Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

II. Razlozi za donoŠenje zakona i ciljevi koji se ostvaruju

Oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji uređena je Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 i 66/15 – dr. zakon), koji je stvorio pretpostavku za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva s propisima Evropske unije, što predstavlja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Osnovni razlozi za izmenu i dopunu Zakona o vazdušnom saobraćaju jesu dalje usklađivanje sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Kada je reč o primeni međunarodnih standarda i preporučene prakse Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), posebno treba naglasiti dodavanje nove glave Zakona koja je u potpunosti usklađena sa Aneksom 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.

Donošenjem ovog zakona, takođe se preciziraju, ispravljaju i osavremenjuju mnoge odredbe, čime će se otkloniti uočeni problemi u vezi sa njihovom primenom u praksi i istovremeno se omogućava da se popune identifikovane pravne praznine.

Istovremeno, ovim zakonom se vrši i usklađivanje pojedinih njegovih odredaba sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36/15) u skladu sa sugestijama Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor.

Ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih pitanja i za uređivanje ove oblasti, izuzev donošenja ovog zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA

Članom 1. vrši se izmena člana 3. Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji sadrži definicije pojmova. Ovo je, sa jedne strane, uslovljeno unošenjem nove glave Zakona koja reguliše transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju, usled čega je potrebno definisati pojmove koji se koriste u toj glavi Zakona. Takođe, vrši se i dalje usklađivanje sa ICAO definicijama.

Članom 2. vrši se izmena člana 8. Zakona tako što se naziv člana upodobljava njegovoj sadržini. Takođe, iz teksta se briše da se letenje iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata vrši u skladu sa instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja, jer se usluga kontrole letenja pruža svim vazduhoplovima, a ne samo onima koji lete iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata.

Članom 3. predviđeno je brisanje člana 11. Zakona koji se odnosi na iskakanje padobranaca. Naime, pravilo koje se odnosi na iskakanje padobranaca uzlazi u širi korpus pravila kojima se reguliše letenje vazduhoplova, a ta pravila su objedinjena u Pravilniku o letenju vazduhoplova („Službeni glasnik RS”, broj 61/15). Iz tog razloga ne postoji potreba da to jedno pravilo bude posebno navedeno u Zakonu.

Članom 4. se iz člana 16. stav 2. Zakona briše pozivanje na priručnik o upravljanju bezbednošću, s obzirom da se dokumentacija koja je sastavni deo sistema za upravljanje bezbednošću razlikuje u zavisnosti od složenosti vazduhoplovnih subjekata, te ovaj priručnik nije uvek obavezan deo sistema.

Članom 5. se vrši izmena člana 17. Zakona. stav 1. ovog člana više ne upućuje na priručnik o upravljanju bezbednošću iz razloga koji su navedeni za izmenu člana 16. Zakona. Takođe, ovim članom se izričito kaže da cilj prijavljivanja događaja nije utvrđivanje krivce ili odgovornosti, već prevencija udesa i nezgoda. Kako bi se preventivne mere mogle preduzeti, potrebno je da Direktorat dobija što veći broj podataka o događajima iz najrazličitijih izvora, a koje on potom analizira i izvodi zaključke usmerene na unapređenje bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu. U tom smislu je potrebno, kroz zaštitu podataka o ličnosti i odgovarajuću tajnost prikupljenih podataka, motivisati i ohrabriti lica koja događaj prijavljuju, da uvek prijave događaj.

Članom 6. se dopunjuje član 22. Zakona novim stavom kojim se precizira da Vojska Srbije i nadležne jedinice pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi vrše identifikaciju vazduhoplova u vazdušnom prostoru za potrebe zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije.

Članom 7. menjaju se st. 2. i 3. člana 23. Zakona, prvenstveno radi terminološkog usklađivanja pojmova koji se koriste u tekstu, te se pojmovi dirigovani i nedirigovani leteći objekti zamenjuju pojmovima bespilotni vazduhoplov. Takođe, predviđa se obaveza pribavljanja odobrenja Direktorata (koje se izdaje po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane) za letenje stranih bespilotnih vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije (umesto dosadašnjeg rešenja po kome je bilo potrebno pribaviti samo dozvolu ministarstva odbrane). Ovom izmenom se uspostavlja značajna koordinacija dva nadležna organa u nadziranju stranih bespilotnih vazduhoplova u cilju podizanja nivoa bezbednosti..

Članom 8. se vrši izmena člana 25. stav 2. Zakona. Naime, prema važećem rešenju za podnošenje plana leta stranog vazduhoplova koji obavlja vanredni avio-prevoz neophodno je da Direktorat uvek prethodno odobri taj let. S obzirom da je pojedinim međunarodnim ugovorima previđeno da odobrenje nije uvek potrebno, nužno je usaglasiti zakonsku odredbu.

Članom 9. se vrši izmena člana 26. Zakona, na način da se predviđa da akt o procedurama za postupanje nadležnih organa u slučaju terorističkih pretnji iz vazdušnog prostora, koji donosi Vlada, Vladi zajednički predlažu ministar nadležan za poslove odbrane i ministar nadležan za unutrašnje poslove, s obzirom da su oba ministarstva nadležna za sprečavanje terorizma.

Članom 10. je predviđeno brisanje stava 2. u članu 27. Zakona, imajući u vidu izmene ostalih članova Zakona. Naime, umesto rešenja da jedinicu za civilno-vojnu koordinaciju (koja ovom izmenom Zakona menja naziv u jedinicu za upravljanje vazdušnim prostorom) osniva ministarstvo nadležno za poslove odbrane, kasnijim članovima ovog zakona predviđa se formiranje ove jedinice na osnovu posebnog ugovora između tog ministarstva, i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (u okviru koga se ova jedinica i nalazi).

Članom 11. se vrši dopuna člana 30. stav 3. Zakona kako bi se predvidelo da akt o upravljanju vazdušnim prostorom Vladi predlaže ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane, s obzirom na tesno povezane nadležnosti dva ministarstva u ovoj oblasti.

Članom 12. se u članu 34. Zakona vrši izmena naziva jedinice za civilno-vojnu koordinaciju u jedinicu za upravljanje vazdušnim prostorom, kako bi se nazivom ove jedinice izrazila njena nadležnost i istovremeno pojam usaglasio sa pojmom koji se koristi u relevantnim međunarodnim propisima iz ove oblasti.

Članom 13. vrše se izmene člana 35. Zakona i predviđa se da se jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom formira posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi. Naime, nije reč o jedinici koju osniva ministarstvo odbrane, već o telu koje se nalazi u okviru pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (Kontroli letenja Srbije i Crne Gore) koje obavlja poslove pre-taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom. Kako je članom 30. Zakona predviđeno da upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, to će predmet tog akta biti i način rada jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom, te se iz člana 35. briše stav 4. koji predviđa da način rada predmetne jedinice propisuje ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Članom 14. se vrši izmena člana 41. Zakona. Sa jedne strane, bilo je potrebno u tekst Zakona uneti opšteprihvaćeni pojam procedura za instrumentalno letenje, a sa druge strane predvideti da je za izradu ovih procedura neophodno da pružalac usluga kontrole letenja bude posebno ovlašćen od strane Direktorata.

Članom 15. vrše se dopune člana 43. Zakona kako bi se definisali učesnici u procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i upravljanja kapacitetom, utvrdile njihove obaveze i predvideo pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim bi se ova pitanja detaljnije regulisala.

Članom 16. vrši se preciziranje člana 46. stav 1. Zakona. Naime, iz važeće formulacije proizilazi da usluga kontrole letenja obavezno obuhvata i pokretanje akcije traganja i spasavanja, iako je za pokretanje akcije nadležan prvenstveno spasilačko-koordinacioni centar.

Članom 17. se vrši izmena člana 56. stav 3. Zakona time što se na bolji način definiše pojam aerodromskog meteorološkog biroa.

Članom 18. se menja član 61. Zakona. Sa jedne strane, bilo je neophodno naglasiti da je reč o jednoj od usluga (u vazdušnoj plovidbi), kako je definisano u dokumentima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Pojam traganja i spasavanja je, takođe, bilo potrebno proširiti kako bi se izrazilo da nije reč samo o merama koje se primenjuju u slučaju udesa, već i u slučaju kada se vazduhoplov nalazi u stanju nužde. Istovremeno, bilo je potrebno Zakonom predvideti da se o registrovanim predajnicima za slučaj nužde vodi evidencija, kao i da usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica mora da bude dostupna 24 časa dnevno.

Članom 19. se u tekst Zakona dodaje novi član 61a koji definiše oblast traganja i spasavanja i predviđa mogućnost da ova oblast obuhvati i teritoriju druge države ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, ali i da organ druge države nadležan za traganje i spasavanje može učestvovati u operacijama traganja i spasavanja na teritoriji Republike Srbije.

Članom 20. se vrši izmena člana 62. Zakona da bi se detaljnije odredili učesnici u pružanju usluge traganja i spasavanja, ali i propisala obaveza organizovanja vežbi tih učesnika, kako bi se usluga pružila na najbolji mogući način.

Članom 21. se menja član 90. Zakona kako bi se detaljnije uredilo proglašenje linije u javnom interesu. Takođe, propisana je i obaveza ministra nadležnog za poslove saobraćaja da o nameri proglašenja linije u javnom interesu i planiranom datumu njenog uvođenja obavesti aerodrome koje linija povezuje i avio-prevozioce koji obavljaju avio-prevoz na toj liniji.

Članom 22. se menja član 91. Zakona kako bi se Zakonom jasno utvrdili uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi Direktorat izdao odobrenje stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom. U slučaju da obavljanje zahtevanog saobraćaja nije regulisano međunarodnim ugovorom, uvodi se obaveza stranog avio-prevozioca da pribavi izjavu o saglasnosti srpskih avio-prevozilaca koji su ovlašćeni i osposobljeni za obavljanje zahtevanog javnog avio-prevoza, čime se štiti interes domaćih avio-prevozilaca, a u skladu sa praksom kakva postoji u najvećem broju država. U određenim slučajevima (ako ne postoji relevantan međunarodni ugovor, a strani avio-prevozilac podnese zahtev za obavljanje redovnog avio-prevoza ili serije od više od četiri leta u vanrednom avio-prevozu putnika sa teritorije Republike Srbije za čije je obavljanje ovlašćen i osposobljen domaći avio-prevozilac) propisuje se i obaveza pribavljanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Ovim članom se propisuju i uslovi pod kojima Direktorat može da stavi van snage odobrenje izdato stranom avio-prevoziocu.

Članom 23. se vrši dopuna člana 92. Zakona kojom se propisuje zabrana diskriminacije u pogledu određivanja cene prevoza.

Članom 24. se vrše izmene člana 94. Zakona, koje su, sa jedne strane uslovljene novom definicijom reda letenja koja je uneta u član 3. Zakona, a sa druge strane potrebom da se precizira da se dodela slotova vrši samo na koordinisanim aerodromima, a ne i na aerodromima sa usklađenim redom letenja.

Članom 25. menja se član 98. Zakona koji se odnosi na vazduhoplovne manifestacije i uvodi obaveza organizatora da od jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom zatraži alokaciju vazdušnog prostora za održavanje takve manifestacije. Takođe, propisano je da odobrenje za održavanje vazduhoplovne manifestacije koje izdaje Direktorat, zavisi od ispunjenosti uslova za bezbedno odvijanje planiranih vazduhoplovnih aktivnosti.

Članom 26. se precizira norma u članu 101. stav 1. Zakona. Naime, u momentu zaključivanja ugovora sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane kojim bi se omogućilo korišćenje vojnog aerodroma kao mešovitog, druga ugovorna strana još nema svojstvo civilnog operatera aerodroma, pa se ovaj pojam zamenjuje pojmom „fizičko ili pravno lice koje namerava da postane civilni operater”.

Članom 27. se menja član 103. stav 3. Zakona, kako bi obuhvatio ne samo aerodrome namenjene za javni avio-prevoz, već i one koji nisu namenjeni za javni avio-prevoz, ali su otvoreni za javnu upotrebu.

Članom 28. se u članu 105. stav 1. Zakona pojam asfaltirane poletno-sletne staze zamenjuje ispravnijim terminom – poletno-sletna staza sa kolovoznim zastorom.

Članom 29. se dopunjuje stav 1. člana 106. Zakona kako bi obuhvatio i aerodrome namenjene za obuku pilota.

Čl. 30. i 31. se vrše izmene člana 115. stav 3. i člana 116. Zakona radi njihovog usaglašavanja sa relevantnim propisima o izgradnji.

Članom 32. vrše se izmene člana 122. Zakona kako bi se razdvojile i jasnije odredile obaveze operatera aerodroma i nadležnog organa državne uprave i lokalne samouprave u pogledu mera koje se moraju preduzimati radi smanjenja opasnosti po vazdušni saobraćaj od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i njegovoj okolini.

Članom 33. vrše se izmene člana 123. Zakona radi terminološkog usklađivanja sa drugim odredbama Zakona, kao i da bi se predvidele dodatne mere za sprečavanje nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja aerodromu.

Članom 34. vrše se izmene i dopune člana 133. Zakona. Cilj ovih izmena, sa jedne strane, jeste da se plaćanja aerodromskih naknada, kojih su trenutno oslobođeni samo domaći državni vazduhoplovi, oslobode i domaći i strani vazduhoplovi koji učestvuju u traganju i spasavanju na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju humanitarne letove.Članom 35. se vrši izmena člana 138. Zakona kako bi se jasnije odredile kategorije vazduhoplova koje se ne upisuju u Registar vazduhoplova, već u Evidenciju vazduhoplova.

Članom 36. se vrše izmene člana 139. Zakona, nastale kao posledica izmene člana 138. Zakona. S obzirom da se predloženom izmenom člana 138. amaterski proizvedeni vazduhoplovi više ne upisuju u Registar vazduhoplova, već u Evidenciju vazduhoplova, to je imalo za posledicu brisanje stava 2. u članu 139. Zakona. Da bi se izbeglo da vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji je strano fizičko ili pravno lice pribavlja saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja za upis u Registar, pre nego što je utvrđeno da li je vazduhoplov upisan u strani registar i pre nego što je utvrđeno da li je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju, izbrisan je stav 3. i dopunjen stav 1. člana 139. Zakona.

Članom 37. se menja član 144. Zakona kako bi se predvidele dodatne mere koje treba da garantuju tačnost podataka upisanih u vlasničko-korisnički i založni list Registra vazduhoplova, kao i da bi se omogućilo propisivanje prekršajne odredbe za vlasnike, odnosno korisnike vazduhoplova koji ne prijave promenu podataka upisanih u Registar vazduhoplova.

Članom 38. se vrše izmene člana 156. Zakona. Naziv člana se upodobljava njegovoj sadržini, jer je greška u konstrukciji samo jedan od razloga zbog kojih se može izdati nalog za plovidbenost.

Članom 39. menja se član 173. Zakona kako bi se pod proverom stručne osposobljenosti vazduhoplovnog osoblja podrazumevala ne samo provera koju vrše ovlašćeni ispitivači i procenjivači, već i polaganje ispita za sticanje dozvola određenih kategorija vazduhoplovnog osoblja koje neposredno sprovodi Direktorat. Takođe, izmenom člana se garantuje i pravo ispitivača i procenjivača na nadoknadu za njihov rad.

Članom 40. se dopunjuje član 187. stav 1. Zakona kako bi se propisala obaveza vazduhoplovnog osoblja kome se, shodno Zakonu, izdaje sertifikat, da taj sertifikat ima pri sebi dok je na dužnosti.

Članom 41. dopunjuje se član 192. Zakona kako bi se jasno ustanovilo pravo stručnjaka koji učestvuju u radu drugostepene lekarske komisije na nadoknadu za svoj rad u toj komisiji.

Članom 42. se menja član 198. Zakona zbog neophodnosti da se detaljnije utvrde prava i dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica. U tom smislu su naročito značajna ovlašćenja koja se izmenom ovog člana daju vođi vazduhoplova radi prevazilaženja neželjenih situacija koje mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova i lica u njemu.

Članom 43. predviđa se brisanje stava 2. u članu 200. Zakona, s obzirom da je obaveza koja je njime propisana u delokrugu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Članom 44. predviđa se brisanje člana 202, s obzirom da je predmetna materija već regulisana propisima iz oblasti životne sredine.

Članom 45. se vrše izmene člana 203. Zakona, te se pored obaveze stalnog merenja buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova, predviđa i mogućnost da ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, donese odluku o operativnim ograničenjima, ako je nivo buke iznad propisanih graničnih vrednosti. Istovremeno se predviđa pravni osnov za donošenje propisa Vlade kojim će se utvrditi uslovi za donošenje odluke o operativnim ograničenjima.

Članom 46. se tekst Zakona dopunjuje novom Glavom desetom (čl. 204-217), koja se odnosi na transport opasne robe vazdušnim putem. Naime, donošenjem Zakona o transportu opasne robe („Službeni glasnik RS”, broj 104/16) stavljen je van snage Zakon o transportu opasnog tereta („Službeni glasnik RS”, broj 88/10), osim pojedinih odredaba koje su nastavile da se primenjuju na transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju. Međutim, kako bi se transport opasne robe vazdušnim putem uredio na potpun i celovit način, bilo je potrebno ovu materiju urediti dopunom Zakona o vazdušnom saobraćaju. Ovom glavom Zakona se dosledno preuzimaju obavezujući međunarodni standardi u ovoj oblasti, sadržani u Aneksu 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, a koji se odnose na: uslove pod kojima je dozvoljeno vršiti transport opasne robe, davanje izuzeća, davanje odobrenja stranom avio-prevoziocu, klasifikaciju opasne robe, njeno pakovanje, ambalažu, označavanje i obeležavanje, obaveze pošiljaoca opasne robe, obaveze operatera vazduhoplova, obaveze vođe vazduhoplova, kao i na obaveštavanje i stručnu obuku zaposlenih na poslovima u transportu opasne robe.

Članom 47. vrši se izmena člana 221. Zakona kako bi se preciziralo da se donošenjem Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu moraju primeniti međunarodni standardi i preporuke koji su sadržani u Aneksu 17 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Dokumentu 30 (Deo II) Međunarodne konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC). Takođe, dodatno se uređuje sadržaj Nacionalnog programa, staranje o njegovoj primeni i obaveza donošenja Programa za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Programa obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Članom 48. se vrši izmena člana 224. Zakona. Pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja se oslobađaju obaveze izrade sopstvenog programa za obezbeđivanje, s obzirom da su u obavezi da primenjuju one mere koje su propisane u programu za obezbeđivanje avio-prevozilaca kojima pružaju uslugu. Stav 5. je izmenjen kako bi obavezom izrade, ažuriranja i primene procedura za primenu mera obezbeđivanja bili obuhvaćeni ne samo operateri aerodroma koji poseduju dozvolu, već i operateri koji poseduju saglasnost za korišćenje aerodroma na kojem se obavlja komercijalno letenje.

Članom 49. se tekst Zakona dopunjuje novim članom 224a koji se odnosi na mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i bezbednosnu procenu rizika. Utvrđuju se uslovi pod kojima se primenjuju preventivne, pojačane ili alternativne mere obezbeđivanja, u zavisnosti od bezbednosne procene rizika koju obavljaju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i službe bezbednosti u saradnji sa subjektima na koje se procena rizika odnosi.

Čl. 50. i 51. se vrši izmena čl. 225 – 228. Zakona. Pored kontrolisane i obezbeđivano-restriktivne zone aerodroma, sada se definiše i javna zona aerodroma i određuju obaveze operatera aerodroma u vezi sa određivanjem i razgraničenjem ovih zona. Pored kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja koji se obavljaju na aerodromu čiji operater poseduje sertifikat aerodroma, utvrđuje se i obaveza sprovođenja nadgledanja i patroliranja, ali i detaljnije definišu slučajevi u kojima je zabranjen ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu. Takođe, propisuje se obaveza da tehnička oprema koja se koristi za pregled obezbeđivanja mora da ispunjava propisane standarde. Utvrđuje se i obaveza posedovanja dozvole za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanja i patroliranja, kao i odgovarajući izuzeci. Istovremeno se utvrđuju obaveze operatera aerodroma da obezbedi odgovarajući prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja, prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja, kao i odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih naprava, ili opremu za bezbedan transport eksplozivnih naprava.

Članom 52. se tekst Zakona dopunjuje novim članom 230a kojim se daje ovlašćenje avio-prevoziocima da formiraju listu putnika neprihvatljivog ponašanja, kao i da takvim putnicima uskrate pravo na prevoz svojim vazduhoplovima. Reč je o bezbednosnoj meri koja se primenjuje na one putnike čije je ponašanje više puta evidentirano kao problematično i koji su takvim ponašanjem remetili javni red i mir ili bezbednost leta, bezbednost drugih putnika ili članova posade.

Članom 53. se vrši izmena člana 231. Zakona na način da se detaljnije uređuje izdavanje znaka identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i za pristup kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima izvan aerodroma. Propisuju se obaveze izdavaoca znaka identifikacije, ali i obaveze lica kome je znak identifikacije izdat.

Članom 54. se vrši izmena člana 231a Zakona, detaljno reguliše postupak bezbednosne provere i propisuju uslovi za utvrđivanje postojanja bezbednosne smetnje za izdavanje znaka identifikacije. Istovremeno se utvrđuju i podaci koji se obrađuju u postupku bezbednosne provere.

Članom 55. se tekst Zakona dopunjuje novim članom 231b. Izmenom Zakona se, pored testa mera obezbeđivanja uvodi još jedna metoda kontrole kvaliteta – ispitivanje obezbeđivanja, koje predstavlja unapred najavljenu sveobuhvatnu analizu rada operatera aerodroma, avio-prevozioca ili drugih subjekata koji obavljaju poslove u vezi sa obezbeđivanjem u vazduhoplovstvu, a koja ima za cilj utvrđivanje slabih tačaka koje bi mogle da se iskoriste za izvršenje radnji nezakonitog ometanja.

Članom 56. vrši se izmena stava 5. u članu 244. Zakona. Naime, u važećem tekstu Zakona navedeno je da se taksa plaća za sprovođenje provere na zahtev objekta provere. Izmenom stava 5. se precizira da se taksa odnosi i na osnovnu i na periodičnu proveru. Periodična provera se može sprovesti i bez podnošenja zahteva stranke, s obzirom da se značajan broj sertifikata koji se izdaju vazduhoplovnim subjektima izdaje na neodređeno vreme. Takvi sertifikati, ipak, podležu periodičnoj proveri koja se sprovodi u unapred utvrđenim intervalima, kako bi se obezbedilo da imaoci takvih sertifikata i dalje ispunjavaju propisane uslove. Taksa se ne plaća za one provere koje su finansirane u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom (npr. provere Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o. koje se finansiraju iz sredstava ostvarenih od rutnih naknada, u skladu sa Multilateralnim sporazumom o rutnim naknadama).

Članom 57. vrši se izmena člana 250. Zakona kako bi se, u skladu sa članom 48. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36/15) omogućilo da se obavljanje pojedinih stručnih poslova vazduhoplovne inspekcije može poveriti licu koje ne ispunjava sve uslove za sticanje zvanja vazduhoplovnog inspektora, ali poseduje specijalističko znanje kakvo je neophodno za vršenje tih stručnih poslova. Ovde se naročito imala u vidu potreba da se prevaziđe problem nedovoljnog broja vazduhoplovnih inspektora sa važećom pilotskom dozvolom i relevantnim ovlašćenjima. Takođe, izmena ovog člana tiče se i brisanja pojma letilišta i terena, s obzirom da se više ne koristi u tekstu zakona. Istovremeno, vrši se i usklađivanje sa pojmovima iz Zakona o inspekcijskom nadzoru na način što se dosadašnji pojam objekta inspekcijskog nadzora zamenjuje pojmom nadzirani subjekat.

Čl. 58. i 59. vrši se dalje terminološko i drugo usklađivanje čl. 251, 252. i 255. Zakona sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru i predviđa ovlašćenje vazduhoplovnog inspektora da, pored podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i krivične prijave, za određene prekršaje propisane ovim zakonom, a za koje je novčana kazna određena u fiksnom iznosu izda prekršajni nalog.

Članom 60. se menja član 257. Zakona koji je do sada propisivao da žalba na rešenje vazduhoplovnog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja (s obzirom da je reč o rešenjima koja se donose radi zaštite bezbednosti vazdušnog saobraćaja). Izmenom zakona predviđena je mogućnost da vazduhoplovni inspektor može iz opravdanih razloga u rešenju odrediti da žalba odlaže njegovo izvršenje.

Čl. 61. i 62. menjaju se čl. 258. i 260. Zakona koji sadrže prekršajne odredbe. Sa jedne strane, ove izmene su posledica prethodno izvršenih izmena. Sa druge strane, izmena čl. 258. i 260. uslovljena je i neophodnošću da se primene preporuke Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ESAS) date prilikom odita primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu. Naime, prilikom tih odita eksperti ESAS su ocenili da je u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu potrebno ovlastiti vazduhoplovne inspektore da neposredno izdaju prekršajni nalog, kako bi sprovođenje zakona bilo efikasnije, s obzirom na trajanje postupaka pred prekršajnim sudovima. Shodno članu 168. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16 i 98/16 – US), prekršajni nalog se izdaje ako je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Iz tog razloga su ovim članovima i određeni prekršaji za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Ispunjenje ove preporuke značajno je za postupak koji je Republika Srbija pokrenula pred EK radi priznavanja da su mere obezbeđivanja koje se primenjuju u Republici Srbiji istovetne merama koje se primenjuju u EU.

Članom 63. se propisuje rok za donošenje propisa za izvršenje Zakona.

Članom 64. utvrđuje se prestanak važenja preostalih odredaba Zakona o transportu opasnog tereta („Službeni glasnik RS”, br. 88/10 i 104/16 – dr. zakon).

Članom 65. propisuje se da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („ Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), jer se ovim zakonom vrši hitno usklađivanje sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;

AVION JE VAZDUHOPLOV SA POGONOM, TEŽI OD VAZDUHA, KOJI SVOJ UZGON U SVIM FAZAMA LETA UGLAVNOM PROIZVODI AERODINAMIČKIM REAKCIJAMA NA NjEGOVIM POVRŠINAMA;

1A) AERODROM JE SVAKO DEFINISANO PODRUČJE (UKLjUČUJUĆI SVE OBJEKTE, INSTALACIJE I OPREMU) NA KOPNU ILI NA VODI ILI NA FIKSNOJ, PRIOBALNOJ ILI PLUTAJUĆOJ STRUKTURI, KOJE JE U CELINI ILI DELIMIČNO NAMENjENO ZA SLETANjE, POLETANjE I KRETANjE VAZDUHOPLOVA;

2)aerodrom sa usklađenim redom letenja je aerodrom na kome postoji mogućnost zagušenja saobraćaja u određenim periodima dana, nedelje ili godine, koje može da se izbegne dogovorom avio-prevozilaca i na kome se imenuje usklađivač reda letenja, u cilju pojednostavljivanja obavljanja delatnosti avio-prevozilaca koji obavljaju ili nameravaju da obavljaju saobraćaj na tom aerodromu;

3)aerodromska infrastruktura je osnovna fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;

3A) AERODROM/HELIDROM KOJI JE OTVOREN ZA JAVNU UPOTREBU JE AERODROM, ODNOSNO HELIDROM KOJI JE DOSTUPAN SVIM KORISNICIMA POD ISTIM USLOVIMA I ČIJE VREME OTVORENOSTI SE OBJAVLjUJE U INTEGRISANOM VAZDUHOPLOVNOM INFORMATIVNOM PAKETU;

3B) AMBALAŽA ZA TRANSPORT OPASNE ROBE JE JEDNA ILI VIŠE POSUDA I SVI DRUGI SASTAVNI DELOVI, DRUGE KOMPONENTE ILI MATERIJALI, KOJI SU POTREBNI DA BI POSUDA ISPUNILA SVOJU FUNKCIJU REZERVOARA I SIGURNOSNU FUNKCIJU ZA PRIHVATANjE I SIGURNO ČUVANjE SADRŽAJA;

3V) BEZBEDNO UČEŠĆE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU JE UČEŠĆE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU PRI KOME JE VEROVATNOĆA DA DOĐE DO SMRTI, POVREDE, BOLESTI, MATERIJALNE ŠTETE ILI ŠTETE PO ŽIVOTNU SREDINU ZANEMARLjIVA;

4)bespilotni vazduhoplov je vazduhoplov čiji je let kontrolisan od strane računara koji se nalazi u vazduhoplovu ili čijim letom se daljinski upravlja od strane operatera na zemlji;

BESPILOTNI VAZDUHOPLOV JE VAZDUHOPLOV ČIJA SE POSADA NE NALAZI U VAZDUHOPLOVU, KOJIM SE UPRAVLjA DALjINSKI ILI ČIJI JE LET AUTONOMAN;

5)vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

5A) VAZDUHOPLOV U STANjU NUŽDE JE VAZDUHOPLOV U POSEBNOM STANjU U KOME POSTOJI OSNOVANA SUMNjA DA VAZDUHOPLOVU I LICIMA U NjEMU PRETI OZBILjNA I NEPOSREDNA OPASNOST ZA BEZBEDNOST TAKO DA VAZDUHOPLOVU TREBA PRUŽITI NEODLOŽNU POMOĆ, A JOŠ NE POSTOJI MOGUĆNOST DA SE ODREDI DA LI JE DOŠLO DO DOGAĐAJA;

6)vazduhoplovni model je bespilotni vazduhoplov, mase do 20 kg, ne računajući gorivo za let, koji se koristi u sportske ili rekreativne svrhe, a na koji se ne primenjuju odredbe Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

7)vazduhoplovni proizvod čine vazduhoplov, motor i elisa;

7A) VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ JE LETENjE VAZDUHOPLOVA ILI KRETANjE VAZDUHOPLOVA PO MANEVARSKIM POVRŠINAMA I PLATFORMI AERODROMA;

8)vreme letenja je:

-za avione, motorne jedrilice i vazduhoplove sa vertikalnim uzletanjem – ukupno vreme od trenutka prvog pokretanja vazduhoplova u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

-za helikoptere – ukupno vreme od trenutka početka okretanja lopatica glavnog rotora do trenutka njihovog potpunog zaustavljanja na kraju leta;

-za vazdušne brodove – ukupno vreme od trenutka kada je vazdušni brod oslobođen veze sa platformom u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta i njegovog vezivanja na platformi;

-za jedrilice – ukupno vreme od trenutka kada jedrilica započinje zalet u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

-za balone – ukupno vreme od trenutka kada se korpa odvoji od zemlje u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

9)vreme letačke dužnosti je period koji počinje od trenutka kada se od člana posade zahteva da se javi na dužnost u vezi sa izvršenjem jednog ili više letova, do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi i kada se motori ugase na kraju poslednjeg leta na kome član posade obavlja poslove aktivnog člana posade;

10)delovi, uređaji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;

11)događaj označava operativni prekid, kvar, grešku ili drugo nepravilno stanje koje utiče ili je moglo da utiče na bezbednost leta, ali koje nije dovelo do udesa ili ozbiljne nezgode;

DOGAĐAJ JE SVAKI DOGAĐAJ KOJI JE POVEZAN SA BEZBEDNOŠĆU, A KOJI UGROŽAVA ILI KOJI BI, AKO SE NE OTKLONI ILI AKO SE PRENEBREGNE, MOGAO DA UGROZI VAZDUHOPLOV, LICA KOJA SE NALAZE U NjEMU ILI BILO KOJE DRUGO LICE, A KOJI NAROČITO OBUHVATA UDES ILI OZBILjNU NEZGODU;

