O B R A Z L O Ž E Nj E
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budzete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Članom 99. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština usvaja budzet Republike Srbije, na predlog Vlade.
II. OBRAZLOŽENjE STRUKTURE PRIHODA REPUBLIČKOG BUDžETA
Uspešno sprovedene mere fiskalne politike i uspostavljanje povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta tokom 2015. godine rezultirali su značajnim poboljšanjem svih ekonomskih tokova u 2016. godini. Privredna aktivnost se ubrzava, spoljnotrgovinski i fiskalni deficit se smanjuje, stanje na tržištu rada se poboljšava, a inflacija je niska i stabilna. Postignuta makroekonomska stabilnost, uz reformu privrednog sistema, stimulativno je delovala na investicionu aktivnost i rast konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu, čime je, uz poboljšane uslove razmene, obezbeđen rast izvoza. Pored toga, oporavak naših spoljnotrgovinskih partnera, u uslovima ekspanzivne monetarne politike ECB i pada cene nafte, dodatno je uticao na povoljna ekonomska kretanja. Učvršćivanje makroekonomske stabilnosti manifestuje se kroz smanjenje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža i povećan priliv investicija, dok su očekivani negativni efekti fiskalne konsolidacije izostali. Sistemsko rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, uz implementaciju strukturnih reformi iz oblasti radnog zakonodavstva i građevinarstva, povoljno se odrazilo na poslovni ambijent i napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti, kao i na poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje. Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike omogućena je dalja relaksacija monetarne politike, uz očuvanje relativne stabilnosti kursa kojoj je doprinosilo i smanjenje neravnoteža.
Tekuća kretanja u privredi ulivaju optimizam u pogledu kretanja BDP do kraja godine. Nakon međugodišnjeg rasta od 3,8% u prvom kvartalu, odnosno 2,0% u drugom, prema fleš proceni RZS u trećem tromesečju ostvaren je rast BDP od 2,5%, što je rezultiralo rastom BDP u prvih devet meseci od 2,7%. Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2016. godine povećan je za 5,2% u odnosu na isti period 2015. godine, pri čemu su generatori rasta široko disperzovani, što potvrđuje činjenica da pozitivan doprinos daje 20 od ukupno 29 delatnosti. Ostvaren je rast rudarstva od 5,4% mg, dok je proizvodnja električne energije veća za 4,5% mg. Rast prerađivačke industrije od 5,5% mg, vođen je izvozno orijentisanim granama (prehrambena, hemijska i duvanska industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja električne opreme). Posmatrano po namenskim grupama najveći rast proizvodnje u odnosu na isti period prethodne godine ostvaren je kod trajnih industrijskih proizvoda (10,7% mg), što je rezultat povećanog obima proizvodnje električnih aparata i nameštaja. Značajno povećanje zabeleženo je i u segmentu intermedijarnih proizvoda (9,9% mg), vođeno rastom hemijske i industrije gume i plastike, čime je ova grupa proizvoda dala najveći doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje od 2,7 p.p. Netrajnih industrijskih proizvoda proizvedeno je više za 3,9% mg, uz najznačajniji rast duvanske i prehrambene industrije, dok je proizvodnja kapitalnih dobara na približno istom nivou kao u periodu januar-septembar 2015. godine, uz nastavak negativnih trendova u automobilskoj industriji. Promena legislativnog okvira i pojednostavljenje administrativnih procedura podržali su investicioni ciklus u građevinarstvu što je rezultiralo rastom vrednosti izvedenih radova u prvih devet meseci od 9,3% mg. i brojem izdatih građevinskih dozvola od 16,8% mg. Intenziviranje građevinske aktivnosti ostvareno je kako u segmentu visokogradnje tako i u segmentu infrastrukturnih ulaganja. Rast zarada i povoljna cenovna kretanja obezbedila su veći raspoloživi dohodak domaćinstava što je opredelilo rast uslužnog sektora uprkos pesimističnim očekivanjima usled mera fiskalne konsolidacije. Realni promet u trgovini na malo je povećan za 8,0% mg, uz najznačajniji rast prometa neprehrambenim proizvodima za 9,7% mg, zatim prometa hrane, pića i duvana koji je iznosio 7,6% mg, dok se motornim gorivima trgovalo u obimu većem za 6,8% mg. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga rezultirala je rastom broja turista kojih je u ovom periodu bilo oko 2,1 milion, što je povećanje od 12,3% u odnosu na isti period prethodne godine uz preko šest miliona ostvarenih noćenja. Prema trenutnim procenama, prinosi najvažnijih poljoprivrednih kultura su znatno iznad višegodišnjeg proseka. Rod kukuruza, kao najznačajnije poljoprivredne kulture je veći za 36,6% u odnosu na prošlogodišnji, a pšenice za 18,8%. Pored žitarica veća je i proizvodnja industrijskog bilja i to suncokreta za 43,6%, soje za 29,2% i šećerne repe za 17,2%.
Značajna poboljšanja svih makroekonomskih indikatora početkom godine, kao i priroda održivosti započetih pozitivnih kretanja popravili su izglede za naredni period i opredelila revidiranje stope rasta BDP naviše sa 1,8% na 2,7% (za 0,9 p.p) za 2016. godinu. Očekuje se da poboljšana konkurentnost domaće privrede, uz veću iskorišćenost i širenje proizvodnih kapaciteta rezultira visokim realnim rastom izvoza roba i usluga u 2016. godini (9,2% m.g). Istovremeno, povoljniji investicioni ambijent i planirana infrastrukturna ulaganja obezbediće visoku stopu rasta investicija (6,4% m.g), koje će uz neto izvoz dati najznačajnije doprinose privrednom rastu u 2016. godini od 1,2 p.p. i 0,6 p.p, respektivno. Kratkoročni negativan uticaj fiskalne konsolidacije na privatnu potrošnju neutralisan je rastom zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i rastom raspoloživog dohotka domaćinstava usled povoljnih cenovnih kretanja i nižih troškova zaduživanja. Shodno tome, nakon višegodišnjeg pada očekuje se pozitivan doprinos privatne potrošnje rastu BDP od 0,5 p.p. Procenjuje se nastavak rastućih trendova i na strani ponude, gde će pozitivan doprinos ubrzanju privredne aktivnosti dati svaki sektor, uz nešto značajniju ulogu uslužnih i industrijskih delatnosti. Jačanje trgovine, turizma, ugostiteljstva i informatičkih usluga s jedne strane i proširenje proizvodnih kapaciteta usled rasta eksterne tražnje, novih tržišnih niša i oporavka domaće potrošnje, s druge strane, determinisaće pozitivne doprinose ukupnom rastu uslužnog i industrijskog sektora od 0,9 p.p. i 0,7 p.p, respektivno. Značajan pozitivan doprinos rastu BDP daće i sektor poljoprivrede, koji će usled niskog nivoa proizvodnje u 2015. godini i povoljnih vremenskih prilika tokom 2016. godine ostvariti međugodišnji rast od 8,4%. Poboljšanim institucionalnim okvirom, nižim troškovima finansiranja i efikasnijom procedurom izdavanja građevinskih dozvola stvoreni su uslovi za dinamičan rast građevinske aktivnosti, koji se prognozira na 8,9% mg, i od koga se, budući da je građevinarstvo povezano sa velikim brojem privrednih delatnosti, očekuje multiplikativni efekat na ukupni ekonomski rast. Takođe, uzimajući u obzir stratešku orijentaciju kreatora ekonomske politike ka jačanju malih i srednjih preduzeća, u narednom periodu mogu se očekivati pozitivni impulsi od strane preduzetničkog sektora svim segmentima privredne aktivnosti
Formalna zaposlenost, kao kvalitetniji deo ukupne zaposlenosti, je povećana. Tome je, pored ostvarenog privrednog rasta, dodatno doprinelo efikasnije angažovanje inspekcijskih službi u cilju suzbijanja sive ekonomije. Rast privredne aktivnosti, uz promenu radnog zakonodavstva, praćen adekvatnim programima prekvalifikacije i podsticajima za samozapošljavanje, rezultirao je povoljnijim kretanjima svih indikatora tržišta rada. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (ARS) nakon međugodišnjeg rasta broja zaposlenih od 2,7% u prvom kvartalu 2016. godine, pozitivna kretanja se nastavljaju i u drugom kvartalu. Ukupan broj zaposlenih u drugom tromesečju veći je za 6,7%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,1 p.p. u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 15,2%. Povećanje broja zaposlenih registrovano je u svim proizvodnim sektorima. Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar 2016. godine povećan za 1,2% m.g. što je u potpunosti rezultat rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru (2,6%). Istovremeno, rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr, što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima. Kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru, značajno su smanjene razlike u platama javnog i privatnog sektora. Realni i nominalni pad zarada u javnom sektoru tokom 2015. godine, uticao ja na smanjivanje razlike u prosečnoj zaradi javnog sektora i van njega sa oko 15% u novembru 2014. godine na 5,3% u periodu januar-septembar 2016. godine. Realna prosečna neto zarada u periodu januar-septembar 2016. godine povećana je za 2,8%, m.g, što je najvećim delom bilo opredeljeno rastom zarada u privatnom sektoru (3,9%). Uzimajući u obzir očekivani nastavak rasta BDP i investicija, kao i dosadašnja kretanja na tržištu rada, do kraja 2016. godine očekuje se dalji rast zaposlenosti, dok će zarade pratiti dinamiku produktivnosti rada, uz brži rast zarada u privatnom u odnosu na javni sektor.
Tokom 2016. godine zabeleženi su niski inflatorni pritisci, kako po osnovu većine domaćih faktora, tako i po osnovu niskih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja. Inflacija je i tokom 2016. ostala na niskom i stabilnom nivou. Tako je međugodišnja inflacija smanjena sa 2,4% u januaru na 1,5% u oktobru i kreće se ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja koji važi do kraja 2016. godine (4%±1,5 p.p). Očekuje se da će do kraja 2016. inflacija ostati na nivou ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije. Na kretanje inflacije uticaće očekivani nastavak oporavka cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, rast inflacije u evro zoni, ali i efekat niske baze iz prethodne godine.
Niske cene nafte na međunarodnom tržištu, postepen ekonomski oporavak naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera i efekti ranijih SDI u prerađivačku industriju povoljno su delovali na spoljnotrgovinsku razmenu u 2016. godini koju karakteriše povećanje obima razmene i značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. U periodu januar-septembar izvezeno je robe (c.i.f.) u vrednosti od 9,9 mlrd evra, a uvezeno robe za 12,7 mlrd evra, što je povećanje od 10,1% i 5,7%, respektivno, u odnosu na isti period 2015. godine. Rast izvoza robe, u ovom periodu, rezultat je pre svega izvoza pogonskih mašina i uređaja, kao i električnih aparata i opreme. Pozitivan doprinos poboljšanju spoljnotrgovinske razmene nastavio je da daje izvoz hemijskih proizvoda, duvana i povrća i voća. S druge strane, izvoz gvožđa i čelika u prvoj polovini godine je vrednosno smanjen, čemu su doprinele niske cene sirovina na svetskom tržištu. Međutim, u trećem kvartalu, nakon dolaska kineske firme Hestil, izvoz se ubrzava za trećinu međugodišnje, što umanjuje negativan uticaj s početka godine. Takođe, niska cena nafte i posledično niže cene naftnih derivata uticali su na nižu vrednost izvoza, dok je oporavak energetskog sektora od poplava iz 2014. godine uticao na snažan rast izvoza ostalih energenata (električne energije i gasa od 31,5% i 12,4% m.g, respektivno). Kretanje uvoza u ovom periodu karakteriše rast uvoza pogonskih mašina i opreme, električne opreme i đubriva, dok najznačajniji negativan doprinos rastu uvoza potiče od niže vrednosti uvoza gasa i sirove nafte i naftnih derivata. Pokrivenost uvoza izvozom izražena u evrima u prvih devet meseci iznosila je 77,9%. Najveći spoljnotrgovinski partneri u periodu januar – septembar 2016. godine bile su zemlje EU, na koje se odnosilo 66,4% ukupnog izvoza i 63,4% ukupnog uvoza.
