Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA

O BUDŽETSKOM SISTEMU

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16), u članu 2. tačka 8) reči: „budžetski fondovi;ˮ brišu se.

U tački 47) na oba mesta posle reči: „Republike Srbije” dodaju se zapeta i reči: „odnosno lokalne vlasti”.

Član 2.

U članu 23. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

„4) donacije i transferi;”.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

„4a) finansijska pomoć Evropske unije;”.

Član 3.

U članu 24. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

„5a) finansijska pomoć Evropske unije;”.

Član 4.

U članu 25. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

„5a) finansijska pomoć Evropske unije;”.

Član 5.

U članu 27e stav 34. reči: „2017. godine” zamenjuju se rečima: „2018. godine”.

Dodaju se st. 47, 48, 49. i 50, koji glase:

„Izuzetno od st. 29 – 31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5 %.

Izuzetno od st. 29 – 31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod:

1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%;

2) sudova i tužilaštava:

– državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-dr. zakon, 101/11-dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11-dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%;

– sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%;

3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%;

4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%;

5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%;

6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%;

7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%;

8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno – istraživačkoj delatnosti – za 5%;

9) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%;

10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%.

Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine.

Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu.”.

Član 6.

U članu 27j stav 5. briše se.

Član 7.

U članu 36a stav 2. tačka 3) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom, a tačka 4) briše se.

Član 8.

U članu 56a stav 7. posle reči: „pet” dodaje se reč: „radnih”.

U stavu 8. posle reči: „Republike Srbije” dodaju se zapeta i reči: „odnosno lokalne vlasti”, a posle reči: „Republici Srbiji” dodaju se zapeta i reči: „odnosno lokalnoj vlasti”.

Dodaje se stav 9, koji glasi:

„Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.”.

Član 9.

U članu 61. stav 7. reči: „do 5%” zamenjuju se rečima: „do 10%”.

U stavu 11. reči: „od 5%” zamenjuju se rečima: „do 10%”, a reči: „preko 5%” zamenjuju se rečima: „preko 10%”.

Član 10.

U članu 68b stav 1. reč: „sprečavanja” zamenjuje se rečju: „suzbijanja”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Obrada podataka o ličnosti, koji su prikupljeni u toku administrativne provere iz stava 1. ovog člana, vršiće se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.”.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Ministarstvo dostavlja Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima iz stava 1. ovog člana, koja ga podnosi Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće godine za prethodnu budžetsku godinu.”.

Član 11.

Posle člana 75. dodaju se naziv iznad člana i član 75a, koji glase:

„Komisija za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor

Član 75a

Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Komisiju za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija daje mišljenje na nacrte akata ministra iz člana 75. ovog zakona, koji se odnose na primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – (u daljem tekstu MRS JS) (International Public Sector Accounting Standards – IPSAS), koje su u obavezi da primenjuju svi korisnici javnih sredstava, shodno ovom zakonu, osim javnih preduzeća i drugih organizacionih oblika javnog sektora koji primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde – MRS (International Accounting Standards – IAS).

Komisija obavlja sledeće poslove, i to:

1) priprema predlog postupaka, način i rokove za usvajanje MRS JS, od strane obveznika njihove primene;

2) priprema predlog postupaka i rokove za prelazak sa gotovinske na obračunsku računovodstvenu osnovu, u skladu sa MRS JS;

3) priprema predlog kontnog okvira i računovodstvenih politika u skladu sa MRS JS, na obračunskoj računovodstvenoj osnovi;

4) priprema sadržaj obrazaca finansijskih izveštaja i rokove njihove primene, kao i rokove i način njihovog dostavljanja nadležnim institucijama;

5) prati proces primene izmenjenih i novih MRS JS i priprema mišljenja o načinu primene MRS JS;

6) priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja i načina polaganja stručnog ispita za sticanje sertifikata stručnih lica (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa – za javni sektor) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS;

7) obavlja druge aktivnosti koje se odnose na unapređenje upravljanja finansijskim i računovodstvenim sistemima i izveštavanjem u javnom sektoru, koje se zasniva na MRS JS.

Vlada, na predlog ministra, imenuje predsednika i članove Komisije koje čine predstavnici državnih organa i organa lokalne vlasti, obrazovnih ustanova i strukovnih organizacija u oblasti računovodstva i finansija, koji imaju odgovarajući stepen obrazovanja i/ili iskustva u oblasti računovodstva i finansija u javnom sektoru.

Članovi Komisije se imenuju na period od tri godine.

Član Komisije može biti imenovan najviše na dva uzastopna perioda od po tri godine.

Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije.

Visinu naknade predsedniku i članovima Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.”.

Član 12.

U članu 92. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

„Lokalna vlast je u obavezi da zahtev za saglasnost iz stava 4. ovog člana dostavi Državnoj revizorskoj instituciji najkasnije do 1. aprila.

Ukoliko Državna revizorska institucija ne postupi po podnetom zahtevu lokalne vlasti iz stava 5. ovog člana do 15. aprila, smatraće se da je data saglasnost iz stava 4. ovog člana.”.

Član 13.

U članu 112. stav 1. reči: „finansijskih planova za 2020. godinu” zamenjuju se rečima: „finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2018. godinu i postupnim uvođenjem za zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast do 2020. godine”.

