Predlog zakona o računanju vremena
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se računanje vremena u Republici Srbiji.
Cilj
Član 2.
Cilj ovog zakona je da obezbedi jedinstveno vreme na teritoriji Republike Srbije usklađeno sa vremenom koje se koristi u Evropskoj uniji.
Primena
Član 3.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na vreme koje se koristi u oblasti vazdušnog saobraćaja, a koje je različito od onog čija je primena obavezna na osnovu ovog zakona, ako je tako predviđeno međunarodim konvencijama i međunarodnim ugovorima koji obavezuju Republiku Srbiju.
Značenje pojmova
Član 4.
Pojedini pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
univerzalno koordinirano vreme (UTC) je vremenska skala čije održavanje vrši i o kojoj podatke objavljuje Međunarodni biro za tegove i mere, u saradnji sa Međunarodnom službom za rotaciju Zemlje i referentne sisteme;
zakonsko vreme Republike Srbije je nacionalna realizacija univerzalnog koordiniranog vremena (UTC) uvećana za jedan čas (srednjoevropsko vreme);
letnje računanje vremena je univerzalno koordinirano vreme, uvećano za dva časa (srednjoevropsko letnje vreme).
Period letnjeg računanja vremena
Član 5.
Period letnjeg računanja vremena, u smislu ovog zakona, predstavlja razdoblje vremena tokom godine, u toku kojeg se časovnici pomeraju za jedan čas unapred u odnosu na zakonsko vreme iz člana 4. tačka 2) ovog zakona i u tom periodu predstavlja zakonsko vreme.
Početak letnjeg računanja vremena
Član 6.
Letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu u 2 h, tako što se pomeranjem za jedan čas unapred vreme u 2 h računa kao 3 h.
Završetak letnjeg računanja vremena
Član 7.
Letnje računanje vremena završava se poslednje nedelje u oktobru u 3 h, tako što se pomeranjem za jedan čas unazad vreme u 3 h računa kao 2 h.
Obaveštavanje o datumu početka i završetka letnjeg računanja vremena
Član 8.
Institucija nadležna za poslove metrologije obaveštava javnost u Republici Srbiji o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena, u skladu sa obaveštenjem Evropske komisije.
Službena i poslovna komunikacija u vezi sa vremenom
Član 9.
Službena i poslovna komunikacija mora biti u skladu sa zakonskim vremenom Republike Srbije.
Nadzor
Član 10.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za tehničke propise, mere i dragocene metale.
Usklađenost sa propisima Evropske unije
Član 11.
Ovaj zakon je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima Direktive broj 2000/84 Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena.
Završne odredbe
Član 12.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06).
Stupanje na snagu
Član 13.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija, uređuje i obezbeđuje, između ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Oblast računanja vremena u Republici Srbiji (u daljem tekstu: RS) regulisana je Zakonom o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06), koji je donet u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: SCG) i njime je transponovana Direktiva 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena i Raspored računanja vremena za letnji period, objavljena u „Službenom listu Evropske unije” (2001/C 35/07).
Zakonom o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06) propisano je važenje vremena u SCG i definisan je početak i završetak letnjeg računanja vremena, i to na način koji je istovetan sa praksom koja se u ovoj oblasti primenjuje u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Naime, tim zakonom je propisano da u SCG važi vreme koje odgovara univerzalnom koordiniranom vremenu uvećanom za jedan čas (srednjoevropsko zonsko vreme), a početak i završetak letnjeg računanja vremena, u svemu su usklađeni sa gorenavedenom direktivom.
Potreba za tačnim vremenom postoji u čitavom nizu oblasti, a precizno merenje vremena je od vitalnog značaja za nacionalnu odbranu i bezbednost, sprovođenje zakona, telekomunikacije, električne mreže, elektronsku upravu, usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, finansijske transakcije, PTT službu, IT tehnologije, sisteme transporta, metrologiju, naučno-istraživački rad, seizmologiju, kao i drugim oblastima i delatnostima.
Imajući u vidu navedeno, jedan od razloga za donošenje novog Zakona o računanju vremena (u daljem tekstu: Predlog zakona) uslovljen je potrebom da RS donese svoj zakon koji će regulisati ovu oblast i definisati računanje vremena u RS, odnosno definisati zakonsko vreme u RS.
Cilj ovog zakona je da obezbedi jedinstveno vreme na teritoriji RS, koje je usklađeno sa vremenom koje koriste evropske zemlje, a koje je sledivo do univerzalnog koordiniranog vremena (UTC).
