Predlog zakona o zaštiti biljnih sorti

PREDLOG ZAKONA

O ZAŠTITI BILjNIH SORTI

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak za zaštitu biljnih sorti (u daljem tekstu: sorte), kao i prava i obaveze lica kome je priznato oplemenjivačko pravo.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) sorta jeste skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji je definisan izražavanjem osobina koje su posledica datog genotipa ili kombinacije genotipova i izdvojen od drugog skupa biljaka bar po jednoj od datih osobina i koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za razmnožavanje bez promena;

2) inicijalna sorta jeste sorta od koje je stvorena nova sorta;

3) izvedena sorta jeste sorta nastala selekcijom prirodnog ili indukovanog mutanta, ili somaklonalne varijante, selekcijom jedne individue od biljaka inicijalne sorte, povratnim ukrštanjem ili transformacijom nastalom genetičkim inženjeringom;

4) zaštićena sorta jeste sorta koja je zaštićena u skladu sa odredbama ovog zakona;

5) lice je fizičko ili pravno lice, odnosno preduzetnik;

6) domaće lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji;

7) strano lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište izvan Republike Srbije;

8) oplemenjivač jeste lice koje je stvorilo, otkrilo ili razvilo novu sortu;

9) oplemenjivačko pravo jeste pravo oplemenjivača priznato upisom zaštićene sorte u Registar zaštićenih sorti u skladu sa odredbama ovog zakona;

10) nosilac prava oplemenjivača jeste lice kome je priznato oplemenjivačko pravo u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno njegov pravni sledbenik ili njegov naslednik;

11) dan prioriteta jeste datum podnošenja prvog zahteva za zaštitu sorte ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo);

12) Registar zahteva za zaštitu sorti je registar u koji se upisuju svi uredno podneti zahtevi za zaštitu sorti;

13) Registar zaštićenih sorti je registar u koji se upisuju zaštićene sorte;

14) UPOV je Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti.

Član 3.

Strana lica u pogledu zaštite sorti u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća lica.

Član 4.

Strano lice u postupku pred Ministarstvom mora da zastupa ovlašćeni zastupnik.

II. USLOVI ZA ZAŠTITU SORTE

Član 5.

Sorta se može zaštititi u skladu sa odredbama ovog zakona ako je nova, različita, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena zaštićene sorte.

Član 6.

Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja zahteva ili na dan prioriteta reprodukcioni ili ubrani materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili njegovog pravnog sledbenika, ili uz njihovu saglasnost, a radi njenog korišćenja u Republici Srbiji duže od jedne godine, ili na stranoj teritoriji duže od četiri godine, a u slučaju voćaka, vinove loze i drveća duže od šest godina.

Sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom ako je stavljena u promet na jedan od sledećih načina:

1) ugovorom o prenosu oplemenjivačkog prava;

2) ugovorom na osnovu koga se umnožava reprodukcioni materijal sorte u ime oplemenjivača, pravnog sledbenika ili naslednika prava oplemenjivača, pod uslovom da umnoženi reprodukcioni materijal bude vraćen oplemenjivaču, pravnom sledbeniku ili nasledniku prava oplemenjivača i pod uslovom da se umnoženi reprodukcioni materijal ne koristi za proizvodnju druge sorte;

3) ugovorom na osnovu koga se preduzimaju ispitivanja na oglednom polju i u laboratoriji, radi vrednovanja sorte.

Član 7.

Sorta se smatra različitom ako se jasno razlikuje od bilo koje druge sorte čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja zahteva ili na dan prioriteta.

Sorta se smatra opšte poznatom ako je korišćenje sorte već u toku, ako je sorta upisana u odgovarajući registar sorti ili ako su podaci o sorti objavljeni u naučnim publikacijama.

Ako je u Republici Srbiji ili drugoj državi podnet zahtev za zaštitu sorte ili za priznavanje sorte, smatraće se da je sorta opšte poznata od dana podnošenja zahteva, ako je na osnovu zahteva priznato oplemenjivačko pravo ili ako je sorta po odgovarajućem postupku upisana u odgovarajući registar.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje metode za ispitivanje različitosti sorte.

Član 8.

Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u bitnim osobinama, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja.

Ministar propisuje metode za ispitivanje uniformnosti sorte.

Član 9.

Sorta se smatra stabilnom ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovljenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja, posle svakog takvog ciklusa.

Ministar propisuje metode za ispitivanje stabilnosti sorte.

Član 10.

Podnosilac zahteva dužan je da u zahtevu predloži ime sorte.

Podnosilac zahteva može privremeno odložiti predlaganje davanja imena. U tom slučaju, podnosilac zahteva dužan je da predloži ime za sortu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Ako podnosilac zahteva ne podnese predlog u propisano vreme, zahtev se odbacuje.

Zainteresovano lice može, u roku od 30 dana po upisu u Registar zahteva za zaštitu sorti, podneti prigovor na predlog imena.

Ministarstvo će uputiti podnosiocu zahteva prigovor iz stava 3. ovog člana i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja dostavi odgovor na prigovor.

U odgovoru na prigovor podnosilac zahteva može da predloži novo ime sorte.

Ako predloženo ime nije u skladu sa odredbama ovog zakona, Ministarstvo će naložiti podnosiocu zahteva da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja podnese predlog novog imena sorte.

Ako podnosilac zahteva u određenom roku ne dostavi predlog novog imena, zahtev se odbacuje.

Ministar odobrava ime sorte rešenjem o zaštiti sorte.

Ukoliko je po osnovu nekog od prethodnih prava trećeg lica korišćenje imena sorte zabranjeno licu koje je u obavezi da ga koristi, Ministarstvo će zahtevati od oplemenjivača da predloži drugo ime za sortu.

Član 11.

