PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE FRANCUSKE O RAZMENI I UZAJAMNOJ ZAŠTITI TAJNIH PODATAKA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, potpisan u Beogradu, 12. aprila 2018. godine, u originalu na srpskom i francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
S P O R A Z U M
I Z M E Đ U
V L A D E R E P U B L I K E S R B I JE
I
V L A D E R E P U B L I K E F R A N C U S K E
O R A Z M E N I I U Z A J A M N O J Z A Š T I T I
T A J N I H P O D A T A K A
Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Francuske (u daljem tekstu: „strane“),
U želji da utvrde bezbednosna pravila koja bi mogla da se primene na sve dogovore o saradnji ili na ugovore koji predviđaju razmenu tajnih podataka koje su zaključili ili će zaključiti nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi obe strane, odnosno fizička ili pravna lica koja su u tu svrhu propisno ovlašćena u skladu sa zakonima i propisima strana,
složile su se o sledećem:
Član 1.
Cilj i primena
1.1 Strane preduzimaju sve odgovarajuće mere u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima i u vezi sa nacionalnim interesima i bezbednošću, kako bi osigurale zaštitu tajnih podataka koji se prenose ili nastaju shodno ovom sporazumu.
1.2 Ovaj sporazum se primenjuje na bilo koju razmenu tajnih podataka između strana ili između njihovih fizičkih i pravnih lica u skladu sa njihovim nacionalnim zakonima i propisima.
1.3 Ovaj sporazum se može, po odobrenju nacionalnih bezbednosnih organa, koristiti za razmenu i zaštitu tajnih podataka koje su izdale međunarodne organizacije, a strane razmenile. Strane izrađuju bezbednosnu garanciju u oblasti planirane razmene.
Član 2.
Definicije
U svrhu ovog sporazuma, primenjuju se sledeće definicije:
a) „tajni podaci” su informacije, dokumenti i materijali kojima je, bez obzira na njihov oblik, prirodu i način prenosa, i nezavisno od toga da li su izrađeni ili se izrađuju, dodeljen stepen tajnosti, i koji u interesu nacionalne bezbednosti i u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima svake od strana, zahtevaju zaštitu od bilo kakve povrede, uništenja, protivpravnog prisvajanja, otkrivanja, gubitka ili pristupa od strane neovlašćenog lica ili neke druge vrste kompromitovanja;
b) „nacionalni bezbednosni organ” je državni organ odgovoran za opštu kontrolu i primenu ovog sporazuma za svaku od strana, kao što se navodi u članu 3 ovog sporazuma.
c) „nadležni bezbednosni organ” je bilo koji ovlašćeni bezbednosni organ ili bilo koje drugo nadležno telo ovlašćeno u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima strana na koga je preneta odgovornost ili je određeno da bude odgovorno za primenu ovog sporazuma ili njegovog dela.
d) „strana davalac” je strana, uključujući bilo koje organe javne vlasti, fizička lica i pravna lica, u skladu sa njenim nacionalnim zakonima i propisima, koji ustupaju tajne podatke strani primaocu.
e) „ugovarač “ ili „podugovarač” je pravno lice ili fizičko lice koje poseduje pravnu sposobnost da pregovora i zaključi ugovore s tajnim podacima;
f) „strana primalac” je strana, uključujući bilo koje organe javne vlasti, fizička lica i pravna lica, u skladu sa njenim nacionalnim zakonima i propisima, kojima se prenose tajni podaci od strane davaoca;
g) „bezbednosni sertifikat za fizičko lice” je pozitivno rešenje doneto po vršenju bezbednosne provere u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima jedne od strana, na osnovu koga se lice ovlašćuje da ima pristup i rukuje tajnim podacima do stepena tajnosti definisanom u tom sertifikatu;
h) „potrebno je da zna” je princip prema kome pristup tajnim podacima može biti dozvoljen licu samo u vezi sa njegovim/njenim službenim dužnostima ili zadacima;
„bezbednosni sertifikat za pravno lice” je pozitivno rešenje doneto po vršenju bezbednosne provere kojim se potvrđuje da ugovarač ispunjava uslove za rukovanje tajnim podacima u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima strana;
j) „treća strana” označava bilo koju državu, uključujući bilo koje organe vlasti, fizička lica ili ugovarače ili bilo koju međunarodnu organizaciju koja nije strana u ovom sporazumu;
k) „ugovor s tajnim podacima” je ugovor, podugovor ili projekat, između dva ili više ugovarača koji uspostavlja i definiše prava i obaveze i sadrži tajne podatke ili uključuje pristup tajnim podacima;
l) „strana domaćin” je strana na čijoj teritoriji se odvija poseta.