Platnobilansna kretanja karakteriše znatno brži rast izvoza od uvoza robe i usluga, što je uticalo na smanjenje deficita tekućeg računa u prvih devet meseci na nivo koji je za više od dve petine niži u odnosu na isti period prethodne godine i u potpunosti je pokriven stranim direktnim investicijama. U periodu januar-septembar deficit tekućeg računa iznosio je 880,9 mil. evra dok je u prvih devet meseci 2015. godine iznosio 1.132,6 mil. evra. Ovo poboljšanje je jednim delom rezultat povoljnih odnosa razmene, ali je u najvećoj meri opredeljeno rastom međunarodne konkurentnosti domaće industrijske proizvodnje. Istovremeno, priliv stranih direktnih investicija je značajan i iznosio je 1,3 mlrd evra. Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2016. godini iznosi oko 1,5 mlrd evra, ili 4,2% BDP, što je niže za 0,5 p.p. u odnosu na 2015. godinu, uz potpuno pokriće deficita sa SDI. Široka disperzija stranih direktnih investicija u različite oblasti prerađivačke industrije rezultiraće bržim rastom izvoza, dok će bolji poslovni ambijent rezultirati većim neto prilivom SDI (1,8 mlrd evra, što je 5,2% BDP).
Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u narednom periodu u velikoj meri će zavisiti od kretanja i izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju, pre svega, u članicama evro zone koje su glavni partneri Srbije u robnoj razmeni i investicijama.
Međunarodno okruženje
Globalni ekonomski oporavak odvija se u uslovima nestabilnih finansijskih i robnih tržišta, usporenog privrednog rasta razvijenih zemalja i blago poboljšanih makroekonomskih izgleda zemalja u razvoju, divergentnih monetarnih politika vodećih centralnih banaka i rastućih geopolitičkih tenzija. Učestale revizije stopa rasta najvećih privreda i ekonomija u razvoju dodatno povećavaju neizvesnost na globalnom tržištu usmeravajući tokove kapitala ka „sigurnim utočištima“. Reakcija vodećih centralnih banaka i postepena normalizacija monetarne politike FED mogli bi da se odraze na smanjenu spremnost investitora da preuzimaju rizik, a time i na priliv kapitala prema zemljama u usponu, pa i Srbiji. Pad cena nafte i drugih primarnih proizvoda nastavlja da doprinosi dezinflatornim pritiscima. Usporavanje i rebalansiranje kineske privrede u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija negativno utiče na privredni rast i trgovinske tokove, posebno naših najvećih ekonomskih partnera (zemlje EU). U uslovima povećane političke neizvesnosti izazvane odlukom o izlasku UK iz EU, kao i prolongiranjem konačnog dogovora o slobodnoj trgovini sa SAD, postoji mogućnost povećanja protekcionizma, što će i nadalje uticati na usporavanje protoka robe, kapitala i radnika. U nestabilnom globalnom okruženju, privreda Srbije, kao mala i otvorena ekonomija, je popravljanjem domaćih makroekonomskih fundamenata smanjila unutrašnje i spoljne neravnoteže i time ojačala otpornost na eksterne šokove i smanjila rizike iz međunarodnog okruženja.
Faktori koji su podržavali globalni privredni rast u 2015. godini nastavljaju sa pozitivnim doprinosom i tokom 2016. godine tako da je prema preliminarnoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda u prvoj polovini 2016. godine ostvaren rast od 2,9%. Istovremeno, negativni rizici vezani za usporavanje kineske ekonomije i neizvesnost oko konačnog statusa Ujedinjenog Kraljevstva u EU, uticali su na usporavanje globalnih trgovinskih i finansijskih tokova. Rast evro zone je stabilan i vođen pre svega rastom privatne potrošnje i investicija. I pored povećanja privatne potrošnje, rast u SAD je usporen usled pada bruto investicija u izvozno orijentisanim sektorima, što je posledica negativnih efekata aprecijacije dolara. Privrede zemalja u razvoju, kao neto izvoznika bazičnih proizvoda, beleže solidan rast uprkos padu cena sirovina, iako je on u okviru te grupacije heterogen. Rast u Indiji i Kini je snažan, dok je usled suše u Brazilu i niskih cena primarnih proizvoda, region Latinske Amerike zabeležio recesiona kretanja.
MMF je u Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra zadržao julsku procenu globalnog ekonomskog rasta od 3,1% za 2016. i 3,4% za 2017. godinu. Prognoza uzima u obzir efekte usporavanja kineske ekonomije što se negativno odražava na investicionu aktivnost i trgovinske tokove, niske cene energenata koje smanjuju prilive zemalja izvoznika, usporavanje rasta u SAD i neizvesnosti u pogledu pregovora o izlasku UK iz EU. Kao posledica novih okolnosti, rast razvijenih zemalja je revidiran naniže, dok su izgledi zemalja u razvoju poboljšani. Očekuje se nizak nivo inflacije u 2016. godini i njeno blago ubrzanje tokom srednjoročnog perioda. Predviđa se ubrzanje rasta cena u razvijenijim ekonomijama, sa 0,8% u 2016. na 1,9% u 2018. godini i smanjenje inflacije u zemljama u razvoju, sa 4,5% na 4,2%, u istom periodu. Kretanja cena metala i energenata na međunarodnom tržištu od početka 2016. godine pozitivno su se odrazila na privrednu aktivnost zemalja neto uvoznika primarnih proizvoda, mada nešto slabijim intenzitetom nego u 2015. godini. Očekuje se da će cena nafte tipa Brent (prosečna cena nafte tipa „Brent”, „Dubai Fateks” i „Zapadni Teksas”) u 2016. godini iznositi 43,0 $/barel, što je smanjenje od 15,4% u odnosu na 2015. godinu, dok će se u 2017. godini povećati na 50,6 $/barel. Usled slabije investicione tražnje u Kini, cene metala su zabeležile kumulativni pad od oko 50% od 2011. godine. Procenjuje se da će se ovakvi trendovi nastaviti do kraja godine (pad od 7,5%) uz stabilizaciju cena u srednjem roku. Istovremeno, u Kini, koja učestvuje sa 50% u svetskoj proizvodnji čelika i 60% u potrošnji rude gvožđa, očekuje se dalji pad uvoznih cena ove rude sa 53,9 na 48,4 $/metrička tona. Cene žitarica nastavljaju trend pada i u 2016. godini, dok se solidan oporavak predviđa za 2017. i 2018. godinu.
Dezinflatorni pritisci u evro zoni naveli su Evropsku Centralnu Banku da od marta pojača ekspanzivnost monetarne politike, dok se prema najavama Saveznih rezervi SAD očekuje postepeno smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike u SAD u narednom periodu.
Evropska komisija je u novembru zadržala majsku procenu rasta privredne aktivnosti EU za 2016. godinu od 1,8% usled prolongiranog dejstva poluga rasta iz 2015. godine, dok je za 2017. godinu projekcija revidirana naniže na 1,6% usled povećanja neizvesnosti. Deprecijacija evra, niska cena nafte, akomodirajuća monetarna politika ECB, povećani javni rashodi i priliv migranata u pojedinim članicama neki su od faktora koji su uticali na ubrzanje rasta u 2015. godini. Međutim, uticaj ovih pozitivnih impulsa je privremenog karaktera i postepeno nestaje pod pritiskom usporavanja ekonomija razvijenih zemalja i svetske trgovine. U narednom periodu očekuje se da domaća tražnja i dalje bude glavni pokretač rasta BDP, koji posebno podupiru prilagodljiv karakter monetarne politike i povoljna fiskalna politika u 2016. godini. Povoljnija kretanja na tržištu rada, u vidu rasta zaposlenosti i zarada, povećaće raspoloživi dohodak domaćinstava i uticati da privatna potrošnja bude glavni pokretač rasta. I pored toga što će stopa nezaposlenosti ostati neujednačena među državama članicama, očekuje se smanjenje ukupne nezaposlenosti u EU u 2016. godini na 8,6%, što je za 0,8 p.p. niže u odnosu na 2015. godinu. Rast investicija biće podstaknut boljim uslovima poslovanja, jeftinijim kreditiranjem privrede, povećanim javnim izdacima i sprovođenjem aktivnosti Investicionog plana za Evropu EK. Očekuje se da će prosečna inflacija u 2016. godini iznositi 0,3%, što predstavlja blago povećanje u odnosu na 2015. godinu. Očekuje se da će rast zarada, uz smanjenje proizvodnog jaza, ubrzati rast inflacije u narednom periodu. Takođe, pozitivan doprinos rastu inflacije daće i spoljni cenovni pritisci, uz pozitivan predznak za inflaciju uvoznih cena u 2017. godini, nakon što je u četvorogodišnjem razdoblju on bio negativan, te se za 2017. i 2018. godinu prognozira inflacija od 1,6%, odnosno 1,7%.
Oporavak privreda zemalja EU prate povećani unutrašnji i spoljni rizici. Rast zemalja EU neće biti ujednačen i dovoljan da se ubrza konvergencija među zemljama članicama. Rizici se odnose na mogućnost da se efekti usporavanja privreda zemalja u razvoju, posebno u Kini, preliju na evro zonu preko trgovinskih i investicionih tokova, ali i na neizvesnost u pogledu budućih kretanja cena sirovina i energenata na međunarodnom tržištu. Sa druge strane, brži globalni rast od projektovanog rezultirao bi rastom tražnje za naftom, dok bi smanjena ulaganja u kapacitete naftnog sektora usled nepovoljnih cenovnih kretanja, mogla imati za posledicu smanjenje ponude ovog energenta, što bi združeno uslovilo rast cena nafte veći od pretpostavljenog. Politički faktori će takođe uticati na rast zemalja EU u 2017. godini, s obzirom na pregovore o izlasku UK, što može usporiti slobodan protok robe, kapitala i radnika unutar EU, ali i geopolitičke tenzije koje povećavaju averziju investitora prema riziku, tj. utiču na smanjenje investicija.
Makroekonomski okvir
Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u 2017. godini u velikoj meri će zavisiti od kretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju, kao i od daljeg sprovođenja programa ekonomskih reformi. Trenutni pokazatelji, kao i srednjoročni izgledi za realni sektor ukazuju na ubrzanje privredne aktivnosti. Poboljšana kretanja uslovila su reviziju svih makroekonomskih agregata za naredni srednjoročni period. Makroekonomskom projekcijom za 2017. godinu predviđen je nastavak smanjivanja makroekonomskih neravnoteža. Osnovni scenario razvoja u narednom periodu zasnovan je na povećanju udela investicija u BDP, smanjenju udela javnih rashoda u BDP, povećanju udela izvoza robe i usluga u BDP, uz smanjenje udela deficita tekućih transakcija u BDP. Ključne pretpostavke za ostvarivanje predviđenog scenarija su očuvanje fiskalne stabilnosti, nastavak restrukturiranja privrede (posebno u delu javnog sektora), dalje unapređenje poslovnog okruženja, širenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta, pre svega u sektoru razmenljivih dobara, kao i održavanje kontinuiteta u približavanju EU.
