

Značajna novina predložena ovim zakonom odnosi se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Naime, umesto osam najnižih mesečnih osnovica doprinosa utvrđenih prema stepenu stručnosti, kakvo je bilo dosadašnje zakonsko rešenje, predlaže se samo jedna najniža mesečna osnovica doprinosa.

Najniža mesečna osnovica doprinosa utvrđuje se kvartalno sa kretanjem zarada u Republici, a nominalni iznos osnovice objavljuje ministar finansija.

Izuzetno, usklađivanje najniže mesečne osnovice doprinosa, nije predviđeno za osiguranike – poljoprivrednike, monahe i monahinje i strane državljane koji se nalaze na školovanju u Republici. Za ove kategorije osiguranika najniža minimalna osnovica doprinosa je ista za celu godinu, a procenat od 40% utvrđuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu u Republici isplaćenu u poslednjem kvartalu prethodne godine. Ovo iz razloga što se radi o obveznicima koji imaju ograničene mogućnosti da prate kvartalni rast zarade i vrše usklađivanje osnovice. Ova razlika, posmatrano na godišnjem nivou, ne daje značajno niži fiskalni efekat u naplati doprinosa.

Uvođenjem jedinstvene najniže mesečne osnovice u visini od 40% zarade u Republici, ostvaruje se značajno fiskalno rasterećenje zarada zaposlenih.

Naime, prema dosadašnjem rešenju postojalo je osam minimalnih osnovica doprinosa prema stručnoj spremi koje su se, u odnosu na prosečnu zaradu u Republici, kretale u rasponu od 37% za najniži stepen stručne spreme do 115% za fakultetsko obrazovanje, odnosno 155% za doktore nauka.

To je predstavljalo izuzetno visoko fiskalno opterećenje za preduzeća sa niskim zaradama koja su bila u situaciji da za osnovicu doprinosa, umesto isplaćene zarade, primenjuju minimalne osnovice doprinosa prema stepenu stručnosti.

Dakle, značajno fiskalno rasterećenje zarada imaće, ukidanjem dosadašnjeg sistema minimalnih osnovica doprinosa prema stručnoj spremi, preduzeća koja se nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji i isplaćuju niske zarade. Analiza preduzeća koja posluju u radno-intenzivnim granama (proizvodnja odevnih predmeta od kože, proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina…) pokazuje pad fiskalnog opterećenja neto zarada za 20-30%.

Kada se radi o preduzetnicima, prema dosadašnjem rešenju za njih je najniža mesečna osnovica doprinosa bila opredeljena u visini 100% prosečne zarade u Republici. Primenom jedinstvene minimalne osnovice doprinosa od 40% prosečne zarade u Republici, preduzetnici koji se bave starim zanatima, poslovima iz oblasti narodne radinosti, zanatskim delatnostima i drugi preduzetnici, koji su do sada imali oporezivi prihod niži od prosečne zarade u Republici, ostvariće značajno fiskalno rasterećenje.

I za poljoprivrednike, predložena jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa je niža od do sada važeće najniže osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja je iznosila 50 % od prosečne zarade u Republici.

Predloženim zakonom omogućava se primena srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa u slučaju kada zaposleni zbog početka rada ili prestanka rada u toku meseca ili iz drugih sličnih razloga ne ostvaruje pun mesečni fond časova rada kod poslodavca.

Kada se radi o nepunom radnom vremenu, predlaže se takođe primena srazmerne najniže mesečne osnovice doprinosa ukoliko zaposleni kod dva ili više poslodavaca ostvaruje puno radno vreme. U slučaju kada zaposleni radi samo kod jednog poslodavca isključuje se primena srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, iz razloga što je to u interesu, pre svega zaposlenog u pogledu obima ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja (penzija, puna zdravstvena zaštita). Osim toga, ovaj predlog ima za cilj i da spreči u praksi uočene zloupotrebe u pogledu fiktivnog zasnivanja radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom upravo iz razloga ostvarivanja nižih troškova po osnovu fiskalnog opterećenja zarada zaposlenih.

2. Najviša mesečna osnovica doprinosa

Uz čl. 41. – 42.

Zadržava se dosadašnje zakonsko rešenje, prema kojem je osnovica doprinosa limitirana u visini petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku.

Tako opredeljen iznos maksimalne osnovice doprinosa korespondira sa visinom prava koja se po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja mogu ostvariti, pre svega sa maksimalnim iznosom penzije.