Uvođenjem zakonske obaveze da službena i poslovna komunikacija mora biti u skladu sa zakonskim vremenom RS, obezbeđuje se jedinstveno vreme na celoj teritoriji RS.
Takođe, razlog za donošenje ovog zakona sadržan je i u potrebi dodatnog usaglašavanja u oblasti vremena u RS sa praksom koja se primenjuje u ovoj oblasti u EU, odnosno sa navedenom direktivom. Ova potreba je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 14 – transport, održanih u 2014. i 2015. godini, odakle sledi obaveza potpunog usklađivanja srpskog zakonodavstva sa propisima EU u ovoj oblasti.
Naime, važeći Zakon o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06) propisuje vreme u SCG i definiše početak i kraj letnjeg računanja vremena, na način koji je istovetan sa praksom u EU. Međutim, predmetnim zakonom nije propisano informisanje o početku i završetku letnjeg računanja vremena, sadržano u obaveštenju Evropske komisije (u daljem tekstu: EK) koje navodi datume početka i završetka letnjeg računanja vremena.
S tim u vezi, ovim zakonom propisuje se da institucija nadležna za poslove metrologije obaveštava javnost u RS o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena, koji su usklađeni sa obaveštenjem EK.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Čl. 1-4. Predloga zakona propisuju predmet, cilj, područje primene i značenje pojedinih pojmova. Ovaj zakon uređuje računanje vremena u RS. Cilj donošenja ovog zakona je da obezbedi jedinstveno vreme na teritoriji RS usklađeno sa vremenom koje se koristi u EU.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na vreme koje se koristi u oblasti vazdušnog saobraćaja, a koje je različito od onog čija je primena obavezna na osnovu ovog zakona, ako je to predviđeno međunarodim konvencijama i međunarodnim ugovorima koji obavezuju RS.
U pogledu terminologije (član 4.) zakonodavac se rukovodio izrazima i definicijama iz referentnih dokumenata (univerzalno koordinirano vreme, zakonsko vreme RS, letnje računanje vremena).
Članom 5. Predloga zakona propisano je da period letnjeg računanja vremena, u smislu ovog zakona, predstavlja razdoblje vremena tokom godine, u toku kojeg se časovnici pomeraju za jedan čas unapred u odnosu na zakonsko vreme i u tom periodu predstavlja zakonsko vreme.
Čl. 6-7. Predloga zakona uređuje se početak i završetak letnjeg računanja vremena.
Članom 8. Predloga zakona propisano je da institucija nadležna za poslove metrologije, obaveštava javnost u RS o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena, u skladu sa obaveštenjem EK.
Članom 9. Predloga zakona propisano je da službena i poslovna komunikacija mora biti u skladu sa zakonskim vremenom RS.
Članom 10. Predloga zakona propisano je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za tehničke propise, mere i dragocene metale.
Član 11. Predloga zakona navodi da je ovaj zakon usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima Direktive broj 2000/84/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena.
Član 12. Predloga zakona sadrži završne odredbe. Odredbom ovog člana zakona propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06).
Član 13. Predloga zakona navodi da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA PROPISA
1. Određivanje problema koje ovaj zakon treba da reši
1. Oblast računanja vremena u RS regulisana je Zakonom o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06), koji je donet u vreme postojanja državne zajednice SCG i njime je transponovana Direktiva 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena i Raspored računanja vremena za letnji period, objavljen u „Službenom listu Evropske unije” (2001/C 35/07).
Odredbama važećeg Zakona o računanju vremena propisano je važenje vremena u SCG i definisan je početak i završetak letnjeg računanja vremena, koji je u svemu usklađen sa gorenavedenom direktivom, odnosno definisan je na način koji je istovetan sa praksom koja se u ovoj oblasti primenjuje u EU.
Naime, važećim zakonom je propisano da u SCG važi vreme koje odgovara univerzalnom koordiniranom vremenu uvećanom za jedan čas (srednjoevropsko zonsko vreme), u odnosu na koje se uvodi letnje računanje vremena pomeranjem za jedan čas unapred, od poslednje nedelje u martu do poslednje nedelje u oktobru, u skladu sa čl. 1. i 2. tog zakona. Odredbama tog zakona je precizirano da letnje računanje vremena počinje u nedelju u 2 h, 00 min, 00 s, tako što se pomeranjem za jedan čas unapred vreme u 2 h, 00 min, 00 s, računa kao 3 h, 00 min, 00 s i završava se u nedelju u 3 h, 00 min, 00 s, tako što se pomeranjem za jedan čas unazad vreme u 3 h, 00 min, 00 s, računa kao 2 h, 00 min, 00 s.
Univerzalno koordinirano vreme (u daljem rekstu: UTC), je svetski etalon vremena koji nema fizičku realizaciju, već ima samo lokalne fizičke realizacije, sledive do UTC, koje ostvaruju ustanove koje učestvuju u njegovom formiranju (jedna od njih je i Nacionalni metrološki institut u RS (u daljem tekstu: NMI)). Tako je UTC (DMDM) lokalna realizacija UTC koju ostvaruje DMDM, učestvujući u formiranju UTC. UTC (DMDM) je srpska realizacija UTC, nacionalni etalon vremena i frekvencije i zvanično vreme u RS, a dobijeno je od atomskih časovnika u NMI.
Upotreba UTC, kao osnove za zakonsko vreme, u skladu sa rezolucijom broj 5 Generalne konferencije za tegove i mere (CGPM) 1975. godine, postala je praksa u čitavom svetu, pa i u EU. U većini evropskih zemalja, zakonsko vreme je uređeno zakonodavstvom tih država, a nacionalne metrološke institucije su nadležne za ostvarivanje nacionalnih etalona i vršenje distribucije zakonskog vremena na teritoriji svojih država.
UTC održava Međunarodni biro za tegove i mere (BIPM), u saradnji sa Međunarodnom službom za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS). Nacionalni sistem za merenje vremena daje značajnu političku i tehnološko-tehničku težinu državi, jer joj omogućava da bude u grupi zemalja koje doprinose međunarodnom etalonu vremena – UTC skali.
Imajući u vidu navedeno, jedan od razloga za donošenje ovog zakona ogleda se u činjenici da je oblast vremena u RS uređena zakonom koji propisuje važenje vremena u SCG, što je uslovilo potrebu da RS donese svoj zakon koji će regulisati ovu oblast i definisati upotrebu i računanje vremena u RS, odnosno definisati zakonsko vreme RS, u cilju obezbeđenja upotrebe jedinstvenog vremena u RS koje je usklađeno sa vremenom koje se koristi u EU.
2. Potreba daljeg usaglašavanja u oblasti vremena u RS sa praksom koja se primenjuje u ovoj oblasti u EU, naročito je došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 14 – transport, održanih u 2014. i 2015. godini, odakle sledi obaveza potpunog usklađivanja srpskog zakonodavstva sa propisima EU u ovoj oblasti, tj. potpunog transponovanja Direktive 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena.
Naime, u članu 4. Direktive 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena, navedeno je da je EK u obavezi da na svakih pet godina objavi u „Službenom listu Evropske unije” obaveštenje o Rasporedu računanja vremena za letnji period, koje definiše datume početka i završetka letnjeg računanja vremena. S tim u vezi, nakon 2001. godine kada je doneta predmetna direktiva i objavljen Raspored računanja vremena za letnji period (2001/C 35/07) koji je prikazivao datume početka i završetka letnjeg računanja vremena za period od 2002. do 2006. godine, objavljeni su rasporedi računanja vremena za letnji period u kojima su prikazani datumi početka i završetka letnjeg računanja vremena za sledeće periode, i to: od 2007. do 2011. godine (2006/C 61/02), od 2012. do 2016. godine (2011/C 83/06), kao i za period od 2017. do 2021. godine (2016/C 61/01).
S tim u vezi, jedan od razloga za donošenje ovog zakona sadržan je u činjenici da u važećem Zakonu o računanju vremena nije definisano da je informacija o početku i završetku letnjeg računanja vremena sadržana u obaveštenju EK o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena i koje se svakih pet godina objavljuje u službenom glasilu EU, što je definisano u Direktivi, za koju postoji obaveza transponovanja.
2. Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu
1. Predlogom zakona propisano je da je cilj ovog zakona da obezbedi upotrebu jedinstvenog vremena na teritoriji RS koje je usklađeno sa vremenom koje se koristi u EU.
Imajući u vidu da je u RS, kao pravnom sledbeniku državne zajednice SCG, u primeni Zakon o računanju vremena, koji je donet u vreme postojanja državne zajednice i koji propisuje važenje vremena u SCG, donošenjem ovog zakona omogućiće se da RS svojim zakonom reguliše ovu oblast, kao i da definiše upotrebu i računanje vremena na svojoj teritoriji, odnosno da definiše zakonsko vreme RS.
S tim u vezi, u Predlogu zakona propisano je da je zakonsko vreme RS nacionalna realizacija UTC uvećana za jedan čas (srednjoevropsko vreme). Predlogom zakona se definiše pojam UTC, kao i pojam letnjeg računanja vremena UTC, uvećano za dva časa (srednjoevropsko letnje vreme). Dalje, u Predlogu zakona propisano je da je letnje računanje vremena, u smislu ovog zakona, period vremena tokom godine u toku kojeg se časovnici pomeraju za jedan čas unapred u odnosu na zakonsko vreme RS definisano u članu 5. Predloga zakona, i koje u tom periodu predstavlja zakonsko vreme; da letnje računanja vremena počinje poslednje nedelje, kao dana u sedmici, u martu, u 2 h, tako što se pomeranjem za jedan čas unapred, vreme u 2 h, računa kao 3 h, kao i da se letnje računanje vremena završava poslednje nedelje, kao dana u sedmici, u oktobru, u 3 h, tako što se pomeranjem za jedan čas unazad, vreme u 3 h, računa kao 2 h.
2. Važećim Zakonom o računanju vremena („Službeni list SCG”, broj 20/06), transponovana je Direktiva 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena i Raspored računanja vremena za letnji period, objavljen u „Službenom listu Evropske unije” (2001/C 35/07).
Međutim, u tom zakonu nije definisano da je informacija o početku i završetku letnjeg računanja vremena sadržana u obaveštenju EK o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena i koje se svakih pet godina objavljuje u službenom glasilu Evropske unije, što je definisano u Direktivi, za koju postoji obaveza transponovanja.
Imajući u vidu obavezu potpunog usklađivanja sa gorenavedenom direktivom, odnosno potrebu daljeg usaglašavanja u oblasti vremena u RS sa praksom koja se primenjuje u ovoj oblasti u EU, u Predlogu zakona jasno je definisan subjekt koji javnosti u RS dostavlja informaciju o datumima početka i završetka letnjeg računanja vremena (NMI) i precizirano je da je ta informacija usklađena sa obaveštenjem EK o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena, i koje se svakih pet godina objavljuje u službenom glasilu Evropske unije.
3. Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja ovog zakona?
S obzirom da je oblast računanja vremena uređena zakonom, a imajući u vidu značaj pitanja koja se Predlogom zakona regulišu, a to su između ostalog, upotreba i računanje vremena u RS, zakonsko vreme RS, početak i završetak letnjeg računanja vremena, kao i nove odredbe u Predlogu zakona koje se odnose na određivanje subjekta koji u RS obaveštava javnost o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena u skladu sa obaveštenjem EK, a koje su proistekle iz obaveze RS da u potpunosti transponuje Direktivu 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena, proizilazi da se ova pitanja mogu urediti samo donošenjem pravnog akta iste pravne snage, odnosno da je donošenje Zakona o računanju vremena RS jedina mogućnost za rešavanje problema.
4. Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema?
Iako je u RS, kao pravnom sledbeniku državne zajednice SCG, u primeni Zakon o računanju vremena koji je donet u vreme postojanja državne zajednice, utvrđeno je da nije moguće zadržati status quo situaciju, odnosno ništa ne menjati, budući da je jedan od razloga za donošenje novog Zakona o računanju vremena sadržan u potrebi daljeg usaglašavanja oblasti vremena u RS sa praksom koja se primenjuje u ovoj oblasti u EU, a koja je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 14 – transport, održanih u 2014. i 2015. godini.
U cilju ispunjenja obaveze potpunog usklađivanja srpskog zakonodavstva sa propisima EU u ovoj oblasti, tj. potpunog transponovanja Direktive 2000/84/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 19. januara 2001. godine o letnjem računanju vremena, Predlogom zakona predviđene su i nove odredbe koje se odnose na određivanje subjekta (NMI) koji u RS dostavlja obaveštenja javnosti o datumima početka i završetka letnjeg računanja vremena, u skladu sa obaveštenjem EK.
Takođe, jedan od razloga za rešavanje problema donošenjem novog Zakona o računanju vremena sadržan je u činjenici da je u važećem zakonu, između ostalog, propisano važenje vremena u SCG, a da se Predlogom zakona, između ostalog, predviđaju odredbe kojima se definiše upotreba i računanje vremena u RS, zakonsko vreme RS, kao i početak i završetak letnjeg računanja vremena u RS.
Tokom primene važećeg zakona primećeni su određeni problemi koji su navedeni u posebnoj tački ove analize. U kontekstu uočenih problema, ocenjeno je da je nemoguće da se problemi reše na drugi način, osim donošenjem ovog zakona.
5. Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu?
Rešenja navedena u Predlogu zakona uticaće na:
– subjekte u oblasti vazdušnog saobraćaja, iz razloga što je Predlogom zakona propisano da se odredbe ovog zakona ne odnose na vreme koje se koristi u oblasti vazdušnog saobraćaja, a koje je različito od onog čija je primena obavezna na osnovu ovog zakona, ako je upotreba takvog vremena predviđena međunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju RS;
– NMI, kao instituciju nadležnu za poslove metrologije, time što je odredbama Predloga zakona ta institucija definisana kao subjekt kome je dato u nadležnost da obaveštava javnost u RS o rasporedu koji prikazuje datume početka i završetka letnjeg računanja vremena;
– javnost u RS, u smislu informisanja o početku i završetku letnjeg računanja vremena koje će joj dostavljati NMI;
– privredne subjekte, u pogledu obaveze da u službenoj i poslovnoj komunikaciji upotrebljavaju vreme koje je usklađeno sa zakonskim vremenom RS.
6. Kakve troškove će primena ovog zakona izazvati građanima i privredi, a naročiti malim i srednjim preduzećima?
Primena ovog zakona neće izazvati troškove građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima.Takođe, dostavljanje obaveštenja javnosti o početku i završetku letnjeg računanja vremena, za koje je u skladu sa predloženim zakonskim rešenjem, nadležan Nacionalni metrološki institut neće prouzrokovati dodatne troškove NMI, koji će iste sprovoditi u okviru postojećih kapaciteta.
7. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Takođe, NMI će, u skladu sa nadležnošću preciziranom u Predlogu zakona, na bazi postojećih resursa, obaveštavati javnost o početku i završetku letnjeg računanja vremena, što neće uticati na stvaranje novih troškova.
8. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Predložena rešenja nisu od uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o ovom zakonu?
Imajući u vidu značaj pitanja koja uređuje ovaj zakon, ministar privrede je rešenjem formirao Posebnu radnu grupu za izradu Nacrta zakona o računanju vremena, koju čine predstavnici Ministarstva privrede, Direkcije za mere i dragocene metale, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva zdravlja, Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Srbije, Matematičkog fakulteta-Katedra za astronomiju, kao i Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Budući da se donošenjem ovog zakona ne utiče na bitnu promenu režima u ovoj oblasti, Ministarstvo privrede je, u skladu sa Poslovnikom Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), predložilo Odboru za privredu i finansije da donese Zaključak o nesprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona.
10. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se ovim zakonom predviđa?
U pogledu regulatornih mera, u Predlogu zakona o računanju vremena nije predviđeno donošenje podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje ovog zakona.
U pogledu institucionalnih mera, u Predlogu zakona propisano je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za tehničke propise, mere i dragocene metale (Ministarstvo privrede). U vezi sa novim nadležnostima NMI preciziranim u Predlogu zakona, koje se odnose na dostavljanje obaveštenja javnosti o početku i završetku letnjeg računanja vremena, u NMI će se na bazi postojećih kapaciteta omogućiti efikasno obavljanje ovih poslova.
U pogledu neregulatornih mera nastaviće se mere i aktivnosti za praćenje ostvarivanja ciljeva preko podataka koji će se redovno objavljivati u izveštajima o radu NMI.
NMI će kontinuirano vršiti neophodne izmene i tehnička unapređenja svoje internet stranice, sa ciljem da informacije koje se na njoj objavljuju budu precizne i dostupne zainteresovanim stranama.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo privrede
2. Naziv propisa
Predlog zakona o računanju vremena
Draft law on time arrangements
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):
a) Odredba Sporazuma koja se odnosi na normativnu saržinu propisa,
Član 77. stav 1. Sporazuma.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,
Ispunjava u potpunosti.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Deo treći Politike i unutrašnje delovanje Unije, Naslov I Unutrašnje tržište, čl. 26. i 27, Naslov II Slobodni promet robe, čl. 28. i 29.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
/
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije,
Postizanje potpune usklađenosti sa Direktivom 2000/84/EK planirano je do kraja 2018. godine.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
/
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Da.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne.
8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
/