Korigovana je naviše projekcija rasta BDP u 2017. godini za 0,8 p.p. (sa 2,2% na 3,0%). Ostvareni sistemski napredak u stvaranju afirmativnog privrednog okruženja omogućiće rast stranih i domaćih investicija, dok će ubrzanje restrukturiranja privrede stvoriti uslove za novo zapošljavanje i povećanje produktivnosti i konkurentske pozicije zemlje. Rezultati do sada sprovedenih reformi obezbediće rast investicione aktivnosti od 5,7%, koja će biti najznačajniji generator privrednog rasta u 2017. godini sa doprinosom od 1,2 p.p. Nakon blagog oporavka privatne potrošnje u prethodnoj godini, u 2017. godini očekuje se njeno ubrzanje kao rezultat povećanja životnog standarda stanovništva i doprinos rastu BDP od 1,0 p.p. Visok rast izvoza biće praćen rastom uvoza usled veće tražnje za investicionim dobrima i repromaterijalom što će opredeliti pozitivan doprinos neto izvoza od oko 0,6 p.p. Posmatrano sa proizvodne strane očekuje se da će rast standarda stanovništva rezultirati značajnim doprinosom uslužnog sektora, a efektuiranje investicija iz prethodnog perioda uticaće na rast industrijske proizvodnje. Makroekonomskom projekcijom predviđen je nastavak bržeg rasta izvoza od uvoza i u 2017. godini uz dalje poboljšanje međunarodne konkurentnosti. Projektovana putanja realnog rasta izvoza roba i usluga zasnovana je na širenju domaćih proizvodnih kapaciteta i jačanju eksterne tražnje za domaćim proizvodima, koji će omogućiti rast tržišnog udela na izvoznim tržištima, uz jačanje troškovne i cenovne konkurentnosti. Brži rast izvoza od uvoza omogućiće smanjivanje robnog spoljnotrgovinskog deficita, dok će deficit tekućih plaćanja biti smanjen sa 4,7% BDP u 2015. na 3,9% u 2017. godini. Pri tome će u strukturi priliva kapitala dominirati udeo stranih direktnih investicija koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa.
Uzimajući u obzir očekivani nastavak rasta BDP i investicija, kao i dosadašnja kretanja na tržištu rada, u 2017. godini očekuje se dalji rast zaposlenosti, dok će zarade pratiti dinamiku produktivnosti rada, uz brži rast zarada u privatnom u odnosu na javni sektor. Očekuje se da će ukupna zaposlenost nastaviti rast i u 2017. godini, vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru. Zahvaljujući unapređenoj regulativi o radnim odnosima otklonjene su strukturne prepreke zapošljavanju, povećana je fleksibilnost na tržištu rada i stvorene osnove za smanjenje rada u sivoj zoni, što će uticati na nastavak pozitivnih trendova.
Projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem i međunarodnom okruženju u narednom periodu. NBS je, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, snizila ciljanu stopu inflacije počevši od 2017. godine sa 4%±1,5 p.p. na 3%±1,5 p.p kao rezultat već uspostavljene makroekonomske stabilnosti i poboljšanih ekonomskih izgleda za naredni period, činjenice da je inflacija u Srbiji održana na niskom nivou u kontinuitetu tri godine i da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama novog cilja. Snižavanjem ciljane inflacije za naredni srednjoročni period dodatno se umanjuje neizvesnost u poslovanju celokupne ekonomije, što će dati impuls daljem unapređenju investicionog ambijenta i snižavanju troškova dugoročnih finansijskih potreba privrede. Na vraćanje inflacije u ciljane okvire u 2017. godini uticaće iscrpljivanje efekata ovogodišnjih niskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, smanjivanje negativnog proizvodnog jaza, slabljenje dezinflatornih pritisaka po osnovu postepenog rasta agregatne tražnje, koji bi trebao da rezultira rastom cena neprehrambenih proizvoda i usluga, kao i ubrzanje rasta cena u međunarodnom okruženju. Pored toga, stabilnost inflacije podržana je i relativnom stabilnošću deviznog kursa.
Tabela 1. Osnovne makroekonomske pretpostavke za 2016. i 2017. godinu
Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno 2016 2017 Stopa realnog rasta BDP 2,7 3,0 BDP u tekućim tržišnim cenama (u mlrd RSD) 4.203,5 4.396,7 Izvori rasta: procentne promene u stalnim cenama Lična potrošnja 0,6 1,4 Državna potrošnja 3,9 1,6 Bruto investicije u osnovne fondove 6,4 5,7 Izvoz roba i usluga 9,2 7,7 Uvoz roba i usluga 6,2 5,3 Doprinos rastu BDP, p.p. Lična potrošnja 0,5 1,0 Državna potrošnja 0,7 0,3 Bruto investicije u osnovne fondove 1,2 1,2 Izvoz roba i usluga 4,5 4,0 Uvoz roba i usluga 3,8 3,4 Kretanje cena Potrošačke cene (godišnji prosek) 1,1 2,4 Potrošačke cene (kraj perioda) 1,5 2,8 Deflator BDP 1,3 1,6 Kretanja u spoljnom sektoru, % BDP Izvoz roba 35,9 37,9 Uvoz roba 46,5 48,5 Bilans usluga 2,7 3,0 Saldo tekućeg računa -4,2 -3,9 Direktne investicije – neto 5,2 4,8
Izvor: MFIN
3. Obrazloženje prihoda i primanja budzeta
Prihodi i primanja budzeta za 2017. godinu utvrđena su u sledećim iznosima:
Tabela 2. Prihodi i primanja budzeta Republike Srbije za 2017. godinu:
Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA 1.092.871.004.000 1. Poreski prihodi 71 916.800.000.000 1.1. Porez na dohodak građana 7111 56.000.000.000 1.2. Porez na dobit pravnih lica 7112 74.400.000.000 1.3. Porez na dodatu vrednost 7141 466.000.000.000 – Porez na dodatu vrednost u zemlji 106.100.000.000 – Porez na dodatu vrednost iz uvoza 357.000.000.000 – Porez na promet proizvoda iz prethodnih godina 2.900.000.000 1.4. Akcize 717 271.400.000.000 – Akcize na derivate nafte 144.000.000.000 – Akcize na duvanske prerađevine 97.000.000.000 – Akciza na električnu energiju 14.900.000.000 – Ostale akcize 15.500.000.000 1.5. Carine 715 38.600.000.000 1.6. Ostali poreski prihodi 7145 10.400.000.000 2. Neporeski prihodi 162.606.465.000 Redovni neporeski prihodi 77.300.000.000 – Prihodi od imovine 741 12.900.000.000 – Takse 742 14.500.000.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 24.600.000.000 – Novčane kazne 743 7.000.000.000 – Ostali redovni neporeski prihodi 714,745 13.800.000.000 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine 8 4.500.000.000 Vanredni neporeski prihodi 42.200.000.000 – Dobit javnih agencija 741 1.600.000.000 – Deo dobiti javnih preduzeća i dividende budzeta 741, 745 15.500.000.000 – Ostali vanredni prihodi 745 3.100.000.000 – Prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru 745 22.000.000.000 Neporeski prihodi indirektnih korisnika 43.106.465.000 – Transferi između budzetskih korisnika na različitom nivou vlasti 733 19.785.866.771 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 23.320.598.229 3. Donacije 731,732 13.464.539.000
Budzetom Republike Srbije za 2017. godinu, previđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.092,9 mlrd dinara, što predstavlja povećanje od 1,8% u odnosu na iznos predviđen revidiranom procenom za 2016. godinu.
Projekcija prihoda u 2017. godini sačinjena je na bazi:
ostvarenih prihoda budzeta Republike Srbije u periodu januar – septembar 2016. godine i očekivanih prihoda budzeta do kraja 2016. godine, uz procenu strukturnog nivoa neporeskih prihoda u 2016. godini;
projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada u 2017. godini;
procenjenih daljih efekata mera fiskalne konsolidacije u 2016. godini, indirektno, kroz uticaj na makroekonomski okvir i direktno, kroz uticaj na kretanje pojedinih kategorija prihoda,
predviđenih izmena u poreskoj politici (novi akcizni kalendar) i izmenjenoj raspodeli poreza na zarade između centralnog i lokalnog nivoa;
Projekcija prihoda, kako opšte države, tako i republičkog budzeta usaglašena je sa misijom MMF, u okviru šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti. Planirani poreski prihodi iznose 916,8 mlrd dinara ili 83,9%, dok neporeski prihodi iznose 162,2 mlrd dinara ili 14,9% ukupnih prihoda budzeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 13,5 mlrd dinara što čini 1,2% ukupnih prihoda. U odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2016. godinu, ukupni prihodi za 2016. godinu su veći za 18,9 mlrd dinara ili 1,8%, pri čemu su poreski prihodi povećani za 36,5 mlrd dinara ili za 4,1%, a neporeski prihodi su niži za 17 mlrd dinara ili za 12,2%. Rast poreskih i pad neporeskih prihoda posledica su, pored projektovanog makroekonomskog okvira, i izmene u raspodeli poreza na zarade, dok su istovremeno iz projekcije neporeskih prihoda isključeni oni oblici prihoda koji su procenjeni kao nestrukturni. Pojedinačno, na strani poreskih prihoda, većina kategorija beleži ujednačen umereni rast. Dinamičniji rast beleži prihod od carina koje prate projektovani rast uvoza u narednoj godini. Akcize beleže manji rast nego što je uobičajeno jer, osim korigovanih iznosa akciza na duvan, ostali oblici se usklađuju samo za ostvarenu stopu inflacije u 2016. godini.
Tabela 3: Prihodi i primanja budzeta (u mlrd dinara)
Prihodi budzeta Procena za 2016 Budzet 2017 Indeks nominalnog rasta/pada Struktura prihoda 2016, u % Struktura prihoda budzet 2017, u % Ukupno 1.074,0 1.092,9 101,8 100,0 100,0 Poreski prihodi 880,3 916,8 104,1 82,0 83,9 Porez na dohodak građana 49,0 56,0 114,3 4,6 5,1 Porez na dobit pravnih lica 72,0 74,4 103,3 6,7 6,8 Porez na dodatu vrednost 447,6 466,0 104,1 41,7 42,6 Akcize 265,2 271,4 102,3 24,7 24,8 Carine 36,3 38,6 106,3 3,4 3,5 Ostali poreski prihodi 10,2 10,4 102,0 0,9 1,0 Neporeski prihodi 184,8 162,6 88,0 17,2 14,9 Donacije 8,9 13,5 151,3 0,8 1,2
Mere fiskalne konsolidacije započete u 2015. godini nastavljene su u 2016. godini, uz manje izmene u poreskoj politici na strani akciza i uz izvesnu relaksaciju politike zarada i penzija na strani rashoda. Usled znatno boljih rezultata na planu ostvarenja fiskalnog rezultata u tekućoj godini, stvoren je određeni fiskalni prostor koji omogućava dodatnu relaksaciju donetih mera i ograničeno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija u 2017. godini. U 2017. godini predviđeno je minimalno strukturno prilagođavanje, pošto je cilj predviđen aranžmanom sa MMF, 4% strukturnog prilagođavanja u periodu od tri godine, ostvaren skoro u potpunosti tokom prve dve godine sprovođenja programa. Stoga će fiskalna politika u narednoj godini, za razliku od prethodnih godina, biti praktično neutralna. Predviđeno povećanje zarada i penzija u javnom sektoru, odnosno efekti tog povećanja na visinu fiskalnog deficita, biće neutralisani drugim merama predviđenim za narednu godinu. To se odnosi na završetak procesa racionalizacije broja zaposlenih, nastavak procesa restrukturiranja javnih i bivših društvenih preduzeća, promene u raspodeli poreza na zarade između centralnog i lokalnog nivoa i izmene u domenu akciznog opterećenja duvana. Predviđeno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija, putem kretanja lične potrošnje, delovaće pozitivno na naplatu indirektnih poreza (pre svega PDV).
Ostvareni fiskalni rezultati na nivou opšte države u 2016. godini.
Fiskalni deficit opšte države u 2016. godini, prema najnovijim procenama, biće za najmanje 1,8% BDP niži od planiranog. Tokom šeste revizije aranžmana sa MMF usaglašen je novi makroekonomski i fiskalni okvir predstavljen u Fiskalnoj strategiji za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu. Utvrđena je nova procena prihoda, rashoda i deficita opšte države, pri čemu je predviđeni fiskalni deficit niži za 74,3 mlrd dinara od planiranog. U obzir su uzeta najnovija makroekonomska kretanja i procene, fiskalna kretanja od početka 2016. godine, kao i očekivana realizacija određenih jednokratnih kategorija rashoda koji nisu bili obuhvaćeni planom. Usled mogućeg nižeg izvršenja na određenim kategorijama rashoda od maksimalno utvrđenih, postoji mogućnost da fiskalni rezultat u 2016. godini bude povoljniji od planiranog ovim okvirom.