Najviša mesečna osnovica doprinosa primenjuje se kod plaćanja doprinosa na prihode po svim osnovima (zarade, samostalna delatnost, poljoprivreda i dr.). Izuzetno, na mesečnom nivou nije moguća primena najviše mesečne osnovice doprinosa za prihode od ugovorenih naknada jer se ti prihodi u toku godine ostvaruju povremeno, a ne redovno, pa je moguće da u jednom mesecu bude ostvarena ugovorena naknada do visine najviše godišnje osnovice, a da u ostalim mesecima nema isplate te naknade. Stoga je za te prihode moguća primena najviše osnovice doprinosa samo na godišnjem nivou, što se ovim zakonom obezbeđuje.

2. Najviša godišnja osnovica doprinosa

Uz član. 43.

Najviša godišnja osnovica definiše se kao petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi.

Obaveza plaćanja doprinosa na ugovorene naknade kao prihod koji se povremeno ostvaruje, kao i obaveza istovremenog plaćanja doprinosa po više različitih osnova sticanja prihoda, uslovila je potrebu za utvrđivanjem najviše godišnje osnovice doprinosa.

Za više plaćene doprinose, odnosno za iznos doprinosa koji je plaćen na osnovicu koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice doprinosa, daje se pravo osiguraniku da ostvari povraćaj više plaćenog doprinosa.

VI Stope doprinosa

Uz čl. 44. – 47.

Predlaže se utvrđivanje jedinstvene stope doprinosa za svaki vid obaveznog socijalnog osiguranja, što u velikoj meri pojednostavljuje sistem obračuna, olakšava kontrolu obračuna i snižava troškove.

Kada doprinose na istu osnovicu plaćaju i zaposleni i poslodavac, odnosno isplatilac naknade zarade, stopa doprinosa za svakog od njih je polovina propisane pune stope doprinosa.

Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje predložena je kao jedinstvena za sve osiguranike, u iznosu od 22%. Predloženim stopama dodatnog doprinosa za staž sa uvećanim trajanjem zadržava se dosadašnji srazmerni odnos između osnovne stope tog doprinosa i stopa doprinosa za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem. Za penzijsko i invalidsko osiguranje za određene slučajeve, po osnovu povrede na radu i nesreće na poslu zadržava se dosadašnja stopa od 4%.

Predlaže se jedinstvena stopa doprinosa u iznosu od 12,3% za zdravstveno osiguranje, umesto dosadašnjih 13 stopa koje su se kretale u rasponu od 0,8% do 17,7%. Za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u određenim slučajevima, predlaže se stopa od 2%.

Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti predlaže se stopa doprinosa u iznosu od 1,5%.

Umereno uvećanje stopa doprinosa uslovljeno je velikom nesrazmerom između uplaćenih doprinosa i sredstava potrebnih za ostvarivanje osnovnih prava osiguranika iz oblasti socijalnog osiguranja. Naime, u finansiranju ovih prava prisutan je višegodišnji deficit koji se finansira velikim transferima sredstava iz budžeta Republike. Predložene stope doprinosa su u funkciji smanjivanja postojećeg finansijskog deficita organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a time i stvaranje prostora za smanjenje budžetskog transfera, čime se obezbeđuje veći stepen konsolidacije javnih prihoda.

I pored predloženog povećanja stopa doprinosa, sveukupnom fiskalnom politikom obezbeđuje se smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika, imajući u vidu istovremeno ukidanje obaveze plaćanja poreza na fond zarada od 1. jula 2004. godine.

Naime, kod zarada, ukupan porast stope doprinosa za sva tri oblika obaveznog socijalnog osiguranja iznosi 2,2 procentna poena, dok ukidanje poreza na fond zarada donosi rasterećenje od 3,5 procentnih poena. Projekcija pokazuje da ove mere dovode do fiskalnog rasterećenja neto zarada zaposlenih sa 73,8% na 73,1%.

Fiskalno opterećenje obveznika po osnovu obavljanja samostalnih delatnosti (preduzetnika) smanjuje se sa 73,6% na 69,8% oporezive dobiti, odnosno paušalnog prihoda. Do fiskalnog rasterećenja dolazi usled smanjenja postojeće stope zdravstvenog osiguranja za ove obveznike sa 14,4% na 12,3%, kao i zbog ukidanja poreza na fond zarada od 3,5%.