Član 3.
Nacionalni bezbednosni organi
3.1. Nacionalni bezbednosni organi koje su strane ovlastile da budu odgovorni za opštu primenu i odgovarajuće kontrole svih aspekata ovog sporazuma su:
– za Republiku Srbiju:
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka;
Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, Srbija
– za Republiku Francusku:
Secrétariat général de la défense et de la sécurité nationale (SGDSN)
– Generalni sekretarijat za odbranu i nacionalnu bezbednost –
51, bd de La Tour-Maubourg
75700 Paris 07 SP France
3.2. Nacionalni bezbednosni organi se međusobno obaveštavaju u pisanom obliku o bilo kojim drugim nadležnim bezbednosnim organima koji su odgovorni za primenu sporazuma.
3.3. Strane se međusobno obaveštavaju diplomatskim putem o svim naknadnim promenama u vezi sa svojim nacionalnim bezbednosnim organima ili nadležnim bezbednosnim organima.
Član 4.
Bezbednosni principi
4.1. Strane pružaju tajnim podacima koji se pominju u ovom sporazumu istu zaštitu kao svojim sopstvenim tajnim podacima podudarnog stepena tajnosti, kao što je definisano članom 5. stav 2.
4.2. Strana davalac će:
a) osigurati da tajni podaci budu označeni odgovarajućom oznakom tajnosti u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima;
b) obavestiti stranu davaoca o svim uslovima za ustupanje tajnih podataka i o restrikcijama u korišćenju tih podataka kao i o svim naknadnim izmenama tajnosti.
4.3 Strana primalac označava tajne podatke koje je primila od strane davaoca svojom nacionalnom oznakom tajnosti u skladu sa ekvivalentnim oznakama tajnosti definisanim članom 5. stav 2.
4.4 Pristup tajnim podacima se strogo ograničava na državljane strana kojima je izdat odgovarajući bezbednosni sertifikat za fizička lica i čije dužnosti podrazumevaju pristup tim podacima na osnovu pricipa „potrebno je da zna.“
4.5. Strana primalac ne snižava odnosno ne skida oznaku tajnosti sa tajnih dokumenata koje je primila bez prethodnog odobrenja strane davaoca u pisanoj formi.
4.6. Svaka strana osigurava primenu odgovarajućih mera, uključujući inspekcije u cilju zaštite tajnih podataka koji se obrađuju, čuvaju ili prenose u komunikaciono-informacionim sistemima. Tim merama se osigurava poverljivost, celovitost, raspoloživost i, po potrebi, neporecivost i verodostojnost tajnih podataka, kao i odgovarajući stepen odgovornosti i mogućnosti utvrđivanja sleda radnji u vezi sa tim podacima.
4.7 Strane se, bez odlaganja, međusobno obaveštavaju o bilo kojoj promeni u vezi sa njihovim nacionalnim zakonima i propisima koje proizvode dejstvo na zaštitu tajnih podataka, odnosno o bilo kojoj drugoj promeni koja utiče na zaštitu tajnih podataka koji se razmene ili stvore prema ovom sporazumu. U tom slučaju, strane održavaju konsultacije, kako bi ispitale mogućnost eventualnih izmena ovog sporazuma. U međuvremenu, tajni podaci će biti i dalje zaštićeni u skladu sa tim uslovima.
Član 5.
Oznake tajnosti
5.1. Tajni podaci koji se ustupaju prema ovom sporazumu označavaju se odgovarajućom oznakom tajnosti u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima strana.
5.2. Sledeće nacionalne oznake tajnosti su ekvivalentne:
Republika Srbija Francuska DRŽAVNA TAJNA TRES SECRET DEFENSE STROGO POVERLJIVO SECRET DEFENSE POVERLJIVO CONFIDENTIEL DEFENSE INTERNO (vidi niže navedeni stav 3. i 4.)
5.3. Republika Francuska obrađuje i zaštićuje podatke s oznakom „INTERNO” koje prenese Republika Srbija u skladu sa svojim važećim nacionalnim zakonima i propisima koji se odnose na „DIFFUSION RESTREINTE”.