Ime sorte može činiti reč, kombinacija reči, kombinacija reči i brojeva ili kombinacija slova i brojeva, sa značenjem ili bez značenja, pod uslovom da takve oznake omogućuju da sorta bude identifikovana.

Ako je ime sorte već bilo korišćeno u Republici Srbiji ili drugoj državi, ili je predloženo ili registrovano u Republici Srbiji ili drugoj državi, samo to ime može biti korišćeno u postupku zaštite sorti pred nadležnim organom. Svi sinonimi biće zabeleženi u Registar zahteva za zaštitu sorti i u Registar zaštićenih sorti.

Dok je zaštićena sorta u prometu, zabranjeno je korišćenje imena koje je identično ili veoma slično imenu te sorte u odnosu na drugu sortu iste ili bliske vrste u Republici Srbiji ili drugoj državi. Zabranjeno je korišćenje imena zaštićene sorte i posle prestanka njenog korišćenja, ako ime zaštićene sorte ima poseban značaj u odnosu na sortu.

Lice koje stavlja u promet ili reklamira reprodukcioni materijal zaštićene sorte dužno je da koristi ime te sorte.

Obaveza da se koristi ime ne prestaje istekom perioda zaštite sorte iz člana 22. ovog zakona.

Za sortu koja je stavljena u promet ili se reklamira, dozvoljeno je uz registrovano ime sorte, koristiti i zaštitni znak, trgovački naziv ili drugu sličnu oznaku, ako ime sorte ostaje lako prepoznatljivo.

Član 12.

Ministarstvo će odbiti predlog za odobrenje imena sorte ako utvrdi da je predloženo ime:

1) nepogodno za identifikaciju sorte;

2) sastavljeno isključivo od znakova ili indikacija koje mogu da služe za označavanje sorte, vrste, kvaliteta, kvantiteta, nameravanog cilja, vrednosti, geografskog porekla ili vremena proizvodnje;

3) sastavljeno tako da može da obmane ili izazove zabunu, s obzirom na osobine, vrednost ili geografsko poreklo sorte;

4) identično ili veoma slično imenu koje označava već postojeću sortu iste ili bliske vrste;

5) upućuje na svojstva koja su zajednička i za druge sorte iste vrste;

6) upućuje da je sorta izvedena od neke poznate ili njoj srodne sorte.

Ministar određuje biljne vrste koje se smatraju međusobno bliskim.

Član 13.

Ministarstvo će ukinuti ime sorte na zahtev nosioca prava ili na osnovu odluke suda o zabrani korišćenja imena.

Ako je ime sorte ukinuto na osnovu odluke suda, Ministarstvo obaveštava o tome nosioca prava i poziva ga da predloži novo ime u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja.

1. Zahtev

Član 14.

Postupak za zaštitu sorte pokreće se na osnovu zahteva koji oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik je dužan da podnese dokumentaciju o stvaranju sorte i uzorke reprodukcionog materijala sorte radi ispitivanja i čuvanja, odnosno potvrdu o uzgajanju matičnih stabala višegodišnjih vrsta biljaka te sorte u Republici Srbiji, uz navođenje lokaliteta i evidencije tih matičnih stabala.

Ako proizvodnja sorte zahteva ponovnu upotrebu druge sorte, odnosno komponenata, podnosilac zahteva može u zahtevu zahtevati da dokumenta i rezultati ispitivanja komponenti budu tretirani kao poverljivi podaci.

Uzorak reprodukcionog materijala sorte koja nije upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, može se uvoziti radi ispitivanja i čuvanja, kao i vođenja postupka zaštite sorti, na osnovu saglasnosti Minitarstva.

Ministar bliže propisuje oblik i sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana.

Član 15.

Po prijemu zahteva, Ministarstvo utvrđuje da li je zahtev uredan, odnosno da li ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona.

Ako utvrdi da zahtev nije uredan, Ministarstvo će, uz navođenje razloga, pozvati podnosioca zahteva da u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja otkloni utvrđene nedostatke.

Ako podnosilac zahteva u određenom roku ne otkloni nedostatke, zahtev se odbacuje.

Član 16.

Zahtev za koji Ministarstvo utvrdi da je uredan upisuje se u Registar zahteva za zaštitu sorti (u daljem tekstu: Registar zahteva).

Podaci iz Registra zahteva su javni.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra zahteva.

2. Pravo prioriteta

Član 17.

Opleminjivač ili ovlašćeni zastupnik koji je podneo zahtev za zaštitu sorte kod nadležnog organa druge države članice UPOV-a radi sticanja oplemenjivačkog prava ima pravo prioriteta u periodu od 12 meseci.

Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili, otkrili ili razvili novu sortu, pravo prioriteta na zaštitu ima oplemenjivač koji je prvi podneo zahtev za zaštitu sorte Ministarstvu.

Radi sticanja prava prioriteta, podnosilac zahteva dužan je da u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva dostavi Ministarstvu dokaz o danu prioriteta.

Ako Ministarstvo prihvati dokaz o danu prioriteta, zahtev se smatra podnetim na dan podnošenja zahteva za zaštitu sorte.

3. Ispitivanje sorte

Član 18.

Ispitivanje sorte u cilju utvrđivanja ispunjenosti uslova za zaštitu vrši se na oglednom polju i u laboratoriji.

Ministarstvo je dužno da obavesti podnosioca zahteva da će sorta biti ispitivana i da od njega zatraži potrebnu količinu reprodukcionog materijala radi ispitivanja.

Na osnovu obaveštenja iz stava 2. ovog člana podnosioc zahteva dužan je da blagovremeno dostavi Ministarstvu reprodukcioni materijal u količini i na način koji propiše ministar.

Ako podnosilac zahteva ne ispuni uslove iz stava 3. ovog člana zahtev će se odbaciti.

Član 19.

