PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU
Član 1.
U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10 i 101/11), u članu 1. reči: „Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje” zamenjuju se rečima: „Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika”.
Član 2.
U članu 2. stav 1. tačka 1) posle reči: „jednu ili tri godine” dodaju se reči: „(kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine)”.
U tački 2) posle reči: „jednu ili tri godine” dodaju se reči: „(kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine)”.
U tački 3) reči: „Izveštajem o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „Fiskalnom strategijomˮ, a posle reči: „godine” dodaju se reči: „(kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine)”.
U tački 5) posle reči: „upravnom odboru,ˮ reči: „kao iˮ brišu se, a posle reči: „ukupnih prihodaˮ dodaju se reči: „ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijamaˮ.
U tač. 9), 56) i 57) reči: „Republički zavod za zdravstveno osiguranje” u datom padežu zamenjuju se rečima: „Republički fond za zdravstveno osiguranje” u odgovarajućem padežu.
U tački 14) posle reči: „suˮ dodaje se reč: „svi”, posle reči: „obveznika” tačka i zapeta i reči: „prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje” zamenjuju se zapetom i rečima: „pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;”.
Tačka 16) briše se.
Tačka 18) menja se i glasi:
„18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;”.
Posle tačke 18) dodaju se tač. 18a) i 18b), koje glase:
„18a) Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi;
18b) Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima;”.
U tač. 25i), 25k) i 60) reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategijiˮ u datom padežu zamenjuju se rečima: „Fiskalna strategijaˮ u odgovarajućem padežu.
U tački 29) reči: „Ministarstvu finansijaˮ zamenjuju se rečima: „ministarstvu nadležnom za poslove finansijaˮ.
Tačka 46) menja se i glasi:
46) „Finansijska pomoć Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije;ˮ.
U tački 47) reči: „razvojne pomoćiˮ na oba mesta zamenjuju se rečima: „finansijske pomoćiˮ.
Posle tačke 50) dodaje se tačka 50a), koja glasi:
„50a) Sistem upravljanja javnim sredstvima predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izveštavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolažu korisnici javnih sredstava;ˮ.
Tačka 51a) menja se i glasi:
„51a) Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost;”.
U tački 52) zagrada i reči: „(uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije)” brišu se.
U tački 53) zagrada i reči: „(uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti)” brišu se.
U tački 54) zagrada i reči: „(uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje)” brišu se.
Član 3.
U članu 5. stav 1. reči: „izvorima u budžetu” zamenjuju se rečju: „vrstama”.
U stavu 4. reči: „prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine, ako nije drukčije definisano zakonom” zamenjuju se rečima: „rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda”.
U stavu 6. posle reči: „donošenja budžeta,” dodaju se reči: „odnosno finansijskog plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje,”.
Stav 7. briše se.
Dosadašnji st. 8-11. postaju st. 7-10.
Član 4.
U članu 8. stav 1. menja se i glasi:
„Ministar posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor, utvrđuje spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg se posebno evidentiraju direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javnih agencija, organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora).ˮ
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Ministar bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku iz stava 1. ovog člana koji vodi Uprava za trezor.ˮ
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, tačka na kraju briše se i dodaju se reči: „i na internet stranici Ministarstva. Svi korisnici javnih sredstava dužni su da na svojoj internet stranici objavljuju svoje finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i završne račune i finansijske izveštaje.ˮ
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 4.ˮ
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 5.
U članu 9. stav 4. menja se i glasi:
„Korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara se poseban namenski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji je uključen u konsolidovani račun trezora, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.ˮ
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, za sredstva koja im se prenose iz budžeta.ˮ
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: „st. 3, 4. i 5.ˮ
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: „stava 5.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 6.ˮ
U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: „stava 6.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 7.ˮ
Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 9. i 10.
Dosadašnji stav 10. briše se.
Član 6.
U članu 10. st. 4-8. brišu se.
U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 4, reči: „st. 2, 6. i 7.” zamenjuju se rečima: „stava 2.”.
U dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 5, zapeta posle reči: „trezoraˮ i reči: „odnosno podračun sopstvenih prihoda” brišu se.
Dosadašnji st. 11. i 12. postaju st. 6. i 7.
Član 7.
U članu 13. stav 2. reči: „sa zakonom” zamenjuju se rečima: „sa ovim i posebnim zakonima”.
Član 8.
U članu 14. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:
„2a) neporeski prihodi, i to:
takse,
naknade,
kazne,
prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;”
Tač. 3), 4) i 7) brišu se.
U stavu 2. tačka 3) zapeta i reči: „i to:” zamenjuju se tačkom, a podtač. (1) – (3) brišu se.
Tačka 4) briše se.
Član 9.
Član 15. menja se i glasi:
„Član 15.
Porezi se mogu uvoditi samo zakonom i to na potrošnju, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovine fizičkih i pravnih lica.
Poreskim zakonom moraju biti utvrđeni predmet oporezivanja, osnovica, obveznik, poreska stopa ili iznos, sva izuzimanja i olakšice od oporezivanja, kao i način i rokovi plaćanja poreza.
Obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu se proširivati ili smanjivati podzakonskim aktima.”
Član 10.
Naziv člana 16. i član 16. menjaju se i glase:
„Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
Član 16.
Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za:
1) penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) zdravstveno osiguranje;
3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.”
Član 11.
Naziv člana 17. i član 17. menjaju se i glase:
„Takse
Član 17.
„Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu.
Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat iz stava 1. ovog člana.
Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa.
Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice.
Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.
Ako visina takse nije utvrđena zakonom, na akt kojim se utvrđuje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost:
1) ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;
2) organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.
Odredba stava 6. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada visinu takse utvrđuje nadležni organ lokalne vlasti.
Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.”
Član 12.
Naziv člana 18. i član 18. menjaju se i glase:
„Naknade
Član 18.
Naknade se mogu uvoditi za korišćenje dobara koja su posebnim zakonom utvrđena kao prirodna bogatstva, odnosno dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi.
Obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje naknade, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, kao i pripadnost naknade uređuju se posebnim zakonom koji predlaže i sprovodi ministarstvo nadležno za finansije.
Naknade iz stava 1. ovog člana ne mogu se uvoditi nijednim drugim zakonom osim zakonom iz stava 2. ovog člana.”.
Član 13.
Naziv člana 19. menja se i glasi: „Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava”.
U članu 19. stav 1. reči: „Ostalim javnim prihodima iz člana 14. stav 1. tačka 7) ovog zakona smatraju se:” zamenjuju se rečima: „Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava su:”.
U tački 4) reči: „koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i službe lokalne vlasti” zamenjuju se rečima: „nastali prodajom usluga korisnika javnih sredstava čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje”.
U tački 7) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.
Tačka 8) briše se.
Član 14.
Član 22. briše se.
Član 15.
U članu 23. stav 1. tačka 1) podtačka (7) briše se.
Tačka 2) menja se i glasi:
„2) takse u skladu sa zakonom;”.
U tački 3) reči: „za korišćenje dobara od opšteg interesa” brišu se.
U tački 5) reči: „ostali javni prihodi” zamenjuju se rečima: „prihodi nastali upotrebom javnih sredstava”.
U podtački (2) reči: „državnoj svojini” zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbije”.
U podtački (3) reči: „koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta Republike Srbije čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje”.
Podtačka (6) briše se.
U tački 6) podtač. (1) i (2) reči: „državnoj svojini” zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbije”.
U podtački (5) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.
Podtačka (6) briše se.
Član 16.
U članu 24. stav 1. u tački 4) reči: „za korišćenje dobara od opšteg interesa” brišu se.
U tački 6) reči: „ostali javni prihodi” zamenjuju se rečima: „prihodi nastali upotrebom javnih sredstava”.
U podtački (2) reči: „državnoj svojini” zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbijeˮ.
U podtački (4) reči: „koje svojom aktivnošću ostvare organi autonomne pokrajine” zamenjuju se rečima: „nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta autonomne pokrajine čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje”.
Podtačka (7) briše se.
U tački 7) podtačka (1) reči: „državnoj svojiniˮ zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbijeˮ.
U podtački (6) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.
Podtačka (7) briše se.
U stavu 2. reči: „državnoj svojini” zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbije”.
Član 17.
U članu 25. stav 1. tačka 3) reči: „za korišćenje dobara od opšteg interesa” brišu se.
U tački 6) reči: „ostali javni prihodi” zamenjuju se rečima: „prihodi nastali upotrebom javnih sredstava”.
U podtački (2) reči: „državnoj svojiniˮ zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbijeˮ.
U podtački (4) reči: „koje svojom aktivnošću ostvare organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave” zamenjuju se rečima: „nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje”.
Podtačka (7) briše se.
U tački 7) podtačka (2) reči: „državnoj svojiniˮ zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbijeˮ.
U podtački (6) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.
Podtačka (7) briše se.
U stavu 2. reči: „državnoj svojini” zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbije”.
Član 18.
U čl. 27v, 27đ, 27i, 27j, 30, 32, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 92e i 109. reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategijiˮ u datom padežu zamenjuju se rečima: „Fiskalna strategijaˮ u odgovarajućem padežu.
Član 19.
U nazivu člana 27g reči: „Izveštaja o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „Fiskalne strategijeˮ.
U članu 27g stav 1. reči: „Izveštaja o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „Fiskalne strategije”.
U stavu 2. reč: „Izveštajaˮ zamenjuje se rečima: „Fiskalne strategijeˮ.
U st. 3-7. reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategijiˮ u datom padežu zamenjuju se rečima: „Fiskalna strategijaˮ u odgovarajućem padežu.
U stavu 8. reči: „izmeni i dopuni Izveštaj o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju rečima: „izmeni i dopuni Fiskalnu strategijuˮ, a reči: „revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji” zamenjuju se rečima: „revidiranu Fiskalnu strategiju, kojaˮ.
Član 20.
U nazivu člana 27d reči: „Izveštaja o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „Fiskalne strategijeˮ.
U članu 27d st. 1. i 2. na svim mestima reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategiji” u datom padežu zamenjuju se rečima: „Fiskalna strategijaˮ u odgovarajućem padežu.
U stavu 3. reči: „Revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji” zamenjuju se rečima: „Revidirana Fiskalna strategijaˮ.
Član 21.
U članu 27e stav 22. menja se i glasi:
„U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.”
Posle stava 22. dodaju se novi st. 23. i 24, koji glase:
„U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.
U oktobru 2013. godine, plata i penzija uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.”.
Dosadašnji stav 23. briše se.
U dosadašnjem stavu 24, koji postaje stav 25, reči: „periodu od 2013. do 2015. godine, masa sredstava za plate uskladiće se” zamenjuju se rečima: „aprilu 2014. godine plata će se uskladiti”, a reči: „predviđene za tekuću budžetsku godinuˮ zamenjuju se rečima: „u prethodnih šest meseciˮ.
Posle dosadašnjeg stava 24, koji postaje stav 25, dodaje se novi stav 26, koji glasi:
„U oktobru 2014. godine plata će se uskladiti stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.”
U dosadašnjem stavu 25, koji postaje stav 27, reči: „periodu od 2013. do 2015. godine, prosečne penzije uskladiće se” zamenjuju se rečima: „aprilu 2014. godine penzija će se uskladiti”, a posle reči: „potrošačkih cenaˮ dodaju se reči: „u prethodnih šest meseciˮ.
Posle dosadašnjeg stava 25, koji postaje stav 27, dodaju se novi st. 28. i 29, koji glase:
„U oktobru 2014. godine penzija će se uskladiti stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu za navedeni mesec.”
U dosadašnjem stavu 26, koji postaje stav 30, reči: „2015. godine” zamenjuju se rečima: „2014. godine”.
Dosadašnji st. 27-30. postaju st. 31-34.
Član 22.
U članu 27z stav 3. reči: „sledećem godišnjem Izveštaju o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „sledećoj godišnjoj Fiskalnoj strategijiˮ.
Član 23.
U članu 28. stav 2. tačka 4) reči: „razvojne pomoćiˮ zamenjuju se rečima: „finansijske pomoćiˮ.
U tački 5) reči: „razvojne pomoćiˮ zamenjuju se rečima: „finansijske pomoćiˮ.
Tačka 8) menja se i glasi:
„8) pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;ˮ.
U tački 9) reči: „stalnu i tekuću budžetsku rezervuˮ zamenjuju se rečima: „stalnu, tekuću i budžetsku rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije.ˮ.
Član 24.
U članu 31. stav 1. tačka 1) podtačka (3) reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji” zamenjuju se rečima: „Fiskalnu strategiju, koja”.
U podtački (4) reči: „Izveštaja o fiskalnoj strategiji koji” zamenjuju se rečima: „Fiskalne strategije koja”.
U podtač. (5) – (7) reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategiji” u datom padežu zamenjuju se rečima: „Fiskalna strategija” u odgovarajućem padežu.
U podtački (8) reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategiji i dostavlja ga” zamenjuju se rečima: „Fiskalnu strategiju i dostavlja je”.
U podtački (9) reči: „Izveštajem o fiskalnoj strategiji” zamenjuju se rečima: „Fiskalnom strategijom”.
U podtački (11) reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategiji” zamenjuju se rečima: „Fiskalnu strategiju”.
U podtački (13) reči: „revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji” zamenjuju se rečima: „revidiranu Fiskalnu strategiju”.
U podtački (14) reči: „revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji” zamenjuju se rečima: „revidiranu Fiskalnu strategiju”.
Član 25.
U nazivu člana 45. reči: „Izveštaja o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „Fiskalne strategijeˮ.
U članu 45. reči: „revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji” zamenjuju se rečima: „revidirana Fiskalna strategijaˮ.
Član 26.
U članu 54. posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4, koji glase:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana mogu preuzeti obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva plaćanje u više godina, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa nadležnog za poslove finansija, uz saglasnost Vlade, nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na obaveze povezane sa zaduživanjem države i sa upravljanjem javnim dugom, kao i na obaveze po osnovu međunarodnih sporazuma.
Plaćanja koja proizlaze iz obaveza preuzetih po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, korisnici iz stava 1. ovog člana moraju kao obavezu uključiti u finansijski plan u godini u kojoj obaveza dospeva u iznosu obaveze za tu godinu.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 6, reči: „1. i 2.” zamenjuju se rečima: „1-5.”
Član 27.