Prvi put nakon 2005. godine biće zabeležen primarni fiskalni suficit, ujedno i pokazatelj nivoa i uspešnosti fiskalne konsolidacije, i preduslov za smanjenje učešća nivoa javnog duga u BDP. Procenjuje se da će u 2016. godini biti dostignut primarni fiskalni suficit od minimum 1,2% BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. S druge strane, u narednom periodu povoljna fiskalna kretanja i poboljšanje kamatne strukture duga obezbediće stabilizaciju apsolutnog nivoa izdataka za kamate i smanjenje njihovog učešća u BDP. Time se otvara prostor za određeni obim fiskalne relaksacije, koji ne bi ugrozio osnovne ciljeve programa.
Zaustavljanje rasta učešća javnog duga u BDP je primarni cilj programa fiskalne konsolidacije i ostvaren je godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno. Putanja učešća javnog duga u BDP biće preokrenuta u 2016. godini, nakon višegodišnjeg trenda rasta. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga dostigne 74,6% BDP u 2016. godini naspram 76% BDP na kraju 2015. godine. Smanjivanje fiskalnog deficita i ostvareni primarni suficit u 2016. godini su najznačajniji faktori koji su uticali na opadajuću putanju učešća duga u BDP. Ubrzanje privrednog rasta i dostizanje više stope realnog rasta i nominalnog iznosa BDP od predviđenih, takođe je uticalo pozitivno na kretanja učešća javnog duga. Ovi faktori bi trebalo da imaju strukturni uticaj na visinu učešća javnog duga, dok su se tokom 2016. godine materijalizovali i faktori čiji je uticaj na kretanje učešća javnog duga bio privremenog karaktera. Iako postoje rizici da u narednom periodu kretanja na međunarodnom deviznom tržištu (pogotovo kurs američkog dolara) nepovoljno deluju na kretanje javnog duga, planirana putanja fiskalnog rezultata u narednom periodu obezbediće nastavak pozitivnog trenda započetog u 2016. godini. S druge strane, intenzivirana su povlačenja sredstava po osnovu finansiranja projektnih zajmova, što se smatra pozitivnim jer taj deo sredstava javnog duga svakako poseduje razvojnu komponentu.
Revidirana projekcija prihoda za 2016. godinu i po visini i po strukturi pruža osnovu za projekciju prihoda u narednoj godini. U ovom trenutku, izuzev kod akciza na duvanske proizvode, nisu predviđene promene u visini ostalih poreskih stopa, dok je već usvojenim zakonskim rešenjima izvršena određena korekcija raspodele poreza na zarade između centralnog i lokalnog nivoa. Stabilnost poreskog sistema je bitan faktor, jer je uvek potrebno određeno vreme da nove stope počnu da deluju punim intenzitetom i da subjekti poreskog sistema prilagode svoje ponašanje. Poreska utaja je najizraženija neposredno nakon podizanja poreskog opterećenja, posebno u slučaju da se radi o vrednosno izraženim iznosima, ali vremenom relativno slabi. Očekivano ostvarenje prihoda do kraja 2016. godine, kod određenih kategorija prihoda, prevazilazi iznose planirane originalnim budzetom iz više razloga:
Takozvani bazni efekat – bolje ostvarenje prihoda u poslednja tri meseca 2015. godine, koja je služila kao baza za projekciju prihoda u 2016. godini.
Efekat boljeg makroekonomskog okruženja. Nova procena realnog rasta BDP za 2016. ukazuje na to da će on biti za 0,9 p.p. viši od planiranog na osnovu kojeg su urađene projekcije prihoda budzeta za 2016. godinu. Snažniji rast privredne aktivnosti odrazio se pre svega na rast socijalnih doprinosa i poreza na dohodak, ali i na ostale oblike prihoda. Veći deo ovih prihoda nije deo prihodne strane republičkog budzeta, ali izuzetno snažno utiče na njegovu rashodnu stranu i ukupnu visinu deficita. Neki oblici neporeskih prihoda takođe su pod uticajem nivoa ekonomske aktivnosti. Makroekonomski efekti na kretanje PDV su u 2016. godini bili nešto manji usled uticaja niže inflacije na nominalni nivo potrošnje, ali i drugih faktora kao što su rast kreditne aktivnosti i kretanja ostalih oblika raspoloživog dohotka građana, kretanja PDV povraćaja itd. Jedan deo rasta prihoda od PDV se pripisuje većoj potrošnji derivata nafte i uvođenju akcize na električnu energiju. Svakako su mere na suzbijanju sive ekonomije i dalji rast efikasnosti naplate doprineli i da prihodi od PDV delom budu viši nego što je planirano budzetom.
Bolja naplata poreza na dobit. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2015. godini iznosila je 467 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2014. godinu za 14,6%. Uplata poreza na dobit u junu 2016. godine, nakon konačnog obračuna poreske obaveze po ovom osnovu, ukazala je na to da će godišnji prihod znatno premašiti planirane i naplatu u prethodnoj godini.
Pojačane aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, u oblasti akciznih proizvoda i naplate PDV. Tokom 2015. godine, prvi put nakon dve uzastopne godine pada od oko 35% kumulativno, ostvario se rast obima legalnog tržišta duvanskih proizvoda, dok se u 2016. godini očekuje stabilizacija obima legalne potrošnje. Doći će i do većeg ostvarenja prihoda po osnovu akciza na naftne derivate usled njihove povećane potrošnje. Usled opreznosti, budzetska projekcija prihoda za 2016. godinu nije pretpostavljala rast potrošnje akciznih proizvoda, već se zasnivala samo na redovnom usklađivanju akciznog opterećenja. Teško je, međutim, pouzdano razgraničiti efekte stvarnog rasta potrošnje (uticaj cenovne elastičnosti i efekat privrednog rasta) od onih koji su posledica promena u obimu sive ekonomije;
Znatno bolje ostvarenje vanrednih neporeskih prihoda koji su delom planirani (prihoda po osnovu dobiti i dividendi javnih preduzeća) ili nisu bili planirani u budzetu za 2016. godini (licence za 4G mobilnu telefoniju, veća od očekivanih primanja po osnovu naplaćenih potraživanja AOD-a, emisione premije itd.).
Parametri i projekcije prihoda budzeta za 2017. godinu
Na osnovu kretanja prihoda u 2016. godini očekuje se nastavak pozitivnih trendova u kretanju naplate tokom naredne budzetske godine. Bitan aspekt procesa projektovanja prihoda za 2017. godinu je ocena kvaliteta i održivost stepena naplate, kao i uzimanje u obzir samo strukturnih oblika i delova prihoda. Poboljšan makroekonomski okvir je tokom 2016. godine pozitivno delovao na značajno bolju naplatu budzetskih prihoda, a takav uticaj će se nastaviti i tokom 2017. godine, pre svega kroz realni rast BDP i kretanje privatne potrošnje. Sa druge strane, mere koje se odnose na kretanje zarada u javnom sektoru i penzija imaju dvostruki uticaj na ukupan nivo prihoda budzeta u 2017. godini (u vidu povećanja ili smanjenja). Faktori koji su uzeti u obzir prilikom projekcije prihoda u 2017. godini:
kretanje zaposlenosti i zarada u javnom sektoru opredeljuje kretanje ukupne isplaćene mase zarada. Za određene kategorije zaposlenih u javnom sektoru predviđeno je značajno povećanje nominalnog iznosa zarada u odnosu na 2016. godinu. Sa druge strane očekuje se završetak procesa racionalizacije u javnom sektoru, čiji će efekat biti manji od povećanja zarada, tako da planirana masa zarada u 2017. beleži rast u odnosu na 2016. godinu. Konačno, u toku procesa racionalizacije predviđena je isplata otpremnina zaposlenima koji prekidaju radni odnos. Kretanje zaposlenosti i zarada i u javnom i u privatnom sektoru, kao rezultat predviđenog ubrzanja privrednog rasta u 2017. godini, delovaće pozitivno na kretanje realnog nivoa privatne potrošnje;
kretanje zarada u javnom sektoru (bez sredstava za otpremnine) direktno utiče na kretanje nivoa direktnih poreza kao što su porez na zarade, ali i socijalni doprinosi koji, iako nisu deo prihoda budzeta Republike, u značajnoj meri deluju na rashodnu stranu budzeta putem datih transfera. Sa druge strane putem povećanja raspoloživog dohotka ova dodatna sredstva utiču na kretanje dela naplate indirektnih poreza;
kretanje zarada u delovima javnog sektora koji se ne finansiraju direktno iz budzeta Republike (lokalni nivo vlasti i javna preduzeća) utiče na prihodu stranu tako što će predviđena ušteda i dalje biti prikazana na prihodnoj strani kao deo neporeskih prihoda;
projektovani nivo inflacije zajedno sa kretanjem realnog nivoa privatne potrošnje, dovodi do toga da nominalni nivo potrošnje, kao opredeljujući faktor naplate indirektnih poreza, u 2017. godini ima solidan rast;
pretpostavka je da je potrošnja akciznih proizvoda dohodovno neelastična i da je kretanje potrošnje u određenoj meri autonomno od opšteg nivoa potrošnje. Sa druge strane kretanje cena ovih proizvoda direktno i u velikoj meri deluje na obim sivog tržišta. Kod dela akciznih proizvoda kao što su duvanski proizvodi predviđena je izmena akcizne politike, dok se usklađivanje visine akciznog opterećenja ostalih proizvoda odvija prema dinamici predviđenom važećom regulativom;
kretanje profitabilnosti nekih delova javnog sektora opredeljuje uplatu dobiti javnih preduzeća u narednom periodu. Pri projekciji ukupnog nivoa ovih prihoda pošlo se od principa opreznosti i stanovišta da je u projekciju prihoda po ovom osnovu potrebno uključiti samo strukturni i trajni deo ovih prihoda.
Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 56 mlrd dinara i raste 14,3% u odnosu na procenjeni iznos u 2016. godini. Ukupno učešće poreza na dohodak u 2017. godini iznosi 5,1% i blago raste u odnosu na prethodni period. Rast u ovom iznosu projektovan je u skladu sa izmenama politike zarada u javnom sektoru, predviđenog nivoa racionalizacije broja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa rastom privredne aktivnosti. Najveći uticaj na kretanje ovog poreskog oblika imaće usvojene izmene regulative koja uređuju finansiranje lokalne samouprave. Smanjuje se učešće lokalne samouprave u raspodeli prihoda od poreza na zarade, pri čemu ukupan procenjeni udeo lokalne samouprave u raspodeli poreza na zarade opada sa 75,2% na 71% (AP Vojvodini pripada 18% poreza na zarade sa teritorije AP). Porez na zarade projektovan je u iznosu od 29,2 mlrd dinara. I pored izmena u raspodeli, učešće republičkog budzeta u raspodeli prihoda od poreza na zarade je i dalje nisko, pa će se efekat opšteg rasta ovog poreskog oblika u većoj meri odraziti na nivou lokalnih samouprava, kao i kod fondova obaveznog socijalnog osiguranja, u vidu rasta prihoda od socijalnih doprinosa koji imaju istovetnu dinamiku.
Drugi deo ukupnih poreza na dohodak čine ostali oblici kao što su porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, a od 2014. godine i porez na prihode od zakupa nepokretnosti. Iako je u jednom periodu zabeležen pad ili stagnacija nekih kategorija ovog poreskog oblika, od 2014. godine dolazi do stabilizacije kretanja i oporavka prihoda po ovom osnovu. Jedan od razloga za pad ove kategorije bili su i niži prihodi od poreza na kamate uzrokovani opštim smanjenjem kamatnih stopa i posledičnim padom prihoda po osnovu štednje. Prihodi od dividendi i ostalih oblika poreza na dohodak generalno prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti i zarada, ali su i pod značajnim uticajem poslovnih odluka kompanija u vezi politike dividendi i investicija. U 2017. godini planiran je umeren rast ove grupe poreza, pri čemu zbog heterogenosti unutar ove kategorije, uvek postoji određeni nivo rizika u naplati ovog prihoda. Usled male ukupne vrednosti ovih oblika potencijalni rizik je veoma nizak.
