III. IZVRŠAVANjE BUDžETA
Član 9.
Na osnovu čl. 8. i 41. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (,,Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 63/06-ispravka, 115/06-ispravka, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 i 76/17), ovim zakonom utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata:
za zaposlene u Poreskoj upravi i Upravi carina utvrđuje se osnovica u neto iznosu od 18.811,42 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
za državne službenike i nameštenike u Ministarstvu odbrane, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i u sudovima i tužilaštvima koji su osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon, 78/11-dr. zakon, 101/11, 101/13, 106/15, 40/15, 13/16 i 108/16) i Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-dr. zakon, 101/11, 38/12-US, 121/12, 101/13, 111/14-US, 117/14, 106/15 i 63/16-US) utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 19.751,99 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
za državne službenike i nameštenike u Ustavnom sudu, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Državnom pravobranilaštvu utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 18.854,17 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
za državne službenike i nameštenike, kojima osnovica nije utvrđena u stavu 1. u alinejama 1-3. ovog člana utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata u neto iznosu od 17.956,35 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Na osnovu člana 37. stav 4. Zakona o sudijama (,,Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 58/09-US, 104/09, 101/10, 8/12-US, 121/12, 124/12-US, 101/13, 108/13-dr. zakon, 111/14-US, 117/14, 40/15, 63/15-US, 106/15, 63/16-US i 47/17) i člana 69. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu (,,Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11-dr. zakon, 101/11, 38/12-US, 121/12, 101/13, 108/13-dr. zakon, 111/14-US, 117/14, 106/15 i 63/16-US), utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u neto iznosu od 31.327,66 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
U 2018. godini osnovica iz stava 2. ovog člana u delu koji se odnosi na sudije isplaćivaće se: 70% iz izvora 01 – Prihodi budzeta, a 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima.
Na osnovu člana 20a stav 4. Zakona o Ustavnom sudu (,,Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-US, 40/15-dr. zakon i 103/15), utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda u neto iznosu od 29.835,87 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Član 10.
Direktni korisnici sredstava budzeta Republike Srbije dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju izveštaje o rashodima za zaposlene u 2018. godini, kao i pojedinačno za indirektne korisnike iz njihove nadležnosti.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti način i sadržaj izveštavanja iz stava 1. ovog člana.
Član 11.
Na osnovu člana 48. stav 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 63/06-ispravka, 115/06-ispravka, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 i 76/17) utvrđuje se procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjen za ostvarene rezultate rada nameštenika, i to 1% mesečnog platnog fonda za mesec koji prethodi mesecu za koji se isplaćuje plata u koju se uključuje dodatak za ostvarene rezultate rada nameštenika, u skladu sa obezbeđenim sredstvima.
U 2018. godini planirana su sredstva za napredovanje državnih službenika.
Član 12.
Obaveze prema korisnicima budzetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budzeta.
Ako se u toku godine prihodi i primanja budzeta smanje, rashodi i izdaci budzeta izvršavaće se po prioritetima, i to obaveze utvrđene zakonskim propisima na postojećem nivou i minimalni stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budzetskih sredstava.
Ako korisnici budzetskih sredstava ne ostvare prihode i primanja iz drugih izvora finansiranja, rashodi i izdaci planirani po tom osnovu neće se izvršavati na teret opštih prihoda budzeta.
Član 13.
Korisnik budzetskih sredstava, koji određeni rashod i izdatak izvršava iz drugih izvora prihoda i primanja, (koji nisu izvor 01 – Prihodi iz budzeta), obaveze može preuzimati samo do nivoa ostvarenja tih prihoda ili primanja, ukoliko je nivo ostvarenih prihoda i primanja manji od odobrenih aproprijacija.
Korisnik budzetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija zbog izvršenja prinudne naplate, za iznos umanjenja preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preuzete obaveze, tako što će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastanak i plaćanje obaveza.