Član 14.

Posle člana 112. dodaje se član 112a, koji glasi:

„Član 112a

U cilju obezbeđenja kontinuiranog unapređenja programske strukture budžeta i mehanizama koji se odnose na metodološki pristup za usklađivanje kapitalnih izdataka sa procesom izrade budžeta, ministar obrazuje Savet za unapređenje programske strukture budžeta (u daljem tekstu: Savet).

Zadaci Saveta su:

– unapređenje metodologije za pripremu programskog budžeta;

– unapređenje metodologije za praćenje i izveštavanje o učinku programa;

– analiza primene programskog budžeta u cilju unapređenja procesa izrade programskog budžeta;

– analiza dostavljenih godišnjih i polugodišnjih izveštaja o učinku programa;

– izrada smernica i preporuka za poboljšanje kvaliteta ciljeva, indikatora i drugih programskih informacija u okviru programskog budžeta;

– ocena i odobravanje dostavljenih izmena programskih struktura;

– razmatranje i usvajanje zbirnog godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o učinku programa;

– evaluacija programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava svih nivoa vlasti, kao i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

– unapređenje procesa finansijskog upravljanja kapitalnim izdacima korisnika budžetskih sredstava.

Za člana Saveta može biti imenovano lice koje poseduje stručno znanje i iskustvo na normativnim i drugim poslovima vezanim za programsku strukturu budžeta.

Predsednik i članovi Saveta imaju pravo na naknadu za svoj rad u visini utvrđenoj aktom ministra o obrazovanju Saveta.ˮ.

Član 15.

U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15 i 99/16), reči: „za 2017. godinu” zamenjuju se rečima: „za 2020. godinu”.

Član 16.

Savet za unapređenje programske strukture budžeta iz člana 14. ovog zakona ministar će obrazovati u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 17.

Odredba člana 1. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2019. godinu.

Član 18.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 11, 15, 16. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, finansijsku reviziju javnih sredstava, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Naime, posle višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otkloni strukturni deficit, od 2015. godine implementiran je program konsolidacije koji podrazumeva trajno otklanjanje fiskalnih neravnoteža. Deficit opšte države smanjen je sa 6,6% BDP u 2014. godini na 1,3% BDP na kraju 2016. godine. U 2017. godini planiran je nizak deficit ali povoljna fiskalna kretanja, u najvećoj meri na prihodnoj strani, rezultirala su očekivanim suficitom do kraja godine. Fiskalni suficit opšte države u 2017. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće oko 32 mlrd. dinara, odnosno 0,7% BDP.

Procenjuje se da će u periodu od 2015. do 2017. godine strukturno fiskalno prilagođavanje iznositi oko 6% BDP, što je znatno iznad cilja koji je postavljen na početku programa (4% BDP). Dug se nalazi na silaznoj putanji, te će na kraju godine učešće duga opšte države u BDP biti za oko 8 procentnih poena BDP manje u odnosu na kraj 2016. godine i oko 10 procentnih poena BDP manje u odnosu na najviši nivo koji je dostignut krajem 2015. godine.

U toku trajanja programa fiskalne konsolidacije u dva navrata je, oprezno i bez ugrožavanja dostignute fiskalne stabilnosti, jednokratnim pomoćima, te postepenom relaksacijom rashoda za penzije (umerena povećanja od 1,25% i 1,5%), zaštićen životni standard najugroženijih kategorija penzionera.

Pojedinim delovima javnog sektora, prvobitno umanjene plate, su povećavane (zdravstvo, prosveta, policija i vojska), ali ukupni izdaci za plate su zadržali opadajuću putanju učešća u BDP, što je i bio cilj fiskalne konsolidacije u ovom segmentu.

Članom 27e Zakona o budžetskom sistemu uređeno je, između ostalog, kretanje plata i penzija nakon 2014. godine, na način da principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%.

S obzirom na to da su mere fiskalne konsolidacije, koje je preduzela Vlada u prethodnom periodu sa ciljem očuvanja stabilnosti javnih finansija, dale bolji rezultat od očekivanog, ocenjeno je opravdanim i ekonomski održivim da se izuzetno i u 2018. godini povećaju penzije i plate zaposlenima u delu javnog sektora.

Povećanje penzija od 5% je fiskalno održivo, 86,6% penzionera (svi penzioneri sa penzijama do 37.000 dinara) imaće penziju veću od one koju su primali pre sprovođenja programa konsolidacije. Učešće penzija u BDP pašće sa 13% koliko je iznosilo u 2014. godini na 11% u 2019. godini, što je i nivo predviđen Zakonom o budžetskom sistemu. Masa penzija povećaće se 25 mlrd. dinara, što iznosi 0,5% BDP.

Takođe, zahvaljujući fiskalnom prostoru koji je kreiran merama fiskalne konsolidacije u prethodne tri godine, a u sklopu aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, doći će do povećanja zarada, odnosno plata opšte države u iznosu od 35 mlrd. dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, efekat smanjenja fiskalnog rezultata iznosiće 21 mlrd. dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3% u BDP. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika u platama između zaposlenih u javnom sektoru.

