O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budzete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Članom 99. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština usvaja budzet Republike Srbije, na predlog Vlade.
II. MAKROEKONOMSKE PRETPOSTAVKE BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2018. GODINU
Tekuća makroekonomska kretanja
Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada RS ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva. Privredna aktivnost nastavlja pozitivna kretanja i tokom 2017. godine, za koju se procenjuje realni rast od 2,0%. U prvoj polovini godine određeni rizici „na doleˮ su aktivirani, što se negativno odrazilo na ukupnu privrednu aktivnost. Ipak, kratkoročni indikatori iz poslednjih nekoliko meseci ukazuju na njihovu jednokratnu prirodu, te ne postoji rizik da se putanja rasta značajnije uspori u srednjem roku. Budući da su ovi činioci privremenog karaktera osnovni scenario razvoja nije ugrožen.
Unapređenje makroekonomskog okruženja ogleda se u smanjenju fiskalnog deficita, uspostavljanju fiskalne stabilnosti, nastavku poboljšanja na tržištu radne snage, stabilnom rastu izvoza, kao i u predvidivosti monetarne politike. Mere ekonomske politike su koordinirane, adekvatno odmerene i efektne, sa fokusom na uspostavljanje trajektorije zdravog i inkluzivnog rasta, koji će biti pravedno distribuiran i kao takav smanjiti socijalne nejednakosti. Uspešnost u sprovođenju reformskih programa verifikovana je kontinuiranim napretkom na međunarodnim listama konkurentnosti, kao i poboljšanjem kreditnog rejtinga zemlje.
Pozitivna privredna kretanja zabeležena u 2016. godini, nastavljena su i tokom 2017. godine. Međutim, aktiviranje jednokratnih negativnih činilaca imalo je za posledicu usporavanje aktivnosti u pojedinim delatnostima sa značajnim učešćem u BDP i posledično njihov signifikantan negativan doprinos ukupnom privrednom rastu. Loši vremenski uslovi s početka godine usporili su građevinsku aktivnost ali i ometali proizvodne procese u rudarstvu i proizvodnji električne energije, na šta su se nadovezali nepovoljni agrometeorološki uslovi koji su desetkovali prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura.
U prvom tromesečju 2017. godine, prema podacima RZS, zabeležen je realan međugodišnji rast privredne aktivnosti od 1,0%. Značajno povećanje obima proizvodnje prerađivačke industrije od 7,3% mg. neutralisano je negativnim kretanjima u rudarstvu i proizvodnji električne energije od 6,3% i 14,5%, respektivno. Time je ukupna industrija zabeležila realan međugodišnji rast bruto dodate vrednosti (u daljem tekstu BDV) od 1,4%. Sektor usluga zabeležio je solidno povećanje od 1,6% mg. i dao je doprinos ukupnom rastu od 0,9 p.p. Hladnija zima u odnosu na 2016. godinu efektuirala se i na aktivnost građevinske operative i imala je za posledicu pad BDV ovog sektora od 3,1% mg. Visoko učešće poljoprivrede u srpskoj ekonomiji ima za posledicu značajan uticaj ove delatnosti na ukupan privredni rast. Sa padom od 8,0% u prvom kvartalu poljoprivredna proizvodnja je smanjila stopu ukupnog privrednog rasta za 0,5 p.p. Posmatrano po agregatima upotrebe najveći pozitivan doprinos rastu BDP dala je potrošnja domaćinstava (1,5 p.p) kao rezultat rasta raspoloživog dohotka stanovništva uz blag pozitivan doprinos državne potrošnje i investicija. Međutim, neto izvoz je imao značajno negativan doprinos od 1,8 p.p, pre svega kao posledica povećanog uvoza električne energije ali i povećanih potreba privrede za intermedijarnim proizvodima i opremom.
U drugom kvartalu registrovan je realni rast privredne aktivnosti od 1,3% mg. Stabilan rast prerađivačke industrije i evidentan oporavak rudarstva uz još uvek negativna kretanja u proizvodnji električne energije rezultirali su rastom ukupne industrije od 2,8% mg. Uslužni sektor je kreirao 2,3% više BDV u odnosu na isti period prošle godine i zadržao je ulogu glavnog nosioca rasta. Uticaj jednokratnih faktora i dalje je bio evidentan u sektorima poljoprivrede i građevinarstva, koji beleže negativne stope od 10,0% i 2,8%, respektivno i daju ukupan negativan doprinos od 0,8 p.p. Posmatrano sa rashodne strane dominantan izvor rasta bila je privatna potrošnja sa doprinosom od 1,2 p.p. Nešto slabiji rezultati u građevinarstvu nastavili su da se odražavaju negativno na investicionu aktivnost koja je imala skroman doprinos od 0,4 p.p. Za razliku od prethodnog kvartala izvoz ponovo beleži brži rast od uvoza, ali je doprinos neto izvoza ipak blago negativan (-0,2 p.p).
Prema fleš proceni RZS privredni rast u trećem kvartalu je ubrzan i iznosio je 2,1% mg, vođen rastom industrijskog i uslužnog sektora a potpomognut ubrzanjem građevinske operative. Uticaj jednokratnih faktora na elektro-energetski sektor slabi, dok poljoprivredna proizvodnja zadržava negativan doprinos. Posmatrano po komponentama upotrebe, dominantan izvor rasta je i dalje lična potrošnja. Jača i pozitivan doprinos investicija, čiji je rast prema proceni Ministarstva finansija ubrzao na oko 6%, dok je doprinos neto izvoza blago negativan.
Rast privredne aktivnosti praćen je pozitivnim kretanjima na tržištu rada, koja se ogledaju u rastu stope zaposlenosti i prosečne zarade. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) broj zaposlenih u prvom polugodištu 2017. godine, na međugodišnjem nivou je povećan za 3,8%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 3,9 p.p. i iznosila je 13,2%. Rast broja zaposlenih u ovom periodu najvećim delom bio je rezultat povoljnih kretanja u sektorima industrije i usluga. Takođe, efikasnije delovanje inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije odrazilo se na rast broja formalno i smanjenje broja neformalno zaposlenih. Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar povećan za 2,9% mg. Ukupna prosečna neto zarada povećana je realno za 0,9% mg, i taj rast je u potpunosti bio opredeljen rastom zarada u privatnom sektoru (1,5%). Na osnovu veoma pozitivnih rezultata zabeleženih na tržištu rada u periodu januar-septembar, kao i rasta privredne aktivnosti procenjuje se da će ukupna zaposlenost ostvariti značajan rast u 2017. godini, vođen pre svega rastom zaposlenosti u privatnom sektoru.
Kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazila u granicama dozvoljenog odstupanja od novog nižeg cilja NBS. Međutim, pre svega zbog uticaja rasta svetske cene nafte, kao i iznad sezonski uobičajenog rasta cena povrća i čvrstih goriva, inflacija se od početka godine kretala na višem nivou u poređenju sa 2016. godinom. Međugodišnja inflacija je u oktobru 2017. godine iznosila 2,8%, što je bilo opredeljeno, pre svega, povećanjem cena duvana, povrća i voća, naftnih derivata, svinjskog mesa i usluga mobilne telefonije. Potvrda niskih inflatornih očekivanja je i niska i stabilna bazna inflacija koja je krajem oktobra iznosila 1,4%, mg. Očekuje se da će se inflacija do kraja 2017. godine kretati u okviru aktuelne granice dozvoljenog odstupanja od cilja NBS.
Nakon značajnih smanjenja spoljnih neravnoteža i rekordno niskog spoljnotrgovinskog deficita u 2016. godini, tokom 2017. dolazi do rasta cena nafte na međunarodnom tržištu, što je pogodovalo rastu uvoza i posledično rastu spoljnotrgovinskog deficita. U periodu januar – septembar izvezeno je robe (c.i.f) u vrednosti od 11,3 mlrd evra, a uvezeno robe za 14,1 mlrd evra, što je povećanje od 13,4% i 13,1%, respektivno, u odnosu na isti period 2016. godine. Iako je stopa rasta izvoza i dalje brža od rasta uvoza, u apsolutnom iznosu prirast uvoza nadmašio je prirast izvoza, što je rezultiralo pogoršanjem spoljnotrgovinskog deficita. Rast izvoza robe u ovom periodu rezultat je pre svega značajnog rasta izvoza gvožđa i čelika, usled povećanja proizvodnje, ali i rasta cena čelika na svetskom tržištu. Pozitivan doprinos rastu izvoza nastavio je da daje izvoz električnih mašina i aparata i proizvoda od kaučuka. Kretanje uvoza u ovom periodu karakteriše rast uvoza nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata i metalnih ruda, dok najznačajniji negativan doprinos rastu uvoza potiče od niže vrednosti uvoza drumskih vozila. Rast spoljnotrgovinskog deficita od 306,3 mil. evra u prvih devet meseci opredeljen je u najvećoj meri višim uvozom energenata, usled rasta cene nafte i gasa. Prerađivačka industrija (koja čini 90,6% ukupnog izvoza i 74,6% ukupnog uvoza) doprinela je smanjenju deficita za 344,8 mil. evra, usled višeg izvoza od uvoza u 21 od 23 oblasti, dok je rudarstvo uvećalo deficit za 321,7 mil. evra (prvenstveno usled višeg uvoza sirove nafte, rude gvožđa i prirodnog gasa). Pokrivenost robnog uvoza izvozom izražena u evrima u prvih devet meseci iznosila je 79,6%.
Platnobilansna kretanja karakteriše brži rast uvoza od izvoza robe i usluga, što je uticalo na značajan rast deficita tekućeg računa u prvih devet meseci na nivo koji je za 47,6% viši u odnosu na isti period prethodne godine, ali i dalje u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama (u daljum tekstu SDI). U periodu januar – septembar deficit tekućeg računa iznosio je 1.221,8 mil. evra što je za 394,1 mil. evra više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovo pogoršanje je rezultat višeg uvoza robe prvenstveno usled više cene nafte, i u manjoj meri višeg deficita primarnog dohotka usled viših odliva po osnovu dohodaka od direktnih investicija. Sa druge strane, priliv SDI je i dalje značajan i iznosio je 1.639,6 mlrd evra, što je za 12,6% više u odnosu na isti period prethodne godine. Do kraja godine očekuje se oko 2,1 mlrd evra SDI, odnosno 5,8% BDP. Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2017. godini iznosi oko 1,7 mlrd evra, ili 4,6% BDP, što je više za 1,5 p.p. u odnosu na rekordno nisku 2016. godinu, ali uz potpuno pokriće deficita SDI.