Izvršenje rashoda za finansiranje formiranja, skladištenja, obnavljanja i drugih troškova vezanih za obavezne rezerve nafte, kao i rashoda za investicije u skladišta i prateću infrastrukturu, obezbeđenih na razdelima Ministarstva rudarstva i energetike – Uprave za rezerve energenata i Republičke direkcije za robne rezerve može se vršiti do visine ostvarenih prihoda po osnovu naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte, u skladu sa članom 22. Zakona o robnim rezervama („Službeni glasnik RS”, br. 104/13 i 145/14-dr. zakon), ukoliko je nivo ostvarenih prihoda manji od odobrenih aproprijacija.
Član 14.
Direktni korisnici budzetskih sredstava Republike Srbije pre najavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16) u sistemu izvršenja budzeta moraju da prijave preuzete, a neizvršene obaveze iz prethodne budzetske godine.
Član 15.
U izvršavanju rashoda za robe i usluge korisnika budzetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje prioritet imaju rashodi za stalne troškove, troškove tekućih popravki i održavanja i materijal.
Korisnici budzetskih sredstava dužni su da obaveze nastale po osnovu stalnih troškova, troškova tekućih popravki i održavanja, materijala, kao i po osnovu kapitalnih izdataka izmire u roku utvrđenom Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, br. 119/12 i 68/15).
Ukoliko korisnici sredstava budzeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno stavu 2. ovog člana, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija – Odeljenja za budzetsku inspekciju, može doneti odluku o obustavi izvršavanja ostalih aproprijacija utvrđenih ovim zakonom za tog korisnika.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi u budzetu i ne prenosi sredstva osnovnim i srednjim školama za finansiranje rashoda u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 88/17), zbog čega osnovna, odnosno srednja škola ne može da izmiri obaveze u roku utvrđenom Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, br. 119/12 i 68/15), ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budzeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave.
Ukoliko korisnici sredstava budzeta lokalne vlasti u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno stavu 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budzeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica.
Član 16.
Javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, dužni su da najkasnije do 30. novembra tekuće budzetske godine deo od najmanje 50% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, a javne agencije 100% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu za 2017. godinu uplate u budzet Republike Srbije, prema dinamici koju odredi ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budzetske godine u budzet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za 2017. godinu, koji u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva pripada Republici Srbiji kao članu društva.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, uz saglasnost Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema subjekat iz st. 1. i 2. ovog člana koji donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak, odnosno poveća kapital, a raspoloživa likvidna sredstva upotrebi za finansiranje investicija.
Član 17.
U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budzetskom sistemu (,,Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16) u budzetskoj 2018. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17-US) predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budzetskih sredstava Republike Srbije, budzeta lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene.
U 2018. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budzetskih sredstava nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa (isplate u jednakim mesečnim iznosima za sve zaposlene i sl).
Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budzetu i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnim i srednjim školama koji to pravo stiču u 2018. godini, ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budzeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade, u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budzeta jedinice lokalne samouprave.
Član 18.
Naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu se povećavati u 2018. godini.
Zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada iz stava 1. ovog člana, radi smanjenja izdataka po ovom osnovu, i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada.
Direktni i indirektni korisnici sredstava budzeta Republike Srbije mogu formirati komisije i druga stalna i privremena radna tela isključivo u skladu sa posebnim zakonom, odnosno drugim propisom, a čiji zadatak ne može biti obavljanje tekućih i poslova iz delokruga rada korisnika budzetskih sredstava.
Član 19.
Direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Republike Srbije, budzeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju drugi korisnici javnih sredstava, namiruju samo troškove po tom osnovu.
Ukoliko u slučajevima iz stava 1. ovog člana plaćanje troškova nije moguće izvršiti na osnovu razdvojenih računa, korisnik koji upravlja javnim sredstvima vrši plaćanje, a zatim direktni, odnosno indirektni korisnik iz stava 1. ovog člana vrši odgovarajuću refundaciju nastalih rashoda.
Refundacija iz stava 2. ovog člana smatra se načinom izvršavanja rashoda u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16).
Direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Republike Srbije koriste poslovni prostor iz stava 1. ovog člana, prema planu korišćenja koji donosi Vlada.
Član 20.
Drugi korisnici javnih sredstava koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budzetskih sredstava Republike Srbije, odnosno budzeta lokalne vlasti, plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg i investicionog održavanja, odnosno zakupa, u skladu sa kriterijumima koje propisuje Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti.
Član 21.
Vlada može da odluči o otpisu i/ili pretvaranju u kapital potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica i plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, a na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Član 22.
U 2018. godini mogu se zaključiti poslovi sa finansijskim derivatima u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi, radi zaštite od promene deviznog kursa i/ili rizika promene kamatne stope u vezi sa zajmovima i državnim hartijama od vrednosti zaključenim, odnosno emitovanim u skladu sa ovim zakonom i/ili ranije važećim zakonima o budzetu Republike Srbije.
Član 23.
Direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava u 2018. godini obračunatu ispravku vrednosti nefinansijske imovine iskazuju na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad.
Član 24.
Rashodi i izdaci organa i organizacija Republike Srbije izvršavaće se preko konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih rashoda i izdataka, u odnosu na utvrđene aproprijacije i odobravati plaćanja na teret budzetskih sredstava.
Član 25.
Za poslove koji se u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, br. 99/09 i 67/12-US), vrše kao povereni, sredstva se usmeravaju sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti.
Član 26.
Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana, Vlada donosi na predlog ministarstva koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na Nacionalni investicioni plan i realizaciju započetih projekata Nacionalnog investicionog plana do njihovog okončanja.
Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 21 – Ministarstvo privrede može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budzetskih sredstava za realizaciju započetih projekata Nacionalnog investicionog plana iz nadležnosti tog budzetskog korisnika.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 551 – Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava Nacionalnog investicionog plana u okviru Razdela 21 – Ministarstvo privrede, a preneta sredstva iskazuju se na aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji 551 – Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava Nacionalnog investicionog plana u okviru razdela direktnog korisnika budzetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.
Član 27.
Nalog za izvršenje ukupnih izdataka za realizaciju Nacionalnog investicionog plana zajednički izdaju funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 26. stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i ministar zadužen za poslove državne uprave koji se odnose na Nacionalni investicioni plan i realizaciju započetih projekata Nacionalnog investicionog plana do njihovog okončanja.
Funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 26.stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i ministar zadužen za poslove državne uprave koji se odnose na Nacionalni investicioni plan i realizaciju započetih projekata Nacionalnog investicionog plana do njihovog okončanja, zajednički su odgovorni za izdavanje naloga za plaćanje i za izvršavanje izdataka namenjenih za realizaciju Nacionalnog investicionog plana.
Član 28.
Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima, Vlada donosi na predlog Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, a na osnovu inicijative ostalih direktnih korisnika budzetskih sredstava prema utvrđenim prioritetima.
Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 40 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budzetskih sredstava za realizaciju projekata investicionog održavanja određenih poslovnih i stambenih objekata i drugih nepokretnosti, prema utvrđenim prioritetima iz nadležnosti tog korisnika budzetskih sredstava.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 511 – Zgrade i građevinski objekti u okviru Razdela 40 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, a preneta sredstva iskazuju se na aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti u okviru razdela direktnog korisnika budzetskih sredstava kome je taj deo sredstava prenet.
Član 29.
Nalog za izvršenje ukupnih izdataka za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima zajednički izdaju funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 28. stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Funkcioner u čijem je razdelu, prema aktu Vlade iz člana 28.stav 1. ovog zakona, projekat koji se realizuje i direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, zajednički su odgovorni za izdavanje naloga za plaćanje i za izvršavanje izdataka namenjenih za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima.
Član 30.
Predsednik Visokog saveta sudstva nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune sudova otvorene u Sistemu izvršenja budzeta.