12)dodatni članovi posade su tehničko osoblje u sastavu posade, koje ne spada u letačku ili kabinsku posadu, ali kome je operater vazduhoplova dodelio dužnosti u vazduhoplovu ili na zemlji radi pomoći pilotu na letovima pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu;

12A) DRŽAVA POREKLA JE DRŽAVA NA ČIJOJ TERITORIJI SE VRŠI PRVI UTOVAR POŠILjKE U VAZDUHOPLOV;

13)zabranjena zona je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;

14)zona za letenje vojnih vazduhoplova je određeni deo vazdušnog prostora koji se koristi za potrebe letenja vojnih vazduhoplova (pilotažna zona, zona instrumentalnog letenja, zona grupnog letenja, zona brišućeg letenja i sl);

15)interoperabilnost je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovih operativnih postupaka, u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada;

15A) ISPITIVANjE OBEZBEĐIVANjA JE UNAPRED NAJAVLjENA SVEOBUHVATNA ANALIZA RADA OPERATERA AERODROMA, AVIO-PREVOZIOCA ILI DRUGIH SUBJEKATA KOJI OBAVLjAJU POSLOVE U VEZI SA OBEZBEĐIVANjEM U VAZDUHOPLOVSTVU, KOJA IMA ZA CILj UTVRĐIVANjE SLABIH TAČAKA KOJE BI MOGLE DA SE ISKORISTE ZA IZVRŠENjE RADNjI NEZAKONITOG OMETANjA, KAO I UTVRĐIVANjE MERA OBEZBEĐIVANjA KOJE SU NEOPHODNE DA SE REALIZUJE UTVRĐENA POLITIKA;

15B) JAVNA ZONA AERODROMA JE DEO AERODROMA, ODNOSNO OBJEKTI NA AERODROMU ILI NjIHOVI DELOVI I OKOLNO ZEMLjIŠTE KOJIMA SE MOŽE PRISTUPITI BEZ OGRANIČENjA;

15V) JEDINICA ZA UTOVAR ROBE (UNIT LOAD DEVICE, ULD) JE SVAKA VRSTA TERETNOG KONTEJNERA, VAZDUHOPLOVNOG KONTEJNERA, VAZDUHOPLOVNE PALETE SA MREŽOM ILI VAZDUHOPLOVNE PALETE SA POKRIVKOM I MREŽOM;

16)kalibraža iz vazduha je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih i nadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnu signalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavaju zahteve za eksploataciju i koja može biti periodična ili pred njihovo puštanje na korišćenje;

17)komercijalno letenje je svaki let vazduhoplova za novčanu naknadu ili drugu protivvrednost, koji je dostupan javnosti ili koji se, ako nije dostupan javnosti, odvija na osnovu ugovora između operatera vazduhoplova i korisnika usluga, pri čemu korisnik usluga nema kontrolu nad operaterom vazduhoplova;

18)kontrola obezbeđivanja je primena postupaka, mera i aktivnosti za sprečavanje unošenja zabranjenih predmeta;

19)kontrola pristupa je primena postupaka, mera i aktivnosti za sprečavanje pristupa neovlašćenim licima i vozilima;

20)kontrolisana zona aerodroma je površina za kretanje vazduhoplova, okolno zemljište i objekti ili njihovi delovi kojima je pristup ograničen;

21)koordinisani aerodrom je aerodrom na kome je za sletanje i poletanje neophodno da avio-prevozilac ili drugi operater vazduhoplova ima slot dodeljen od strane koordinatora, izuzev ako je reč o državnim letovima, humanitarnim letovima ili sletanjima u stanju nužde;

22)korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;

22A) LETEĆI OBJEKAT JE OBJEKAT KOJI NIJE VAZDUHOPLOV, BESPILOTNI VAZDUHOPLOV ILI VAZDUHOPLOVNI MODEL, ČIJIM KRETANjEM KROZ ATMOSFERU NIJE MOGUĆE UPRAVLjATI NAKON ZAPOČINjANjA KRETANjA;

23)linija je let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta;

24)lokalna noć je svaki period u trajanju od osam sati između 22 h i 8 h po lokalnom vremenu;

25)lokalni dan je period od 24 sata koji počinje u 00,00 h po lokalnom vremenu;

26)lokalni let je let koji ne obuhvata prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe između različitih aerodroma ili drugih odobrenih mesta za sletanje;

27)manevarska površina je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;

28)međunarodna preporučena praksa je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao poželjna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, redovnost ili efikasnost vazdušnog saobraćaja i koju država nastoji da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

29)međunarodni standard je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao neophodna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili redovnost vazdušnog saobraćaja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

30)meteorološka analiza je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;

31)meteorološka prognoza je informacija o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;

32)meteorološki izveštaj je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;

32A) NALOG ZA PLOVIDBENOST JE DOKUMENT KOJIM SE ODREĐUJU MERE KOJE MORAJU DA SE PREDUZMU DA BI SE PONOVO DOSTIGAO PRIHVATLjIV NIVO BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA;

33)nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;

34)obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma je deo kontrolisane zone aerodroma u kome se, pored ograničenja pristupa, primenjuju i drugi standardi obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;

34A) OBELEŽENI PROSTOR JE PROSTOR KOJI JE POSREDSTVOM KONTROLE PRISTUPA ODVOJEN OD OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNIH ZONA AERODROMA ILI, AKO OBELEŽENI PROSTOR SAM ČINI OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU AERODROMA, KOJI JE POSREDSTVOM KONTROLE PRISTUPA ODVOJEN OD DRUGIH OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNIH ZONA AERODROMA;

35)oblast informisanja vazduhoplova u letu je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

36)opasna zona je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;

36A) OPASNA ROBA SU PREDMETI ILI MATERIJE KOJI MOGU DA PREDSTAVLjAJU RIZIK ZA ZDRAVLjE, BEZBEDNOST, IMOVINU ILI ŽIVOTNU SREDINU I KOJI SU NAVEDENI U LISTI OPASNE ROBE U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA ILI SU KLASIFIKOVANI U SKLADU SA TIM INSTRUKCIJAMA;

37)operater aerodroma je svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom i ima sertifikat, dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma;

38)operater vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;

39)operativna dozvola je isprava kojom se njen imalac ovlašćuje da obavlja javni avio-prevoz kako je navedeno u njoj;

40)operativni vazdušni saobraćaj su letovi državnih vazduhoplova koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni organi;

41)opšti vazdušni saobraćaj su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;

41A) ORGANIZATOR TRANSPORTA OPASNE ROBE JE LICE KOJE PO OSNOVU UGOVORA, U SVOJE IME, A ZA RAČUN POŠILjAOCA ILI PRIMAOCA OPASNE ROBE, ORGANIZUJE TRANSPORT ILI OBAVLjA DRUGE USLUGE KOJE SE ODNOSE NA TRANSPORT OPASNE ROBE;

42)parking pozicija je određeni deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova;

43)plan leta je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;

44)platforma je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;

45)poznati pošiljalac je pošiljalac koji je ovlašćen da svoju robu ili poštu neposredno isporučuje na vazduhoplov;

46)poznati snabdevač zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu je snabdevač koga je operater aerodroma ovlastio za isporuku zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma;

47)poletno-sletna staza je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;

48)posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju su delatnosti, osim javnog avio-prevoza, pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja, fotografisanje, nadzor i praćenje, osmatranje, reklamiranje iz vazduha i sl;

48A) POŠILjALAC OPASNE ROBE JE PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK, KOJE U SVOJE IME I ZA SVOJ RAČUN, ILI ZA NEKO TREĆE LICE OTPREMA OPASNU ROBU. AKO SE TRANSPORT OBAVLjA NA OSNOVU UGOVORA O PREVOZU, POŠILjAOCEM SE SMATRA POŠILjALAC PO OVOM UGOVORU;

49)pregled obezbeđivanja je korišćenje tehničkih ili drugih sredstava za prepoznavanje i/ili otkrivanje zabranjenih predmeta;

50)predati prtljag je prtljag koji je namenjen za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova;

51)prekogranična zona je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;

52)prepreka označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:

-su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili

-nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili

-se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;

53)privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;

54)privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;

„54A) PUTNICI NEPRIHVATLjIVOG PONAŠANjA SU PUTNICI UKRCANI U VAZDUHOPLOV KOJI, OD MOMENTA ZATVARANjA VRATA VAZDUHOPLOVA PRE POLETANjA, DO MOMENTA NjIHOVOG OTVARANjA PO SLETANjU, IZVRŠE NEKU OD SLEDEĆIH RADNjI:

(1) NAPAD, ZASTRAŠIVANjE, PRETNjU ILI DRUGU RADNjU KOJA MOŽE DA UGROZI RED I BEZBEDNOST VAZDUHOPLOVA, BEZBEDNOST OSOBLjA, LICA I IMOVINE KOJI SU UKRCANI NA VAZDUHOPLOV;

(2) NAPAD, ZASTRAŠIVANjE, PRETNjU, OMETANjE ILI DRUGU RADNjU KOJA MOŽE DA UTIČE NA SMANjENjE SPOSOBNOSTI ČLANOVA POSADE ZA VRŠENjE DUŽNOSTI U TOKU LETA;

(3) NAMERNO OŠTEĆENjE VAZDUHOPLOVA, NjEGOVIH KOMPONENTI ILI PRATEĆE OPREME, KAO I SVESNO PROPUŠTANjE VRŠENjA POJEDINIH RADNjI, ŠTO MOŽE DA UGROZI RED I BEZBEDNOST VAZDUHOPLOVA I OSOBLjA, KAO I IMOVINE NA VAZDUHOPLOVU;

(4) SAOPŠTAVANjE LAŽNIH INFORMACIJA SA CILjEM UGROŽAVANjA BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA U LETU;

(5) NEIZVRŠAVANjE PROPISANIH KOMANDI ILI INSTRUKCIJA KOJE SE IZDAJU ZBOG BEZBEDNOSTI, UREDNOSTI ILI EFIKASNOSTI OPERACIJA;”.

55)radno vreme člana posade je period koji započinje od trenutka kad se član posade javi na dužnost po zahtevu operatera vazduhoplova ili započne obavljanje dužnosti, do trenutka kad bude oslobođen svih dužnosti, uključujući i dužnosti nakon leta;

56)regulisani agent je avio-prevozilac, posrednik (agent), špediter ili neki drugi subjekt koji je ovlašćen da obavlja kontrolu obezbeđivanja robe ili pošte;

57)regulisani snabdevač zaliha namenjenih potrošnji tokom leta je snabdevač koji je ovlašćen za neposrednu isporuku na vazduhoplov zaliha namenjenih potrošnji tokom leta;

57A) RED LETENjA JE RASPORED LETOVA SA NAZNAČENIM POLAZNIM AERODROMOM, DANOM I VREMENOM POLETANjA I ODREDIŠNIM AERODROMOM, DANOM I VREMENOM SLETANjA;

58)rizik je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;

RIZIK JE PREDVIĐENA VEROVATNOĆA I OZBILjNOST POSLEDICA ILI ISHODA OPASNOSTI;

59)rulna staza je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma uključujući:

(1)stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije – deo platforme koji je projektovan kao rulna staza i koja omogućava pristup isključivo parking pozicijama,

(2)rulnu stazu na platformi – deo sistema rulnih staza koji se nalazi na platformi i kojim se obezbeđuje putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme,

(3)rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova – rulna staza koja je povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom i koja je projektovana tako da omogućava da vazduhoplov koji je sleteo izađe sa poletno-sletne staze pri većim brzinama od onih koje se postižu na drugim rulnim stazama za izlazak vazduhoplova, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;

60)ruta vazdušnog saobraćaja je vazdušni put, savetodavna ruta, kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma, uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobraćaja u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, a definiše se kriterijumima PARAMETRIMA rute koji uključuju oznaku, smer u odnosu na značajnu tačku, udaljenost između značajnih tačaka, obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne bezbedne visine na ruti;

61)ručni prtljag je prtljag koji putnik unosi sa sobom u putničku kabinu vazduhoplova;

62)složeni motorni vazduhoplov je:

(1)avion:

-s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg, ili

-koji je sertifikovan za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od 19,

ili

-koji je sertifikovan za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota,

ili

-koji ima jedan ili više turbomlaznih motora ili ima više turboelisnih motora, ili

(2)helikopter koji je sertifikovan:

-s maksimalnom masom na poletanju većom od 3.175 kg, ili

-za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od devet, ili

-za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota,

(3)vazduhoplov sa nagibnim rotorom;

63)slot je dozvola koju daje koordinator za korišćenje celokupne aerodromske infrastrukture za obavljanje javnog avio-prevoza na koordinisanom aerodromu određenog dana u određeno vreme, za potrebe poletanja ili sletanja;

63A) STALNI POŠILjALAC JE POŠILjALAC KOJI ŠALjE ROBU ILI POŠTU ZA SVOJ RAČUN I ČIJE PROCEDURE ISPUNjAVAJU ZAJEDNIČKA PRAVILA I STANDARDE OBEZBEĐIVANjA U MERI KOJA DOPUŠTA PREVOZ ROBE VAZDUHOPLOVOM KOJI PREVOZI ROBU, ODNOSNO PREVOZ POŠTE VAZDUHOPLOVOM KOJI PREVOZI POŠTU;

64)telo koje upravlja aerodromom je telo koje, pored drugih aktivnosti ili nezavisno od njih, ima za cilj, na osnovu zakona ili drugog propisa, rukovođenje i upravljanje infrastrukturom aerodroma, kao i koordinaciju i kontrolu delatnosti različitih operatera na tom aerodromu;

65)tehnički sistem vazdušne plovidbe je skup sastavnih elemenata na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih uređaja, koji omogućavaju pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;

66)uslovna ruta je ruta vazdušnog saobraćaja ili njen deo, koja nema stalni karakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;

67)uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;

68)funkcionalni sistem je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu radi obavljanja određene delatnosti;

69)helidrom je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu koja je, u potpunosti ili delimično, namenjena za sletanje, poletanje i kretanje helikoptera na zemlji.;

70) COSPAS-SARSAT JE NEPROFITNA MEĐUVLADINA ORGANIZACIJA KOJA UPRAVLjA GLOBALNIM SATELITSKIM SISTEMOM ZA OTKRIVANjE I LOCIRANjE AKTIVIRANIH PREDAJNIKA ZA SLUČAJ NUŽDE (VAZDUHOPLOVNIH, PLOVNIH I LUČKIH) I PROSLEĐUJE INFORMACIJE ODGOVARAJUĆEM SPASILAČKO-KOORDINACIONOM CENTRU.

Ograničenja u korišćenju vazdušnog prostora

LETENjE IZNAD GRADOVA, NASELjENIH MESTA I INDUSTRIJSKIH OBJEKATA

Član 8.

Zabranjen je vazdušni saobraćaj i drugo letenje iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona.

Izuzetno se može leteti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine, u skladu sa instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja, ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Odobrenje za letenje vazduhoplova iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine nije potrebno, već je samo potrebno prethodno podneti plan leta pružaocu usluga kontrole letenja, ako se radi o letovima državnih vazduhoplova, letovima u svrhu gašenja požara, traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica i medicinskom prevozu.

Iskakanje padobranaca

Član 11.

U kontrolisanoj oblasti i u saobraćajnoj zoni aerodroma zabranjeno je iskakanje padobranaca, osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili ako je odobrenje za iskakanje padobranaca dao Direktorat.

Sistem upravljanja bezbednošću

Član 16.

Sistem upravljanja bezbednošću obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu vazduhoplovnog subjekta.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da, na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavi sistem upravljanja bezbednošću čiji obavezni deo je priručnik o upravljanju bezbednošću i da pribavi saglasnost Direktorata na njega i na njegove izmene i dopune.

Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje saglasnosti na sistem upravljanja bezbednošću i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

Prijavljivanje događaja Direktoratu

Član 17.

Vazduhoplovni subjekt i drugo lice koje je određeno propisom iz stava 3. ovog člana, dužni su da prijave Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću, a ostala lica to mogu učiniti dobrovoljno ukoliko smatraju da takav događaj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost.

Direktorat prikuplja podatke o događajima, obezbeđuje zaštitu ličnih podataka podnosilaca prijave o događaju, organizuje i sprovodi obradu i analizu prijava o događajima, obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i razmenjuje podatke o njima sa vazduhoplovnim vlastima stranih država i međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama.

Događaji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave događaj, način na koji se prijavljuju i obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o njima i način na koji se obrazuje i vodi baza podataka o događajima bliže se određuju propisom Direktorata.

VAZDUHOPLOVNI SUBJEKT I DRUGO LICE KOJE JE ODREĐENO PROPISOM IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, DUŽNI SU DA NA NAČIN UTVRĐEN TIM PROPISOM PRIJAVE DIREKTORATU SVAKI DOGAĐAJ, A OSTALA LICA TO MOGU UČINITI DOBROVOLjNO AKO SMATRAJU DA TAKAV DOGAĐAJ PREDSTAVLjA STVARNU ILI POTENCIJALNU OPASNOST.

CILj PRIJAVLjIVANjA DOGAĐAJA JE SPREČAVANjE UDESA I NEZGODA, A NE PRIPISIVANjE KRIVICE ILI ODGOVORNOSTI.

DIREKTORAT PRIKUPLjA PODATKE O DOGAĐAJIMA; OBEZBEĐUJE ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA PODNOSIOCA PRIJAVE DOGAĐAJA; VRŠI ANALIZU DOGAĐAJA; PREISPITUJE I, PO POTREBI, MENjA KLASIFIKACIJU RIZIKA PO BEZBEDNOST KOJU JE VAZDUHOPLOVNI SUBJEKT UTVRDIO U SKLADU SA METODOLOGIJOM ZA KLASIFIKACIJU RIZIKA KOJU DONOSI DIREKTORAT; ORGANIZUJE I SPROVODI OBRADU PRIJAVA DOGAĐAJA; OBRAZUJE I VODI BAZU PODATAKA O DOGAĐAJIMA I RAZMENjUJE PODATKE O NjIMA SA VAZDUHOPLOVNIM VLASTIMA STRANIH DRŽAVA I MEĐUNARODNIM VAZDUHOPLOVNIM ORGANIZACIJAMA.

DOGAĐAJI KOJI SE PRIJAVLjUJU, LICA KOJA SU OBAVEZNA DA PRIJAVE DOGAĐAJ, NAČIN NA KOJI SE PRIJAVLjUJU I OBRAĐUJU, ŠTITE, ČUVAJU, KORISTE I RAZMENjUJU PODACI O NjIMA I NAČIN NA KOJI SE OBRAZUJE I VODI BAZA PODATAKA O DOGAĐAJIMA BLIŽE SE ODREĐUJU PROPISOM DIREKTORATA.

Identifikacija u vazdušnom prostoru

Član 22.

Identifikacija vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije obavlja se radi sprečavanja povreda vazdušnog prostora, obezbeđivanja i bezbednog odvijanja vazdušnog saobraćaja.

IDENTIFIKACIJU VAZDUHOPLOVA U VAZDUŠNOM PROSTORU ZA POTREBE ZAŠTITE VAZDUŠNOG PROSTORA REPUBLIKE SRBIJE VRŠE NADLEŽNE JEDINICE VOJSKE SRBIJE I NADLEŽNE JEDINICE PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI.

Identifikacija vazduhoplova vrši se na jedinstven način, a na osnovu sporazuma između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada.

Povreda vazdušnog prostora

Član 23.

Ulazak stranog vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosno njegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije, suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja ili letenje domaćeg ili stranog vazduhoplova suprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa ili planu leta, smatra se povredom vazdušnog prostora Republike Srbije.

Povredom vazdušnog prostora smatra se i letenje stranih dirigovanih i nedirigovanih letećih objekata u tom prostoru bez dozvole ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

POVREDOM VAZDUŠNOG PROSTORA SMATRA SE I LETENjE STRANIH BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA U VAZDUŠNOM PROSTORU REPUBLIKE SRBIJE BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ODBRANE.

Dirigovani i nedirigovani leteći objekt je naprava bez posade, koja za pogon koristi motor i svoje letove u potpunosti izvršava u privremeno izdvojenom delu vazdušnog prostora.

ODOBRENjE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DIREKTORAT IZDAJE NA OSNOVU PRETHODNO IZDATE SAGLASNOSTI MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ODBRANE..

Plan leta stranog vazduhoplova

Član 25.

Strani državni vazduhoplov može da podnese plan leta samo ako mu ministarstvo nadležno za spoljne poslove, u saglasnosti s ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, prethodno izda diplomatsko odobrenje.

Plan leta stranog vazduhoplova koji obavlja vanredni avio-prevoz podnosi se ako je let prethodno odobrio Direktorat.

STRANI AVIO-PREVOZILAC KOJI OBAVLjA MEĐUNARODNI JAVNI AVIO-PREVOZ SA REPUBLIKOM SRBIJOM MOŽE PODNETI PLAN LETA AKO JE LET PRETHODNO ODOBRIO DIREKTORAT, IZUZEV AKO JE POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM PREDVIĐENO DA ODOBRENjE NIJE POTREBNO.

Terorističke pretnje iz vazdušnog prostora

Član 26.

Terorističkom pretnjom iz vazdušnog prostora Republike Srbije smatraće se svaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnike i ljudske i materijalne resurse Republike Srbije.

Procedure za postupanje nadležnih organa u slučaju terorističkih pretnji iz vazdušnog prostora određuju se aktom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane.

PROCEDURE ZA POSTUPANjE, KAO I OBAVEZE NADLEŽNIH ORGANA U SLUČAJU TERORISTIČKIH PRETNjI IZ VAZDUŠNOG PROSTORA ODREĐUJU SE AKTOM VLADE, NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ODBRANE I MINISTRA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE.

Civilno-vojna koordinacija

Član 27.

Civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije, koji se odvijaju radi zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije uređuju se posebnim ugovorima koje zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti.

Poslove civilno-vojne koordinacije i razmene informacija između Vojske Srbije i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada, o situaciji u vazdušnom prostoru Republike Srbije, obavlja jedinica za civilno-vojnu koordinaciju koju osniva ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Pojam i sadržina upravljanja vazdušnim prostorom

Član 30.

Upravljanje vazdušnim prostorom je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.

Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.

Upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ODBRANE.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 34.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima.

Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za civilno-vojnu koordinaciju JEDINICE ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM.

JEDINICA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM može da obavlja poslove alokacije vazdušnog prostora drugih država.

Način rada jedinice za civilno-vojnu koordinaciju propisuje ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 35.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za civilno-vojnu koordinaciju.

Posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljaju se i postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju i razmenu podataka.

POSEBNIM UGOVOROM O CIVILNO-VOJNOJ KOORDINACIJI KOJI ZAKLjUČUJU MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ODBRANE I PRUŽALAC USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI FORMIRA SE JEDINICA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM I USPOSTAVLjAJU SE POSTUPCI ZA CIVILNO-VOJNU KOORDINACIJU I OBEZBEĐENjE INTEROPERABILNOSTI SISTEMA ZA KOMUNIKACIJU I RAZMENU PODATAKA.

Ugovorom se uređuje i razmena podataka o vazdušnom saobraćaju i prostoru koja služi bezbednom razdvajanju vazduhoplova čije vođenje je u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ostalih vazduhoplova.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom bliže se određuje propisom koji donosi ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Navigacioni postupci prilaženja, dolaska i odlaska, neuspelog prilaženja i čekanja

Član 41.

Navigacione postupke, koji obuhvataju prilaženje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje, izrađuje pružalac usluga kontrole letenja.

Način izrade i formu navigacionih postupaka, u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices – SARPs, ICAO), propisuje Direktorat.

PROCEDURE ZA INSTRUMENTALNO LETENjE

ČLAN 41.

PROCEDURE ZA INSTRUMENTALNO LETENjE, KOJE OBUHVATAJU PRILAŽENjE I SLETANjE, DOLAZAK I ODLAZAK ZA ODREĐENI AERODROM, NEUSPELO PRILAŽENjE I ČEKANjE, IZRAĐUJE PRUŽALAC USLUGA KONTROLE LETENjA, KOJI JE ZA TO POSEBNO OVLAŠĆEN OD STRANE DIREKTORATA.

USLOVE ZA IZDAVANjE OVLAŠĆENjA ZA IZRADU PROCEDURA INSTRUMENTALNOG LETENjA, NAČIN IZRADE I FORMU PROCEDURA INSTRUMENTALNOG LETENjA PROPISUJE DIREKTORAT.

3. Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja

Član 43.

Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja je funkcija uspostavljena radi podrške odvijanju bezbednog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnog saobraćaja, putem obezbeđenja optimalnog korišćenja kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pri čemu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobraćaja prilagođeni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.

U PROCESU UPRAVLjANjA PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, PORED PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, UČESTVUJU I: OPERATERI VAZDUHOPLOVA, TELA UKLjUČENA U UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM, OPERATERI AERODROMA, LOKALNA JEDINICA ZA UPRAVLjANjE PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, KAO I DRUGI SUBJEKTI ODREĐENI PROPISOM IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

UČESNICI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DUŽNI SU DA PLANIRAJU, KOORDINIRAJU I OBAVLjAJU AKTIVNOSTI U PROCESU UPRAVLjANjA PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I UPRAVLjANjA KAPACITETOM, U SKLADU SA PROPISOM IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

UPRAVLjANjE PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, UPRAVLjANjE KAPACITETOM, MERE KOJE SE U TOM CILjU PREDUZIMAJU, KOORDINACIJA SVIH UČESNIKA UKLjUČENIH U PROCESE UPRAVLjANjA PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I NjIHOVE BLIŽE OBAVEZE ODREĐUJU SE PROPISOM KOJI DONOSI DIREKTORAT.

Pojam kontrole letenja

Član 46.

Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se obavljaju radi: sprečavanja međusobnih sudara vazduhoplova u letu i na manevarskim površinama, sprečavanja sudara vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama; obezbeđenja redovnosti i ekspeditivnosti vazdušnog saobraćaja i protoka vazdušnog saobraćaja; identifikacije vazduhoplova i letećih objekata radi obaveštavanja vazduhoplova u letu; koordinacije rada s kontrolama letenja susednih država; izdavanja odobrenja za lansiranje protivgradnih raketa, kao i uzbunjivanja i pokretanja akcije UZBUNjIVANjA RADI POKRETANjA OPERACIJE traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Način na koji se pružaju usluge kontrole letenja propisuje Direktorat.

Organizacioni oblici u kojima se pružaju vazduhoplovne meteorološke usluge

Član 56.

Vazduhoplovne meteorološke usluge pružaju vazduhoplovna meteorološka stanica, aerodromski meteorološki biro i biro za meteorološko bdenje.

Vazduhoplovna meteorološka stanica je stanica imenovana da vrši osmatranja i da izrađuje meteorološke izveštaje za korišćenje u vazduhoplovstvu.

Aerodromski meteorološki biro je biro lociran na aerodromu, imenovan da pruža meteorološke usluge za vazduhoplovstvo.

AERODROMSKI METEOROLOŠKI BIRO JE BIRO IMENOVAN DA PRUŽA METEOROLOŠKE USLUGE ZA AERODROME.

Biro za meteorološko bdenje je biro uspostavljen za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili kontrolisane oblasti u kojoj se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju.

Pojam traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica

Član 61.

Traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se pronašlo mesto udesa vazduhoplova, spasila lica koja su povređena u udesu ili koja je udes doveo u opasnost, pružila im se prva medicinska pomoć i ona zbrinula na bezbedno mesto.

Sistem traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica organizuje i njime upravlja Direktorat, preko spasilačko-koordinacionog centra, u skladu sa svojim propisom o pružanju usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Službu traganja i spasavanja za vojne vazduhoplove organizuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

USLUGU TRAGANjA ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjA LICA ČINI SISTEM MERA I POSTUPAKA KOJI SE PRIMENjUJU KAD JE VAZDUHOPLOV U STANjU NUŽDE, KAO I RADI PRONALAŽENjA MESTA UDESA VAZDUHOPLOVA, SPASAVANjA LICA KOJA SU POVREĐENA U UDESU ILI KOJE JE UDES DOVEO U OPASNOST, PRUŽANjE PRVE MEDICINSKE POMOĆI TIM LICIMA I NjIHOVO ZBRINjAVANjE NA BEZBEDNO MESTO, KORIŠĆENjEM SVIH RASPOLOŽIVIH RESURSA.

USLUGU TRAGANjA ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjE LICA ORGANIZUJE I NADZIRE DIREKTORAT U SKLADU SA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA I PREPORUČENOM PRAKSOM.

DIREKTORAT  VODI I EVIDENCIJU REGISTROVANIH RADIO-PREDAJNIKA ZA SLUČAJ NUŽDE.

OPERACIJU TRAGANjA ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjA LICA U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU POKREĆE I NjOME UPRAVLjA DIREKTORAT, PREKO SVOG SPASILAČKO-KOORDINACIONOG CENTRA, KOJI I PRIMA, PRATI, PROCENjUJE I RAZMENjUJE INFORMACIJE KAD JE VAZDUHOPLOV U STANjU NUŽDE.

O VAZDUHOPLOVIMA KOJI SU U STANjU NUŽDE SPASILAČKO-KOORDINACIONOM CENTRU INFORMACIJE DAJU PRUŽAOCI USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI, COSPAS-SARSAT I DRUGI SUBJEKTI KOJI SE ODREĐUJU PROPISOM IZ ČLANA 62. STAV 3. OVOG ZAKONA.

USLUGA TRAGANjA ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjA LICA MORA DA BUDE DOSTUPNA 24 ČASA DNEVNO.

SLUŽBU TRAGANjA I SPASAVANjA ZA VOJNE VAZDUHOPLOVE ORGANIZUJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ODBRANE.

OBLAST TRAGANjA I SPASAVANjA

ČLAN 61A

OBLAST TRAGANjA I SPASAVANjA OBUHVATA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE, A MOŽE DA OBUHVATI I TERITORIJU DRUGE DRŽAVE AKO JE TO PREDVIĐENO MEĐUNARODNIM UGOVOROM ZAKLjUČENIM SA TOM DRŽAVOM.

U SKLADU SA MEĐUNARODNIM UGOVOROM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ORGAN DRUGE DRŽAVE NADLEŽAN ZA TRAGANjE I SPASAVANjE MOŽE UČESTVOVATI U OPERACIJAMA TRAGANjA I SPASAVANjA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.

Učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 62.

U traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica učestvuju ministarstva nadležna za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove zdravlja, organi opština, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina, javna preduzeća i sva fizička i pravna lica koja mogu da pomognu.

Aerodromske službe (spasilačko-vatrogasna služba i služba hitne medicinske pomoći) učestvuju u spasavanju lica ako se udes vazduhoplova dogodi na području aerodroma.

Način na koji se angažuju učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

U PRUŽANjU USLUGE TRAGANjA ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjA LICA UČESTVUJU MINISTARSTVA NADLEŽNA ZA POSLOVE ODBRANE, UNUTRAŠNjE POSLOVE I POSLOVE ZDRAVLjA, ORGANI OPŠTINA, GRADOVA, GRADA BEOGRADA I AUTONOMNIH POKRAJINA, SPECIJALIZOVANE JEDINICE ZA SPASAVANjE, AERODROMSKE SLUŽBE (SPASILAČKO-VATROGASNA SLUŽBA I SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI), PRUŽAOCI USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI, JAVNA PREDUZEĆA, ZDRAVSTVENE USTANOVE, KAO I SVA DRUGA PRAVNA I FIZIČKA LICA KOJA MOGU DA POMOGNU.