Opredeljivanje korisnika budžetskih sredstava kod kojih će se uvećati plate u 2018. godini vršeno je na osnovu postojećeg nivoa plata, tako da se uvećanje plata neće vršiti zaposlenima koji u skladu sa posebnim propisima imaju pravo na uvećanu platu, kao i kod onih korisnika budžetskih sredstava koji imaju viši prosek plata u odnosu na ostale, a sve u cilju ujednačavanja nivoa plata zaposlenih u javnom sektoru.

OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA U ZAKONU

Članom 1. ovog zakona budžetski fondovi se brišu iz definicije indirektnih korisnika budžetskih sredstava, imajući u vidu da je budžetski fond u članu 64. Zakona o budžetskom sistemu definisan kao evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji se otvara po odluci Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi i izdaci vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom.

Čl. 3. i 4. ovog zakona vrši se dopuna čl. 24. i 25. Zakona o budžetskom sistemu, u delu koji se odnosi na vrste javnih prihoda lokalne vlasti, tako da prema predloženom rešenju obuhvataju i finansijska sredstva Evropske unije. Članom 2. ovog zakona izvršena je izmena tehničke prirode člana 23. Zakona o budžetskom sistemu, radi upodobljavanja vrsti javnih prihoda na svim nivoima vlasti.

Članom 5. ovog zakona omogućava se povećanje penzija i plata u delu javnog sektora u 2018. godini, s obzirom na to da su u 2017. godini mere fiskalne konsolidacije, koje je preduzela Vlada u prethodnom periodu sa ciljem očuvanja stabilnosti javnih finansija, dale bolji rezultat od očekivanog, tako da fiskalni prostor dozvoljava odstupanje od posebnog fiskalnog pravila koje uređuje kretanje plata i penzija.

Pored navedenog, ovim članom produženo je važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2018. godine, s obzirom da je navedena mera dala izuzetne rezultate u smanjenju obima rashoda za plate u budžetima svih nivoa vlasti, odnosno u celom javnom sektoru.

Čl. 6. i 7. ovog zakona briše se ovlašćenje ministra finansija da uredi sadržaj predloga srednjoročnih prioriteta javnih investicija i uslove za njihovo uključivanje u prioritetne oblasti finansiranja, kao i deo uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti koji se odnosi na uslove za uključivanje kapitalnih projekata u budžet, s obzirom na to da je Vlada u 2017. godini donela Uredbu o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata, koja će se primenjivati počev od 1. januara 2018. godine.

Članom 8. ovog zakona propisuje se da se prinudnom naplatom ne mogu teretiti sredstva za finansiranje učešća lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao i aproprijacije koje se finansiraju iz te vrste prihoda. Ovom dopunom obezbeđuje se istovetan tretman sredstava finansijske pomoći Evropske unije na svim nivoima vlasti. Takođe, predlaže se da se odredbe člana 56a Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na prinudnu naplatu, shodno primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 9. ovog zakona propisuje se da korisnici budžetskih sredstava, kao i organizacije za obavezno socijalno osiguranje mogu vršiti preusmeravanje aproprijacije u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, kako bi se omogućila veća fleksibilnost u izvršavanju rashoda i izdataka u okviru programske strukture budžeta.

Članom 10. ovog zakona predviđa se da se obrada podataka o ličnosti, koji su prikupljeni u toku administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije vrši u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 104/09-dr. zakon, 68/12-US i 107/12).

Takođe, istim članom propisana je obaveza Ministarstva finansija da Vladi dostavlja godišnji izveštaj o nepravilnostima i prevarama u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije, odnosno o radu AFKOS-a, koja isti podnosi Narodnoj skupštini, radi informisanja.

Članom 11. ovog zakona daje se pravni osnov za obrazovanje Komisije za primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, a u skladu sa Programom reforme upravaljanja javnim finansijma 2016-2020, u kojem je u okviru mere 17, Rezultat 17.1 Akcionog plana Programa – Poboljšana kompletnost i obuhvat računovodstvenih informacija putem implementacije obračunskog računovodstva prema IPSAS standardima, predviđena kao posebna aktivnost formiranje tela za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Članom 12. ovog zakona predlaže se dopuna člana 92. Zakona o budžetskom sistemu, radi otklanjanja nedoumica u praksi u situaciji kada Državna revizorska institucija ne postupi po zahtevu lokalne vlasti za davanje saglasnosti za obavljanje eksterne revizije od strane lica koje ispunjava uslove za obavljanje poslova finansijskih izveštaja propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Ovim članom predviđa se rok za podnošenje zahteva lokalne vlasti za saglasnost Državne revizorske institucije, kao i rok u kojem Državna revizorska institucija treba da postupi.

Članom 13. ovog zakona predviđeno je uvođenje programske strukture iskazivanja rashoda i izdataka organizacija za obavezno socijalno osiguranje od donošenja finansijskih planova tih organizacija za 2018. godinu, kao i postupno uvođenje za korisnike sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje do 2020. godine.

Članom 14. ovog zakona predlaže se osnivanje Saveta za unapređenje programske strukture budžeta imajući u vidu da je unapređenje programske strukture kontinuiran proces, koji zahteva praćenje, opsežne analize, izradu smernica i preporuka.