Predsednik Visokog saveta sudstva nadležan je i za davanje naloga za prenos sudovima i ostalih sredstava, osim sredstava za plate zaposlenih u sudovima koji su sudsko osoblje iz Razdela 6 – Sudovi sa računa budzeta na evidencione račune sudova otvorene u Sistemu izvršenja budzeta, izuzev Vrhovnom kasacionom sudu, Upravnom sudu, Privrednom apelacionom sudu i Prekršajnom apelacionom sudu.
Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su funkcioneri koji rukovode radom sudova iz Razdela 6 – Sudovi.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, za izdavanje naloga za plaćanja javnih nabavki koja se vrše jedinstveno za sudove, nadležan je predsednik Visokog saveta sudstva.
Član 31.
Predsednik Državnog veća tužilaca nadležan je za davanje naloga za prenos javnim tužilaštvima sredstava, osim sredstava za plate zaposlenih u javnim tužilaštvima koji su osoblje u javnom tužilaštvu, iz Razdela 8 – Javna tužilaštva sa računa budzeta na evidencione račune javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budzeta, izuzev Republičkom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za ratne zločine i Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Izuzetno, predsednik Državnog veća tužilaca nadležan je i za prenos sredstava iz sopstvenih prihoda na evidencione račune javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budzeta.
Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanja jesu funkcioneri koji rukovode javnim tužilaštvima iz Razdela 8 – Javna tužilaštva, osim za izdavanje naloga za plaćanja kod javnih nabavki koje se vrše jedinstveno za tužilaštva, u kom slučaju je nadležan predsednik Državnog veća tužilaca.
Član 32.
Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune pravosudnih organa otvorene u Sistemu izvršenja budzeta.
Ministar nadležan za poslove pravosuđa nadležan je i za davanje naloga za prenos sudovima i javnim tužilaštvima sredstava iz Razdela 6 – Sudovi i Razdela 8 – Javna tužilaštva, za izvršavanje rashoda za plate zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima – sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, rashoda za tekuće održavanje opreme i objekata sudova, kao i rashoda za investiciona i kapitalna ulaganja sudovima i javnim tužilaštvima i uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema, sa računa budzeta na evidencione račune sudova i javnih tužilaštava otvorene u Sistemu izvršenja budzeta, osim Vrhovnom kasacionom sudu, Upravnom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Republičkom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za ratne zločine, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Prekršajnom apelacionom sudu.
Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje jesu funkcioneri koji rukovode radom sudova iz Razdela 6 – Sudovi i funkcioneri koji rukovode radom tužilaštava iz Razdela 8 – Javna tužilaštva, osim za izdavanje naloga za plaćanje za javne nabavke za projekte koje za sudove i javna tužilaštva sprovodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.
Član 33.
Ministar nadležan za poslove kulture nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budzeta na evidencione račune ustanova kulture otvorene u Sistemu izvršenja budzeta.
Naredbodavci za izdanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova kulture iz stava 1. ovog člana.
Član 34.
Rukovodilac Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležan je za davanje naloga za prenos sredstava iz budzeta na evidencione račune ustanova za izvršenje krivičnih sankcija otvorene u Sistemu izvršenja budzeta.
Naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje su rukovodioci ustanova za izvršenje krivičnih sankcija iz stava 1. ovog člana.
Član 35.
Izuzetno od odredbe člana 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14, 95/15, 83/16, 91/16, 104/16-dr. zakon i 96/17), godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspoređuje jedinicama lokalne samouprave, u 2018. godini utvrđuje se u ukupnom iznosu od 33.307.366.000 dinara.