U članu 56. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Korisnici budžetskih sredstava su dužni da obaveste Upravu za trezor, odnosno trezor lokalne vlasti:
o nameri preuzimanja obaveze;
2) nakon potpisivanja ugovora ili drugog pravnog akta kojim se preuzima obaveza, o preuzimanju obaveze i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja;
3) o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja iz tačke 2) ovog stava;
4) podnesu zahtev za plaćanje u roku propisanom aktom ministra iz člana 58. ovog zakona.ˮ
Dosadašnji st. 3-7. postaju st. 4-8.
Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 8, dodaje se novi stav 9, koji glasi:
„Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija.ˮ
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 10, reči: „razvojne pomoćiˮ na oba mesta zamenjuju se rečima: „finansijske pomoćiˮ.
U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 11, posle reči: „petˮ dodaju se reči: „radnihˮ.
Član 28.
U članu 58. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Plaćanje iz budžeta neće biti izvršeno ukoliko nisu poštovane procedure utvrđene članom 56. stav 3. ovog zakona.”
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „st. 1-3.ˮ zamenjuju se rečima: „st. 1-4.ˮ
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 29.
U članu 59. stav 4. reči: „Po istekuˮ zamenjuju se rečima: „Do istekaˮ.
Član 30.
U članu 60. stav 1. reči: „i tačka (7)ˮ brišu se.
Član 31.
U članu 61. stav 7. posle reči: „na ime određenog rashoda i izdatkaˮ dodaju se reči: „koji se finansira iz opštih prihoda budžetaˮ.
U stavu 8. posle reči: „programaˮ dodaju se reči: „koji se finansira iz opštih prihoda budžetaˮ.
U stavu 13. posle reči: „rezerve iˮ dodaje se reč: „polovineˮ.
Član 32.
U članu 64. stav 1. reči: „koji otvara Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti” zamenjuju se rečima: „koji se otvara po odluci Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti”.
Član 33.
U članu 65. stav 1. tačka 2) zapeta i reči: „koji su definisani kao namenski prihodi budžetskog fonda” brišu se.
U tački 3) posle reči: „drugih” dodaje se reč: „javnih”.
Stav 2. briše se.
Član 34.
Član 67. menja se i glasi:
„Član 67.
Preuzimanje obaveza i plaćanja na teret budžetskog fonda vrše se do nivoa sredstava odobrenih budžetskom fondu.”
Član 35.
U nazivu člana 68. reči: „razvojne pomoćiˮ zamenjuju se rečima: „finansijske pomoćiˮ.
U članu 68. svuda u tekstu reči: „razvojne pomoćiˮ zamenjuju se rečima: „finansijske pomoćiˮ.
Član 36.
Posle člana 70. dodaju se naziv člana i član 70a, koji glase:
„Rezerva za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije
Član 70a
U budžetu se planiraju sredstva za rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, koja se iskazuje u okviru aproprijacije namenjene za budžetsku rezervu.
Rezerva za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, koristi se za finansiranje rashoda i izdataka u vezi sa programima i projektima finansiranim iz sredstava finansijske pomoći Evropske unije, koji se sprovode u sistemu decentralizovanog upravljanja, u sledećim slučajevima:
1) kada je neophodno ispuniti ugovorne obaveze, a sredstva finansijske pomoći Evropske unije nisu raspoloživa;
2) kada je Evropskoj komisiji neophodno nadoknaditi sredstva finansijske pomoći Evropske unije u slučaju nepravilnosti ili prevare, ukoliko neregularno utrošeni iznos ne može da se naplati od dužnika.
Rezerva za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, opredeljuje se najviše do 10 % ukupnih sredstava finansijske pomoći Evropske unije planiranih za realizaciju u tekućoj godini.
Nakon što Evropska komisija izvrši transfer sredstava, sredstva isplaćena iz rezerve za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, na ime ugovornih obaveza, vraćaju se u budžet.ˮ
Član 37.
U članu 78. reči: „Republički zavod za zdravstveno osiguranjeˮ u datom padežu zamenjuju se rečima: „Republički fond za zdravstveno osiguranjeˮ u odgovarajućem padežu.
U stavu 1. tačka 1) posle podtačke (1) dodaje se podtačka (1a), koja glasi:
„(1a) 28. februar – drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom državnom organu Republike Srbije;ˮ.
U tački 2) posle podtačke (1) dodaje se podtačka (1a), koja glasi:
„(1a) 28. februar – drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom organu lokalne vlasti;ˮ.
Član 38.
U članu 79. reči: „Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranjeˮ zamenjuju se rečima: „Republičkog fonda za zdravstveno osiguranjeˮ.
Član 39.
U članu 92ž stav 1. tačka 1) reči: „Izveštaja o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „Fiskalne strategijeˮ.
U tački 2) alineja prva reči: „revidiranom Izveštaju o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „revidiranoj Fiskalnoj strategijiˮ.
U stavu 2. reči: „revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategijiˮ zamenjuju se rečima: „revidiranu Fiskalnu strategijuˮ.
Član 40.
U članu 93. stav 1. tačka 7) podtačka (1) posle reči: „korisnika javnih sredstavaˮ dodaju se reči: „i vođenje registra svih korisnika javnih sredstava i registra drugih korisnika javnih sredstavaˮ.
U podtački (10) posle reči: „prihodaˮ dodaju se reči: „i obaveza prema korisnicima javnih sredstavaˮ.
U podtački (11) posle reči: „korisnikaˮ dodaje se reč: „javnihˮ, posle reči: „sredstavaˮ dodaju se reči: „koji su uključeni u konsolidovani račun trezoraˮ.
U podtački (12) posle reči: „fiskalne statistikeˮ dodaju se reči: „za javna sredstva, na osnovu podataka koje dostavljaju korisnici javnih sredstavaˮ.
Član 41.
U članu 99. posle reči: „Srbijeˮ dodaje se tačka, a reči: „i iz drugih izvora prihoda” brišu se.
Član 42.
U članu 100. stav 1. reči: „naknadu zaˮ, kao i reči: „pružati druge finansijske usluge iˮ brišu se, a posle reči: „prihodˮ dodaju se reči: „koji predstavlja opšti prihod budžetaˮ.
St. 3. i 4. brišu se.
Član 43.
U članu 103. stav 1. reči: „5.000 do 1.000.000ˮ zamenjuju se rečima: „10.000 do 2.000.000ˮ.
Tačka 5) briše se.
U tački 6) reči: „st. 8. i 9.ˮ zamenjuju se rečima: „stav 4.ˮ
Član 44.
Posle člana 103. dodaje se novi član 103a, koji glasi:
„Član 103a
„Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, drugi korisnik javnih sredstava, ukoliko ne otvori podračun iz člana 2. tačka 49) ovog zakona kod Uprave za trezor, ako se nalazi na spisku iz člana 8. ovog zakona i uključen je u sistem konsolidovanog računa trezora.
Novčanom kaznom od 10.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice drugog korisnika javnih sredstava ili drugo odgovorno lice ukoliko ne otvori podračun iz člana 2. tačka 49) ovog zakona kod Uprave za trezor, ako se nalazi na spisku iz člana 8. ovog zakona i uključen je u sistem konsolidovanog računa trezora.ˮ
Član 45.
U roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, subjekti koji u skladu sa posebnim zakonom imaju ovlašćenje da utvrđuju visinu taksi za javne usluge koje pružaju, dužni su da njihovu visinu i način utvrđivanja usklade sa odredbama člana 11. ovog zakona i dostave na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno organu lokalne vlasti nadležnom za finansije.
Pod taksama iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se svi neporeski prihodi koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za pružanje određene javne usluge.
Ministarstvo, odnosno organ lokalne vlasti nadležan za finansije će do 31. marta 2013. godine preispitati i razmotriti dostavljene predloge iz stava 1. ovog člana.
Takse utvrđene pre stupanja na snagu ovog zakona mogu se naplaćivati do 31. marta 2013. godine, a nakon 31. marta 2013. godine mogu se naplaćivati samo takse za čiju je visinu dobijena saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa lokalne vlasti nadležnog za finansije.
Ukoliko subjekti iz stava 1. ovog člana ne dobiju saglasnost ministarstva, odnosno organa lokalne vlasti nadležnog za finansije, nakon isteka roka iz st. 3. i 4. ovog člana, neće moći da naplaćuju takse.
Član 46.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje pripadnost sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe zakona kojima se uređuje korišćenje i raspodela sopstvenih prihoda koje ostvare ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, uključujući i zavode za izvršenje krivičnih sankcija, kao i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, prestaju da važe 1. januara 2014. godine.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, prihodi po osnovu naplate sudskih taksi zadržavaju karakter sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom.
Član 47.
U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 73/10), reči: „od 1. januara 2012. godine” zamenjuju se rečima: „počev od podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa budžeta lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2014. godinu”.
Član 48.
Odredbe čl. 2. i 23. ovog zakona u delu koji reguliše planiranje i iskazivanje kapitalnih izdataka primenjuju se od pripreme budžeta za 2013. godinu.
Član 49.
Odredbe čl. 23. i 36. ovog zakona u delu koji se odnosi na rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, primenjuju se od 1. januara 2014. godine.
Član 50.
Odredbe propisa i drugih opštih akata koji su stupili na snagu pre stupanja na snagu ovog zakona, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji, počev od 1. januara 2013. godine, shodno će se primenjivati na Fiskalnu strategiju, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 51.
Odredba člana 31. ovog zakona u delu koji se odnosi na ukupan iznos preusmeravanja aproprijacije primenjuje se počev od budžeta za 2013. godinu.
Član 52.
Odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi na Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, primenjuju se počev od pripreme finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu.
Član 53.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 11, 15, 16. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, finansijsku reviziju javnih sredstava, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu
Članom 4. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeni su ciljevi koje budžetski sistem treba da ostvari, a naročito:
1) ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovođenje politika bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnih budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžetskih sredstava;
2) tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima.
Budžetski sistem treba da obezbedi svobuhvatne, relevantne i pouzdane informacije o radu Vlade.
Prema članu 27a Zakona o budžetskom sistemu, Vlada je odgovorna za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrđenim ovim zakonom.
Članom 27b Zakona o budžetskom sistemu propisani su opšti principi odgovornog fiskalnog upravljanja: princip polaganja računa, princip pravičnosti, princip odgovornosti, princip stabilnosti i princip transparentnosti. Princip odgovornosti podrazumeva da se upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima i fiskalnim rizicima, sprovodi na način koji učvršćuje fiskalnu održivost. Princip transparentnosti, između ostalog, podrazumeva da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija.
Imajući u vidu navedene ciljeve budžetskog sistema i principe odgovornog fiskalnog upravljanja, kao i odgovornost Vlade za njeno sprovođenje, uočeno je da je pojedine odredbe Zakona o budžetskom sistemu (pre svega one koje se odnose na sopstvene prihode korisnika budžetskih sredstava) potrebno izmeniti kako bi se omogućila sveobuhvatna kontrola ukupnih budžetskih sredstava.
Naime, jedan od problema u kontroli javne potrošnje predstavljalo je trošenje ove kategorije prihoda, koji su po pravilu, ostajali na raspolaganju korisnicima. Odredbama Zakona o budžetskom sistemu bilo je propisano da u slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski i sopstveni prihod u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije, po zahtevu tog korisnika, može da uveće odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz tih prihoda, što je ostavljalo širok okvir za njihovo trošenje.
Međutim, da bi se obezbedilo efikasno finansijsko planiranja i upravljanje javnim finansijama, kao i kontrola trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, neophodno je dosadašnje sopstvene prihode korisnika uključiti u opšti prihod budžeta i raspoređivati u skladu sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.
Transparentnije prikazivanje i kontrola ove značajne vrste prihoda su posebno bitni imajući u vidu da je aproprijacija definisana kao, od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene.
Prema dosadašnjim odredbama člana 2. tačka 50) Zakona o budžetskom sistemu, sistem upravljanja javnim finansijama podrazumevao je samo upravljanje budžetskim sredstvima (na centralnom i lokalnom nivou). Kako bi se omogućilo neposredno redovno praćanje ukupnog obima javnih prihoda i rashoda i upravljanje javnim sredstvima, bilo je neophodno proširiti definiciju i stvoriti osnovu za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja javnim sredstvima. Definisanje sistema upravljanja javnim sredstvima daje osnov za uspostavljanje jedinstvenih procesa i procedura u planiranju, raspolaganju, evidentiranju i informisanju, kao i izveštavanju o javnim sredstvima. To znači da bi kompletan javni sektor funkcionisao u finansijskom sistemu na jedinstven način, čime bi se omogućila kontrola trošenja javnih sredstava.
U svetlu ovih izmena je i izmena člana 8. Zakona o budžeskom sistemu, prema kojoj će ministar nadležan za poslove finansija bliže urediti način evidencije svih korisnika sredstava kod Uprave za trezor. Nepoštovanje ove odredbe ima za posledicu sankcije za pravna lica – druge korisnike javnih sredstava i njihova odgovorna lica, ako se ne pridržavaju odredbi ovog člana i ne otvore račun kod Uprave za trezor u skladu sa članom 2. tačka 49) ovog zakona. Naime, do sada je bila praksa da pojedini drugi korisnici javnih sredstava (određene agencije i sl.) koji su bili na Spisku korisnika javnih sredstava nisu otvarali račune kod Uprave za trezor, s obzirom da za to nisu postajale nikakve sankcije. Zakonom se propisuje i obaveza da svaki korisnik javnih sredstava na svojoj internet stranici objavljuje svoje finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i završne račune i finansijske izveštaje.
U cilju postizanja bolje kontrole trošenja budžetskih i ukupnih javnih sredstava, izvršene su i izmene u članu 9. Zakona o budžetskom sistemu prema kojima ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije otvara podračune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno konsolidovani račun trezora lokalne vlasti za sredstva koja su im preneta iz budžeta. Ovim bi se obezbedila veća likvidnost Trezora i racionalnije i efikasnije korišćenje budžetskih sredstava. Do sada su ta sredstva držana kod poslovnih banaka i kamatu na njih su ubirali korisnici javnih sredstava i banke po osnovu plasmana.
Sprovođenje sistema upravljanja javnim sredstvima uslovilo je potrebu za proširivanjem nadležnosti Uprave za trezor u vezi sa poslovima javnih plaćanja sa vođenjem registra svih korisnika javnih sredstava i registra drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
S obzirom da do sada nije bilo regulisano pitanje dostavljanja godišnjih finansijskih izveštaja drugih korisnika javnih sredstava, bilo je potrebno proširiti kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja sa odredbom prema kojoj i drugi korisnici javnih sredstava osnovani od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom državnom organu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
U okviru projekata koji se u Srbiji odvijaju u cilju poboljšanja poslovne klime, analizirani su zahtevi privrede da se brojne obaveze nametnute privredi zakonom ukinu, kao i izmena zakona kojima su te naknade, takse i druge dažbine uvedene.
