Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini

PREDLOG ZAKONA

O ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: subjekti zaštite životne sredine od buke; mere i uslovi zaštite od buke u životnoj sredini; merenje buke u životnoj sredini; pristup informacijama o buci; nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na buku koja nastaje na radnom mestu i u radnoj okolini, buku koja nastaje u prevoznom sredstvu, buku koja potiče od vojnihaktivnosti na armijskim poligonima i aktivnosti na zaštiti od elementarnih nepogoda, prirodnih i drugih udesa, buku od aktivnosti u domaćinstvu ili buku iz susednog domaćinstva, kao i na buku kojoj su izloženi oni koji je stvaraju.

Zaštita životne sredine od buke

Član 2.

Zaštita životne sredine od buke obezbeđuje se utvrđivanjem uslova i preduzimanjem mera zaštite koje su deo integralnog sistema zaštite životne sredine i odnose se na:

prostorno, urbanističko i akustičko planiranje;

zvučnu zaštitu;

stratešku procenu uticaja planova i programa, odnosno procenu uticaja projekata na životnu sredinu, kao i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja, odnosno obavljanje aktivnosti;

propisivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini;

proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke;

akustičko zoniranje;

izradu strateških karata buke;

izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini;

merenje i ocenu buke u životnoj sredini;

procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

informisanje javnosti o buci i njenim štetnim efektima u životnoj sredini.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk (u daljem tekstu: buka);

izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka. To može da bude svaki uređaj, sredstvo za rad, saobraćajno sredstvo, instalacija postrojenja, tehnološki postupak, elektroakustički uređaj, ljudska aktivnost. Izvorima zvuka smatraju se pokretni i nepokretni objekti koji pod određenim okolnostima generišu zvuk, a takođe i otvoreni i zatvoreni prostori za sport, igru, ples, predstave, koncerte, slušanje muzike i sl. kao i ugostiteljski objekti, garaže, parking prostori i dr.;

štetni efekti jesu negativni uticaji buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

uznemiravanje jeste stepen ometanja ljudi bukom, koji se utvrđuje ispitivanjem na licu mesta propisanim metodama procene;

indikator buke jeste fizička veličina kojom se opisuje buka u životnoj sredini, a vezana je za štetni efekat buke;

procena jeste metod koji se koristi za izračunavanje, predviđanje ili merenje indikatora buke ili odgovarajućih štetnih efekata buke;

akustičko zoniranje jeste određivanje granične vrednosti indikatora buke za različita područja prema njihovoj nameni;

aglomeracija jeste deo teritorije sa preko 100.000 stanovnika i sa takvom gustinom stanovništva da se može smatrati urbanizovanim područjem;

glavni put jeste državni put I i II reda, sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od tri miliona vozila;

glavna pruga jeste magistralna i regionalna pruga, sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova;

glavni aerodrom jeste civilni aerodrom sa više od 50.000 operacija (poletanja ili sletanja) godišnje, izuzimajući one za potrebe obuke na lakim vazduhoplovima;

izrada strateških karata buke jeste predstavljanje podataka o postojećim ili procenjenim nivoima buke, uključujući prekoračenja propisanih graničnih vrednosti, broja ljudi izloženih buci na nekom području ili broja domaćinstava izloženih određenim vrednostima indikatora buke na određenom području;

strateška karta buke jeste karta koja predstavlja podatke o nivoima buke na određenom području i služi za procenu ukupne izloženosti buci određenog područja od različitih izvora buke ili za predviđanje ukupne buke na nekom području;

granična vrednostbuke jeste najviša dozvoljena vrednost indikatora buke (u daljem tekstu: granična vrednost). Granične vrednosti mogu biti različite za različite izvore buke, odnosno za različite akustičke zone, kao i za različite zatvorene i otvorene prostore u kojima borave ljudi;

akcioni planovizaštite od buke u životnoj sredini jesu planovi koji sadrže mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti;

akustičko planiranje jeste preduzimanje mera zaštite od buke u budućnosti, kao što su prostorno planiranje, projektovanje i planiranje sistema saobraćaja, primena zvučne zaštite putem odgovarajuće zvučne izolacije i zvučnih barijera, kao i praćenje nivoa buke koju emituju izvori buke;