Radi zapošljavanja lica koja su starija od 50, odnosno 45 godina, a koja su kod Nacionalne službe za zapošljavanje sa statusom primaoca novčane naknade po osnovu nezaposlenosti ili prijavljena kao nezaposlena najmanje godinu dana bez prekida propisuje se olakšica za poslodavca – oslobađanje od plaćanja doprinosa na teret poslodavca za zaposlena lica starija od 50 godina, odnosno plaćanje tog doprinosa po umanjenoj stopi za 80% za lica starija od 45 godina.

Određuje se trajanje ove olakšice u periodu od dve godine od dana zaposlenja radnika.

Propisuje se da u slučaju da zaposlenom prestane radni odnos (osim smrću zaposlenog ili iz drugih razloga bez volje poslodavca i zaposlenog) u vreme trajanja propisane olakšice i u narednih tri godine posle isteka olakšice, poslodavac ima obavezu da plati doprinos koji bi inače platio da nije koristio olakšicu, valorizovan rastom cena na malo, a u roku od 60 dana od prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Sem toga, propisuje se da doprinos, odnosno razliku doprinosa za lica za koja je poslodavac ostvario olakšicu snosi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Ovlašćuju se ministar finansija i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike da sporazumno urede način i postupak primene ove olakšice.

VII Mirovanje obaveza plaćanja doprinosa

Uz čl. 48. – 50.

Predloženim odredbama uređuje se mirovanje obaveze plaćanja doprinosa u slučajevima mirovanja radnog odnosa, mirovanja svojstva osiguranika poljoprivrednika i privremene odjave obavljanja delatnosti preduzetnika.

VIII Obračunavanje, utvrđivanje i plaćanje doprinosa

Uz čl. 51. – 55.

Propisuje se obaveza poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda za obračun i plaćanje doprinosa po odbitku iz osnovice i na osnovicu prilikom isplate zarade, odnosno naknade zarade, kao i prilikom isplate ugovorene naknade po osnovu privremenih i povremenih poslova, ukoliko sistemskim zakonom nije drukčije određeno.

Bitnu novinu u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja predstavlja to da se ovim zakonom više ne propisuje obaveza poslodavca da obračuna i plati doprinose i u slučaju kada ne vrši isplatu zarada, najkasnije do kraja narednog za prethodni mesec.

Dakle, ukoliko nema isplate zarade, nema ni obaveze plaćanja doprinosa. Obaveza plaćanja doprinosa, kao i obaveza plaćanja poreza dospeva za poslodavce sa danom isplate zarade.

S obzirom na jedinstvenu i za najveći broj obveznika značajno nižu minimalnu osnovicu doprinosa, predlaže se da se u slučaju isplate zarade u više delova, prilikom isplate prvog dela zarade doprinosi obračunavaju i plaćaju na najnižu mesečnu osnovicu. Prilikom isplata preostalog dela zarade, obračun doprinosa vrši se na razliku između najniže mesečne osnovice doprinosa i isplaćene zarade, ukoliko ona postoji.

Zadržava se dosadašnje zakonsko rešenje da se doprinosi za osnivače, osnosno članove privrednog društva koji su zaposleni u svom privrednom društvu, obračunavaju i plaćaju na isti način kao i za ostale zaposlene, s tim što se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća fondu koji je nadležan za te osiguranike.

Za zaposlenog koji je na neplaćenom odsustvu i za strane državljane na radu kod domaćeg poslodavca, saglasno i dosadašnjem rešenju, propisuje se obaveza poslodavca da na svoj teret obračuna i plati doprinos za zdravstveno osiguranje prilikom isplate zarade ostalim zaposlenim.

Uz član 56.

Doprinose po osnovu naknada zarade, odnosno novčane naknade koje se isplaćuju iz sredstava Zavoda za zdravstveno osiguranje, sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno budžeta Republike u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom, obračunava i plaća isplatilac, istovremenom sa isplatom tih naknada.

Uz član 57.

Obračun i plaćanje doprinosa po osnovu ugovorene naknade vrši isplatilac te naknade. U slučaju kada je isplatilac naknade nerezident Republike, odnosno drugo lice koje nije obveznik plaćanja doprinosa po odbitku, propisuje se obaveza lica koje je ostvarilo ugovorenu naknadu da samo obračuna i plati doprinose, pri čemu se po tom pitanju shodno primenjuje Zakon o porezu na dohodak građana, saglasno predloženom članu 65. ovog zakona.

Uz čl. 58. i 59.