Makroekonomske projekcije za 2018. godinu
Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u narednom periodu u velikoj meri će zavisiti od kretanja i izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju, pre svega, u članicama evro zone koje su glavni partneri Srbije u robnoj razmeni i investicijama.
Međunarodno okruženje
Globalni ekonomski oporavak je ubrzan od početka godine, a procene rasta razvijenih zemalja i zemalja u usponu revidirane su naviše, usled rasta investicija, ubrzanja svetske trgovine, kao i poboljšanja poverenja privrednika i potrošača. Neujednačenost ostaje jedna od glavnih karakteristika globalnog rasta, kako među regionima tako i unutar zemalja između različitih stratuma populacije. Sa druge strane, rast zarada je spor, prisutna je nestabilnost na finansijskim tržištima a inflacija je i dalje ispod zacrtanih granica. U razvijenim zemljama neophodne su politike koje će ubrzati rast potencijalnog BDP, dok je u zemljama u usponu od presudne važnosti poboljšanje poslovnog ambijenta i intenziviranje investicija. Globalni oporavak praćen je rastom cena primarnih proizvoda od početka godine, pre svega metala i nafte, a njihova stabilizacija se očekuje krajem 2018. godine. Rast u evro zoni je ubrzan, dok je region centralne i istočne Evrope u uzlaznoj fazi ciklusa. Rast najvažnijih izvoznih tržišta daje zamajac rastu u regionu, alu su ove ekonomije i dalje ranjive na promene na finansijskom tržištu, opterećene visokim zaduženošću privrede i stanovništva i niskom inflacijom.
Prema oktobarskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (u daljem tekstu MMF) prognoziran je globalni rast od 3,6% u 2017. godini, odnosno 3,7% u 2018. godini, što je poboljšanje prethodnih očekivanja. Rast će biti rezultat cikličnog oporavka investicione aktivnosti, povećanja obima proizvodnje prerađivačkog sektora i ubrzanja globalne trgovine, što će biti podržano oporavkom cena na tržištu primarnih proizvoda, a potvrđuje se kroz zabeleženo povećanje poverenja privrednika i potrošača. Za 2017. godinu rast razvijenih zemalja revidiran je naviše, usled većeg rasta u evro zoni, Kanadi i Japanu, dok se u srednjem roku očekuje blago usporavanje rasta ovih privreda sa 2,2% u 2017. na 2% u 2018. godini. Izgledi za zemlje u usponu su blago poboljšani. Značajna revizija rasta Indije naniže kompenzovana je očekivanim snažnijim rastom Kine, Rusije i Brazila. Projektovano je ubrzanje privreda u usponu sa 4,6% u 2017. na 4,9% u 2018. godini. Rast bi trebalo da bude uravnotežen i prisutan u većini privreda sveta a pojedinačne recesije u nekim zemljama biće posledica isključivo unutrašnjih problema neekonomske prirode. Evro zona će u 2017. godini zabeležiti rast od 2,1%, odnosno 1,9% u 2018. godini (za po 0,2 p.p. poboljšano očekivanje u odnosu na julsko) podržan rastom izvoza usled jačanja globalne trgovine i rastom domaće tražnje usled povoljnih uslova finansiranja. Rast u SAD je iznad potencijalnog pod uticajem povoljnih finansijskih uslova i visokog nivoa poverenja potrošača. Očekuje se da će američka privreda u 2017. godini ostvariti rast od 2,2%, a u 2018. godini od 2%.
Tokom srednjoročnog perioda očekuje se blago ubrzanje inflacije, koja će pratiti kretanje cena primarnih proizvoda i energenata na globalnom tržištu. Predviđa se umereni rast cena u razvijenijim ekonomijama od po 1,7% u 2017. i 2018. godini, a u zemljama u usponu ubrzanje, sa 4,2% u 2017. na 4,4% u 2018. godini. Očekuje se da će cena nafte tipa Brent u 2017. godini iznositi 50,3 $/barel, što je povećanje od 17,4% u odnosu na 2016. godinu, nakon čega će se stabilizovati na tom nivou tokom 2018. i 2019. godine. Usled snažnije investicione tražnje u Kini, ali i snažnijeg rasta prerađivačkog sektora od prvobitno anticipiranog, cene metala beleže rast od početka godine. Procenjuje se da će se ovakvi trendovi zadržati do kraja godine, pa će rast cene metala u 2017. godini iznositi 20,6% a rude gvožđa 22,4%, uz stabilizaciju cena u srednjem roku. Trend pada cene žitarica će biti prekinut u 2017. godini, a u 2018. godini očekuje se ubrzanje rasta.
Prema novembarskim procenama Evropske komisije (u daljem tekstu: EK) oporavak ekonomske aktivnosti u evro zoni se nastavlja po stopama znatno većim od potencijalnih. Očekivani rast u 2017. godini iznosi 2,2%, a u 2018. godini 2,1%. Iako je rast privredne aktivnosti ojačao i proširio se na sve države članice, još uvek je prisutna nejednakost u privrednim ciklusima pojedinačnih država, što ugrožava sinhronizaciju monetarne politike Evropske centralne banke (u daljem tekstu ECB). Projekcija rasta za 2017. godinu revidirana je naviše za 0,5 p.p. u odnosu na majsku, usled snažnijeg doprinosa domaće tražnje od početka godine. Akomodativna politika ECB, rast zaposlenosti i značajno ubrzanje investicione aktivnosti pokrenuli su snažan rast domaće tražnje, koja je bila glavni pokretač privredne aktivnosti i u 2016. godini. Nakon što evro zona dostigne stopu rasta od 2,2% u 2017. godini, što je i najviša stopa u poslednjih deset godina, privredni rast će se nastaviti i u narednom periodu, mada nešto usporenijim tempom. Projektovani rast zasniva se na usporavanju privatne potrošnje i investicija, umerenom ubrzanju državne potrošnje i blago pozitivnom doprinosu neto izvoza.
Makroekonomski izgledi zemalja EU praćeni su rizicima, koji su manje izraženi nego u ranijim projekcijama. Rizici koji mogu ugroziti ekonomski rast su eksterne prirode i odnose se na geo-političku situaciju na Korejskom poluostrvu i na brže nego očekivano povećanje restriktivnosti monetarne politike FED. Posledično povećanje finansijskih rizika i averzije prema riziku od strane investitora može ugroziti rast u zemljama u eksternom okruženju EU, a posredno i rast EU28. U srednjem roku, postoji i rizik od rebalansiranja kineske privrede, odnosno rast korporativnih kredita u Kini, što ukazuje na moguće povećanje finansijskog rizika u zemlji, dok vođenje protekcionističke trgovinske politike u SAD može imati negativan uticaj na globalni oporavak. Neizvesnost u pogledu pregovora sa UK o izlasku zemlje iz EU i snažnija aprecijacija evra od očekivane može imati negativne posledice na ekonomsku aktivnost i predviđeni oporavak.
Makroekonomski okvir
Na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda u Srbiji i međunarodnom okruženju, imajući u vidu postignutu fiskalnu stabilnost kao i planirane ekonomske politike, Aranžman iz predostrožnosti sa MMF i evidentno poboljšanje privrednog ambijenta i eksterne pozicije zemlje, projektovana su kretanja osnovnih makroekonomskih agregata za naredni period. Stabilizacija javnih finansija, uz reformske zakone i strukturne reforme, neutrališe unutrašnje i spoljne neravnoteže, čineći privredu otpornijom na endogene i egzogene šokove. Incidentna kratkoročna usporavanja ne mogu ugroziti rastuću putanju trenda u narednom trogodišnjem periodu. Vlada će voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku sa ciljem očuvanja fiskalnih dostignuća. Mere umerene fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem privrede, kroz povećanje neoporezivog dela zarada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta, dok se kroz rast penzija i plata u delu javnog sektora jača kupovna moć domaćinstava i stimuliše unutrašnja tražnja. Stabilan priliv SDI uz podršku inovacionim aktivnostima još jedna je potpora održivom rastu, dok su reforma obrazovnog sistema, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno ravnopravno budzetiranje i podizanje minimalne cene rada samo neke od mera koje treba da obezbede inkluzivan i pravično distribuiran rast sa krajnjim efektom na smanjenje siromaštva.
Za 2018. godinu projektovan je realni rast privredne aktivnosti od 3,5%. Nosioci rasta u narednoj godini će biti sektori industrije i usluga, a očekuje se da će ova dva sektora kreirati dve trećine ukupnog rasta. Stabilno povećanje proizvodnje prerađivačke industrije, uz oporavak elektro-energetskog sektora, obezbediće rast ukupne industrije od oko 5,5%. Projektovan je rast uslužnog sektora od 2,2%. U prvih devet meseci 2017. godine sektor usluga stvorio je 2,0% više BDV u odnosu na isti period prethodne godine, a realno je očekivati njegovo ubrzanje inicirano povećanjem penzija i plata u javnom sektoru. Vraćanje poljoprivredne proizvodnje na prosečan višegodišnji nivo obezbediće stopu rasta poljoprivrede od oko 9,0%, dok će kod građevinarstva započeti projekti ubrzati aktivnost. Posmatrano sa rashodne strane BDP najznačajniji izvor rasta biće privatna potrošnja, što je očekivano budući da je to dominantna komponenta rashodne strane BDP, a koja će biti stimulisana merama fiskalne relaksacije. Projektovan je rast privatne potrošnje od 2,7%, čime će njen doprinos ukupnom rastu iznositi 2,0 p.p. Zasnovan je na zdravim izvorima, niži je od realnog rasta BDP i neće generisati unutrašnje i spoljne neravnoteže. Ono što je u dugoročnom smislu važnije jeste uloga investicija kao drugog dominantnog izvora rasta. U 2018. godini očekuje se ubrzanje investicione aktivnosti i njihov realan rast od 5,1%, čime će dati doprinos ukupnom rastu privrede od 1,0 p.p. Izvoz stabilno raste, diverzifikovan je i ne postoje rizici njegovog usporavanja u srednjem roku. Očekuje se povećanje izvoza za 8,8% i rast uvoza za 7,0% čime će neto izvoz dati blago pozitivan doprinos privrednom rastu. Ovakva kretanja, uz bolje odnose razmene rezultiraće poboljšanjem salda tekućeg računa čije će se učešće u BDP smanjiti na 4,2%.
