VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu?
Nesreće su jedan od najznačajnijih problema u različitim oblastima sektora transporta, jer mogu da izazovu ljudske žrtve, značajan gubitak vrednosti imovine, ugrožavanje životne sredine i poremećaje različitih funkcija društva. Građani i transportni radnici treba da imaju na raspolaganju transportni sistem koji odgovara njihovim očekivanjima kako u pogledu potreba, tako i u pogledu bezbednosti.
Ovaj zakon će imati direktan uticaj na subjekte vazdušnog i železničkog saobraćaja, naročito na Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju koji primenjuje navedeni zakon, prevozioce u određenom vidu saobraćaja, regulatorna tela, tako i indirektno na korisnike usluga (putnici, špediteri, roba, pošta). U delu koji se odnosi na istražni postupak u oblasti vodnog saobraćaja, nisu predviđene izmene i dopune.
U praksi, od značaja je rešenje kojim Zakon u oblasti vazdušnog saobraćaja uvodi novi pojam „savetnik” koga definiše kao lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija u cilju pomoći njenog ovlašćenog predstavnika tokom bezbednosne istrage, čime se obezbeđuje aktivna uloga predstavnika države u istrazi, što do sada nije bio slučaj.
Kada je reč o Centru, koji je nadležan za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, ovim zakonom se preciznije određuje njegova nadležnost unošenjem izmene u članu 7. stav 1. tačka 1) podtačka (5) Zakona, propisujući da Centar prikuplja i analizira sve podatke koji se odnose na bezbednost vazdušnog saobraćaja naročito u svrhu sprečavanja udesa ili ozbiljnih nezgoda, ukoliko te aktivnosti ne utiču na nezavisnost Centra i ne podrazumevaju nikakve delatnosti u pogledu regulatornih, administrativnih i pitanja koja se odnosi na standardizaciju.
Veliki značaj u praksi imaće i odredba kojom se propisuje da Centar u oblasti železničkog saobraćaja može zatražiti stručnu ili tehničku pomoć od istražnih organa drugih država ili Evropske agencije za železnice (ERA), čime se obezbeđuje celovitiji i efikasniji rad Centra.
Imajući u vidu da će predložena rešenja detaljno regulisati oblast istraživanja nesreća, očekuje se pozitivan uticaj na društvo jer će se sprovođenjem istraga i davanjem preporuka i smernica učesnicima u saobraćaju povećati bezbednost saobraćaja i smanjiti mogućnosti nesreća i nezgoda, a koje mogu da izazovu ljudske žrtve, značajan gubitak vrednosti imovine, ugrožavanje životne sredine i poremećaje različitih funkcija društva.
Donošenje ovog zakona omogućiće dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, što je strateški cilj Republike Srbije.
Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi?
Primena ovog zakona neće izazvati značajne nove troškove građanima i privredi, s obzirom da se njegovim odredbama postojeća rešenja ne menjaju značajno, već se postojeća unapređuju i uređuju na jasniji i detaljniji način.
Da li su pozitivne posledice donošenja ovg zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
S obzirom da će donošenje ovog zakona preciznije urediti istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća, ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju, nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage i postupak istraživanja, to svakako opravdava sve troškove koje će ovaj zakon eventualno stvoriti.
Da li ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Preciziranim uređivanjem sistema u oblasti istraživanja nesreća značajno će se podstaći interesovanje domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica za ulaganja u oblast saobraćaja jer istraživanje nesreća indirektno stvara povoljniji ambijent za razvoj transportne delatnosti.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Nacrtu zakona?
Da. U pripremi ovog zakona održano je više radnih sastanaka u kojima su, osim predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao ovlašćenog predlagača, učestvovali i davali svoje primedbe i sugestije predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju. Ujedno je Odbor za privredu i finansije Vlade doneo Zaključak kojim se prihvata predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona. Takođe, ističe se da su u samom postupku izrade Nacrta zakona, učestvovali svi subjekti regulacije na koje se Zakon odnosi, te konačan tekst predstavlja usaglašane stavove svih strana učesnika u postupku izrade.
Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da se bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava?
Pored uobičajenih mera kojima se ovaj zakon izvršava, predviđeno je i donošenje podzakonskog akta.
S tim u vezi navodi se donošenje sledećeg podzakonskog akta:
Članom 18. Predloga zakona predviđa se izmena člana 32. Zakona i propisuje se da Ministar bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju koje vrši Centar.