U CILjU UNAPREĐENjA USLUGE TRAGANjA I SPASAVANjA U REPUBLICI SRBIJI, DIREKTORAT ORGANIZUJE VEŽBE UČESNIKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

PRUŽANjE USLUGE TRAGANjA ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjA LICA, KAO I NAČIN SPROVOĐENjA VEŽBI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PROPISUJE DIREKTORAT.

NAČIN NA KOJI SE ANGAŽUJU UČESNICI U TRAGANjU ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANjU LICA, PROPISUJE VLADA, NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA.

Prevoz na liniji u javnom interesu

Član 90.

Ako na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza, mada je to značajno za privredni i društveni razvoj pojedine oblasti u Republici Srbiji, a prevoz drugim vidovima saobraćaja ne zadovoljava potrebe te oblasti, Vlada može da obavljanje prevoza na liniji proglasi javnim interesom (u daljem tekstu: linija u javnom interesu).

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, pri čemu se objavljuju i uslovi i pogodnosti pod kojima može da se obavlja redovni avio-prevoz na liniji.

Ako za šest meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne pokaže interesovanje da na njoj obavlja redovni avio-prevoz, Vlada može da raspiše javni tender na kome se bira avio-prevozilac koji će da, uz kompenzaciju i najduže na četiri godine, obavlja redovan avio-prevoz na liniji.

U svakom slučaju, odluka o proglašenju linije u javnom interesu prestaje da važi ako po isteku 12 meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne otpočne da na njoj obavlja redovni avio-prevoz.

Bliže uslove za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

AKO PREVOZ DRUGIM VIDOVIMA SAOBRAĆAJA NE ZADOVOLjAVA POTREBE, A NE POSTOJI KOMERCIJALNI INTERES ZA OBAVLjANjE REDOVNOG AVIO-PREVOZA NA LINIJI KOJA JE ZNAČAJNA ZA PRIVREDNI I DRUŠTVENI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE ILI JE POTREBA OBAVLjANjA TAKVOG PREVOZA UTVRĐENA POSEBNIM BILATERALNIM ILI MULTILATERALNIM SPORAZUMOM, VLADA MOŽE DA OBAVLjANjE PREVOZA NA LINIJI PROGLASI JAVNIM INTERESOM (U DALjEM TEKSTU: LINIJA U JAVNOM INTERESU).

ODLUKA O PROGLAŠENjU LINIJE U JAVNOM INTERESU OBJAVLjUJE SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, PRI ČEMU SE OBJAVLjUJU I USLOVI I POGODNOSTI POD KOJIMA MOŽE DA SE OBAVLjA REDOVNI AVIO-PREVOZ NA LINIJI.

PRE DONOŠENjA ODLUKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, O NAMERI PROGLAŠENjA LINIJE U JAVNOM INTERESU I PLANIRANOM DATUMU NjENOG UVOĐENjA, MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA OBAVEŠTAVA AERODOME KOJE LINIJA POVEZUJE I AVIO-PREVOZIOCE KOJI OBAVLjAJU AVIO-PREVOZ NA TOJ LINIJI.

AKO NIJEDAN AVIO-PREVOZILAC NE ZAPOČNE ILI NE POKAŽE DA ZA KRATKO VREME MOŽE DA ZAPOČNE REDOVNI AVIO-PREVOZ POD USLOVIMA IZ ODLUKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA MOŽE DA POKRENE POSTUPAK KOJI SE SPROVODI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE, U KOME SE BIRA AVIO-PREVOZILAC KOJI ĆE, UZ KOMPENZACIJU I U PERIODU DO ČETIRI GODINE, OBAVLjATI REDOVAN AVIO-PREVOZ NA LINIJI.

U OPRAVDANIM SLUČAJEVIMA, PERIOD NA KOJI SE BIRA AVIO-PREVOZILAC MOŽE SE PRODUŽITI NA NAJDUŽE PET GODINA AKO LINIJA SLUŽI POVEZIVANjU UDALjENIH KRAJEVA.

ODLUKA O PROGLAŠENjU LINIJE U JAVNOM INTERESU PRESTAJE DA VAŽI AKO SE REDOVNI AVIO-PREVOZ NA LINIJI NA KOJOJ JE OBAVEZA UVEDENA NE OBAVLjA U PERIODU OD 12 MESECI.

BLIŽE USLOVE ZA PROGLAŠENjE LINIJE U JAVNOM INTERESU I DEFINISANjE KRITERIJUMA ZA OBAVLjANjE PREVOZA NA LINIJI U JAVNOM INTERESU PROPISUJE VLADA, NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA.

Obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom

Član 91.

Strani avio-prevozilac može da obavlja međunarodni javni avio-prevoz s Republikom Srbijom samo ako ima odobrenje za to, izuzev ako je potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da odobrenje nije potrebno.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat.

Uslove pod kojima se izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana propisuje Direktorat.

ZA OBAVLjANjE MEĐUNARODNOG JAVNOG AVIO-PREVOZA S REPUBLIKOM SRBIJOM STRANI AVIO-PREVOZILAC MORA DA POSEDUJE ODOBRENjE, IZUZEV AKO JE DRUGAČIJE PREDVIĐENO POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM.

ODOBRENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DIREKTORAT IZDAJE AKO UTVRDI:

1)DA JE MEĐUNARODNIM UGOVOROM UTVRĐENA MOGUĆNOST DA SE KORISTE SAOBRAĆAJNA PRAVA NEOPHODNA ZA OBAVLjANjE ZAHTEVANOG JAVNOG AVIO-PREVOZA;

2)DA JE PODNOSILAC ZAHTEVA PROPISNO OVLAŠĆEN ZA OBAVLjANjE ZAHTEVANOG JAVNOG AVIO-PREVOZA;

3)DA DRŽAVA ČIJI JE NADLEŽNI ORGAN IZDAO OVLAŠĆENjE IZ TAČKE 2) OVOG STAVA I DRŽAVA REGISTRACIJE VAZDUHOPLOVA ISPUNjAVAJU MEĐUNARODNE STANDARDE U OBLASTI BEZBEDNOSTI I OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU;

4)DA STRANI AVIO-PREVOZILAC POSEDUJE ODGOVARAJUĆE OSIGURANjE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU;

5)DA SE STRANI AVIO-PREVOZILAC ILI VAZDUHOPLOV KOJI ON NAMERAVA DA KORISTI NE NALAZE NA LISTI AVIO-PREVOZILACA KOJIMA JE ZABRANjENO LETENjE U EVROPSKOJ UNIJI.

U SLUČAJU DA NIJE ISPUNjEN USLOV IZ STAVA 2. TAČKA 1) OVOG ČLANA, STRANI AVIO-PREVOZILAC KOJI NAMERAVA DA SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE OBAVI POJEDINAČNI LET ILI SERIJU DO ČETIRI LETA U VANREDNOM AVIO-PREVOZU PUTNIKA, IZUZEV HITNOG MEDICINSKOG PREVOZA, DUŽAN JE DA, UZ ZAHTEV ZA IZDAVANjE ODOBRENjA, DOSTAVI I IZJAVU O SAGLASNOSTI DOMAĆIH AVIO-PREVOZILACA KOJI SU OVLAŠĆENI I OSPOSOBLjENI ZA OBAVLjANjE ZAHTEVANOG JAVNOG AVIO-PREVOZA.

AKO DOMAĆI AVIO-PREVOZILAC NIJE SAGLASAN DA STRANI AVIO-PREVOZILAC OBAVI JAVNI AVIO-PREVOZ IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA, U ROKU OD 48 SATI OD PRIJEMA ZAHTEVA, O TOME OBAVESTI DIREKTORAT I PODNOSIOCA ZAHTEVA, ČIME PREUZIMA OBAVEZU DA ZAHTEVANI JAVNI AVIO-PREVOZ OBAVI POD ISTIM ILI SLIČNIM USLOVIMA U POGLEDU KAPACITETA VAZDUHOPLOVA I VREMENA OBAVLjANjA LETA.

AKO NIJE ISPUNjEN USLOV IZ STAVA 2. TAČKA 1) OVOG ČLANA, A STRANI AVIO-PREVOZILAC PODNESE ZAHTEV ZA OBAVLjANjE REDOVNOG AVIO-PREVOZA ILI SERIJE OD VIŠE OD ČETIRI LETA U VANREDNOM AVIO-PREVOZU PUTNIKA SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE ZA ČIJE JE OBAVLjANjE OVLAŠĆEN I OSPOSOBLjEN DOMAĆI AVIO-PREVOZILAC, DIREKTORAT PRIBAVLjA PRETHODNU SAGLASNOST MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA.

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA IZDAJE SAGLASNOST IZ STAVA 5. OVOG ČLANA AKO OCENI DA JE OBAVLjANjE ZAHTEVANOG JAVNOG AVIO-PREVOZA U SKLADU SA POLITIKOM VLADE U OBLASTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, STRATEGIJOM RAZVOJA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I U INTERESU DOMAĆIH VAZDUHOPLOVNIH SUBJEKATA.

DIREKTORAT STAVLjA VAN SNAGE ODOBRENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO UTVRDI DA STRANI AVIO-PREVOZILAC NE OBAVLjA SAOBRAĆAJ U SKLADU SA USLOVIMA UTVRĐENIM U POTVRĐENOM MEĐUNARODNOM UGOVORU I/ILI ODOBRENjU, ILI AKO STRANI AVIO-PREVOZILAC VIŠE NE ISPUNjAVA NEKI OD USLOVA PROPISANIH OVIM ČLANOM.

BLIŽE USLOVE I NAČIN IZDAVANjA ODOBRENjA STRANOM AVIO-PREVOZIOCU ZA OBAVLjANjE MEĐUNARODNOG JAVNOG AVIO-PREVOZA S REPUBLIKOM SRBIJOM PROPISUJE DIREKTORAT.

Objavljivanje ukupne cene avio-prevoza

Član 92.

Avio-prevozilac slobodno određuje cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu, izuzev kad je ta sloboda ograničena potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Avio-prevozilac je obavezan da objavi ukupnu cenu avio-prevoza i da jasno navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji.

U POGLEDU ODREĐIVANjA CENE PREVOZA ZABRANjENA JE DISKRIMINACIJA NA OSNOVU DRŽAVNE PRIPADNOSTI ILI IDENTITETA AVIO-PREVOZIOCA KOJI, PREMA MEĐUNARODNOM UGOVORU, IMA PRAVO DA KORISTI SAOBRAĆAJNA PRAVA U REDOVNOM AVIO-PREVOZU ZA I IZ REPUBLIKE SRBIJE.

PRODAVAC PUTNIH KARATA, BILO DA JE U PITANjU AVIO-PREVOZILAC, NjEGOV ZASTUPNIK ILI DRUGO LICE OVLAŠĆENO DA PRODAJE TE PUTNE KARTE, DUŽAN JE DA OBEZBEDI PRISTUP CENAMA PREVOZA ZA I SA AERODROMA U REPUBLICI SRBIJI BEZ DISKRIMINACIJE NA OSNOVU DRŽAVLjANSTVA ILI PREBIVALIŠTVA KUPCA ILI NA OSNOVU SVOG SEDIŠTA.

Uslove objavljivanja ukupne cene avio-prevoza i elemente te cene koji moraju da budu navedeni, kao i obaveze avio-prevozioca u pogledu pristupa javnosti cenama avio-prevoza, propisuje Direktorat.

Usaglašavanje reda letenja i dodela slotova

Član 94.

Red letenja je vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom avio-prevozu i utvrđuje se posebno za letnji i posebno za zimski saobraćajni period.

RED LETENjA U REDOVNOM AVIO-PREVOZU UTVRĐUJE SE POSEBNO ZA LETNjI I POSEBNO ZA ZIMSKI SAOBRAĆAJNI PERIOD.

Avio-prevozilac je dužan da red letenja objavi najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja – najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja.

Avio-prevozilac obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja sve dok on važi.

Avio-prevozilac je dužan da o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja.

Na aerodromima sa usklađenim redom letenja usaglašavanje reda letenja i dodelu slotova, na način utvrđen propisom iz stava 7. ovog člana, vrši usklađivač reda letenja koga odredi operater aerodroma, a na koordinisanim aerodromima nezavisni koordinator.

NA AERODROMIMA SA USKLAĐENIM REDOM LETENjA USAGLAŠAVANjE REDA LETENjA, NA NAČIN UTVRĐEN PROPISOM IZ STAVA 7. OVOG ČLANA, VRŠI USKLAĐIVAČ REDA LETENjA KOGA ODREDI OPERATER AERODROMA, A NA KOORDINISANIM AERODROMIMA DODELU SLOTOVA VRŠI NEZAVISNI KOORDINATOR.

Odluku o utvrđivanju ili promeni statusa aerodroma kao aerodroma sa usklađenim redom letenja ili koordinisanog aerodroma, kao i odluku o imenovanju nezavisnog koordinatora, na zahtev operatera aerodroma, donosi Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Pravila za određivanje aerodroma sa usklađenim redom letenja, odnosno koordinisanih aerodroma, dodeljivanje slotova i usklađivanje reda letenja, planiranje saobraćaja na aerodromu sa usklađenim redom letenja ili na koordinisanom aerodromu, kao i rad koordinacionog odbora, koordinatora slotova i usklađivača reda letenja u cilju postizanja efikasnog, usklađenog i koordinisanog vazdušnog saobraćaja na aerodromima sa povećanim obimom saobraćaja, propisuje Direktorat.

Vazduhoplovne manifestacije

Član 98.

Vazduhoplovna manifestacija sme da se održi kada je odobri Direktorat.

Organizator vazduhoplovne manifestacije dužan je da, uz zahtev za izdavanje odobrenja, Direktoratu dostavi i podatke o organizatoru, vremenu, mestu, vrsti i programu manifestacije i o vazduhoplovima koji učestvuju na manifestaciji.

Vazduhoplovna manifestacija na kojoj učestvuju isključivo vojni ili vojni i civilni vazduhoplovi može da se održi samo uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Direktorata.

VAZDUHOPLOVNA MANIFESTACIJA MOŽE DA SE ODRŽI AKO JE ODOBRI DIREKTORAT I AKO JEDINICA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM ORGANIZATORU VAZDUHOPLOVNE MANIFESTACIJE ALOCIRA VAZDUŠNI PROSTOR U TU SVRHU.

ODOBRENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DIREKTORAT IZDAJE AKO SU ISPUNjENI USLOVI KOJI SE ODNOSE NA BEZBEDNO ODVIJANjE PLANIRANIH VAZDUHOPLOVNIH AKTIVNOSTI.

ALOKACIJU VAZDUŠNOG PROSTORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JEDINICA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM VRŠI U SKLADU SA PROPISOM IZ ČLANA 30. STAV 3. OVOG ZAKONA.

Korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj

Član 101.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti (vojno-civilni) aerodrom, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i civilni operater FIZIČKO ILI PRAVNO LICE KOJE NAMERAVA DA POSTANE CIVILNI OPERATER na vojnom aerodromu.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana se određuju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, uređaji koji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobraćaja, način upotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, uređaja ili sredstava i međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

Ako se koristi u civilne svrhe vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma mora da ispunjava uslove koji su ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega propisani za civilni aerodrom, a operater aerodroma mora da ispunjava uslove propisane za civilnog operatera.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedinačne civilne letove, ako operater vazduhoplova dobije odobrenje od ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje aerodroma za međunarodni vazdušni saobraćaj. Vreme otvorenosti aerodroma

Član 103.

Aerodrom može da se koristi za međunarodni vazdušni saobraćaj ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita državne granice i ako je aktom Vlade određen granični prelaz za međunarodni saobraćaj na aerodromu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za međunarodni vazdušni saobraćaj se mogu koristiti drugi aerodromi, ako operater aerodroma, na zahtev i o svom trošku, obezbedi uslove za primenu zakona kojim se uređuje zaštita državne granice.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz mora biti otvoren za odvijanje javnog avio-prevoza i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma.

VREME OTVORENOSTI AERODROMA JE PERIOD U KOME AERODROM KOJI JE OTVOREN ZA JAVNU UPOTREBU MORA BITI OTVOREN ZA ODVIJANjE VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I ODREĐUJE GA DIREKTORAT, NA PREDLOG OPERATERA AERODROMA.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom u terminu koji odredi operater aerodroma.

Sertifikat aerodroma

Član 105.

Sertifikat aerodroma se izdaje operateru aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu i koji se koristi za javni avio-prevoz i izvođenje operacija uz korišćenje procedura instrumentalnog prilaza ili odlaska, ako:

1)ima asfaltiranu poletno-sletnu stazu POLETNO-SLETNU STAZU SA KOLOVOZNIM ZASTOROM dužine 800 m ili više, ili

2)isključivo opslužuje helikoptere.

Izuzetno, operateru aerodroma koji ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ali u toku godine ne ostvari promet putnika veći od 10.000 i ne ostvari više od 850 operacija povezanih sa prevozom tereta, Direktorat može izdati dozvolu za korišćenje aerodroma.

Dozvola za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma

Član 106.

Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za poletanje i sletanje vazduhoplova čija je maksimalna sertifikovana masa na poletanju (MSTOM) veća od 2.370 kg i koji je namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza ILI OBUKU PILOTA.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za poletanje i sletanje vazduhoplova čija je sertifikovana masa na poletanju (MSTOM) manja od 2.370 kg, ako je namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza putnika ili obuku pilota.

Operateru aerodroma koji nije obuhvaćen st. 1 i 2. ovog člana izdaje se saglasnost za korišćenje aerodroma.

Osim ako je drugačije propisano, odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu za korišćenje aerodroma shodno se primenjuju na sertifikat aerodroma.

Direktorat vodi evidenciju aerodroma kojima je izdata dozvola za korišćenje, odnosno saglasnost za korišćenje.

Posebni uslovi za planiranje, projektovanje, izgradnju, dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju aerodroma

Član 115.

Aerodrom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava da se poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, obavlja bezbedno i koji omogućava ispunjenje zahteva u pogledu obezbeđivanja.

Investitor i operater aerodroma su dužni da obezbede da se planiranje, projektovanje, izgradnja, dogradnja, adaptacija i rekonstrukcija aerodroma vrši u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji objekata, kao i posebnim uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 114. ovog zakona.

Izrađivač planske dokumentacije koja se odnosi na izgradnju, dogradnju, adaptaciju i rekonstrukciju aerodroma i planske dokumentacije kojom se uređuje prostor oko aerodroma, pre javnog uvida dostavlja Direktoratu plansku dokumentaciju radi pribavljanja mišljenja.

PRE STRUČNE KONTROLE, NACRT PLANSKOG DOKUMENTA ZA AERODROMSKI KOMPLEKS I PROSTOR KOJI SE GRANIČI SA AERODROMSKIM KOMPLEKSOM, DOSTAVLjA SE DIREKTORATU RADI PRIBAVLjANjA MIŠLjENjA.

Odobrenje dokumentacije

Član 116.

Pre upućivanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu i/ili pre otpočinjanja izvođenja radova, investitor je dužan da radi odobrenja Direktoratu dostavi tehničku i bezbednosnu dokumentaciju, kojom se dokazuje održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat, uz saglasnost ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove carine, ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Za postupanje po zahtevu za odobrenje dokumentacije plaća se taksa Direktoratu.

Posle izvršene izgradnje, dogradnje, adaptacije ili rekonstrukcije aerodroma Direktorat vrši proveru radi utvrđivanja da su radovi izvršeni u skladu sa odobrenom dokumentacijom.

U proveri iz stava 4. ovog člana, učestvuju i predstavnici ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove carine, ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Za proveru iz stava 4. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

POTVRDA DOKUMENTACIJE

ČLAN 116.

PRE VRŠENjA STRUČNE ILI TEHNIČKE KONTROLE, ODNOSNO PRE PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA IZDAVANjE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, TEHNIČKA DOKUMENTACIJA KOJA SE ODNOSI NA IZGRADNjU, DOGRADNjU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA DOSTAVLjA SE DIREKTORATU  RADI PRIBAVLjANjA POTVRDE.

OPERATER AERODROMA JE DUŽAN DA O RADOVIMA NA AERODROMU KOJI NE PODLEŽU IZDAVANjU GRAĐEVINSKE DOZVOLE, A KOJI MOGU DA UTIČU NA BEZBEDNOST I OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU, OBAVESTI DIREKTORAT I DA, NA ZAHTEV DIREKTORATA, DOSTAVI ODGOVARAJUĆU DOKUMENTACIJU RADI PRIBAVLjANjA POTVRDE.

INVESTITOR ILI OPERATER AERODROMA SU DUŽNI DA OBAVESTE DIREKTORAT O ZAVRŠETKU RADOVA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

AKO NAKON IZDAVANjA MIŠLjENjA IZ ČLANA 115. OVOG ZAKONA, ODNOSNO NAKON IZDAVANjA POTVRDE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA DOĐE DO IZMENA, INVESTITOR ILI OPERATER AERODROMA SU DUŽNI DA OD DIREKTORATA PRIBAVE NOVO MIŠLjENjE, ODNOSNO POTVRDU.

ZA POSTUPANjE PO ZAHTEVU ZA IZDAVANjE POTVRDE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU.

Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i drugih životinja

Član 122.

Operater aerodroma je dužan da, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave, preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća NASTAJANjA DIVLjIH DEPONIJA ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu, a u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, dužan je da obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru.

NADLEŽNI ORGAN DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE JE DUŽAN DA PREDUZIMA MERE ZA UKLANjANjE ILI SPREČAVANjE NASTAJANjA DIVLjIH DEPONIJA ILI DRUGIH SADRŽAJA U OKOLINI AERODROMA, KOJI MOGU DA PRIVUKU PTICE I DRUGE ŽIVOTINjE.

Operater aerodroma je dužan da obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini, da obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini, da vrši analizu tih informacija, kao i da preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način na koji se smanjuje opasnost od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini.

Zaštita aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja

Član 123.

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna DEO AERODROMA KOJI NE PREDSTAVLjA JAVNU ZONU.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili da preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma, samo ako Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti proceni da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja I OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU.

NA PROSTORU OD NAJMANjE TRI METRA OD OGRADE AERODROMA NE MOŽE DA POSTOJI RASTINjE ILI OBJEKTI KOJI ONEMOGUĆAVAJU NADGLEDANjE OGRADE AERODROMA ILI KOJI MOGU DA SE ISKORISTE ZA NEOVLAŠĆENI PRISTUP AERODROMU.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način zaštite aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja i propisuju kriterijumi za procenu iz stava 2. ovog člana.

Aerodromske naknade

Član 133.

Operater aerodroma ima pravo na aerodromsku naknadu koju plaćaju korisnici aerodroma za korišćenje objekata, sredstava, uređaja i usluga, koje isključivo pruža operater aerodroma i koje se odnose na sletanje, poletanje, sisteme osvetljenja, boravak parkiranog vazduhoplova, kao i brigu o putnicima i robi.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma, osnovna merila za obračunavanje aerodromskih naknada i aerodromi na koje se ta merila primenjuju.

Aerodromske naknade su oslobođeni domaći državni vazduhoplovi na letovima posebne namene, KAO I DOMAĆI I STRANI VAZDUHOPLOVI KOJI UČESTVUJU U TRAGANjU I SPASAVANjU NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ILI OBAVLjAJU HUMANITARNE LETOVE.

Operater aerodroma određuje visinu aerodromskih naknada na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade.

PRE DONOŠENjA ODLUKE O IZMENI SISTEMA OBRAČUNAVANjA ILI VISINE AERODROMSKIH NAKNADA OPERATER AERODROMA OBAVLjA KONSULTACIJE SA KORISNICIMA AERODROMSKIH USLUGA.

Ako operater aerodroma i korisnici aerodroma ne postignu dogovor o predloženim izmenama sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada, svaka strana može da se obrati Direktoratu, koji procenjuje opravdanost razloga za izmenu sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada, vrši stručnu analizu, donosi odluku o izmeni sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada nakon konsultacija s operaterom aerodroma i korisnicima aerodroma, u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana.

Kategorije vazduhoplova koji se upisuju u registar i evidenciju vazduhoplova

Član 138.

U Registar vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi svih kategorija.

U evidenciju vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 560 kg, zmaj bez motora, paraglajder i drugi vazduhoplovi koje propiše Direktorat.

U REGISTAR VAZDUHOPLOVA SE UPISUJU SVE KATEGORIJE VAZDUHOPLOVA, IZUZEV ULTRALAKIH VAZDUHOPLOVA, AMATERSKI GRAĐENIH VAZDUHOPLOVA I BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA, KOJI SE UPISUJU U EVIDENCIJU VAZDUHOPLOVA.

Uslovi za upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova

Član 139.

U Registar vazduhoplova može da se upiše vazduhoplov koji nije upisan u strani registar vazduhoplova i koji ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i sposoban je da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju, ako je:

vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, Republika Srbija, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su registrovani u Republici Srbiji;

vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili izvan nje, ako je matični aerodrom vazduhoplova u Republici Srbiji;

korisnik vazduhoplova pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije je sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji;

VLASNIK ILI KORISNIK VAZDUHOPLOVA STRANO FIZIČKO ILI PRAVNO LICE, UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA.

Amaterski proizveden vazduhoplov upisuje se u Registar vazduhoplova iako ne podleže utvrđivanju tipa.

Vazduhoplov čiji je vlasnik ili korisnik strano fizičko ili pravno lice može da se upiše u Registar vazduhoplova ako se prethodno pribavi saglasnost za upis koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Za upis vazduhoplova koji je izbrisan iz stranog registra radi upisa u Registar vazduhoplova neophodno je da se priloži dokument o plovidbenosti za izvoz koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države ili potvrda o plovidbenosti koju izdaje Direktorat na osnovu osnovnog pregleda vazduhoplova.

Vazduhoplov koji je uvezen u Republiku Srbiju upisuje se u Registar vazduhoplova pod istim uslovima kao da je proizveden u Republici Srbiji, ako nije bio upisan u strani registar vazduhoplova.

Osnov za upis prava svojine i založnog prava

Član 144.

Upis u vlasničko-korisnički i založni list Registra vazduhoplova, zasniva se KAO I IZMENA UPISANIH PODATAKA, ZASNIVAJU SE na aktu stvarno nadležnog suda koji ima sedište u mestu u kome je sedište Direktorata.

Upis prava svojine u Evidenciju vazduhoplova zasniva se na overenoj pismenoj izjavi vlasnika ako je vazduhoplov proizveden u Republici Srbiji, odnosno na dokazu o plaćenoj carini ako je vazduhoplov proizveden u inostranstvu.

Upis prava svojine na amaterski proizvedenom vazduhoplovu zasniva se na overenoj pismenoj izjavi lica koje je proizvelo vazduhoplov.

VLASNIK, ODNOSNO KORISNIK VAZDUHOPLOVA KOJI JE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA JE OBAVEZAN DA PRIJAVI DIREKTORATU SVAKU PROMENU PODATAKA UPISANIH U TAJ REGISTAR AKO SE O TOME NE VODI SLUŽBENA EVIDENCIJA.

3. Greška u konstrukciji

3. NALOG ZA PLOVIDBENOST

Član 156.

Ako vazduhoplovni proizvod ima grešku u konstrukciji, ugrađenom materijalu, postupku gradnje, ispitivanju, korišćenju ili održavanju, a ona utiče na plovidbenost, Direktorat može naložiti njegovom korisniku da otkloni grešku u roku koji odredi Direktorat DA KORISNIKU TAKVOG VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA IZDA NALOG ZA PLOVIDBENOST KOJIM GA OBAVEZUJE DA U ODREĐENOM ROKU TAKVU GREŠKU OTKLONI.

Ako je Direktorat izdao potvrdu o tipu, on može da za grešku teže prirode suspenduje korišćenje potvrde o tipu dok se greška ne otkloni.

Ako korisnik vazduhoplovnog proizvoda ne otkloni grešku u roku, Direktorat može da stavi van snage potvrdu o plovidbenosti, potvrdu o proveri plovidbenosti ili dozvolu za let.

Provera stručne osposobljenosti

Član 173.

Stručnu osposobljenost proveravaju ispitivači koje ovlasti Direktorat.

STRUČNU OSPOSOBLjENOST VAZDUHOPLOVNOG OSOBLjA ČIJI POSLOVI NEPOSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, U ZAVISNOSTI OD VRSTE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLjA, PROVERAVA DIREKTORAT, KAO I ISPITIVAČI I PROCENjIVAČI KOJE ON OVLASTI.

Postupak po kome se proverava stručna osposobljenost propisuje Direktorat.

Za proveru stručne osposobljenosti plaća se taksa Direktoratu.

ISPITIVAČI I PROCENjIVAČI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IMAJU PRAVO NA NADOKNADU ZA SVOJ RAD KOJA SE ISPLAĆUJE IZ TAKSE PROPISANE STAVOM 3. OVOG ČLANA.

5. Obaveza vazduhoplovnog osoblja da nosi potrebne isprave

Član 187.

Dok je na dužnosti, vazduhoplovno osoblje obavezno je da pri sebi ima dozvolu, SERTIFIKAT ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje i lekarsko uverenje.

Lice koje je na praktičnoj obuci dužno je da pri sebi ima ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke.

Drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti

Član 192.

Lice koje nije zadovoljno ocenom svoje zdravstvene sposobnosti može da podnese zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti Direktoratu, koji obrazuje drugostepenu lekarsku komisiju sastavljenu od nezavisnih stručnjaka.

Zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana kada lice primi akt o oceni zdravstvene sposobnosti.

Za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu.

STRUČNjACI KOJI UČESTVUJU U RADU DRUGOSTEPENE LEKARSKE KOMISIJE IMAJU PRAVO NA NADOKNADU ZA SVOJ RAD KOJA SE ISPLAĆUJE IZ SREDSTAVA DIREKTORATA.

Dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica

Član 198.

Vođa vazduhoplova dužan je da pre leta proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige i da preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Članovi posade vazduhoplova i druga lica dužni su da se povinuju naređenjima vođe vazduhoplova.

Ako je ugrožena bezbednost leta vazduhoplova, vođa vazduhoplova može uskratiti ukrcavanje članu posade ili drugom licu, zabraniti utovar prtljaga, pošte ili robe, zahtevati iskrcavanje ili istovar.

Ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbeđivanje vazduhoplova, vođa vazduhoplova ovlašćen je da preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala bezbednost leta i obezbeđivanje vazduhoplova, u skladu sa propisom koji donosi Direktorat.

PRAVA I DUŽNOSTI VOĐE VAZDUHOPLOVA, ČLANOVA POSADE I DRUGIH LICA

ČLAN 198.

VOĐA VAZDUHOPLOVA DUŽAN JE DA PRE LETA PROVERI DA LI SU VAZDUHOPLOV I POSADA SPREMNI ZA LET, DA LI SE U VAZDUHOPLOVU NALAZE SVE POTREBNE ISPRAVE I KNjIGE I DA PREDUZME MERE KOJE SU ODREĐENE OPERATIVNIM PRIRUČNIKOM KORISNIKA VAZDUHOPLOVA.

ČLANOVI POSADE VAZDUHOPLOVA I DRUGA LICA DUŽNI SU DA SE POVINUJU NAREĐENjIMA VOĐE VAZDUHOPLOVA.

AKO JE UGROŽENA BEZBEDNOST LETA VAZDUHOPLOVA, VOĐA VAZDUHOPLOVA MOŽE ZABRANITI UKRCAVANjE LICA, UTOVAR PRTLjAGA, POŠTE ILI ROBE, ZAHTEVATI ISKRCAVANjE ILI ISTOVAR.