5.4. Republika Srbija obrađuje i zaštićuje podatke s oznakom „DIFFUSION RESTREINTE” koje prenese Republika Francuska u skladu sa svojim važećim nacionalnim zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu podataka s oznakom „INTERNO”.
5.5. Kako bi se primenili ekvivalentni standardi bezbednosti, na zahtev bilo koje strane, svaka strana će dostaviti sve potrebne podatke u vezi sa nacionalnim zakonima, propisima i procedurama u oblasti bezbednosti koji se primenjuju, kako bi se osigurala bezbednost tajnih podataka. Svaka strana je saglasna da olakša kontakte između svojih nacionalnih bezbednosnih organa i nadležnih bezbednosnih organa.
Član 6.
Pristup tajnim podacima
6.1. U svrhu pristupa tajnim podacima stepena „CONFIDENTIEL DEFENSE” ili „POVERLJIVO” ili višem, svaka strana vrši postupak bezbednosne provere za izdavanje bezbednosnog sertifikata za fizičko lice u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima.
6.2. Strane uzajamno priznaju bezbednosne sertifikate za fizička i pravna lica u skladu sa članom 5. stav 2. ovog sporazuma.
6.3. U svrhu bezbednosnog sertifikata za fizičko lice državljanina jedne od strana koji je boravio ili još uvek boravi na teritoriji druge strane, nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ svake strane, pruža međusobnu pomoć u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima. Nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strana, na zahtev drugog nacionalnog bezbednosnog organa ili nadležnog bezbednosnog organa vrši proceduru za izdavanje bezbednosnog sertifikata za fizičko lice u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
6.4. Nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi, odmah se međusobno obaveštavaju o promenama koje utiču na bezbednosne sertifikate za fizička lica čiji su imaoci njihovi državljani prema ovom sporazumu, i to u slučaju oduzimanja sertifikata ili sniženja njegovog stepena.
Član 7.
Ograničenje korišćenja tajnih podataka
7.1. Strana primalac koristi tajne podatke samo u svrhu u kojoj su joj ustupljeni i u okviru ograničenja koje je navela strana davalac.
7.2. Strana primalac ne ustupa tajne podatke trećoj strani bez pisane saglasnosti strane davaoca.
7.3 Jedna strana ne može sniziti ili skinuti stepen tajnosti sa podataka koje su strane zajedno izradile u skladu sa sporazumima, ugovorima ili bilo kojom drugom zajedničkom aktivnošću niti te podatke može preneti trećoj strani bez prethodne pisane saglasnosti druge strane.
Član 8.
Prenos tajnih podataka
8.1. Strane prenose međusobno tajne podatke diplomatskim putem ili preko bezbednih kanala koje su odobrili njihovi nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima strane davaoca.
8.2. Podaci stepena „INTERNO” ili oni koji se zaštićuju kao podaci „DIFFUSION RESTREINTE” mogu se takođe preneti poštom ili drugom dostavnom službom u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima strane davaoca.
8.3. Tajni podaci se prenose elektronskim putem u kriptovanoj formi uz korišćenje kriptografskih metoda i sredstava koje su uzajamno odoborili nacionalni bezbednosni organi odnosno nadležni bezbednosni organi.
Član 9.
Umnožavanje, prevod i uništavanje tajnih podataka
9.1. Svi umnoženi primerci i prevodi nose odgovarajuće oznake tajnosti i zaštićuju se kao originali tajnih podataka. Prevodi i broj umnoženih primeraka ograničavaju se na minimum koji je potreban u službene svrhe.
9.2. Svi prevodi se označavaju originalnom oznakom tajnosti i sadrže odgovarajuću napomenu na jeziku prevoda koja ukazuje da sadrže tajne podatke strane davaoca.
9.3. Strana primalac ne umnožava niti prevodi tajne podatke s oznakom „TRES SECRET DEFENSE” ili „DRŽAVNA TAJNA”. Dodatni originalni dokumenti ili prevodi mogu se obezbediti na pisani zahtev koji se podnosi strani davaocu.
9.4. Strana primalac ne uništava tajne podatke s oznakom „TRES SECRET DEFENSE” ili „DRŽAVNA TAJNA”. Ti podaci će biti vraćeni strani davaocu pošto strane procene da više nisu potrebni ili pošto istekne njihovo važenje.