Uzimajući u obzir očekivani nastavak rasta BDP i investicija, kao i dosadašnja kretanja na tržištu rada, u 2018. godini očekuje se dalji rast zaposlenosti, dok će zarade pratiti dinamiku produktivnosti rada, uz brži rast zarada u privatnom u odnosu na javni sektor. Očekuje se da će ukupna zaposlenost nastaviti rast i u 2018. godini, vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru. Zahvaljujući unapređenoj regulativi o radnim odnosima otklonjene su strukturne prepreke zapošljavanju, povećana je fleksibilnost na tržištu rada i stvorene osnove za smanjenje rada u sivoj zoni, što će uticati na nastavak pozitivnih trendova.
Projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem i međunarodnom okruženju. Procenjuje se da će se inflacija u srednjem roku kretati u okviru granica cilja NBS (3 ± 1,5%), ali na nešto nižem nivou nego u 2017. godini. U 2018. godini inflaciju će usporavati visoka baza cene naftnih derivata, kao i izlazak jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz međugodišnjeg obračuna. Pored toga, na usporavanje inflacije uticaće i stabilnost deviznog kursa. Inflatorni pritisci dolaziće od postepenog rasta svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i od veće agregatne tražnje.
Osnovne makroekonomske pretpostavke
Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno
2017
2018
Stopa realnog rasta BDP
2,0
3,5
BDP u tekućim tržišnim cenama (u mlrd RSD)
4469
4755
Izvori rasta: procentne promene u stalnim cenama
Lična potrošnja
1,8
2,7
Državna potrošnja
1,4
2,2
Investicije u fiksni kapital
4,3
5,1
Izvoz roba i usluga
10,0
8,8
Uvoz roba i usluga
8,6
7,0
Doprinos rastu BDP, p.p.
Domaća tražnja
2,4
3,4
Investiciona potrošnja
0,8
1,0
Lična potrošnja
1,3
2,0
Državna potrošnja
0,3
0,4
Spoljno-trgovinski bilans roba i usluga
-0,4
0,1
Kretanje cena
Potrošačke cene(godišnji prosek)
3,1
2,7
Potrošačke cene(kraj perioda)
3,0
3,0
Deflator BDP
2,8
2,8
Kretanja u spoljnom sektoru (%BDP)
Spoljnotrgovinski bilans roba
-9,8
-9,3
Spoljnotrgovinski bilans usluga
2,3
2,6
Saldo tekućeg računa
-4,6
-4,2
Direktne investicije – neto
5,8
5,1
Javne finansije
Fiskalni rezultat opšte države (% BDP)
0,7
-0,7
Izvor: Ministarstvo finansija
3. Obrazloženje prihoda i primanja budzeta
Prihodi i primanja budzeta za 2018. godinu utvrđena su u sledećim iznosima:
Prihodi i primanja budzeta Republike Srbije za 2018. godinu LINK Excel.Sheet.12 „C:Usersognjen.jancicDesktopDropboxMakro sektorFiskalBudzeti obrazlozenja i excel fajloviBudzet 2017 obrazlozenjaBudzet 2017 prihodi draft.xlsx“ „Tabela 1!R3C2:R35C4“ a f 4 h * MERGEFORMAT
Ekonomska klasifikacija
Iznos u dinarima
UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA
1.178.531.646.000
1. Poreski prihodi
71
988.600.000.000
1.1. Porez na dohodak građana
7111
56.700.000.000
1.2. Porez na dobit pravnih lica
7112
88.000.000.000
1.3. Porez na dodatu vrednost
7141
503.400.000.000
– Porez na dodatu vrednost u zemlji
75.500.000.000
– Porez na dodatu vrednost iz uvoza
425.000.000.000
– Drugi porezi na dobra i usluge
2.900.000.000
1.4. Akcize
717
286.300.000.000
– Akcize na derivate nafte
153.200.000.000
– Akcize na duvanske prerađevine
100.200.000.000
– Akciza na električnu energiju
17.000.000.000
– Ostale akcize
15.900.000.000
1.5. Carine
715
42.900.000.000
1.6. Ostali poreski prihodi
7145
11.300.000.000
2. Neporeski prihodi
175.715.580.000
Redovni neporeski prihodi
80.500.000.000
– Prihodi od imovine
741
13.600.000.000
– Takse
742
13.600.000.000
– Prihodi od prodaje dobara i usluga
742
25.100.000.000
– Novčane kazne
743
7.000.000.000
– Ostali redovni neporeski prihodi
714,745
16.200.000.000
– Primanja od prodaje nefinansijske imovine
8
5.000.000.000
Vanredni neporeski prihodi
42.000.000.000
– Dobit javnih agencija
741
1.600.000.000
– Deo dobiti javnih preduzeća i dividende budzeta
741, 745
15.500.000.000
– Ostali vanredni prihodi
745
4.000.000.000
– Prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru
745
20.900.000.000
Neporeski prihodi indirektnih korisnika
53.215.580.000
– Transferi između budzetskih korisnika na različitom nivou vlasti
733
23.413.983.000
– Prihodi od prodaje dobara i usluga
742
29.801.597.000
3. Donacije
731,732
14.216.066.000
Budzetom Republike Srbije za 2018. godinu, previđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.178,5 mlrd dinara, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na iznos predviđen revidiranom procenom za 2017. godinu.
Projekcija prihoda u 2018. godini sačinjena je na bazi:
ostvarenih prihoda budzeta Republike Srbije u periodu januar – septembar 2017. godine i očekivanih prihoda budzeta do kraja 2017. godine;
projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada u 2018. godini;
procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i strukturnih mera.
Projekcija prihoda, kako opšte države, tako i republičkog budzeta usaglašena je sa misijom MMF, u okviru osme revizije aranžmana iz predostrožnosti. Planirani poreski prihodi iznose 988,6 mlrd dinara ili 84,9%, dok neporeski prihodi iznose 175,7 mlrd dinara ili 14,9% ukupnih prihoda budzeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 14,2 mlrd dinara što čini 1,2% ukupnih prihoda. U odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2017. godinu, ukupni prihodi za 2018. godinu su veći za 22,3 mlrd dinara ili 1,9%, pri čemu su poreski prihodi povećani za 20,8 mlrd dinara ili za 2,1%, a neporeski prihodi su niži za 5,7 mlrd dinara ili za 3,1%. Pojedinačno, na strani poreskih prihoda, većina kategorija beleži umereni rast, osim poreza na dobit. Dinamičniji rast beleži prihod od carina koje prate projektovani rast uvoza u narednoj godini. Neporeski prihodi su umanjeni za ostvarenje dela jednokratnih prihoda s obzirom na neizvesnost njihove uplate u 2018. godini.
Prihodi i primanja budzeta (u mlrd dinara)
LINK Excel.Sheet.12 „C:Usersognjen.jancicDesktopDropboxMakro sektorFiskalBudzeti obrazlozenja i excel fajloviBudzet 2017 obrazlozenjaBudzet 2017 prihodi draft.xlsx“ tabela!R4C1:R14C6 a f 4 h * MERGEFORMAT
Prihodi budzeta
Procena za 2017
Budzet 2018
Indeks nominalnog rasta/pada
Struktura prihoda 2017, u %
Struktura prihoda budzet 2018, u %
Ukupno
1.156,2
1.178,5
101,9
100,0
100,0
Poreski prihodi
967,8
988,6
102,1
83,7
83,9
Porez na dohodak građana
55,6
56,7
101,9
4,8
4,8
Porez na dobit pravnih lica
102,0
88,0
86,3
8,8
7,5
Porez na dodatu vrednost
480,0
503,4
104,9
41,5
42,7
Akcize
279,5
286,3
102,4
24,2
24,3
Carine
39,7
42,9
108,0
3,4
3,6
Ostali poreski prihodi
11,0
11,3
103,2
0,9
1,0
Neporeski prihodi
181,4
175,7
96,9
15,7
14,9
Donacije
7,0
14,2
203,1
0,6
1,2
U 2017. godini završava se trogodišnji aranžman sa MMF. Postignuti rezultati u sprovođenju programa su impresivni. Prvobitni cilj potrebnog strukturnog prilagođavanja fiskalnog rezultata od 4% BDP je značajno premašen. U prethodne tri godine ostvareno je trajno poboljšanje rezultata od oko 6% BDP. Javni dug je od 2016. godine na silaznoj putanji, što je postignuto godinu dana ranije nego što je predviđeno programom. Usled znatno boljih rezultata na planu ostvarenja fiskalnog rezultata u proteklom periodu stvoren je određeni fiskalni prostor koji omogućava dodatnu relaksaciju donetih mera i ograničeno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija u 2018. godini. Predviđeno povećanje zarada i penzija u javnom sektoru neće ugroziti stabilnost javnih finansija s obzirom da je u sledećoj godini planiran deficit opšte države od 0,7% BDP.
Ostvareni fiskalni rezultati na nivou opšte države u 2017. godini.
Fiskalni suficit opšte države u 2017. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće 0,7% BDP i biće za 2,4% BDP bolji od planiranog. Prvi put od 2005. godine istovremeno biće ostvaren i ukupan i primarni fiskalni suficit, koji će iznositi 3,4% BDP. Usled mogućeg nižeg izvršenja na određenim kategorijama rashoda od maksimalno utvrđenih, kao i mogućeg boljeg ostvarenja prihoda postoji mogućnost da fiskalni rezultat u 2017. godini bude povoljniji od planiranog ovim okvirom.