Članom 15. ovog zakona predlaže se produžetak roka iz člana 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15 i 99/16), s obzirom na to da je Akcionim planom za sprovođenje Programa reforme javnih finansija planiran rok za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) do 2020. godine.

Članom 16. ovog zakona propisan je rok za obrazovanje Saveta za unapređenje programske strukture budžeta.

Članom 17. ovog zakona predlaže se odložena primena člana 1. ovog zakona.

Član 18. ovog zakona propisuje njegovo stupanje na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Finansijski efekat povećanja zarada, odnosno plata opšte države iznosi 35 mlrd. dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, efekat smanjenja fiskalnog rezultata iznosiće 21 mlrd. dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3% u BDP. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika u platama između zaposlenih u javnom sektoru.

Povećanje penzija od 5% je fiskalno održivo, 86,6% penzionera (svi penzioneri sa penzijama do 37.000 dinara) imaće penziju veću od one koju su primali pre sprovođenja programa konsolidacije. Njihovo učešće u BDP pašće sa 13% u 2014. godini na 11% u 2019. godini, što je i nivo predviđen Zakonom o budžetskom sistemu. Masa penzija povećaće se 25 mlrd. dinara, što iznosi 0,5% BDP.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), kako bi se stekli uslovi za primenu predloženih zakonskih rešenja u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, kao i u odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2018. godinu.

VI. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANJE NA SNAGU ZAKONA

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se predložena rešenja primene u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu i odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2018. godinu.

VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Definicije

Član 2.

Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine);

4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

6) Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;

7) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;

8) Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;

9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);

10) Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;

11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;

12) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;

13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;

14) Javni prihodi su svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

14a) Opšti prihodi budžeta su prihodi kojima se finansira javna potrošnja i koji nemaju prethodno utvrđenu namenu;

15) Namenski prihodi i primanja su javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave;

16) (Brisana)

17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;

18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;

18a) Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi;

18b) Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima;

19) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;

20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;

21) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;

21a) Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa;

22) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez;

23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;

24) Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;

25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;

25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;

25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;

25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;

25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;

25d) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;

25đ) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;

25e) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;

25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;

25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;

25i) Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;

25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;

25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Fiskalnoj strategiji koja sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;

26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;

27) Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;

28) Konsolidovani budžet opšte države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;

29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;

30) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;

31) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;

31a) Kvota predstavlja ograničenje potrošnje aproprijacije za određeni period;

32) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;

33) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;

34) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom;

35) Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;

36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;

37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;

38) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;

39) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;

40) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;

41) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;

42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;

43) (brisana)

44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;

45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;

46) Finansijska pomoć Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije;

47) Finansiranje učešća Republike Srbije, ODNOSNO LOKALNE VLASTI u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije, ODNOSNO LOKALNE VLASTI u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;

48) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;

49) Podračun je evidencioni račun korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni račun drugih korisnika javnih sredstava, i to dinarskih i deviznih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;

50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;

50a) Sistem upravljanja javnim sredstvima predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izveštavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolažu korisnici javnih sredstava;

51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;

51a) Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost;

51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;

51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;

51g) Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;

52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

55) Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;

56) Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansijskih izveštaja o izvršenju prihoda i primanja i rashoda i izdataka korisnika sredstava tog fonda, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor;

57) Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;

57a) (prestala da važi)

58) Program je skup mera koje korisnici budžetskih sredstava sprovode u skladu sa svojim ključnim nadležnostima i utvrđenim srednjoročnim ciljevima. Sastoji se od nezavisnih, ali tesno povezanih komponenata – programskih aktivnosti i/ili projekata. Utvrđuje se i sprovodi od strane jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i nije vremenski ograničen;

58a) Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa;

58b) Projekat je vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžetskih sredstava čijim sprovođenjem se postižu ciljevi projekta, odnosno programa;

58v) Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;

59) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i programskih aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;

60) Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Fiskalne strategije, kojom Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.

Finansiranje nadležnosti Republike Srbije

Član 23.

Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) porezi u delu utvrđenom zakonom:

(1) porez na dodatu vrednost;

(2) akcize;

(3) porez na dohodak građana;

(4) porez na dobit preduzeća;

(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;

(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije;

(7) (brisana)

2) takse u skladu sa zakonom;

3) naknade u skladu sa zakonom;

4) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije

4) DONACIJE I TRANSFERI;

4A) FINANSIJSKA POMOĆ EVROPSKE UNIJE;

5) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:

(1) prihodi od kamata;

(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;

(3) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta Republike Srbije čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;

(6) (brisana)

6) primanja:

(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno;

(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;

(3) primanja od prodaje republičkih robnih rezervi;

(3a) primanja od prodaje dragocenosti;

(3b) primanja od prodaje prirodne imovine;

(4) primanja od zaduživanja;

(5) primanja od prodaje finansijske imovine.