zvučna zaštita jeste skup mera kojim se obezbeđuje da zvuk pri prenosu iz jednog u drugi prostor bude oslabljen, kao i mere da se buka uređaja i instalacija u objektu smanji. Zvučna zaštita podrazumeva i skup mera koje se sprovode u spoljnom prostoru, a koje utiču na smanjenje nivoa zvuka pri prostiranju. Zvučna zaštita se realizuje projektovanjem i izvođenjem zvučne izolacije konstrukcija i merama smanjenja, odnosno ograničenja buke;

zvučna izolacija jeste svojstvo građevinske konstrukcije da, u što većoj meri, spreči prenošenje zvučne energije iz jednog prostora u drugi. Zvučna izolacija može da bude od vazdušnog ili strukturnog zvuka i ostvaruje se na objektu arhitektonsko-građevinskim merama koje sprečavaju prenos zvuka iz jednog u drugi prostor.

II. SUBJEKTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OD BUKE

Član 4.

Subjekti zaštite životne sredine od buke na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlašćenja, jesu:

Republika Srbija;

autonomna pokrajina;

opština, grad, odnosno grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

privredna društva, pravna lica i preduzetnici koja u obavljanju privredne delatnosti emituju buku (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);

naučne i stručne organizacije i druge javne službe, udruženja, građani, druga pravna i fizička lica.

Član 5.

Republika Srbija preko nadležnih organa i organizacija obezbeđuje zaštitu od buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji.

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo):

1) utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite u planovima, programima i projektima, uključujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti;

2) predlaže Vladi akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini za teritoriju Republike Srbije;

3) koordinira i vrši poslove zaštite od buke u životnoj sredini od značaja za Republiku Srbiju;

4) propisuje i utvrđuje ispunjenost uslova za ovlašćivanje stručnih organizacija za merenje buke u životnoj sredini, u skladu sa ovim zakonom;

5) vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Agencija za zaštitu životne sredine

Član 6.

Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti Republike Srbije, vodi i ažurira bazu podataka iz monitoringa buke u informacionom sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Član 7.

Autonomna pokrajina:

2) obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti autonomne pokrajine;

3) donosi akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji;

4) obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji;

5) vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Autonomna pokrajina svojim aktom određuje organe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Poslovi iz stava 1. tač. 1), 2), 4) i 5) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi.

Jedinica lokalne samouprave

Član 8.

Jedinica lokalne samouprave:

2) vrši akustičko zoniranje na svojoj teritoriji, određuje mere zabrane i ograničenja u skladu sa ovim zakonom;

3) obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

4) donosi lokalni akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju;

5) obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

6) vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Jedinica lokalne samouprave svojim aktom određuje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Poslovi iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi.

Obaveze subjekata zaštite

Član 9.

Subjekti zaštite životne sredine od buke odgovorni su za svaku aktivnost ili nepreduzimanje mera kojima se prouzrokuje izloženost buci iznad graničnih vrednosti.

Pravna i fizička lica koja obavljanjem svojih delatnosti utiču ili mogu uticati na izloženost buci dužna su da obezbede: učešće u troškovima zaštite od buke u životnoj sredini u okviru investicionih, tekućih i proizvodnih troškova; praćenje uticaja svoje delatnosti na buku; sprovođenje odgovarajućih mera zaštite od buke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Saradnja u zaštiti životne sredine od buke

Član 10.

Subjekti zaštite životne sredine od buke dužni su da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i usklađivanje u donošenju i sprovođenju mera i odluka, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zaštite životne sredine od buke sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, a posebno sa susednim državama za područja uz državnu granicu iz člana 21. ovog zakona.

III. MERE I USLOVI ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ

SREDINI

1. Preventivne mere

Prostorno, urbanističko i akustičko planiranje

Član 11.

U prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju se mere i uslovi zaštite od buke, a naročito:

međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata;

2) akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.

Projekti, planovi i programi na koje se primenjuju zakoni kojima se uređuje postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno procene uticaja projekata na životnu sredinu moraju sadržati procenu nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini.

Zvučna zaštita

Član 12.

Prostorno i urbanističko planiranje i realizacija projekata iz člana 11. stav 2. ovog zakona obuhvataju i mere zvučne zaštite koje se obezbeđuju kroz planiranje namenske upotrebe prostora, planiranje saobraćaja, smanjenje buke merama zvučne izolacije i kontrolu izvora buke.

Pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji objekata saobraćajne infrastrukture, industrijskih objekata, stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata nosilac projekta dužan je da sprovede mere zvučne zaštite u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Utvrđivanje ispunjenosti uslova zaštite od buke

Član 13.

U postupku procene uticaja projekata na životnu sredinu predviđaju se mogući neposredni i posredni štetni efekti buke na životnu sredinu.

U studiji o proceni uticaja na životnu sredinu utvrđuju se uslovi i mere kojima se štetni efekti buke mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Uslovi za rad postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite od buke u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

U postupku tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole za projekte za koje nije potrebna izrada procene uticaja na životnu sredinu, za projekte za koje je izrađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno izdata integrisana dozvola utvrđuje se ispunjenost uslova i mera zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite.

2. Indikatori buke i granične vrednosti

Indikatori buke

Član 14.

Indikatori buke koriste se u cilju utvrđivanja nivoa buke u životnoj sredini, za procenu i predviđanje nivoa buke i njenih efekata, izradu strateških karata buke i planiranje mera zaštite od buke.

Vrednost indikatora buke u životnoj sredini utvrđuje se primenom metoda merenja, proračuna ili procene, u skladu sa ovim zakonom.

Član 15.

Zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti.

Granične vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skladu sa ovim zakonom.

Vlada propisuje indikatore buke, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrste i način prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje.

3. Pojedinačni izvori buke

Član 16.

Mašine, prevozna sredstva, uređaji i oprema koji se proizvode u Republici Srbiji ili se uvoze na teritoriju Republike Srbije moraju, radi stavljanja u promet, odnosno upotrebu, biti usklađeni sa tehničkim propisima koji se odnose na granični nivo buke pod određenim uslovima upotrebe, a podaci o buci u uslovima upotrebe moraju biti označeni na proizvodu u skladu sa posebnim propisima.

Mere zaštite od buke vezane za izbor i upotrebu mašina, uređaja, sredstava za rad i prevozna sredstva sprovode se primenom najboljih dostupnih tehnika koje su tehnički i ekonomski isplative, u skladu sa zakonom.

Izvori buke koji se koriste za obavljanje delatnosti, a koji se privremeno koriste ili se trajno postavljaju u otvorenom prostoru na nivou tla, nepokretne i pokretne objekte ili se koriste na vodi ili u vazduhu moraju imati podatke o nivou zvučne snage koju emituju pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja.

Zoniranje

Član 17.

U akustičkim zonama može se zabraniti ili ograničiti upotreba izvora buke, odnosno obavljanje delatnosti i drugih aktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih graničnih vrednosti.

U zonama iz stava 1. ovog člana nivoi buke ne mogu biti iznad propisanih graničnih vrednosti.

Akustičke zone, mere zabrane i ograničenja iz st. 1. i 2. ovog člana određuje jedinica lokalne samouprave.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za određivanje akustičkih zona.

Održavanje javnih skupova i aktivnosti

Član 18.

Organizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru dužni su da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti.

Mere zaštite od buke određuje jedinica lokalne samouprave na zahtev organizatora javnih skupova i aktivnosti.

4. Strateške karte buke

Član 19.

Strateške karte buke predstavljaju podatke o postojećim i procenjenim nivoima buke, koji su prikazani indikatorima buke.

Strateške karte buke sadrže prikaz podataka o stanju buke u životnoj sredini, a naročito:

postojeći, prethodni i procenjeni nivo buke u životnoj sredini izražen indikatorima buke;

mesta prekoračenja propisanih graničnih vrednosti;

procenu broja domaćinstava, škola i bolnica na određenom prostoru koje su izložene buci iznad propisanih graničnih vrednosti;

procenu broja ljudi koji se nalaze na određenom prostoru izloženom buci iznad propisanih graničnih vrednosti;

druge propisane podatke, u skladu sa ovim zakonom.

Izrada strateških karata buke

Član 20.

Strateške karte buke obavezno se izrađuju za aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova, za glavne aerodrome, kao i za postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola.

Strateške karte buke iz stava 1. ovog člana izrađuje Agencija uz učešće nadležnih organa i drugih subjekata u oblasti zdravlja, planiranja i izgradnje, odnosno saobraćaja.

Strateške karte buke za aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine, izrađuje nadležni organ autonomne pokrajine.

Strateške karte buke za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, izrađuje jedinica lokalne samouprave.