Tokom 2017. godine nisu sprovođene dodatne mere konsolidacije na prihodnoj strani dok je na strani rashoda došlo do određene relaksacije koja nije ugrozila nivo strukturnog prilagođavanja. Procenjeno strukturno primarno prilagođavanje u 2017. godini iznosiće 1,6% BDP. Ukupno strukturno prilagođavanje od 6% tokom tri godine sprovođenja programa fiskalne konsolidacije znatno je više od cilja predviđenog aranžmanom sa MMF koji iznosi 4,1% BDP prilagođavanja u istom periodu.
U 2017. godini je ostvarena značajna redukcija učešća javnog u BDP. Na kraju 2017. godine predviđeno je da učešće nivoa javnog duga dostigne 63,7% BDP naspram 73% BDP na kraju prethodne godine. Predviđeni ukupni i primarni suficit u 2017. godini su najznačajniji faktori koji utiču na ubrzanu opadajuću putanju učešća duga u BDP. Povoljna kretanja na međunarodnom deviznom tržištu uticala su na nižu vrednost dinarski izraženog iznosa javnog duga u 2017. godini.
Revidirana projekcija prihoda za 2017. godinu i po visini i po strukturi pruža osnovu za projekciju prihoda u narednoj godini. U 2018. godini, izuzev povećanja neoporezivog cenzusa, i redovnog akciznog usklađivanja nisu predviđene promene u visini ostalih poreskih stopa. Stabilnost poreskog sistema je bitan faktor, jer je uvek potrebno određeno vreme da nove stope počnu da deluju punim intenzitetom i da subjekti poreskog sistema prilagode svoje ponašanje. Očekivano ostvarenje prihoda do kraja 2017. godine, kod određenih kategorija prihoda, prevazilazi iznose planirane originalnim budzetom iz više razloga:
Takozvani bazni efekat – bolje ostvarenje prihoda u poslednja tri meseca 2016. godine, koja je služila kao baza za projekciju prihoda u 2017. godini.
Delovanje makroekonomskog okruženja. Iako je stopa realnog rasta niža od projektovane, pojedine komponente BDP su pozitivno delovale na prihode. Veći rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru odrazio se na kretanje naplate socijalnih doprinosa i poreza na dohodak. Veći deo ovih prihoda nije deo prihodne strane republičkog budzeta, ali izuzetno snažno utiče na njegovu rashodnu stranu i ukupnu visinu deficita. Rast privatne potrošnje pozitivno se odrazio na PDV i akcize.
Značajno bolja naplata poreza na dobit. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2016. godini iznosila je 534,4 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2015. godinu za 17,5%. Uplata poreza na dobit u junu 2017. godine, nakon konačnog obračuna poreske obaveze po ovom osnovu, ukazala je na to da će godišnji prihod znatno premašiti planirane, kao i naplatu u prethodnoj godini. Jedan deo prihoda po osnovu poreza na dobit, međutim, rezultat je primene računovodstvenih propisa i nije vezan za profitabilnost. Projekcija prihoda od poreza na dobit za 2018. godinu urađena je uzimajući u obzir tu činjenicu.
Nastavak rada na suzbijanju sive ekonomije, u oblasti akciznih proizvoda, naplate PDV i poreza na zarade, takođe pozitivno doprinosi prihodima, mada je teško pouzdano razgraničiti efekte stvarnog rasta potrošnje (uticaj cenovne elastičnosti i efekat privrednog rasta) od onih koji su posledica promena u obimu sive ekonomije.
Znatno bolje ostvarenje vanrednih neporeskih prihoda koji su delom planirani (prihoda po osnovu dobiti i dividendi javnih preduzeća) ili nisu bili planirani u budzetu za 2017. godini (dobit Narodne banke Srbije i Elektroprivrede Srbije, veća od očekivanih primanja po osnovu naplaćenih potraživanja AOD-a, emisione premije itd.).
Na osnovu kretanja prihoda u 2017. godini očekuje se nastavak pozitivnih trendova u kretanju naplate tokom naredne budzetske godine. Bitan aspekt procesa projektovanja prihoda za 2018. godinu je ocena kvaliteta i održivost stepena naplate, kao i uzimanje u obzir samo strukturnih oblika pojedinih kategorija prihoda. Povoljan makroekonomski okvir u 2018. godini pozitivno će doprineti naplati prihoda, pre svega kroz realni rast BDP i kretanje privatne potrošnje. Kretanje zarada u javnom sektoru i penzija, kao i povećanje minimalne zarade imaće pozitivan uticaj na nivo prihoda budzeta, dok će povećanje neoporezivog cenzusa delovati umereno negativno. Faktori koji su uzeti u obzir prilikom projekcije prihoda u 2018. godini:
povećanje neoporezivog cenzusa i povećanje minimalne zarade
kretanje zarada u javnom sektoru direktno utiče na kretanje nivoa direktnih poreza kao što su porez na zarade, ali i socijalnih doprinosa koji, iako nisu deo prihoda budzeta Republike, u značajnoj meri deluju na rashodnu stranu budzeta putem datih transfera. Sa druge strane putem povećanja raspoloživog dohotka ova dodatna sredstva utiču na kretanje dela naplate indirektnih poreza;
kretanje zarada u delovima javnog sektora koji se ne finansiraju direktno iz budzeta Republike (lokalni nivo vlasti i javna preduzeća) utiče na prihodu stranu tako što će predviđena ušteda i dalje biti prikazana na prihodnoj strani kao deo neporeskih prihoda;
projektovani nivo inflacije zajedno sa kretanjem realnog nivoa privatne potrošnje, dovodi do toga da nominalni nivo potrošnje, kao opredeljujući faktor naplate indirektnih poreza, u 2018. godini ima solidan rast;
pretpostavka je da je potrošnja akciznih proizvoda dohodovno neelastična i da je kretanje potrošnje u određenoj meri autonomno od opšteg nivoa potrošnje. Sa druge strane kretanje cena ovih proizvoda direktno i u velikoj meri deluje na obim sivog tržišta.
kretanje profitabilnosti nekih delova javnog sektora opredeljuje uplatu dobiti javnih preduzeća u narednom periodu. Pri projekciji ukupnog nivoa ovih prihoda pošlo se od principa opreznosti i stanovišta da je u projekciju prihoda po ovom osnovu potrebno uključiti samo strukturni i trajni deo ovih prihoda.
Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 56,7 mlrd dinara i raste 1,9% u odnosu na procenjeni iznos u 2017. godini. Učešće poreza na dohodak u 2018. godini iznosi 4,8% u ukupnim budzetskim prihodima i blago raste u odnosu na prethodnu godinu. Rast u ovom iznosu projektovan je u skladu sa izmenama neoporezivog cenzusa i minimalne zarade, politike zarada u javnom sektoru i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa rastom privredne aktivnosti. Porez na zarade projektovan je u iznosu od 29,9 mlrd dinara. Procena je da će negativni efekat podizanja neoporezivog cenzusa biti 1,9 mlrd dinara na prihode od poreza na zarade budzeta Republike, a povećanje minimalne zarade će doneti efekat od svega 0,3 mlrd dinara.
Drugi deo ukupnih poreza na dohodak čine ostali oblici kao što su porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, a od 2014. godine i porez na prihode od zakupa nepokretnosti. Prihodi od dividendi i ostalih oblika poreza na dohodak generalno prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti i zarada, ali su i pod značajnim uticajem poslovnih odluka kompanija u vezi politike dividendi i investicija. U 2018. godini planiran je umeren rast ove grupe poreza, pri čemu zbog heterogenosti unutar ove kategorije, uvek postoji određeni nivo rizika u naplati ovog prihoda. Usled male ukupne vrednosti ovih oblika potencijalni rizik je veoma nizak.
Porez na dobit pravnih lica projektovan je u iznosu od 88,0 mlrd dinara što je manje u odnosu na iznos predviđen u 2017. godini, s obzirom na specifičnost ostvarenog rezultata u tekućoj godini.
Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika (ali u svrhu projekcije svakako koristan). Veoma značajan faktor profitabilnosti je i kretanje deviznog kursa, koji može u određenoj meri da naruši vezu između naplate ovog poreskog oblika i ukupne ekonomske aktivnosti. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, najčešća praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena osim u slučaju znatnijih promena u stopama realnog rasta. Pri tome se prihvata određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Pri projekciji treba uzeti u obzir da se u prvoj polovini tekuće godine iznosi uplaćuju akontaciono, u zavisnosti od konačnog obračuna podnetog u junu prethodne godine. Na taj način je dodatno narušena čvrsta veza između uplate poreza u posmatranoj godini i kretanja drugih ekonomskih pokazatelja.
Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2016. godini iznosila je 534,4 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2015. godinu za 17,5%. Ovakav rast bruto dobiti u 2016. godini je bio glavni nosilac snažnog rasta prihoda po osnovu poreza na dobit tokom 2017. godine. Jedan deo prihoda u 2017. godini, međutim, je rezultat primene računovodstvenih propisa koji regulišu tretman povećanja (upisa) vrednosti imovine u poslovnim knjigama. Ovaj deo naplaćenog poreza se može smatrati jednokratnim prilivom, jer je računovodstvenog karaktera, a ne posledica rasta stvarne profitabilnosti. Pošto se naredne godine ne može sa sigurnošću očekivati ponavljanje istog rezultata, projektovan je prihod niži od ovogodišnjeg. Osim toga, moguće je da po osnovu manje dobiti dođe do korišćenja poreskog kredita ili povraćaja što bi dodatno umanjilo prihod. Iz ovih razloga procena prihoda po osnovu poreza na dobit u sledećoj godini je napravljena oprezno i konzervativno, te je projektovani prihod u sledećoj godini niži od ostvarenog u 2017. godini U ukupnim prihodima budzeta ovaj poreski oblik čini 7,5%.
Porez na dodatu vrednost projektovan je u visini od 503,4 mlrd dinara što predstavlja nominalno povećanje od 4,9% u odnosu na iznos predviđen aktuelnom procenom za 2017. godinu. Domaća komponenta procenjena je u iznosu 78,4 mlrd dinara i čini 15,6% ukupnog PDV, dok je PDV iz uvoza projektovan u iznosu od 425,0 mlrd dinara ili 84,4% ukupnog PDV. Ovako izražena domaća komponenta ne može se koristiti za sagledavanje nivoa potrošnje robe i usluga domaćeg porekla. Ogroman uticaj na kretanje neto domaćeg PDV imaju PDV povraćaji koji se iz tehničkog razloga isplaćuju sa domaće pozicije, bez obzira na razlog njihovog nastanka (investiciona potrošnja, spoljna trgovina, dinamike nabavke i prodaje itd.). Učešće PDV u strukturi ukupnih prihoda, u 2018. godini, umereno raste i iznosi 42,7%.
Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od nivoa kreditne aktivnosti banaka. Naplata u 2017. biće veća nego što je prvobitno planirano iz nekoliko razloga. Dosta povoljnija kretanja na tržištu rada u vidu ukupnog rasta zarada i zaposlenosti, dovela su do snažnijeg rasta raspoloživog dohotka. Kao osnovi pokretač naplate PDV, rast raspoloživog dohotka doveo je do većeg rasta bruto naplate PDV. Pre svega, zabeležen je napredak u domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate. Bruto naplata PDV, sa druge strane raste brže od rasta raspoloživog dohotka što se objašnjava dobrim rezultatom u borbi protiv sive ekonomije i većim stepenom naplate, ali i uvećanjem obima spoljnotrgovinske aktivnosti. Sa druge strane, rast potrošnje akciznih proizvoda (pre svega naftnih derivata) obezbedili su dodatni rast prihoda po osnovu PDV. Na kraju, iznos isplaćenih povraćaja PDV je bio manji od očekivanog, pre svega kao rezultat temeljnih kontrola. Za 2018. godinu predviđen je solidan nominalni rast privatne potrošnje. Relaksacija fiskalne politike u domenu zarada u javnom sektoru i penzija doprineće rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Nominalni rast zarada u privatnom i javnom sektoru i zaposlenosti u privatnom sektoru, usled predviđenog ubrzanja privredne aktivnosti, viši nivo izdvajanja kroz različite oblike socijalne zaštite na nivou opšte države, kretanje doznaka i kreditne aktivnosti za krajnji rezultat imaju nominalni rast privatne potrošnje u narednoj godini.
Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su prisutni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednoj godini, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno dati u projektovanim vrednostima usled opreznosti. Projektovan rast izvoza u narednoj godini dovodi i do rasta povraćaja PDV, i ukoliko u narednoj godini dođe do većeg porasta izvozne tražnje to može uticati na ukupan nivo naplaćenog PDV. Rizici za ostvarenje projekcije PDV u 2018. godini se odnose na kretanje zarada u privatnom sektoru, opšti rast privrede, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnosti u njenom smanjenju.
Prihodi od akciza projektovani su ukupnom iznosu od 286,3 mlrd dinara pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 153,2 mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode 100,1 mlrd dinara i na ostale akcize (uključujući i akcizu na električnu energiju) 32,9 mlrd dinara. Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 24,3%. Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike, očekivane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol, kafa i električna energija) i redovnog usklađivanja nominalnog iznosa akciza na pojedinačne proizvode. Za 2018. godinu prihodi od akciza na duvan projektovani su u skladu sa akcionim planom povećanja i usklađivanja akciznog opterećenja. U 2018. godini za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen je „prirodniˮ pad potrošnje duvanskih proizvoda od oko 3%. Ukoliko dođe do nastavka poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i smanjenja sive ekonomije postoji određeni pozitivni rizik u pogledu naplate ovog oblika prihoda. Isti pozitivan rizik se javlja i usled moguće bolje realizacije na kraju 2017. godine.
U tekućoj godini ostvareni su rezultati u naplati akciza na naftne derivate koji su bolji od inicijalno projektovanih, čemu su doprineli kretanje nivoa cena naftnih derivata i blagi porast potrošnje. U sledećoj godini, usled opreznosti, nije pretpostavljen rast potrošnje naftnih derivata, već su za projekciju korišćeni očekivani iznosi potrošnje u 2017. godini. I u ovom slučaju postoji određeni pozitivni rizik po pitanju naplate prihoda ukoliko se nastavi trend rasta tržišta naftnih derivata. Procenjeni ukupan iznos prihoda od akciza na naftne derivate u 2018. godini čini 53,5% ukupnih akciza, odnosno 13,0% ukupnih prihoda.
Prihodi od akciza na alkoholna pića i kafu su projektovani u skladu sa aktuelnom strukturom i obimom potrošnje s tim što su trenutni nominalni iznosi akciza usklađeni sa očekivanom inflacijom u 2017. godini. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na vrednosno izraženu potrošnju električne energije. Za 2017. godinu prihod od ove kategorije akciza planiran je u iznosu od 17,0 mlrd dinara uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i predviđenu dinamiku cena.
Prihodi od carina u 2018. godini projektovani su u iznosu od 42,9 mlrd. Glavne determinante za projekciju prihoda od carina su kretanje uvoza, promene u strukturi uvoza i devizni kurs. U periodu od 2009. do 2014. godine prihodi od carina su se nominalno smanjivali svake godine, usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, kao i postepenog smanjivanja i ukidanja pojedinih carinskih stopa. Od 2015. godini se beleži nominalni rast prihoda od carina, u skladu sa kretanjem nivoa i strukture uvoza. Može se pretpostaviti da je i dalje prisutna promena u samoj strukturi i poreklu uvezene robe sa područja sa manjim carinskim opterećenjem. Tokom 2017. godine u velikoj meri je došlo do rasta uvoza robe na koju se ne naplaćuju carinske dažbine pa je stoga odstupanje od ukupne stopa rasta uvoza i stope rasta PDV znatno veće. Prihodi od carina u 2018. godini projektovani su u skladu sa projekcijom rasta uvoza, i čine 3,6% ukupnih prihoda.
Ostali poreski prihodi projektovani su iznosu 11,3 mlrd dinara što je više za 0,3 mlrd dinara u odnosu na očekivani prihod u 2017. godini. Ovu grupu čine porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara. U odnosu na ukupne prihode ova grupa poreza je zanemarljivo mala – iznosi 1,0% ukupnih prihoda. Nivo ovih prihoda je relativno stabilan i reakcije na kretanje ekonomske aktivnosti nisu u većoj meri izražene. Ova grupa poreskih prihoda mnogo je važnija na nivou lokalne samouprave (porez na imovinu), dok je na nivou republičkog budzeta najveći deo ovog prihoda porez na registraciju vozila.
Neporeski prihodi procenjeni su u iznosu od 175,7 mlrd dinara, uključujući i prihode indirektnih budzetskih korisnika, što predstavlja smanjenje od 3,1% u odnosu na procenjeni iznos za 2017. godinu. Učešće ove kategorije u ukupnim prihodima, u 2018. godini, opada i iznosi 14,9%. Razlozi za pad projektovanog iznosa u odnosu na 2017. godinu su isključenje iz 2017. godine (bazne) svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, što se ponajviše odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Neporeski prihodi su vrlo heterogena kategorija sa različitim kretanjima po pojedinim oblicima. Pojedini neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom, dok deo čine jednokratne uplate u budzet (vanredni neporeski prihodi), itd. Redovni neporeski prihodi su različite takse, naknade, kazne, prihodi organa i organizacija i svi ostali prihodi koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budzeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd. Od 2014. značajna stavka vanrednih prihoda je prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru (koji po ovom osnovu uplaćuju javna preduzeća i lokalne samouprave), koja se značajnije povećala u 2015. godini usled drugačijeg obračuna i obuhvata zarada i zaposlenih.
Redovni neporeski prihodi u 2018. godini su, prema projekciji, nešto veći u odnosu na procenjeni iznos za 2017. godinu i iznose 80,5 mlrd dinara. Glavni razlog za relativno mali rast redovnih neporeskih prihoda je niska i stabilna inflacija na kraju 2017. godine i tokom 2018. godine, koje služe kao mere indeksacije pojedinih kategorija. Kod najvećeg broja stavki ostvarenje u tekućoj godini će biti na nivou koji je predviđen budzetom za 2017. godinu. Pri projekciji za 2018. godinu pojedinačne kategorije ove grupe prihoda indeksirane su inflacijom iz 2017. ili 2018. godine, u zavisnosti od karaktera samog prihoda. Počevši od 2015. godine u okviru ove grupe neporeskih prihoda nalazi se naknada za obavezne rezerve nafte, koja se plaća po litru naftnih derivata, a usklađuje se po istom principu kao i visina akcize na naftne derivate.
Pri projekciji vanrednih neporeskih prihoda beleži se značajnije smanjenje procene u odnosu na očekivani iznos u 2017. godini. Razlog je što se pri proceni stavki ovih prihoda kao što su dividende i uplata dobiti javnih preduzeća i agencija polazi od njihovog strukturnog nivoa, odnosno nivoa koji se u poslednjih nekoliko godina pokazao kao stabilan. Za 2018. godinu predviđen je nivo u visini od 17,1 mlrd dinara. Ovaj princip ne prejudicira da do većih uplata po tom osnovu neće doći, niti ograničava moguće uplate od strane subjekata koji tu obavezu imaju. Planiranje fiskalnog okvira, u sklopu sprovođenja aranžmana sa MMF, sprovodi se u srednjoročnom periodu i od velike je važnosti sagledavanje strukturnog aspekta prihoda i rashoda sa ciljem preciznog utvrđivanja fiskalne pozicije zemlje u celom periodu. U te svrhe, iz projekcije prihoda isključen je deo prihoda po osnovu potraživanja Agencije za osiguranje depozita ostvaren u 2017. godini, kao i premije po osnovu ponovnog otvaranja emisije hartija od vrednosti. Sredstva po osnovu prihoda od smanjenja zarada u delu javnog sektora predviđena su i u 2018. godini, a planirana izmena u politici zarada ne bi trebalo značajnije da utiče na visinu ovog prihoda. Procenjeno je da će po ovom osnovu biti prikupljeno 20,9 mlrd dinara.
Procenjeni iznos prihoda indirektnih budzetskih korisnika (škole, fakulteti, centri za socijalni rad, ustanove kulture itd.) iznosi 53,2 mlrd dinara i povećan je u odnosu na iznos iz 2017. godine za 10,5 mlrd dinara.