Ispitivanje sorte na oglednom polju i u laboratoriji vrši Ministarstvo.

Poslove ispitivanja sorte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može da poveri licu koje u pogledu kadrova, opreme i uređaja ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja (u daljem tekstu: izvođač ogleda).

Ministar bliže propisuje uslove iz stava 2. ovog člana

Ministar utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana.

Ministarstvo će priznati rezultate ispitivanja DUS testova koji su urađeni u zemlji članici UPOV-a.

Član 20.

Ministarstvo zaključuje ugovor sa izvođačem ogleda za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.

Ministarstvo vrši obradu rezultata ispitivanja dobijenih na oglednom polju i u laboratoriji.

4. Odluka o zaštiti sorte i priznavanju oplemenjivačkog prava

Član 21.

Ministar na osnovu rezultata ispitivanja donosi rešenje o zaštiti sorte ili odbijanju zahteva za zaštitu sorte.

Sortu za koju je doneto rešenje o zaštiti sorte Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih sorti.

Podaci iz Registra zaštićenih sorti su javni.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra zaštićenih sorti.

Spisak zaštićenih sorti sa podacima o imenu sorte, oplemenjivaču, nosiocu prava i njihovom prebivalištu, odnosno sedištu, objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 22.

Oplemenjivačko pravo na zaštićenu sortu traje 20 godina, a za višegodišnje kulture 25 godina od dana priznavanja oplemenjivačkog prava.

Dan priznavanja oplemenjivačkog prava jeste dan podnošenja zahteva Ministarstvu.

5. Prigovori

Član 23.

Lice koje smatra da podnosiocu zahteva ne pripada oplemenjivačko pravo ili da mu ne pripada pravo prioriteta može da podnese prigovor Ministarstvu na upis zahteva u Registar zahteva, odnosno upis sorte u Registar zaštićenih sorti, u roku od 30 dana od dana upisa.

Član 24.

Ministarstvo može da obavi dodatno ispitivanje sorte da bi utvrdilo navode iz prigovora.

Na zahtev Ministarstva, podnosilac prigovora dužan je da u roku od 30 dana dostavi dodatne informacije i dokumenta na kojima se zasniva njegov prigovor.

Ako podnosilac prigovora ne postupi po zahtevu iz stava 3. ovog člana, prigovor se odbacuje.

Član 25.

Nosilac prava oplemenjivača ima pravo da zaštićenu sortu koristi, njome raspolaže i da uživa druge ekonomske koristi od zaštićene sorte.

Nosilac prava oplemenjivača ima pravo da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zahtevu, spisima, registrima, ispravama i publikacijama.

Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili, otkrili ili razvili sortu, imaju jednako pravo na zaštitu.

Član 26.

Reprodukcioni materijal zaštićene sorte može da se koristi isključivo sa ovlašćenjem nosioca prava oplemenjivača koji određuje uslove za davanje ovlašćenja.

Korišćenje reprodukcionog materijala zaštićene sorte uključuje pravo na:

1) proizvodnju ili reprodukciju (multiplikaciju) zaštićene sorte;

2) utvrđivanje uslova za reprodukciju zaštićene sorte;

3)ponudu zaštićene sorte na prodaju;

4) prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržište;

5) izvoz i uvoz zaštićene sorte;

6) skladištenje za bilo koju namenu iz tač. 1) do 5) ovog stava.

Aktivnosti iz stava 2. ovog člana koje se odnose na ubrani materijal, uključujući cele biljke ili delove biljaka, dobijen putem neovlašćenog korišćenja reprodukcionog materijala zaštićene sorte, vrše se uz ovlašćenje oplemenjivača, osim ako je oplemenjivač imao razumne mogućnosti da sprovodi svoje pravo u odnosu na navedeni reprodukcioni materijal.

Ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača potrebno je i za korišćenje:

1) sorte koja je u osnovi izvedena sorta od zaštićene sorte koja u osnovi nije izvedena sorta;

2) sorte koja se ne može jasno razlikovati od zaštićene sorte;

3) sorte čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte.

Sorta se smatra izvedenom iz inicijalne sorte ako:

1) je pretežno izvedena iz inicijalne sorte, sve dok zadržava osnovne karakteristike koje proizlaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte;

2) se jasno razlikuje od inicijalne sorte, a inicijalna sorta je korišćena u postupku stvaranja nove sorte;

3) je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju osnovnih osobina koje su posledica genotipa ili kombinacije genotipova inicijalne sorte, izuzev razlika koje proizlaze iz samog čina izvođenja.

Član 27.

Ovlašćenje oplemenjivača nije potrebno za radnje koje se:

1) preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe;

2) preduzimaju u eksperimentalne svrhe;

3) preduzimaju u svrhu oplemenjivanja drugih sorti i, izuzev ako su u pitanju u osnovi izvedene sorte u odnosu na druge takve sorte.

Član 28.

Oplemenjivačko pravo ne obuhvata reprodukcioni materijal bilo koje vrste zaštićene sorte, ubrani materijal uključujući cele biljke i delove biljaka i bilo koji proizvod dobijen neposredno od ubranog materijala (u daljem tekstu: materijal) stavljen u promet od strane nosioca prava oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, na teritoriji Republike Srbije, osim u slučaju daljeg umnožavanja sorte ili izvoza materijala sorte u državu koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada, ako se matrijal ne izvozi u svrhu konačne upotrebe.

Član 29.

U periodu od podnošenja zahteva za zaštitu sorte do donošenja rešenja o zaštiti sorte, nosiocu prava oplemenjivača pripada odgovarajuća nadoknada koju je dužno da plati svako lice koje je tokom tog perioda koristilo sortu bez ovlašćenja nosioca prava.

Član 30.

Nosilac prava oplemenjivača dužan je da održava zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente u nepromenjenom obliku, tokom perioda zaštite sorte.