Raspodela transfera iz stava 1. ovog člana vršiće se u iznosima iskazanim u sledećoj tabeli:
R. br. Jedinica lokalne samouprave Nenamenski transfer po jedinicama lokalne samouprave (u dinarima) 1 Ada 90.676.873 2 Aleksandrovac 229.611.327 3 Aleksinac 498.167.212 4 Alibunar 175.413.738 5 Apatin 162.829.785 6 Aranđelovac 202.936.559 7 Arilje 91.032.672 8 Babušnica 240.618.064 9 Bajina Bašta 136.973.066 10 Batočina 112.099.073 11 Bač 117.262.304 12 Bačka Palanka 204.094.102 13 Bačka Topola 158.418.215 14 Bački Petrovac 116.766.422 15 Bela Palanka 227.942.308 16 Bela Crkva 200.444.588 17 Beograd 0 18 Beočin 48.627.273 19 Bečej 154.626.570 20 Blace 162.765.657 21 Bogatić 339.075.746 22 Bojnik 217.399.828 23 Boljevac 205.774.958 24 Bor 226.956.863 25 Bosilegrad 255.927.649 26 Brus 184.482.099 27 Bujanovac 391.927.698 28 Valjevo 388.041.467 29 Varvarin 247.601.878 30 Velika Plana 307.501.600 31 Veliko Gradište 192.545.052 32 Vladimirci 198.117.049 33 Vladičin Han 267.153.627 34 Vlasotince 346.808.718 35 Vranje 397.630.668 36 Vrbas 166.026.404 37 Vrnjačka Banja 88.815.082 38 Vršac 155.853.801 39 Gadzin Han 162.442.778 40 Golubac 176.621.798 41 Gornji Milanovac 224.150.456 42 Despotovac 254.570.880 43 Dimitrovgrad 105.353.366 44 Doljevac 194.260.170 45 Žabalj 180.688.749 46 Žabari 181.542.087 47 Žagubica 266.182.407 48 Žitište 198.882.224 49 Žitorađa 218.131.394 50 Zaječar 288.354.282 51 Zrenjanin 202.787.952 52 Ivanjica 322.897.726 53 Inđija 142.402.405 54 Irig 86.050.730 55 Jagodina 321.660.436 56 Kanjiža 70.777.340 57 Kikinda 181.468.001 58 Kladovo 159.156.644 59 Knić 192.622.590 60 Knjaževac 409.681.070 61 Kovačica 225.436.322 62 Kovin 223.438.083 63 Kosjerić 43.072.619 64 Koceljeva 158.449.034 65 Kragujevac 426.319.343 66 Kraljevo 746.288.490 67 Krupanj 258.610.783 68 Kruševac 466.901.040 69 Kula 194.909.532 70 Kuršumlija 273.765.140 71 Kučevo 271.355.853 72 Lajkovac 23.463.193 73 Lapovo 39.445.348 74 Lebane 315.430.112 75 Leskovac 896.973.298 76 Loznica 516.503.831 77 Lučani 165.996.102 78 Ljig 124.435.131 79 Ljubovija 194.959.798 80 Majdanpek 219.188.277 81 Mali Zvornik 134.654.953 82 Mali Iđoš 96.630.970 83 Malo Crniće 208.437.171 84 Medveđa 206.871.246 85 Merošina 192.299.179 86 Mionica 158.429.600 87 Negotin 250.069.595 88 Niš 633.997.549 89 Nova Varoš 188.253.034 90 Nova Crnja 115.794.170 91 Novi Bečej 150.062.806 92 Novi Kneževac 102.015.724 93 Novi Pazar 559.030.639 94 Novi Sad 918.682.241 95 Opovo 83.677.569 96 Osečina 175.006.161 97 Odzaci 226.136.696 98 Pančevo 84.544.580 99 Paraćin 282.823.609 100 Petrovac 414.398.661 101 Pećinci 66.755.678 102 Pirot 300.550.163 103 Plandište 178.921.542 104 Požarevac 111.620.139 105 Požega 203.414.788 106 Preševo 388.610.506 107 Priboj 294.491.228 108 Prijepolje 443.912.201 109 Prokuplje 338.543.436 110 Ražanj 184.009.348 111 Rača 182.714.590 112 Raška 196.337.900 113 Rekovac 183.485.656 114 Ruma 231.215.517 115 Svilajnac 212.912.271 116 Svrljig 257.113.059 117 Senta 91.930.727 118 Sečanj 128.010.682 119 Sjenica 415.226.768 120 Smederevo 371.947.865 121 Smederevska Palanka 292.954.759 122 Sokobanja 157.643.188 123 Sombor 381.737.563 124 Srbobran 77.756.702 125 Sremska Mitrovica 254.994.496 126 Sremski Karlovci 36.768.320 127 Stara Pazova 175.065.415 128 Subotica 240.430.956 129 Surdulica 238.054.481 130 Temerin 104.794.238 131 Titel 134.820.696 132 Topola 154.656.775 133 Trgovište 205.644.981 134 Trstenik 465.658.366 135 Tutin 446.950.837 136 Ćićevac 107.699.556 137 Ćuprija 194.203.986 138 Ub 92.687.064 139 Užice 228.113.946 140 Crna Trava 89.166.683 141 Čajetina 75.432.191 142 Čačak 287.670.506 143 Čoka 160.771.502 144 Šabac 299.422.232 145 Šid 206.153.535 UKUPNO: 33.307.366.000
Član 36.