Očekivani prihod po osnovu donacija iznosi 14,2 mlrd dinara i u odnosu na procenjen iznos za 2017. godinu povećan je za 7,2 mlrd dinara. Učešće ovog oblika prihoda u ukupnim prihodima budzeta za 2018. godinu iznosi 1,2%.
Obrazloženje ukupnih rashoda i izdataka budzeta
Cilj fiskalne konsolidacije u narednom periodu je snižavanje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga i uspostavljanje trenda njegovog opadanja.
Prilikom planiranja rashoda i izdataka za svakog budzetskog korisnika, pošlo se od važeće organizacione i funkcionalne strukture, kao i nadležnosti korisnika prema Zakonu o ministarstvima.
Ograničenjima rashoda obuhvaćeni su rashodi i izdaci korisnika koji se finansiraju iz budzetskih prihoda, domaćeg i stranog projektnog zaduživanja.
Rashodi i izdaci prikazani po bruto principu obuhvataju pored rashoda i izdataka koji se finansiraju iz opštih prihoda budzeta i one rashode i izdatke koje korisnici budzetskih sredstava finansiraju iz donacija, domaćih i međunarodnih kredita, kao i prihoda koje korisnici ostvare prodajom dobara i usluga u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu i drugih izvora finansiranja.
Tabela 4: Rashodi i izdaci budzeta (u mlrd dinara)
Rashodi budzeta
Budzet 2017
Budzet 2018
Indeks
Struktura rashoda budzet 2017, u %
Struktura rashoda budzet 2018, u %
UKUPNI IZDACI
1.161,98
1.206,85
1,04
100,00%
100,00%
1.Tekući rashodi
1.028,99
1.052,02
1,02
88,55%
87,17%
Rashodi za zaposlene
253,66
272,31
1,07
21,83%
22,56%
Rashodi za korišćenje usluga i roba
105,87
119,67
1,13
9,11%
9,92%
Rashodi po osnovu otplate kamata
133,97
117,82
0,88
11,53%
9,76%
Subvencije
84,41
87,63
1,04
7,26%
7,26%
Donacije stranim vladama
0,03
0,01
0,53
0,00%
0,00%
Dotacije međunarodnim organizacijama
3,37
4,03
1,20
0,29%
0,33%
Transferi ostalim nivoima vlasti
73,44
79,52
1,08
6,32%
6,59%
Transferi organizacijama za obavezno socijalno osiguranje
232,96
222,15
0,95
20,05%
18,41%
Socijalna zaštita iz budzeta
115,57
114,94
0,99
9,95%
9,52%
Ostale dotacije i transferi
4,00
4,15
1,04
0,34%
0,34%
Ostali tekući rashodi
21,70
29,79
1,37
1,87%
2,47%
Kapitalni izdaci
94,21
128,23
1,36
8,11%
10,63%
Izdaci za otplatu glavnice (u cilju sprovođenja javnih politika)
34,80
20,95
0,60
2,99%
1,74%
Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika)
3,99
5,65
1,42
0,34%
0,47%
Transferi ostalim nivoima vlasti planirani su u ukupnom iznosu od 72,9 mlrd. dinara.
Transferi Autonomnoj pokrajini Vojvodini – Sredstva za pokriće izdataka budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine obezbediće se iz dela prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade, u visini od 18% iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, iz dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, u visini od 42,7% iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i transferima iz budzeta Republike Srbije, i to:
– transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine;
– namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u skladu sa ovim zakonom;
– namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave;
– namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada.
U narednoj tabeli su prikazana sredstva koja se iz budzeta Republike Srbije usmeravaju budzetu Autonomne pokrajine Vojvodine (transferi za poverene poslove, namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine i dr.), kao i sredstva namenjena za kapitalne izdatke:
u dinarima
Red. broj
Ogran/organizacija
funkcija
zakonski osnov
konto
izvor
2018. god.
TRANSFERI IZ BUDžETA REPUBLIKE
1
Ministarstvo finansija
180
Zakon o finansiranju lokalne samouprave (nenamenski transfer JLS sa teritorije APV)
463
01
7.705.553.738
2
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
450
Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina
463
01
12.000.000
3
450
Realizacija projekta između Minista
rstvo građevina
rstva, saobraćaja i infrastrukture i APV
463
01
268.000.000
4
450
Izgradnja Žeželjovog mosta
463
01
790.000.000
5
Ministarstvo kulture i informisanja
820
Radio-televizija Vojvodine
463
10
902.900.000
6
Zaključak 05 Broj: 69-12771/2016 o proglašenju projekta pod nazivom Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture kulturnim projektom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
463
01
161.546.000
7
Sporazum između savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti kulture i prosvete (Sl.list SRJ-međunarodni ugovori, broj 12/02) i Protokol o povraćaju kulturnih dobara iz Republike Srbije u Republiku Hrvatsku broj: 06-00-208/2010-03 od 21.03.2012. godine
463
01
2.000.000
8
Zakon o kulturi, Zakon o kulturnim dobrima
463
01
60.000.000
9
Nastavak realizacije projekta adaptacije, rekonstrukci
je i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici
463
01
166.900.000
10
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
910
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (osnovno obrazovanje-plate)
463
01
16.897.891.000
11
910
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pripremni predškolski program)
463
01
597.336.000
12
920
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, (srednje obrazovanje-plate)
463
01
7.648.444.000
13
960
Zakon o učeničkom i studenskom standardu, (učenički standard)
463
01
245.000.000
14
960
Zakon o učeničkom i studentskom standardu (studentski standard)
463
01
296.846.000
15
940
Zakon o visokom obrazovanju (visoko obrazovanje)
463
01
5.879.767.000
16
910
Otpremnine za odlazak u penziju zaposlenih u osnovnim školama
463
01
69.000.000
17
920
Otpremnine za odlazak u penziju zaposlenih u srednjim školama
463
01
33.000.000
18
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
410
Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV
463
01
2.310.000
19
460
Zakon o elektro
nskim komunikacijama
463
01
900.000
20
Komesarijat za izbeglice i migracije
70
Zakon o izbeglicama, Zakon o upravljanju migracijama, Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL
463
01
130.000.000
21
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
70
Zakon o socijalnoj zaštiti
463
01
191.513.200
22
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
420
Sporazum čiji je predmet operativno preuzimanje poverenih nadležnosti shodno Zakonu o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine
463
01
20.000.000
23
Ministarstvo zaštite životne sredine
560
Zakon o upravljanju otpadom
463
01
20.432.000
I
SVEGA (od 1 do 23)
42.101.338.938
SREDSTVA BUDžETA RS KOJA SE USMERAVAJU NA TERITORIJU APV
24
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
451
Brza saobraćajnica Ib reda Novi Sad-Ruma
511
01
50.000.000
25
Projekat mađarsko – srpske železnice
511
01, 11
8.000.000.000
26
Izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75, deonica: GP Kelebija-petlja Subotica Jug
451
01
800.000.000
27
Ministarstvo kulture i informisanja
820
Podrška radu Matice Srpske
481
01
56.000.000
28
Ministarstvo pravde
330
Rešavanje smeštajno-tehničkih uslova pravosudnih organa u Pančevu
511
01
25.000.000
29
512
01
5.000.000
30
Ministarstvo privrede
410
Subvencije privatnim preduzećima za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava podsticaja
454
01
1.499.891.280
31
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija
340
Izgradnja novog zatvora u Pančevu
423
01, 11
16.466.000
32
424
01
50.000
33
426
11
60.000
34
482
01
440.000
35
511
01,06,11,15
1.147.416.000
36
512
01, 11
63.129.000
38
Radovi na izgradnji novog paviljona u KPZ Sremska Mitrovica
511
01
213.000.000
39
Uprava carina
110
Izgradnja graničnog prelaza Sot
511
01
125.000.000
40
110
Izgradnja graničnog prelaza Vatin
511
01
22.355.000
41
Uprava za agrarna plaćanja
420
Sredstva po osnovu subvencija za poljoprivredu
451
01
9.000.000.000
42
Republička direkcija za vode
630
Izgradnja sistema za navodnjavanje-prva faza
511
01, 11
260.859.000
43
Ministarstvo zdravlja
760
Rekonstrukci
ja Kliničkog centra Vovodine, Novi Sad
424
01
1.500.000
44
464
01,11
438.800.000
45
465
01
300.000
46
Adaptacija dva bunkera za smeštaj linearnih akceleratora u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici
511
11
62.500.000
47
Nabavka dva linearna akceleratora i jednog CT simulatora u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici
512
11
115.625.000
48
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
70
Zakon o socijalnoj zaštiti
511
01
157.000.000
49
70
Zakon o socijalnoj zaštiti
512
01
60.000.000
50
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
140
Izgradnja zgrade Instituta Biosens i nabavka opreme
511
11
432.000.000
51
Naučno-tehnološki park u Novom Sadu
511
01
200.000.000
52
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
473
Podrška radu „Park Palić” d.o.o.
451
01
10.000.000
53
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima
110
Program obnove i unapređenja objekata javne namene u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite
511
01
723.915.000
II
SVEGA (od 24 do 53)
23.486.306.280
UKUPNO (I+II)
65.587.645.218
Transferi ostalim nivoima vlasti (jedinicama lokalne samouprave)
U skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave utvrđen je godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji se raspoređuje jedinicama lokalne samouprave, u ukupnom iznosu od 33.307.366.000 dinara.
Rashodi za zaposlene
Plate zaposlenih koje se obezbeđuju u budzetu Republike Srbije regulisane su Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Zakonom o budzetskom sistemu i drugim posebnim zakonima.
Zakon o platama državnih službenika i nameštenika se ne odnosi na plate izabranih lica u Narodnoj skupštini (narodni poslanici) i Vladi, već se na njih primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Na obračun i isplatu plata zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativnoj agenciji, Ministarstvu odbrane, kao i za nosioce pravosudnih funkcija (sudije i tužioci) primenjuju se odredbe posebnih zakona.
Na plate zaposlenih koji rade na sprovođenju kontrole u Upravi carina, Poreskoj upravi i Upravi za sprečavanje pranja novca, pored Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, primenjuju se i posebni propisi (uredbe, pravilnici, odluke i dr.) kojima je regulisan njihov rad.