(6) (brisana)

Finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina

Član 24

Za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina, budžetu autonomne pokrajine pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) deo prihoda od poreza na dobit preduzeća ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

2) deo prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

2a) drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom;

3) pokrajinske administrativne takse;

4) naknade u skladu sa zakonom;

5) donacije i transferi;

5A) FINANSIJSKA POMOĆ EVROPSKE UNIJE;

6) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:

(1) prihodi od kamata;

(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste organi autonomne pokrajine;

(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom;

(4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta autonomne pokrajine čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;

(7) (brisana)

7) primanja:

(1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi autonomne pokrajine;

(2) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine;

(4) primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi;

(4a) primanja od prodaje dragocenosti;

(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;

(5) primanja od zaduživanja;

(6) primanja od prodaje finansijske imovine.

(7) (brisana)

Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (1) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, autonomna pokrajina, odnosno njeni organi imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije.

Finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave

Član 25

Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) porezi u delu utvrđenom zakonom:

(1) porez na dohodak građana;

(2) porez na imovinu;

(3) porez na nasleđe i poklon;

(4) porez na prenos apsolutnih prava;

(5) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;

2) takse:

(1) lokalne administrativne takse;

(2) lokalne komunalne takse;

(3) boravišna taksa;

3) naknade u skladu sa zakonom;

4) samodoprinos;

5) donacije i transferi;

5A) FINANSIJSKA POMOĆ EVROPSKE UNIJE;

6) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:

(1) prihodi od kamata;

(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;

(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;

(4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;

(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom.

(7) (brisana)

7) primanja:

(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave;

(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;

(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;

(4) primanja od prodaje robnih rezervi;

(4a) primanja od prodaje dragocenosti;

(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;

(5) primanja od zaduživanja;

(6) primanja od prodaje finansijske imovine.

(7) (brisana)

Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (2) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi, organizacije i službe imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije.

Statutom grada, odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda iz stava 1. ovog člana koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda.

Fiskalna pravila

Član 27e

Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.

Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.

Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine.

Opšta fiskalna pravila su:

1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;

2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.

Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.

Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t:

dt =dt-1 – a(dt-1-d*)-b(gt-g*)

gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1% BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.

Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.

Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.

U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%.

Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.

Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.

Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.

Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.

Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.

U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.

U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.

U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.

U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.

U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.

U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%.

U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana.

Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%.

Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata.

Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.

Odredbe st. 28-31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine.

Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec.

Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2017. godine 2018. GODINE.

Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.

Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana.

Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4% BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5% BDP.

Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2% BDP.

Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.

Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u:

– Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%;

– ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%;

– ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%;

– predškolskim ustanovama za 4%;

– ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u:

– Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RSˮ, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-dr. zakon, 101/11-dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RSˮ, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11-dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%;

– ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%;

– ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%;

– naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%;

– ustanovama kulture za 5%;

– ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%;

– predškolskim ustanovama za 6%.

Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine.

IZUZETNO OD ST. 29 – 31. OVOG ČLANA, U 2018. GODINI PENZIJE ĆE SE POVEĆATI ZA 5 %.

IZUZETNO OD ST. 29 – 31. OVOG ČLANA, U 2018. GODINI POVEĆAĆE SE PLATE KOD KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, ODNOSNO KORISNIKA SREDSTAVA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, I TO KOD:

1) MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA, MINISTARSTVA ODBRANE, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE, MINISTARSTVA FINANSIJA – PORESKE UPRAVE, MINISTARSTVA FINANSIJA – UPRAVE CARINA I ZAVODA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA – ZA 10%;

2) SUDOVA I TUŽILAŠTAVA:

– DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA I NAMEŠTENICIMA ZA 10%, A U SUDOVIMA I TUŽILAŠTVIMA OSNOVANIM U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-DR. ZAKON, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-DR. ZAKON, 101/11-DR. ZAKON I 32/13) I ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11-DR. ZAKON I 6/15) DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA I NAMEŠTENICIMA KOJI OSTVARUJU PRAVO NA PLATU U DUPLOM IZNOSU – ZA 5%;

– SUDIJAMA, TUŽIOCIMA I ZAMENICIMA TUŽILACA – ZA 5%;

3) USTANOVA OSNOVNOG I SREDNJEG OBRAZOVANJA, USTANOVA UČENIČKOG I STUDENTSKOG STANDARDA, PREDŠKOLSKIH USTANOVA, USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE, ZDRAVSTVENIH USTANOVA I USTANOVA KULTURE – ZA 10%;

4) NARODNE SKUPŠTINE, PREDSEDNIKA REPUBLIKE, DRŽAVNOG PRAVOBRANILAŠTVA, PREDSEDNIKA VLADE I POTPREDSEDNIKA VLADE – ZA 5%;

5) SLUŽBI VLADE, OSTALIH ORGANA DRŽAVNE UPRAVE, UKLJUČUJUĆI I UPRAVNE OKRUGE, KOJI NISU NAVEDENI U TAČKI 1) OVOG STAVA – ZA 5%;

6) VISOKOG SAVETA SUDSTVA I DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA – SAMO DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA I NAMEŠTENICIMA – ZA 5%;

7) DRUGIH DRŽAVNIH ORGANA KOJI NISU NAVEDENI U TAČ. 1) DO 6) OVOG STAVA – SAMO DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA I NAMEŠTENICIMA – ZA 5%;

8) VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA, KAO I ISTRAŽIVAČIMA (OSIM ISTRAŽIVAČA U NAUČNO – ISTRAŽIVAČKOJ USTANOVI KOJI PRAVO NA POVEĆANJE PLATE VEĆ OSTVARUJU U VISOKOŠKOLSKOJ USTANOVI) I POMOĆNOM OSOBLJU U NAUČNO – ISTRAŽIVAČKOJ DELATNOSTI – ZA 5%;

9) OSTALIH JAVNIH SLUŽBI, OSIM KOD ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE – ZA 5%;

10) KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI, OSIM KORISNIKA IZ TAČKE 3) OVOG STAVA – ZA 5%.