Analiza različitih javnih dažbina pokazala je da se pojedine naknade uvode, utvrđuju i naplaćuju na nedosledan, netransparentan i nepredvidiv načina, te da način utvrđivanja njihove visine često nije u skladu sa njihovom svrhom i namenom. Ova vrsta javnih dažbina po svojoj prirodi mora se plaćati za neposredno korišćenje određenog dobra. Najbolje uporedne prakse pokazuju da način uvođenja i utvrđivanja njihove visine, kao i upotreba naplaćenih sredstava, trebaju biti utvrđeni jednim zakonom čime se obezbeđuje, s jedne strane, predvidivost poslovanja privredi, a s druge strane, optimalno korišćenje javnih dobara.
U tom smislu, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, utvrđeni su principi uvođenja poreza, grupisanje naknada, taksi, kazni i prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava kao neporeskih prihoda, zatim definisanje taksi i principa na kojima treba da se zasniva utvrđivanje njihove visine, kao i naknada.
Osim navedenih izmena, bilo je potrebno izmeniti fiskalna pravila u delu koji se odnose na kretanje plata i penzija i usklađivanje njihovog rasta sa realnim mogućnostima budžeta.
U cilju efikasnijeg upravljanja finansijskim sredstvima, izmenama Zakona se predviđa jačanje odredbi koje se odnose na obavezu korisnika budžetskih sredstava da i pre preuzimanja obaveze Uprava za trezor bude obaveštena o nameri potpisivanja ugovora kojim se preuzima obaveza, zatim da se Uprava za trezor obavesti o preuzimanju obaveze i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja, o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja kao i da podnesu zahtev za plaćanje u roku propisanom aktom ministra iz člana 58. ovog zakona. Ukoliko se ne poštuju navedene odredbe, korisnici neće moći da izvrše plaćanja.
Izmenama Zakona se predviđa da se kapitalni izdaci iskazuju u periodu od tri godine, a u cilju boljeg sagledavanja i kontinuiteta u praćenju investicija.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu izvršeno je usklađivanje sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 57/11) tako što se naziv Republički zavod za zdravstveno osiguranje, u skladu sa odredbama Zakona, menja u Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Takođe, naziv dokumenta Izveštaj o fiskalnoj strategiji menja su u naziv Fiskalna strategija. Naime, Izveštaj o fiskalnoj strategiji više upućuje na ostvarenje proteklog perioda, dok se Fiskalna strategija odnosi na planiranje za naredni period.
Novi naziv dokumenta više odgovara njegovoj sadržini navedenoj u članu 27d Zakona o budžetskom sistemu koji predviđa da se za naredni srednjoročni period utvrde, pre svega, srednjoročne projekcije makroekonomskih i fiskalnih agregata i indikatora, kao i ciljevi i smernice ekonomske i fiskalne politike za srednjoročni period.
Navedenim članom predviđeno je da dodatak Fiskalnoj strategiji za srednjoročni period bude Izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju fiskalne politike, što je adekvatan naziv za ovaj dodatak Fiskalnoj strategiji.
U skladu sa preporukama Generalne direkcije budžeta Evropske unije, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu menja se definicija upravljačke odgovornosti.
U skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Komisije Evropskih Zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) („Službeni glasnik – Međunarodni ugovori“, broj 124/07) (u daljem tekstu: Okvirni sporazum), kao i Planom aktivnosti za pripremu decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, Republika Srbija je preuzela obavezu da uspostavi decentralizovani sistem upravljanja sredstvima EU. Republika Srbija je uspostavila pravni osnov za funkcionisanje decentralizovanog sistema upravljanja IPA fondovima i podnela zahtev za prenošenje ovlašćenja za decentralizovano upravljanje IPA fondovima.
Kako bi Republika Srbija dobila ovlašćenje za decentralizovano upravljanje IPA fondovima neophodno je da ispuni akreditacione kriterijume propisane regulativom Evropske unije. Jedan od akreditacionih kriterijuma odnosi se i na obavezu da se sve ugovorne obaveze prema dobavljačima ispune i u slučaju neraspoloživosti sredstava Evropske unije. Takođe, članom 29. Okvirnog sporazuma predviđeno je da Republika Srbija nadoknadi Evropskoj komisiji novčana sredstva u slučaju nepravilnosti ili prevare, a koja ne mogu da se naplate od onih koji su počinili nepravilnost ili prevaru.
Uvođenjem nove rezerve, iz koje bi bila obezbeđena sredstva za finansiranje ugovornih obaveza u slučaju neraspoloživosti sredstava finansijske pomoći Evropske unije, kao i sredstva za finansiranje troškova koji moraju biti nadoknađeni Evropskoj komisiji u slučaju nepravilnosti ili prevare, koja ne mogu biti naplaćena od dužnika, Republika Srbija bi izradila procedure u potpunosti u skladu sa akreditacionim kriterijumima i ispunila obaveze preuzete u skladu sa Okvirnim sporazumom.
U skladu sa članom 3. Uredbe o nadležnosti, delokrugu, organizaciji i načinu poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika („Službeni glasnik RSˮ, br. 102/11 i 37/12), prema kome je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje i finansira se iz doprinosa za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Fond se uključuje u organizacije za obavezno socijalno osiguranje, s tim da odredbe Zakona o budžetskom sistemu, u delu koji se odnosi na organizacije za obavezno socijalno osiguranje, na Fond primenjuju počev od postupka pripreme finansijskih planova za 2013. godinu.
Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona
Zakonom o budžetskom sistemu, kao sistemskom zakonu u oblasti javne potrošnje, uređuje se planiranje, priprema, donošenje i izvršavanje budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, nadležnost i organizacija Uprave za trezor; ovim zakonom se uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka, uređuju se budžetski odnosi i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, itd.
Imajući u vidu ovako definisanu sadržinu Zakona, rešavanje navedenih problema (uključivanje sopstvenih prihoda u opšti prihod budžeta, bolja kontrola korišćenja javnih sredstava), odnosno postizanje željenih ciljeva nije moguće bez izmene Zakona.
OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA U ZAKONU
Uz čl. 1, 2, 37. i 38.
Navedenim članovima u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu reči: „Republički zavod za zdravstveno osiguranje” u određenom padežu zamenjuju se rečima: „Republički fond za zdravstveno osiguranje” u odgovarajućem padežu, a u cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 57/11).
U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predviđa se dodavanje Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u organizacije za obavezno socijalno osiguranje, imajući u vidu da je izdvajanjem poslova iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i prenosom tih poslova na Republički fond PIO i donošenjem Uredbe o nadležnosti, delokrugu, organizaciji i načinu poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika („Službeni glasnik RSˮ, br. 102/11 i 37/12), Fond prestao da bude indirektni korisnik Ministarstva odbrane.
Uz čl. 2, 18, 19, 20, 22, 24, 25. i 39.
Navedenim članovima se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu reči: „Izveštaj o fiskalnoj strategijiˮ u određenom padežu zamenjuju rečima: „Fiskalna strategijaˮ u odgovarajućem padežu, a imajući u vidu da novi naziv dokumenta više odgovara njegovoj sadržini navedenoj u članu 27d Zakona o budžetskom sistemu.
Uz čl. 2, 23, 27. i 35.
Navedenim članovima se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu reči: „razvojna pomoćˮ zamenjuju rečima: „finansijska pomoćˮ u cilju prilagođanja definicije i načina upravljanja finansijskom pomoći Evropske unije pravilima utvrđenim Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma i drugim sporazumima koje zaključuju Republika Srbija i Evropska unija.
Članom 2. se u članu 2. tač. 1), 2) i 3) Zakona utvrđuje da se kapitalni izdaci iskazuju za tri godine, a u cilju boljeg sagledavanja i kontinuiteta u praćenju investicija.
Izmenom i dopunom tačke 14) Zakona na sveobuhvatniji način se definišu javni prihodi.
Briše se tačka 16) člana 2. Zakona o budžetskom sistemu kojom su definisani sopstveni prihodi, čime se stvara osnov da se sopstveni prihodi korisnika uključe u opšti prihod budžeta.
Menja se tačka 18) kojom su definisani neporeski prihodi tako što se propisuje da uključuju naknade, takse, penale i kazne, kao i prihode koje država ostvari upotrebom javnih sredstava. Dodaju se nove tač. 18a) i 18b) kojima se definišu javna dobra i javne usluge.
U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu dodaje se tačka 50a) kojom se definiše sistem upravljanja javnim sredstvima. Dosadašnja definicija sistema upravljanja javnim finansijama propisana u tački 50) podrazumevala je upravljanje budžetskim sredstvima (na centralnom i lokalnom nivou). Definisanjem sistema upravljanja javnim sredstvima stvara osnovu za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja javnim sredstvima i neposredno redovno praćanje ukupnog obima javnih prihoda i rashoda.
Tačka 51a) Zakona o budžetskom sistemu kojom je definisana upravljačka odgovornost menja se u skladu sa preporukama Generalne direkcije budžeta Evropske unije.
U tač. 52) – 54) Zakona o budžetskom sistemu, u kojima su definisani Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije, Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti i Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje, brišu se sopstveni prihodi i rashodi i izdaci iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa brisanjem pojma sopstvenih prihoda u prethodnim odredbama.
Članom 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, u članu 5. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu menja se osnovica koja se primenjuje ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju kao procenat budžeta Republike Srbije. Naime, u praksi se sve češće dešava da se određeno finansiranje računa u procentu od budžeta Republike Srbije. U cilju ujednačenog pristupa i izbegavanja dvosmislenosti, umesto prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, kao osnovica se definišu rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda s obzirom da predstavljaju kategoriju koja se može bolje predvideti i preciznije definisati u cilju utvrđivanja osnovice za obračun pojedinih prihoda i primanja, rashoda i izdataka kao procenta budžeta Republike Srbije.
U istom članu stav 6. važećeg Zakona o budžetskom sistemu, dodaje se da u slučaju ugovaranja donacije čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadležan za finansija na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu. Na ovaj način se obezbeđuje integritet budžetskog sistema, s obzirom da se navedena odredba već odnosi na korisnike budžeta Republike i korisnike budžeta lokalne vlasti.
Članom 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu se u članu 8. važećeg Zakona kojim je dat pravni osnov za utvrđivanje spiska korisnika javnih sredstava, menja stav 1. time što se posebno navode i javne agencije i organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama kao korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora koji se posebno evidentiraju u okviru spiska korisnika javnih sredstava. Takođe, dodaje se novi stav 2. kojim se daje pravni osnov da ministar bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku iz stava 1. ovog člana koji vodi Uprava za trezor.
Članom 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu menja se član 9. stav 4. važećeg Zakona o budžetskom sistemu stvaranjem osnove da i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora, imaju otvorene podračune u Upravi za trezor za sredstva koja su im preneta iz budžeta, čime se postiže veća likvidnost trezora i racionalnije i efikasnije korišćenje budžetskih sredstava.
Izmenama člana 10. važećeg Zakona o budžetskom sistemu briše se osnov da korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, korisnik sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnik sredstava budžeta lokalne vlasti može investirati sopstvene prihode, a imajući u vidu da su sopstveni prihodi brisani prethodnim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Članom 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu vrše se izmene člana 14. Zakona u kome su definisane vrste javnih prihoda i rashoda, i to tako što se takse, naknade, penali i kazne i prihodi nastali upotrebom javnih sredstava grupišu u neporeske prihode.
Član 15. važećeg Zakona kojim su utvrđeni porezi, menja se tako što se brišu nabrajanja vrste poreza i umesto toga, definiše se šta može biti predmet oporezivanja (može se uvesti porez na potrošnju, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovine fizičkih i pravnih lica), a u stavu 2. se propisuje da poreskim zakonom moraju biti utvrđeni predmete oporezivanja, osnovica, obveznik, poreska stopa ili iznos, sva izuzimanja i olakšice od oporezivanja, način i rokovi plaćanja poreza.
Umesto dosadašnjeg člana 16. Zakona koji se odnosio na takse, novim članom 16. se utvrđuju vrste doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, čime se poštuje redosled u prikazivanju vrste javnih prihoda utvrđen u članu 14. Zakona o budžetskom sistemu.
Članom 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu menja se član 17. važećeg Zakona, tako što se njime bliže uređuju takse kao vrsta neporeskih prihoda i definišu principi koji se moraju poštovati prilikom utvrđivanja visine takse (visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice; za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa).
Članom 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu menja se član 18. važećeg Zakona i propisuje se da se posebnim zakonom koji predlaže i sprovodi ministarstvo nadležno za finansije uređuju obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje naknade, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, kao i pripadnost naknade.
Članom 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu se u članu 19. važećeg Zakona pojam: „ostali javni prihodiˮ zamenjuje sa „prihodi nastali upotrebom javnih sredstavaˮ, a prihodi koji su do sada bili definisani kao „prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbijeˮ menjaju se u „prihode koji su nastali prodajom usluga korisnika javnih sredstava čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje i bez zakonske obavezeˮ.
Član 22. važećeg Zakona o budžetskom sistemu koji se odnosio na iskazivanje sopstvenih prihoda se briše, s obzirom da je, u cilju obezbeđivanja efikasnog finansijskog planiranja i upravljanja javnim finansijama, kao i kontrole trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, neophodno dosadašnje sopstvene prihode korisnika uključiti u opšti prihod budžeta i raspoređivati u skladu sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.
Izmenama u čl. 23, 24. i 25. važećeg Zakona o budžetskom sistemu vrši se usklađivanje sa načinom definisanja i grupisanja pojedinih javnih prihoda u odredbama čl. 8-14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Članom 21. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu se menjaju posebna fiskalna pravila propisana članom 27e važećeg Zakona u delu koji se odnose na kretanje plata i penzija u oktobru 2012. godine, aprilu i oktobru 2013. i 2014. godine i usklađivanje njihovog rasta sa realnim mogućnostima budžeta. Izmenama se propisuje da će se u oktobru 2012. godine, kao i aprilu 2013. godine plate i penzije povećati za 2%, zatim da će se u oktobru 2013. godine, plata i penzija uskladiti sa stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. U aprilu 2014. godine plata će se uskladiti zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan, a penzija će se uskladiti zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%. U oktobru 2014. godine plata i penzija će se ukladiti stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Članom 23. vrši se izmena člana 28. stav 2. tačka 8) važećeg Zakona o budžetskom sistemu tako što se briše da opšti deo budžeta mora da obuhvata opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenih osnovica, imajući u vidu da je procena poreskih rashoda sastavni deo Fiskalne strategije. Umesto toga, uvodi se obaveza da opšti deo budžeta mora da sadrži pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine, a u cilju boljeg sagledavanja i kontinuiteta u praćenju investicija.