9.5 Umnožavanje ili prevođenje tajnih podataka s oznakom „SECRET DEFENSE” ili „STROGO POVERLJIVO” dozvoljeno je samo uz pisanu saglasnost strane davaoca.
9.6. Strana primalac uništava tajne podatke s oznakom „SECRET DEFENSE” ili „STROGO POVERLJIVO “, „CONFIDENTIEL DEFENSE” ili „POVERLJIVO” u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima pošto se proceni da više nisu potrebni.
9.7. U kriznoj situaciji kada je nemoguće zaštititi ili vratiti tajne podatke koji su preneti ili stvoreni u skladu sa ovim sporazumom, tajni podaci će odmah biti uništeni. Strana primalac će, što je moguće pre, obavestiti nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strane davaoca o tom uništavanju.
Član 10.
Ugovori s tajnim podacima
10.1. Pre bilo kakve razmene tajnih podataka, nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi strane davaoca, obaveštavaju pisanim putem nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strane primaoca, o svakom ugovoru s tajnim podacima. U tom pisanom obaveštenju obavezno se precizira najviši stepen tajnosti podataka koje sadrži ugovor s tajnim podacima.
10.2. Strana koja namerava da zaključi ili ovlasti jednog od svojih ugovarača da sa ugovaračem druge strane zaključi određeni ugovor s tajnim podacima stepena „CONFIDENTIEL DEFENSE“ odnosno „POVERLJIVO“ ili višeg stepena proveriće kod nacionalnog bezbednosnog organa ili nadležnog bezbednosnog organa te strane, da li drugospomenuti ugovarač poseduje odgovarajući bezbednosni sertifikat za pravno lice koji se zahteva radi izvršenja ugovora. Ukoliko takav sertifikat nije izdat, nacionalni bezbednosni organ ili odgovarajući nadležni bezbednosni organ strane primaoca pokrenuće postupak za izdavanje bezbednosnog sertifikata za pravno lice zahtevanog stepena.
10.3. Bezbednosni prilog sastavlja se uz svaki ugovor s tajnim podacima. U ovom bezbednosnom prilogu, nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ, strane davaoca preciziraće odredbe o bezbednosnim zahtevima i tajnosti svakog aspekta ili elementa ugovora s tajnim podacima. Samo strana davalac može izmeniti stepen tajnosti.
Nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ, podnosi primerak bezbednosnog priloga nacionalnom bezbednosnom organu ili odgovarajućem nadležnom bezbednosnom organu druge strane.
10.4. Pre nego što se tajni podaci dostave ugovaračima, podugovaračima ili mogućem ugovaraču, nacionalni bezbednosni organ odnosno nadležni bezbednosni organ strane primaoca dužan je da:
a) osigura da takav ugovarač, podugovarač ili mogući ugovarač i objekti tog pravnog lica imaju sposobnost da adekvatno zaštite tajne podatke;
b) izda objektima pravnog lica odgovarajući bezbednosni sertifikat za pravna lica;
c) izda licima koja vrše funkcije koje zahtevaju pristup tajnim podacima odgovarajuće bezbednosne sertifikate za fizička lica;
d) osigura da sva lica koja imaju pristup tajnim podacima budu upoznata sa svojim dužnostima i obavezom da zaštite podatke u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima strane primaoca;
e) izvrši bezbednosne kontrole odgovarajućih objekata pravnih lica u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
10.5. Ukoliko jedna strana ili jedan od ugovarača namerava da koristi privredno društvo druge strane u svrhu ugovora s tajnim podacima, a to privredno društvo je u vlasništvu ili pod kontrolom treće strane, o tome će biti obavešten nacionalni bezbednosni organ ili odgovarajući nadležni bezbednosni organ dotične strane.
Član 11.
Posete
11.1. Posete koje zahtevaju pristup tajnim podacima stepena „CONFIDENTIEL DEFENSE“ ili „POVERLJIVO“ ili višeg, podležu prethodnom odobrenju nacionalnog bezbednosnog organa strane domaćina.
11.2. Kada se zahteva pristup tajnim podacima stepena „TRES SECRET DEFENSE“ ili „DRŽAVNA TAJNA“, zahtevi za posete dostavljaju se diplomatskim putem nacionalnom bezbdnosnom organu strane domaćina.