Masa plata, odnosno zarada, planirana je u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu, odnosno zabranom zapošljavanja, kao i na osnovu osnovica koje su utvrđene u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Prilikom planiranja sredstava za plate pošlo se od postojećeg broja zaposlenih, a ne od broja zaposlenih prema sistematizaciji radnih mesta.
U 2018. godini osnovica za obračun i isplatu plata sudija isplaćivaće se: 70% iz izvora 01 – Prihodi iz budzeta, a 30% iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima.
U 2018. godini planira se uvećanje plata:
1. za 10% kod sledećih budzetskih korisnika:
– Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo odbrane, Poreska uprava, Uprava carina, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija,
– u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda,
– u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim ustanovama i ustanovama kulture,
– kao i za državne službenike i nameštenike u sudovima i tužilaštvima koji su osnovani u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o javnom tužilaštvu, osim državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ostvaruju pravo na platu u dvostrukom iznosu.
2. za 5% kod sledećih budzetskih korisnika:
– Narodna skupština,
– Predsednik Republike,
– Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade,
– za sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca
– za državne službenike i nameštenike koji nisu obuhvaćeni tačkom 1,
– u visokoškolskim ustanovama, kao i istraživačima (osim istraživača koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti,
– kod ostalih javnih službi, izuzev kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Kao i u prethodnim godinama, i u budzetskoj 2018. godini, ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada, bonusa, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budzetskih sredstava Republike Srbije, budzeta lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji to pravo stiču u 2018. godini.
U 2018. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budzetskih sredstava nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa (isplate u jednakim mesečnim iznosima za sve zaposlene i sl).
U članu 28a stav 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da ako se ne postigne saglasnost na dostavljeni predlog budzeta Ustavnog suda, ministarstvo nadležno za poslove finansija konačan predlog budzeta Ustavnog suda bez izmena uključuje u nacrt zakona o budzetu Republike Srbije.
Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja utvrđene su ukupnom iznosu od 222.153,01 mil. dinara.
Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje planiran je transfer iz budzeta Republike u iznosu od 185.800 mil. dinara. Sa razdela Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama u skladu sa članom 29. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama planiran je transfer u iznosu od 260 mil. dinara. Transferi koji se izvršavaju preko razdela Ministarstva finansija u iznosu od 162.340 mil. dinara regulisani su članom 173. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je predviđeno da je Republika garant za obaveze Fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Transferima iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 23.200 mil. dinara, obezbeđuju se sredstva za isplatu ppava po posebnim propisima i sredstva za pokriće razlike između najnižeg iznosa penzije i iznosa penzije koja bi osiguraniku pripadala bez njegove primene.
Nacionalnoj službi za zapošljavanje planiran je transfer iz Budzetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom za mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, procenu radne sposobnosti, podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, subvenciju za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugo u iznosu od 550 mil. dinara.
Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika sa razdela Ministarstva odbrane planirana su sredstva u iznosu od 440 mil. dinara kao naknada dela troškova za stanovanje profesionalnim vojnim licima u penziji.
Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje planiran je transfer iz budzeta Republike u iznosu od 31.100 mil. dinara. Sa razdela Ministarstva zdravlja planiran je transfer u iznosu od 8.100 mil. dinara od čega je 3.500 mil. dinara za troškove zdravstvene zaštite licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, 1.500 mil. dinara za zdravstvenu zaštitu lica obolelih od retkih bolesti, 2.700 mil. dinara za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće i 400 mil. dinara usled očekivanog odliva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Sa razdela Ministarstva finansija planiran je transfer u iznosu od 23.000 mil. dinara od čega je za isplatu prava na zdravstvenu zaštitu planirano 22.700 mil. dinara i 300 mil. dinara po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje za određena preduzeća u procesu privatizacije.
Ostale dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznose 4.263,01 mil. dinara (rekonstrukcija, modernizacija, reorganizacija, unapređenje i dogradnja kliničkih centara, izgradnja i opremanje kao i nabavka medicinske opreme za potrebe zdravstvenih ustanova).
Naknade za socijalnu zaštitu iz budzeta
U okviru prava na dečiji dodatak kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, za njih se ovo pravo planira pod povoljnijim uslovima, tako da se poveća cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak kao i povećanje njegovog iznosa. Takođe, obuhvaćena su lica koja će ostvarivati naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
Spisak ekonomskih klasifikacija korišćenih u pripremi Zakona o budzetu Republike Srbije za 2018. godinu i obrazloženje sadržaja pojedinih ekonomskih klasifikacija.
Ekonomska klasifikacija
Naziv ekonomske klasifikacije
411
Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade)
412
Socijalni doprinosi na teret poslodavca
413
Naknade u naturi
414
Socijalna davanja zaposlenima
415
Naknade troškova za zaposlene
416
Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi
417
Poslanički dodatak
421
Stalni troškovi
422
Troškovi putovanja
423
Usluge po ugovoru
424
Specijalizovane usluge
425
Tekuće popravke i održavanje
426
Materijal
431
Amortizacija nekretnina i opreme
432
Upotreba kultivisane imovine
435
Amortizacija nematerijalne imovine
441
Otplata domaćih kamata
442
Otplata stranih kamata
443
Otplata kamata po garancijama
444
Prateći troškovi zaduživanja
451
Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama
452
Subvencije privatnim finansijskim institucijama
454
Subvencije privatnim preduzećima
462
Dotacije međunarodnim organizacijama
463
Transferi ostalim nivoima vlasti
464
Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja
465
Ostale dotacije i transferi
472
Naknade za socijalnu zaštitu iz budzeta
481
Dotacije nevladinim organizacijama
482
Porezi, obavezne takse, kazne, penali i kamate
483
Novčane kazne i penali po rešenju sudova
484
Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka
485
Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa
489
Rashodi koji se finansiraju iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana
499
Sredstva rezerve
511
Zgrade i građevinski objekti
512
Mašine i oprema
513
Ostale nekretnine i oprema
514
Kultivisana imovina
515
Nematerijalna imovina
521
Robne rezerve
522
Zalihe proizvodnje
523
Zalihe robe za dalju prodaju
541
Zemljište
551
Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana
611
Otplata glavnice domaćim kreditorima
612
Otplata glavnice stranim kreditorima
613
Otplata glavnice po garancijama
615
Otplata garancija po komercijalnim transakcijama
621
Nabavka domaće finansijske imovine
622
Nabavka strane finansijske imovine
Obzirom da se u pripremi budzeta, prema Zakonu o budzetskom sistemu, koriste jedinstvene budzetske klasifikacije, propisane Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budzetski sistem i da se budzet, zbog mogućih odstupanja u osnovnim parametrima koji se koriste prilikom planiranja, priprema na trećem nivou ekonomskih klasifikacija, u cilju razumevanja sadržaja tih klasifikacija, bliže se obrazlažu pojedine ekonomske klasifikacije, i to:
Rashodi za zaposlene
411 i 412 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i Socijalni doprinosi na teret poslodavca
Na ekonomskoj klasifikaciji 411 planirane su plate, dodaci i naknade stalno zaposlenih, plate pripravnika, privremeno zaposlenih, plate po osnovu sudskih presuda i dr.
Na ekonomskoj klasifikaciji 412 planirani su socijalni doprinosi na teret poslodavca (doprinos za PIO, doprinos za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost).
413 – Naknade u naturi
Naknade u naturi – prevoz zaposlenih na posao i sa posla – markica, parkiranje i dr.
414 – Socijalna davanja zaposlenima
Socijalna davanja zaposlenima sadrže konta za isplate naknada koje idu na teret fondova (porodiljsko bolovanje, bolovanja preko 30 dana, invalidnost rada drugog stepena), otpremnine prilikom odlaska u penziju i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice, pomoć u medicinskom lečenju zaposlenog ili članova uže porodice i dr.).
415 – Naknade troškova za zaposlene
Naknade troškova za zaposlene na ekonomskoj klasifikaciji 415 (naknade troškova za odvojen život od porodice, naknade troškova za prevoz na posao i sa posla u gotovini, naknade troškova za smeštaj izabranih, postavljenih i imenovanih lica i dr.).
416 – Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi
Nagrade zaposlenima – jubilarne nagrade (zavisno od broja godina provedenih na radu), nagrade za posebne rezultate rada, naknade članovima komisija.
417 – Poslanički dodatak
Poslanički dodatak na ekonomskoj klasifikaciji 417 isplaćuje se u skladu sa Zakonom o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a bliže uređena odlukama Administrativnog odbora.
Korišćenje usluga i roba
421 – Stalni troškovi
Obuhvataju sledeće troškove:
– troškove platnog prometa i bankarskih usluga;
– troškove usluga komunikacija (fiksnih i mobilnih telefona, telefaksa, interneta, usluge pošte i dostave i slično);
– troškove osiguranja (imovine, kao šo su: zgrade, vozila i ostala dugoročna imovina i osiguranje zaposlenih);
– troškove zakupa imovine i poslovnog prostora;
– troškove energetskih usluga (usluge za električnu energiju i usluge grejanja);
– troškove komunalnih usluga (usluge vodovoda i kanalizacije, usluge redovnog održavanja, kao što su: zaštita imovine, čišćenja, odvoz otpada i ostale komunalne usluge, kao što je naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i slično).
422 – Troškovi putovanja
Sredstva u okviru ove aproprijacije ekonomske klasifikacije, obezbeđuju se za finansiranje troškova službenih putovanja u zemlji i inostranstvu, troškove prevoza, smeštaja i dnevnica (ishrane) na službenom putu, troškove prevoza u javnom saobraćaju po službenom poslu, transportne troškove službe i sl; u Vojsci za troškove nagradnog odsustva, naknade za prevoz kod korišćenja odsustva zbog privatnih poslova, odsustva za oporavak, odsustva radi obilaska porodice po osnovu odvojenog života zbog premeštaja u drugo mesto službovanja i sl, angažovanje vozila pravnih i fizičkih lica van Vojske. Takođe, obezbeđuju se sredstva za troškove putovanja učenika koji učestvuju na republičkim i međunarodnim takmičenjima i ostali troškovi transporta.