Strateške karte buke revidiraju se najmanje jednom u pet godina računajući od dana početka njihove pripreme.

Strateške karte buke koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i kao sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.

Ministar i ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže uređuju sadržinu i metode izrade strateških karata buke, kao i način njihovog prikazivanja javnosti.

5. Akcioni planovi

Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini

Član 21.

Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini za drumski, vazdušni i železnički saobraćaj, za aglomeracije, za postrojenja i aktivnosti za koje Ministarstvo izdaje integrisanu dozvolu, kao i za područja uz državnu granicu donosi Vlada.

Akcioni plan iz stava 1. ovog člana priprema Ministarstvo zajedno sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja i privrede.

Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine izrađuje nadležni organ autonomne pokrajine.

Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave izrađuje jedinica lokalne samouprave.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajedničke lokalne akcione planove, ukoliko je to neophodno za efikasno i koordinirano sprovođenje mera zaštite od buke u životnoj sredini na zajedničkom području.

Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina.

Akcioni planovi se razmatraju i eventualno revidiraju u slučaju pojave značajnih promena u postojećem nivou buke u životnoj sredini, a najmanje svake pete godine.

Sadržina akcionih planova

Član 22.

Akcioni planovi iz člana 21. ovog zakona sadrže, i to:

opis aglomeracije, glavne puteve, glavne pruge i glavne aerodrome, odnosno druge izvore buke u aglomeraciji;

podatke o nadležnim organima i osnovama za izradu akcionog plana;

podatke o prekoračenim graničnim vrednostima;

rezime rezultata izrade strateških karata buke;

procenu broja stanovnika izloženih buci, identifikaciju problema i situaciju koju treba poboljšati;

sve mere koje su već preduzete za smanjenje buke, kao i sve projekte u pripremi;

srednjoročne i dugoročne mere i aktivnosti koje nadležni organi treba da preduzmu za period od pet godina, uključujući mere za očuvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje zadovoljavajuće (planiranje saobraćaja, korišćenje zemljišta, tehničke mere na izvorima buke, izbor tiših izvora buke, smanjenje prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere);

procenu broja stanovnika ugroženih bukom (koji su uznemiravani bukom, imaju poremećen san i dr.);

rezultate učešća javnosti u postupku pripreme akcionih planova;

izvore finansiranja (sredstva budžeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i očekivane koristi u odnosu na troškove);

način vrednovanja akcionog plana u pogledu primene i rezultata.

Ministar propisuje metodologiju za izradu akcionih planova.

IV. MERENjE BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

Monitoring buke

Član 23.

Monitoring buke vrši se sistematskim merenjem, ocenjivanjem ili proračunom određenog indikatora buke, u skladu sa ovim zakonom.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju procenu, praćenje i kontrolu nivoa buke u životnoj sredini u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Podaci iz monitoringa buke sastavni su deo jedinstvenog informacionog sistema životne sredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za monitoring buke.

Pojedinačno merenje buke

Član 24.

Pravno ili fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da na propisan način obezbedi merenje buke i izradu izveštaja o merenju buke i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, u skladu sa ovim zakonom.

Ministar propisuje metode merenja buke, sadržinu i obim izveštaja o merenju buke.

Ovlašćene stručne organizacije za merenje buke

Član 25.

Merenje buke u životnoj sredini može da vrši ovlašćena stručna organizacija ako ispunjava propisane uslove za merenje buke u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke stručna organizacija podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana prilaže se dokumentacija kojom se potvrđuje ispunjenost uslova za merenje buke u pogledu prostora, kadrova, opreme i metoda za merenje buke u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ispunjenost uslova za ovlašćivanje stručnih organizacija iz stava 3. ovog člana za merenje buke utvrđuje ministar, rešenjem.

Ovlašćenje iz stava 4. ovog člana važi za period od četiri godine i može se obnoviti.

Ovlašćenje za merenje buke ministar oduzima ako se naknadno utvrdi da ovlašćena stručna organizacija ne ispunjava propisane uslove ili se utvrdi da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka.

Rešenje iz st. 4. i 6. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje uslove koje stručna organizacija mora da ispunjava za merenje buke, kao i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke.

Informacioni sistem

Član 26.

Radi praćenja i evidencije buke u životnoj sredini Agencija, u okviru informacionog sistema zaštite životne sredine, vodi podatke iz monitoringa buke, na propisan način.