Član 31.

Ministarstvo utvrđuje da li nosilac prava oplemenjivača zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente održava u nepromenjenom obliku tokom perioda zaštite.

Ako Ministarstvo utvrdi da nosilac prava oplemenjivača nije uspeo da održi sortu, doneće rešenje o ukidanju oplemenjivačkog prava.

Član 32.

Na zahtev Ministarstva, nosilac prava oplemenjivača je dužan da obezbedi potrebnu količinu uzoraka reprodukcionog materijala ili naslednih komponenti zaštićene sorte, radi utvrđivanja ili obnavljanja uzorka sorte ili preduzimanja uporednog ispitivanja radi zaštite drugih sorti.

Na zahtev Ministarstva, nosilac prava oplemnjivača je dužan da održava ili čuva uzorak sorte za potrebe Ministarstva.

Član 33.

Nosilac prava oplemenjivača može svoja prava u odnosu na zaštićenu sortu preneti, u celini ili delimično, na drugo lice (u daljem tekstu: licenca).

Licenca se prenosi ugovorom o licenci koji mora biti u pisanoj formi i mora da sadrži: obim prava, vreme na koje se pravo prenosi i visinu naknade za korišćenje tog prava, ako je ugovorena.

Nosilac prava oplemenjivača dužan je da ugovor o licenci dostavi Ministarstvu, radi upisa u Registar zaštićenih sorti.

Član 34.

Ako nosilac prava oplemenjivača odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićene sorte, ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, Ministarstvo može, posle razmatranja svakog pojedinačnog slučaja, dati obaveznu licencu, na zahtev zainteresovanog lica pod uslovom da:

1) nosilac prava oplemenjivača, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zaštićenu sortu u Republici Srbiji;

2) postoji javni interes za davanje obavezne licence.

Zainteresovano lice dužno je da dokaže da je, pre podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, pokušalo da dobije ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača za korišćenje zaštićene sorte pod razumnim ekonomskim uslovima i rokovima, i da ovlašćenje nije dobilo u razumnom roku.

Zainteresovano lice iz stava 1. ovog člana, može biti samo lice koje dokaže da raspolaže mogućnostima i kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskorišćavanje zaštićene biljne sorte.

Član 35.

Zahtev za davanje obavezne licence ne može se podneti pre isteka roka od četiri godine od dana podnošenja zahteva, odnosno tri godine od dana priznanja oplemenjivačkog prava, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije ističe.

Obavezna licenca neće biti data ako nosilac prava oplemenjivača dokaže da postoje razlozi koji opravdavaju njegovo nekorišćenje ili nedovoljno korišćenje zaštićene sorte.

Član 36.

Nosilac obavezne licence dužan je da nosiocu prava oplemenjivača plaća naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i načinu plaćanja naknade, naknadu određuje nadležni sud.

Član 37.

Obavezna licenca izdaje se na period od dve do četiri godine. U izuzetnim okolnostima obavezna licenca može se odobriti za period kraći od dve, odnosno duži od četiri godine. Trajanje obavezne licence može biti produženo ako Ministarstvo utvrdi da postoje razlozi zbog kojih je dodeljena obavezna licenca i posle isteka roka važenja licence.

Ministarstvo može da ukine obaveznu licencu ako lice kome je licenca odobrena ne ispunjava uslove pod kojim je ona odobrena.

Član 38.

Nosilac prava oplemenjivača dužan je da na zahtev Ministarstva, uz isplatu odgovarajuće nadoknade, isporuči licu kome je data obavezna licenca količinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje obavezne licence.

Član 39.

Oplemenjivačko pravo prestaje pre isteka roka iz člana 22. ovog zakona, ako:

1) nosilac prava u pisanoj formi izjavi Ministarstvu da želi prekid oplemenjivačkog prava, i to danom navedenim u izjavi, odnosno danom prijema izjave;

2) smrću, odnosno prestankom postojanja nosioca prava oplemenjivača, ako nema naslednika, odnosno pravnog sledbenika, danom smrti, odnosno prestanka postojanja;

3) godišnji troškovi zaštite sorte nisu plaćeni na dan dospeća troškova.

Član 40.

Ministarstvo može da oglasi ništavim rešenje o zaštiti sorte za sve vreme trajanja zaštite, po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica, ako:

1) utvrdi da sorta nije nova ili se ne razlikuje od ostalih sorti;

2) utvrdi da je odluka o priznavanju oplemenjivačkog prava bila zasnovana na informacijama i dokumentaciji obezbeđenim od strane podnosioca zahteva, a stabilnost i uniformnost nisu bile odgovarajuće u vreme priznavanja oplemenjivačkog prava;

3) je oplemenjivačko pravo utvrđeno u korist lica koje na to nije imalo pravo, osim u slučaju kada je u međuvremenu preneto na lice koje na to ima pravo.

Na osnovu oglašavanja rešenja ništavim Ministarstvo će brisati sortu iz Registra zaštićenih sorti.

Član 41.

Ministarstvo može da ukine rešenje o zaštiti sorte i o tome unosi podatke u Registar zaštićenih sorti, ako:

1) utvrdi da sorta više nije uniformna ili stabilna;

2) nosilac prava oplemnjivača ne obezbedi nadležnom organu informacije, dokumenta ili materijal koji se smatraju neophodnim za potvrđivanje održavanja sorte;

3) nosilac prava oplemnjivača u propisanom roku ne predloži drugo ime za sortu, ako je naziv sorte ukinut posle priznanja prava.

Član 42.

Troškove ispitivanja sorti na oglednom polju i u laboratoriji i godišnje troškove zaštite sorti snosi podnosilac zahteva, odnosno nosilac prava.

Visinu troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.

VIII. GRAĐANSKO-PRAVNA ZAŠTITA OPLEMENjIVAČA,

ODNOSNO NOSIOCA PRAVA OPLEMENjIVAČA

Član 43.