VOĐA VAZDUHOPLOVA JE DUŽAN DA NA NAJCELISHODNIJI NAČIN, UKLjUČUJUĆI I VEZIVANjE, ONESPOSOBI LICE KOJE SE NALAZI U VAZDUHOPLOVU DA SVOJIM POSTUPCIMA UGROŽAVA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA ILI BEZBEDNOST LICA I IMOVINE ILI DA KRŠI RED I DISCIPLINU U VAZDUHOPLOVU I MOŽE GA ISKRCATI IZ VAZDUHOPLOVA NA PRVOM AERODROMU NA KOJI VAZDUHOPLOV SLETI.

AKO ZA VREME LETA ČLAN POSADE VAZDUHOPLOVA ILI DRUGO LICE U VAZDUHOPLOVU PRIPREMA, POKUŠA DA IZVRŠI ILI IZVRŠI RADNjU KOJOM SE UGROŽAVA BEZBEDNOST VAZDUHOPLOVA ILI LICA U NjEMU, VOĐA VAZDUHOPLOVA JE DUŽAN DA PREDUZME MERE DA SE TAKVA RADNjA SPREČI, A AKO JE RADNjA IZVRŠENA, DA UBLAŽI NjENE POSLEDICE, VODEĆI RAČUNA O BEZBEDNOSTI PUTNIKA, POSADE I VAZDUHOPLOVA.

VOĐA VAZDUHOPLOVA MOŽE ZAHTEVATI POMOĆ DRUGIH ČLANOVA POSADE ILI IH NA TO OVLASTITI, A TAKOĐE MOŽE ZAMOLITI ZA POMOĆ ILI OVLASTITI NA TO PUTNIKE RADI PRIMENE PRINUDNIH MERA KOJE IMA PRAVO DA PREDUZME.

AKO SE NEKO LICE MORA ISKRCATI IZ VAZDUHOPLOVA ZBOG RADNjE KOJOM SE UGROŽAVA BEZBEDNOST LICA I IMOVINE, ZBOG KRŠENjA REDA I DISCIPLINE U VAZDUHOPLOVU, ZBOG NEIZVRŠAVANjA NAREĐENjA VOĐE VAZDUHOPLOVA ILI ZBOG DRUGIH POSTUPAKA KOJIMA SE UGROŽAVA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, VOĐA VAZDUHOPLOVA JE DUŽAN DA PRE SLETANjA NA AERODROM U REPUBLICI SRBIJI O TOME OBAVESTI, PREKO NADLEŽNOG PRUŽAOCA USLUGA KONTROLE LETENjA, MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, DA POSLE SLETANjA NA AERODROM TOM ORGANU PREDA LICE I EVENTUALNO PRIKUPLjENE DOKAZE I DA MU PRUŽI POTREBNA OBAVEŠTENjA.

KAD VAZDUHOPLOV IZ STAVA 7. OVOG ČLANA SLEĆE NA AERODROM U INOSTRANSTVU, VOĐA VAZDUHOPLOVA DUŽAN JE DA, PREKO NADLEŽNOG PRUŽAOCA USLUGA KONTROLE LETENjA, OBAVESTI O TOME NADLEŽNI ORGAN TE ZEMLjE I DA POSLE SLETANjA NA AERODROM TOM ORGANU PREDA LICE I EVENTUALNO PRIKUPLjENE DOKAZE I DA MU PRUŽI POTREBNA OBAVEŠTENjA.

Zaštita životne sredine

Član 200.

Vazduhoplovni subjekti obavezni su da preduzimaju mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti i pružanja usluga u vazduhoplovstvu.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupke za smanjivanje buke pri poletanju i sletanju vazduhoplova, u skladu sa međunarodnim standardima.

Dopušteni nivoi buke i emisije izduvnih gasova na aerodromima

Član 202.

Emitovanje buke i emitovanje izduvnih gasova na aerodromima i u njihovoj okolini ne mogu biti iznad propisanih graničnih vrednosti.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje dopuštene nivoe emisije buke na aerodromima, dopuštene nivoe emisije izduvnih gasova na aerodromima, način praćenja emisije i operativna ograničenja na pojedinim tačkama aerodroma, kao i mere za smanjenje emisije izduvnih gasova.

Korisnici vazduhoplova plaćaju naknadu za zaštitu životne sredine od buke i emisije izduvnih gasova vazduhoplova.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog člana u visini od 60% prihod su operatera aerodroma, a u visini od 40% prihod su budzeta Republike Srbije i koriste se namenski preko Fonda za zaštitu životne sredine.

Operater aerodroma namenski koristi sredstva od naknade za sprovođenje odgovarajućih mera zaštite, za smanjenje štetnih efekata buke i emisije izduvnih gasova, otklanjanje štetnih posledica propisanih ovim zakonom i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Fond za zaštitu životne sredine namenski koristi sredstva od naknade za izradu strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke vazdušnog saobraćaja u životnoj sredini.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje visinu naknade za zaštitu životne sredine od buke i emisije izduvnih gasova vazduhoplova.

Merenje buke i područje zaštite od buke

Član 203.

Operateri aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz na kojima je tokom prethodne godine obavljeno više od 50.000 poletanja i sletanja vazduhoplova i operater mešovitog aerodroma, na kome lete vojni i mlazni vazduhoplovi dužan je da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova.

Rezultati merenja buke koriste se za izradu strateških karata buke i akcionih planova za zaštitu životne sredine od buke i vibracija vazdušnog saobraćaja u životnoj sredini i za određivanje područja zaštite od buke u kojima buka od vazduhoplova prelazi dopušteni nivo.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupak merenja buke na aerodromima.

„Operativna ograničenja koja se odnose na zaštitu od buke na aerodromima

Član 203.

Operater aerodroma na kojem je u toku prethodne kalendarske godine obavljeno više od 50.000 poletanja i sletanja civilnih vazduhoplova je dužan da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova.

Ako je na aerodromu utvrđen nivo buke iznad propisane granične vrednosti, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može da donese odluku o operativnim ograničenjima koja se odnose na buku na aerodromima.

Vlada donosi propis kojim se bliže utvrđuju uslovi za donošenje odluke o operativnim ograničenjima koja se odnose na zaštitu od buke na aerodromima.“

GLAVA DESETA

TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM

TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM – OPŠTE ODREDBE

ČLAN 204.

TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM U DOMAĆEM I MEĐUNARODNOM VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU OBAVLjA SE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA I MEĐUNARODNIM STANDARDIMA I PREPORUČENOM PRAKSOM SADRŽANIM U ANEKSU 18 KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU, KAO I U SKLADU SA VAŽEĆIM IZDANjEM DOKUMENTA 9284 MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA – TEHNIČKE INSTRUKCIJE ZA BEZBEDAN TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM (U DALjEM TEKSTU: TEHNIČKE INSTRUKCIJE).

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, ODREDBE OVOG ZAKONA SE NE PRIMENjUJU NA ONE PREDMETE I MATERIJE KOJI SE, U SKLADU SA ČLANOM 207. OVOG ZAKONA, KLASIFIKUJU KAO OPASNA ROBA, ALI ZA KOJE PROPISI KOJI REGULIŠU PLOVIDBENOST ILI OBAVLjANjE VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA ZAHTEVAJU DA SE NALAZE U VAZDUHOPLOVU ZA VREME LETA ILI KOJI SE KORISTE U POSEBNE SVRHE UTVRĐENE U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA.

PREDMETI I MATERIJE KOJI SU NAMENjENI KAO ZAMENA ZA PREDMETE I MATERIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KAO I PREDMETI I MATERIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KOJI SU UKLONjENI RADI ZAMENE, PREVOZE SE VAZDUŠNIM PUTEM U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, OSIM AKO JE DRUGAČIJE UTVRĐENO U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA.

ODREĐENI PREDMETI I MATERIJE KOJE NOSE PUTNICI ILI ČLANOVI POSADE VAZDUHOPLOVA SE IZUZIMAJU OD PRIMENE OVOG ZAKONA U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA.

TRANSPORT OPASNE ROBE KOJI SE OBAVLjA VOJNIM VAZDUHOPLOVIMA UREĐUJE SE PROPISOM KOJI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE ODBRANE.

POSEBNA IZUZEĆA

ČLAN 205.

ZABRANjEN JE TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM PREDMETA I MATERIJA:

1) KOJI SU PO NAZIVU ILI GENERIČKOM OPISU ODREĐENI U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA KAO ZABRANjENI ZA TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM POD BILO KOJIM OKOLNOSTIMA;

2) KOJI SU U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA NAVEDENI KAO ZABRANjENI ZA TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM U UOBIČAJENIM OKOLNOSTIMA;

3) ZARAŽENIH ŽIVIH ŽIVOTINjA.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, PREDMETI I MATERIJE IZ STAVA 1. TAČ. 2) I 3) OVOG ČLANA MOGU DA SE TRANSPORTUJU VAZDUŠNIM PUTEM AKO TEHNIČKE INSTRUKCIJE ODREĐUJU DA SE ONI MOGU TRANSPORTOVATI UZ ODOBRENjE DRŽAVE POREKLA ILI AKO JE DIREKTORAT DAO IZUZEĆE OD ZABRANE TRANSPORTA.

IZUZEĆE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DIREKTORAT MOŽE DATI AKO SU U PITANjU IZUZETNO HITNI SLUČAJEVI, AKO SU DRUGI VIDOVI SAOBRAĆAJA NEODGOVARAJUĆI ILI AKO BI POŠTOVANjE PROPISANIH USLOVA BILO U SUPROTNOSTI SA JAVNIM INTERESOM, PRI ČEMU JE NEOPHODNO PREDUZETI SVE MERE KAKO BI SE DOSTIGAO EKVIVALENTAN NIVO BEZBEDNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU.

U SLUČAJU TRANSPORTA OPASNE ROBE U KOJEM JE REPUBLIKA SRBIJA SAMO DRŽAVA PRELETA, A PRI TOME NISU ISPUNjENI KRITERIJUMI ZA DAVANjE IZUZEĆA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, DIREKTORAT MOŽE DATI IZUZEĆE NA OSNOVU UVERENjA DA JE DOSTIGNUT ODGOVARAJUĆI NIVO BEZBEDNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU.

REŠENjE DIREKTORATA KOJIM SE ODLUČUJE O ZAHTEVU ZA TRANSPORT OPASNE ROBE MOŽE DA SADRŽI USLOVE U POGLEDU KOLIČINE OPASNE ROBE, NAČINA NjENOG PAKOVANjA ILI DRUGE USLOVE KOJE DIREKTORAT SMATRA NEOPHODNIM ZA BEZBEDNO OBAVLjANjE TAKVOG TRANSPORTA.

ODOBRENjE KOJE SE IZDAJE STRANOM AVIO-PREVOZIOCU

ČLAN 206.

STRANI AVIO-PREVOZILAC MOŽE DA TRANSPORTUJE OPASNU ROBU NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE I SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE NA OSNOVU ODOBRENjA KOJE IZDAJE DIREKTORAT.

ZAHTEV ZA IZDAVANjE ODOBRENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODNOSI SE NAJKASNIJE 30 DANA PRE NEGO ŠTO AVIO-PREVOZILAC PLANIRA DA OTPOČNE SA OBAVLjANjEM TRANSPORTA.

ODOBRENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZDAJE SE SA ROKOM VAŽENjA OD 12 MESECI OD DANA IZDAVANjA.

IZDAVANjE ODOBRENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE OSLOBAĐA STRANOG AVIO-PREVOZIOCA OBAVEZE DA PRIBAVI IZUZEĆE IZ ČLANA 205. STAV 2. OVOG ZAKONA.

ZA IZDAVANjE ODOBRENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU.

USLOVI ZA IZDAVANjE ODOBRENjA STRANOM AVIO-PREVOZIOCU ZA TRANSPORT OPASNE ROBE I DOKUMENTACIJA KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV ZA IZDAVANjE ODOBRENjA, UTVRĐUJU SE PROPISOM KOJI DONOSI DIREKTORAT.

KLASIFIKACIJA OPASNE ROBE

ČLAN 207.

OPASNA ROBA KOJA SE TRANSPORTUJE VAZDUŠNIM PUTEM KLASIFIKUJE SE U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA.

PAKOVANjE OPASNE ROBE

ČLAN 208.

AMBALAŽA KOJA SE KORISTI ZA TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM MORA DA ISPUNjAVA SLEDEĆE USLOVE:

1) DA BUDE DOBROG KVALITETA, IZRAĐENA I ZATVORENA TAKO DA SPREČI CURENjE DO KOJEG MOŽE DOĆI U UOBIČAJENIM USLOVIMA PREVOZA USLED VIBRACIJA ILI PROMENA TEMPERATURE, VLAŽNOSTI ILI PRITISKA;

2) DA BUDE POGODNA ZA SADRŽAJ ZA KOJI JE NAMENjENA I OTPORNA NA HEMIJSKE I DRUGE UTICAJE OPASNE ROBE SA KOJOM DOLAZI U DODIR;

3) DA ISPUNjAVA ZAHTEVE TEHNIČKIH INSTRUKCIJA U POGLEDU MATERIJALA I IZRADE I DA BUDE ISPITANA U SKLADU SA TIM INSTRUKCIJAMA;

4) AKO JE PRVENSTVENO NAMENjENA ZA ZADRŽAVANjE TEČNOSTI, MORA DA BUDE TAKVA DA BEZ CURENjA IZDRŽI PRITISAK KOJI JE UTVRĐEN U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA.

UNUTRAŠNjA AMBALAŽA I PRAZNA AMBALAŽA

ČLAN 209.

UNUTRAŠNjA AMBALAŽA KOJA SE KORISTI ZA TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM MORA DA BUDE ZAPAKOVANA, UČVRŠĆENA ILI ZAŠTIĆENA JASTUCIMA TAKO DA SE SPREČI NjENO LOMLjENjE ILI CURENjE I DA SE MOŽE KONTROLISATI NjENO KRETANjE UNUTAR SPOLjNE AMBALAŽE TOKOM UOBIČAJENIH USLOVA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, A ZAŠTITNI JASTUCI I UPIJAJUĆI MATERIJALI NE SMEJU DA IZAZIVAJU OPASNU REAKCIJU SADRŽAJA AMBALAŽE.

AMBALAŽA KOJA SE ISKORISTI ZA TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM SE NE MOŽE PONOVO KORISTITI SVE DOK SE NE PREGLEDA I USTANOVI DA NEMA KOROZIJE ILI DRUGIH OŠTEĆENjA, A AKO SE PONOVO KORISTI, MORAJU SE PREDUZETI SVE NEOPHODNE MERE ZA SPREČAVANjE KONTAMINACIJE NOVOG SADRŽAJA.

AKO ZBOG PRIRODE NjENOG PRETHODNOG SADRŽAJA NEOČIŠĆENA PRAZNA AMBALAŽA MOŽE PREDSTAVLjATI OPASNOST, ONA MORA DA BUDE DOBRO ZATVORENA I S NjOM SE MORA POSTUPATI U SKLADU SA OPASNOŠĆU KOJU PREDSTAVLjA.

OPASNE MATERIJE SE NE SMEJU PRISLANjATI NA SPOLjAŠNjOST KOMADA U KOLIČINI KOJA MOŽE DA BUDE ŠTETNA.

OZNAČAVANjE I OBELEŽAVANjE OPASNE ROBE

ČLAN 210.

SVAKI KOMAD OPASNE ROBE MORA DA BUDE OZNAČEN SA ODGOVARAJUĆIM OZNAKAMA KOJE SU UTVRĐENE U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA I NA NAČIN KOJI JE UTVRĐEN U TIM INSTRUKCIJAMA.

OSIM AKO JE DRUGAČIJE UTVRĐENO U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA, SVAKI KOMAD OPASNE ROBE MORA DA BUDE OBELEŽEN TAČNIM NAZIVOM SADRŽAJA POŠILjKE I UN BROJEM (AKO JE DODELjEN), KAO I DRUGIM OZNAKAMA KOJE SU ODREĐENE U TIM INSTRUKCIJAMA.

SVAKA AMBALAŽA PROIZVEDENA PREMA SPECIFIKACIJI KOJA JE SADRŽANA U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA MORA DA BUDE OZNAČENA U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM ODREDBAMA TIH INSTRUKCIJA, OSIM AKO JE SAMIM INSTRUKCIJAMA DRUGAČIJE UTVRĐENO.

AMBALAŽA KOJA NE ISPUNjAVA ODGOVARAJUĆE SPECIFIKACIJE PAKOVANjA UTVRĐENE U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA SE NE SME OZNAČITI OZNAKAMA SPECIFIKACIJA PAKOVANjA.

ZA OZNAČAVANjE OPASNE ROBE SE KORISTI ENGLESKI JEZIK.

OBAVEZE POŠILjAOCA OPASNE ROBE

ČLAN 211.

PRE UPUĆIVANjA OPASNE ROBE NA TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM POŠILjALAC TE ROBE JE DUŽAN:

1) DA SE UVERI DA ROBA NIJE ZABRANjENA ZA TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM POD BILO KOJIM OKOLNOSTIMA ILI DA PRIBAVI OD DIREKTORATA IZUZEĆE OD ZABRANE TRANSPORTA, AKO SE RADI O ROBI ČIJI JE TRANSPORT ZABRANjEN BEZ PRETHODNOG IZUZEĆA;

2) DA OBEZBEDI DA JE ROBA KLASIFIKOVANA, ZAPAKOVANA, OZNAČENA I OBELEŽENA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA I DA JE PRATI ISPRAVNO POPUNjENA DOKUMENTACIJA KOJA SE ODNOSI NA TRANSPORT OPASNE ROBE.

AKO NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA, POŠILjALAC POPUNjAVA, POTPISUJE I DOSTAVLjA OPERATERU VAZDUHOPLOVA DOKUMENT KOJI SE ODNOSI NA TRANSPORT OPASNE ROBE, KOJI MORA DA SADRŽI INFORMACIJE KOJE SE TIM INSTRUKCIJAMA ZAHTEVAJU.

DOKUMENT KOJI SE ODNOSI NA TRANSPORT OPASNE ROBE MORA DA SADRŽI IZJAVU POTPISANU OD STRANE POŠILjAOCA U KOJOJ SE NAVODI DA JE OPASNA ROBA POTPUNO I TAČNO OPISANA ODGOVARAJUĆIM NAZIVOM, DA JE KLASIFIKOVANA, ZAPAKOVANA, OZNAČENA I OBELEŽENA I DA JE U ISPRAVNOM STANjU ZA TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM PROPISIMA.

DOKUMENT KOJI SE ODNOSI NA TRANSPORT OPASNE ROBE MORA DA BUDE NA ENGLESKOM JEZIKU.

OBAVEZE OPERATERA VAZDUHOPLOVA

ČLAN 212.

OPERATER VAZDUHOPLOVA JE DUŽAN DA:

1) ODBIJE DA PRIMI NA TRANSPORT OPASNU ROBU AKO NjU NE PRATI POPUNjEN DOKUMENT KOJI SE ODNOSI NA TRANSPORT OPASNE ROBE, IZUZEV AKO TEHNIČKE INSTRUKCIJE PREDVIĐAJU DA TAKAV DOKUMENT NIJE POTREBAN;

2) ODBIJE DA PRIMI NA TRANSPORT OPASNU ROBU AKO KOMAD, OBJEDINjENA AMBALAŽA ILI KONTEJNER NISU PROVERENI U SKLADU SA PROCEDURAMA ZA PRIHVAT OPASNE ROBE NA TRANSPORT, UTVRĐENIM U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

3) IZRADI I KORISTI KONTROLNU LISTU ZA PRIHVAT OPASNE ROBE NA TRANSPORT;

4) OBEZBEDI DA SE UTOVAR U VAZDUHOPLOV I RAZMEŠTANjE KOMADA I OBJEDINjENE AMBALAŽE KOJI SADRŽE OPASNU ROBU, KAO I KONTEJNERA KOJI SADRŽE RADIOAKTIVNE MATERIJE, VRŠI U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

5) PRE UTOVARA U VAZDUHOPLOV ILI U JEDINICU ZA UTOVAR ROBE PROVERI DA LI POSTOJE OŠTEĆENjA ILI TRAGOVI CURENjA NA KOMADIMA I OBJEDINjENOJ AMBALAŽI KOJI SADRŽE OPASNU ROBU, KAO I NA KONTEJNERIMA KOJI SADRŽE RADIOAKTIVNE MATERIJE I DA ODBIJE DA IH UTOVARI U VAZDUHOPLOV AKO USTANOVI OŠTEĆENjE ILI TRAGOVE CURENjA;

6) ODBIJE DA UTOVARI U VAZDUHOPLOV JEDINICU ZA UTOVAR ROBE KOJA NIJE PREGLEDANA ILI NA KOJOJ POSTOJE OŠTEĆENjA ILI TRAGOVI CURENjA;

7) UKLONI KOMAD SA OPASNOM ROBOM IZ VAZDUHOPLOVA AKO UTVRDI DA POSTOJE OŠTEĆENjA ILI TRAGOVI CURENjA ILI DA ORGANIZUJE NjEGOVO UKLANjANjE OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA ILI ORGANIZACIJE, KAO I DA UTVRDI DA JE PREOSTALI DEO POŠILjKE U ISPRAVNOM STANjU ZA TRANSPORT I DA OSTALI KOMADI NISU KONTAMINIRANI;

8) PRILIKOM ISTOVARA IZ VAZDUHOPLOVA ILI IZ JEDINICE ZA UTOVAR ROBE PROVERI DA LI POSTOJE ZNACI OŠTEĆENjA ILI TRAGOVI CURENjA NA KOMADIMA ILI OBJEDINjENOJ AMBALAŽI KOJI SADRŽE OPASNU ROBU, ODNOSNO KONTEJNERIMA KOJI SADRŽE RADIOAKTIVNE MATERIJE, KAO I DA PROVERI PROSTOR NA KOME SU ONI BILI SMEŠTENI RADI UTVRĐIVANjA ŠTETE ILI KONTAMINACIJE;

9) OBEZBEDI DA SE OPASNA ROBA NE PREVOZI U PILOTSKOJ KABINI ILI PUTNIČKOJ KABINI U KOJOJ SU PRISUTNI PUTNICI, OSIM U SLUČAJEVIMA KADA JE TO DOZVOLjENO TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

10) OBEZBEDI DA SE HITNO OTKLONI SVAKA OPASNA KONTAMINACIJA VAZDUHOPLOVA NASTALA USLED OŠTEĆENjA, ODNOSNO CURENjA OPASNE ROBE;

11) ODMAH ISKLjUČI IZ SAOBRAĆAJA VAZDUHOPLOV KOJI JE KONTAMINIRAN RADIOAKTIVNIM MATERIJAMA I DA GA NE VRATI U SAOBRAĆAJ SVE DOK SU NIVO RADIJACIJE NA SVIM DOSTUPNIM POVRŠINAMA I KONTAMINACIJA VIŠI OD VREDNOSTI KOJE SU UTVRĐENE TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

12) OBEZBEDI DA SE KOMADI KOJI SADRŽE OPASNU ROBU NE SMEŠTAJU JEDAN PORED DRUGOG I NE STAVLjAJU U TAKAV POLOŽAJ KOJI MOŽE DA DOVEDE DO MEĐUSOBNE REAKCIJE U SLUČAJU CURENjA;

13) OBEZBEDI DA SE OTROVNE, ZARAZNE I RADIOAKTIVNE MATERIJE SMEŠTAJU U VAZDUHOPLOV U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA, KAO I DA RADIOAKTIVNE MATERIJE BUDU ODVOJENE OD LjUDI, ŽIVIH ŽIVOTINjA I NERAZVIJENIH FILMOVA;

14) ZAŠTITI OPASNU ROBU KOJA SE NALAZI U VAZDUHOPLOVU OD OŠTEĆENjA I DA PREDUZME MERE KOJIMA ĆE SPREČITI DA SE U TOKU LETA KOMAD POMERI I PROMENI POLOŽAJ;

15) OBEZBEDI DA SE KOMADI SA OPASNOM ROBOM KOJI NOSE OZNAKU „CARGO AIRCRAFT ONLY” UTOVARUJU U TERETNI VAZDUHOPLOV TAKO DA LETAČKA POSADA ILI DRUGA OVLAŠĆENA LICA MOGU DA IH VIDE, RUKUJU NjIMA, I AKO VELIČINA I TEŽINA KOMADA DOZVOLE, DA IH ODVOJE OD DRUGOG TERETA U VAZDUHOPLOVU, IZUZEV AKO JE DRUGAČIJE UTVRĐENO U TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

16) PRE POLETANjA VAZDUHOPLOVA KOJIM SE TRANSPORTUJE OPASNA ROBA, ŠTO JE RANIJE MOGUĆE, DOSTAVI PISANO OBAVEŠTENjE VOĐI VAZDUHOPLOVA O OPASNOJ ROBI, U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

17) U SVOJ OPERATIVNI PRIRUČNIK UNESE INFORMACIJE KOJE LETAČKOJ POSADI OMOGUĆAVAJU DA IZVRŠAVA DUŽNOSTI U VEZI SA TRANSPORTOM OPASNE ROBE I UPUTSTVA O MERAMA KOJE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU VANREDNIH SITUACIJA KOJE PROISTIČU IZ TRANSPORTA OPASNE ROBE;

18) INFORMIŠE PUTNIKE O VRSTAMA OPASNE ROBE KOJA JE ZABRANjENA ZA TRANSPORT VAZDUHOPLOVOM, U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA;

19) U SLUČAJU UDESA ILI OZBILjNE NEZGODE VAZDUHOPLOVA KOJI MOGU BITI POVEZANI SA TRANSPORTOM OPASNE ROBE:

(1) HITNO OBAVESTI ODGOVARAJUĆE SLUŽBE NADLEŽNE ZA REAGOVANjE U SLUČAJU UDESA ILI OZBILjNE NEZGODE O OPASNOJ ROBI U VAZDUHOPLOVU, KAO ŠTO JE NAVEDENO U INFORMACIJI KOJA JE DOSTAVLjENA VOĐI VAZDUHOPLOVA;

(2) O TOME ŠTO PRE OBAVESTI NADLEŽNE ORGANE DRŽAVE OPERATERA I DRŽAVE U KOJOJ SE DOGODIO UDES ILI OZBILjNA NEZGODA;

20) U SLUČAJU NEZGODE VAZDUHOPLOVA KOJI TRANSPORTUJE OPASNU ROBU, AKO SE TO OD NjEGA ZAHTEVA, ODMAH DOSTAVI INFORMACIJE O OPASNOJ ROBI U VAZDUHOPLOVU ODGOVARAJUĆIM SLUŽBAMA NADLEŽNIM ZA REAGOVANjE U SLUČAJU NEZGODE, KAO I NADLEŽNIM ORGANIMA DRŽAVE U KOJOJ SE NEZGODA DOGODILA, KAO ŠTO JE NAVEDENO U INFORMACIJI KOJA JE DOSTAVLjENA VOĐI VAZDUHOPLOVA.

OBAVEZA VOĐE VAZDUHOPLOVA

ČLAN 213.

U SLUČAJU PRIMENE VANREDNIH POSTUPAKA U TOKU LETA VOĐA VAZDUHOPLOVA JE DUŽAN DA, ČIM SITUACIJA TO DOZVOLI, POSREDSTVOM ODGOVARAJUĆE JEDINICE PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, OBAVESTI OPERATERA AERODROMA O PRISUSTVU OPASNE ROBE U VAZDUHOPLOVU, U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA.

OBAVEŠTAVANjE ZAPOSLENIH

ČLAN 214.

OPERATER VAZDUHOPLOVA, POŠILjALAC I DRUGE ORGANIZACIJE KOJE UČESTVUJU U TRANSPORTU OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM SU DUŽNI DA SVOJIM ZAPOSLENIMA DOSTAVE INFORMACIJE KOJE IM OMOGUĆAVAJU DA IZVRŠAVAJU DUŽNOSTI U VEZI SA TRANSPORTOM OPASNE ROBE I UPUTSTVA O MERAMA KOJE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU VANREDNIH SITUACIJA KOJE PROISTIČU IZ TRANSPORTA OPASNE ROBE.

STRUČNA OBUKA ZAPOSLENIH NA POSLOVIMA U TRANSPORTU OPASNE ROBE

ČLAN 215.

LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU MORAJU DA BUDU OBUČENA PREMA PROGRAMU STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA KOJI ODOBRAVA DIREKTORAT.

PROGRAM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU DUŽNI DA UTVRDE I SPROVODE:

1) POŠILjAOCI, UKLjUČUJUĆI PAKERE I LICA ILI ORGANIZACIJE KOJA PREUZIMAJU OBAVEZE POŠILjAOCA;

2) OPERATERI VAZDUHOPLOVA;

3) PRUŽAOCI USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA KOJI ZA POTREBE OPERATERA VAZDUHOPLOVA OBAVLjAJU POSLOVE PRIHVATA, RUKOVANjA, UTOVARA, ISTOVARA, PREMEŠTANjA ILI DRUGOG OPSLUŽIVANjA TERETA ILI POŠTE;

4) PRUŽAOCI USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA NA AERODROMU KOJI ZA POTREBE OPERATERA VAZDUHOPLOVA OBAVLjAJU POSLOVE PRIHVATA I OTPREME PUTNIKA;

5) PRUŽAOCI USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA IZVAN AERODROMA KOJI ZA POTREBE OPERATERA VAZDUHOPLOVA OBAVLjAJU POSLOVE REGISTRACIJE PUTNIKA ZA LET;

6) ORGANIZATORI TRANSPORTA;

7) OPERATER AERODROMA ILI PRAVNO LICE KOJE SA NjIM ZAKLjUČI UGOVOR O OBAVLjANjU PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA PUTNIKA, POSADE I NjIHOVOG PRTLjAGA I/ILI TERETA ILI POŠTE;

8) IMENOVANI POŠTANSKI OPERATERI.

PROGRAM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA DA BUDE IZRAĐEN U SKLADU SA TEHNIČKIM INSTRUKCIJAMA I DA SADRŽI NASTAVNE TEME I JEDINICE, NjIHOVO TRAJANjE, KAO I SREDSTVA KOJA SE KORISTE TOKOM OBUKE.

ZA ODOBRENjE PROGRAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU.

INSTRUKTOR ZA TRANSPORT OPASNE ROBE

ČLAN 216.

STRUČNU OBUKU LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU VRŠI INSTRUKTOR ZA TRANSPORT OPASNE ROBE, NA OSNOVU OVLAŠĆENjA KOJE IZDAJE DIREKTORAT.

OVLAŠĆENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SE IZDAJE NA NEODREĐENO VREME, S TIM DA PRESTAJE DA VAŽI AKO INSTRUKTOR SVAKE DVE GODINE NE OBUČI NAJMANjE JEDNO LICE ILI NE ZAVRŠI OBUKU ZA OSVEŽENjE ZNANjA.

ZA IZDAVANjE OVLAŠĆENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU.

POTVRDA O STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI

ČLAN 217.

LICU KOJE USPEŠNO ZAVRŠI OBUKU ZA OBAVLjANjE POSLOVA U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU INSTRUKTOR ZA TRANSPORT OPASNE ROBE IZDAJE POTVRDU O STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI, SA ROKOM VAŽENjA OD 24 MESECA.

O IZDATIM POTVRDAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA INSTRUKTOR VODI EVIDENCIJU KOJU STAVLjA NA UVID DIREKTORATU, NA NjEGOV ZAHTEV.