Naloge za izvršavanje izdataka na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koji se finansiraju iz budzeta Republike Srbije zajednički izdaju ministar u čijem su razdelu obezbeđena sredstva za te izdatke i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavlja kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njenog razdela prenose jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Izveštaji iz stava 2. ovog člana sadrže podatke o sredstvima iskazanim po namenama i po jedinicama lokalne samouprave, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.
Član 37.
Direktni korisnici budzetskih sredstava dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog razdela prenose jedinicama lokalne samouprave sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti.
Izveštaji iz stava 1. ovog člana sadrže podatke o sredstvima iskazanim po namenama i po jedinicama lokalne samouprave, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.
Direktni korisnici budzetskih sredstava dužni su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju kvartalne izveštaje o sredstvima koja se u toku godine sa njihovog razdela prenose sa aproprijacije ekonomske klasifikacije 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Izveštaji iz stava 3. ovog člana sadrže podatke o krajnjem korisniku, ukupnom iznosu, kao i nameni prenetih sredstava, a dostavljaju se u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.
Član 38.
Izuzetno od odredaba člana 3. ovog zakona, Vlada može da odluči o pokretanju postupka za zaduživanje i davanje garancija Republike Srbije radi očuvanja finansijske stabilnosti, sprečavanja nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera, u iznosu do 12.000.000.000 dinara, a na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Zaduživanje i davanje garancija iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa postupkom koji je uređen Zakonom o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15).
Član 39.
Ukoliko se u 2018. godini prihodi organizacija za obavezno socijalno osiguranje, po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ostvaruju u manjim iznosima od iznosa utvrđenih njihovim finansijskim planovima za 2018. godinu, upravni odbori će svojim odlukama, na koje saglasnost daje Vlada, prilagoditi rashode i izdatke smanjenim prihodima, osim za rashode za socijalno osiguranje.
Član 40.
Lokalna vlast u 2018. godini može planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budzeta lokalne vlasti, tako da masu sredstava za isplatu plata planiraju na nivou isplaćenih plata u 2017. godini, uvećanu za masu sredstava za plate za broj zaposlenih maksimalno do broja utvrđenog u Odluci o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. godinu, a najviše do dozvoljenog nivoa za isplatu plata u skladu sa članom 36. Zakona o budzetu Republike Srbije za 2017. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 99/16).
Ukupnu masu sredstava za plate treba umanjiti za plate zaposlenih kod korisnika budzetskih sredstava koje su se finansirale iz budzeta lokalne vlasti sa ekonomskih klasifikacija 411 i 412, a više se ne finansiraju (zbog prestanka rada korisnika i sl), odnosno za masu sredstava za plate zaposlenih koji su radili, a nisu preuzeti u organe i službe uprave ili javne službe jedinice lokalne vlasti, kod kojih se plate zaposlenih finansiraju iz budzeta lokalne vlasti na ekonomskim klasifikacijama 411 i 412.