423 – Usluge po ugovoru
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji opredeljuju se sredstava za:
– administrativne usluge (usluge prevođenja, sekretarske usluge, računovodstvene usluge i ostale administrativne usluge);
– usluge održavanja računara i izrade odgovarajućih softvera;
– usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih;
– usluge informisanja (štampanje biltena, časopisa ili publikacija, usluge informisanja javnosti i odnosa sa javnošću – usluge reklamiranja, angažovanje produkcijskih kuća za medijske usluge radija i televizije);
– usluge revizije, advokatske usluge, pravne usluge i ostale stručne usluge;
– kotizacije za seminare i stručna savetovanja, izdaci za stručne ispite, objavljivanje tendera i informativnih oglasa;
– domaćinstvo i ugostiteljstvo (pranje, čišćenje, ugostiteljske usluge i reprezentacija);
– angažovanje lica po ugovoru o delu (pravno zastupanje pred domaćim i međunarodnim sudovima, veštačenja i sl), sistematski pregled zaposlenih.
424 – Specijalizovane usluge
Usluge za potrebe realizacije značajnih projekata iz raznih oblasti, koje nisu standardno klasifikovane u kontnom planu, a pojedinačno se različito (nestandardno) iskazuju kod budzetskih korisnika.
U specijalizovane usluge se klasifikuju, i to:
– poljoprivredne usluge (usluge zaštite životinja i bilja);
– usluge obrazovanja, kulture i sporta;
– medicinske usluge (zdravstvena zaštita po ugovoru, zdravstvena zaštita po konvenciji, usluge javnog zdravstva – inspekcija i analiza, laboratorijske usluge i ostale medicinske usluge);
– usluge održavanja autoputeva, nacionalnih parkova i prirodnih površina;
– usluge očuvanja životne sredine, usluge nauke i geodetske usluge, kao i ostale specijalizovane usluge.
Preko ove ekonomske klasifikacije realizuju se projekti ministarstva nadležnog za poslove nauke u skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti.
425 – Tekuće popravke i održavanje
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji obezbeđuju se sredstva za popravke i održavanje zgrada i opreme, nameštaja, popravke električne i elektronske opreme, administrativne opreme, voznog parka, ostale opreme, kao i popravke i održavanje poslovnog prostora (zidarski, stolarski, molerski, vodoinstalaterski, eletričarski i sl. radovi); održavanje opreme za poljoprivredu, opreme za očuvanje životne sredine i nauku, medicinske i laboratorijske opreme, opreme za obrazovanje, sport i kulturu, vojsku, javnu bezbednost.
426 – Materijal
Pod rashodima materijala podrazumevaju se:
– administrativni materijal (kancelarijski materijal, zaštitna ili radna odeća i uniforme);
Sredstva iskazana na ovoj ekonomskoj klasifikaciji, ne mogu se odnositi na sredstva potrebna za rashode za radnu odeću (odeća i cipele) i službenu odeću, osim u slučajevima da je radna odeća propisana. Pravo na planiranje sredstava za rashode za radnu uniformu (odeća i cipele), službenu odeću, uniforme i zaštitna odela, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe imaju oni državni organi i organizacije koji imaju zaposlene na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, i to: poslove inspekcijskog i drugog nadzora; poslove vozača; poslove hidroloških i geodetskih merenja na terenu, avio snimanja, rukovanja fotogrametrijskim instrumentima i laboratorije; poslove vezane za rad na protivgradnim poligonima, radarima i izolovanim meteorološkim stanicama; laboratorijske i druge slične poslove koji se obavljaju hemikalijama opasnim po zdravlje; poslove koji su izloženi stalnoj buci visokog intenziteta koja potiče od uređaja koji se koriste u radu; poslove sudskog i administrativnog izvršenja; poslove arhivskog manipulanta i arhivskog deopa; poslove dostavljača, kurira i spremačica; poslove programera, operatera i organizatora rada na računarima; poslove fizičkog obezbeđenja, protivpožarne zaštite, stražara, čuvara i portira; poslove daktilografa, ložača, perača vozila, telefoniste i zaposlenih u bifeu – restoranu; poslove zaposlenih u štampariji.
– materijal za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih (glasila o propisima, stručna literatura i sl);
– materijal za saobraćaj (izdaci za gorivo, benzin, dizel gorivo, mazivo i ostali materijal za prevozna sredstva);
– materijal za domaćinstvo (proizvodi za čišćenje, higijenski proizvodi);
– materijal za ugostiteljstvo (materijal za pripremanje hrane i piće);
– materijal za poljoprivredu (hrana za životinje, prirodna i veštačka đubriva, seme, biljke i ostali materijal za poljoprivredu);
– materijal za očuvanje životne sredine (za meteorološka merenja, za istraživanje i razvoj, testiranje vazduha, testiranje vode, tla i ostali materijali za očuvanje životne sredine i nauku);
– materijali za posebne namene (zastave, plombe za pečatiranje, rezervni delovi, alat i sitan inventar).
Subvencije
451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iskazuju se tekuće i kapitalne subvencije, i to:
– javnom železničkom saobraćaju;
– za vodoprivredu, poljoprivredu;
– ostalim javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Ostali rashodi
481 – Dotacije nevladinim organizacijama
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iskazuju se dotacije nevladinim organizacijama, i to:
– organizacijama koje pružaju pomoć domaćinstvima, dotacije u naturi, Crvenom krstu Srbije;
– sportskim i omladinskim organizacijama (sportskim savezima);
– etničkim zajednicama i manjinama;
– verskim zajednicama;
– ostalim udruženjima građana i političkim strankama.
484 – Naknade štete za povrede ili štetu nanetu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka
Sredstva ove aproprijacije namenjena su za izmirivanje obaveza po osnovu procene štete (postupak za utvrđivanje procene štete nastale usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka sprovodeopštinske komisije) čiju ukupnu vrednost prethodno verifikuje Vladina komisija za izmirivanje štete nanete usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka.
Izdaci za nefinansijsku imovinu
511, 512, 513 i 515 – Zgrade i građevinski objekti, Mašine i oprema, Ostale nekretnine i oprema, Nematerijalna imovina
511 – sredstva u okviru ove aproprijacije obezbeđuju se za: kupovinu zgrada i objekata, izgradnju zgrada i objekata, kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje (procena izvodljivosti, izrada idejnih projekata i projektne dokumentacije);
512 – saobraćajna oprema (najčešće za automobile, kombije, terenska vozila, kamione, traktore, čamce, brodove helikoptere, avione i sl.); administrativna oprema (nameštaj i ugradna oprema, računarska oprema, mreže za računarsko povezivanje, telefonske centrale sa pripadajućim instalacijama i aparatima, telefoni, mobilni telefoni, elektronska oprema, oprema za domaćinstvo – uređaji za restorane i kafe bifee, oprema za obrazovanje i kulturu, medicinska oprema i oprema za vojsku i javnu bezbednost; knjige u biblioteci, umetnička dela, prirodne retkosti i sl;
513 – 515 – ostala osnovna sredstva (kompjuterski softveri, umetnička dela, prirodne retkosti, kultivisana imovina – stoka, višegodišnji zasadi, izdaci za patente i tehnologiju, tehničku dokumentaciju, licence, koncesije, zaštitni znak, industrijska zaštitna prava, zanatska i slična prava, ostala zaštićena prava i intelektualna svojina, prava korišćenja imovine u tuđem vlasništvu, priključak na telefonske linije i ostala nematerijalna prava).
Nabavka finansijske imovine
621 – Nabavka domaće finansijske imovine
Na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iskazuje se nabavka domaćih hartija od vrednosti, izuzev akcija, krediti ostalim nivoima vlasti, krediti finansijskim institucijama, krediti fizičkim licima i domaćinstvima, krediti domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima, nabavka domaćih akcija i ostalog kapitala (učešće kapitala u domaćim nefinansijskim javnim preduzećima i institucijama, učešće kapitala u domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima i učešće kapitala u domaćim poslovnim bankama).
III. OBRAZLOŽENjE PREDLOGA POTREBNIH SREDSTAVA PO KORISNICIMA BUDžETA
U budzetskoj proceduri Ministarstvo finansija razmatra zahteve korisnika budzetskih sredstava sadržane u predlozima njihovih finansijskih planova, koji su u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu iskazani na programski način.
Programski budzet raspoređuje budzetska sredstava prema nameni. Ovako predstavljeni rashodi omogućavaju lakše praćenje efekata utrošenih sredstava kao i evaluaciju da li se sredstva troše u skladu sa ciljevima Vlade.
U delu Obrazloženje – Programske informacije nalaze se obrazloženja programskih struktura koje su dostavili budzetski korisnici uz predloge finansijskih planova.
IV. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćeni tekst). U slučaju da se ovaj zakon ne donese, prouzrokovale bi se štetne posledice na rad državnih organa i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Objektivne okolnosti i događanja koja su se desila u toku zakonske procedure za pripremu Zakona, prouzrokovale su prolongiranje rokova iz budzetskog kalendara u pogledu usvajanja predloga budzeta, posebno imajući u vidu dogovore između Vlade i misije Međunarodnog monetarnog fonda povodom Stand-by aranžmana iz predostrožnosti. Stoga, donošenje ovog zakona i predloga odluka po hitnom postupku potrebno je radi neophodnih materijalnih i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje i finansiranje državnih organa i organizacija. Stoga je radi obezbeđenja finansiranja ostvarivanja prava i dužnosti Republike utvrđenih Ustavom i zakonom, potrebno da se omogući nesmetano izvršavanje rashoda, s obzirom da fiskalna godina počinje od 1. januara 2018. godine. U slučaju da se Zakon donese 31. decembra 2017. godine, bila bi dovedena u pitanje redovna dinamika izvršavanja rashoda Republike, a time i izvršavanje funkcija i nadležnosti Republike. Posebno bi bilo ugroženo finansiranje penzija, socijalnih davanja i obezbeđivanje sredstava za isplatu plata u javnim službama i državnim organima, tj. od 1. januara 2018. godine, kada i počinje budzetska godina prema Zakonu o budzetskom sistemu.