UČESNICI U TRANSPORTU OPASNE ROBE IZ ČLANA 215. STAV 2. OVOG ZAKONA SU DUŽNI DA ZA OBAVLjANjE POSLOVA U TRANSPORTU OPASNE ROBE ODREDE ZAPOSLENE KOJI POSEDUJU VAŽEĆU POTVRDU O STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI.

UČESNICI U TRANSPORTU OPASNE ROBE IZ ČLANA 215. STAV 2. OVOG ZAKONA SU DUŽNI DA ČUVAJU PODATKE O STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU ZAPOSLENIH KOJI OBAVLjAJU POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU I DA IH DOSTAVE DIREKTORATU, NA NjEGOV ZAHTEV.

USLOVE ZA IZDAVANjE OVLAŠĆENjA INSTRUKTORU ZA TRANSPORT OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, OBRAZAC TOG OVLAŠĆENjA, KAO I USLOVE ZA IZDAVANjE POTVRDE LICU KOJE OBAVLjA POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE I OBRAZAC POTVRDE O STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI PROPISUJE DIREKTORAT.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 221.

U cilju primene standarda u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu utvrđuje: mere i postupke kojima se omogućava obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja i obaveze državnih organa i drugih subjekata koje se odnose na sprovođenje mera obezbeđivanja; plan za delovanje u vanrednim situacijama; način određivanja kontrolisanih i obezbeđivano-restriktivnih zona na aerodromima i uslove za ulazak u te zone i kretanje u njima; kontrolu načina na koji se preduzimaju mere obezbeđivanja; kontrolu efikasnosti mera obezbeđivanja; obuku u oblasti obezbeđivanja; uslove koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja; uslove koje mora da ispuni oprema za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu; način određivanja kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, zaštitu od elektronskih pretnji, kao i alternativne mere koje su dužni da primenjuju operateri aerodroma koji poseduju dozvolu za korišćenje, a na kojima se obavlja javni avio-prevoz.

Na osnovu Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu Direktorat donosi Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

U CILjU PRIMENE MEĐUNARODNIH STANDARDA I PREPORUKA SADRŽANIH U ANEKSU 17 KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU I DOKUMENTU 30 (DEO II) MEĐUNARODNE KONFERENCIJE CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA (ECAC), VLADA, NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA, DONOSI NACIONALNI PROGRAM ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU PO KOME SU DUŽNI DA POSTUPAJU DRŽAVNI ORGANI I VAZDUHOPLOVNI SUBJEKTI.

NACIONALNI PROGRAM ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU UTVRĐUJE: PREVENTIVNE, POJAČANE I ALTERNATIVNE MERE I POSTUPKE KOJIMA SE OMOGUĆAVA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU, NAROČITO SPREČAVANjE RAZLIČITIH OBLIKA RADNjI NEZAKONITOG OMETANjA I OBAVEZE DRŽAVNIH ORGANA I DRUGIH SUBJEKATA KOJE SE ODNOSE NA SPROVOĐENjE MERA OBEZBEĐIVANjA; PLAN ZA DELOVANjE U VANREDNIM SITUACIJAMA; NAČIN ODREĐIVANjA JAVNIH, KONTROLISANIH I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNIH ZONA NA AERODROMIMA I USLOVE ZA ULAZAK U TE ZONE I KRETANjE U NjIMA; KONTROLU NAČINA NA KOJI SE PREDUZIMAJU MERE OBEZBEĐIVANjA; KONTROLU EFIKASNOSTI MERA OBEZBEĐIVANjA; OBUKU U OBLASTI OBEZBEĐIVANjA; USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNE SVA LICA KOJA OBAVLjAJU PREGLED OBEZBEĐIVANjA; USLOVE KOJE MORA DA ISPUNI OPREMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU; NAČIN ODREĐIVANjA KRITIČNIH OBJEKATA, DELOVA INFRASTRUKTURE I SISTEMA KOJI SE KORISTE ZA POTREBE CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA I ZAŠTITU OD ELEKTRONSKIH PRETNjI.

PRIMENU NACIONALNOG PROGRAMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU OBEZBEĐUJE DIREKTORAT.

NA OSNOVU NACIONALNOG PROGRAMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU DIREKTORAT DONOSI I SPROVODI PROGRAM ZA KONTROLU KVALITETA MERA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU I PROGRAM OBUKE U OBLASTI OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU.

Programi za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 224.

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja, avio-prevozioci, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dužni su da, u skladu s tim programom, sačine i primenjuju sopstvene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Programi iz stava 1. ovog člana se primenjuju kada ih odobri Direktorat.

Strani avio-prevozilac koji obavlja s Republikom Srbijom redovni međunarodni javni avio-prevoz ili seriju čarter letova u međunarodnom javnom avio-prevozu dužan je da, pre stupanja na snagu reda letenja za svaki saobraćajni period, podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje tog programa izdato od strane nadležnog organa države avio-prevozioca.

Program iz stava 3. ovog člana prihvata se bez vođenja postupka za odobravanje, ako ga je odobrio nadležni organ države avio-prevozioca, osim u slučaju kada je neophodno da avio-prevozilac, u skladu s Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dopuni svoj program za obezbeđivanje izradom lokalnih procedura.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje, a na kojem se obavlja javni avio prevoz, dužan je da izradi, ažurira i primenjuje procedure za primenu mera obezbeđivanja.

OPERATER AERODROMA KOJI POSEDUJE DOZVOLU ILI SAGLASNOST ZA KORIŠĆENjE AERODROMA NA KOJEM SE OBAVLjA KOMERCIJALNO LETENjE JE DUŽAN DA IZRADI, AŽURIRA I PRIMENjUJE PROCEDURE ZA PRIMENU MERA OBEZBEĐIVANjA.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

MERE OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU I BEZBEDNOSNA PROCENA RIZIKA

ČLAN 224A

OPERATERI AERODROMA, AVIO-PREVOZIOCI I OSTALI SUBJEKTI ODREĐENI NACIONALNIM PROGRAMOM ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU SU DUŽNI DA PRIMENjUJU MERE OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU PROPISANE TIM PROGRAMOM, KOJE MORAJU DA BUDU ODGOVARAJUĆE, OBJEKTIVNE, NEDISKRIMINATORNE I PROPORCIONALNE PROCENjENOM RIZIKU.

AKO JE NA OSNOVU BEZBEDNOSNE PROCENE RIZIKA OCENjENO DA NE POSTOJI UGROŽENOST SISTEMA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU, SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU DUŽNI DA PRIMENjUJU PREVENTIVNE MERE OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU.

IZUZETKE OD PRIMENE PREVENTIVNIH MERA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU ODOBRAVA DIREKTORAT, POD USLOVIMA ODREĐENIM U NACIONALNOM PROGRAMU ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU.

AKO BEZBEDNOSNA PROCENA RIZIKA UKAZUJE DA POSTOJI UGROŽENOST NEKOG DELA SISTEMA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU, SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU DUŽNI DA PRIMENjUJU POJAČANE MERE OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU.

U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA, UZIMAJUĆI U OBZIR SPECIFIČNOSTI POJEDINIH AERODROMA I SAOBRAĆAJA KOJI SE NA NjIMA OBAVLjA, DIREKTORAT MOŽE DA ODOBRI PRIMENU ALTERNATIVNIH MERA OBEZBEĐIVANjA AKO JE NA OSNOVU BEZBEDNOSNE PROCENE RIZIKA UTVRĐENO DA ONE PRUŽAJU ODGOVARAJUĆI NIVO ZAŠTITE.

BEZBEDNOSNU PROCENU RIZIKA OBAVLjAJU MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I SLUŽBE BEZBEDNOSTI U SARADNjI SA SUBJEKTIMA NA KOJE SE PROCENA RIZIKA ODNOSI.

BEZBEDNOSNA PROCENA RIZIKA SE OBAVLjA SVAKE GODINE, A PO POTREBI I ČEŠĆE.

Kontrolisana i obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma i mere zaštite aerodroma

Član 225.

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma dužan je da, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i posebne organizacije nadležne za bezbednosno-informativne poslove, odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribavi saglasnost Direktorata.

Operater aerodroma iz stava 1. ovog člana je dužan da obeleži službene prolaze i prolaze za putnike i da postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje, a na kojem se obavlja javni avio prevoz, dužan je da, na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma.

Bezbednosnu procenu rizika iz stava 3. ovog člana operater aerodroma pribavlja od ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i posebne organizacije nadležne za bezbednosno-informativne poslove.

JAVNA, KONTROLISANA I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNA ZONA AERODROMA

ČLAN 225.

OPERATER AERODROMA KOJI POSEDUJE SERTIFIKAT AERODROMA DUŽAN JE DA, PO PRIBAVLjENOJ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I SLUŽBI BEZBEDNOSTI, ODREDI I RAZGRANIČI JAVNU, KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU I, PO POTREBI, OBELEŽENI PROSTOR NA AERODROMU, ODREDI SLUŽBENE PROLAZE I PROLAZE ZA PUTNIKE I DA ZA TO PRIBAVI SAGLASNOST DIREKTORATA“.

OPERATER AERODROMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE DUŽAN DA OBELEŽI SLUŽBENE PROLAZE I PROLAZE ZA PUTNIKE I DA POSTAVI ODGOVARAJUĆE ZNAKE OBAVEŠTENjA, UPOZORENjA ILI ZABRANE NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA U KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU.

Kontrola pristupa. Pregled obezbeđivanja

Član 226.

Na aerodromu čiji operater poseduje sertifikat aerodroma obavlja se kontrola pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma.

Pored kontrole pristupa, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili unutar ove zone obavlja se i pregled obezbeđivanja svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, materijala i pošte avio-prevozioca, kao i pregled vozila.

Kontrolu pristupa i pregled obezbeđivanja vrši operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.

Pregled obezbeđivanja iz stava 2. ovog člana se obavlja uz neposredan nadzor ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, koje obavlja i dodatni pregled obezbeđivanja ako za takvim pregledom postoji potreba.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pregled obezbeđivanja nije obavezno vršiti:

1)za robu i poštu za koje je avio-prevozilac, regulisani agent ili poznati pošiljalac primenio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

2)za zalihe namenjene potrošnji na aerodromu za koje je poznati snabdevač tih zaliha primenio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

3)za zalihe namenjene potrošnji tokom leta za koje je avio-prevozilac ili regulisani snabdevač tih zaliha primenio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

4)za predati prtljag koji nakon dolaska do odredišta nastavlja let ka sledećem odredištu, pod drugim brojem leta, drugim vazduhoplovom, odnosno transferni predati prtljag i u drugim slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Ne dozvoljava se ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje koje obavlja pregled obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom.

Na aerodromu čiji operater poseduje dozvolu za korišćenje, a na kojem se obavlja javni avio-prevoz, obavlja se kontrola pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, kao i pregled obezbeđivanja na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika iz člana 225. stav 3. ovog zakona.

KONTROLA PRISTUPA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE. PREGLED OBEZBEĐIVANjA

ČLAN 226.

NA AERODROMU ČIJI OPERATER POSEDUJE SERTIFIKAT AERODROMA OPERATER AERODROMA MORA DA OBEZBEDI OBAVLjANjE KONTROLE PRISTUPA LICA I VOZILA U KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU AERODROMA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE.

PORED KONTROLE PRISTUPA, NA ULAZU U OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU AERODROMA ILI UNUTAR OVE ZONE, OPERATER AERODROMA MORA DA OBEZBEDI I OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA SVIH PUTNIKA I NjIHOVOG RUČNOG PRTLjAGA, LICA KOJA NISU PUTNICI I STVARI KOJE ONA NOSE SA SOBOM, PREDATOG PRTLjAGA, ROBE I POŠTE, ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI NA AERODROMU, ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA, MATERIJALA I POŠTE AVIO-PREVOZIOCA, KAO I PREGLED VOZILA.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, PREGLED OBEZBEĐIVANjA NIJE OBAVEZAN:

ZA ROBU I POŠTU ZA KOJE JE AVIO-PREVOZILAC, REGULISANI AGENT, POZNATI POŠILjALAC ILI STALNI POŠILjALAC IZVRŠIO KONTROLE OBEZBEĐIVANjA IZ NACIONALNOG PROGRAMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU;

ZA ZALIHE NAMENjENE POTROŠNjI NA AERODROMU ZA KOJE JE POZNATI SNABDEVAČ TIH ZALIHA IZVRŠIO KONTROLE OBEZBEĐIVANjA IZ NACIONALNOG PROGRAMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU;

ZA ZALIHE NAMENjENE POTROŠNjI TOKOM LETA ZA KOJE JE AVIO-PREVOZILAC ILI REGULISANI SNABDEVAČ TIH ZALIHA IZVRŠIO KONTROLE OBEZBEĐIVANjA IZ NACIONALNOG PROGRAMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU;

ZA TRANSFERNI PREDATI PRTLjAG U SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM U NACIONALNOM PROGRAMU ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU;

U DRUGIM SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM U NACIONALNOM PROGRAMU ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU.

PREGLED OBEZBEĐIVANjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SE OBAVLjA UZ NEPOSREDAN NADZOR MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, KOJE OBAVLjA I DODATNI PREGLED OBEZBEĐIVANjA, AKO JE POTREBAN.

KONTROLU PRISTUPA, NADGLEDANjE, PATROLIRANjE I PREGLED OBEZBEĐIVANjA VRŠI OPERATER AERODROMA ILI PRAVNO LICE KOJE SA OPERATEROM AERODROMA ZAKLjUČI UGOVOR O OBAVLjANjU TIH POSLOVA.

ZABRANjEN JE ULAZAK U OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU LICU KOJE VERBALNO ILI FIZIČKI NAPADNE OSOBLjE KOJE SPROVODI MERE OBEZBEĐIVANjA, PRETI, NEDOLIČNO SE PONAŠA, REMETI JAVNI RED I MIR ILI KOJE ODBIJE PREGLED OBEZBEĐIVANjA, KAO I LICU ZA KOJE OSOBLjE KOJE OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA IMA OSNOVANU SUMNjU U POGLEDU NjEGOVIH NAMERA, NjEGOVOG PRTLjAGA ILI STVARI KOJE NOSI SA SOBOM.

AKO ZA OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA PRAVNO LICE KOJE OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA KORISTI TEHNIČKU OPREMU, ONA MORA DA ISPUNjAVA STANDARDE PROPISANE ZA TU VRSTU OPREME I DA SE ZA NjENO KORIŠĆENjE PRIBAVI ODOBRENjE DIREKTORATA.

ZA IZDAVANjE ODOBRENjA ZA KORIŠĆENjE TEHNIČKE OPREME KOJOM SE OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU.

Dozvola za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja

Član 227.

Za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja mora da poseduje dozvolu koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta potrebno je odobrenje koje izdaje Direktorat.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, produžava važenje, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i uslovi za izdavanje odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja, kao i za izdavanje odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, plaća se taksa Direktoratu.

DOZVOLA ZA OBAVLjANjE KONTROLE PRISTUPA, PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE

ČLAN 227.

ZA OBAVLjANjE KONTROLE PRISTUPA, PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE OPERATER AERODROMA ILI PRAVNO LICE KOJE SA OPERATEROM AERODROMA ZAKLjUČI UGOVOR O OBAVLjANjU TIH POSLOVA MORA DA POSEDUJE DOZVOLU KOJU IZDAJE DIREKTORAT, NA ODREĐENO VREME.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA DOZVOLU ZA OBAVLjANjE KONTROLE PRISTUPA, PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE NE MORA DA POSEDUJE:

1) REGULISANI AGENT, AKO OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA ISKLjUČIVO ROBE I POŠTE;

2) REGULISANI SNABDEVAČ ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA, AKO OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA ISKLjUČIVO ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA.

ZA STICANjE STATUSA REGULISANOG AGENTA, POZNATOG POŠILjAOCA I REGULISANOG SNABDEVAČA ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA POTREBNO JE ODOBRENjE KOJE IZDAJE DIREKTORAT.

USLOVI POD KOJIMA SE IZDAJE, MENjA, PRODUŽAVA VAŽENjE, SUSPENDUJE ILI STAVLjA VAN SNAGE DOZVOLA ZA OBAVLjANjE KONTROLE PRISTUPA, PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE, VREME NA KOJE SE DOZVOLA IZDAJE I OBRAZAC DOZVOLE, KAO I USLOVI ZA IZDAVANjE ODOBRENjA ZA STICANjE STATUSA REGULISANOG AGENTA, POZNATOG POŠILjAOCA I REGULISANOG SNABDEVAČA ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA, BLIŽE SE ODREĐUJU PROPISOM DIREKTORATA.

ZA POSTUPANjE PO ZAHTEVU ZA IZDAVANjE, PRODUŽENjE VAŽENjA ILI IZMENU DOZVOLE ZA OBAVLjANjE KONTROLE PRISTUPA, PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, NADGLEDANjE I PATROLIRANjE, KAO I ZA IZDAVANjE ODOBRENjA ZA STICANjE STATUSA REGULISANOG AGENTA, POZNATOG POŠILjAOCA I REGULISANOG SNABDEVAČA ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA, PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU.

Obaveze operatera aerodroma

Član 228.

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i dužan je da obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja, kao i odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija.

Za operatera aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje, obaveze iz stava 1. ovog člana određuju se na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika iz člana 225. stav 3. ovog zakona.

Pregled obezbeđivanja vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja, kao i uklanjanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija obavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Uslovi za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma i uslovi koje moraju da ispune prostorije i tehnička oprema za obavljanje pregleda obezbeđivanja i prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija, se određuju propisom koji donosi Direktorat.

OPERATER AERODROMA KOJI POSEDUJE SERTIFIKAT AERODROMA OBAVLjA PREGLED I ZAŠTITU OBJEKATA, INSTALACIJA, UREĐAJA I OPREME NA AERODROMU I DUŽAN JE DA OBEZBEDI: PROSTOR ZA PREGLED VAZDUHOPLOVA KOJI JE PREDMET NEZAKONITOG OMETANjA; USLOVE ZA KONTROLU I SPREČAVANjE NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA U KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU AERODROMA; ODGOVARAJUĆE PROSTORIJE I TEHNIČKU OPREMU ZA OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, KAO I ODGOVARAJUĆI PROSTOR ZA UNIŠTAVANjE OTKRIVENIH EKSPLOZIVNIH NAPRAVA, ILI OPREMU ZA BEZBEDAN TRANSPORT EKSPLOZIVNIH NAPRAVA.

PREGLED OBEZBEĐIVANjA VAZDUHOPLOVA KOJI JE PREDMET NEZAKONITOG OMETANjA ILI ZA KOJI SE SUMNjA DA JE PREDMET NEZAKONITOG OMETANjA, ISKRCAVANjE I PREGLED OBEZBEĐIVANjA PUTNIKA, ISTOVAR I PREGLED OBEZBEĐIVANjA PRTLjAGA, ROBE I POŠTE IZ TAKVOG VAZDUHOPLOVA, KAO I UKLANjANjE OTKRIVENIH EKSPLOZIVNIH, ZAPALjIVIH ILI OPASNIH MATERIJA OBAVLjA MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE.

LISTA PUTNIKA NEPRIHVATLjIVOG PONAŠANjA

ČLAN 230A

AVIO-PREVOZILAC IMA PRAVO DA FORMIRA LISTU PUTNIKA NEPRIHVATLjIVOG PONAŠANjA I U SKLADU SA NjOM DA USKRATI PRAVO NA PREVOZ TAKVIM PUTNICIMA.

Znak identifikacije i bezbednosna provera

Član 231.

Zabranjen je ulazak i kretanje lica koja nisu putnici i vozila u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva izvan aerodroma, bez odgovarajućeg znaka identifikacije.

Znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma izdaje operater aerodroma, na određeno vreme, a znak identifikacije za pristup kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima izvan aerodroma izdaje njihov korisnik.

Pre izdavanja znaka identifikacije, a po potrebi i nakon njegovog izdavanja, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i posebna organizacija nadležna za bezbednosno-informativne poslove vrše bezbednosnu proveru svih lica kojima se izdaje znak identifikacije, uključujući i lica koja primenjuju kontrolu obezbeđivanja i pregled obezbeđivanja.

Lice kome je izdat znak identifikacije je dužno da u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, gubitka znaka identifikacije, promene radnog mesta ili prestanka radnog odnosa, o tome obavesti izdavaoca znaka identifikacije.

Pravno lice koje koristi vozilo za koje je izdat znak identifikacije je dužno da o isteku važenja znaka identifikacije, gubitku znaka identifikacije ili prestanku korišćenja tog vozila, obavesti izdavaoca znaka identifikacije.

ZNAK IDENTIFIKACIJE

ČLAN 231.

ZABRANjEN JE ULAZAK I KRETANjE LICA KOJA NISU PUTNICI I VOZILA U KONTROLISANOJ I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNOJ ZONI AERODROMA, KAO I KRITIČNIM OBJEKTIMA, DELOVIMA INFRASTRUKTURE I SISTEMIMA KOJI SE KORISTE ZA POTREBE CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA IZVAN AERODROMA, BEZ ODGOVARAJUĆEG ZNAKA IDENTIFIKACIJE.

ZNAK IDENTIFIKACIJE ZA ULAZAK I KRETANjE U KONTROLISANOJ I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNOJ ZONI AERODROMA IZDAJE OPERATER AERODROMA, A ZNAK IDENTIFIKACIJE ZA PRISTUP KRITIČNIM OBJEKTIMA, DELOVIMA INFRASTRUKTURE I SISTEMIMA IZVAN AERODROMA IZDAJE NjIHOV KORISNIK.

ZNAK IDENTIFIKACIJE SE IZDAJE SA ROKOM VAŽENjA KOJI NIJE DUŽI OD PET GODINA.

LICE KOME JE IZDAT ZNAK IDENTIFIKACIJE JE DUŽNO DA U SLUČAJU ISTEKA VAŽENjA ZNAKA IDENTIFIKACIJE, PROMENE RADNOG MESTA, PRESTANKA RADNOG ODNOSA ILI NA ZAHTEV IZDAVAOCA VRATI ZNAK IDENTIFIKACIJE IZDAVAOCU, ODNOSNO DA U SLUČAJU GUBITKA ZNAKA IDENTIFIKACIJE O TOME ODMAH OBAVESTI IZDAVAOCA.

PRAVNO LICE KOJE KORISTI VOZILO ZA KOJE JE IZDAT ZNAK IDENTIFIKACIJE JE DUŽNO DA PO ISTEKU VAŽENjA ZNAKA IDENTIFIKACIJE, PRESTANKU KORIŠĆENjA TOG VOZILA ILI NA ZAHTEV IZDAVAOCA VRATI ZNAK IDENTIFIKACIJE IZDAVAOCU, ODNOSNO DA U SLUČAJU GUBITKA ZNAKA IDENTIFIKACIJE O TOME ODMAH OBAVESTI IZDAVAOCA.

IZDAVALAC ZNAKA IDENTIFIKACIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OBRAĐUJE SLEDEĆE PODATKE O LICU KOME SE IZDAJE ZNAK IDENTIFIKACIJE: IME I PREZIME, JEDINSTVEN MATIČNI BROJ GRAĐANA, DATUM I MESTO ROĐENjA, BROJ LIČNE KARTE, ODNOSNO BROJ PUTNE ISPRAVE AKO JE REČ O STRANOM DRŽAVLjANINU, DRŽAVLjANSTVO, PREBIVALIŠTE I PODATKE O ZAPOSLENjU.

IZDAVALAC ZNAKA IDENTIFIKACIJE VODI EVIDENCIJU O IZDATIM ZNAKOVIMA IDENTIFIKACIJE I ČUVA JE NAJMANjE PET GODINA PO PRESTANKU VAŽENjA ZNAKA IDENTIFIKACIJE.

Test mera obezbeđivanja

Član 231a

U cilju kontrole kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, Direktorat, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove, sprovodi test mera obezbeđivanja.

Test mera obezbeđivanja je simulacija radnje nezakonitog ometanja koja ima za cilj kontrolu primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Za korišćenje replike oružja ili simulaciju eksplozivnog sredstva pri sprovođenju testa mera obezbeđivanja potrebno je ovlašćenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Test mera obezbeđivanja se sprovodi u skladu sa zahtevima iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i Programa za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

BEZBEDNOSNA PROVERA

ČLAN 231A

PRE IZDAVANjA ZNAKA IDENTIFIKACIJE, A PO POTREBI I NAKON NjEGOVOG IZDAVANjA, MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE U SARADNjI SA SLUŽBAMA BEZBEDNOSTI VRŠI BEZBEDNOSNU PROVERU SVIH LICA KOJIMA SE IZDAJE ZNAK IDENTIFIKACIJE U CILjU UTVRĐIVANjA POSTOJANjA ILI NEPOSTOJANjA BEZBEDNOSNE SMETNjE.

BEZBEDNOSNA SMETNjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSTOJI:

1)AKO JE LICE PRAVOSNAŽNO OSUĐENO ZA KRIVIČNO DELO IZ GRUPE DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA, PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA, PROTIV POLNE SLOBODE, PROTIV BRAKA I PORODICE, PROTIV IMOVINE, PROTIV ZDRAVLjA LjUDI, PROTIV OPŠTE SIGURNOSTI LjUDI I IMOVINE, PROTIV USTAVNOG UREĐENjA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE, PROTIV DRŽAVNIH ORGANA, PROTIV JAVNOG REDA I MIRA, PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA, PROTIV ČOVEČNOSTI I DRUGIH DOBARA ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM PRAVOM;

2)AKO SE PROTIV LICA VODI KRIVIČNI POSTUPAK ZA NEKO OD KRIVIČNIH DELA IZ TAČKE 1. OVOG STAVA;

3)AKO JE LICE U POSLEDNjE TRI GODINE PRAVOSNAŽNO KAŽNjAVANO ZA PREKRŠAJ IZ OBLASTI JAVNOG REDA I MIRA SA ELEMENTIMA NASILjA ILI ZA PREKRŠAJE IZ ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ORUŽJE I MUNICIJA;

4)AKO O LICU POSTOJI NEGATIVNO MIŠLjENjE SLUŽBI BEZBEDNOSTI.

PORED LICA KOJIMA SE IZDAJE ZNAK IDENTIFIKACIJE, BEZBEDNOSNA PROVERA SE VRŠI I ZA LICA KOJA PRIMENjUJU KONTROLU OBEZBEĐIVANjA, INSTRUKTORE OBUKE U OBLASTI OBEZBEĐIVANjA, ODGOVORNE RUKOVODIOCE ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU, KONTROLORE LETENjA, KAO I ČLANOVE POSADE VAZDUHOPLOVA.

BEZBEDNOSNA PROVERA LICA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SE VRŠI NAJMANjE SVAKE PETE GODINE.

ZAHTEV ZA OBAVLjANjE BEZBEDNOSNE PROVERE MOŽE DA PODNESE POSLODAVAC LICA NAD KOJIM JE POTREBNO IZVRŠITI BEZBEDNOSNU PROVERU, OSIM AKO JE REČ O INSTRUKTORIMA OBUKE U OBLASTI OBEZBEĐIVANjA, KADA ZAHTEV PODNOSI DIREKTORAT.

UZ ZAHTEV IZ STAVA 5. OVOG ČLANA DOSTAVLjA SE I PISANA SAGLASNOST LICA ZA VRŠENjE BEZBEDNOSNE PROVERE.

ODBIJANjE LICA DA POTPIŠE SAGLASNOST ZA VRŠENjE BEZBEDNOSNE PROVERE ILI POSTOJANjE BEZBEDNOSNE SMETNjE MOŽE DA PREDSTAVLjA OSNOV ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA ILI DRUGOG PRAVA.

U POSTUPKU VRŠENjA BEZBEDNOSNE PROVERE OBRAĐUJU SE PODACI O LICU KOJE SE PROVERAVA: IME I PREZIME, KAO I PRETHODNA IMENA I PREZIMENA; JEDINSTVEN MATIČNI BROJ GRAĐANA; DATUM I MESTO ROĐENjA; DRŽAVLjANSTVO, PRETHODNA DRŽAVLjANSTVA I DVOJNA DRŽAVLjANSTVA; PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE, KAO I PRETHODNA PREBIVALIŠTA; BRAČNI STATUS I PORODIČNO STANjE; PODACI O LICIMA KOJA ŽIVE U ZAJEDNIČKOM DOMAĆINSTVU SA LICEM KOJE SE PROVERAVA (NjIHOVA IMENA I PREZIMENA, ZAJEDNO SA PRETHODNIM IMENIMA I PREZIMENIMA, NjIHOVI DATUMI ROĐENjA, KAO I ODNOS SA LICEM KOJE SE PROVERAVA); STRUČNA SPREMA I ZANIMANjE; PODACI O PRETHODNIM ZAPOSLENjIMA; PODACI U VEZI SA IZVRŠENjEM VOJNE OBAVEZE; PODACI O KRIVIČNOM I PREKRŠAJNOM KAŽNjAVANjU I KRIVIČNIM I PREKRŠAJNIM POSTUPCIMA KOJI SU U TOKU; KONTAKTI SA STRANIM POLICIJSKIM ORGANIZACIJAMA, STRANIM SLUŽBAMA BEZBEDNOSTI I OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA; PODACI O ČLANSTVU ILI UČEŠĆU U AKTIVNOSTIMA ORGANIZACIJA ČIJE SU AKTIVNOSTI ILI CILjEVI ZABRANjENI; PODACI O NAVIKAMA, SKLONOSTIMA I PONAŠANjU, KAO I PODACI O PRETHODNIM BEZBEDNOSNIM PROVERAMA.

PRILIKOM VRŠENjA BEZBEDNOSNE PROVERE PODACI SE PRIKUPLjAJU I OBRAĐUJU U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU UNUTRAŠNjI POSLOVI, ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI I TAJNOST PODATAKA.

TEST MERA OBEZBEĐIVANjA. ISPITIVANjE OBEZBEĐIVANjA

ČLAN 231B

U CILjU KONTROLE KVALITETA MERA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU DIREKTORAT SPROVODI TEST MERA OBEZBEĐIVANjA, KAO I ISPITIVANjE OBEZBEĐIVANjA.

TEST MERA OBEZBEĐIVANjA JE SIMULACIJA RADNjE NEZAKONITOG OMETANjA KOJA IMA ZA CILj KONTROLU PRIMENE MERA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU.

ZA KORIŠĆENjE REPLIKE ORUŽJA ILI SIMULACIJU EKSPLOZIVNOG SREDSTVA PRI SPROVOĐENjU TESTA MERA OBEZBEĐIVANjA, POTREBNO JE OVLAŠĆENjE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, KAO I PRISUSTVO PREDSTAVNIKA TOG MINISTARSTVA.

TEST MERA OBEZBEĐIVANjA I ISPITIVANjE OBEZBEĐIVANjA SE SPROVODE U SKLADU SA ZAHTEVIMA IZ NACIONALNOG PROGRAMA ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU I PROGRAMA ZA KONTROLU KVALITETA MERA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU.

Objekat odita (provere), pojam i vrste odita (provere)

Član 244.

Oditu (u daljem tekstu: provera) podležu privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave, organizacija i preduzetnik koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat provere).

Proverom se utvrđuje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu.

Osnovnom proverom ispituje se da li objekat provere ispunjava uslove za sticanje dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta.

Periodična provera obavlja se dok dozvola ili drugi pojedinačni pravni akt važi.

Za sprovođenje provere na zahtev objekta provere, plaća se taksa Direktoratu.