Izmenama u članu 28. stav 2. tačka 9) važećeg Zakona predviđa se, počev od 2014. godine, uvođenje nove rezerve, iz koje bi bila obezbeđena sredstva za finansiranje ugovornih obaveza u slučaju neraspoloživosti sredstava finansijske pomoći Evropske unije, kao i sredstva za finansiranje troškova koji moraju biti nadoknađeni Evropskoj komisiji u slučaju nepravilnosti ili prevare, koja ne mogu biti naplaćena od dužnika, čime bi Republika Srbija izradila procedure u potpunosti u skladu sa akreditacionim kriterijumima i ispunila obaveze preuzete u skladu sa Okvirnim sporazumom.
Članom 26. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu u članu 54. važećeg Zakona o budžetskom sistemu dodaju se novi st. 2, 3. i 4. kojima se, zbog prevazilaženja nedoumica u praksi, precizira da, ukoliko su korisnici preuzeli obavezu po ugovorima koji zahtevaju plaćanje u više godina, obaveza se uključuje u finansijski plan u iznosu u kome obaveza dospeva u toj godini.
U cilju boljeg planiranja likvidnosti i bolje evidencije o preuzetim obavezama, članom 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu menja se član 56. važećeg Zakona uvođenjem novog stava 3. kojim je propisana obaveza korisnika budžetskih sredstava da, pre preuzimanja obaveze, obaveste Upravu za trezor o nameri potpisivanja ugovora, zatim da nakon potpisivanja ugovora obaveste Upravu za trezor o preuzimanju obaveze i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja, kao i da najave plaćanje i prijave svaku promenu koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja.
U članu 56. važećeg Zakona o budžetskom sistemu takođe se dodaje novi stav kojim se propisuje izuzetak od prinudne naplate kada su u pitanju aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija, sa ciljem da se zaštiti socijalna sigurnost i osigura zakonom garantovana isplata plata i penzija.
Ukoliko se ne poštuju procedure koje se odnose na preuzimanje obaveza korisnika budžetskih sredstava predviđene izmenama člana 56. važećeg Zakona, članom 28. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je u članu 58. važećeg Zakona uvođenje novog stava 4. kojim se propisuje da u tom slučaju plaćanje iz budžeta neće biti izvršeno.
Čl. 32, 33. i 34. Predloga zakona se menjaju odredbe čl. 64, 65. i 67. važećeg Zakona koje se odnose na budžetski fond. Izmene su izvršene u skladu sa izmenama prethodnih odredbi u delu koji se odnosi na brisanje sopstvenih prihoda.
Članom 36. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu dodaje se član 70a u važećem Zakonu o budžetskom sistemu, kojim se utvrđuje rezerva za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije koja se iskazuje na aproprijaciji namenjenoj za budžetske rezerve. Uvođenjem nove rezerve, iz koje bi bila obezbeđena sredstva za finansiranje ugovornih obaveza u slučaju neraspoloživosti sredstava finansijske pomoći Evropske unije, kao i sredstva za finansiranje troškova koji moraju biti nadoknađeni Evropskoj komisiji u slučaju nepravilnosti ili prevare, koja ne mogu biti naplaćena od dužnika, Republika Srbija bi izradila procedure u potpunosti u skladu sa akreditacionim kriterijumima i ispunila obaveze preuzete u skladu sa Okvirnim sporazumom.
Izmenama i dopunama člana 78. važećeg Zakona o budžetskom sistemu reguliše se dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja drugih korisnika javnih sredstava osnovanih od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, što do sada nije bilo predviđeno odredbama Zakona. Izmena se uvodi u cilju postizanja sveobuhvatne kontrole trošenja javnih sredstava.
Članom 40. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu vrše se izmene člana 93. važećeg Zakona proširivanjem nadležnosti Uprave za trezor u vezi sa poslovima javnih plaćanja i sa vođenjem registra svih korisnika javnih sredstava i registra drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. Takođe, tačka 7) podtačka (10) dopunjuje se sa odredbom koja omogućava i fizičkim licima da svoje obaveze prema korisnicima javnih sredstava (pre svega prema javnim preduzećima) mogu da izmiruju i u organizacionim jedinicama Uprave za trezor. Ovo je iz razloga što je povoljnije za fizička lica da plaćaju nižu tarifu nego što plaćaju bankama i poštama, a i organizacione jedinice Uprave za trezor u pojedinim mestima Republike Srbije jedine su gde se ta uplata može i izvršiti.
Izmenama člana 103. važećeg Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na visinu kazni izvršeno je prilagođavanje rasponu novčanih kazni propisanih Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RSˮ, broj 111/09). Pored navedenog, dodaju se kaznene odredbe za pravno lice drugog korisnika javnih sredstava ukoliko ne otvori podračun iz člana 2. tačka 49), ako se nalazi na spisku iz člana 8. ovog zakona i uključen je u sistem konsolidovanog računa trezora.
Članom 45. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu propisana je obaveza subjekata, koji u skladu sa posebnim zakonom, imaju ovlašćenje da utvrđuju visinu taksi za javne usluge koje pružaju, da njihovu visinu i način utvrđivanja usklade sa odredbama člana 11. ovog zakona u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i dostave na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije.
Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, do 31. marta 2013. godine preispitaće i razmotriti dostavljene predloge. Takse utvrđene pre stupanja na snagu ovog zakona mogu se naplaćivati do 31. marta 2013. godine. Ukoliko se ne dobije potrebna saglasnost do 31. marta 2012. godine, takse neće moći da se naplaćuju.
Članom 46. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona kojima se uređuje pripadnost sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Odredbe zakona kojima se uređuje korišćenje i raspodela sopstvenih prihoda koje ostvare ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, uključujući i zavode za izvršenje krivičnih sankcija, kao i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, prestaju da važe od 1. januara 2014. godine.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana prihodi po osnovu naplate sudskih taksi zadržavaju karakter sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom.
Čl. 47, 48, 49, 50, 51. i 52. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu uređuje se primena pojedinih odredaba ovog zakona.
Članom 53. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu uređeno je da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2012. i 2013. godinu.
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu u iznosu od najviše 10 % od očekivanog iznosa sredstava finansijske pomoći Evropske unije planiranih za realizaciju u toku 2014. godine.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst). Ovaj zakon je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se predložena rešenja u delu koji se odnosi na obuhvatanje sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava, primenila u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, kao i u postupku pripreme Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.
VI. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANJE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija.
Naime, neophodno je da bi se predložena rešenja iz ovog zakona u delu koji se odnosi na obuhvatanje sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava, kao i na izmenu posebnih fiskalnih pravila u delu koje se odnose na kretanje plata i penzija primenila u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Predložena zakonska rešenja će pozitivno uticati na upravljanje javnim finansijama. Uključivanjem sopstvenih prihoda u opšte prihode budžeta, kao i obavezom korisnika budžetskih sredstava da i pre preuzimanja obaveza, dobiju saglasnost Uprave za trezor, obezbeđuje se sveobuhvatnija kontrola trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, efikasnije finansijsko planiranje i upravljanje javnim finansijama.
Definisanjem principa uvođenja i naplaćivanja taksi smanjuje se broj fiskalnih nameta i opterećenje građana i privrede.
Osim toga, znatno unapređeno upravljanje javnim sredstvima i kontrola pozitivno će uticati na celokupan javni sektor.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu zakonsku materiju koju reguliše.
Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, već bi trebalo da doprinese značajnim uštedama i dovede do stabilne, predvidive i održive fiskalne politike, efikasnijeg upravljanja likvidnošću i samim tim, sprečavanjem da se problem tekuće nelikvidnosti rešava kratkoročnim zaduživanjima. Time bi se doprinelo učvršćenju makroekonomske stabilnosti i povećanju kredibiliteta makroekonomske politike.
Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Cilj predloženih izmena i dopuna ovog zakona, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nije stvaranje tržišne konkurencije. Obezbeđivanjem sigurnijih uslova privređivanja s ciljem bržeg rasta BDP-a, usled primene Zakona moguće je neposredno uticati i na stvaranje novih privrednih subjekata.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen i nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima.
Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava ostvariti
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je predviđeno da korisnici javnih sredstava, koji u skladu sa posebnim zakonom, imaju ovlašćenje da utvrđuju visinu taksi za javne usluge koje pružaju, dužni su da, u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, usklade njihovu visinu i način utvrđivanja sa odredbama člana ovog zakona kojim su utvrđeni principi uvođenja i naplaćivanja taksi. Nadzor nad ovim usklađivanjem vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Ukoliko korisnici javnih sredstava ne izvrše usklađivanje u navedenom roku, visinu taksi utvrdiće ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je takođe predviđeno i da ministarstvo nadležno za poslove finansija pripremi i predloži posebni zakon kojim će se urediti obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje naknade, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade.
Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je predviđeno da korisnici budžetskih sredstava, u roku od mesec dana, akte iz svoje nadležnosti, u delu u kojem se odnose na pripadnost i korišćenje sopstvenih prihoda, usklade sa odredbama ovog zakona.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se: planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budžet lokalne vlasti); priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, FONDA ZA SOCIJALNO OSIGURANJE VOJNIH OSIGURANIKA i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje); budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Uprava za trezor) i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema.
Ovim zakonom utvrđuju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike.
Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i na taj način obezbeđuje javnost i odgovornost u njenom vođenju.
Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, zaduživanje i davanje garancija, računovodstvo, izradu i podnošenje izveštaja i izvršenje budžetske kontrole, a koji se, s obzirom na izvore finansiranja i kontrole, uključuju u opšti nivo države (u daljem tekstu: vanbudžetski korisnici).
Ovim zakonom se uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka.
Definicije
Član 2.
Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (KAPITALNI IZDACI ISKAZUJU SE ZA TRI GODINE), a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (KAPITALNI IZDACI ISKAZUJU SE ZA TRI GODINE), a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (KAPITALNI IZDACI ISKAZUJU SE ZA TRI GODINE);
4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda OSTVARENIH U PRETHODNOJ POSLOVNOJ GODINI, KAO I JAVNE AGENCIJE I ORGANIZACIJE NA KOJE SE PRIMENJUJU PROPISI O JAVNIM AGENCIJAMA;
6) Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
7) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;
8) Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;
9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);
10) Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;
11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;
12) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;
13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;
14) Javni prihodi su SVI prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika;, prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje PRAVNIH I FIZIČKIH LICA KOJA KORISTE ODREĐENO JAVNO DOBRO ILI JAVNU USLUGU, KAO I SVI DRUGI PRIHODI KOJE OSTVARUJU KORISNICI BUDŽETSKIH SREDSTAVA I SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično, iskazati kao namenski prihodi;
15) Namenski prihodi su javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom;
16) Sopstveni prihodi su prihodi koje svojim aktivnostima, odnosno prodajom robe i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom, ostvare direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;
18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale;NEPORESKI PRIHODI SU VRSTA JAVNIH PRIHODA KOJI SE NAPLAĆUJU PRAVNIM ILI FIZIČKIM LICIMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA (NAKNADE), PRUŽANJE ODREĐENE JAVNE USLUGE (TAKSE), ZBOG KRŠENJA UGOVORNIH ILI ZAKONSKIH ODREDBI (PENALI I KAZNE) KAO I PRIHODI KOJI SE OSTVARE UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA;
18A) JAVNA DOBRA SU PRIRODNA BOGATSTVA ČIJE JE KORIŠĆENJE UREĐENO POSEBNIM ZAKONOM, KAO I DOBRA KOJA SU POSEBNIM ZAKONOM UTVRĐENA KAO DOBRA OD OPŠTEG INTERESA I DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI;
18B) JAVNE USLUGE SU SVE USLUGE KOJE SU KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA U SKLADU SA ZAKONOM OBAVEZNI DA PRUŽAJU PRAVNIM I FIZIČKIM LICIMA;
19) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;
20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;
21) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;
22) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez;
23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;
24) Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;
25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;
25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;
25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;
25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;
25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;
25d) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;
25đ) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;
25e) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;
25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;
25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;
25i) Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;
25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;
25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;
26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;
27) Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;
28) Konsolidovani budžet opšte države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;
29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja Ministarstvu finansija MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;
30) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;
31) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;
32) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;
33) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;
34) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom;
35) Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;
36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;
37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;
38) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;
39) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;
40) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;
41) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;
42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;
43) – brisana –
44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;
45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;
46) Razvojna pomoć Evropske unije je namenski bespovratni prihod, koji se ostvaruje na osnovu međunarodne razvojne saradnje između Republike Srbije i Evropske unije; FINANSIJSKA POMOĆ EVROPSKE UNIJE SU SREDSTVA EVROPSKE UNIJE KOJA SE KORISTE ZA NAMENE I SPROVODE PREMA PRAVILIMA UTVRĐENIM SPORAZUMIMA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE;
47) Finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije u sprovođenju programa razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;
48) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;
49) Podračun je evidencioni račun korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni račun drugih korisnika javnih sredstava, i to dinarskih i deviznih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;
50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;
50A) SISTEM UPRAVLJANJA JAVNIM SREDSTVIMA PREDSTAVLJA SKUP AKTIVNOSTI I POSTUPAKA USMERENIH NA JEDINSTVENO PLANIRANJE, RASPOLAGANJE, EVIDENTIRANJE I IZVEŠTAVANJE O JAVNIM SREDSTVIMA, KOJA KORISTE I KOJIMA RASPOLAŽU KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA;
51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;
51a) Upravljačka odgovornost rukovodilaca je odgovornost rukovodilaca korisnika javnih sredstava za finansijske, upravljačke i programske nadležnosti koje su im prenete UPRAVLJAČKA ODGOVORNOST JE OBAVEZA RUKOVODILACA SVIH NIVOA KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA DA SVE POSLOVE OBAVLJAJU ZAKONITO, POŠTUJUĆI PRINCIPE EKONOMIČNOSTI, EFEKTIVNOSTI, EFIKASNOSTI I JAVNOSTI, KAO I DA ZA SVOJE ODLUKE, POSTUPKE I REZULTATE ODGOVARAJU ONOME KOJI IH JE IMENOVAO ILI IM PRENEO ODGOVORNOST;
51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;
51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;
51g) Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;
52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije), finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
55) Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;
56) Konsolidovani izveštaj Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE i završnih računa njegovih indirektnih korisnika, koji sastavlja Republički zavod za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE i podnosi Upravi za trezor;
57) Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;
58) Programski deo budžeta je sastavni deo posebnog dela budžeta koji sadrži programe i aktivnosti korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje;
59) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;
60) Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE, kojim Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.