Lice koje povredi oplemenjivačko pravo oplemenjivača, odnosno nosioca prava oplemenjivača odgovara za štetu prema opštim propisima o naknadi štete.

Oplemenjivač, odnosno nosilac prava oplemenjivača čije je pravo povređeno može, osim naknade štete, tražiti da se licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje obavljanje radnje kojom se čini ta povreda, kao i da se presuda kojom se utvrđuje ta povreda objavi o trošku tuženog.

Povreda oplemenjivačkog prava je svako neovlašćeno korišćenje oplemenjivačkog prava.

Član 44.

Postupanje po tužbi zbog povrede oplemenjivačkog prava je hitno.

Član 45.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko poljoprivrednih inspektora.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede, odnosno diplomirani inženjer šumarstva sa najmanje tri godine radnog iskustva i položenim državnim ispitom.

Član 46.

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor mora da ima službenu legitimaciju i znak inspektora.

Ministar bliže propisuje obrazac i sadržaj službene legitimacije, kao i oblik znaka inspektora.

Član 47.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da:

1) vrši kontrolu ispitivanja različitosti, stabilnosti, uniformnosti sorti u oglednom polju ili u laboratoriji kod izvođača ogleda;

2) vrši kontrolu da li izvođač ogleda ispunjava uslove za vršenje ispitivanja sorte u oglednom polju ili u laboratoriji;

3) vrši kontrolu proizvodnje i prometa reprodukcionog materijala sorti koje su zaštićene po odredbama ovog zakona;

4) vrši kontrolu uvoza i izvoza reprodukcionog materijala zaštićenih sorti;

5) vrši kontrolu sprovođenja licencnih prava;

6) vrši kontrolu korišćenja imena zaštićene sorte;

7) uzima uzorke reprodukcionog materijala bez naknade, radi utvrđivanja ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom;

8) vrši pregled poslovnih knjiga i isprava pravnih lica, preduzetnika ili drugih fizičkih lica u vezi sa sprovođenjem ovog zakona;

9) prikuplja podatke i obaveštenja od odgovornih i drugih lica i saslušava svedoke i veštake kad je to potrebno za uspešno obavljanje njegovih poslova.

Član 48.

U vršenju poslova iz člana 47. ovog zakona poljoprivredni inspektor može da:

1) zabrani stavljanje u promet, uvoz ili izvoz reprodukcionog materijala sorti, ako utvrdi da reprodukcioni materijal ne ispunjava uslove navedene u ovom zakonu;

2) zabrani izvođaču ogleda ispitivanje sorti u oglednom polju i u laboratoriji, ako ne otkloni nedostatke u pogledu uslova propisanih ovim zakonom i propisom donetim za izvršenje ovog zakona;

3) podnosi krivične prijave, prijave za privredne prestupe i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, zbog povreda odredaba ovog zakona.

4) naredi druge mere i preduzme druge radnje u skladu sa ovim zakonom.

Mere iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana nalažu se rešenjem poljoprivrednog inspektora.

Član 49.

Na rešenje poljoprivrednog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

X. KAZNENE ODREDBE

Član 50.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:

1) ako koristi ime sorte koje nije odobreno rešenjem ministra (član 10. stav 8);

2) ako koristi ime sorte koje je identično ili veoma slično imenu zaštićene sorte iste ili bliske vrste, kao i posle prestanka korišćenja zaštićene sorte, u slučaju da ime zaštićene sorte ima poseban značaj u odnosu na sortu (član 11. stav 3);

3) ako ne održava zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente tokom perioda zaštite sorte (član 30);

4) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do tri godine.

Član 51.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) na zahtev nadležnog organa ne obezbedi potrebnu količinu uzorka reprodukcionog materijala ili naslednih komponenti zaštićene sorte radi utvrđivanja ili obnavljanja uzorka sorte ili preduzimanja uporednih ispitivanja drugih sorti radi zaštite, ili ako ne održava ili ne čuva uzorak za potrebe nadležnog organa (član 32);

2) nadležnom organu ne dostavi ugovor o licenci radi upisa u Registar zaštićenih sorti (član 33. stav 3);

3) na zahtev nadležnog organa ne isporuči potrebnu količinu reprodukcionog materijala neophodnu za korišćenje obavezne licence (član 38).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 52.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 50. stav 1. i člana 51. stav 1. ovog zakona.

Član 53.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 50. stav 1. i člana 51. stav 1. ovog zakona.

Član 54.

Za sorte koje su zaštićene u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon) ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti mora otpočeti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55.

Sorte za koje su podneti zahtevi za zaštitu sorte do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima postupak nije okončan, biće zaštitićene u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 56.

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 57.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/ 00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon).

Član 58.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

4427006.161/2

O B R A Z L O Ž E Nj E

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o zaštiti biljnih sorti (u daljem tekstu Zakon) predlaže se zbog važnosti regulisanja oblasti zaštite autorskih prava oplemenjivača, stvaralaca biljnih sorti.

Zaštita intelektualne svojine u oblasti novih biljnih sorti u svetu je opšte priznata dugi niz godina, za šta postoji i odgovarajuća zakonska regulativa.