ZA SPROVOĐENjE OSNOVNE I PERIODIČNE PROVERE PLAĆA SE TAKSA DIREKTORATU, IZUZEV U SLUČAJU PERIODIČNE PROVERE KOJA SE FINANSIRA U SKLADU SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM.

Provera se obavlja kao povereni posao državne uprave.

1. Pojam inspekcijskog nadzora. Vazduhoplovni inspektor

Član 250.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse, vrši Direktorat, preko vazduhoplovnog inspektora.

OBAVLjANjE POJEDINIH STRUČNIH POSLOVA VAZDUHOPLOVNE INSPEKCIJE DIREKTORAT MOŽE, U SKLADU SA ČLANOM 48. STAV 3. ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 36/15) POVERITI LICU KOJE NE ISPUNjAVA SVE USLOVE ZA STICANjE ZVANjA VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA, ALI POSEDUJE SPECIJALISTIČKO ZNANjE KAKVO JE NEOPHODNO ZA VRŠENjE TIH STRUČNIH POSLOVA.

Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, letilišta ili terena, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehničkom organizacijom, vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat inspekcijskog nadzora NADZIRANI SUBJEKAT).

Dok obavlja inspekcijski nadzor vazduhoplovni inspektor je dužan da nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.

Izgled i korišćenje službenog odela i obrazac službene legitimacije vazduhoplovnog inspektora propisuje Direktorat.

Vazduhoplovni inspektor ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi planske ili tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije predmeta inspekcijskog nadzora i da vrši stručni nadzor nad proizvodnjom, izgradnjom, odnosno izvođenjem radova na predmetu inspekcijskog nadzora.

2. Prava i dužnosti vazduhoplovnog inspektora

Član 251.

Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih ovim zakonom.

Vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

1)pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju objekta inspekcijskog nadzora;

2)pregleda:

(1)aerodrome, letilišta i terene,

(2)vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode,

(3)komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte,

(4)poslovne prostorije, postrojenja, instalacije, sredstva rada i proizvode,

(5)druge objekte, uređaje i predmete objekta inspekcijskog nadzora;

3)sasluša i uzima izjave od odgovornih lica objekta inspekcijskog nadzora i drugih lica;

4)zahteva izveštaje i podatke o radu objekta inspekcijskog nadzora;

5)obavi neposredni uvid u rad osoblja objekta inspekcijskog nadzora;

6)preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen.

Vazduhoplovni inspektor je dužan da o svom prisustvu obavesti odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora.

VAZDUHOPLOVNI INSPEKTOR VODI POSTUPAK, DONOSI REŠENjA I PREDUZIMA MERE U OKVIRU PRAVA I DUŽNOSTI ODREĐENIH ZAKONOM.

VAZDUHOPLOVNI INSPEKTOR IMA PRAVO I DUŽNOST DA U VRŠENjU INSPEKCIJSKOG NADZORA:

1)PREGLEDA OPŠTE I POJEDINAČNE AKTE, EVIDENCIJE I DRUGU DOKUMENTACIJU NADZIRANOG SUBJEKTA, KOJU NIJE MOGAO DA PRIBAVI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI;

2)PREGLEDA:

(1)AERODROME,

(2)VAZDUHOPLOVE I VAZDUHOPLOVNE PROIZVODE,

(3)KOMUNIKACIONE, NAVIGACIONE I NADZORNE SISTEME, UREĐAJE, OPREMU I OBJEKTE,

(4)POSLOVNE PROSTORIJE, POSTROJENjA, INSTALACIJE, SREDSTVA RADA I PROIZVODE,

(5)DRUGE OBJEKTE, UREĐAJE I PREDMETE NADZIRANOG SUBJEKTA;

3)SASLUŠA I UZIMA IZJAVE OD ODGOVORNIH LICA NADZIRANOG SUBJEKTA I DRUGIH LICA;

4)ZAHTEVA IZVEŠTAJE I PODATKE O RADU NADZIRANOG SUBJEKTA;

5)OBAVI NEPOSREDNI UVID U RAD OSOBLjA NADZIRANOG SUBJEKTA;

6) PODNESE ZAHTEV ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA PREKRŠAJE IZ ČLANA 258. ST. 1-3. I ČLANA 260. STAV 1. OVOG ZAKONA;

7) IZDA PREKRŠAJNI NALOG ZA PREKRŠAJE IZ ČLANA 258. ST. 4. I 5. I ČLANA 260. STAV 2. OVOG ZAKONA.

8) PODNESE KRIVIČNU PRIJAVU;

9)PREDUZIMA DRUGE MERE I RADNjE ZA KOJE JE OVLAŠĆEN.

VAZDUHOPLOVNI INSPEKTOR JE DUŽAN DA O SVOM PRISUSTVU OBAVESTI ODGOVORNO LICE NADZIRANOG SUBJEKTA.

ODGOVORNO LICE NADZIRANOG SUBJEKTA DUŽNO JE DA POSTUPI PO NALOGU VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA.

Ovlašćenje da se naloži otklanjanje nepravilnosti

Član 252.

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da, ako uoči nepravilnosti u radu objekta inspekcijskog nadzora, donese rešenje kojim objektu inspekcijskog nadzora nalaže da otkloni nepravilnosti i da odredi rok u kome je objekat inspekcijskog nadzora dužan da otkloni nepravilnosti.

Objekat inspekcijskog nadzora je dužan da izvrši rešenje vazduhoplovnog inspektora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da, u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.

VAZDUHOPLOVNI INSPEKTOR OVLAŠĆEN JE DA, AKO UOČI NEPRAVILNOSTI U RADU NADZIRANOG SUBJEKTA, ZAPISNIKOM O INSPEKCIJSKOM NADZORU, ODNOSNO REŠENjEM NALOŽI NADZIRANOM SUBJEKTU DA OTKLONI NEPRAVILNOSTI I DA ODREDI ROK U KOME JE NADZIRANI SUBJEKAT DUŽAN DA OTKLONI NEPRAVILNOSTI.

NADZIRANI SUBJEKAT JE DUŽAN DA IZVRŠI MERE ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI NALOŽENE ZAPISNIKOM, ODNOSNO REŠENjEM VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA.

NADZIRANI SUBJEKAT JE DUŽAN DA, U ROKU OD 48 SATI OD ČASA KADA JE PROTEKAO ROK KOJI JE ODREĐEN ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI, PISMENO OBAVESTI VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA DA LI SU NEPRAVILNOSTI OTKLONjENE.

4. Zapisnik o inspekcijskom nadzoru

Član 255.

Vazduhoplovni inspektor dužan je da odmah po okončanju nadzora i na licu mesta sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru, koji sadrži i mere koje su naložene objektu inspekcijskog nadzora.

VAZDUHOPLOVNI INSPEKTOR DUŽAN JE DA U ROKU OD OSAM RADNIH DANA OD ZAVRŠETKA INSPEKCIJSKOG NADZORA SASTAVI ZAPISNIK O INSPEKCIJSKOM NADZORU.

Izuzetno, vazduhoplovni inspektor koji pismenim rešenjem zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja dužan je da sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru u roku od 24 sata po okončanju nadzora iz člana 184. ovog zakona.

Zapisnik se dostavlja objektu inspekcijskog nadzora NADZIRANOM SUBJEKTU.

Pravo na žalbu protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora

Član 257.

Na rešenje vazduhoplovnog inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Žalba na rešenje vazduhoplovnog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja, S TIM DA VAZDUHOPLOVNI INSPEKTOR MOŽE IZ OPRAVDANIH RAZLOGA ODREDITI DA ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

Prekršaji

Član 258.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)obavlja vazdušni saobraćaj suprotno međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);

2)se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1);

3)obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona (član 8. stav 1);

4)leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja (član 8. stav 2);

5)iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

6)koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1) ili suprotno uslovima utvrđenim propisom iz člana 10. stav 3. ovog zakona;

7)lansira raketu ili drugi leteći objekat bez prethodne saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 2);

8)dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;

9)leti vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni (član 13. stav 1);

10)leti vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni bez odobrenja Direktorata (član 13. stav 3);

11)ne prijavi Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću (član 17. stav 1);

12)o nameri da uvede promenu u funkcionalni sistem ne obavesti Direktorat ili mu ne dostavi bezbednosnu argumentaciju ili ne pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu (član 18. stav 1);

13)stalno i sistematski ne uočava opasnost, ne procenjuje i ne umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti (član 19. stav 1);

14)ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

15)u svojstvu operatera vazduhoplova koristi vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1);

16)u svojstvu pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora ne obezbedi redovnost i pouzdanost usluga (član 53. stav 1);

17)sisteme, uređaje, opremu i objekte ne koristi prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja ili ako tehničku dokumentaciju, uputstvo za korišćenje i program održavanja, ne čuva i ne ažurira (član 53. stav 2);

18)ne planira ili ne projektuje ili ne nabavi ili ne koristi ili ne održava ili ne vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat (član 54. stav 1);

19)komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje i opremu redovno ne proverava i ne kalibriše iz vazduha (član 54. stav 2);

20)ne učini dostupnim osmotrene meteorološke podatke ili ih ne stavi na raspolaganje korisnicima usluga (član 57. stav 1);

21)ne dostavi blagovremeno pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja podatke koji su značajni za letenje vazduhoplova, radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu (član 60. stav 2);

22)pruža usluge u vazdušnoj plovidbi, a nema sertifikat za pružanje usluga ili ga Vlada nije imenovala za pružanje tih usluga (član 64. stav 2);

23)u svojstvu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi ne snima elektronski ili na drugi način ne čuva sve podatke o pruženim uslugama (član 71. stav 1);

24)obavlja javni avio-prevoz bez važeće operativne dozvole (član 77. stav 1);

25)obavlja prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom ili lokalne letove bez sertifikata vazduhoplovnog operatera (član 79. st. 3. i 4);

26)na zahtev Direktorata, ne dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole (član 80. stav 2);

27)u svojstvu imaoca operativne dozvole ne dostavi Direktoratu godišnje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od završetka finansijske godine (član 80. stav 3);

28)prilikom obavljanja delatnosti ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u sertifikatu vazduhoplovnog operatera (član 84. stav 2);

29)pre uzimanja vazduhoplova u zakup ne pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu (član 87. stav 2);

30)daje vazduhoplov bez posade u zakup stranom avio-prevoziocu bez prethodne saglasnosti Direktorata ili daje vazduhoplov u zakup sa posadom, a ne obavesti Direktorat o tome (član 87. stav 3);

31)ne obavlja međunarodni avio-prevoz pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 89. stav 2);

32)ne objavi ukupnu cenu avio-prevoza ili jasno ne navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji (član 92. stav 2);

33)ne objavi red letenja najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja – najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja (član 94. stav 2);

34)ne obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja dok on važi (član 94. stav 3);

35)o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja (član 94. stav 4);

36)obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu bez podnete izjave o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti ili obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika bez potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti (član 95. stav 1);

37)obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 97. stav 1);

38)obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

39)organizuje vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata (član 98. stav 1);

40)za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ne koristi aerodrom (član 99. stav 1);

41)za poletanje i sletanje koristi mesta koja se nalaze izvan aerodroma suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 99. stav 3);

42)poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom izvan vremena otvorenosti aerodroma, u terminu koji nije odredio operater aerodroma (član 103. stav 4);

43)koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju, a nema sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 104);

44)koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju suprotno uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 108. stav 1);

45)ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma (član 110. stav 1);

46)ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma koji je prestao da ispunjava neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu ili ako o tome ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 110. stav 2);

47)izvrši izmenu na aerodromu koja može da utiče na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, a ne podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 111. stav 1);

48)pre javnog uvida ne dostavi Direktoratu na mišljenje plansku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju aerodroma ili plansku dokumentaciju kojom se uređuje prostor oko aerodroma (član 115. stav 3);

49)ne dostavi na odobrenje Direktoratu tehničku i bezbednosnu dokumentaciju pre upućivanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu i/ili pre otpočinjanja izvođenja radova (član 116. stav 1);

50)ne obeleži prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 1);

51)bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 2);

52)bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi (član 119. stav 1);

53)ne preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu (član 120. stav 1);

54)ne odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma (član 120. stav 2);

55)ne obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ili o njihovom stanju ne obavesti nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 120. stav 3);

56)ne uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma (član 121. stav 1);

57)ne dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje usluga upravljanja platformom (član 121. stav 3);

58)ne preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu ili, u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, ne obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru (član 122. stav 1);

59)ne obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini ili ne obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini ili ne vrši analizu tih informacija ili ne preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru (član 122. stav 2);

60)ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna (član 123. stav 1);

61)ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma ako je Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti procenio da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 123. stav 2);

62)ne organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu (član 124. st. 1 i 2);

63)poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja organizaciji koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje (član 124. stav 4);

64)ne obezbedi na aerodromu službu hitne medicinske pomoći ili ne organizuje medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);

65)poveri obavljanje poslova službe hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove određene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 125. stav 5);

66)pruža usluge zemaljskog opsluživanja, a ne poseduje dozvolu Direktorata za pružanje tih usluga (član 127. stav 1);

67)u svojstvu avio-prevozioca obavlja samoopsluživanje bez dozvole Direktorata (član 128. st. 1. i 2);

68)ne objavi listu aerodromske infrastrukture ili ne odredi naknadu za pristup toj infrastrukturi ili ne omogući pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja pristup aerodromskoj infrastrukturi pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima ili sa pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja ne zaključi ugovor o korišćenju aerodromske infrastrukture (član 130. stav 4);

69)u svojstvu imaoca dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje ne obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja ili ako usluge za koje mu je izdata dozvola ne pruža na pošten i nediskriminatoran način (član 131. stav 1);

70)računovodstveno ne razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja (član 131. stav 2);

71)poveri pružanje pojedinih usluga zemaljskog opsluživanja drugom pravnom licu ili preduzetniku (podugovaraču) koji ne poseduje važeću dozvolu za pružanje tih usluga zemaljskog opsluživanja (član 131. stav 3);

72)ne obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge (član 132. stav 1);

73)odredi visinu aerodromskih naknada na način kojim se diskriminišu pojedini korisnici aerodroma (član 133. stav 4);

74)o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini ne obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade (član 133. stav 5);

75)koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije ili koji nije sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 135. stav 1);

76)koristi vazduhoplov suprotno njegovoj kategoriji, vrsti ili nameni (član 135. stav 3);

77)koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

78)koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio-signale ili druge isprave i knjige (član 147. stav 1);

79)obavlja vazduhoplovno-tehničku delatnost bez dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (član 149. stav 2);

80)projektuje ili proizvodi vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 152. stav 5);

81)za obavljanje javnog avio-prevoza koristi vazduhoplov koji ne ispunjava dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti (član 163. stav 1);

82)primenjuje program održavanja vazduhoplova koji nije odobrio Direktorat (član 164. stav 2);

83)obavlja let vazduhoplovom suprotno uslovima i ograničenjima koje je Direktorat utvrdio u dozvoli za let (član 165. stav 2);

84)omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole (član 172. stav 1);

85)omogući obavljanje poslova koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja osoblju koje nema potvrdu o obučenosti ili sertifikat (član 175. st. 1. i 3);

86)obučava vazduhoplovno osoblje prema nastavnim programima koje nije odobrio Direktorat (član 179. stav 1);

87)vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na obučavanje (član 179. stav 3);

88)obučava vazduhoplovno osoblje na uređaju za simuliranje letenja ili na drugoj vrsti simulatora za obuku za čije korišćenje nije pribavljena dozvola Direktorata (član 180. stav 1);

89)obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 189. stav 1);

90)obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 189. stav 2);

91)ne obezbedi proveru psiho-fizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje počne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na način koji ne ometa njihov rad (član 193. stav 2);

92)ne obezbedi broj članova i sastav posade vazduhoplova u skladu sa potvrdom o tipu vazduhoplova ili priručnikom za upravljanje vazduhoplovom ili operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova ili propisom Direktorata (član 194. stav 2);

93)omogući da poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu obavlja lice koje je prešlo starosnu granicu utvrđenu članom 196. ovog zakona;

94)za svaki let ili deo leta ne odredi vođu vazduhoplova (član 197. stav 3);

95)ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova ili ne vodi evidenciju o tome (član 199. stav 6);

96)ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, trajanju smena u toku radnog dana, trajanju neprekidnog rada i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja (član 199a stav 4);

97)ne preduzima mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ili pružanja usluga u vazduhoplovstvu (član 200. stav 1);

98)ne obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine (član 201);

99)ne obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova (član 203. stav 1);

100) BRISANA.

101) BRISANA

102) BRISANA

103)ne obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 1);

104)ne sačini ili ne primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, prema Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 224. stav 1);

105)primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu bez odobrenja Direktorata (član 224. stav 2);

106)ne izradi, ne ažurira ili ne primenjuje procedure za primenu mera obezbeđivanja (član 224. stav 5);

107)ne odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu ili službene prolaze ili prolaze za putnike ili za to ne pribavi saglasnost Direktorata (član 225. stav 1);

108)ne obeleži službene prolaze i prolaze za putnike ili ne postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu (član 225. stav 2);

109)ne odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili ne postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma, na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika (član 225. stav 3);

110)ne obezbedi vršenje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma (član 226. stav 1);

111)ne obezbedi, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu ili unutar ove zone, obavljanje pregleda obezbeđivanja iz člana 226. stav 2. ovog zakona;

112)dozvoli ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije pregled obezbeđivanja ili licu za koje postoji osnovana sumnja u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom (član 226. stav 6);

113)obavlja kontrolu pristupa ili pregled obezbeđivanja bez dozvole Direktorata (član 227. stav 1);

114)ne obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu ili ne obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja ili odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija (član 228. stav 1);

115)ne spreči ulazak i kretanje lica koja nisu putnici i vozila u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva izvan aerodroma, bez odgovarajućeg znaka identifikacije (član 231. stav 1);

116)ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

NOVČANOM KAZNOM OD 500.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE AKO:

1)OBAVLjA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ SUPROTNO MEĐUNARODNIM AKTIMA, OVOM ZAKONU I DRUGIM PROPISIMA (ČLAN 4. STAV 2);

2)SE NE PRIDRŽAVA PRAVILA LETENjA (ČLAN 4A STAV 1);

3)OBAVLjA SAOBRAĆAJ ILI LETI IZNAD GRADOVA, NASELjENIH MESTA I INDUSTRIJSKIH OBJEKATA ISPOD VISINE UTVRĐENE PROPISOM O KLASAMA VAZDUŠNOG PROSTORA IZ ČLANA 37. OVOG ZAKONA (ČLAN 8. STAV 1);

4)LETI IZNAD GRADOVA, NASELjENIH MESTA I INDUSTRIJSKIH OBJEKATA ISPOD PROPISANE VISINE BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA (ČLAN 8. STAV 2);

5)IZ VAZDUHOPLOVA ZA VREME LETA IZBACUJE PREDMETE I TEČNOSTI SUPROTNO ČLANU 9. OVOG ZAKONA;

6)KORISTI BESPILOTNI VAZDUHOPLOV, VAZDUHOPLOVNI MODEL, RAKETU ILI DRUGI LETEĆI OBJEKAT NA TAKAV NAČIN DA UGROŽAVA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (ČLAN 10. STAV 1) ILI SUPROTNO USLOVIMA UTVRĐENIM PROPISOM IZ ČLANA 10. STAV 3. OVOG ZAKONA;

7)LANSIRA RAKETU ILI DRUGI LETEĆI OBJEKAT BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI (ČLAN 10. STAV 2);

8)LETI VAZDUHOPLOVOM U ZABRANjENOJ ZONI ILI SUPROTNO USLOVIMA ZA ODVIJANjE LETENjA U USLOVNO ZABRANjENOJ ZONI (ČLAN 13. STAV 1);

9)LETI VAZDUHOPLOVOM U USLOVNO ZABRANjENOJ ZONI BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA (ČLAN 13. STAV 3);

10)NE PRIJAVI DIREKTORATU SVAKI DOGAĐAJ, IAKO JE NA TO OBAVEZAN NA OSNOVU PROPISA IZ ČLANA 17. STAV 4. OVOG ZAKONA (ČLAN 17. STAV 1);

11)O NAMERI DA UVEDE PROMENU U FUNKCIONALNI SISTEM NE OBAVESTI DIREKTORAT ILI MU NE DOSTAVI BEZBEDNOSNU ARGUMENTACIJU ILI NE PRIBAVI NjEGOVO ODOBRENjE ZA PLANIRANU PROMENU (ČLAN 18. STAV 1);

12)STALNO I SISTEMATSKI NE UOČAVA OPASNOST, NE PROCENjUJE I NE UMANjUJE RIZIK U OBAVLjANjU SVOJE DELATNOSTI (ČLAN 19. STAV 1);

13)NE POSTUPI PO IZDATOJ BEZBEDNOSNOJ NAREDBI (ČLAN 19A STAV 1);

14) U SVOJSTVU OPERATERA DOMAĆEG ILI STRANOG VAZDUHOPLOVA POVREDI VAZDUŠNI PROSTOR REPUBLIKE SRBIJE (ČLAN 23. STAV 1);

15) U SVOJSTVU OPERATERA STRANOG BESPILOTNOG VAZDUHOPLOVA ILI LETEĆEG OBJEKTA POVREDI VAZDUŠNI PROSTOR REPUBLIKE SRBIJE (ČLAN 23. STAV 2);

16)U SVOJSTVU OPERATERA VAZDUHOPLOVA KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI LETI U VAZDUŠNOM PROSTORU REPUBLIKE SRBIJE BEZ PRETHODNO PODNETOG PLANA LETA (ČLAN 24. STAV 1);

17) BEZ OVLAŠĆENjA DIREKTORATA IZRAĐUJE PROCEDURE ZA INSTRUMENTALNO LETENjE (ČLAN 41. STAV 1);

18) U SVOJSTVU UČESNIKA U PROCESU UPRAVLjANjA PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I UPRAVLjANjA KAPACITETOM NE PLANIRA, NE KOORDINIRA ILI NE OBAVLjA AKTIVNOSTI NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 43. STAV 3);

19)U SVOJSTVU PRUŽAOCA USLUGA KOMUNIKACIJE, NAVIGACIJE I NADZORA NE OBEZBEDI REDOVNOST I POUZDANOST USLUGA (ČLAN 53. STAV 1);

20)SISTEME, UREĐAJE, OPREMU I OBJEKTE NE KORISTI PREMA TEHNIČKOJ DOKUMENTACIJI, UPUTSTVU ZA KORIŠĆENjE I PROGRAMU ODRŽAVANjA ILI AKO TEHNIČKU DOKUMENTACIJU, UPUTSTVO ZA KORIŠĆENjE I PROGRAM ODRŽAVANjA, NE ČUVA I NE AŽURIRA (ČLAN 53. STAV 2);

21)NE PLANIRA ILI NE PROJEKTUJE ILI NE NABAVI ILI NE KORISTI ILI NE ODRŽAVA ILI NE VRŠI TEHNIČKI NADZOR NAD RADOM I ISPRAVNOŠĆU KOMUNIKACIONIH, NAVIGACIONIH I NADZORNIH SISTEMA, UREĐAJA, OPREME I OBJEKATA, ČIJE KARAKTERISTIKE I NAČIN KORIŠĆENjA I ODRŽAVANjA ISPUNjAVAJU MEĐUNARODNE PROPISE I STANDARDE, OBAVEZE PREDVIĐENE POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM I USLOVE KOJE PROPIŠE DIREKTORAT (ČLAN 54. STAV 1);

22)KOMUNIKACIONE, NAVIGACIONE I NADZORNE SISTEME, UREĐAJE I OPREMU REDOVNO NE PROVERAVA I NE KALIBRIŠE IZ VAZDUHA (ČLAN 54. STAV 2);

23)NE UČINI DOSTUPNIM OSMOTRENE METEOROLOŠKE PODATKE ILI IH NE STAVI NA RASPOLAGANjE KORISNICIMA USLUGA (ČLAN 57. STAV 1);

24)PRUŽA USLUGE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI, A NEMA SERTIFIKAT ZA PRUŽANjE USLUGA ILI GA VLADA NIJE IMENOVALA ZA PRUŽANjE TIH USLUGA (ČLAN 64. STAV 2);

25)U SVOJSTVU PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI NE SNIMA ELEKTRONSKI ILI NA DRUGI NAČIN NE ČUVA SVE PODATKE O PRUŽENIM USLUGAMA (ČLAN 71. STAV 1);

26)OBAVLjA JAVNI AVIO-PREVOZ BEZ VAŽEĆE OPERATIVNE DOZVOLE (ČLAN 77. STAV 1);

27)OBAVLjA PREVOZ VAZDUHOPLOVOM BEZ MOTORA ILI ULTRALAKIM VAZDUHOPLOVOM S MOTOROM ILI LOKALNE LETOVE BEZ SERTIFIKATA VAZDUHOPLOVNOG OPERATERA (ČLAN 79. ST. 3. I 4);

28)NA ZAHTEV DIREKTORATA, NE DOSTAVI PODATKE O ISPUNjENOSTI USLOVA KOJI SU POTREBNI ZA IZDAVANjE OPERATIVNE DOZVOLE (ČLAN 80. STAV 2);

29)U SVOJSTVU IMAOCA OPERATIVNE DOZVOLE NE DOSTAVI DIREKTORATU GODIŠNjE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE U ROKU OD ŠEST MESECI OD ZAVRŠETKA FINANSIJSKE GODINE (ČLAN 80. STAV 3);

30)PRILIKOM OBAVLjANjA DELATNOSTI NE POSTUPA U SKLADU SA USLOVIMA NAVEDENIM U SERTIFIKATU VAZDUHOPLOVNOG OPERATERA (ČLAN 84. STAV 2);

31)PRE UZIMANjA VAZDUHOPLOVA U ZAKUP NE PRIBAVI OD DIREKTORATA SAGLASNOST ZA ZAKLjUČENjE UGOVORA O ZAKUPU (ČLAN 87. STAV 2);

32)DAJE VAZDUHOPLOV BEZ POSADE U ZAKUP STRANOM AVIO-PREVOZIOCU BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI DIREKTORATA ILI DAJE VAZDUHOPLOV U ZAKUP SA POSADOM, A NE OBAVESTI DIREKTORAT O TOME (ČLAN 87. STAV 3);

33)NE OBAVLjA MEĐUNARODNI AVIO-PREVOZ POD USLOVIMA KOJI SU ODREĐENI POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM (ČLAN 89. STAV 2);

34) U SVOJSTVU STRANOG AVIO-PREVOZIOCA OBAVLjA MEĐUNARODNI JAVNI AVIO-PREVOZ S REPUBLIKOM SRBIJOM BEZ ODOBRENjA (ČLAN 91. STAV 1);

35)NE OBJAVI UKUPNU CENU AVIO-PREVOZA ILI JASNO NE NAVEDE ELEMENTE OD KOJIH SE TA UKUPNA CENA SASTOJI (ČLAN 92. STAV 2);

36) U SVOJSTVU PRODAVCA PUTNIH KARATA NE OBEZBEDI PRISTUP CENAMA PREVOZA ZA I SA AERODROMA U REPUBLICI SRBIJI BEZ DISKRIMINACIJE NA OSNOVU DRŽAVLjANSTVA ILI PREBIVALIŠTVA KUPCA ILI NA OSNOVU SVOG SEDIŠTA (ČLAN 92. STAV 4);

37)NE OBJAVI RED LETENjA NAJKASNIJE 15 DANA PRE POČETKA NjEGOVOG VAŽENjA, A IZMENE U REDU LETENjA – NAJKASNIJE DESET DANA PRE POČETKA VAŽENjA IZMENjENOG REDA LETENjA (ČLAN 94. STAV 2);

38)NE OBAVLjA DELATNOST U SKLADU SA OBJAVLjENIM REDOM LETENjA DOK ON VAŽI (ČLAN 94. STAV 3);

39)O OBUSTAVI PREVOZA ILI IZMENI REDA LETENjA ODMAH NE OBAVESTI JAVNOST (ČLAN 94. STAV 4);

40)OBAVLjA POSEBNE DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU UZ NAKNADU BEZ PODNETE IZJAVE O OSPOSOBLjENOSTI ZA OBAVLjANjE TIH DELATNOSTI ILI OBAVLjA POSEBNE DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU VISOKOG RIZIKA BEZ POTVRDE O ISPUNjAVANjU USLOVA ZA OBAVLjANjE TIH DELATNOSTI (ČLAN 95. STAV 1);

41)OBAVLjA NEKOMERCIJALNO LETENjE SLOŽENIM MOTORNIM VAZDUHOPLOVOM, A NIJE DOSTAVIO DIREKTORATU IZJAVU KOJOM POTVRĐUJE DA JE ODGOVARAJUĆE OSPOSOBLjEN I DA RASPOLAŽE SREDSTVIMA ZA IZVRŠAVANjE ODGOVORNOSTI U VEZI SA KORIŠĆENjEM VAZDUHOPLOVA (ČLAN 97. STAV 1);

42)OBAVLjA NEKOMERCIJALNO LETENjE SUPROTNO USLOVIMA KOJI SU UTVRĐENI PROPISOM IZ ČLANA 97. STAV 2. OVOG ZAKONA;

43) ODRŽI VAZDUHOPLOVNU MANIFESTACIJU BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA ILI AKO MU JEDINICA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM NIJE ALOCIRALA VAZDUŠNI PROSTOR U TU SVRHU (ČLAN 98. STAV 1);

44)ZA POLETANjE, SLETANjE I KRETANjE VAZDUHOPLOVA NE KORISTI AERODROM (ČLAN 99. STAV 1);

45)ZA POLETANjE I SLETANjE KORISTI MESTA KOJA SE NALAZE IZVAN AERODROMA SUPROTNO USLOVIMA KOJE JE PROPISAO DIREKTORAT (ČLAN 99. STAV 3);

46) U SVOJSTVU OPERATERA AERODROMA KOJI JE OTVOREN ZA JAVNU UPOTREBU NE OBEZBEDI DA AERODROM BUDE OTVOREN ZA ODVIJANjE VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (ČLAN 103. STAV 3);

47)POLETI SA AERODROMA, ODNOSNO SLETI NA AERODROM IZVAN VREMENA OTVORENOSTI AERODROMA, U TERMINU KOJI NIJE ODREDIO OPERATER AERODROMA (ČLAN 103. STAV 4);

48)KORISTI AERODROM U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, A NEMA SERTIFIKAT AERODROMA, DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE AERODROMA ILI SAGLASNOST ZA KORIŠĆENjE AERODROMA ILI AKO U TRENUTKU KORIŠĆENjA AERODROM NE ISPUNjAVA SVE USLOVE KAKO BI SE VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ ODVIJAO BEZBEDNO, KAO I SVE USLOVE U POGLEDU OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 104);

49)KORISTI AERODROM U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU SUPROTNO USLOVIMA KOJE DIREKTORAT ODREDI U SPECIFIKACIJI DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE, ODNOSNO SPECIFIKACIJI SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENjE AERODROMA (ČLAN 108. STAV 1);

50)NE OBAVESTI DIREKTORAT I NADLEŽNU JEDINICU KONTROLE LETENjA O PLANIRANIM RADOVIMA VEĆEG OBIMA KOJI MOGU DA DOVEDU DO ZATVARANjA AERODROMA ILI OGRANIČENjA NjEGOVOG KORIŠĆENjA, KAO I O SVIM DRUGIM PROMENAMA KOJE SE ODNOSE NA USLOVE POD KOJIM JE IZDATA DOZVOLA, ODNOSNO SAGLASNOST ZA KORIŠĆENjE AERODROMA (ČLAN 110. STAV 1);