Obim budžeta
Član 5.
Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po izvorima u budžetu VRSTAMA.
Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.
Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.
Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta Republike Srbije, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine, ako nije drukčije definisano zakonom RASHODE KOJI SE FINANSIRAJU IZ PORESKIH PRIHODA.
Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu.
Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, ODNOSNO FINANSIJSKOG PLANA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu.
U slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski i sopstveni prihod u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije po zahtevu tog korisnika može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz tih prihoda.
Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.
U toku godine Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine. U slučaju da se radi o sredstvima za sufinansiranje projekata finansiranih od strane Evropske unije, a po osnovu odgovarajućeg finansijskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije, neutrošena sredstva prenose se u narednu godinu.
Korisnik budžetskih sredstava može stvarati obaveze i koristiti budžetsku aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrđene u okviru programa.
Naplata prihoda nije ograničena iznosima iskazanih prihoda u budžetu.
Utvrđivanje spiska korisnika javnih sredstava
Član 8.
Ministar posebnim aktom utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora).
MINISTAR POSEBNIM AKTOM, NA OSNOVU PREDLOGA UPRAVE ZA TREZOR, UTVRĐUJE SPISAK KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA, U OKVIRU KOJEG SE POSEBNO EVIDENTIRAJU DIREKTNI I INDIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO BUDŽETA LOKALNE VLASTI, KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, JAVNIH AGENCIJA, ORGANIZACIJA NA KOJE SE PRIMENJUJU PROPISI O JAVNIM AGENCIJAMA, KAO I DRUGIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA (U DALJEM TEKSTU: KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA).
MINISTAR BLIŽE UREĐUJE NAČIN UTVRĐIVANJA I EVIDENTIRANJA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA U SPISKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJI VODI UPRAVA ZA TREZOR.
Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ I NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA. SVI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA DUŽNI SU DA NA SVOJOJ INTERNET STRANICI OBJAVLJUJU SVOJE FINANSIJSKE PLANOVE ZA NAREDNU GODINU, INFORMATOR O RADU, KAO I ZAVRŠNE RAČUNE I FINANSIJSKE IZVEŠTAJE.
Republički organ nadležan za poslove statistike jednom godišnje u saradnji sa Ministarstvom određuje spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opšteg nivoa države čiji će se podaci o poslovanju koristiti za potrebe statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje.
Spisak entiteta iz stava 3. STAVA 4. ovog člana se utvrđuje na osnovu međunarodno priznatih standarda.
Republički organ nadležan za poslove statistike propisuje načine izveštavanja i rokove za sve entitete za koje se utvrdi da pripadaju opštem sektoru države.
Konsolidovani račun trezora
Član 9.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, ovlašćen je za otvaranje konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koji se vodi posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva.
Konsolidovani računi trezora iz stava 1. ovog člana čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.
U okviru podračuna iz stava 3. ovog člana obavezno se posebno vode:
1) sredstva izdvojena budžetom, odnosno finansijskim planom organizacije za obavezno socijalno osiguranje;
2) sopstveni prihodi koje direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, odnosno organizacija za obavezno socijalno osiguranje ostvaruje, u skladu sa zakonom, kao i sopstveni prihodi drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA KOJI NISU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, A KOJIMA SE VRŠI PRENOS SREDSTAVA IZ BUDŽETA, OTVARA SE POSEBAN NAMENSKI RAČUN KOD UPRAVE ZA TREZOR ZA TA SREDSTVA, KOJI JE UKLJUČEN U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA, ODNOSNO U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA LOKALNE VLASTI.
MINISTAR, ODNOSNO LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEŽAN ZA FINANSIJE, ODNOSNO LICE KOJE ON OVLASTI, OTVARA PODRAČUNE DINARSKIH I DEVIZNIH SREDSTAVA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI NISU UKLJUČENI U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA LOKALNE VLASTI, ZA SREDSTVA KOJA IM SE PRENOSE IZ BUDŽETA.
Uprava za trezor vodi podračune iz stava 3. ST. 3, 4. I 5. ovog člana.
Izuzetno od stava 5. STAVA 6. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne račune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom propisano, ili kod ovlašćene banke, po odobrenju ministra, za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.
Narodna banka Srbije obezbeđuje podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika javnih sredstava iz stava 6. STAVA 7. ovog člana, koji se vode kod te banke i dostavlja ih Ministarstvu mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva.
Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kome učestvuju korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.
Novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije.
Izuzetno od stava 9. ovog člana, ministar može drugom korisniku javnih sredstava iz člana 8. stav 1. ovog zakona, koji više od 50% od ukupnih prihoda ostvaruje na tržištu, odobriti otvaranje računa kod banke za sopstvene prihode.
Novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno drugih računa iz ovog člana kao i izveštavanje o korišćenju tih sredstava.
Ministar bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.
Investiranje sredstava
Član 10.
Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno lokalnom propisu ili međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem finansijskom tržištu novca, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije može zaključiti ugovor sa ministrom o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.
Korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno korisnik sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, može investirati sopstvene prihode samostalno, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra i obavezan je da po izvršenom investiranju tih sredstava o tome obavesti Upravu za trezor.
Korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno korisnik sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje može zaključiti ugovor sa ministrom o investiranju sopstvenih prihoda.
Korisnik sredstava budžeta lokalne vlasti može investirati sopstvene prihode samostalno, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog organa lokalne vlasti.
Korisnik sredstava budžeta lokalne vlasti može zaključiti ugovor sa nadležnim organom lokalne vlasti o investiranju sopstvenih prihoda.
Korisnik sredstava budžeta lokalne vlasti obavezan je da po izvršenom investiranju sredstava iz st. 6. i 7. ovog člana o tome obavesti pripadajući trezor lokalne vlasti.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da po izvršenom investiranju sredstava iz st. 2, 6. i 7. STAVA 2. ovog člana o tome obavesti Upravu za trezor.
Prihodi od investiranja uplaćuju se na odgovarajući konsolidovani račun trezora, odnosno podračun sopstvenih prihoda.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način izveštavanja o investiranju sredstava iz ovog člana.
Ministar, lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje ovlaste, odgovorni su za efikasnost i sigurnost investiranja novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno konsolidovanom računu trezora lokalnih vlasti.
Uvođenje javnih prihoda i primanja
Član 13.
Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa zakonom.
Visina javnih prihoda i primanja utvrđuje se zakonom, odnosno aktom nadležnog organa u skladu sa zakonom SA OVIM I POSEBNIM ZAKONIMA.
Vrste javnih prihoda i primanja
Član 14.
Javni prihodi su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2a) NEPORESKI PRIHODI, I TO:
TAKSE,
NAKNADE,
KAZNE,
PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa;
4) takse;
5) samodoprinos;
6) donacije i transferi;
7) ostali javni prihodi.
Primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) primanja od zaduživanja;
3) primanja od prodaje finansijske imovine, i to:
(1) primljene otplate glavnice datih zajmova,
(2) primanja od prodaje hartija od vrednosti,
(3) primanja od prodaje akcija i udela;
4) druga primanja utvrđena zakonom.
Porezi
Član 15.
Zakonom se može uvesti:
1) porez na dodatu vrednost;
2) akcize;
3) porez na dohodak građana;
4) porez na dobit preduzeća;
5) porez na imovinu;
6) porez na nasleđe i poklon;
7) porez na prenos apsolutnih prava;
8) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
9) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije;
10) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom.
POREZI SE MOGU UVODITI SAMO ZAKONOM I TO NA POTROŠNJU, DOHODAK, DOBIT, IMOVINU I PRENOS IMOVINE FIZIČKIH I PRAVNIH LICA.
PORESKIM ZAKONOM MORAJU BITI UTVRĐENI PREDMET OPOREZIVANJA, OSNOVICA, OBVEZNIK, PORESKA STOPA ILI IZNOS, SVA IZUZIMANJA I OLAKŠICE OD OPOREZIVANJA, KAO I NAČIN I ROKOVI PLAĆANJA POREZA.
OBAVEZE I PRAVA PORESKIH OBVEZNIKA NE MOGU SE PROŠIRIVATI ILI SMANJIVATI PODZAKONSKIM AKTIMA.
Takse
Član 16.
Zakonom se mogu uvesti sledeće takse:
1) administrativne;
2) sudske;
3) komunalne;
4) registracione;
5) boravišna;
6) za posebne proizvode i aktivnosti.
DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
ČLAN 16.
ZAKONOM SE UVODE DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, I TO ZA:
1) PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE;
2) ZDRAVSTVENO OSIGURANJE;
3) OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI.
Naknade
Član 17.
Zakonom se mogu uvesti sledeće naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa:
1) naknade za vode;
2) naknade za šume;
3) naknade za puteve;
4) naknade za zemljište;
5) naknada za ribarska područja;
6) naknada za korišćenje turističkog prostora;
7) naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora;
8) naknada za korišćenje mineralnih sirovina;
9) naknade za zaštitu životne sredine;
10) naknada za korišćenje vazduhoplovnog prostora;
11) naknada za korišćenje radio frekvencija i tv kanala;
12) turistička naknada;
13) druge naknade, u skladu sa posebnim zakonom.
TAKSE
ČLAN 17.
TAKSE SE MOGU UVODITI SAMO ZAKONOM KOJIM SE MOŽE PROPISATI NJIHOVA VISINA ILI SE TIM ZAKONOM MOŽE DATI PRAVO ODREĐENOM SUBJEKTU DA UTVRDI NJIHOVU VISINU.
TAKSA SE NAPLAĆUJE ZA NEPOSREDNO PRUŽENU JAVNU USLUGU, ODNOSNO SPROVEDEN POSTUPAK ILI RADNJU, KOJU JE PRUŽIO, ODNOSNO SPROVEO NADLEŽAN SUBJEKAT IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
TAKSA SE NE MOŽE NAPLAĆIVATI ZA IZDAVANJE DOKAZA I BILO KOJIH PODATAKA KOJE LICE PRIBAVLJA OD JEDNOG DRŽAVNOG ORGANA, A PO NALOGU DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA.
VISINA TAKSE MORA BITI PRIMERENA TROŠKOVIMA PRUŽANJA JAVNE USLUGE, ODNOSNO SPROVOĐENJA POSTUPKA ILI RADNJE I MORA BITI UTVRĐENA U APSOLUTNOM IZNOSU, ODNOSNO NE MOŽE BITI UTVRĐENA KAO PROCENAT OD PROMENLJIVE OSNOVICE.
MINISTAR ĆE UREDITI METODOLOGIJU I NAČIN UTVRĐIVANJA TROŠKOVA PRUŽANJA JAVNE USLUGE.
AKO VISINA TAKSE NIJE UTVRĐENA ZAKONOM, NA AKT KOJIM SE UTVRĐUJE NJIHOVA VISINA SUBJEKAT IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA PRIBAVITI SAGLASNOST:
1) MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA FINANSIJE U SLUČAJU DA VISINU TAKSE UTVRĐUJE SUBJEKAT CENTRALNOG NIVOA DRŽAVE;
2) ORGANA NADLEŽNOG ZA FINANSIJE U SLUČAJU DA VISINU TAKSE UTVRĐUJE SUBJEKAT POD KONTROLOM LOKALNE VLASTI.
ODREDBA STAVA 6. TAČKA 2) OVOG ČLANA NE PRIMENJUJE SE U SLUČAJEVIMA KADA VISINU TAKSE UTVRĐUJE NADLEŽNI ORGAN LOKALNE VLASTI.
ZA JEDNU JAVNU USLUGU MOŽE SE NAPLAĆIVATI SAMO JEDNA TAKSA.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
Član 18.
Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za:
1) penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) zdravstveno osiguranje;
3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
NAKNADE
ČLAN 18.
NAKNADE SE MOGU UVODITI ZA KORIŠĆENJE DOBARA KOJA SU POSEBNIM ZAKONOM UTVRĐENA KAO PRIRODNA BOGATSTVA, ODNOSNO DOBRA OD OPŠTEG INTERESA I DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI.
OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE, OSNOVICA ZA PLAĆANJE NAKNADE, VISINA NAKNADE, NAČIN UTVRĐIVANJA I PLAĆANJA NAKNADE, KAO I PRIPADNOST NAKNADE UREĐUJU SE POSEBNIM ZAKONOM KOJI PREDLAŽE I SPROVODI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA FINANSIJE.
NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOGU SE UVODITI NIJEDNIM DRUGIM ZAKONOM OSIM ZAKONOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
Ostali javni prihodi
PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA
Član 19.
Ostalim javnim prihodima iz člana 14. stav 1. tačka 7) ovog zakona smatraju se: PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA SU:
1) prihodi od kamata;
2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i službe lokalne vlasti NASTALI PRODAJOM USLUGA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA ČIJE JE PRUŽANJE UGOVORENO SA FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA NA OSNOVU NJIHOVE SLOBODNE VOLJE;
5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
6) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
7) koncesiona naknada;.
8) drugi javni prihodi utvrđeni zakonom.
8) drugi javni prihodi utvrđeni zakonom.
Iskazivanje sopstvenih prihoda
Član 22.
Kao sopstveni prihodi budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u aktu o budžetu, odnosno finansijskom planu, iskazuju se javna sredstva i prihodi koje korisnici ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom.
U planiranju sopstvenih prihoda iz stava 1. ovog člana budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje dužni su da se pridržavaju principa tačnosti na način da ih realno planiraju i raspoređuju za korišćenje u skladu sa potrebama.
Sredstva ostvarena od sopstvenih prihoda, koja se kao takva, u skladu sa posebnim zakonom, koriste za rad organa uprave u sastavu ministarstva, a ne raspoređuju se posebnim aktom Vlade, koriste se za rad ministarstva i organa uprava u njegovom sastavu prema programu i dinamici korišćenja koji donosi nadležan ministar.
Program iz stava 3. ovog člana sadrži, pre svega, plan za korišćenje sredstava za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, stimulativno nagrađivanje zaposlenih, projektovanje, izgradnju i održavanje informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora.
Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može propisati uslove, kriterijume i način korišćenja sredstava od prihoda koje korisnici budžetskih sredstava ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga.
Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može odlučiti da deo javnih sredstava iz stava 1. ovog člana, ostvarenih u tekućoj godini, odnosno neutrošenih iz ranijih godina, predstavlja opšti prihod budžeta u tekućoj godini.
Finansiranje nadležnosti Republike Srbije
Član 23.
Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dodatu vrednost;
(2) akcize;
(3) porez na dohodak građana;
(4) porez na dobit preduzeća;
(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije;
(7) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;
2) takse:
(1) republičke administrativne takse;
(2) sudske takse;
(3) registracione takse;
(4) takse za specijalne proizvode i aktivnosti;
2) TAKSE U SKLADU SA ZAKONOM;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;
4) donacije i transferi;
5) ostali javni prihodi PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;
(3) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije NASTALI PRODAJOM USLUGA KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE ČIJE JE PRUŽANJE UGOVORENO SA FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA NA OSNOVU NJIHOVE SLOBODNE VOLJE;
(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
(6) drugi prihodi utvrđeni zakonom;
6) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, ako zakonom nije drukčije određeno;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;
(3) primanja od prodaje republičkih robnih rezervi;
(3a) primanja od prodaje dragocenosti;
(3b) primanja od prodaje prirodne imovine;
(4) primanja od zaduživanja;
(5) primanja od prodaje finansijske imovine;.
(6) druga primanja utvrđena zakonom.
Finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina
Član 24.
Za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina, budžetu autonomne pokrajine pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) deo prihoda od poreza na dobit preduzeća ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
2) deo prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
2a) drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom;
3) pokrajinske administrativne takse;
4) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;
5) donacije i transferi;
6) ostali javni prihodi PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, koje koriste organi autonomne pokrajine;
(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom;
(4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi autonomne pokrajine NASTALI PRODAJOM USLUGA KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA AUTONOMNE POKRAJINE ČIJE JE PRUŽANJE UGOVORENO SA FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA NA OSNOVU NJIHOVE SLOBODNE VOLJE;
(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
(7) drugi prihodi utvrđeni zakonom;
7) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE koje koriste organi autonomne pokrajine;
(2) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine;
(4) primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi;
(4a) primanja od prodaje dragocenosti;
(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine;.
(7) druga primanja utvrđena zakonom.
Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (1) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, autonomna pokrajina, odnosno njeni organi imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE.
Finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave
Član 25.
Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dohodak građana;
(2) porez na imovinu;
(3) porez na nasleđe i poklon;
(4) porez na prenos apsolutnih prava;
(5) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;
2) takse:
(1) lokalne administrativne takse;
(2) lokalne komunalne takse;
(3) boravišna taksa;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;
4) samodoprinos;
5) donacije i transferi;
6) ostali javni prihodi PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;
(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;
(4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave NASTALI PRODAJOM USLUGA KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ČIJE JE PRUŽANJE UGOVORENO SA FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA NA OSNOVU NJIHOVE SLOBODNE VOLJE;
(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
(7) drugi prihodi utvrđeni zakonom;
7) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;
(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;
(4) primanja od prodaje robnih rezervi;
(4a) primanja od prodaje dragocenosti;
(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine;.
(7) druga primanja utvrđena zakonom.
Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (2) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi, organizacije i službe imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE.
Statutom grada, odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda iz stava 1. ovog člana koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda.
Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA
Član 27v
Vlada svake fiskalne godine podnosi Narodnoj skupštini Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU.
Glavni ciljevi Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE su:
1) utvrđivanje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva fiskalne politike Vlade za period od tri uzastopne fiskalne godine, počev od fiskalne godine za koju se Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA podnosi;
2) pružanje detaljnog objašnjenja o usklađenosti navedenih srednjoročnih ciljeva sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim ovim zakonom;
3) procena uticaja fiskalne politike na međugeneracijsku raspodelu dohotka, kao i procena održivosti fiskalne politike.
Procedure u donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE
Član 27g
Nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE priprema ministar i podnosi Vladi radi razmatranja pre nego što se ovaj nacrt dostavi Fiskalnom savetu u roku predviđenim budžetskim kalendarom.
Fiskalni savet razmatra nacrt Izveštaja FISKALNE STRATEGIJE i daje mišljenje ministru.
Sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta, ministar priprema predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE.
Ukoliko bilo koja preporuka Fiskalnog saveta nije ušla u Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU, to se obavezno konstatuje i navode se razlozi za takvu odluku, a dostavljeno mišljenje Fiskalnog saveta u celini se prilaže uz Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU.
Nakon usvajanja Vlada podnosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU na razmatranje Narodnoj skupštini.
Narodna skupština razmatra Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU, kako bi ocenila da li je izrađen u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim u ovom zakonu.
Narodna skupština izveštava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM.
Ukoliko Vlada, na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni Izveštaj o fiskalnoj strategiji IZMENI I DOPUNI FISKALNU STRATEGIJU na osnovu preporuka koje je dala Narodna skupština, takve izmene i dopune unose se u revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji REVIDIRANU FISKALNU STRATEGIJU, KOJA se dostavlja Narodnoj skupštini pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.
Sadržaj Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE
Član 27d
Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA sadrži:
1) srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;
2) srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora;
3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA;
4) izveštaj o poreskoj politici uključujući i izveštaj o poreskim rashodima;
5) konsolidovani budžet opšteg nivoa države, kao i konsolidovane budžete centralnog i lokalnog nivoa države;
6) pregled prioritetnih oblasti finansiranja, koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
7) srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije, uključujući i ukupne rashode po korisnicima budžetskih sredstava za narednu budžetsku godinu i dve naredne budžetske godine;
8) pregled i analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;
9) procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza;
10) strategiju za upravljanje dugom države u periodu za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA.
Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA sadrži tri obavezna dodatka:
1) mišljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE;
2) mišljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE;
3) izveštaj o napretku ostvarenom u sprovođenju fiskalne politike definisane u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.
Revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji REVIDIRANA FISKALNA STRATEGIJA sadrži i pregled nenamenskih i namenskih transfera iz budžeta Republike Srbije pojedinačno za svaku jedinicu lokalne samouprave.
Izveštaj o ostvarenom napretku
Član 27đ
Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNA STRATEGIJA sadrži, kao obavezni dodatak, Izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju fiskalne politike definisane u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.
Izveštaj o ostvarenom napretku obavezno sadrži sledeće informacije:
1) ažuriranu procenu srednjoročnih makroekonomskih i fiskalnih trendova i projekcija sadržanih u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI na koji se odnosi Izveštaj o ostvarenom napretku;
2) deo koji sadrži procenu napretka ostvarenog u odnosu na utvrđenu fiskalnu politiku i indikatore utvrđene u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI na koji se odnosi Izveštaj o ostvarenom napretku;
3) deo koji sadrži ocenu o tome u kojoj meri je Vlada tokom prethodne fiskalne godine vodila fiskalnu politiku u skladu sa principima i pravilima odgovornog fiskalnog upravljanja, utvrđenih u ovom zakonu;
4) druge informacije koje odredi ministar.
Fiskalna pravila
Član 27e
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.
Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.
Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2015. godine.
Opšta fiskalna pravila su:
1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP;
2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP.
Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.
Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t:
dt =dt-1 – a(dt-1-d*)-b(gt-g*)
gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.
Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.
Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.
U periodu od 2011. do 2013. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4 %.
Počev od 2014. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.
Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.
Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.
U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.
U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U oktobru 2012. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. U OKTOBRU 2012. GODINE, PLATE I PENZIJE POVEĆAĆE SE ZA 2%.
U APRILU 2013. GODINE, PLATE I PENZIJE POVEĆAĆE SE ZA 2%.
U OKTOBRU 2013. GODINE, PLATA I PENZIJA USKLADIĆE SE STOPOM RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI.
Usklađivanje plata i penzija u 2011. i 2012. godini primenjuje se na obračun i isplatu za navedeni mesec.
U periodu od 2013. do 2015. godine, masa sredstava za plate uskladiće se APRILU 2014. GODINE PLATA ĆE SE USKLADITI zbirom stope rasta potrošačkih cena predviđene za tekuću budžetsku godinu U PRETHODNIH ŠEST MESECI i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U OKTOBRU 2014. GODINE PLATA ĆE SE USKLADITI STOPOM RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI.
U periodu od 2013. do 2015. godine, prosečne penzije uskladiće se APRILU 2014. GODINE PENZIJA ĆE SE USKLADITI zbirom stope rasta potrošačkih cena U PRETHODNIH ŠEST MESECI i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.
U OKTOBRU 2014. GODINE PENZIJA ĆE SE UKLADITI STOPOM RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI.
USKLAĐIVANJE PLATA I PENZIJA PRIMENJUJE SE NA OBRAČUN I ISPLATU ZA NAVEDENI MESEC.
Fiskalna pravila koja regulišu kretanje penzija i plata primenjivaće se i nakon 2015. godine 2014. GODINE, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10 %, a učešće plata 8 %.
Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP.
Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP.
Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.
Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetne okolnosti
Član 27z
Vlada može samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila utvrđenih ovim zakonom, i to u slučajevima prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i pad privredne aktivnosti, o čemu donosi odluku.
Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini izveštaj u kome će jasno navesti:
1) razloge za odstupanje od fiskalnih principa ili pravila;
2) mere koje Vlada namerava da preduzme da bi ponovo poštovala fiskalne principe ili pravila;
3) vremenski period u kome Vlada očekuje da će početi ponovo da se pridržava fiskalnih principa ili pravila.
Vlada dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj iz stava 2. ovog člana u roku od trideset dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog člana ili u sledećem godišnjem Izveštaju o fiskalnoj strategiji SLEDEĆOJ GODIŠNJOJ FISKALNOJ STRATEGIJI, u zavisnosti od toga koji slučaj pre nastupi.
Izjava o odgovornosti
Član 27i
Uz Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU prilaže se izjava o odgovornosti koju potpisuje ministar.
U izjavi o odgovornosti se obavezno navodi da su svi izveštaji na koje se izjava odnosi:
1) izrađeni korišćenjem analitičkih tehnika i procena koje ispunjavaju visoke standarde profesionalnog integriteta i stručnosti;
2) zasnovani na ažurnim i tačnim ekonomskim i fiskalnim informacijama dostupnim u vreme zaključenja izveštaja;
3) obuhvataju sve odluke koje je donela Vlada, a koje imaju značajan ekonomski ili fiskalni uticaj o kome je ministar imao saznanja u vreme potpisivanja izjave o odgovornosti.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija
Član 27j
Budžetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU.
Ministarstvo budžetskim korisnicima u okviru uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.
Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.
Priprema budžeta i finansijskih planova
Član 28.
Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela.
Opšti deo budžeta obuhvata:
1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;
2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;
3) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;
4) pregled očekivanih sredstava iz razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije;
5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije;
6) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;
7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine;
8) opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenih osnovica PREGLED PLANIRANIH KAPITALNIH IZDATAKA BUDŽETSKIH KORISNIKA ZA TEKUĆU I NAREDNE DVE BUDŽETSKE GODINE;
9) stalnu i tekuću budžetsku rezervu STALNU, TEKUĆU I BUDŽETSKU REZERVU ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE.
Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Finansijski planovi iz stava 3. ovog člana uključuju rashode i izdatke direktnog korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u članu 29. ovog zakona.
Posebni deo budžeta može biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opšteg i posebnog dela, utvrđen na način koji propisuje ministar.
Utvrđivanje suficita i deficita
Član 30.
Iznos ukupnog fiskalnog suficita i način njegovog raspoređivanja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.
Iznos ukupnog fiskalnog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.
Konsolidovani budžet opšte države i ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit opšte države utvrđuje se u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI.
Budžetski kalendar
Član 31.
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. februar – ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(2) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(3) 15. april – ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem dostavlja Vladi na prethodno razmatranje Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji FISKALNU STRATEGIJU, KOJA sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(4) 25. april – Vlada daje saglasnost ministru da pripremi nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji koji FISKALNE STRATEGIJE KOJA sadrži konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(5) 30. april – ministar dostavlja nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE Fiskalnom savetu;
(6) 15. maj – Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE;
(7) 1. jun – ministar dostavlja Vladi predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE na usvajanje;
(8) 15. jun – Vlada usvaja Izveštaj o fiskalnoj strategiji i dostavlja ga FISKALNU STRATEGIJU I DOSTAVLJA JE Narodnoj skupštini na razmatranje;
(9) 30. jun – Narodna skupština dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM;
(10) 5. jul – ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(11) 5. jul – ministar dostavlja Izveštaj o fiskalnoj strategiji FISKALNU STRATEGIJU lokalnoj vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
(12) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu;
(13) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji REVIDIRANU FISKALNU STRATEGIJU, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. aprila ažurirani makroekonomski okvir;
(14) 5. oktobar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji REVIDIRANU FISKALNU STRATEGIJU;
(15) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(16) 1. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(17) 15. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 1. avgust – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
Dostavljanje predloga zakona o budžetu Republike Srbije i predloga odluke o budžetu lokalne vlasti
Član 32.
Vlada dostavlja Narodnoj skupštini:
1) Izveštaj o fiskalnoj strategijiFISKALNU STRATEGIJU;
2) predlog zakona o budžetu Republike Srbije;
3) predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o budžetu lokalne vlasti.
Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije
Član 35.
Po donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE, Ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije uputstvo za izradu srednjoročnih i finansijskih planova za pripremu budžeta Republike Srbije.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu predloga finansijskog plana budžetskog korisnika i nacrta budžeta Republike Srbije;
2) obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine, utvrđenim srednjoročnim obimom rashoda iz Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE;
3) smernice za pripremu srednjoročnih planova direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;
4) smernice i zahteve za obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta;
5) postupak i dinamiku pripreme budžeta Republike Srbije i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;
6) način na koji će korisnici u predlogu finansijskog plana iskazati rashode i izdatke.
Preporuka lokalnim vlastima, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava
Član 36.
Ministar dostavlja lokalnim vlastima i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje Izveštaj o fiskalnoj strategijiFISKALNU STRATEGIJU.
Nadležna ministarstva obaveštavaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta Republike Srbije.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije obaveštava direktne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta lokalne vlasti, a direktni korisnik sredstava lokalne vlasti indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti.
Predlog finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije
Član 37.
Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta Republike i srednjoročnih planova, direktni korisnici budžetskih sredstava izrađuju predlog srednjoročnog i finansijskog plana.
Predlog finansijskog plana iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) rashode i izdatke za trogodišnji period, iskazane po budžetskoj klasifikaciji;
2) detaljno pisano obrazloženje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja.