Stvaranje novih sorti poljoprivrednog bilja je dugotrajan proces koji zahteva veliki trud, znanje i finansijska ulaganja. U novu sortu su ugrađena naučna saznanja iz oblasti genetike, oplemenjivanja bilja, molekularne biologije, biometrike, kao i veliko iskustvo i sveukupna intelektualna saznanja stvaraoca nove biljne sorte. Reprodukcioni materijal novostvorene sorte, u velikom broju slučajeva kada se jednom pusti u promet biva komercijalno umnožavan i sorta ekonomski iskorištavana od strane drugih lica, a oplemenjivač se lišava mogućnosti zarade i adekvatne novčane nadoknade za investicija koje je imao pri stvaranju te sorte. Da bi se oplemenjivačima, odnosno nosiocima prava oplemenjivača omogućilo ekonomsko nadoknada za korišćenje njihovih sorti uvedena je zaštita sorti, kao jedan od načina zaštite prava intelektualne svojine, pošto se stvarnim pravom to nije moglo postići. Ovde zaštita sorti ima karakter zaštite intelektualne svojine, jer je usmerena na sortu kao intelektualno dobro, a ne na reprodukcioni materijal biljne sorte.

Zakon o zaštiti poljoprivrednog i šumskog bilja, usvojen je juna 2000. godine u Skupštini SR Jugoslavije (“Službeni list SRJ”, 28/00). Međutim ovaj zakon ima suštinske nedostatke u pogledu definisanja prava i obaveza nosioca prava oplemenjivača, kao i usklađenosti sa Konvencijom iz 1991. godine Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV).

Donošenjem novog Zakona o zaštiti biljnih sorti osim što će se omogućiti zaštita nosioca oplemenjivačkog prava i članstvo u UPOV-u (Međunarodna organizacija za zaštitu biljnih sorti) stvoriće se uslovi u ovoj oblasti da Republika Srbija pristupi Evropskoj Uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Uspešna međunarodna trgovina zahteva usklađenost pravila. Donošenjem Zakona i članstvo u UPOV-u, uz praktičnu primenu sistema zaštite sorti intenzivirala bi se međudržavna saradnja usmerena ka ispitivanju biljnih vrsta. Usvajanje ovog zakona i članstvo u UPOV-u važno je i zbog plasmana domaćeg semena i sadnog materijala na inostrana tržišta.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH

INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak zaštite biljnih sorti kao i prava i obaveze lica kome je priznato oplemenjivačko pravo.

Objašnjenje značenja pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu dato je u članu 2. Definisano je šta se smatra sortom, šta je to inicijalna sorta, izvedena sorta, zaštićena sorta i ostali izrazi definisani u 14 pojmova a u cilju boljeg razumevanja teksta zakona.

Članom 3. regulisano je da strano lice u pogledu zaštite sorti u Republici uživa ista prava kao i domaća lica a članom 4. da u postupku pred Ministarstvom strano lice mora da zastupa ovlašćeni zastupnik.

Član 5. zakona reguliše da se sorta može zaštititi ako je nova, različita, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena zaštićene sorte.

Čl. 6, 7, 8, i 9. propisuje šta se smatra novom sortom, šta se smatra različitom sortom odnosno uniformnom i stabilnom. Ovim članovima takođe je propisano da ministar propisuje metode za ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.

Podnosilac zahteva dužan je da u zahtevu predloži i ime sorte što je regulisano članom 10. zakona. Zainteresovano lice može u roku od 30 dana po upisu u registar zahteva za zaštitu sorte podneti prigovor na predlog imena sorte. Ministar odobrava ime sorte rešenjem o zaštiti sorte.

Ime sorte može da čini reč, kombinacija reči, kombinacija reči i brojeva ili kombinacija slova i brojeva sa značenjem ili bez značenja pod uslovom da takve oznake omogućuju da sorta bude identifikovana. Član 11. reguliše takođe da dok je zaštićena sorta u prometu zabranjeno je korišćenje imena koje je identično ili veoma slično imenu te sorte u odnosu na drugu sortu iste ili bliske vrste u Republici ili drugoj državi.

Članom 12. regulisano je da će Ministarstvo odbiti predlog za odobrenje imena sorte ako utvrdi da je predloženo ime nepogodno za identifikaciju sorte, sastavljeno isključivo od znakova ili indikacija koje mogu da služe za označavanje sorte, vrste, kvaliteta i dr., sastavljeno tako da može da obmane ili izazove zabunu s obzirom na osobine, vrednost ili geografsko poreklo sorte i dr.

Ministarstvo će ukinuti ime sorte na zahtev nosioca prava ili na osnovu odluke suda o zabrani korišćenja imena (član 13).

Postupak za zaštitu sorte pokreće se na osnovu zahteva koji oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Ministarstvu. Uz zahtev oplemenjivač mora da podnese dokumentaciju koja je propisana članom 14. ovog zakona.

Po prijemu zahteva Ministarstvo utvrđuje da li je zahtev uredan, odnosno da li ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona (član 15).

Zahtev za koji Ministarstvo utvrdi da je uredan upisuje se u Registar zahteva za zaštitu sorti koji je javan i čiju sadržinu i način vođenja propisuje ministar (član 16).

Članom 17. propisano je da oplemenjivač ili ovlašćeni zastupnik koji je podneo zahtev za zaštitu sorte kod nadležnog organa druge države članice UPOV-a radi sticanja oplemenjivačkog prava ima pravo prioriteta u periodu od 12 meseci.

Ispitivanje sorte u cilju utvrđivanja ispunjenosti uslova za zaštitu vrši se na oglednom polju i laboratoriji i to ispitivanje vrši Ministarstvo. Poslove ispitivanja sorte Ministarstvo može da poveri licu koje u pogledu kadrova, oprema i uređaja ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja. Ministarstvo će priznati rezultate ispitivanja DUS testova koji su urađeni u zemlji članici UPOV-a (čl. 18 i 19).

Ministarstvo zaključuje ugovor sa izvođačem ogleda za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji (član 20).

Na osnovu rezultata ispitivanja ministar donosi rešenje o zaštiti sorte ili odbijanju zahteva za zaštitu sorte. Sortu za koju je doneseno rešenje o zaštiti sorte Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih sorti (član 21).

Oplemenjivačko pravo na zaštićenu sortu traje 20 godina a za višegodišnje kulture 25 godina (član 22).