51)NE OGRANIČI ILI TRAJNO ILI PRIVREMENO NE PREKINE KORIŠĆENjE AERODROMA KOJI JE PRESTAO DA ISPUNjAVA NEKI OD USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ODVIJANjA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA ILI OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU ILI AKO O TOME NE OBAVESTI DIREKTORAT I NADLEŽNU JEDINICU KONTROLE LETENjA (ČLAN 110. STAV 2);

52)IZVRŠI IZMENU NA AERODROMU KOJA MOŽE DA UTIČE NA SPECIFIKACIJU DOZVOLE, ODNOSNO SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENjE AERODROMA, A NE PODNESE DIREKTORATU ZAHTEV ZA IZMENU DOZVOLE, ODNOSNO SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENjE AERODROMA (ČLAN 111. STAV 1);

53) PRE STRUČNE KONTROLE NE DOSTAVI DIREKTORATU NA MIŠLjENjE NACRT PLANSKOG DOKUMENTA ZA AERODROMSKI KOMPLEKS I PROSTOR KOJI SE GRANIČI SA AERODROMSKIM KOMPLEKSOM (ČLAN 115. STAV 3);

54) PRE VRŠENjA STRUČNE ILI TEHNIČKE KONTROLE, ODNOSNO PRE PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA IZDAVANjE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, NE DOSTAVI DIREKTORATU NA POTVRDU TEHNIČKU DOKUMENTACIJU KOJA SE ODNOSI NA IZGRADNjU, DOGRADNjU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA (ČLAN 116. STAV 1);

55) NE OBAVESTI DIREKTORAT O RADOVIMA KOJI NE PODLEŽU IZDAVANjU GRAĐEVINSKE DOZVOLE, A KOJI MOGU DA UTIČU NA BEZBEDNOST I OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU ILI NE DOSTAVI ODGOVARAJUĆU DOKUMENTACIJU NA ZAHTEV DIREKTORATA RADI PRIBAVLjANjA POTVRDE (ČLAN 116. STAV 2);

56) U SVOJSTVU INVESTITORA ILI OPERATERA AERODROMA NE OBAVESTI DIREKTORAT O ZAVRŠETKU RADOVA IZ ČLANA 116. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 116. STAV 3);

57) U SVOJSTVU INVESTITORA ILI OPERATERA AERODROMA NE PRIBAVI NOVO MIŠLjENjE, ODNOSNO POTVRDU, AKO JE DOŠLO DO IZMENA NAKON IZDAVANjA MIŠLjENjA IZ ČLANA 115. ODNOSNO NAKON IZDAVANjA POTVRDE IZ ČLANA 116. ST. 1. ILI 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 116. STAV 4);

58)NE OBELEŽI PREPREKE KOJE MOGU DA UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (ČLAN 117. STAV 1);

59)BEZ SAGLASNOSTI DIREKTORATA IZGRADI ILI POSTAVI OBJEKTE, INSTALACIJE ILI UREĐAJE NA PODRUČJU ILI IZVAN PODRUČJA AERODROMA, A KOJI KAO PREPREKA MOGU DA UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (ČLAN 117. STAV 2);

60)BEZ SAGLASNOSTI DIREKTORATA IZGRADI ILI POSTAVI OBJEKTE, INSTALACIJE ILI UREĐAJE NA PODRUČJU ILI IZVAN PODRUČJA AERODROMA, A KOJI MOGU DA UTIČU NA RAD RADIO-UREĐAJA KOJI SE KORISTE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI (ČLAN 119. STAV 1);

61)NE PREDUZME SVE MERE KOJE SU POTREBNE ZA BEZBEDNO POLETANjE, SLETANjE, KRETANjE I BORAVAK VAZDUHOPLOVA, KAO I PRUŽANjE USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA NA AERODROMU (ČLAN 120. STAV 1);

62)NE ODREDI USLOVE ZA KORIŠĆENjE AERODROMA, RADI OMOGUĆAVANjA NESMETANE UPOTREBE MANEVARSKIH POVRŠINA I PLATFORMI, OBJEKATA, UREĐAJA I OPREME PREMA NAMENI, TEHNIČKIM SVOJSTVIMA I KAPACITETU AERODROMA (ČLAN 120. STAV 2);

63)NE OBEZBEDI REDOVAN PREGLED I ODRŽAVANjE POLETNO-SLETNIH, RULNIH I DRUGIH STAZA, PLATFORMI, OBJEKATA, INSTALACIJA, UREĐAJA I OPREME KOJI OMOGUĆAVAJU BEZBEDNO POLETANjE, SLETANjE I KRETANjE VAZDUHOPLOVA ILI O NjIHOVOM STANjU NE OBAVESTI NADLEŽNU JEDINICU KONTROLE LETENjA (ČLAN 120. STAV 3);

64)NE USPOSTAVI UPRAVLjANjE AKTIVNOSTIMA I KONTROLU KRETANjA VAZDUHOPLOVA I VOZILA NA PLATFORMI AERODROMA (ČLAN 121. STAV 1);

65)NE DOSTAVI DIREKTORATU IZJAVU O OSPOSOBLjENOSTI ZA PRUŽANjE USLUGA UPRAVLjANjA PLATFORMOM (ČLAN 121. STAV 3);

66)NE PREDUZIMA MERE ZA UKLANjANjE ILI SPREČAVANjE NASTAJANjA DICLjIH DEPONIJA ILI DRUGIH SADRŽAJA KOJI MOGU DA PRIVUKU PTICE I DRUGE ŽIVOTINjE NA AERODROM ILI NjEGOVU OKOLINU ILI, U SLUČAJEVIMA KADA UKLANjANjE SADRŽAJA NIJE MOGUĆE, NE OBEZBEDI DA SVAKI RIZIK ZA VAZDUHOPLOV BUDE PROCENjEN I SMANjEN NA NAJMANjU MOGUĆU MERU (ČLAN 122. STAV 1);

67)NE OBEZBEDI OSMATRANjE KRETANjA I RASTERIVANjE PTICA I DRUGIH ŽIVOTINjA NA PODRUČJU AERODROMA I U NjEGOVOJ OKOLINI ILI NE OBEZBEDI PRIKUPLjANjE INFORMACIJA OD OPERATERA VAZDUHOPLOVA, AERODROMSKOG OSOBLjA I DRUGIH IZVORA O PRISUSTVU PTICA ILI DRUGIH ŽIVOTINjA NA AERODROMU I U NjEGOVOJ OKOLINI ILI NE VRŠI ANALIZU TIH INFORMACIJA ILI NE PREDUZIMA DRUGE MERE KOJIMA SE VEROVATNOĆA SUDARA IZMEĐU PTICA I DRUGIH ŽIVOTINjA I VAZDUHOPLOVA SVODI NA NAJMANjU MOGUĆU MERU (ČLAN 122. STAV 3);

68)NE POSTAVI NA AERODROMU OGRADU ILI DRUGU PRIKLADNU PREPREKU, RADI SPREČAVANjA ULASKA ŽIVOTINjA KOJE SU DOVOLjNO VELIKE DA MOGU PREDSTAVLjATI OPASNOST ZA VAZDUHOPLOV, KAO I RADI SPREČAVANjA SLUČAJNOG ILI NAMERNOG PRISTUPA NEOVLAŠĆENIH LICA NA DEO AERODROMA KOJI NE PREDSTAVLjA JAVNU ZONU (ČLAN 123. STAV 1);

69)NE POSTAVI NA AERODROMU OGRADU ILI DRUGU PRIKLADNU PREPREKU ILI NE PREDUZME DRUGU ODGOVARAJUĆU MERU ZAŠTITE AERODROMA AKO JE DIREKTORAT PRILIKOM PROVERE USLOVA ZA IZDAVANjE DOZVOLE, ODNOSNO SAGLASNOSTI PROCENIO DA JE TO POSTAVLjANjE NEOPHODNO SA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 123. STAV 2);

70) NE OBEZBEDI DA NA PROSTORU OD NAJMANjE TRI METRA OD OGRADE AERODROMA NE POSTOJI RASTINjE ILI OBJEKTI KOJI ONEMOGUĆAVAJU NADGLEDANjE OGRADE AERODROMA ILI KOJI MOGU DA SE ISKORISTE ZA NEOVLAŠĆENI PRISTUP AERODROMU (ČLAN 123. STAV 3);

71)NE ORGANIZUJE, U ZAVISNOSTI OD VATROGASNE KATEGORIJE AERODROMA, SPASILAČKO-VATROGASNU SLUŽBU ILI SPASILAČKO-VATROGASNO OBEZBEĐENjE NA AERODROMU (ČLAN 124. ST. 1. I 2);

72)POVERI OBAVLjANjE POSLOVA SPASILAČKO-VATROGASNE SLUŽBE, ODNOSNO SPASILAČKO-VATROGASNOG OBEZBEĐENjA ORGANIZACIJI KOJA NE ISPUNjAVA USLOVE PROPISANE OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA U POGLEDU OSOBLjA, VOZILA, OPREME I SREDSTAVA ZA GAŠENjE POŽARA I SPASAVANjE (ČLAN 124. STAV 4);

73)NE OBEZBEDI NA AERODROMU SLUŽBU HITNE MEDICINSKE POMOĆI ILI NE ORGANIZUJE MEDICINSKO OBEZBEĐENjE (ČLAN 125. ST. 1. I 2);

74)POVERI OBAVLjANjE POSLOVA SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI, ODNOSNO MEDICINSKOG OBEZBEĐENjA ZDRAVSTVENOJ USTANOVI KOJA NE ISPUNjAVA USLOVE ODREĐENE OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA (ČLAN 125. STAV 5);

75)PRUŽA USLUGE ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA, A NE POSEDUJE DOZVOLU DIREKTORATA ZA PRUŽANjE TIH USLUGA (ČLAN 127. STAV 1);

76)U SVOJSTVU AVIO-PREVOZIOCA OBAVLjA SAMOOPSLUŽIVANjE BEZ DOZVOLE DIREKTORATA (ČLAN 128. ST. 1. I 2);

77)NE OBJAVI LISTU AERODROMSKE INFRASTRUKTURE ILI NE ODREDI NAKNADU ZA PRISTUP TOJ INFRASTRUKTURI ILI NE OMOGUĆI PRUŽAOCIMA USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA PRISTUP AERODROMSKOJ INFRASTRUKTURI POD OBJEKTIVNIM, TRANSPARENTNIM I NEDISKRIMINATORNIM USLOVIMA ILI SA PRUŽAOCIMA USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA NE ZAKLjUČI UGOVOR O KORIŠĆENjU AERODROMSKE INFRASTRUKTURE (ČLAN 130. STAV 4);

78)U SVOJSTVU IMAOCA DOZVOLE ZA PRUŽANjE USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA ILI DOZVOLE ZA SAMOOPSLUŽIVANjE NE OBEZBEDI KONTINUITET U PRUŽANjU USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA ILI SAMOOPSLUŽIVANjA ILI AKO USLUGE ZA KOJE MU JE IZDATA DOZVOLA NE PRUŽA NA POŠTEN I NEDISKRIMINATORAN NAČIN (ČLAN 131. STAV 1);

79)RAČUNOVODSTVENO NE RAZDVOJI DELATNOSTI PRUŽANjA USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA OD OSTALIH DELATNOSTI KOJE OBAVLjA (ČLAN 131. STAV 2);

80)POVERI PRUŽANjE POJEDINIH USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA DRUGOM PRAVNOM LICU ILI PREDUZETNIKU (PODUGOVARAČU) KOJI NE POSEDUJE VAŽEĆU DOZVOLU ZA PRUŽANjE TIH USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA (ČLAN 131. STAV 3);

81)NE OBRAZUJE SAVET AVIO-PREVOZILACA KOJI KORISTE AERODROMSKE USLUGE (ČLAN 132. STAV 1);

82)ODREDI VISINU AERODROMSKIH NAKNADA NA NAČIN KOJIM SE DISKRIMINIŠU POJEDINI KORISNICI AERODROMA (ČLAN 133. STAV 4);

83) O RAZLOZIMA ZBOG KOJIH PLANIRA POVEĆANjE POJEDINE NAKNADE I O NjENOJ PLANIRANOJ VISINI NE OBAVESTI SVE KORISNIKE AERODROMSKIH USLUGA NAJKASNIJE 60 DANA PRE PLANIRANOG POČETKA PRIMENE POVEĆANE NAKNADE (ČLAN 133. STAV 5);

84) U SVOJSTVU OPERATERA AERODROMA NE OBAVI KONSULTACIJE SA KORISNICIMA AERODROMSKIH USLUGA PRE DONOŠENjA ODLUKE O IZMENI SISTEMA OBRAČUNAVANjA ILI VISINE AERODROMSKIH NAKNADA (ČLAN 133. STAV 6);

85)KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI NIJE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA REPUBLIKE SRBIJE, EVIDENCIJU VAZDUHOPLOVA REPUBLIKE SRBIJE ILI REGISTAR VOJNIH VAZDUHOPLOVA REPUBLIKE SRBIJE ILI KOJI NIJE SPOSOBAN DA BEZBEDNO UČESTVUJE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU (ČLAN 135. STAV 1);

86)KORISTI VAZDUHOPLOV SUPROTNO NjEGOVOJ KATEGORIJI, VRSTI ILI NAMENI (ČLAN 135. STAV 3);

87) U SVOJSTVU VLASNIKA, ODNOSNO KORISNIKA VAZDUHOPLOVA KOJI JE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA NE PRIJAVI DIREKTORATU SVAKU PROMENU PODATAKA UPISANIH U TAJ REGISTAR (ČLAN 144. STAV 4);

88)KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI IMA DRŽAVNU PRIPADNOST REPUBLIKE SRBIJE, A NE NOSI ZNAKE DRŽAVNE PRIPADNOSTI ILI OZNAKE REGISTRACIJE ILI OBAVEZNE NATPISE (ČLAN 145. STAV 2);

89)KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI JE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA, A U NjEMU SE DOK LETI NE NALAZE UVERENjE O REGISTRACIJI VAZDUHOPLOVA ILI POTVRDA O PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA ILI POTVRDA O PROVERI PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA ILI DOZVOLE ZA RAD UGRAĐENE OPREME KOJA EMITUJE RADIO-SIGNALE ILI DRUGE ISPRAVE I KNjIGE (ČLAN 147. STAV 1);

90)OBAVLjA VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKU DELATNOST BEZ DOZVOLE ZA OBAVLjANjE VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKE DELATNOSTI (ČLAN 149. STAV 2);

91)PROJEKTUJE ILI PROIZVODI VAZDUHOPLOVNE PROIZVODE, DELOVE, UREĐAJE I OPREMU SUPROTNO USLOVIMA KOJE JE PROPISAO DIREKTORAT (ČLAN 152. STAV 5);

92) U SVOJSTVU KORISNIKA VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA NE POSTUPI PO NALOGU ZA PLOVIDBENOST KOJI JE IZDAO DIREKTORAT (ČLAN 156. STAV 1);

93)ZA OBAVLjANjE JAVNOG AVIO-PREVOZA KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI NE ISPUNjAVA DODATNE USLOVE ZA USPOSTAVLjANjE I ODRŽAVANjE KONTINUIRANE PLOVIDBENOSTI (ČLAN 163. STAV 1);

94)PRIMENjUJE PROGRAM ODRŽAVANjA VAZDUHOPLOVA KOJI NIJE ODOBRIO DIREKTORAT (ČLAN 164. STAV 2);

95)OBAVLjA LET VAZDUHOPLOVOM SUPROTNO USLOVIMA I OGRANIČENjIMA KOJE JE DIREKTORAT UTVRDIO U DOZVOLI ZA LET (ČLAN 165. STAV 2);

96)OMOGUĆI VAZDUHOPLOVNOM OSOBLjU DA OBAVLjA POSLOVE KOJI NEPOSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA BEZ ODGOVARAJUĆE DOZVOLE (ČLAN 172. STAV 1);

97)OMOGUĆI OBAVLjANjE POSLOVA KOJI POSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA OSOBLjU KOJE NEMA POTVRDU O OBUČENOSTI (ČLAN 175. STAV 1);

98)OBUČAVA VAZDUHOPLOVNO OSOBLjE PREMA NASTAVNIM PROGRAMIMA KOJE NIJE ODOBRIO DIREKTORAT (ČLAN 179. STAV 1);

99)VRŠI OBUKU VAZDUHOPLOVNOG OSOBLjA BEZ POTVRDE O PRAVU NA OBUČAVANjE (ČLAN 179. STAV 3);

100)OBUČAVA VAZDUHOPLOVNO OSOBLjE NA UREĐAJU ZA SIMULIRANjE LETENjA ILI NA DRUGOJ VRSTI SIMULATORA ZA OBUKU ZA ČIJE KORIŠĆENjE NIJE PRIBAVLjENA DOZVOLA DIREKTORATA (ČLAN 180. STAV 1);

101)OBAVLjA ZDRAVSTVENE PREGLEDE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLjA BEZ POTVRDE O PRAVU NA ISPITIVANjE ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI (ČLAN 189. STAV 1);

102)OBAVLjA ZDRAVSTVENE PREGLEDE, VRŠI OCENU ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ILI IZDAJE LEKARSKA UVERENjA SUPROTNO USLOVIMA KOJE JE PROPISAO DIREKTORAT (ČLAN 189. STAV 2);

103)NE OBEZBEDI PROVERU PSIHO-FIZIČKOG STANjA VAZDUHOPLOVNOG OSOBLjA, PRE NEGO ŠTO VAZDUHOPLOVNO OSOBLjE POČNE DA OBAVLjA POSLOVE, KAO I TOKOM OBAVLjANjA POSLOVA, NA NAČIN KOJI NE OMETA NjIHOV RAD (ČLAN 193. STAV 2);

104)NE OBEZBEDI BROJ ČLANOVA I SASTAV POSADE VAZDUHOPLOVA U SKLADU SA POTVRDOM O TIPU VAZDUHOPLOVA ILI PRIRUČNIKOM ZA UPRAVLjANjE VAZDUHOPLOVOM ILI OPERATIVNIM PRIRUČNIKOM KORISNIKA VAZDUHOPLOVA ILI PROPISOM DIREKTORATA (ČLAN 194. STAV 2);

105)OMOGUĆI DA POSLOVE PILOTA VAZDUHOPLOVA U JAVNOM AVIO-PREVOZU OBAVLjA LICE KOJE JE PREŠLO STAROSNU GRANICU UTVRĐENU ČLANOM 196. OVOG ZAKONA;

106)ZA SVAKI LET ILI DEO LETA NE ODREDI VOĐU VAZDUHOPLOVA (ČLAN 197. STAV 3);

107)NE OBEZBEDI POŠTOVANjE ODREDBI O RADNOM VREMENU, VREMENU LETENjA, TRAJANjU LETAČKE DUŽNOSTI, ODMORU I SLOBODNIM DANIMA ČLANOVA POSADE VAZDUHOPLOVA ILI NE VODI EVIDENCIJU O TOME (ČLAN 199. STAV 6);

108)NE OBEZBEDI POŠTOVANjE ODREDBI O RADNOM VREMENU, TRAJANjU SMENA U TOKU RADNOG DANA, TRAJANjU NEPREKIDNOG RADA I DUŽINI DNEVNOG ODMORA KONTROLORA LETENjA (ČLAN 199A STAV 4);

109)NE PREDUZIMA MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OD BUKE VAZDUHOPLOVA I OSTALIH EKSTERNIH FAKTORA KOJI UTIČU NA BUKU, A POSLEDICA SU OBAVLjANjA DELATNOSTI ILI PRUŽANjA USLUGA U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 200. STAV 1);

110)NE OBEZBEDI DA SE PRI KORIŠĆENjU AERODROMA PRIMENjUJU MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, PREMA OVOM ZAKONU I PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE (ČLAN 201);

111)NE OBEZBEDI STALNO MERENjE BUKE KOJA SE NA AERODROMU I NjEGOVOJ OKOLINI STVARA PRI POLETANjU I SLETANjU VAZDUHOPLOVA (ČLAN 203. STAV 1);

112) OBAVLjA TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM U DOMAĆEM ILI MEĐUNARODNOM VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI MEĐUNARODNIM STANDARDIMA I PREPORUČENOM PRAKSOM SADRŽANIM U ANEKSU 18 KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU ILI ODREDBAMA TEHNIČKIH INSTRUKCIJA (ČLAN 204. STAV 1);

113) VRŠI TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM PREDMETA I MATERIJA SUPROTNO ČLANU 205. OVOG ZAKONA;

114) U SVOJSTVU STRANOG AVIO-PREVOZIOCA TRANSPORTUJE OPASNU ROBU NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE ILI SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE BEZ ODOBRENjA KOJE IZDAJE DIREKTORAT (ČLAN 206. STAV 1);

115) NE OBEZBEDI DA JE OPASNA ROBA UPAKOVANA U SKLADU SA ČLANOM 208. ILI ČLANOM 209. OVOG ZAKONA;

116) NE OBEZBEDI DA JE OPASNA ROBA OZNAČENA I OBELEŽENA U SKLADU SA ČLANOM 210. OVOG ZAKONA;

117) U SVOJSTVU POŠILjAOCA OPASNE ROBE POSTUPI SUPROTNO ČLANU 211. OVOG ZAKONA;

118) U SVOJSTVU OPERATERA VAZDUHOPLOVA POSTUPI SUPROTNO ČLANU 212. OVOG ZAKONA;

119) U SVOJSTVU OPERATERA VAZDUHOPLOVA, POŠILjAOCA ILI DRUGE ORGANIZACIJE KOJA UČESTVUJE U TRANSPORTU OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM SVOJIM ZAPOSLENIMA NE DOSTAVI INFORMACIJE KOJE IM OMOGUĆAVAJU DA IZVRŠAVAJU DUŽNOSTI U VEZI SA TRANSPORTOM OPASNE ROBE I UPUTSTVA O MERAMA KOJE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU VANREDNIH SITUACIJA KOJE PROISTIČU IZ TRANSPORTA OPASNE ROBE (ČLAN 214);

120) NE UTVRDI ILI NE SPROVODI PROGRAM STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU (ČLAN 215. STAV 2);

121) U SVOJSTVU UČESNIKA U TRANSPORTU OPASNE ROBE IZ ČLANA 215. STAV 2. OVOG ZAKONA ZA OBAVLjANjE POSLOVA U TRANSPORTU OPASNE ROBE NE ODREDI ZAPOSLENE KOJI POSEDUJU VAŽEĆU POTVRDU O STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI (ČLAN 217. STAV 3);

122) U SVOJSTVU UČESNIKA U TRANSPORTU OPASNE ROBE IZ ČLANA 215. STAV 2. OVOG ZAKONA NE ČUVA PODATKE O STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU ZAPOSLENIH KOJI OBAVLjAJU POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU ILI IH NE DOSTAVI DIREKTORATU, NA NjEGOV ZAHTEV (ČLAN 217. STAV 4);

123) NE OBRAZUJE AERODROMSKI KOMITET ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 223. STAV 1);

124) NE SAČINI ILI NE PRIMENjUJE SOPSTVENI PROGRAM ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU, PREMA NACIONALNOM PROGRAMU ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 224. STAV 1);

125) NE ODREDI ILI NE RAZGRANIČI JAVNU, KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU ILI OBELEŽENI PROSTOR NA AERODROMU ILI SLUŽBENE PROLAZE ILI PROLAZE ZA PUTNIKE ILI ZA TO NE PRIBAVI SAGLASNOST DIREKTORATA (ČLAN 225. STAV 1);

126) NE OBEZBEDI, NA ULAZU U OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU ILI UNUTAR OVE ZONE, OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA IZ ČLANA 226. STAV 2. OVOG ZAKONA;

127) DOZVOLI ULAZAK U OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU LICU KOJE VERBALNO ILI FIZIČKI NAPADNE OSOBLjE KOJE SPROVODI MERE OBEZBEĐIVANjA, PRETI, NEDOLIČNO SE PONAŠA, REMETI JAVNI RED I MIR ILI KOJE ODBIJE PREGLED OBEZBEĐIVANjA, KAO I LICU ZA KOJE OSOBLjE KOJE OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA IMA OSNOVANU SUMNjU U POGLEDU NjEGOVIH NAMERA, NjEGOVOG PRTLjAGA ILI STVARI KOJE NOSI SA SOBOM (ČLAN 226. STAV 6);

128) OBAVLjA KONTROLU PRISTUPA, PREGLED OBEZBEĐIVANjA, NADGLEDANjE ILI PATROLIRANjE BEZ DOZVOLE DIREKTORATA (ČLAN 227. STAV 1);

129) NE SPREČI ULAZAK I KRETANjE LICA KOJA NISU PUTNICI I VOZILA U KONTROLISANOJ I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNOJ ZONI AERODROMA, KAO I KRITIČNIM OBJEKTIMA, DELOVIMA INFRASTRUKTURE I SISTEMIMA KOJI SE KORISTE ZA POTREBE CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA IZVAN AERODROMA, BEZ ODGOVARAJUĆEG ZNAKA IDENTIFIKACIJE (ČLAN 231. STAV 1);

130) NE IZVRŠI MERE ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI NALOŽENE ZAPISNIKOM, ODNOSNO REŠENjEM VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA (ČLAN 252. STAV 2).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE I PREDUZETNIK NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 500.000 DINARA.

NOVČANOM KAZNOM U FIKSNOM IZNOSU OD 100.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE AKO:

1)NE DOSTAVI BLAGOVREMENO PRUŽAOCU USLUGA VAZDUHOPLOVNOG INFORMISANjA PODATKE KOJI SU ZNAČAJNI ZA LETENjE VAZDUHOPLOVA, RADI OBJAVLjIVANjA U INTEGRISANOM VAZDUHOPLOVNOM INFORMATIVNOM PAKETU (ČLAN 60. STAV 2);

2) OMOGUĆI OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA NA AERODROMU OSOBLjU KOJE NEMA SERTIFIKAT (ČLAN 175. STAV 3);

3) PRIMENjUJE SOPSTVENI PROGRAM ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA (ČLAN 224. STAV 2);

4) NE IZRADI, NE AŽURIRA ILI NE PRIMENjUJE PROCEDURE ZA PRIMENU MERA OBEZBEĐIVANjA (ČLAN 224. STAV 5);

5) NE PRIMENjUJE MERE OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU PROPISANE NACIONALNIM PROGRAMOM ZA OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 224A STAV 1);

6) NE PRIMENjUJE POJAČANE MERE OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU U SLUČAJU DA BEZBEDNOSNA PROCENA RIZIKA UKAZUJE DA POSTOJI UGROŽENOST NEKOG DELA SISTEMA OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 224A STAV 4);

7) NE OBELEŽI SLUŽBENE PROLAZE I PROLAZE ZA PUTNIKE ILI NE POSTAVI ODGOVARAJUĆE ZNAKE OBAVEŠTENjA, UPOZORENjA ILI ZABRANE NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA U KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU (ČLAN 225. STAV 2);

8) NE OBEZBEDI VRŠENjE KONTROLE PRISTUPA LICA I VOZILA U KONTROLISANU ZONU AERODROMA I U OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU AERODROMA ILI NADGLEDANjE I PATROLIRANjE (ČLAN 226. STAV 1);

9) ZA OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA KORISTI TEHNIČKU OPREMU KOJA NE ISPUNjAVA STANDARDE PROPISANE ZA TU VRSTU OPREME ILI ZA NjENO KORIŠĆENjE NE PRIBAVI ODOBRENjE DIREKTORATA (ČLAN 226. STAV 7);

10) OBAVLjA POSLOVE REGULISANOG AGENTA, POZNATOG POŠILjAOCA ILI REGULISANOG SNABDEVAČA ZALIHA NAMENjENIH POTROŠNjI TOKOM LETA BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA (ČLAN 227. STAV 3);

11) NE OBAVLjA PREGLED I ZAŠTITU OBJEKATA, INSTALACIJA, UREĐAJA I OPREME NA AERODROMU ILI NE OBEZBEDI: PROSTOR ZA PREGLED VAZDUHOPLOVA KOJI JE PREDMET NEZAKONITOG OMETANjA; USLOVE ZA KONTROLU I SPREČAVANjE NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA U KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU AERODROMA; ODGOVARAJUĆE PROSTORIJE I TEHNIČKU OPREMU ZA OBAVLjANjE PREGLEDA OBEZBEĐIVANjA, KAO I ODGOVARAJUĆI PROSTOR ZA UNIŠTAVANjE OTKRIVENIH EKSPLOZIVNIH NAPRAVA ILI OPREMU ZA BEZBEDAN TRANSPORT EKSPLOZIVNIH NAPRAVA (ČLAN 228. STAV 1);

12) PO ISTEKU VAŽENjA ZNAKA IDENTIFIKACIJE ZA VOZILO, PRESTANKU KORIŠĆENjA TOG VOZILA ILI NA ZAHTEV IZDAVAOCA NE VRATI ZNAK IDENTIFIKACIJE IZDAVAOCU, ODNOSNO U SLUČAJU GUBITKA ZNAKA IDENTIFIKACIJE O TOME ODMAH NE OBAVESTI IZDAVAOCA (ČLAN 231. STAV 5);

13) U SVOJSTVU IZDAVAOCA ZNAKA IDENTIFIKACIJE NE VODI EVIDENCIJU O IZDATIM ZNAKOVIMA IDENTIFIKACIJE ILI JE NE ČUVA U PROPISANOM ROKU (ČLAN 231. STAV 7).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 4. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM U FIKSNOM IZNOSU OD 10.000 DINARA.