Tako planirana ukupna masa sredstava za plate će se uvećati kod korisnika sredstava budzeta lokalne vlasti za 5%, osim kod predškolskih ustanova, ustanova kulture i ustanova socijalne zaštite kod kojih povećanje iznosi 10%.
Sredstva dobijena po osnovu umanjenja u skladu sa odredbama Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 116/14), treba planirati na aproprijaciji ekonomskoj klasifikaciji 465 – Ostale dotacije i transferi.
Ukoliko lokalna vlast ne planira u svojim odlukama o budzetu za 2018. godinu i ne izvršava ukupna sredstva za obračun i isplatu plata na način utvrđen u st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budzeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa ograničenjem iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti način i sadržaj izveštavanja o planiranim i izvršenim sredstvima za isplatu plata iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana i o strukturi rashoda za zaposlene na aproprijacijama ekonomskim klasifikacijama 413-416 u 2018. godini.
Član 41.
Direktni korisnici budzetskih sredstava su dužni da ministarstvu nadležnom za poslove finansija, dostavljaju mesečne izveštaje o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja.
Kada su krajnji korisnici projekata i programa, koji se finansiraju iz projektnih i programskih zajmova, indirektni korisnici budzetskih sredstava i ostali korisnici javnih sredstava, direktni korisnici budzetskih sredstava zaduženi za njihovo praćenje dužni su da dostavljaju izveštaje iz stava 1. ovog člana.
Izveštaji iz stava 1. ovog člana dostavljaju se u skladu sa Pravilnikom o izveštavanju o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja („Službeni glasnik RS”, broj 25/15).
Član 42.
Direktni korisnici budzetskih sredstava koji učestvuju u realizaciji projektnih i programskih zajmova, koji se prema sporazumima o zajmovima zaključenim između Republike Srbije i zajmodavaca, ne izvršavaju preko podračuna za Izvršenje budzeta Republike Srbije, dužni su na osnovu Izveštaja u skladu sa Pravilnikom o izveštavanju o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz izvora finansiranja 11 – Primanja od inostranih zaduživanja („Službeni glasnik RS”, broj 25/15), da sprovedu obračunske naloge preko podračuna izvršenja budzeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za navedene namene, radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti, a u korist primanja od inostranih zaduživanja, najkasnije poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec.
Radi evidentiranja ostvarenih primanja po osnovu zajmova iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja.
Svi sporazumi o zajmovima koji se zaključuju u 2018. godini i koji predstavljaju direktnu obavezu Republike Srbije, moraju biti iskazani u finansijskim planovima korisnika budzetskih sredstava Republike Srbije.
Član 43.
Direktni korisnici budzetskih sredstava koji učestvuju u realizaciji projekata predviđenih relevantnim finansijskim sporazumima, a u skladu sa Okvirnim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA II) dužni su da sprovedu obračunske naloge preko računa izvršenja budzeta Republike Srbije na teret aproprijacija ekonomskih klasifikacija planiranih za navedene namene radi evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenih u stranoj valuti.
Radi evidentiranja ostvarenih prihoda iz stava 1. ovog člana Uprava za trezor će ispostavljati i izvršavati obračunske naloge preko računa za uplatu javnih prihoda i primanja.
Obračunski nalozi koriste se za evidentiranje prihoda, rashoda i/ili izdataka u okviru opredeljenih aproprijacija na izvoru 56 – Finansijska pomoć EU i sprovode po dobijanju obaveštenja o izvršenom plaćanju od strane Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU.
Član 44.
Ukupni nivo rashoda i izdataka budzeta Republike Srbije za 2019. godinu ograničen je u iznosu od 1.188.109.143.000 dinara, odnosno za 2020. godinu u iznosu od 1.239.129.899.000 dinara.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne uključuje rashode i izdatke indirektnih korisnika budzetskih sredstava Republike Srbije, koji se finansiraju iz izvora 04 – Sopstveni prihodi budzetskih korisnika, izvora 07 – Transferi od drugih nivoa vlasti i izvora 13 – Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.
Član 45.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2018. godine.