Porez na dobit pravnih lica projektovan je u iznosu od 74,4 mlrd dinara što je nešto više u odnosu na iznos predviđen u 2016. godini, ali značajno više u odnosu na iznos ostvaren u 2015. godini. Ujedno, u 2016. godini ostvaren je i značajan prebačaj budzetom planiranih iznosa. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika (ali u svrhu projekcije svakako koristan). Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, najčešća praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena osim u slučaju znatnijih promena u stopama realnog rasta. Pri tome se prihvata određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Pri projekciji treba uzeti u obzir da se u prvoj polovini tekuće godine iznosi uplaćuju akontaciono, u zavisnosti od konačnog obračuna podnetog u junu prethodne godine. Na taj način je dodatno narušena čvrsta veza između uplate poreza u posmatranoj godini i kretanja drugih ekonomskih pokazatelja.
Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2015. godini iznosila je 467 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2014. godinu za 14,6%. Ovakav rast bruto dobiti u 2016. godini je bio glavni nosilac snažnog rasta prihoda po osnovu poreza na dobit tokom 2016. godine. Ostvareni rezultati u naplati, ubrzavanje privrednog rasta u 2016. godini i stabilnost deviznog kursa su faktori koji su opredelili projektovani iznos u 2017. godini. U ukupnim prihodima budzeta ovaj poreski oblik čini 6,8%
Porez na dodatu vrednost projektovan je u visini od 466,0 mlrd dinara što predstavlja nominalno povećanje od 4,1% u odnosu na iznos predviđen aktuelnom procenom za 2016. godinu. Domaća komponenta procenjena je u iznosu 109,0 mlrd dinara i čini 23,4% ukupnog PDV, dok je PDV iz uvoza projektovan u iznosu od 357,0 mlrd dinara ili 76,6% ukupnog PDV. Ovako izražena domaća komponenta ne može se koristiti za sagledavanje nivoa potrošnje robe i usluga domaćeg porekla. Ogroman uticaj na kretanje neto domaćeg PDV imaju PDV povraćaji koji se iz tehničkog razloga isplaćuju sa domaće pozicije, bez obzira na razlog njihovog nastanka (investiciona potrošnja, spoljna trgovina, dinamike nabavke i prodaje itd.). Učešće PDV u strukturi ukupnih prihoda, u 2017. godini, umereno raste i iznosi 42,7%.
Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od nivoa kreditne aktivnosti banaka. Naplata u 2016. biće veća nego što je prvobitno planirano iz nekoliko razloga. Pre svega, zabeležen je napredak u domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate. Bruto naplata PDV raste brže od rasta raspoloživog dohotka što se objašnjava dobrim rezultatom u borbi protiv sive ekonomije i većim stepenom naplate. Sa druge strane rast potrošnje akciznih proizvoda (pre svega naftnih derivata) obezbedili su dodatni rast prihoda po osnovu PDV. Na kraju, iznos isplaćenih povraćaja PDV je bio manji od očekivanog, pre svega kao rezultat temeljnih kontrola. Za 2017. godinu predviđen je umereni nominalni rast privatne potrošnje. Relaksacija mera fiskalne konsolidacije u domenu zarada u javnom sektoru i penzija doprineće rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Nominalni rast zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru, usled predviđenog ubrzanja privredne aktivnosti, viši nivo izdvajanja kroz različite oblike socijalne zaštite na nivou opšte države, kretanje doznaka i kreditne aktivnosti za krajnji rezultat imaju nominalni rast privatne potrošnje u narednoj godini.
Stope PDV su u proteklom periodu dva puta povećavane, prvo opšta u 2012. godini, pa posebna u 2014. godini. Svaka promena poreskih stopa uvodi određenu distorziju i u strukturi i nivou potrošnje, kao i obimu sivog tržišta i samim tim utiče na efikasnost naplate svih oblika poreza na potrošnju. U početnom periodu se obično pogoršava stepen naplate i ne dolazi do punih efekata novih stopa, ali posle određenog vremena dolazi do uspostavljanja ravnoteže i stabilizacije potrošnje i naplate. Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su prisutni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednoj godini, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno dati u projektovanim vrednostima usled opreznosti. Projektovan rast izvoza u narednoj godini dovodi i do rasta povraćaja PDV, i ukoliko u narednoj godini dođe do većeg porasta izvozne tražnje to može uticati na ukupan nivo naplaćenog PDV. Rizici za ostvarenje projekcije PDV u 2017. godini su slični kao i kod poreza na dohodak i odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, opšti rast privrede, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnosti u njenom smanjenju.
Prihodi od akciza projektovani su ukupnom iznosu od 271,4 mlrd dinara pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 144 mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode 97 mlrd dinara i na ostale akcize (uključujući i akcizu na električnu energiju) 30,4 mlrd dinara. Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 24,8% i blago povećava se usled planiranih izmena akcizne politike u 2017. Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu planiranih izmena akcizne politike, očekivane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol, kafa i električna energija) i redovnog usklađivanja nominalnog iznosa akciza na pojedinačne proizvode. Za 2017. godinu prihodi od akciza na duvan projektovani su u skladu sa novim akcionim planom povećanja i usklađivanja akciznog opterećenja, dok kod ostalih proizvoda nije došlo do izmena u regulativi. U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda, u narednom srednjoročnom periodu očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU. To podrazumeva donošenje srednjoročnog plana postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 90 evra 1000 cigareta. Neophodno je da ove promene budu pažljivo dizajnirane, kako bi se izbegle promene u strukturi i obimu potrošnje koje bi ugrozile budzetske prihode, ali i kako ne bi bile suprotne ciljevima javne zdravstvene politike.
Legalno tržište duvanskih prerađevina (paklica cigareta) je u 2013. godini, količinski izraženo, opalo za 20%, a u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu za 15%. U drugoj polovini 2014. godine došlo je do oporavka koji je donekle ublažio ukupnu vrednost pada prodaje na legalnom tržištu sa početka godine. Mere na suzbijanju nelegalne trgovine ovom vrstom akciznih proizvoda su počele da daju rezultate krajem 2014. i tokom 2015. godine, pri čemu je tokom 2015 godine zabeležen rast prodaje od 11,4%, što predstavlja prvi primer rasta legalnog tržišta nekoliko godina unazad. Ovaj rast ipak nije doneo i istovetne efekte na rast prihoda od akciza. Naime, i pored povećanja specifične akcize po paklici za preko 4 dinara, rast prihoda je bio ili istovetan ili niži od rasta obima prodaje tokom godine. To sugeriše da su proizvođači duvanskih proizvoda cenovnom politikom ublažavali rast akciza i da je istovremeno došlo do preorijentacije potrošača na nešto jeftinije vrste cigareta. Prema trenutno raspoloživim podacima, tokom 2016. godine, obim legalne prodaje stagnira pa se porast prihoda može pripisati efektima cena i povećanja specifične akcize.
Važeći kalendar usklađivanja visine akciznog opterećenja se završava u 2016. godini te je neophodno usvojiti novu regulativu kojim bi se nastavilo postepeno usklađivanje sa propisima EU u ovoj oblasti. Od strane Evropske komisije propisana su dva praga za minimalno akcizno opterećenje. Ono ukupno ne može da bude niže od 60% prosečne ponderisane cene cigareta i istovremeno niže od 90 EUR na 1000 komada cigareta. U slučaju Srbije prvi uslov je zadovoljen usled toga što su sistem obračunavanja akcize, postojanje specifične akcize, sama visina ad valorem akcize i način utvrđivanja minimalne akcize usklađeni sa zahtevima Evropske komisije. S druge strane niska vrednost specifične akcize po paklici cigareta spušta opšti nivo akciznog opterećenja znatno ispod minimalnog nivoa od 90 EUR. Novi akcioni plan koji precizira dinamiku usklađivanja i povećanja akciznog opterećenja istovremeno mora da vodi računa o potencijalnim negativnim efektima na obim legalnog tržišta duvanskih proizvoda. Predloženi plan usklađivanja predviđa podizanja specifične akcize, pri čemu su efekti u 2017. godini procenjeni na 2,4 mlrd u odnosu na iznose koji bi važili po postojećoj regulativi. Treba napomenuti da je pre 2013. godine prosečni godišnji pad potrošnje bio prilično ujednačen, iznosio je 2% – 3%, što se može pripisati “prirodnom“ padu potrošnje usled trenda rasta cena duvanskih proizvoda i globalne kampanje protiv konzumiranja duvanskih proizvoda. Pored obima, krajnje je nezahvalno predvideti strukturu legalnog tržišta, cenovnu reakciju proizvođača i druge faktore. U 2017. godini za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen je dalji pad legalnog tržišta duvanskih proizvoda od oko 3% u odnosu na 2016. godinu. Ukoliko dođe do nastavka poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i smanjenja sive ekonomije postoji određeni pozitivni rizik u pogledu naplate ovog oblika prihoda. Isti pozitivan rizik se javlja i usled moguće bolje realizacije na kraju 2016. godine.
Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je manje volatilna. Posle više godina, u 2014, 2015. i 2016. godini zaustavljen je i preokrenut trend pada obima legalnog tržišta motornog benzina. Razlozi za to su višestruki: bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata, slabljenje efekta supstitucije benzina sa tečnim naftnim gasom i opšti trend cena i ujednačavanje cena motornog benzina sa cenama u regionu. Potrošnja dizel goriva kontinuirano raste, a tome su, pored ostalog, doprinele i mere ka suzbijanju nelegalne trgovine i uvođenje različitih supstituta ovog goriva za upotrebu u poljoprivredi pod kategoriju akciznih proizvoda. Sa druge strane, potrošnja tečnog naftnog gasa uglavnom stagnira, nakon što je u proteklom periodu dostigla nivo potrošnje motornog benzina. U 2016. godini ostvareni su rezultati u naplati koji su bolji od inicijalno projektovanih, čemu su doprineli i kretanje nivoa cena naftnih derivata i nastavak mera za suzbijanje sive ekonomije. Kako je već rečeno tačnu diferencijaciju ova dva efekta nije moguće precizno utvrditi. U sledećoj godini, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje motornog benzina i dizela, već su za projekciju korišćeni očekivani iznosi potrošnje u 2016. godini. I u ovom slučaju postoji određeni pozitivni rizik po pitanju naplate prihoda ukoliko se nastavi trend rasta tržišta naftnih derivata. Procenjeni ukupan iznos prihoda od akciza na naftne derivate u 2016. godini čini 53% ukupnih akciza, odnosno 13,2% ukupnih prihoda.
Prihodi od akciza na alkoholna pića i kafu su projektovani u skladu sa aktuelnom strukturom i obimom potrošnje s tim što su trenutni nominalni iznosi akciza usklađeni sa očekivanom inflacijom u 2016. godini. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na vrednosno izraženu potrošnju električne energije. Za 2017. godinu prihod od ove kategorije akciza planiran u iznosu od 14,9 mlrd dinara uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i predviđenu dinamiku cena.
Prihodi od carina u 2017. godini projektovani su iznosu od 38,6 mlrd. Glavne determinante za projekciju prihoda od carina su kretanje uvoza i deviznog kursa. U periodu od 2009. do 2014. godine prihodi od carina su se nominalno smanjivali svake godine, usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, kao i postepenog smanjivanja i ukidanja pojedinih carinskih stopa. U 2015. godini se po prvi put, a u skladu sa kretanjem nivoa i strukture uvoza, beleži nominalni rast prihoda od carina. Može se pretpostaviti da je i dalje prisutna promena u samoj strukturi i poreklu uvezene robe sa područja sa manjim carinskim opterećenjem. Prihodi od carina u 2017. godini projektovani su u skladu sa projekcijom rasta uvoza, i čine 3,5% ukupnih prihoda. U budućem periodu može se očekivati da se zadrže na ovom nivou.