11.3. Zahtev za posetu podnosi se nacionalnom bezbednosnom organu ili nadležnom bezbednosnom organu strane domaćina najmanje 20 dana pre početka posete. Zahtev za posetu uključuje sledeće podatke koje treba korisiti isključivo u svrhu posete:
a) ime i prezime posetioca, datum i mesto rođenja, državljanstvo i broj lične karte ili pasoša;
b) funkcija posetioca i ime poslodavca koga posetilac predstavlja;
c) specifikacija projekta u kome posetilac učestvuje;
d) važenje i stepen bezbednosnog sertifikata posetioca;
e) ime, adresa, broj telefona/faksa, adresa elektronske pošte i lice za kontakt u objektu pravnog lica koje će biti posećeno;
f) svrha posete, uključujući najviši stepen tajnosti podataka o kojima je reč;
g) datum i trajanje posete; u slučaju periodičnih poseta, treba navesti ukupan vremenski period koje će one obuhvatiti;
h) datum, potpis i stavljanje službenog štambilja ili zvanično potvrđenog elektronskog potpisa nacionalnog bezbednosnog organa ili nadležnog bezbednosnog organa – podnosioca zahteva.
11.4. U hitnim slučajevima, nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ, mogu se dogovoriti o kraćem roku za podnošenje zahteva za posetu.
11.5. Nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi mogu se dogovoriti o spisku posetilaca ovlašćenih da realizuju periodične posete. U početnom periodu njihove realizacije, važenje tog spiska biće najviše dvanaest (12) meseci, i može biti produženo za naredni period u trajanju od najviše dvanaest (12) meseci. Zahtev za periodične posete podnosi se u skladu sa stavom 2. ovog člana. Po odobrenju tog spiska, posete mogu direktno ugovarati navedena pravna lica.
11.6. Svaka strana garantuje zaštitu ličnih podataka posetilaca u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima.
11.7. Svi tajni podaci koje posetilac pribavi, smatraće se tajnim podacima prema ovom sporazumu.
11.8. Posetilac će poštovati bezbednosne propise i uputstva strane domaćina.
Član 12.
Bezbednosna saradnja
12.1. Kako bi ostvarili i primenili slične standarde bezbednosti, nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi će, na zahtev, međusobno dostaviti podatke o svojim nacionalnim bezbednosnim standardima, procedurama i praksama za zaštitu tajnih podataka. U tom cilju, nadležni organi mogu realizovati uzajamne posete.
12.2. Nacionalni bezbednosni organi ili nadležni bezbednosni organi, mogu se međusobno obavestiti o vanrednim bezbednosnim rizicima koji mogu ugroziti razmenjene tajne podatke.
12.3. Na zahtev, nacionalni bezbednosni organi odnosno nadležni bezbednosni organi pružaju međusobnu pomoć u vršenju procedura bezbednosne provere.
12.4. Nacionalni bezbednosni orani ili nadležni bezbednosni organi odmah obaveštavaju jedan drugog o eventualnim promenama u vezi sa međusobno priznatim bezbednosnim sertifikatima za fizička i pravna lica.
12.5. Službe bezbednosti strana mogu direktno razmenjivati operativne i obaveštajne podatke u skladu sa ovim sporazumom, važećim zakonima i drugim propisima obe strane.
Član 13.
Narušavanje bezbednosti
13.1. U slučaju narušavanja bezbednosti koja bi za posledicu imala neovlašćeno otkrivanje, protivpravno prisvajanje ili gubitak tajnih podatka, odnosno u slučaju sumnje da se dogodilo takvo narušavanje, nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strane primaoca odmah će o tome pismeno obavestiti nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strane davaoca.
13.2. Nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strane primaoca, preduzima sve potrebne mere u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima, kako bi umanjio posledice povrede iz stava 1. ovog člana i sprečio buduće povrede. Na zahtev, druga strana će pružiti odgovarajuću pomoć i biti obaveštena o postupcima i merama koje su preduzete usled te povrede.
13.3. Kada se narušavanje bezbednosti dogodi u trećoj strani, nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organ strane davaoca, shodno članu 3 ovog sporazuma, odmah će preduzeti radnje iz stava 2. ovog člana.
Član 14.
Troškovi
14.1. Primena odredaba ovog sporazuma obično ne povlači nikakve posebne troškove.
14.2. Ukoliko nastanu bilo kakvi troškovi, svaka strana snosi troškove koje napravi tokom primene ovog sporazuma.
Član 15.
Rešavanje sporova
Bilo kakav spor koji nastane u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma rešavaće se isključivo putem konsultacija i pregovora između strana i neće biti upućivan na rešavanje međunarodnom sudu ili trećoj strani.