Prigovor na upis u Registar zaštićenih sorti može podneti lice koje smatra da sorta nije nova, različita od drugih sorti, uniformna i stabilna ili da ne ispunjava uslove u pogledu imena zaštićene sorte. Ministarstvo može da obavi dodatno ispitivanje sorte da bi utvrdilo navode iz prigovora (član 24).

Nosilac prava oplemenjivača ima pravo da zaštićenu sortu koristi, njome raspolaže i da uživa druge ekonomske koristi od zaštićene sorte. Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili, otkrili ili razvili sortu imaju jednako pravo na zaštitu (član 25).

Reprodukcioni materijal zaštićene sorte može da se koristi isključivo sa ovlašćenjem nosioca prava oplemenjivača koji određuje uslove za davanje ovlašćenja. Korišćenje reprodukcionog materijala zaštićene sorte između ostalog uključuje pravo na: proizvodnju ili reprodukciju zaštićene sorte, utvrđivanje uslova za reprodukciju zaštićene sorte, ponudu zaštićene sorte na prodaju, prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržištu, izvoz i uvoz zaštićene sorte kao i skladištenje (član 26).

Članom 27. regulisano je da ovlašćenja oplemenjivača nije potrebno za radnje koje se preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe, u eksperimentalne svrhe kao i u svrhu oplemenjivanja drugih sorti izuzev ako su u pitanju u osnovi izvedene sorte u odnosu na druge takve sorte.

U periodu od podnošenja zahteva za zaštitu sorte do donošenja rešenja o zaštiti sorte nosiocu plava oplemenjivača pripada odgovarajuća nadoknada koju je dužno da plati svako lice koje je tokom tog perioda koristilo sortu (član 29).

Čl. 30, 31. i 32. reguliše obaveze nosioca prava oplemenjivača koji je između ostalog dužan da održava zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente u nepromenjenom obliku tokom perioda zaštite sorte.

Nosilac prava oplemenjivača može svoja prava u odnosu na zaštićenu sortu preneti u celini ili delimično na drugo lice što ustvari predstavlja licencu. Licenca se prenosi ugovorom o licenci koja mora biti u pisanoj formi (član 33).

Ako nosilac prava oplemenjivača odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićene sorte Ministarstvo može posle razmatranja svakog pojedinačnog slučaja dati obaveznu licencu na zahtev zainteresovanog lica (član 34).

Zahtev za davanje obavezne licence ne može se podneti pre isteka roka od 4 godine od dana podnošenja zahteva odnosno 3 godine od dana priznavanja oplemenjivačkog prava (član 35).

Članom 36. regulisana je dužnost da nosilac obavezne licence nosiocu prava oplemenjivača plaća naknadu koju sporazumno odrede. Obavezna licenca se izdaje na period od 2 do 4 godine (član 37).

Nosilac prava oplemenjivača dužan je da na zahtev Ministarstva uz isplatu odgovarajuće naknade isporuči licu kome je data prinudna licenca količinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje prinudne licence (član 38).

Prestanak oplemenjivačkog prava pre isteka roka utvrđenog u članu 22. ovog zakona regulisan je članom 39.

Ministarstvo može oglasiti ništavim rešenje o zaštiti sorte po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica što je regulisano članom 40. Zakona, a ukidanje rešenja o zaštiti sorte regulisano je članom 41.

Troškove ispitivanja sorti na oglednom polju i laboratoriji snosi podnosilac zahteva, odnosno nosilac prava što je utvrđeno članom 42.

Lice koje povredi oplemenjivačko pravo za štetu odgovara prema opštim propisima o naknadi štete (član 43).

Postupanje po tužbi zbog povrede oplemenjivačkog prava je hitno (član 44).

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu istog vrši Ministarstvo.

Poslove inspekcijskog nadzora vrši poljoprivredni inspektori nadležan za poslove sadnog materijala i semena čija su ovlašćenja i dužnosti utvrđene ovim zakonom (čl. 45, 46, 47 i 48).

Protiv rešenja poljoprivrednog inspektora može se izjaviti žalba Ministarstvu koja se podnosi u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. (član 49).

Za neispunjenje odredaba propisanih ovim zakonom predviđene su kazne za privredne prestupe članom 50. i prekršaje čl. 51 i 52. a članom 53. predviđena je kazna za prekršaj za fizičko lice.

Čl. 54, 55, 56, 57. i 58. regulisane su prelazne i završne odredbe.

Odredbama ovog zakona određeno je vreme stupanja na snagu.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u Budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA

Realizacijom predloženog Zakona će se regulisati:

1) Razvoj i primena biotehnologije i pronalasci u oblasti novih biljnih sorti postaju sve značajniji što za rezultat ima ekonomski i tehnički progres. Donošenjem Zakona u skladu sa UPOV Konvencijom sorta će biti zaštićena u celini sa svim svojim osobinama. Primenom Zakona stvaraocima sorti, odnosno nosiocima prava oplemenjivača, koji su u toku stvaranja sorte utrošili veoma visoka sredstva, omogućiće se da uložena sredstva vrate. U suprotnom primeru usled neovlašćene upotrebe sorti uložena sredstva se nikada ne vrate stvaraocu sorte.

2) Cilj koji treba da se postigne donošenjem Zakona je zaštita novih biljnih sorti, odnosno zaštita prava oplemenjivača.

3) U svrhu regulisanja zaštite prava oplemenjivača, odnosno nosilaca prava oplemenjivača donošenje Zakona o zaštiti biljnih sorti je jedino rešenje koje je u potpunosti u skladu sa međunarodnim normativima.

4) Regulisanje zaštite biljnih sorti, odnosno nosioca oplemenjivačkog prava ne može biti regulisano Zakonom o patentima koji se primenjuje u Republici Srbiji, jer se u njemu izričito navodi da sorta nije predmet zaštite u skladu sa Zakonom o patentima, već je to predviđeno da reguliše poseban zakon, odnosno Zakon o zaštiti biljnih sorti.