Prekršaji za koje se kažnjava fizičko lice

Član 260.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1)obavlja vazdušni saobraćaj suprotno međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);

2)se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1);

3)obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona (član 8. stav 1);

4)leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja (član 8. stav 2);

5)iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

6)koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1) ili suprotno uslovima utvrđenim propisom iz člana 10. stav 3. ovog zakona;

7)lansira raketu ili drugi leteći objekat bez prethodne saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 2);

8)iskače padobranom ili dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;

9)leti vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni (član 13. stav 1);

10)leti vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni bez odobrenja Direktorata (član 13. stav 3);

11)ne prijavi Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću (član 17. stav 1);

12)ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

13)u svojstvu vođe vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 1);

14)u svojstvu vođe vazduhoplova upravlja vazduhoplovom koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1);

15)pri pružanju usluga kontrole letenja ne upotrebljava izraze standardne frazeologije na engleskom jeziku (član 48. stav 1);

16)ako u svojstvu usklađivača reda letenja ili koordinatora vrši usaglašavanje reda letenja ili dodelu slotova na način suprotan propisu iz člana 94. stav 7. ovog zakona;

17)obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 97. stav 1);

18)obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

19)za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ne koristi aerodrom (član 99. stav 1);

20)za poletanje i sletanje koristi mesta koja se nalaze izvan aerodroma suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 99. stav 3);

21)koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju, a nema sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 104);

22)koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju suprotno uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 108. stav 1);

23)ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma (član 110. stav 1);

24)ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma koji je prestao da ispunjava neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu ili ako o tome ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 110. stav 2);

25)izvrši izmenu na aerodromu koja može da utiče na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, a ne podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 111. stav 1);

26)pre javnog uvida ne dostavi Direktoratu na mišljenje plansku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, dogradnju, adaptaciju i rekonstrukciju aerodroma ili plansku dokumentaciju kojom se uređuje prostor oko aerodroma (član 115. stav 3);

27)ne dostavi na odobrenje Direktoratu tehničku i bezbednosnu dokumentaciju pre upućivanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu i/ili pre otpočinjanja izvođenja radova (član 116. stav 1);

28)bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 2);

29)bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi (član 119. stav 1);

30)ne preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu (član 120. stav 1);

31)ne odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma (član 120. stav 2);

32)ne obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ili o njihovom stanju ne obavesti nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 120. stav 3);

33)ne uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma (član 121. stav 1);

34)ne dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje usluga upravljanja platformom (član 121. stav 3);

35)ne preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu ili, u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, ne obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru (član 122. stav 1);

36)ne obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini ili ne obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini ili ne vrši analizu tih informacija ili ne preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru (član 122. stav 2);

37)ne postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna (član 123. stav 1);

38)ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma ako je Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti procenio da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 123. stav 2);

39)ne organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu (član 124. st. 1. i 2);

40)poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja organizaciji koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje (član 124. stav 4);

41)ne obezbedi na aerodromu službu hitne medicinske pomoći ili ne organizuje medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);

42)poveri obavljanje poslova službe hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove određene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 125. stav 5);

43)koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije ili koji nije sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 135. stav 1);

44)koristi vazduhoplov suprotno njegovoj kategoriji, vrsti ili nameni (član 135. stav 3);

45)koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

46)koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige (član 147. stav 1);

47)projektuje ili proizvodi vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 152. stav 5);

48)za obavljanje javnog avio-prevoza koristi vazduhoplov koji ne ispunjava dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti (član 163. stav 1);

49)primenjuje program održavanja vazduhoplova koji nije odobrio Direktorat (član 164. stav 2);

50)obavlja let vazduhoplovom suprotno uslovima i ograničenjima koje je Direktorat utvrdio u dozvoli za let (član 165. stav 2);

51)obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole (član 172. stav 1);

52)obavlja poslove koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti ili sertifikata (član 175. st. 1. i 3);

53)na dužnosti nema pri sebi dozvolu ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje – i lekarsko uverenje (član 187. stav 1);

54)u toku praktične obuke nema pri sebi ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke (član 187. stav 2);

55)obavlja poslove za koje je ovlašćeno, a ne dokaže zdravstvenu sposobnost odgovarajućim lekarskim uverenjem (član 188. stav 1);

56)obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 189. stav 1);

57)obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 189. stav 2);

58)je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ili psiho-aktivnih supstanci ili u psiho-fizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove (član 193. stav 1);

59)obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu, a prešlo je starosnu granicu utvrđenu članom 196. ovog zakona;

60)pre leta ne proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ili ne preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova (član 198. stav 1);

61)se ne povinuje naređenjima vođe vazduhoplova (član 198. stav 2);

62)ne preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala bezbednost leta i obezbeđivanje vazduhoplova (član 198. stav 4);

63)ne postupi u skladu sa propisom iz člana 199. stav 5. ovog zakona;

64)BRISANA.

65)BRISANA.

66)BRISANA.

67)dozvoli ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije pregled obezbeđivanja ili licu za koje postoji osnovana sumnja u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom (član 226. stav 6);

68)unese u putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu hladno ili vatreno oružje ili municiju ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i sredstva ili predmete koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propiše Direktorat (član 230. stav 1);

69)pre ukrcavanja u vazduhoplov ne prijavi pri registraciji za let i ne preda hladno ili vatreno oružje ili municiju ovlašćenom pripadniku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu (član 230. stav 3);

70)bez odgovarajućeg znaka identifikacije ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu i kreće se u njima ili u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva izvan aerodroma (član 231. stav 1);

71)ne obavesti izdavaoca znaka identifikacije u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, gubitka znaka identifikacije, promene radnog mesta ili prestanka radnog odnosa (član 231. stav 4);

72)ne postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora (član 251. stav 4);

73)ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2);

74)u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno ne obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene (član 252. stav 3).

NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ FIZIČKO LICE AKO:

1)OBAVLjA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ SUPROTNO MEĐUNARODNIM AKTIMA, OVOM ZAKONU I DRUGIM PROPISIMA (ČLAN 4. STAV 2);

2)SE NE PRIDRŽAVA PRAVILA LETENjA (ČLAN 4A STAV 1);

3)OBAVLjA SAOBRAĆAJ ILI LETI IZNAD GRADOVA, NASELjENIH MESTA I INDUSTRIJSKIH OBJEKATA ISPOD VISINE UTVRĐENE PROPISOM O KLASAMA VAZDUŠNOG PROSTORA IZ ČLANA 37. OVOG ZAKONA (ČLAN 8. STAV 1);

4) LETI IZNAD GRADOVA, NASELjENIH MESTA I INDUSTRIJSKIH OBJEKATA ISPOD PROPISANE VISINE BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA (ČLAN 8. STAV 2);

5)IZ VAZDUHOPLOVA ZA VREME LETA IZBACUJE PREDMETE I TEČNOSTI SUPROTNO ČLANU 9. OVOG ZAKONA;

6)KORISTI BESPILOTNI VAZDUHOPLOV, VAZDUHOPLOVNI MODEL, RAKETU ILI DRUGI LETEĆI OBJEKAT NA TAKAV NAČIN DA UGROŽAVA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (ČLAN 10. STAV 1) ILI SUPROTNO USLOVIMA UTVRĐENIM PROPISOM IZ ČLANA 10. STAV 3. OVOG ZAKONA;

7)LANSIRA RAKETU ILI DRUGI LETEĆI OBJEKAT BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI (ČLAN 10. STAV 2);

8)LETI VAZDUHOPLOVOM U ZABRANjENOJ ZONI ILI SUPROTNO USLOVIMA ZA ODVIJANjE LETENjA U USLOVNO ZABRANjENOJ ZONI (ČLAN 13. STAV 1);

9)LETI VAZDUHOPLOVOM U USLOVNO ZABRANjENOJ ZONI BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA (ČLAN 13. STAV 3);

10) NE PRIJAVI DIREKTORATU SVAKI DOGAĐAJ, IAKO JE NA TO OBAVEZAN NA OSNOVU PROPISA IZ ČLANA 17. STAV 4. OVOG ZAKONA (ČLAN 17. STAV 1);

11)NE POSTUPI PO IZDATOJ BEZBEDNOSNOJ NAREDBI (ČLAN 19A STAV 1);

12)U SVOJSTVU VOĐE VAZDUHOPLOVA POVREDI VAZDUŠNI PROSTOR REPUBLIKE SRBIJE (ČLAN 23. STAV 1);

13) U SVOJSTVU LICA KOJE UPRAVLjA STRANIM BESPILOTNIM VAZDUHOPLOVOM ILI LETEĆIM OBJEKTOM POVREDI VAZDUŠNI PROSTOR REPUBLIKE SRBIJE (ČLAN 23. STAV 2);

14)U SVOJSTVU VOĐE VAZDUHOPLOVA UPRAVLjA VAZDUHOPLOVOM KOJI LETI U VAZDUŠNOM PROSTORU REPUBLIKE SRBIJE BEZ PRETHODNO PODNETOG PLANA LETA (ČLAN 24. STAV 1);

15) U SVOJSTVU UČESNIKA U PROCESU UPRAVLjANjA PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I KAPACITETOM PLANIRA, KOORDINIRA ILI OBAVLjA AKTIVNOSTI NA NAČIN KOJI JE SUPROTAN PROPISU IZ ČLANA 43. STAV 4. OVOG ZAKONA;

16)AKO U SVOJSTVU USKLAĐIVAČA REDA LETENjA ILI KOORDINATORA VRŠI USAGLAŠAVANjE REDA LETENjA ILI DODELU SLOTOVA NA NAČIN SUPROTAN PROPISU IZ ČLANA 94. STAV 7. OVOG ZAKONA;

17)OBAVLjA NEKOMERCIJALNO LETENjE SLOŽENIM MOTORNIM VAZDUHOPLOVOM, A NIJE DOSTAVIO DIREKTORATU IZJAVU KOJOM POTVRĐUJE DA JE ODGOVARAJUĆE OSPOSOBLjEN I DA RASPOLAŽE SREDSTVIMA ZA IZVRŠAVANjE ODGOVORNOSTI U VEZI SA KORIŠĆENjEM VAZDUHOPLOVA (ČLAN 97. STAV 1);

18)OBAVLjA NEKOMERCIJALNO LETENjE SUPROTNO USLOVIMA KOJI SU UTVRĐENI PROPISOM IZ ČLANA 97. STAV 2. OVOG ZAKONA;

19) ODRŽI VAZDUHOPLOVNU MANIFESTACIJU BEZ ODOBRENjA DIREKTORATA ILI AKO MU JEDINICA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM PROSTOROM NIJE ALOCIRALA VAZDUŠNI PROSTOR U TU SVRHU (ČLAN 98. STAV 1);

20)ZA POLETANjE, SLETANjE I KRETANjE VAZDUHOPLOVA NE KORISTI AERODROM (ČLAN 99. STAV 1);

21)ZA POLETANjE I SLETANjE KORISTI MESTA KOJA SE NALAZE IZVAN AERODROMA SUPROTNO USLOVIMA KOJE JE PROPISAO DIREKTORAT (ČLAN 99. STAV 3);

22) UPRAVLjA VAZDUHOPLOVOM KOJI IZVAN VREMENA OTVORENOSTI AERODROMA POLETI SA AERODROMA ILI SLETI NA AERODROM U TERMINU KOJI NIJE ODREDIO OPERATER AERODROMA (ČLAN 103. STAV 4);

23)KORISTI AERODROM U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, A NEMA SERTIFIKAT AERODROMA, DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE AERODROMA ILI SAGLASNOST ZA KORIŠĆENjE AERODROMA ILI AKO U TRENUTKU KORIŠĆENjA AERODROM NE ISPUNjAVA SVE USLOVE KAKO BI SE VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ ODVIJAO BEZBEDNO, KAO I SVE USLOVE U POGLEDU OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 104);

24)KORISTI AERODROM U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU SUPROTNO USLOVIMA KOJE DIREKTORAT ODREDI U SPECIFIKACIJI DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE, ODNOSNO SPECIFIKACIJI SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENjE AERODROMA (ČLAN 108. STAV 1);

25)NE OBAVESTI DIREKTORAT I NADLEŽNU JEDINICU KONTROLE LETENjA O PLANIRANIM RADOVIMA VEĆEG OBIMA KOJI MOGU DA DOVEDU DO ZATVARANjA AERODROMA ILI OGRANIČENjA NjEGOVOG KORIŠĆENjA, KAO I O SVIM DRUGIM PROMENAMA KOJE SE ODNOSE NA USLOVE POD KOJIM JE IZDATA DOZVOLA, ODNOSNO SAGLASNOST ZA KORIŠĆENjE AERODROMA (ČLAN 110. STAV 1);

26)NE OGRANIČI ILI TRAJNO ILI PRIVREMENO NE PREKINE KORIŠĆENjE AERODROMA KOJI JE PRESTAO DA ISPUNjAVA NEKI OD USLOVA U POGLEDU BEZBEDNOSTI ODVIJANjA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA ILI OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU ILI AKO O TOME NE OBAVESTI DIREKTORAT I NADLEŽNU JEDINICU KONTROLE LETENjA (ČLAN 110. STAV 2);

27)IZVRŠI IZMENU NA AERODROMU KOJA MOŽE DA UTIČE NA SPECIFIKACIJU DOZVOLE, ODNOSNO SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENjE AERODROMA, A NE PODNESE DIREKTORATU ZAHTEV ZA IZMENU DOZVOLE, ODNOSNO SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENjE AERODROMA (ČLAN 111. STAV 1);

28) PRE STRUČNE KONTROLE, NE DOSTAVI DIREKTORATU NA MIŠLjENjE NACRT PLANSKOG DOKUMENTA ZA AERODROMSKI KOMPLEKS I PROSTOR KOJI SE GRANIČI SA AERODROMSKIM KOMPLEKSOM (ČLAN 115. STAV 3);

29) PRE VRŠENjA STRUČNE ILI TEHNIČKE KONTROLE, ODNOSNO PRE PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA IZDAVANjE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, NE DOSTAVI DIREKTORATU NA POTVRDU TEHNIČKU DOKUMENTACIJU KOJA SE ODNOSI NA IZGRADNjU, DOGRADNjU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA (ČLAN 116. STAV 1);

30) NE OBAVESTI DIREKTORAT O RADOVIMA KOJI NE PODLEŽU IZDAVANjU GRAĐEVINSKE DOZVOLE, A KOJI MOGU DA UTIČU NA BEZBEDNOST I OBEZBEĐIVANjE U VAZDUHOPLOVSTVU ILI NE DOSTAVI ODGOVARAJUĆU DOKUMENTACIJU NA ZAHTEV DIREKTORATA RADI PRIBAVLjANjA POTVRDE (ČLAN 116. STAV 2);

31) NE OBAVESTI DIREKTORAT O ZAVRŠETKU RADOVA IZ ČLANA 116. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 116. STAV 3);

32) U SVOJSTVU INVESTITORA ILI OPERATERA AERODROMA NE PRIBAVI NOVO MIŠLjENjE, ODNOSNO POTVRDU, AKO JE DOŠLO DO IZMENA NAKON IZDAVANjA MIŠLjENjA IZ ČLANA 115. ODNOSNO NAKON IZDAVANjA POTVRDE IZ ČLANA 116. STAV 1. ILI STAV 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 116. STAV 4);

33)BEZ SAGLASNOSTI DIREKTORATA IZGRADI ILI POSTAVI OBJEKTE, INSTALACIJE ILI UREĐAJE NA PODRUČJU ILI IZVAN PODRUČJA AERODROMA, A KOJI KAO PREPREKA MOGU DA UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (ČLAN 117. STAV 2);

34)BEZ SAGLASNOSTI DIREKTORATA IZGRADI ILI POSTAVI OBJEKTE, INSTALACIJE ILI UREĐAJE NA PODRUČJU ILI IZVAN PODRUČJA AERODROMA, A KOJI MOGU DA UTIČU NA RAD RADIO-UREĐAJA KOJI SE KORISTE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI (ČLAN 119. STAV 1);

35)NE PREDUZME SVE MERE KOJE SU POTREBNE ZA BEZBEDNO POLETANjE, SLETANjE, KRETANjE I BORAVAK VAZDUHOPLOVA, KAO I PRUŽANjE USLUGA ZEMALjSKOG OPSLUŽIVANjA NA AERODROMU (ČLAN 120. STAV 1);

36)NE ODREDI USLOVE ZA KORIŠĆENjE AERODROMA, RADI OMOGUĆAVANjA NESMETANE UPOTREBE MANEVARSKIH POVRŠINA I PLATFORMI, OBJEKATA, UREĐAJA I OPREME PREMA NAMENI, TEHNIČKIM SVOJSTVIMA I KAPACITETU AERODROMA (ČLAN 120. STAV 2);

37)NE OBEZBEDI REDOVAN PREGLED I ODRŽAVANjE POLETNO-SLETNIH, RULNIH I DRUGIH STAZA, PLATFORMI, OBJEKATA, INSTALACIJA, UREĐAJA I OPREME KOJI OMOGUĆAVAJU BEZBEDNO POLETANjE, SLETANjE I KRETANjE VAZDUHOPLOVA ILI O NjIHOVOM STANjU NE OBAVESTI NADLEŽNU JEDINICU KONTROLE LETENjA (ČLAN 120. STAV 3);

38)NE USPOSTAVI UPRAVLjANjE AKTIVNOSTIMA I KONTROLU KRETANjA VAZDUHOPLOVA I VOZILA NA PLATFORMI AERODROMA (ČLAN 121. STAV 1);

39)NE DOSTAVI DIREKTORATU IZJAVU O OSPOSOBLjENOSTI ZA PRUŽANjE USLUGA UPRAVLjANjA PLATFORMOM (ČLAN 121. STAV 3);

40)NE PREDUZIMA MERE ZA UKLANjANjE ILI SPREČAVANjE NASTAJANjA DIVLjIH DEPONIJA ILI DRUGIH SADRŽAJA KOJI MOGU DA PRIVUKU PTICE I DRUGE ŽIVOTINjE NA AERODROM ILI NjEGOVU OKOLINU ILI, U SLUČAJEVIMA KADA UKLANjANjE SADRŽAJA NIJE MOGUĆE, NE OBEZBEDI DA SVAKI RIZIK ZA VAZDUHOPLOV BUDE PROCENjEN I SMANjEN NA NAJMANjU MOGUĆU MERU (ČLAN 122. STAV 1);

41)NE OBEZBEDI OSMATRANjE KRETANjA I RASTERIVANjE PTICA I DRUGIH ŽIVOTINjA NA PODRUČJU AERODROMA I U NjEGOVOJ OKOLINI ILI NE OBEZBEDI PRIKUPLjANjE INFORMACIJA OD OPERATERA VAZDUHOPLOVA, AERODROMSKOG OSOBLjA I DRUGIH IZVORA O PRISUSTVU PTICA ILI DRUGIH ŽIVOTINjA NA AERODROMU I U NjEGOVOJ OKOLINI ILI NE VRŠI ANALIZU TIH INFORMACIJA ILI NE PREDUZIMA DRUGE MERE KOJIMA SE VEROVATNOĆA SUDARA IZMEĐU PTICA I DRUGIH ŽIVOTINjA I VAZDUHOPLOVA SVODI NA NAJMANjU MOGUĆU MERU (ČLAN 122. STAV 2);

42)NE POSTAVI OGRADU ILI DRUGU PRIKLADNU PREPREKU, RADI SPREČAVANjA ULASKA ŽIVOTINjA KOJE SU DOVOLjNO VELIKE DA MOGU PREDSTAVLjATI OPASNOST ZA VAZDUHOPLOV, KAO I RADI SPREČAVANjA SLUČAJNOG ILI NAMERNOG PRISTUPA NEOVLAŠĆENIH LICA NA DEO AERODROMA KOJI NE PREDSTAVLjA JAVNU ZONU (ČLAN 123. STAV 1);

43)NE POSTAVI NA AERODROMU OGRADU ILI DRUGU PRIKLADNU PREPREKU ILI NE PREDUZME DRUGU ODGOVARAJUĆU MERU ZAŠTITE AERODROMA AKO JE DIREKTORAT PRILIKOM PROVERE USLOVA ZA IZDAVANjE DOZVOLE, ODNOSNO SAGLASNOSTI PROCENIO DA JE TO POSTAVLjANjE NEOPHODNO SA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I OBEZBEĐIVANjA U VAZDUHOPLOVSTVU (ČLAN 123. STAV 2);

44) NE OBEZBEDI DA NA PROSTORU OD NAJMANjE TRI METRA OD OGRADE AERODROMA NE POSTOJI RASTINjE ILI OBJEKTI KOJI ONEMOGUĆAVAJU NADGLEDANjE OGRADE AERODROMA ILI KOJI MOGU DA SE ISKORISTE ZA NEOVLAŠĆENI PRISTUP AERODROMU (ČLAN 123. STAV 3);

45)NE ORGANIZUJE, U ZAVISNOSTI OD VATROGASNE KATEGORIJE AERODROMA, SPASILAČKO-VATROGASNU SLUŽBU ILI SPASILAČKO-VATROGASNO OBEZBEĐENjE NA AERODROMU (ČLAN 124. ST. 1. I 2);

46)POVERI OBAVLjANjE POSLOVA SPASILAČKO-VATROGASNE SLUŽBE, ODNOSNO SPASILAČKO-VATROGASNOG OBEZBEĐENjA ORGANIZACIJI KOJA NE ISPUNjAVA USLOVE PROPISANE OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA U POGLEDU OSOBLjA, VOZILA, OPREME I SREDSTAVA ZA GAŠENjE POŽARA I SPASAVANjE (ČLAN 124. STAV 4);

47)NE OBEZBEDI NA AERODROMU SLUŽBU HITNE MEDICINSKE POMOĆI ILI NE ORGANIZUJE MEDICINSKO OBEZBEĐENjE (ČLAN 125. ST. 1. I 2);

48)POVERI OBAVLjANjE POSLOVA SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI, ODNOSNO MEDICINSKOG OBEZBEĐENjA ZDRAVSTVENOJ USTANOVI KOJA NE ISPUNjAVA USLOVE ODREĐENE OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA (ČLAN 125. STAV 5);

49)KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI NIJE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA REPUBLIKE SRBIJE, EVIDENCIJU VAZDUHOPLOVA REPUBLIKE SRBIJE ILI REGISTAR VOJNIH VAZDUHOPLOVA REPUBLIKE SRBIJE ILI KOJI NIJE SPOSOBAN DA BEZBEDNO UČESTVUJE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU (ČLAN 135. STAV 1);

50)KORISTI VAZDUHOPLOV SUPROTNO NjEGOVOJ KATEGORIJI, VRSTI ILI NAMENI (ČLAN 135. STAV 3);

51) U SVOJSTVU VLASNIKA, ODNOSNO KORISNIKA VAZDUHOPLOVA KOJI JE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA NE PRIJAVI DIREKTORATU SVAKU PROMENU PODATAKA UPISANIH U TAJ REGISTAR (ČLAN 144. STAV 4);

52)KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI IMA DRŽAVNU PRIPADNOST REPUBLIKE SRBIJE, A NE NOSI ZNAKE DRŽAVNE PRIPADNOSTI ILI OZNAKE REGISTRACIJE ILI OBAVEZNE NATPISE (ČLAN 145. STAV 2);

53)KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI JE UPISAN U REGISTAR VAZDUHOPLOVA, A U NjEMU SE DOK LETI NE NALAZE UVERENjE O REGISTRACIJI VAZDUHOPLOVA ILI POTVRDA O PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA ILI POTVRDA O PROVERI PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA ILI DOZVOLE ZA RAD UGRAĐENE OPREME KOJA EMITUJE RADIO SIGNALE ILI DRUGE ISPRAVE I KNjIGE (ČLAN 147. STAV 1);

54)PROJEKTUJE ILI PROIZVODI VAZDUHOPLOVNE PROIZVODE, DELOVE, UREĐAJE I OPREMU SUPROTNO USLOVIMA KOJE JE PROPISAO DIREKTORAT (ČLAN 152. STAV 5);

55) U SVOJSTVU KORISNIKA VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA NE POSTUPI PO NALOGU ZA PLOVIDBENOST KOJI JE IZDAO DIREKTORAT (ČLAN 156. STAV 1);

56)ZA OBAVLjANjE JAVNOG AVIO-PREVOZA KORISTI VAZDUHOPLOV KOJI NE ISPUNjAVA DODATNE USLOVE ZA USPOSTAVLjANjE I ODRŽAVANjE KONTINUIRANE PLOVIDBENOSTI (ČLAN 163. STAV 1);

57)PRIMENjUJE PROGRAM ODRŽAVANjA VAZDUHOPLOVA KOJI NIJE ODOBRIO DIREKTORAT (ČLAN 164. STAV 2);

58)OBAVLjA LET VAZDUHOPLOVOM SUPROTNO USLOVIMA I OGRANIČENjIMA KOJE JE DIREKTORAT UTVRDIO U DOZVOLI ZA LET (ČLAN 165. STAV 2);

59)OBAVLjA POSLOVE KOJI NEPOSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA BEZ ODGOVARAJUĆE DOZVOLE U KOJU SE UPISUJU OVLAŠĆENjA IMAOCA DOZVOLE (ČLAN 172. STAV 1);

60)OBAVLjA POSLOVE KOJI POSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA BEZ ODGOVARAJUĆE POTVRDE O OBUČENOSTI (ČLAN 175. STAV 1);

61) OBAVLjA PREGLED OBEZBEĐIVANjA NA AERODROMU BEZ SERTIFIKATA (ČLAN 175. STAV 3);

62)U TOKU PRAKTIČNE OBUKE NEMA PRI SEBI ISPRAVU KOJOM DOKAZUJE DA POHAĐA PRAKTIČNI DEO OBUKE (ČLAN 187. STAV 2);

63)OBAVLjA POSLOVE ZA KOJE JE OVLAŠĆENO, A NE DOKAŽE ZDRAVSTVENU SPOSOBNOST ODGOVARAJUĆIM LEKARSKIM UVERENjEM (ČLAN 188. STAV 1);

64)OBAVLjA ZDRAVSTVENE PREGLEDE VAZDUHOPLOVNOG OSOBLjA BEZ POTVRDE O PRAVU NA ISPITIVANjE ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI (ČLAN 189. STAV 1);

65)OBAVLjA ZDRAVSTVENE PREGLEDE, VRŠI OCENU ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ILI IZDAJE LEKARSKA UVERENjA SUPROTNO USLOVIMA KOJE JE PROPISAO DIREKTORAT (ČLAN 189. STAV 2);

66)JE PRILIKOM OBAVLjANjA SVOJIH POSLOVA POD UTICAJEM ALKOHOLA ILI PSIHO-AKTIVNIH SUPSTANCI ILI U PSIHO-FIZIČKOM STANjU KOJE GA ONEMOGUĆAVA DA PRAVILNO OBAVLjA SVOJE POSLOVE (ČLAN 193. STAV 1);

67)OBAVLjA POSLOVE PILOTA VAZDUHOPLOVA U JAVNOM AVIO-PREVOZU, A PREŠLO JE STAROSNU GRANICU UTVRĐENU ČLANOM 196. OVOG ZAKONA;

68)PRE LETA NE PROVERI DA LI SU VAZDUHOPLOV I POSADA SPREMNI ZA LET, DA LI SE U VAZDUHOPLOVU NALAZE SVE POTREBNE ISPRAVE I KNjIGE ILI NE PREDUZME MERE KOJE SU ODREĐENE OPERATIVNIM PRIRUČNIKOM KORISNIKA VAZDUHOPLOVA (ČLAN 198. STAV 1);

69)SE NE POVINUJE NAREĐENjIMA VOĐE VAZDUHOPLOVA (ČLAN 198. STAV 2);

70) NE PREDUZME SVE MERE KOJE SU POTREBNE DA BI SE SPREČILA RADNjA KOJOM SE UGROŽAVA BEZBEDNOST VAZDUHOPLOVA ILI LICA U NjEMU ILI DA BI SE UBLAŽILE POSLEDICE IZVRŠENE RADNjE (ČLAN 198. STAV 5);

71) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 198. STAV 7. ILI STAV 8. OVOG ZAKONA;

72)NE POSTUPI U SKLADU SA PROPISOM IZ ČLANA 199. STAV 5. OVOG ZAKONA;

73) OBAVLjA TRANSPORT OPASNE ROBE VAZDUŠNIM PUTEM U DOMAĆEM ILI MEĐUNARODNOM VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI MEĐUNARODNIM STANDARDIMA I PREPORUČENOM PRAKSOM SADRŽANIM U ANEKSU 18 KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU ILI SUPROTNO ODREDBAMA TEHNIČKIH INSTRUKCIJA (ČLAN 204. STAV 1);

74) VRŠI TRANSPORT VAZDUŠNIM PUTEM PREDMETA I MATERIJA SUPROTNO ČLANU 205. OVOG ZAKONA;

75) NE OBEZBEDI DA JE OPASNA ROBA UPAKOVANA U SKLADU SA ČLANOM 208. ILI ČLANOM 209. OVOG ZAKONA;

76) NE OBEZBEDI DA JE OPASNA ROBA OZNAČENA I OBELEŽENA U SKLADU SA ČLANOM 210. OVOG ZAKONA;

77) U SVOJSTVU POŠILjAOCA OPASNE ROBE POSTUPI SUPROTNO ČLANU 211. OVOG ZAKONA;

78) U SVOJSTVU OPERATERA VAZDUHOPLOVA POSTUPI SUPROTNO ČLANU 212. OVOG ZAKONA;

79) U SVOJSTVU VOĐE VAZDUHOPLOVA POSTUPI SUPROTNO ČLANU 213. OVOG ZAKONA;

80) OBAVLjA POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, A NIJE OBUČEN U SKLADU SA ČLANOM 215. STAV 1. OVOG ZAKONA;

81) VRŠI STRUČNU OBUKU LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE U TRANSPORTU OPASNE ROBE U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, A NEMA OVLAŠĆENjE DIREKTORATA ZA OBAVLjANjE POSLOVA INSTRUKTORA ZA TRANSPORT OPASNE ROBE (ČLAN 216. STAV 1);

82) U SVOJSTVU INSTRUKTORA ZA TRANSPORT OPASNE ROBE NE VODI EVIDENCIJU O IZDATIM POTVRDAMA O STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI ILI JE NE DOSTAVLjA DIREKTORATU (ČLAN 217. STAV 2);

83) UNESE U PUTNIČKU KABINU VAZDUHOPLOVA I U OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU HLADNO ILI VATRENO ORUŽJE ILI MUNICIJU ILI EKSPLOZIVNE, ZAPALjIVE ILI OPASNE MATERIJE, KAO I SREDSTVA ILI PREDMETE KOJI SE NALAZE NA LISTI ZABRANjENIH PREDMETA KOJU PROPIŠE DIREKTORAT (ČLAN 230. STAV 1);

84)NE POSTUPI PO NALOGU VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA (ČLAN 251. STAV 4);

85) NE IZVRŠI MERE ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI NALOŽENE ZAPISNIKOM, ODNOSNO REŠENjEM VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA (ČLAN 252. STAV 2).

NOVČANOM KAZNOM U FIKSNOM IZNOSU OD 10.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ FIZIČKO LICE AKO:

1)PRI PRUŽANjU USLUGA KONTROLE LETENjA NE UPOTREBLjAVA IZRAZE STANDARDNE FRAZEOLOGIJE NA ENGLESKOM JEZIKU (ČLAN 48. STAV 1);

2)NA DUŽNOSTI NEMA PRI SEBI DOZVOLU, SERTIFIKAT ILI POTVRDU O OBUČENOSTI, A LETAČKO OSOBLjE, KONTROLORI LETENjA I KABINSKO OSOBLjE – I LEKARSKO UVERENjE (ČLAN 187. STAV 1);

3)POSTUPI SUPROTNO ČLANU 226. STAV 6. OVOG ZAKONA;

4)PRE UKRCAVANjA U VAZDUHOPLOV NE PRIJAVI PRI REGISTRACIJI ZA LET I NE PREDA HLADNO ILI VATRENO ORUŽJE ILI MUNICIJU OVLAŠĆENOM PRIPADNIKU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE NA AERODROMU (ČLAN 230. STAV 3);

5)BEZ ODGOVARAJUĆEG ZNAKA IDENTIFIKACIJE ULAZI U KONTROLISANU I OBEZBEĐIVANO-RESTRIKTIVNU ZONU I KREĆE SE U NjIMA ILI U KRITIČNIM OBJEKTIMA, DELOVIMA INFRASTRUKTURE I SISTEMIMA KOJI SE KORISTE ZA POTREBE CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA IZVAN AERODROMA (ČLAN 231. STAV 1);

6) NE VRATI ZNAK IDENTIFIKACIJE IZDAVAOCU U SLUČAJU NjEGOVOG ISTEKA VAŽENjA, PROMENE RADNOG MESTA, PRESTANKA RADNOG ODNOSA ILI NA ZAHTEV IZDAVAOCA ILI NE OBAVESTI ODMAH IZDAVAOCA U SLUČAJU GUBITKA ZNAKA IDENTIFIKACIJE (ČLAN 231. STAV 4);

7)U ROKU OD 48 SATI OD ČASA KADA JE PROTEKAO ROK KOJI JE ODREĐEN ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI, PISMENO NE OBAVESTI VAZDUHOPLOVNOG INSPEKTORA DA LI SU NEPRAVILNOSTI OTKLONjENE (ČLAN 252. STAV 3).