POVEĆANJE PENZIJA I PLATA IZ ST. 47. I 48. OVOG ČLANA VRŠIĆE SE POČEV OD PENZIJE, ODNOSNO PLATE ZA DECEMBAR 2017. GODINE.

PLATA SE NEĆE POVEĆATI NI FUNKCIONERIMA U ORGANIMA IZ STAVA 48. TAČKA 7) OVOG ČLANA KOJI BI, PREMA POSEBNOM ZAKONU KOJIM SE NJIHOVA PLATA DIREKTNO ILI INDIREKTNO ODREĐUJE PREMA PLATI SUDIJA, ODNOSNO DRŽAVNIH SLUŽBENIKA NA POLOŽAJU, IMALI PRAVO NA UVEĆANU PLATU.

Srednjoročni prioriteti javnih investicija

Član 27j

Budžetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta.

Srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Fiskalnu strategiju.

Ministarstvo budžetskim korisnicima u okviru uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.

Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.

Sadržaj predloga srednjoročnih prioriteta javnih investicija i uslove za njihovo uključivanje u predlog za prioritetne oblasti finansiranja propisuje ministar.

Uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti

Član 36a

Ministarstvo dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti.

Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti;

2) metodologiju izrade odluke o budžetu lokalne vlasti;

3) metodologiju izrade predloga finansijskog plana korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti;

4) uslove za uključivanje kapitalnih projekata u budžet lokalne vlasti.

Ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz uputstva iz stava 1. ovog člana u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.

Prinudna naplata

Član 56a

Izvršavanje naloga dostavljenih od strane Narodne banke Srbije – prinudnu naplatu, u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, kada je dužnik korisnik javnih sredstava, sprovodi Uprava za trezor.

Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, odnosno toj vrsti indirektnih korisnika budžetskih sredstava, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (kvote).

Kod direktnog korisnika budžetskih sredstava, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos koji treba izvršiti prinudnim putem.

Na način iz stava 3. ovog člana Uprava za trezor postupa i u slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredeljena ministarstvu nadležnom za poslove odbrane iskorišćena, a to ministarstvo dostavi Upravi za trezor predlog iznosa štete koji je potrebno platiti po osnovu zaključenog vansudskog poravnanja ili izvršnog rešenja.

Kod indirektnog korisnika budžetskih sredstava koji plaćanje vrši preko sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, direktni korisnik koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za tog indirektnog korisnika budžetskih sredstava umanjuje aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda u okviru glave u budžetu Republike Srbije koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a povećava aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda konkretnog indirektnog korisnika budžetskih sredstava na čiji teret se izvršava prinudna naplata.

Kod korisnika javnih sredstava koji plaćanje ne vrše preko sistema izvršenja budžeta, prinudna naplata se izvršava na teret podračuna ako nisu izuzeti od blokade.

Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet RADNIH dana od dana unosa rešenja.

Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija, za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija, za finansiranje učešća Republike Srbije, ODNOSNO LOKALNE VLASTI u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz finansijske pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji, ODNOSNO LOKALNOJ VLASTI.

ODREDBE OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENJUJU NA KORISNIKE SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.

Promene u aproprijacijama u toku godine

Član 61.

U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.

Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.

U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.

Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.

Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava.

Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.

Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka koji se finansira iz opštih prihoda budžeta u iznosu do 5% DO 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje.

Preusmeravanje aproprijacija iz stava 7. odnose se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja, s tim što korisnik budžetskih sredstava, koji ostvari prihode i primanja čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, podnosi zahtev organu uprave nadležnom za finansije za otvaranje, odnosno povećanje odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz svih izvora finansiranja, osim iz izvora 01 – Prihodi iz budžeta.

U slučaju da se u toku godine izvrši povećanje, odnosno smanjenje aproprijacije putem preusmeravanja, ta aproprijacija se naknadnom promenom ne može smanjiti, odnosno povećati.

U slučaju rebalansa budžeta, za iznos izvršene promene aproprijacije putem preusmeravanja do rebalansa umanjuje se ukupan iznos moguće promene vrednosti aproprijacije, utvrđen primenom procenta iz stava 7. ovog člana.

Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora organizacije za obavezno socijalno osiguranje, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda i izdatka u iznosu od 5% DO 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 5% PREKO 10% za troškove zdravstvene zaštite.

Aproprijacije se ne mogu prenositi između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu.

Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 13. ovog člana zakona, počev od budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, ne može biti veći od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom i budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve.

U obračun maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom na godišnjem nivou ne uključuje se iznos sredstava nastao kao posledica primene stava 1, u delu koji se odnosi na prenos ovlašćenja, i st. 4. i 5. ovog člana.