Saglasno i dosadašnjem rešenju, propisuje se za koje osiguranike, odnosno obveznike doprinosa Poreska uprava utvrđuje obavezu doprinosa rešenjem.

Uz član. 60.

Propisuju se rokovi za plaćanje doprinosa. Pri tome plaćanje doprinosa po osnovu samostalne delatnosti i poljoprivrede se opredeljuje isto kao i plaćanje poreza po tim osnovima.

Za doprinose koji se plaćaju radi osiguranja za slučaj povrede na radu, odnosno profesionalne bolesti propisuje se istovremenost plaćanja sa isplatom ugovorene naknade, ako postoji isplata te naknade, a u protivnom do petog u mesecu za prethodni mesec

Uz član. 61.

Za lica koja su se svojim zahtevom uključila u obavezno socijalno osiguranje, što je sada moguće, prema sistemskom zakonu za penzijsko i invalidsko osiguranje, daje se pravo organizaciji za obavezno socijalno osiguranje da utvrđuje obavezu plaćanja doprinosa za ta lica u sladu sa svojim aktom.

Uz član. 62.

Za strane državljanje na školovanju ili stručnom usavršavanju na teritoriji Republike, predlaže se efikasniji način naplate doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Naime, propisuje se obaveza tih lica da plate doprinos najkasnije do dana upisa školske godine, semestra, odnosno početka drugog oblika stručnog usavršavanja, i to za ceo taj period. Ovo iz razloga što je praksa pokazala da se ta lica, iako su osiguranici po sistemskom zakonu, prijavljuju na osiguranje samo u slučaju kada se nađu u stanju potrebe za ostvarivanjem zdravstvene zaštite.

Istovremeno, za obrazovne ustanove propisuje se zabrana upisa tih lica na školovanje, odnosno stručno usavršavanje ukoliko ne pruže dokaz da su platili doprinos. Ovlašćuje se Zavod za zdravstveno osiguranje da bliže uredi način i postupak plaćanja tog doprinosa.

Član 63.

Ovlašćuje se nadležna organizacija za obavezno socijalano osiguranje da u slučajevima kada, u skladu sa zakonom, utvrđuje svojstvo osiguranika utvrdi i obavezu plaćanja doprinosa.

Član 64.

Propisuje se da obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa, s obzirom da je plaćanje doprinosa osnov za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.

Član 65.

Odredbama ovog člana propisuje se shodna primena zakona koji uređuje porez na dohodak građana i zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju po pitanjima utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kaznenih odredbi, kamate i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom.

IX Povraćaj više plaćenog doprinosa i prestanak plaćanja doprinosa u toku tekuće godine

Uz čl. 66. – 68.

Ovim odredbama uređuje se pravo na povraćaj više plaćenog doprinosa na prihode ostvarene po više različitih osnova rada (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), iznad iznosa doprinosa obračunatog na najvišu godišnju osnovicu doprinosa.

Ovo pravo, po podnetom zahtevu i na osnovu rešenja Poreske uprave, može da ostvari obveznik, za doprinosa koje je sam uplatio, odnosno za doprinose plaćene u njegovo ime i u njegovu korist.

Pored toga, uređuje se pravo obveznika doprinosa po osnovu ugovorene naknade da u toku godine podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja doprinosa na ugovorenu naknadu kada osnovica plaćenog doprinosa po tom osnovu zajedno sa osnovicama plaćenog doprinosa po drugim osnovima dostigne iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa.

Procenjena najviša godišnja osnovicu doprinosa opredeljuje se u visini petostukog iznosa godišnje zarade ostvarene u Republici u prethodnoj godini uvećane za procenjeni rasta zarada u tekućoj godini. Za objavljivanje nominalnog iznosa ove osnovice ovlašćuje se ministar finansija.

Propisuje se da uslove, postupak i način povraćaja više plaćenog doprinosa i prestanak obaveze plaćanja doprinosa po osnovu ugovorene naknade bliže uređuju sporazumno ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja i socijalne politike i ministar nadležan za poslove zdravlja.

X Kontrola obračunavanja i plaćanja doprinosa

Uz čl. 69. – 71.

Propisuje se da kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava u skladu sa zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.

Propisuje se dužnost obveznika plaćanja doprinosa da o plaćenim doprinosima obaveštavaju Poresku upravu i nadležne organizacije za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Predlaže se odredba kojom se obavezuje Poreska uprava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja da međusobno razmenjuju službene podatake vezane za doprinose.