Predlog finansijskog plana budžetskog korisnika podnosi se u iznosu jednakom iznosu obima sredstava prve godine srednjoročnog okvira rashoda, definisanog u Izveštaju o fiskalnoj strategiji FISKALNOJ STRATEGIJI.
Delovi predloga finansijskog plana iz stava 2. ovog člana sastoje se iz pisanog objašnjenja, koje obuhvata i obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta, na osnovu Uputstva za pripremu budžeta Republike i srednjoročnih planova korisnika sredstava Republike Srbije i finansijskog zahteva.
Priprema i dostavljanje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i predloga finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije
Član 38.
Organizacije za obavezno socijalno osiguranje obavezne su da pripreme finansijske planove na osnovu smernica utvrđenih Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM.
Nadležna ministarstva su obavezna da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje ministar, traže od organizacija za obavezno socijalno osiguranje da dostave podatke potrebne za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Ministar može da traži od organizacija za obavezno socijalno osiguranje neposredno podatke u vezi sa njihovim finansiranjem, koji su neophodni za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije i za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležno ministarstvo obavezno je da finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavi ministru, koji ga, zajedno sa nacrtom budžeta Republike Srbije i nacrtom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno sa predlogom akta za Vladu o neprihvatanju finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje, dostavlja Vladi.
Finansijski plan iz stava 4. ovog člana Vlada dostavlja Narodnoj skupštini, sa predlogom zakona o budžetu Republike Srbije i predlogom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi se u skladu sa članom 6. stav 3. ovog zakona.
Predlozi finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju se na osnovu smernica utvrđenih Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM.
Razmatranje budžetskih zahteva
Član 39.
Ministarstvo razmatra zahteve korisnika budžetskih sredstava i organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadržane u predlozima njihovih finansijskih planova imajući u vidu:
1) ciljeve u pogledu prihoda i primanja i rashoda i izdataka;
2) podatke i objašnjenja u skladu sa članom 37. ovog zakona;
3) usaglašenost sa smernicama utvrđenih Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM i prioritetima koje utvrđuje Vlada.
Pre izrade nacrta budžeta, ministar izveštava direktne korisnike budžetskih sredstava o predloženim iznosima prihoda i primanja i rashoda i izdataka, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje obaveštava o predlogu finansijskog plana koji nije usaglašen sa smernicama utvrđenim Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM.
Direktni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju mišljenje ministru na visinu sredstava i na obaveštenje iz stava 2. ovog člana, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju mišljenje nadležnom direktnom korisniku budžetskih sredstava.
U slučaju nepostizanja usaglašenosti u smislu st. 2. i 3. ovog člana, Vlada nalaže otklanjanje nepravilnosti u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje iz člana 6. stav 3. ovog zakona, u obavezi je da izvrši izmene u finansijskom planu u skladu sa stavom Vlade.
Uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti
Član 40.
Po dobijanju Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE, lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
2) opis planirane politike lokalne vlasti;
3) procene prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta lokalne vlasti za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
4) obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti za budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine;
5) smernice za pripremu srednjoročnih planova direktnih korisnika sredstava budžeta lokalnih vlasti;
6) postupak i dinamiku pripreme budžeta lokalne vlasti i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti.
Utvrđivanje predloga budžeta i predloga odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavljanje Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti
Član 42.
Ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije i nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada može da traži od ministra da dostavi dodatne informacije ili objašnjenja koja se tiču nacrta zakona o budžetu Republike Srbije, nacrta odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada odlučuje o izmenama nacrta zakona o budžetu Republike Srbije, usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije, vrši ocenu finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje, utvrđuje predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavlja ih Narodnoj skupštini, zajedno sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu lokalne vlasti nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti i istovremeno upoznaje građane sa nacrtom odluke o budžetu.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti može da traži od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije dodatne informacije ili objašnjenja koja se odnose na nacrt odluke o budžetu lokalne vlasti.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrđuje predlog odluke o budžetu lokalne vlasti i obavezno ga dostavlja skupštini lokalne vlasti, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom.
Ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, skupština lokalne vlasti može doneti budžet.
Objavljivanje budžeta, Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 45.
Zakon o budžetu Republike Srbije, revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji REVIDIRANA FISKALNA STRATEGIJA, odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
Odluke o budžetima lokalne vlasti objavljuju se u službenim glasilima lokalne vlasti.
Odgovornost za preuzete obaveze
Član 54.
Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i organizacije za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KORISNICI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU PREUZETI OBAVEZE PO UGOVORU KOJI SE ODNOSI NA KAPITALNE IZDATKE I ZAHTEVA PLAĆANJE U VIŠE GODINA, NA OSNOVU PREDLOGA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, ODNOSNO ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, UZ SAGLASNOST VLADE, NADLEŽNOG IZVRŠNOG ORGANA LOKALNE VLASTI, ODNOSNO UPRAVNOG ODBORA ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA OBAVEZE KOJE SE FINANSIRAJU IZ SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA.
OGRANIČENJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE PRIMENJUJE SE NA OBAVEZE POVEZANE SA ZADUŽIVANJEM DRŽAVE I SA UPRAVLJANJEM JAVNIM DUGOM, KAO I NA OBAVEZE PO OSNOVU MEĐUNARODNIH SPORAZUMA.
PLAĆANJA KOJA PROIZLAZE IZ OBAVEZA PREUZETIH PO UGOVORIMA KOJI, ZBOG PRIRODE RASHODA, ZAHTEVAJU PLAĆANJE U VIŠE GODINA, KORISNICI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORAJU KAO OBAVEZU UKLJUČITI U FINANSIJSKI PLAN U GODINI U KOJOJ OBAVEZA DOSPEVA U IZNOSU OBAVEZE ZA TU GODINU.
Obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj budžetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.
Preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz st. 1. i 2. 1-5. ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.
Upravljanje preuzetim obavezama
Član 56.
Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.
KORISNICI BUDŽETSKIH SREDSTAVA SU DUŽNI DA OBAVESTE UPRAVU ZA TREZOR, ODNOSNO TREZOR LOKALNE VLASTI:
O NAMERI PREUZIMANJA OBAVEZE;
2) NAKON POTPISIVANJA UGOVORA ILI DRUGOG PRAVNOG AKTA KOJIM SE PREUZIMA OBAVEZA, O PREUZIMANJU OBAVEZE I PREDVIĐENIM USLOVIMA I ROKOVIMA PLAĆANJA;
3) O SVAKOJ PROMENI KOJA SE TIČE IZNOSA, ROKOVA I USLOVA PLAĆANJA IZ TAČKE 2) OVOG STAVA;
4) PODNESU ZAHTEV ZA PLAĆANJE U ROKU PROPISANOM AKTOM MINISTRA IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote).
Kod korisnika budžetskih sredstava kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu.
Izvršavanje naloga prinudne naplate sprovodi Uprava za trezor.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija.
PRINUDNOM NAPLATOM NE MOGU SE TERETITI APROPRIJACIJE NAMENJENE ZA FINANSIRANJE PLATA I PENZIJA.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji.
Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet RADNIH dana od dana unosa rešenja.
Plaćanje iz budžeta
Član 58.
Rashod i izdatak iz budžeta zasniva se na računovodstvenoj dokumentaciji.
Pravni osnov u skladu sa zakonom i iznos preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne računovodstvene dokumentacije, moraju biti sačinjeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze.
Ministar bliže uređuje način nastanka obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog, odnosno budžeta lokalne vlasti.
PLAĆANJE IZ BUDŽETA NEĆE BITI IZVRŠENO UKOLIKO NISU POŠTOVANE PROCEDURE UTVRĐENE ČLANOM 56. STAV 3. OVOG ZAKONA.
Odredbe st. 1-3. 4. ovog člana shodno se primenjuju na obaveze organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Plaćanja sa konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine lokalne vlasti i ukoliko taj plan nisu dostavili Upravi za trezor.
Povraćaj sredstava u budžet
Član 59.
U slučaju da za izvršenje određenog plaćanja nije postojao pravni osnov u skladu sa zakonom, direktni, odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava obavezan je da odmah zatraži povraćaj sredstava u budžet.
Ako se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno, za iznos vraćenih sredstava umanjuje se odgovarajuća aproprijacija korisnika budžetskih sredstava kome je izvršen povraćaj.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju na povraćaj sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Po isteku DO ISTEKA fiskalne godine, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava vratiće u budžet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom o budžetu, a nisu utrošena.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije propisuje način utvrđivanja iznosa i postupak vraćanja neutrošenih sredstava iz stava 4. ovog člana.
Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih budžetskih prihoda
Član 60.
Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) i tačka (7) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Povraćaj prihoda iz stava 1. ovog člana vrši se na teret uplatnog računa prihoda.
Ako na uplatnom računu prihoda iz stava 1. ovog člana nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj, a u pitanju je prihod koji u celini pripada budžetu Republike Srbije ili budžetu lokalne vlasti, odnosno koji se deli između budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti, Uprava za trezor je obavezna da na uplatni račun javnog prihoda, sa kojeg treba izvršiti povraćaj, prenese iznos sredstava koja će se vratiti obvezniku, srazmerno propisanom učešću korisnika u raspodeli tog prihoda.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na propisani evidentni račun organa nadležnog za poslove carina za uplatu akciza i poreza pri uvozu.
Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda najkasnije pet radnih dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.
Promene u aproprijacijama u toku godine
Član 61.
U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.
Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.
U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.
Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.
Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava.
Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka KOJI SE FINANSIRA IZ OPŠTIH PRIHODA BUDŽETA u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje sredstava unutar programa KOJI SE FINANSIRA IZ OPŠTIH PRIHODA BUDŽETA u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju.
Preusmeravanje aproprijacija iz st. 7. i 8. odnose se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja.
Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora organizacije za obavezno socijalno osiguranje, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda i izdatka u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 5% za troškove zdravstvene zaštite.
Aproprijacije se ne mogu prenositi između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu.
Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 12. ovog člana ne može biti veći od iznosa razlike između budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve i POLOVINE maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom.
U obračun maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom na godišnjem nivou ne uključuje se iznos sredstava nastao kao posledica primene stava 1, u delu koji se odnosi na prenos ovlašćenja, i st. 4. i 5. ovog člana.
Budžetski fond
Član 64.
Budžetski fond je evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji otvara Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti KOJI SE OTVARA PO ODLUCI VLADE, ODNOSNO NADLEŽNOG IZVRŠNOG ORGANA LOKALNE VLASTI, kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi i izdaci vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom.
Propisom, odnosno sporazumom iz stava 1. ovog člana, definišu se:
1) svrha budžetskog fonda;
2) vreme za koje se budžetski fond osniva;
3) nadležno ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave odgovoran za upravljanje fondom;
4) izvori finansiranja budžetskog fonda.
Finansiranje budžetskog fonda i obaveze koje proističu iz budžetskog fonda
Član 65.
Budžetski fond se finansira iz:
1) aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta za tekuću godinu;
2) namenskih prihoda budžeta, koji su definisani kao namenski prihodi budžetskog fonda;
3) drugih JAVNIH prihoda.
Obaveze budžetskog fonda izmiruju se iz sredstava fonda.
Posebni uslovi za upotrebu sredstava budžetskog fonda
Član 67.
Plaćanje na teret budžetskog fonda vrši se do nivoa sredstava raspoloživih u budžetskom fondu, a obaveze se preuzimaju u okviru realno planiranih prihoda budžetskog fonda.
Na kraju tekuće godine neiskorišćena sredstva sa računa budžetskog fonda prenose se u narednu godinu.
PREUZIMANJE OBAVEZA I PLAĆANJA NA TERET BUDŽETSKOG FONDA VRŠE SE DO NIVOA SREDSTAVA ODOBRENIH BUDŽETSKOM FONDU.
Sredstva razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije
Član 68.
Podelu odgovornosti i način upravljanja sredstvima za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije, kao i sredstvima razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije, kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, bliže određuje Vlada, na predlog ministra.
Vlada određuje lice odgovorno za funkcionisanje celokupnog sistema finansijskog upravljanja fondovima Evropske unije, za transfer sredstava Evropske unije, kao i sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći FINANSIJSKE POMOĆI Evropske unije.
REZERVA ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE
ČLAN 70A
U BUDŽETU SE PLANIRAJU SREDSTVA ZA REZERVU ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE, KOJA SE ISKAZUJE U OKVIRU APROPRIJACIJE NAMENJENE ZA BUDŽETSKU REZERVU.
REZERVA ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE, KORISTI SE ZA FINANSIRANJE RASHODA I IZDATAKA U VEZI SA PROGRAMIMA I PROJEKTIMA FINANSIRANIM IZ SREDSTAVA FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, KOJI SE SPROVODE U SISTEMU DECENTRALIZOVANOG UPRAVLJANJA, U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:
1) KADA JE NEOPHODNO ISPUNITI UGOVORNE OBAVEZE, A SREDSTVA FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE NISU RASPOLOŽIVA;
2) KADA JE EVROPSKOJ KOMISIJI NEOPHODNO NADOKNADITI SREDSTVA FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE U SLUČAJU NEPRAVILNOSTI ILI PREVARE, UKOLIKO NEREGULARNO UTROŠENI IZNOS NE MOŽE DA SE NAPLATI OD DUŽNIKA.
REZERVA ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE, OPREDELJUJE SE NAJVIŠE DO 10% UKUPNIH SREDSTAVA FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE PLANIRANIH ZA REALIZACIJU U TEKUĆOJ GODINI.
NAKON ŠTO EVROPSKA KOMISIJA IZVRŠI TRANSFER SREDSTAVA, SREDSTVA ISPLAĆENA IZ REZERVE ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE, NA IME UGOVORNIH OBAVEZA, VRAĆAJU SE U BUDŽET.
Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja
Član 78.
Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije; pravosudni organi koji se u budžetu Republike Srbije iskazuju zbirno pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca; korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOM FONDU ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE;
(1A) 28. FEBRUAR – DRUGI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA OSNOVANI OD STRANE REPUBLIKE SRBIJE PRIPREMAJU GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA PRETHODNU BUDŽETSKU GODINU I PODNOSE GA NADLEŽNOM DRŽAVNOM ORGANU REPUBLIKE SRBIJE;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor;
(3) 30. april – organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor; Republički zavod za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE kontroliše, sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju finansijskog plana korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju finansijskog plana, koji podnosi Upravi za trezor;
(4) 20. jun – Ministarstvo priprema nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i zajedno sa odlukama o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje dostavlja Vladi;
(5) 15. jul – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(6) 1. oktobar – Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi;
(7) 1. novembar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije, radi informisanja;
2) Kalendar završnih računa budžeta lokalne vlasti:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;
(1A) 28. FEBRUAR – DRUGI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA OSNOVANI OD STRANE LOKALNE VLASTI PRIPREMAJU GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA PRETHODNU BUDŽETSKU GODINU I PODNOSE GA NADLEŽNOM ORGANU LOKALNE VLASTI;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;
(3) 15. maj – lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. jun – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti;
(5) 15. jun – lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi Upravi za trezor odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti usvojenu od strane skupštine lokalne vlasti i podnosi izveštaj o izvršenju budžeta lokalne vlasti, izuzev lokalnih organa uprave nadležnih za poslove finansija gradskih opština u sastavu grada, odnosno grada Beograda, koji svoje odluke o završnim računima budžeta i izveštaje o izvršenju budžeta dostavljaju, odnosno podnose gradu, odnosno gradu Beogradu;
(6) 1. jul – lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada i podnosi Upravi za trezor.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u kalendaru za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja i drugih akata.
Sadržaj završnog računa
Član 79.
Završni račun sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;,
2) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnji konsolidovani finansijski izveštaj Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
3) izveštaj eksterne revizije.
Godišnji finansijski izveštaji iz stava 1. ovog člana, koji čine završni račun budžeta Republike Srbije, završni račun budžeta lokalne vlasti i završni račun organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti u skladu sa sadržajem i klasifikacijom budžeta, odnosno plana, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova.
Oblik i sadržaj dodatnih napomena, objašnjenja i obrazloženja, koja se dostavljaju uz godišnje finansijske izveštaje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, uređuju se aktom ministra.
Funkcije i zadaci Fiskalnog saveta
Član 92e
Fiskalni savet:
1) proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene za izradu Izveštaja o fiskalnoj strategiji Vlade FISKALNE STRATEGIJE;
2) daje nezavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila;
3) procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti;
4) procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila;
5) procenjuje ima li osnova za aktiviranje bilo koje od odredbi za izuzetne okolnosti i kolika je verovatnoća da će Vladin plan prilagođavanja omogućiti povratak na poštovanje fiskalnih pravila;
6) proverava adekvatnost ekonomskih klasifikacija, uključujući pravilnu klasifikaciju kapitalnih izdataka, kako bi se obezbedilo ispravno merenje kvantitativnih fiskalnih ciljeva.
Član 92ž
Fiskalni savet obavlja sledeće zadatke:
1) priprema mišljenje na nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji FISKALNE STRATEGIJE;
2) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu o:
– revidiranom Izveštaju o fiskalnoj strategiji REVIDIRANOJ FISKALNOJ STRATEGIJI Vlade za odgovarajuću fiskalnu godinu;
– predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, koji podrazumeva i predlog rebalansa, kao i o amandmanima koji su podneti u toku skupštinske rasprave;
3) priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa opšteg nivoa države;
4) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini procene o fiskalnim uticajima predloga drugih zakona, kao i amandmana koji su podneti u toku skupštinske rasprave.
Fiskalni savet podnosi analize iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od datuma pod kojim je Vlada podnela Narodnoj skupštini revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji REVIDIRANU FISKALNU STRATEGIJU, odnosno predlog zakona o budžetu Republike Srbije ili predlog rebalansa.
Dužnosti i odgovornosti trezora Republike Srbije
Član 93.
Uprava za trezor obavlja:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije priliva i odliva budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
(2) definisanje limita plaćanja;
(3) projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
(1) upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
(2) izvršenje budžeta i priprema periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
(3) plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
(4) smanjenje izloženosti finansijskim rizicima kroz upotrebu finansijskih derivata;
(5) razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
(6) upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama, obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;
3) kontrolu rashoda i izdataka, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;
4) izveštavanje o izvršenju programskog dela budžeta;
5) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
(1) računovodstvene poslove za obradu plaćanja i evidentiranje primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige i određenih pomoćnih knjiga za sve prihode i primanja i rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
(2) finansijsko izveštavanje;
(3) pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
6) uspostavljanje i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti i upravljanje tim sistemom;
7) poslove u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
(1) vođenje spiska korisnika javnih sredstava I VOĐENJE REGISTRA SVIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I REGISTRA DRUGIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i druge registre utvrđene posebnim propisima;
(2) otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
(3) raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;
(4) vođenje podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(5) vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(6) prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(7) kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
(8) izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, na osnovu sudskih i drugih izvršnih naslova, ispravke grešaka i naplata usluga;
(9) obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(10) prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda I OBAVEZA PREMA KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA;
(11) prijem, kontrola i obrada godišnjih izveštaja korisnika JAVNIH sredstava KOJI SU UKLJUČENI U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(12) vođenje fiskalne statistike ZA JAVNA SREDSTVA, NA OSNOVU PODATAKA KOJE DOSTAVLJAJU KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA, u skladu sa propisom koji donosi ministar;
(13) praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;
8) centralizovanu obradu ličnih primanja zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, koja obuhvata:
(1) obradu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih;
(2) održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima koji se odnose na njihova lična primanja;
9) vodi Registar sa podacima o broju zaposlenih i angažovanih lica, kao i iznosu isplaćenom na ime plata, dodataka i naknada kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;
10) druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.
Sredstva za rad
Član 99.
Sredstva za rad Uprave za trezor obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora prihoda.
Pružanje drugih finansijskih usluga
Član 100.
Uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja iz nadležnosti ministarstva, odnosno Uprave za trezor i može pružati druge finansijske usluge i obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom, po osnovu kojih stiče prihod KOJI PREDSTAVLJA OPŠTI PRIHOD BUDŽETA.
Visinu naknade za vršenje usluga iz stava 1. ovog člana, utvrđuje Vlada, na predlog ministra.
Sredstva ostvarena od naknade za usluge izvršenih javnih plaćanjakoriste se za rad Ministarstva i uprava u sastavu Ministarstva prema programu i dinamici korišćenja koji donosi ministar u skladu sa zakonom.
Program iz stava 3. ovog člana, sadrži, pre svega, plan za korišćenje sredstava za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, stimulativno nagrađivanje zaposlenih, projektovanje, izgradnju i održavanje informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora.
Prekršaji
Član 103.
Novčanom kaznom od 5.000 do 1.000.000 10.000 do 2.000.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:
1) ukoliko stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdatka koji nije predviđen u budžetu;
2) ako ne poštuje odredbe čl. 30, 37, 38, 40, 41. i člana 42. stav 6. ovog zakona u postupku pripreme i usvajanja budžeta;
3) ako predlog budžeta i završnog računa i izveštaji koji se dostavljaju Narodnoj skupštini, odnosno lokalnoj skupštini ne sadrže delove iz čl. 28. i 79. ovog zakona;
4) ako ne poštuje odredbe čl. 49-61, člana 71. i 72. stav 1. ovog zakona u postupku izvršenja budžeta;
5) ako odloži naplatu dospelog potraživanja ili odobri naplatu u ratama potraživanja, bez prethodno dobijene saglasnosti nadležnog organa;
6) ako ne poštuje odredbe člana 10. st. 8. i 9. STAV 4. i čl. 74-79a. ovog zakona;
7) ako ne otkloni propuste na koje je ukazano u nalazu budžetske inspekcije, odnosno službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili ih ne ispravi blagovremeno;
8) ako ne izvrši konačno rešenje iz člana 87. ovog zakona;
9) ako ne postupi po odredbi člana 102. ovog zakona.
ČLAN 103A
NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE, DRUGI KORISNIK JAVNIH SREDSTAVA, UKOLIKO NE OTVORI PODRAČUN IZ ČLANA 2. TAČKA 49) OVOG ZAKONA KOD UPRAVE ZA TREZOR, AKO SE NALAZI NA SPISKU IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA I UKLJUČEN JE U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA.
NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ ODGOVORNO LICE DRUGOG KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA ILI DRUGO ODGOVORNO LICE UKOLIKO NE OTVORI PODRAČUN IZ ČLANA 2. TAČKA 49) OVOG ZAKONA KOD UPRAVE ZA TREZOR, AKO SE NALAZI NA SPISKU IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA I UKLJUČEN JE U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA.
Član 109.
Početak donošenja trogodišnjeg budžeta utvrdiće se Izveštajem o fiskalnoj strategiji FISKALNOM STRATEGIJOM.
Srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije utvrdiće se počev od Izveštaja o fiskalnoj strategiji za 2011. i naredne dve fiskalne godine.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN 45.
U ROKU OD MESEC DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, SUBJEKTI KOJI U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM IMAJU OVLAŠĆENJE DA UTVRĐUJU VISINU TAKSI ZA JAVNE USLUGE KOJE PRUŽAJU, DUŽNI SU DA NJIHOVU VISINU I NAČIN UTVRĐIVANJA USKLADE SA ODREDBAMA ČLANA 11. OVOG ZAKONA I DOSTAVE NA SAGLASNOST MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA, ODNOSNO ORGANU LOKALNE VLASTI NADLEŽNOM ZA FINANSIJE.
POD TAKSAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODRAZUMEVAJU SE SVI NEPORESKI PRIHODI KOJI SE NAPLAĆUJU PRAVNIM ILI FIZIČKIM LICIMA ZA PRUŽANJE ODREĐENE JAVNE USLUGE.
MINISTARSTVO, ODNOSNO ORGAN LOKALNE VLASTI NADLEŽAN ZA FINANSIJE ĆE DO 31. MARTA 2013. GODINE PREISPITATI I RAZMOTRITI DOSTAVLJENE PREDLOGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
TAKSE UTVRĐENE PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA MOGU SE NAPLAĆIVATI DO 31. MARTA 2013. GODINE, A NAKON 31. MARTA 2013. GODINE MOGU SE NAPLAĆIVATI SAMO TAKSE ZA ČIJU JE VISINU DOBIJENA SAGLASNOST MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, ODNOSNO LOKALNOG ORGANA UPRAVE NADLEŽNOG ZA FINANSIJE.
UKOLIKO SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE DOBIJU SAGLASNOST MINISTARSTVA, ODNOSNO ORGANA LOKALNE VLASTI NADLEŽNOG ZA FINANSIJE, NAKON ISTEKA ROKA IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA, NEĆE MOĆI DA NAPLAĆUJU TAKSE.
ČLAN 46.
DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJU DA VAŽE ODREDBE ZAKONA I DRUGIH PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE PRIPADNOST SOPSTVENIH PRIHODA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, ODREDBE ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE KORIŠĆENJE I RASPODELA SOPSTVENIH PRIHODA KOJE OSTVARE USTANOVE OSNOVANE OD STRANE REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO LOKALNE VLASTI, NAD KOJIMA OSNIVAČ, PREKO DIREKTNIH KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, VRŠI ZAKONOM UTVRĐENA PRAVA U POGLEDU UPRAVLJANJA I FINANSIRANJA, UKLJUČUJUĆI I ZAVODE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA, KAO I KORISNICI SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, PRESTAJU DA VAŽE 1. JANUARA 2014. GODINE.
IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, PRIHODI PO OSNOVU NAPLATE SUDSKIH TAKSI ZADRŽAVAJU KARAKTER SOPSTVENIH PRIHODA I KORISTE SE ZA NAMENE UTVRĐENE POSEBNIM ZAKONOM.
ČLAN 47.
U ČLANU 43. STAV 2. ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 73/10), REČI: „OD 1. JANUARA 2012. GODINE” ZAMENJUJU SE REČIMA: „POČEV OD PODNOŠENJA ZAVRŠNOG RAČUNA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ZAVRŠNOG RAČUNA BUDŽETA LOKALNE VLASTI I ZAVRŠNOG RAČUNA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA 2014. GODINU”.
ČLAN 48.
ODREDBE ČL. 2. I 23. OVOG ZAKONA U DELU KOJI REGULIŠE PLANIRANJE I ISKAZIVANJE KAPITALNIH IZDATAKA PRIMENJUJU SE OD PRIPREME BUDŽETA ZA 2013. GODINU.
ČLAN 49.
ODREDBE ČL. 23. I 36. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA REZERVU ZA PODRŠKU DECENTRALIZOVANOM UPRAVLJANJU FINANSIJSKOM POMOĆI EVROPSKE UNIJE, PRIMENJUJU SE OD 1. JANUARA 2014. GODINE.
ČLAN 50.
ODREDBE PROPISA I DRUGIH OPŠTIH AKATA KOJI SU STUPILI NA SNAGU PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, U DELU KOJI SE ODNOSI NA IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, POČEV OD 1. JANUARA 2013. GODINE, SHODNO ĆE SE PRIMENJIVATI NA FISKALNU STRATEGIJU, UKOLIKO NISU U SUPROTNOSTI SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN 51.
ODREDBA ČLANA 31. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA UKUPAN IZNOS PREUSMERAVANJA APROPRIJACIJE PRIMENJUJE SE POČEV OD BUDŽETA ZA 2013. GODINU.
ČLAN 52.
ODREDBE OVOG ZAKONA, U DELU KOJI SE ODNOSI NA FOND ZA SOCIJALNO OSIGURANJE VOJNIH OSIGURANIKA, PRIMENJUJU SE POČEV OD PRIPREME FINANSIJSKIH PLANOVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA 2013. GODINU.
ČLAN 53.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač-Ministarstvo finansija i privrede
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE BUDGET SYSTEM LAW
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
NASLOV VIII, POLITIKE SARADNJE, ODREDBE ČL. 89. I 92, NASLOV IX, FINANSIJSKA SARADNJA, ODREDBE ČL. 115, 116, 117. I 118. SPORAZUMA
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
PRIMENJUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANJE PROPISA.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
ISPUNJAVA U POTPUNOSTI
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
DONOŠENJE OVOG ZAKONA NIJE PLANIRANO ANEKSOM I – PLANIRANA ZAKONODAVNA AKTIVNOST VLADE U CILJU ISPUNJAVANJA NACIONALNOG PROGRAMA ZA INTEGRACIJU REPUBLIKE SRBIJE U EU (NPI) ZA PERIOD 2010 – 2012, PO INSTITUCIJAMA
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
UGOVOR O FUNKCIONISANJU EVROPSKE UNIJE, NASLOV VIII EKONOMSKA I MONETARNA POLITIKA, ČLAN 126.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
PREDLOŽENA REŠENJA NISU PREDMET REGULISANJA SEKUNDARNIH IZVORA PRAVA EU
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
NE
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/