Član 68b

Poslove koordinacije aktivnosti u oblasti sprečavanja SUZBIJANJA nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije, podrške radu mreže za suzbijanje nepravilnosti i prevara, koordinacije pravne, operativne i tehničke saradnje sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara i drugim nadležnim telima i službama Evropske komisije, kao i administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije obavlja Ministarstvo.

OBRADA PODATAKA O LIČNOSTI, KOJI SU PRIKUPLJENI U TOKU ADMINISTRATIVNE PROVERE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, VRŠIĆE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI.

Sastav, kao i podelu nadležnosti i način rada mreže iz stava 1. ovog člana, određuje Vlada, na predlog ministra.

MINISTARSTVO DOSTAVLJA VLADI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O AKTIVNOSTIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KOJA GA PODNOSI NARODNOJ SKUPŠTINI DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU BUDŽETSKU GODINU.

KOMISIJA ZA PRIMENU MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR

ČLAN 75A

VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA, OBRAZUJE KOMISIJU ZA PRIMENU MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR (U DALJEM TEKSTU: KOMISIJA).

KOMISIJA DAJE MIŠLJENJE NA NACRTE AKATA MINISTRA IZ ČLANA 75. OVOG ZAKONA, KOJI SE ODNOSE NA PRIMENU MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR – (U DANJEM TEKSTU: MRS JS) (INTERNATIONAL PUBLIC SECTOR ACCOUNTING STANDARDS – IPSAS), KOJE SU U OBAVEZI DA PRIMENJUJU SVI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA, SHODNO OVOM ZAKONU, OSIM JAVNIH PREDUZEĆA I DRUGIH ORGANIZACIONIH OBLIKA JAVNOG SEKTORA, KOJI PRIMENJUJU MEĐUNARODNE RAČUNOVODSTVENE STANDARDE – MRS (INTERNATIONAL ACCOUNTING STANDARDS – IAS).

KOMISIJA OBAVLJA SLEDEĆE POSLOVE, I TO:

1) PRIPREMA PREDLOG POSTUPAKA, NAČIN I ROKOVE ZA USVAJANJE MRS JS, OD STRANE OBVEZNIKA NJIHOVE PRIMENE;

2) PRIPREMA PREDLOG POSTUPAKA I ROKOVE ZA PRELAZAK SA GOTOVINSKE NA OBRAČUNSKU RAČUNODSTVENU OSNOVU, U SKLADU SA MRS JS;

3) PRIPREMA PREDLOG KONTNOG OKVIRA I RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA U SKLADU SA MRS JS, NA OBRAČUNSKOJ RAČUNOVODSTVENOJ OSNOVI;

4) PRIPREMA SADRŽAJ OBRAZACA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I ROKOVE NJIHOVE PRIMENE, KAO I ROKOVE I NAČIN NJIHOVOG DOSTAVLJANJA NADLEŽNIM INSTITUCIJAMA;

5) PRATI PROCES PRIMENE IZMENJENIH I NOVIH MRS JS I PRIPREMA MIŠLJENJA O NAČINU PRIMENE MRS JS;

6) PRIPREMA PREDLOG NAČINA I PROGRAMA STRUČNOG OSPOSOBLJAVANJA I NAČINA POLAGANJA STRUČNOG ISPITA ZA STICANJE SERTIFIKATA STRUČNIH LICA (RAČUNOVOĐA, SAMOSTALNI RAČUNOVOĐA I OVLAŠĆENI RAČUNOVOĐA – ZA JAVNI SEKTOR) ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA, SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA, U SKLADU SA MRS JS;

7) OBAVLJA DRUGE AKTIVNOSTI KOJE SE ODNOSE NA UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA FINANSIJSKIM I RAČUNOVODSTVENIM SISTEMIMA I IZVEŠTAVANJEM U JAVNOM SEKTORU, KOJE SE ZASNIVA NA MRS JS.

VLADA, NA PREDLOG MINISTRA, IMENUJE PREDSEDNIKA I ČLANOVE KOMISIJE KOJE ČINE PREDSTAVNICI DRŽAVNIH ORGANA I ORGANA LOKALNE VLASTI, OBRAZOVNIH USTANOVA I STRUKOVNIH ORGANIZACIJA U OBLASTI RAČUNOVODSTVA I FINANSIJA, KOJI IMAJU ODGOVARAJUĆI STEPEN OBRAZOVANJA I/ILI ISKUSTVA U OBLASTI RAČUNOVODSTVA I FINANSIJA U JAVNOM SEKTORU.

ČLANOVI KOMISIJE SE IMENUJU NA PERIOD OD TRI GODINE.

ČLAN KOMISIJE MOŽE BITI IMENOVAN NAJVIŠE NA DVA UZASTOPNA PERIODA OD PO TRI GODINE.

NAKNADA ZA RAD PREDSEDNIKA I ČLANOVA KOMISIJE OBEZBEĐUJE SE U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE.

VISINU NAKNADE PREDSEDNIKU I ČLANOVIMA KOMISIJE ODREĐUJE VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA.

VIII EKSTERNA REVIZIJA

Član 92.

Završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija za obavezno socijalno osiguranje obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije.

Eksternoj reviziji podležu i završni računi budžeta lokalnih vlasti.