Sem toga, obavezuje se Poreska uprava da nadležnim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje dostavlja obaveštenja odnosno obrađene podatke o utvrđenim i naplaćenim doprinosima za osiguranike samostalnih delatnosti i osiguranike poljoprivrednike kvartalno, a najkasnije 30 dana od dana isteka kvartala.

XI Kaznene odredbe

Uz čl. 72 – 74.

Propisuju se novčane kazne za prekršaje za povredu odredaba ovog zakona.

XII Prelazne i završne odredbe

Uz čl. 75 i 76.

Propisuje se da su obveznici plaćanja doprinosa dužni da doprinosa za koje je obaveza plaćanja nastala, odnosno dospela do dana stupanja na snagu ovog zakona, plate po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Za poslodavce koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršili isplatu dela zarada za prethodni mesec, a posle stupanja na snagu ovog zakona vrše dodatnu ili konačnu isplatu zarade za taj mesec, propisuje se obaveza da prilikom te isplate obračun i plaćanje doprinosa izvrše u skladu sa ovim zakonom.

Uz član 77.

Odredbama ovog člana propisuje se prestanak važenja odgovarajućih odredaba u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, u delu finansiranja osiguranja odnosno plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje se sada uređuje ovim zakonom.

Uz član 78.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u (Službenom glasniku Republike Srbije(.

IV Efekti predloženih mera

Ocenjuje se da će širenje osnovice za obračun doprinosa i utvrđivanje novih stopa doprinosa imati pozitivan ukupan efekat na bilans organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Procenjeno je da će Fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih imati porast rashoda za 1,5 milijardu dinara usled porasta stope zdravstvenog osiguranja za penzionere u 2004. godini. Istovremeno, očekuje se porast prihoda od doprinosa za 3,2 milijarde dinara usled porasta stopa doprinosa. Očekuje se smanjenje deficita fonda za 1,7 milijardi dinara u 2004. godini.

Procenjeno je da će Fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti imati porast rashoda za 50 miliona dinara usled porasta stope zdravstvenog osiguranja za penzionere u 2004. godini. Istovremeno, očekuje se porast prihoda od doprinosa za 200 miliona dinara usled porasta stopa doprinosa. Očekuje se pozitivan neto efekat na bilans fonda.

Procenjeno je da će Fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika imati ograničen porast prihoda i rashoda po osnovu pomenutih efekata, uz neutralan neto efekat.

Procenjeno je da će Fond za obavezno zdravstveno osiguranje imati porast prihoda za 3,4 milijarde dinara usled uvođenja jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje i širenja osnovice doprinosa. Ne očekuju se negativni efekti na prihode i rashode fonda.

Procenjeno je da će Nacionalna agencija za zapošljavanje imati porast prihoda od doprinosa za 900 miliona dinara usled porasta stopa doprinosa.

Budžet Republike Srbije će imati porast rashoda za doprinose za obavezno socijalno osiguranje usled porasta stopa doprinosa. Procenjeno je da će porast rashoda u 2004. godini iznositi 1,2 milijarde dinara. Kako se očekuje neto porast prihoda fondova za oko 6 milijardi dinara, procena je da će doći do smanjenja transfera iz budžeta Republike Srbije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u 2004. godini za iznos oko 1,2 milijarde dinara.

V Razlozi za hitan postupak

Predlaže se da se, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje donese po hitnom postupku kako bi se što pre obezbedila njegova primena i s tim u vezi pozitivni efekti za obveznike najniže fiskalne snage, odnosno sa niskim zaradama zaposlenih. Tim obveznicima ovaj zakon obezbeđuje značajno fiskalno rasterećenje, ukidanjem najnižih osnovica po stepenima stručnosti (uvođenje jedne najniže osnovice koja korespondira sa dosadašnjom osnovicom za najnižu stručnu spremu), kao i ukidanjem obaveze plaćanja doprinosa i bez isplate zarada.

S druge strane, primena ovog zakona trebalo bi da obezbedi ostvarivanje većih prihoda za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, širenjem osnovica doprinosa i umerenim povećanjem stopa doprinosa, a u funkciji efikasnijeg ostvarivanja prava osiguranika, kao opšteg interesa.

Nedonošenje ovog Zakona po hitnom postupku imalo bi štetne posledice za funkcionisanje fiskalnog sistema kao celine.

VI Sredstva za sprovođenje Zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva.