Prilog 6.
TEHNIKE MERENjA
1. Merenja koja se vrše radi utvrđivanja koncentracije zagađujućih materija koje se emituju u vazduh i vode moraju biti reprezentativna.
2. Uzorkovanje i analiza svih zagađujućih materija, uključujući dioksine i furane, kao i referentne metode za etaloniranje automatskih mernih uređaja moraju biti u skladu sa međunarodnim, regionalnim ili nacionalnim standardnim metodama, čijom primenom će se obezbediti podaci jednakog kvaliteta.
3. Na nivou dnevnih graničnih vrednosti emisije, vrednosti od 95% pouzdanog intervala za jedan rezultat dobijen merenjem ne sme prelaziti sledeće procente graničnih vrednosti emisije:
ugljen monoksid 10%sumpor dioksid 20%azot dioksid 20%ukupne praškaste materije 30%ukupni organski ugljenik: 30%hlorovodonična kiselina 40%fluorovodonična kiselina 40%