Reviziju iz stava 2. ovog člana vrši Državna revizorska institucija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, eksternu reviziju budžeta lokalnih vlasti, može, uz saglasnost Državne revizorske institucije, na osnovu odluke skupštine lokalnih vlasti, da obavi i lice koje ispunjava uslove za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.

LOKALNA VLAST JE U OBAVEZI DA ZAHTEV ZA SAGLASNOST IZ STAVA 4. OVOG ČLANA DOSTAVI DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI NAJKASNIJE DO 1. APRILA.

UKOLIKO DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA NE POSTUPI PO PODNETOM ZAHTEVU LOKALNE VLASTI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA DO 15. APRILA, SMATRAĆE SE DA JE DATA SAGLASNOST IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

Član 112.

Odredbe ovog zakona, koje se odnose na programski deo budžeta, primenjivaće se postupnim uvođenjem za pojedine korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, a u celini od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2015. godinu, a za korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje shodno će se primenjivati od donošenja finansijskih planova za 2020. godinu FINANSIJSKIH PLANOVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA 2018. GODINU I POSTUPNIM UVOĐENJEM ZA ZDRAVSTVENE I APOTEKARSKE USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA, ODNOSNO LOKALNA VLAST DO 2020. GODINE.

Odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi na pripremu srednjoročnih planova, primenjuju se u postupku pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za sva ministarstva za 2011. godinu, a postupnim uvođenjem za ostale korisnike budžetskih sredstava.

ČLAN 112A

U CILJU OBEZBEĐENJA KONTINUIRANOG UNAPREĐENJA PROGRAMSKE STRUKTURE BUDŽETA I MEHANIZAMA KOJI SE ODNOSE NA METODOLOŠKI PRISTUP ZA USKLAĐIVANJE KAPITALNIH IZDATAKA SA PROCESOM IZRADE BUDŽETA, MINISTAR OBRAZUJE SAVET ZA UNAPREĐENJE PROGRAMSKE STRUKTURE BUDŽETA (U DALJEM TEKSTU: SAVET).

ZADACI SAVETA SU:

– UNAPREĐENJE METODOLOGIJE ZA PRIPREMU PROGRAMSKOG BUDŽETA;

– UNAPREĐENJE METODOLOGIJE ZA PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE O UČINKU PROGRAMA:

– ANALIZA PRIMENE PROGRAMSKOG BUDŽETA U CILJU UNAPREĐENJA PROCESA IZRADE PROGRAMSKOG BUDŽETA;

– ANALIZA DOSTAVLJENIH GODIŠNJIH I POLUGODIŠNJIH IZVEŠTAJA O UČINKU PROGRAMA

– IZRADA SMERNICA I PREPORUKA ZA POBOLJŠANJE KVALITETA CILJEVA, INDIKATORA I DRUGIH PROGRAMSKIH INFORMACIJA U OKVIRU PROGRAMSKOG BUDŽETA

– OCENA I ODOBRAVANJE DOSTAVLJENIH IZMENA PROGRAMSKIH STRUKTURA;

– RAZMATRANJE I USVAJANJE ZBIRNOG GODIŠNJEG I POLUGODIŠNJEG IZVEŠTAJA O UČINKU PROGRAMA;

– EVALUACIJA PROGRAMA, PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI I PROJEKATA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA SVIH NIVOA VLASTI, KAO I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;

– UNAPREĐENJE PROCESA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA KAPITALNIM IZDACIMA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA.

ZA ČLANA SAVETA MOŽE BITI IMENOVANO LICE KOJE POSEDUJE STRUČNO ZNANJE I ISKUSTVO NA NORMATIVNIM I DRUGIM POSLOVIMA VEZANIM ZA PROGRAMSKU STRUKTURU BUDŽETA.

PREDSEDNIK I ČLANOVI SAVETA IMAJU PRAVO NA NAKNADU ZA SVOJ RAD U VISINI UTVRĐENOJ AKTOM MINISTRA O OBRAZOVANJU SAVETA.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15 i 99/16)

Član 43.

Odredbe člana 2. stav 1, stav 3, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji (nove tač. 25i) i 25k)), st. 5. i 7, člana 4, člana 15, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji (novi čl. 27v, 27g, 27d, 27đ i 27i) i čl. 16, 17, 18, 28, 40. i 41. ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.

Odredbe člana 29. ovog zakona primenjivaće se počev od podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa budžeta lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2017. godinu ZA 2020. GODINU.

Odredbe ovog zakona kojima se utvrđuje nadležnost Fiskalnog saveta, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji, pripremu budžeta i završnog računa budžeta, kao i na pripremu i dostavljanje mišljenja, analiza, procena i drugih akata nadležnim organima, primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.

Podzakonski akt iz člana 30. ovog zakona doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, podzakonski akti iz čl. 4, 5, 32, 33. i 34. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a podzakonski akt iz člana 29. ovog zakona doneće se do 31. decembra 2011. godine.

OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač: VLADA

Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):

a) Odredba Sporazuma koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa,

Ne postoje relevantne odredbe Sporazuma

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma

Nema

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma

/

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma

/

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

/

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima

/

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima

/

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima

/

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

/

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

/

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava.

Ne postoje propisi sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Nije preveden

8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

/