Ostali poreski prihodi projektovani su iznosu 10,4 mlrd dinara što je više za 0,2 mlrd dinara u odnosu na 2016. godinu, a ovu grupu čine porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara. U odnosu na ukupne prihode ova grupa poreza je zanemarljivo mala – iznosi 1,0% ukupnih prihoda. Nivo ovih prihoda je relativno stabilan i reakcije na kretanje ekonomske aktivnosti nisu u većoj meri izražene. Ova grupa poreskih prihoda mnogo je važnija na nivou lokalne samouprave (porez na imovinu), dok je na nivou republičkog budzeta najveći deo ovog prihoda porez na registraciju vozila.
Neporeski prihodi procenjeni su u iznosu od 162,2 mlrd dinara, uključujući i prihode indirektnih budzetskih korisnika, što predstavlja smanjenje od 12,2% u odnosu na procenjeni iznos za 2016. godinu. Učešće ove kategorije u ukupnim prihodima, u 2016. godini, opada i iznosi 14,9%. Razlozi za pad projektovanog iznosa u odnosu na 2016. godinu su isključenje iz 2016. godine (bazne) svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, što se ponajviše odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Neporeski prihodi su vrlo heterogena kategorija sa različitim kretanjima po pojedinim oblicima. Pojedini neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom, dok deo čine jednokratne uplate u budzet (vanredni neporeski prihodi), itd. Redovni neporeski prihodi su različite takse, naknade, kazne, prihodi organa i organizacija i svi ostali prihodi koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budzeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd. Od 2014. značajna stavka vanrednih prihoda je prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru (koji po ovom osnovu uplaćuju javna preduzeća i lokalne samouprave), koja se značajnije povećala u 2015. godini usled drugačijeg obračuna i obuhvata zarada i zaposlenih.
Redovni neporeski prihodi u 2017. godini su, prema projekciji, nešto veći u odnosu na procenjeni iznos za 2016. godinu i iznose 77,3 mlrd dinara. Glavni razlog za relativno mali rast redovnih neporeskih prihoda je niska očekivana inflacija na kraju 2016. godine koja služi kao mera indeksacije pojedinih kategorija. Kod najvećeg broja stavki ostvarenje u tekućoj godini će biti na nivou koji je predviđen budzetom za 2016. godinu. Pri projekciji za 2017. godinu pojedinačne kategorije ove grupe prihoda indeksirane su inflacijom iz 2016. ili 2017. godine, u zavisnosti od karaktera samog prihoda. Počevši od 2015. godine u okviru ove grupe neporeskih prihoda nalazi se naknada za obavezne rezerve nafte, koja se plaća po litru naftnih derivata, a usklađuje se po istom principu kao i visina akcize na naftne derivate.
Pri projekciji vanrednih neporeskih prihoda beleži se značajnije smanjenje procene u odnosu na očekivani iznos u 2016. godini. Razlog je što se pri proceni stavki ovih prihoda kao što su dividende i uplata dobiti javnih preduzeća i agencija polazi od njihovog strukturnog nivoa, odnosno nivoa koji se u poslednjih nekoliko godina pokazao kao stabilan. Za 2017. godinu predviđen je nivo u visini od 17,1 mlrd dinara. Ovaj princip ne prejudicira da do većih uplata po tom osnovu neće doći, niti ograničava moguće uplate od strane subjekata koji tu obavezu imaju. Planiranje fiskalnog okvira, u sklopu sprovođenja aranžmana sa MMF, sprovodi se u srednjoročnom periodu i od velike je važnosti sagledavanje strukturnog aspekta prihoda i rashoda sa ciljem preciznog utvrđivanja fiskalne pozicije zemlje u celom periodu. U te svrhe, iz projekcije prihoda isključen je deo prihoda po osnovu potraživanja Agencije za osiguranje depozita ostvaren u 2016. godini, premije po osnovu ponovnog otvaranja emisije hartija od vrednosti i prihod od licence za 4G mobilnu telefoniju. Sredstva po osnovu prihoda od smanjenja zarada u delu javnog sektora predviđena su i u 2017. godini, a planirana izmena u politici zarada ne bi trebalo značajnije da utiče na visinu ovog prihoda. Procenjeno je da će po ovom osnovu biti prikupljeno 22 mlrd dinara.
Procenjeni iznos prihoda indirektnih budzetskih korisnika (škole, fakulteti, centri za socijalni rad, ustanove kulture itd.) iznosi 42,7 mlrd dinara i nije značajnije promenjen u odnosu na iznos iz 2016. godine.
Očekivani prihod po osnovu donacija iznosi 13,5 mlrd dinara i u odnosu na procenjen iznos za 2016. godinu povećan je za 4,6 mlrd dinara. Učešće ovog oblika prihoda u ukupnim prihodima budzeta za 2016. godinu iznosi 1,2%.
[pic]
[pic]
Prilog: Efekti fiskalne konsolidacije na kretanje fiskalnog rezultata i javnog duga.
[pic]
[pic]
Obrazloženje ukupnih rashoda i izdataka budzeta
Cilj fiskalne konsolidacije u narednom periodu je snižavanje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga i uspostavljanje trenda njegovog opadanja. Radi lakšeg ostvarivanja ovih izazovnih ciljeva prioritet je aranžman sa MMF-om koji bi dao kredibilitet reformama i obezbedio povoljniju poziciju države na međunarodnom finansijskom tržištu.
Prilikom planiranja rashoda i izdataka za svakog budzetskog korisnika, pošlo se od važeće organizacione i funkcionalne strukture, kao i nadležnosti korisnika prema Zakonu o ministarstvima.
Ograničenjima rashoda obuhvaćeni su rashodi i izdaci korisnika koji se finansiraju iz budzetskih prihoda, domaćeg i stranog projektnog zaduživanja.
Rashodi i izdaci prikazani po bruto principu obuhvataju pored rashoda i izdataka koji se finansiraju iz opštih prihoda budzeta i one rashode i izdatke koje korisnici budzetskih sredstava finansiraju iz donacija, domaćih i međunarodnih kredita, kao i prihoda koje korisnici ostvare prodajom dobara i usluga u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu i drugih izvora finansiranja.
Tabela 4: Rashodi i izdaci budzeta (u mlrd dinara)
Rashodi budzeta Budzet 2016 Budzet 2017 Indeks Struktura rashoda budzet 2016, u % Struktura rashoda 2017, u % UKUPNI IZDACI 1119.2 1161.9 103.8 100.0 100.0 1.Tekući rashodi 1042.8 1028.7 98.6 93.2 88.5 Rashodi za zaposlene 251.6 253.7 100.8 22.5 21.8 Rashodi za korišćenje usluga i roba 98.0 105.9 108.1 8.8 9.1 Rashodi po osnovu otplate kamata 139.9 133.9 95.7 12.5 11.5 Subvencije 86.0 84.4 98.1 7.7 7.3 Donacije stranim vladama 0.4 0.3 67.5 0.0 0.0 Dotacije međunarodnim organizacijama 3.2 3.3 103.1 0.3 0.3 Transferi ostalim nivoima vlasti 69.6 73.4 105.5 6.2 6.3 Transferi organizacijama za obavezno socijalno osiguranje 260.4 232.9 89.4 23.3 20.0 Socijalna zaštita iz budzeta 116.3 115.6 99.4 10.4 9.9 Ostali tekući rashodi 17.4 25.3 145.4 1.6 2.2 Kapitalni izdaci 42.2 94.5 223.9 3.8 8.1 Izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika) 32.0 34.8 108.8 2.9 3.0 Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) 2.2 3.9 177.3 0.2 0.3
Transferi ostalim nivoima vlasti planirani su u ukupnom iznosu od 72,9 mlrd. dinara.
Transferi Autonomnoj pokrajini Vojvodini – Sredstva za pokriće izdataka budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine obezbediće se iz dela prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade, u visini od 18% iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, iz dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, u visini od 42,7% iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i transferima iz budzeta Republike Srbije, i to:
– transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine;
– namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u skladu sa ovim zakonom;
– namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave;
– namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada.
U narednoj tabeli su prikazana sredstva koja se iz budzeta Republike Srbije usmeravaju budzetu Autonomne pokrajine Vojvodine (transferi za poverene poslove, namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine i dr.), kao i sredstva namenjena za kapitalne izdatke:
u dinarima Red. broj Organ/organizacija funkcija zakonski osnov konto izvor 2017. god. TRANSFERI IZ BUDžETA REPUBLIKE 1 Ministarstvo finansija 180 Zakon o finansiranju lokalne samouprave (nenamenski transfer JLS sa teritorije APV) 463 01 7.705.553.738 2 Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 450 Drumski transport, putevi i bezbednost saobraćaja 463 01 12.000.000 3 450 Izgradnja Žeželjovog mosta 463 01 800.000.000 4 Ministarstvo kulture i informisanja 820 Radio-televizija Vojvodine 463 01 400.000.000 5 Odluka br. 445/2014/EU Evropskog Parlamenta i Saveta od 16. aprila 2014. godine o uspostavljanju inicijative Unije za Evropske prestonice kulture za period 2020-2033. godine 463 01 118.593.000 6 Sporazum između savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti kulture i prosvete(Sl.list SRJ-međunarodni ugovori, broj 12/02) i Protokol o povraćaju kulturnih dobara iz Republike Srbije u Republiku Hrvatsku broj: 06-00-208/2010-03 od 21.03.2012. godine 463 01 4.500.000 7 Zakon o kulturi, Zakon o kulturnim dobrima 463 01 111.000.000 8 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 910 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (osnovno obrazovanje) 463 01 15.790.692.000 9 910 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pripremni predškolski program) 463 01 585.623.000 10 920 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, (srednje obrazovanje) 463 01 6.482.461.000 11 960 Zakon o učeničkom i studenskom standardu, (učenički standard) 463 01 211.062.000 12 960 Zakon o učeničkom i studentskom standardu (studentski standard) 463 01 269.860.000 13 940 Zakon o visokom obrazovanju (visoko obrazovanje) 463 01 5.247.778.000 14 910 Otpremnine za odlazak u penziju zaposlenih u osnovnim školama 463 01 69.000.000 15 920 Otpremnine za odlazak u penziju zaposlenih u srednjim školama 463 01 33.000.000 16 Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 410 Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV 463 01 2.200.000 17 460 Zakon o elektronskim komunikacijama 463 01 2.000.000 18 Komesarijat za izbeglice i migracije 70 Zakon o izbeglicama, Zakon o upravljanju migracijama, Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL 463 01 130.000.000 19 Ministarstvo privrede 410 Sredstva za realizaciju investicionih projekata Bosch (Pećinci) i Hutchinson (Ruma) 463 01 103.000.000 20 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 70 Zakon o socijalnoj zaštiti 463 01 109.546.100 I SVEGA (od 1 do 20) 38.187.868.838 SREDSTVA BUDžETA RS KOJA SE USMERAVAJU NA TERITORIJU APV 21 Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 450 Brza saobraćajnica Ib reda Novi Sad-Ruma 511 01 55.000.000 22 Projekat mađarsko – srpske železnice 511 01, 11 850.000.000 23 Izgradnja graničnog prelaza Batrovci-faza 2 511 01 465.000.000 24 Izgradnja dela autoputa E 75 Subotica-petlja jug-Granični prelaz Kelebija 451 01 300.000.000 25 Ministarstvo kulture i informisanja 820 Zakon o kulturi, Zakon o kulturnim dobrima 481 01 45.000.000 26 Ministarstvo pravde 330 Rešavanje smeštajno-tehničkih uslova pravosudnih organa u Pančevu 511 01 80.000.000 27 512 01 5.000.000 28 Uprava za izvršenje krivičnih sankcija 340 Izgradnja novog zatvora u Pančevu 423 11 12.800.000 29 426 11 60.000 30 482 01 300.000 31 511 01, 06, 11 293.815.000 32 512 01, 11 18.724.000 33 522 01 60.000.000 34 Radovi na izgradnji novog paviljona u KPZ Sremska Mitrovica 511 01 51.000.000 35 Uprava carina 110 Izgradnja graničnog prelaza Sot 511 01 510.000 36 Izgradnja graničnog prelaza Vatin 511 01 9.000.000 37 Uprava za agrarna plaćanja Sredstva po osnovu subvencija za poljoprivredu 451 01 5.000.000.000 38 Republička direkcija za vode 630 Izgradnja sistema za navodnjavanje-prva faza 511 01, 11 68.415.000 39 Ministarstvo zdravlja 760 Rekonstrukcija Kliničkog centra Vovodine, Novi Sad 424 01 800.000 40 464 01, 11 12.000.000 41 465 01 1.000.000 42 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 70 Zakon o socijalnoj zaštiti 511 01 131.000.000 43 512 01 40.000.000 II SVEGA (od 21 do 43) 7.499.424.000 UKUPNO (I+II) 45.687.292.838
Transferi ostalim nivoima vlasti (jedinicama lokalne samouprave)
U skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave utvrđen je godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji se raspoređuje jedinicama lokalne samouprave, u ukupnom iznosu od 33.307.366.000 dinara.