Član 16.
Aranžman za primenu sporazuma
Po potrebi, nacionalni bezbednosni organ ili nadležni bezbednosni organi strana mogu održati konsultacije o posebnim tehničkim aspektima u vezi sa primenom ovog sporazuma, i saglasiti se da zaključe aranžman za primenu sporazuma.
Član 17.
Završne odredbe
17.1. Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca od datuma prijema poslednjeg pisanog obaveštenja kojim strane obaveštavaju jedna drugu diplomatskim putem da su ispunjeni zahtevi njihovog unutrašnjeg zakonodavstva za stupanje na snagu ovog sporazuma.
17.2. Ovaj sporazum može biti izmenjen na osnovu pisane saglasnosti strana. Izmene stupaju na snagu u skladu sa stavom 1. ovog člana.
17.3. Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Bilo koja strana može otkazati ovaj sporazum dostavljanjem drugoj strani pisanog obaveštenja diplomatskim putem. U tom slučaju, ovaj sporazum prestaje da važi šest meseci od datuma kada druga strana primi obaveštenje o otkazu.
17.4. U slučaju prestanka važenja ovog sporazuma, svi tajnih podaci koji se razmene u skladu sa ovim sporazumom nastaviće da budu zaštićeni shodno odredama koje su u njemu utvrđene i, na zahtev, vraćeni strani davaocu.
Potvrđujući navedeno, propisno ovlašćeni predstavnici obe strane potpisali su ovaj sporazum i overili ih svojim pečatima.
Potpisano u Beogradu dana 12.4.2018. u dva originala, svaki na srpskom i francuskom jeziku, pri čemu su obe verzije teksta sporazuma podjednako verodostojne.
Za Vladu Republike Srbije Za Vladu Republike Francuske
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
OBRAZLOŽENJE
Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije koja propisuje da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Razlozi za potvrđivanje Sporazuma
Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Francuskom unapredi i u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.
U Strategiji nacionalne bezbednosti, Republika Srbija je definisala osnovna opredeljenja politike nacionalne bezbednosti kao što je unapređenje odnosa sa članicama Evropske unije i članicama i partnerima NATO. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za intenzivniju i delotvorniju saradnju sa državom koja je članica Evropske unije i NATO.
Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju, već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje.
Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Francuske u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti kao i saradnju sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblasti namenske industrije i proizvodnju i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Ocena potrebnih finansijskih sredstava
Za ispunjenje potrebnih bezbednosno-tehničkih standarda za primenu ovog zakona planiraće se sredstva u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije, imajući u vidu da se radi o poslovima iz redovne delatnosti resornih ministarstava i drugih državnih organa.
Međunarodnu saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka naša zemlja je započela zaključivanjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori” 6/11) i Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/12). Za potrebe primene ovih sporazuma formiran je Centralni registar za strane tajne podatke u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kao i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova, Misiji Republike Srbije pri NATO u Briselu i Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno informativnoj agenciji. Razmena tajnih podataka sa NATO i Evropskom unijom, bez obzira na to, što su sporazumi potvrđeni, otpočela je tek kada su Centralni registar i podregistri u napred navedenim misijama, ministarstvima i drugim organima formirani i prošli sertifikacionu posetu ekspertskog tima NATO, a zatim i Evropske unije.
S obzirom na to, da u našoj zemlji već sada postoje kapaciteti u okviru postojećih registara za razmenu tajnih podataka, ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO i Evropskom unijom biće primenjena i sa drugim državama. To znači, da je za proširivanje postojećih registarskih kapaciteta, ukoliko oni nisu dovoljni, potreban dogovor srpske i druge ugovorne strane, a zatim i da se realizuju sertifikacione posete ekspertskih timova obe države koji će se uveriti da su ispunjeni svi bezbednosni uslovi za čuvanje tajnih podataka u Centralnom registru i podregistrima u drugoj državi.
U skladu s napred iznetim, ukazujemo da kapaciteti za razmenu tajnih podataka postoje, a da njihovo proširivanje ili otvaranje posebnih registara u drugim organima za tajne podatke francuske strane predstavlja dug proces kojem prethodi odluka obe strane i formiranje registra za šta će blagovremeno planirati sredstva svi organi u okviru limita na svom razdelu, u skladu sa planiranim obimom razmene tajnih podataka.