5) Realizacija Zakona će imati direktan uticaj na sledeće činioce:

– poljoprivredne proizvođače, jer će se donošenjem Zakona omogućiti pristup velikom broju zaštićenih sorti kojima bi se poboljšala biljna proizvodnja, povećali prinosi, otpornost na bolesti i štetočine;

– oplemenjivače, odnosno nosioce prava oplemenjivača za razvoj novih sorti u Srbiji, jer regulisanjem zaštite prava oplemenjivača omogućilo bi se stvaranje novih sorti. Interes države je da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo, odnosno stvaranje novih boljih sorti. Takođe zaštita sorti dodeljuje se samo za određen vremenski period, posle čijeg isteka sorte postaju javno dobro bez obaveze nadoknade za njeno korišćenje. Potrebno je naglasiti da autorizacija od strane oplemenjivača nove sorte nije neophodna za korišćenje njegove sorte u nekomercijalne i naučno-istraživačke svrhe, uključujući upotrebu u oplemenjivanju novih sorti. Ulaskom naše zemlje u UPOV omogućava se domaćim oplemnjivačima zaštita sorti stvorenih u Srbiji u drugim državama;

– semenske firme, da zasnivaju semensku proizvodnju i da umnožavaju seme i sadni materijal u Srbiji čime će se angažovati domaći kapaciteti i radna snaga;

– državne institucije, odnosno državu u celini u smislu regulisanja pitanje zaštite intelektualne svojine u svim sferama, što je jedan od preduslova da bi Republika Srbija pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, UPOV-u i EU. Zaštita sorti u skladu sa UPOV Konvencijom (sui generis sistem) je u potpunosti u skladu sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije.

6) Realizacija ovog Zakona neće izazvati dodatne troškove u budžetu Republike Srbije. Troškove sprovođenja Zakona, odnosno postupka zaštite sorti snosi podnosilac zahteva, odnosno nosilac prava oplemenjivača.

7) Pozitivni efekti primene Zakona ogledaće se u regulisanju jednog od vidova zaštite intelektualne svojine što je jedan od preduslov za članstvo u UPOV-u, EU i STO.

8) Realizacija Zakona stimuliše povećanje tržišne konkurentnosti, jer upotrebom novih zaštićenih sorti omogućila bi se kvalitetnija biljna proizvodnja. Takođe bi se produžio vremenski period dostupnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu, što se naročito odnosi na povrće, voće i vinovu lozu. Sorte koje bi ovo omogućile su zaštićene i vlasnici sorti ne žele da omoguće korišćenje takvih sorti u našoj zemlji bez zaštite svojih prava.

9) Tokom primene Zakona sprovodiće se mere koje su propisane, uz uvođenje sistema zaštite sorti gde je planirano i uspostavljanje i unapređenje administrativno-pravne procedure za efikasno obavljanje zaštite sorti, odnosno zaštite nosioca oplemenjivačkog prava. Takođe je predviđeno usavršavanje kadrova koji obavljaju ispitivanje sorti u svim segmentima od nadležnog organa preko oglednih polja i laboratorija, do inspekcijskog nadzora. Stvoriće se i uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i razmenu rezultata ispitivanja sa organizacijama i institucijama u drugim državama članicama UPOV-a koje obavljaju poslove zaštite biljnih sorti.

4427006.161.doc/3

IZJAVA

O USKLAĐENOSTI NACRTA PROPISA SA ACQUIS COMMUNAUTAIRE-OM

1. Organ ili organizacija državne uprave – obrađivač nacrta Zakona

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

2. Naziv nacrta Zakona:

Nacrt Zakona o zaštiti biljnih sorti

3. Usklađenost nacrta Zakona sa acquis communautaire-om:

Nacrt Zakona o zaštiti biljnih sorti nije potrebno usklađivati sa acquis communautaire-om, jer je usklađen sa Konvencijom iz 1991.godine Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) organizacije pri Ujedinjenim Nacijama.

Sve države Evropske Unije članice UPOV-a, kao i sama Evropska Unija koja je takođe član UPOV-a, svoje zakone o zaštiti sorti su uskladile sa Konvencijom UPOV-a.

MINISTAR KOORDINATORDr Predrag Bubalo

4427006.161/3 Republika SrbijaMINISTARSTVO POLjOPRIVREDE,ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDEBroj: 011-00-129/2006-09 21.11.2006. godineB e o g r a d

PREGLED IZVRŠNIH PROPISA ZA

SPROVOĐENjE ZAKONA O ZAŠTITI BILjNIH SORTI

– Prilog Nacrtu zakona –

Na osnovu Zakona o zaštiti biljnih sorti, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneće u roku od 18 meseci sledeće izvršne propise:

1. Pravilnik o metodama za ispitivanje različitosti sorte.

(član 7)

2. Pravilnik o metodama za ispitivanje uniformnosti sorte.

(član 8)

3. Pravilnik o metodama za ispitivanje stabilnosti sorte.

(član 9)

4. Pravilnik o određivanju biljnih vrsta koje se smatraju međusobno bliskim.

(član 12)

5. Pravilnik o obliku i sadržini zahteva za zaštitu sorte.

(član 14)

6. Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra zahteva za zaštitu sorti.

(član 16)

7. Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava lice koje vrši ispitivanje sorte u pogledu kadrova, opreme i uređaja.

(član 19)

8. Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra zaštićenih sorti.

(član 21)

9. Pravilnik o obrascu i sadržaju službene legitimacije, kao i obliku znaka inspektora.

(član 46).

MINISTAR KOORDINATORDr Predrag Bubalo

4427006.161.doc/5

Ostavite komentar Odustani od odgovora