Rashodi za zaposlene
Plate zaposlenih koje se obezbeđuju u budzetu Republike Srbije regulisane su Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Zakonom o budzetskom sistemu i drugim posebnim zakonima.
Zakon o platama državnih službenika i nameštenika se ne odnosi na plate izabranih lica u Narodnoj skupštini (narodni poslanici) i Vladi, već se na njih primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Na obračun i isplatu plata zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativnoj agenciji, Ministarstvu odbrane, kao i za nosioce pravosudnih funkcija (sudije i tužioci) primenjuju se odredbe posebnih zakona.
Na plate zaposlenih koji rade na sprovođenju kontrole u Upravi carina, Poreskoj upravi i Upravi za sprečavanje pranja novca, pored Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, primenjuju se i posebni propisi (uredbe, pravilnici, odluke i dr.) kojima je regulisan njihov rad.
Masa plata, odnosno zarada, planirana je u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu, odnosno zabranom zapošljavanja, kao i na osnovu osnovica koje su utvrđene u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Prilikom planiranja sredstava za plate pošlo se od postojećeg broja zaposlenih, a ne od broja zaposlenih prema sistematizaciji radnih mesta.
Plate u osnovnom i srednjem obrazovanju planirane su sa umanjenjem od 3% počevši od školske 2017/2018. godine, kao posledica procesa sprovođenja racionalizacije broja zaposlenih koja će se sprovesti u 2017. godini, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja. U smislu predviđenog smanjenja zaposlenih prilagođene su sve ekonomske klasifikacije u okviru grupe 41 – rashodi za zaposlene.
U vezi sa sprovođenjem programa racionalizacije, pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave obezbeđena su sredstva u iznosu od 1,6 mlrd dinara na ekonomskoj klasifikaciji 414 – Socijalna davanja zaposlenima (i za zaposlene državne službenike i nameštenike koji rade na teritoriji APV i KiM), a pri Ministarstvu zdravlja, usled očekivanog odliva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, obezbeđena su sredstva u iznosu od 0,6 mlrd dinara na ekonomskoj klasifikaciji 464 – Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
U 2017. godini osnovica za obračun i isplatu plata sudija isplaćivaće se: 70% iz izvora 01 – Prihodi iz budzeta, a 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima.
U 2017. godini planirano je uvećanje plata zaposlenima u:
Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvu odbrane za 5%,
ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama kulture, kao i zaposlenima u pravosuđu (osim sudija i tužilaca) za 5%,
ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%,
ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%.
naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%
Za nameštenike nisu planirani dodaci za ostvarene rezultate rada, čije se ograničenje, odnosno procenat od ukupno utvrđenog iznosa za plate, u skladu sa članom 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, propisuje Zakonom o budzetu Republike Srbije.
Takođe, na osnovu čl. 16. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika nisu planirana sredstva za napredovanje državnih službenika u viši platni razred na osnovu ocenjivanja.
Kao i u prethodnim godinama, i u budzetskoj 2017. godini, ne treba planirati obračun i isplatu božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budzetskih sredstava budzeta Republike Srbije i lokalne vlasti, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2. godini.
U 2017. godini ne mogu se isplaćivati „netransparentni bonusi” (npr. isplata nagrada svim zaposlenima u organu svakoga meseca).
Dotacijeorganizacijama obaveznog socijalnog osiguranja utvrđene su ukupnom iznosu od 232.962,5 mil. dinara.
Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje planiran je transfer iz budzeta Republike u iznosu od 201.600 mil. dinara. Sa razdela Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama u skladu sa članom 29. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama planiran je transfer u iznosu od 260 mil. dinara. Transferi koji se izvršavaju preko razdela Ministarstva finansija regulisani su članom 173. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je predviđeno da je Republika garant za obaveze Fonda, za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Radi uravnoteženja finansijskog bilansa Fonda, iz tog ministarstva predviđena su sredstva u iznosu od 178.340 mil. dinara, koja učestvuju sa 29.55% u planiranim ukupnim prihodima i primanjima Fonda za 2017. godinu. Transferima iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 23.000 mil. dinara, obezbeđuju se sredstva za isplatu ppava po posebnim propisima, i to: – članom 235. Zakona regulisano je da Republika obezbeđuje sredstva za prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja su ostvarena pod povoljnijim uslovima u odnosu na uslove utvrđene zakonom i to za prava utvrđena republičkim i ranijim saveznim propisima; – članom 207. stav 2. Zakona regulisano je da se sredstva za pokriće razlike između najnižeg iznosa penzije i iznosa penzije koja bi osiguraniku pripadala bez njegove primene, obezbeđuju u budzetu Republike.
Nacionalnoj službi za zapošljavanje planiran je transfer iz budzeta Republike u iznosu od 4.900 mil. dinara. Sa razdela Ministarstva finansija planiran je transfer u iznosu od 2.850 mil. dinara i namenjen je za finansiranje privremenih naknada zaposlenih sa teritorije AP Kosovo i Metohija. Sa Razdela Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje planiran je transfer u iznosu od 2.050 mil. dinara. Iz ovih sredstava planira se isplata posebnih novčanih naknada zaposlenima kojima nedostaje do 5 godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju u iznosu od 1.500 mil. dinara. Pri Budzetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom planirana su sredstva za mere i aktivnosti koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, i to za: mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, procenu radne sposobnosti, podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, subvenciju za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugo u iznosu od 550 mil. dinara.
Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika sa razdela Ministarstva odbrane planirana su sredstva u iznosu od 439,2 mil. dinara kao naknada dela troškova za stanovanje profesionalnim vojnim licima u penziji.
Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje planiran je transfer iz budzeta Republike u iznosu od 24.400 mil. dinara. Sa razdela Ministarstva zdravlja planiran je transfer u iznosu od 4.400 mil. dinara od čega je 1.000 mil. dinara za troškove zdravstvene zaštite licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, 1.100 mil. dinara za zdravstvenu zaštitu lica obolelih od retkih bolesti, 1.700 mil. dinara za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, 600 mil. dinara usled očekivanog odliva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Sa razdela Ministarstva finansija planiran je transfer u iznosu od 20.000 mil. dinara od čega je za isplatu prava na zdravstvenu zaštitu planirano 19.750 mil. dinara i 250 mil. dinara po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje za određena preduzeća u procesu privatizacije.
Ostale dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznose 1.623,3 mil. dinara (rekonstrukcija, modernizacija, reorganizacija, unapređenje i dogradnja kliničkih centara, kao i nabavka medicinske opreme za potrebe zdravstvenih ustanova).
Naknade za socijalnu zaštitu iz budzeta
Uz isplatu roditeljskog dodatka planirana je i jednokratna isplata paušala za nabavku opreme za dete, umesto dosadašnjeg prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe.
U okviru prava na dečiji dodatak planirana su sredstva za isplatu još jednog dečijeg dodatka za decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta koja će redovno pohađati i završiti prethodnu školsku godinu. Kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, za njih se ovo pravo takođe planira pod povoljnijim uslovima, tako da se poveća cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak kao i povećanje njegovog iznosa.
Projektni zajmovi
U budzet Republike Srbije za 2017. godinu uključeni su primanja i izdaci po osnovu projektnih zajmova kod kojih se Republika Srbija direktno zadužuje, a koji do sada nisu bili prikazani u budzetu. Ukupan iznos projektnih zajmova uključenih u budzet po navedenom osnovu iznosi 55.537.272.000 dinara.
Spisak ekonomskih klasifikacija korišćenih u pripremi Zakona o budzetu Republike Srbije za 2017. godinu i obrazloženje sadržaja pojedinih ekonomskih klasifikacija.
Ekonomska klasifikacija Naziv ekonomske klasifikacije 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 413 Naknade u naturi 414 Socijalna davanja zaposlenima 415 Naknade troškova za zaposlene 416 Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi 417 Poslanički dodatak 421 Stalni troškovi 422 Troškovi putovanja 423 Usluge po ugovoru 424 Specijalizovane usluge 425 Tekuće popravke i održavanje 426 Materijal 431 Amortizacija nekretnina i opreme 432 Upotreba kultivisane imovine 435 Amortizacija nematerijalne imovine 441 Otplata domaćih kamata 442 Otplata stranih kamata 443 Otplata kamata po garancijama 444 Prateći troškovi zaduživanja 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama 452 Subvencije privatnim finansijskim institucijama 454 Subvencije privatnim preduzećima 462 Dotacije međunarodnim organizacijama 463 Transferi ostalim nivoima vlasti 464 Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 465 Ostale dotacije i transferi 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budzeta 481 Dotacije nevladinim organizacijama 482 Porezi, obavezne takse i kazne 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova 484 Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka 485 Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa 489 Rashodi koji se finansiraju iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana 499 Sredstva rezerve 511 Zgrade i građevinski objekti 512 Mašine i oprema 513 Ostale nekretnine i oprema 514 Kultivisana imovina 515 Nematerijalna imovina 521 Robne rezerve 522 Zalihe proizvodnje 523 Zalihe robe za dalju prodaju 541 Zemljište 551 Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana 611 Otplata glavnice domaćim kreditorima 612 Otplata glavnice stranim kreditorima 613 Otplata glavnice po garancijama 615 Otplata garancija po komercijalnim transakcijama 621 Nabavka domaće finansijske imovine 622 Nabavka strane finansijske imovine
Obzirom da se u pripremi budzeta, prema Zakonu o budzetskom sistemu, koriste jedinstvene budzetske klasifikacije, propisane Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budzetski sistem i da se budzet, zbog mogućih odstupanja u osnovnim parametrima koji se koriste prilikom planiranja, priprema na trećem nivou ekonomskih klasifikacija, u cilju razumevanja sadržaja tih klasifikacija, bliže se obrazlažu pojedine ekonomske klasifikacije, i to:
Rashodi za zaposlene
411 i 412 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i Socijalni doprinosi na teret poslodavca
Na ekonomskoj klasifikaciji 411 planirane su plate, dodaci i naknade stalno zaposlenih, plate pripravnika, privremeno zaposlenih, plate po osnovu sudskih presuda i dr.
Na ekonomskoj klasifikaciji 412 planirani su socijalni doprinosi na teret poslodavca (doprinos za PIO, doprinos za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost).
413 – Naknade u naturi
Naknade u naturi – prevoz zaposlenih na posao i sa posla – markica, parkiranje i dr.
414 – Socijalna davanja zaposlenima
Socijalna davanja zaposlenima sadrže konta za isplate naknada koje idu na teret fondova (porodiljsko bolovanje, bolovanja preko 30 dana, invalidnost rada drugog stepena), otpremnine prilikom odlaska u penziju i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice, pomoć u medicinskom lečenju zaposlenog ili članova uže porodice i dr.).
415 – Naknade troškova zaposlenima
Naknade troškova za zaposlene na ekonomskoj klasifikaciji 415 (naknade troškova za odvojen život od porodice, naknade troškova za prevoz na posao i sa posla u gotovini, naknade troškova za smeštaj izabranih, postavljenih i imenovanih lica i dr.).
