ANALIZA EFEKATA PROPISA
Određivanje problema koje zakon treba da reši
Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, treba da reše razlike koje postoje u Zakonu o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11- US i 14/16) (u daljem tekstu: Zakon) i međunarodnih obaveza koje proističu iz procesa pristupanja EU u smislu ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinaniranja projekata iz sredstava Zelenog fonda za projekte koji se finansiraju iz EU pretpristupnih fondova.
Donošenjem akata iz oblasti poljoprivrede kojima se uređuje oblast IPARD
podsticaja (Pravilnika o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva i Pravilnika o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, kao i u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, uvedeno je obaveza da poljoprivredno gazdinstvo koje ispunjava odgovarajuće propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine i da organ nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje akt kojim se dokazuje da poljoprivredno gazdinstvo ispunjava propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine.
Nadležni organ za poslove zaštite životne sredine, a kako je propisano navedenim aktima izdaje akt da predmetna investicija ispunjava uslove iz oblasti zaštite životne sredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu i EU propisima sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.
Međutim, važećim propisima iz oblasti zaštite životne sredine nisu propisani uslovi u oblasti zaštite životne sredine za poljoprivredno gazdinstvo, te stoga nije moguće ni izdati akt o ispunjenosti uslova.
Inspekcija za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor prema 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine ali prema postojećim zakonskim rešenjima ne postoji zakonski osnov za vršenje inspekcijskog nadzora ministarstva nadležnost za zaštitu životne sredine poljoprivrednih gazdinstava, kao ni osnova da inspektor procenjuje da li je neka investicija usmerena ka zaštiti životne sredine ili upravljanju otpadom i otpadnim vodama
Iz tih razloga i iz razloga pravne uređenosti u postupku primene Zakona i zakona iz oblasti poljoprivrede kojima se uređuje gore navedena oblast, ukazuje na potrebu preciziranja i postizanja bolje međusobne usaglašenosti pojedinih odredbi zakona, u pogledu materijalno-pravnih rešenja zakona i njihove primene u praksi, kao proširivanja nadležnosti inspekcije zaštite životne sredine, postizanja efikasnije zaštite životne sredine uz održivi poljoprivredni razvoj.
Druga predložena izmena Zakona se odnosi na otklanjanje neusaglašenosti važeće regulative za planiranje i korišćenje sredstava za kofinansiranje projekata koji se finasniraju iz pretpistupnih fondova EU. Važećim zakonom je utvrđeno da se iz sredstava Zelenog fonda mogu obezbeđivati sredstva za podršku pripremi i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine na osnovu javnog konkursa i kriteriujma na osnovu akta koji donosi Vlada. S druge strane, Vlada je 2013. godine usvojila Metodologiju za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata, koja je deo dokumenta „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć (NAD) za period 2014 – 2017 godine sa projekcijama do 2020. godine”.
Pristupanje Republike Srbije EU podrazumeva ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine za šta je potrebno izgraditi i odgovarajuću infrastrukturu. Za infrastrukturne projekte u prioritetnim oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama potrebna su značajna finansijska sredstva, koja nije moguće obezbediti samo i iz sredstava republičkog i lokalnih budžeta, već je od izuzetnog značaja uspostaviti održiv sistem koji podrazumeva maksimalno korišćenje pretpistupnih fondova i sigurnost u obezbeđivanju javnih sredstava za kofinansiranje. Izbor projekata za finansiranje iz pretpristupnih fondova se vrši na osnovu Metodologije i formiranja Jedinstveni liste prioritetnih projekta. Donošenje akta Vlade kojim se uređuje način dodele sredstava iz Zelenog fonda, kao budžetske linije koja u budućnosti može da obezbedi predvidivost i sigurnost za planiranje potrebnih sredstava za projekte u oblasti zaštite životne sredine, mora da sadrži odredbe kojima se određuju kriterijumi za dodelu sredstava Zelenog fonda, a koji ne mogu suštinski biti različiti od kriterijuma koji su predviđeni Metodologijom. To znači da se za iste projekte procedura mora sprovoditi dva puta, što bi izazvalo gubitak vremena, stvorilo nesigurnost za EU prilikom odobravanja sredstava iz IPA fondova, a posebno što je u suprotnosti sa postupkom programiranja sredstva iz IPA fondova.
Preciziranje odredbi i međusobno usaglašavanje odredbi zakona
Predloženim izmenama i dopunama Zakona u čl. 1. i 2. predlaže se još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa i to za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći Evropske unije u skladu sa članom 89. st. 3. i 4. ovog zakona, kao i za nepredviđene troškove vezane za realizaciju tih projekata.
Na ovaj način bi se omogućila puna primena Zakona u skladu sa članom 89. st. 3. i 4, odnosno obezbedila bi se primena metodologije koja je propisana u skladu sa akreditovanim sistemom upravljanje fondovima Evropske unije.
Dopunom zakona kroz dodavanje tačke 21a) u članu 90v stav 1, koja glasi:
,,21a) sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih finansijskih izvora koji zahtevaju sufinansiranje”, obezbedilo bi se da se projekti iz IPA fondova sufinansiraju prema utvrđenoj metodologiji za te projekte, dok se za sufinansiranje projekata iz međunarodne razvojne pomoći treba raspisivati poseban javni poziv.
Članom 3. ovog zakona, predlaže se dopuna Zakona na način da se doda član 101a kojim se propisuje pravni osnov za izradu podzakonskog akta – pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se proveravati kod korisnika -(fizičkih lica) IPARD podsticaja.
Cilj koji se zakonom postiže
Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU i ispunjavanje uslova za korišćenja sredstva iz IPARD fondova.
Predloženim preciziranjem odredbi omogućava se izdavanje akta od strane ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine kojima se utvrđuje ispunjenost uslova iz oblasti zaštite životne sredine pa samim tim i učešće na konkursu poljoprivrednim gazdinstvima za dodelu sredstava iz IPARD fondova.
Bez predloženog propisivanja pravnog osnova za izdavanje akta o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine, ovo učešće i izdavanje ne bi bilo moguće sprovesti konkurs.
Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Za obezbeđivanje korišćenja sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz IPA fondova, razmatrana je alternativna mogućnosti rešavanja problema kroz regulatorne opcije, odnosno kroz uredbu kojom se utvrđuju uslovi, kriterijumi i postupak za dodelu sredstava. S o obzirom da je ovim zakonom utvrđeno da projekti koji mogu biti podržani iz sredstava Zelenog fonda moraju biti na Jedinstvenoj listi projekata, uredbom bi morali biti propisani isti kriterijumi koji su propisani i u Metodologiji za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata, koja je deo dokumenta „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć (NAD) za period 2014 – 2017 godine sa projekcijama do 2020. godine”. Ta razmatrana opcija bi predstavljala dupliranje postupka za iste projekte.
Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje problema?
Izmene Zakona su neophodne za omogućavanje korišćenje sredstva Zelenog fonda za kofinansiranje projekta koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU, kako bi se na efikasan način osigurala održivost i stabilnost u finansiranju projekata u oblasti zaštite životne sredine.
Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Suštinske izmene se tiču ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova i efikasije obezbeđivanje sredstava iz Zelenog fonda za infratrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine. Predložene izmene će veoma pozitivno uticati na korisnike tih sredstava.
Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Primena Zakona neće izazvati troškove građanima i privredi i malim i srednjim preduzećima.
Da li pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Za sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad službe inspekcije u Ministarstvu zaštite životne sredine. S druge strane, ogromne su koristi koje Republika Srbija može da dobije korišćenjem sredstava iz IPARD fondova i fondova IPA indikativno opredeljenih do 2020. godine u vrednosti od 160 miliona evra.
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Izmene zakona mogu podstaći razvoj novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju u privrednim granama povezanim sa realizacijom infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite živote sredine i poljoprivrede.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Imajući u vidu da nije reč o zakonu kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja niti je reč o novom sistemskom zakonu, već je reč o izmeni zakona u manjem obimu, odnosno o preciziranju dva člana zakona, u skladu sa članom 41. stav 2. tačka 3) Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), javna rasprava nije održana.
U procesu konsultacija za rešavanje pitanja obezbeđivanja održivog načina kofinansiranja projekta iz IPA fondova, posebni sastanci su održani sa predstavnicima Ministarstva za evropske integracije, kao nadležnom za pitanja programiranja i ugovaranja sredstava iz pretpristupnih fondova EU.
Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?
Tokom primene zakona preduzeće se postojeće zakonodavne, upravne i upravno nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničke-operativne i ekonomske mere.