416 – Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi
Nagrade zaposlenima – jubilarne nagrade (zavisno od broja godina provedenih na radu), nagrade za posebne rezultate rada, naknade članovima komisija.
417 – Poslanički dodatak
Poslanički dodatak na ekonomskoj klasifikaciji 417 isplaćuje se u skladu sa Zakonom o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a bliže uređena odlukama Administrativnog odbora.
Korišćenje usluga i roba
421 – Stalni troškovi
Obuhvataju sledeće troškove:
– troškove platnog prometa i bankarskih usluga;
– troškove usluga komunikacija (fiksnih i mobilnih telefona, telefaksa, interneta, usluge pošte i dostave i slično);
– troškove osiguranja (imovine, kao šo su: zgrade, vozila i ostala dugoročna imovina i osiguranje zaposlenih);
– troškove zakupa imovine i poslovnog prostora;
– troškove energetskih usluga (usluge za električnu energiju i usluge grejanja);
– troškove komunalnih usluga (usluge vodovoda i kanalizacije, usluge redovnog održavanja, kao što su: zaštita imovine, čišćenja, odvoz otpada i ostale komunalne usluge, kao što je naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i slično).
422 – Troškovi putovanja
Sredstva u okviru ove aproprijacije ekonomske klasifikacije, obezbeđuju se za finansiranje troškova službenih putovanja u zemlji i inostranstvu, troškove prevoza, smeštaja i dnevnica (ishrane) na službenom putu, troškove prevoza u javnom saobraćaju po službenom poslu, transportne troškove službe i sl; u Vojsci za troškove nagradnog odsustva, naknade za prevoz kod korišćenja odsustva zbog privatnih poslova, odsustva za oporavak, odsustva radi obilaska porodice po osnovu odvojenog života zbog premeštaja u drugo mesto službovanja i sl, angažovanje vozila pravnih i fizičkih lica van Vojske. Takođe, obezbeđuju se sredstva za troškove putovanja učenika koji učestvuju na republičkim i međunarodnim takmičenjima i ostali troškovi transporta.
423 – Usluge po ugovoru
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji opredeljuju se sredstava za:
– administrativne usluge (usluge prevođenja, sekretarske usluge, računovodstvene usluge i ostale administrativne usluge);
– usluge održavanja računara i izrade odgovarajućih softvera;
– usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih;
– usluge informisanja (štampanje biltena, časopisa ili publikacija, usluge informisanja javnosti i odnosa sa javnošću – usluge reklamiranja, angažovanje produkcijskih kuća za medijske usluge radija i televizije);
– usluge revizije, advokatske usluge, pravne usluge i ostale stručne usluge;
– kotizacije za seminare i stručna savetovanja, izdaci za stručne ispite, objavljivanje tendera i informativnih oglasa;
– domaćinstvo i ugostiteljstvo (pranje, čišćenje, ugostiteljske usluge i reprezentacija);
– angažovanje lica po ugovoru o delu (pravno zastupanje pred domaćim i međunarodnim sudovima, veštačenja i sl), sistematski pregled zaposlenih;
424 – Specijalizovane usluge
Usluge za potrebe realizacije značajnih projekata iz raznih oblasti, koje nisu standardno klasifikovane u kontnom planu, a pojedinačno se različito (nestandardno) iskazuju kod budzetskih korisnika.
U specijalizovane usluge se klasifikuju, i to:
– poljoprivredne usluge (usluge zaštite životinja i bilja);
– usluge obrazovanja, kulture i sporta;
– medicinske usluge (zdravstvena zaštita po ugovoru, zdravstvena zaštita po konvenciji, usluge javnog zdravstva – inspekcija i analiza, laboratorijske usluge i ostale medicinske usluge);
– usluge održavanja autoputeva, nacionalnih parkova i prirodnih površina;
– usluge očuvanja životne sredine, usluge nauke i geodetske usluge, kao i ostale specijalizovane usluge.
Preko ove ekonomske klasifikacije realizuju se projekti Ministarstva nauke u skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti.
425 – Tekuće popravke i održavanja
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji obezbeđuju se sredstva za popravke i održavanje zgrada i opreme, nameštaja, popravke električne i elektronske opreme, administrativne opreme, voznog parka, ostale opreme, kao i popravke i održavanje poslovnog prostora (zidarski, stolarski, molerski, vodoinstalaterski, eletričarski i sl. radovi); održavanje opreme za poljoprivredu, opreme za očuvanje životne sredine i nauku, medicinske i laboratorijske opreme, opreme za obrazovanje, sport i kulturu, vojsku, javnu bezbednost.
426 – Materijal
Pod rashodima materijala podrazumevaju se:
– administrativni materijal (kancelarijski materijal, zaštitna ili radna odeća i uniforme);
Sredstva iskazana na ovoj ekonomskoj klasifikaciji, ne mogu se odnositi na sredstva potrebna za rashode za radnu odeću (odeća i cipele) i službenu odeću, osim u slučajevima da je radna odeća propisana. Pravo na planiranje sredstava za rashode za radnu uniformu (odeća i cipele), službenu odeću, uniforme i zaštitna odela, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe imaju oni državni organi i organizacije koji imaju zaposlene na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, i to: poslove inspekcijskog i drugog nadzora; poslove vozača; poslove hidroloških i geodetskih merenja na terenu, avio snimanja, rukovanja fotogrametrijskim instrumentima i laboratorije; poslove vezane za rad na protivgradnim poligonima, radarima i izolovanim meteorološkim stanicama; laboratorijske i druge slične poslove koji se obavljaju hemikalijama opasnim po zdravlje; poslove koji su izloženi stalnoj buci visokog intenziteta koja potiče od uređaja koji se koriste u radu; poslove sudskog i administrativnog izvršenja; poslove arhivskog manipulanta i arhivskog deopa; poslove dostavljača, kurira i spremačica; poslove programera, operatera i organizatora rada na računarima; poslove fizičkog obezbeđenja, protivpožarne zaštite, stražara, čuvara i portira; poslove daktilografa, ložača, perača vozila, telefoniste i zaposlenih u bifeu – restoranu; poslove zaposlenih u štampariji.
– materijal za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih (glasila o propisima, stručna literatura i sl;
– materijal za saobraćaj (izdaci za gorivo, benzin, dizel gorivo, mazivo i ostali materijal za prevozna sredstva);
– materijal za domaćinstvo (proizvodi za čišćenje, higijenski proizvodi);
– materijal za ugostiteljstvo (materijal za pripremanje hrane i piće);
– materijal za poljoprivredu (hrana za životinje, prirodna i veštačka đubriva, seme, biljke i ostali materijal za poljoprivredu;
– materijal za očuvanje životne sredine (za meteorološka merenja, za istraživanje i razvoj, testiranje vazduha, testiranje vode, tla i ostali materijali za očuvanje životne sredine i nauku);
– materijali za posebne namene (zastave, plombe za pečatiranje, rezervni delovi, alat i sitan inventar).
Subvencije
451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iskazuju se tekuće i kapitalne subvencije, i to:
– javnom železničkom saobraćaju;
– za vodoprivredu, poljoprivredu;
– ostalim javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Ostali rashodi
481 – Dotacije nevladinim organizacijama
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iskazuju se dotacije nevladinim organizacijama, i to:
– organizacijama koje pružaju pomoć domaćinstvima, dotacije u naturi, Crvenom krstu Srbije;
– sportskim i omladinskim organizacijama (sportskim savezima);
– etničkim zajednicama i manjinama;
– verskim zajednicama;
– ostalim udruženjima građana i političkim strankama.
484 – Naknade štete za povrede ili štetu nanetu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka
Sredstva ove aproprijacije namenjena su za izmirivanje obaveza po osnovu procene štete (postupak za utvrđivanje procene štete nastale usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka sprovode opštinske komisije) čiju ukupnu vrednost prethodno verifikuje Vladina komisija za izmirivanje štete nanete usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka.
Izdaci za nefinansijsku imovinu
511, 512, 513 i 515 – Zgrade i građevinski objekti, Mašine i oprema, Ostale nekretnine i oprema, Nematerijalna imovina
511 – sredstva u okviru ove aproprijacije obezbeđuju se za: kupovinu zgrada i objekata, izgradnju zgrada i objekata, kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje (procena izvodljivosti, izrada idejnih projekata i projektne dokumentacije);
512 – saobraćajna oprema (najčešće za automobile, kombije, terenska vozila, kamione, traktore, čamce, brodove helikoptere, avione i sl.); administrativna oprema (nameštaj i ugradna oprema, računarska oprema, mreže za računarsko povezivanje, telefonske centrale sa pripadajućim instalacijama i aparatima, telefoni, mobilni telefoni, elektronska oprema, oprema za domaćinstvo – uređaji za restorane i kafe bifee, oprema za obrazovanje i kulturu, medicinska oprema i oprema za vojsku i javnu bezbednost; knjige u biblioteci, umetnička dela, prirodne retkosti i sl;
513 – 515 – ostala osnovna sredstva (kompjuterski softveri, umetnička dela, prirodne retkosti, kultivisana imovina – stoka, višegodišnji zasadi, izdaci za patente i tehnologiju, tehničku dokumentaciju, licence, koncesije, zaštitni znak, industrijska zaštitna prava, zanatska i slična prava, ostala zaštićena prava i intelektualna svojina, prava korišćenja imovine u tuđem vlasništvu, priključak na telefonske linije i ostala nematerijalna prava).
Nabavka finansijske imovine
621 – Nabavka domaće finansijske imovine
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iskazuje se nabavka domaćih hartija od vrednosti, izuzev akcija, krediti ostalim nivoima vlasti, krediti finansijskim institucijama, krediti fizičkim licima i domaćinstvima, krediti domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima, nabavka domaćih akcija i ostalog kapitala (učešće kapitala u domaćim nefinansijskim javnim preduzećima i institucijama, učešće kapitala u domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima i učešće kapitala u domaćim poslovnim bankama).
III. OBRAZLOŽENjE PREDLOGA POTREBNIH SREDSTAVA PO KORISNICIMA BUDžETA (RASHODI)
U budzetskoj proceduri Ministarstvo finansija razmatra zahteve korisnika budzetskih sredstava sadržane u predlozima njihovih finansijskih planova, koji su u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu iskazani na programski način.
Programski budzet raspoređuje budzetska sredstava prema nameni. Ovako predstavljeni rashodi omogućavaju lakše praćenje efekata utrošenih sredstava kao i evaluaciju da li se sredstva troše u skladu sa ciljevima Vlade.
U delu Obrazloženje – Programske informacije nalaze se obrazloženja programskih struktura koje su dostavili budzetski korisnici uz predloge finansijskih planova.
IV. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), kako bi se sprečile štetne posledice na rad državnih organa i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Objektivne okolnosti i događanja koja su se desila u toku zakonske procedure za pripremu Zakona, prouzrokovale su prolongiranje rokova iz budzetskog kalendara u pogledu usvajanja predloga budzeta, posebno imajući u vidu dogovore između Vlade i misije Međunarodnog monetarnog fonda povodom Stand-by aranžmana iz predostrožnosti. Stoga, donošenje ovog zakona i predloga odluka po hitnom postupku potrebno je radi neophodnih materijalnih i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje i finansiranje državnih organa i organizacija. Stoga je radi obezbeđenja finansiranja ostvarivanja prava i dužnosti Republike utvrđenih Ustavom i zakonom, potrebno da se omogući nesmetano izvršavanje rashoda, s obzirom da fiskalna godina počinje od 1. januara 2017. godine. U slučaju da se Zakon donese 31. decembra 2016. godine, bila bi dovedena u pitanje redovna dinamika izvršavanja rashoda Republike, a time i izvršavanje funkcija i nadležnosti Republike. Posebno bi bilo ugroženo finansiranje penzija, socijalnih davanja i obezbeđivanje sredstava za isplatu plata u javnim službama i državnim organima, tj. od 1. januara 2017. godine, kada i počinje budzetska godina prema Zakonu o budzetskom sistemu.