Ovlašćene stručne organizacije koje vrše poslove monitoringa buke u životnoj sredini dužne su da dostavljaju podatke na način i u rokovima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave dužna je da Agenciji dostavi strateške karte buke koje izrađuje u roku od mesec dana od dana njihove izrade.

V. PRISTUP INFORMACIJAMA O BUCI

Obaveštavanje javnosti

Član 27.

Državni organi, organi jedinice lokalne samouprave, ovlašćene i druge organizacije dužne su da obezbede pristup javnosti informacijama i podacima iz strateških karata buke u životnoj sredini i akcionih planova iz člana 21. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Informacije i podaci iz stava 1. ovog člana moraju biti saopšteni javnosti jasno, razumljivo i pristupačno, uz upotrebu najpogodnijih informacionih tehnologija.

Podaci o buci

Član 28.

Podaci o buci u životnoj sredini sastavni su deo izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji.

VI. NADZOR

Nadzor nad radom

Član 29.

Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova.

Inspekcijski nadzor

Član 30.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Inspekcijski nadzor Ministarstvo vrši preko republičkog inspektora za zaštitu životne sredine u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom preko inspektora za zaštitu životne sredine.

Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom preko inspektora za zaštitu životne sredine.

Prava i dužnosti inspektora

Član 31.

U vršenju inspekcijskog nadzora republički inspektor za zaštitu životne sredine, inspektor za zaštitu životne sredine autonomne pokrajine i inspektor za zaštitu životne sredine jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: inspektor) ima pravo i dužnost da utvrđuje:

da li se sprečavanje, smanjivanje i otklanjanje štetnih efekata buke vrši u skladu sa rešenjem nadležnog organa kojim su utvrđene mere zaštite od buke;

da li se merenje buke obavlja u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

da li su nivoi buke u akustičkoj zoni iznad propisane granične vrednosti;

da li se izrađuju strateške karte buke;

da li se donose i sprovode akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno lokalni akcioni planovi;

da li se sprovode posebne mere zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno druge propisane mere, u skladu sa ovim zakonom.

Ovlašćenja inspektora

Član 32.

U vršenju inspekcijskog nadzora iz člana 31. ovog zakona, inspektor je ovlašćen da:

naredi, u određenom roku, otklanjanje nepravilnosti;

zabrani ili ograniči korišćenje ili upotrebu mašina, prevoznih sredstava, opreme i uređaja koji nisu u skladu sa tehničkim propisima;

zabrani ili ograniči na određeno vreme korišćenje izvora buke ili vršenje delatnosti i drugih aktivnosti koje predstavljaju izvor buke na određenom području, odnosno u određenoj akustičkoj zoni iznad propisanih graničnih vrednosti;

naredi sprovođenje akustičkih mera zaštite od buke;

zabrani proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme;

zabrani, odnosno ograniči upotrebu izvora buke dok se ne preduzmu mere zaštite od buke;

zabrani upotrebu mašina, opreme i uređaja koji nemaju podatke o zvučnoj snazi koju emituju pod određenim uslovima upotrebe;

zabrani obavljanje delatnosti i ostalih aktivnosti u objektu koji zbog buke ometaju odmor i noćni mir na vremenski period od 30 dana, odnosno 60 dana u slučaju ponovljenog ometanja bukom, ako to nije moguće postići merom zabrane upotrebe izvora buke;

zabrani obavljanje delatnosti, odnosno aktivnosti ako su iste započete bez rešenja nadležnog organa kojim se utvrđuje da su sprovedene mere zaštite od buke;

naredi dostavljanje podataka za informacioni sistem;

naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

U vršenju inspekcijskih poslova inspektor može privremeno oduzeti predmete, opremu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite od buke inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene drugim propisima.

VII. NADLEŽNOST ZA REŠAVANjE O ŽALBI

Član 33.

O merama iz člana 32. ovog zakona inspektor donosi rešenje.

Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, koje je doneto u vršenju poverenih poslova, rešava ministar.

O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine rešava ministar.

O žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice ministarstva rešava ministar.

O žalbi na prvostepeno rešenje ministarstva, rešava Vlada.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 34.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice ako:

ne sprovodi mere zvučne zaštite (član 12. stav 2);

emituje buku iznad propisanih graničnih vrednosti (član 15. stav 1);

proizvodi, odnosno uvozi, radi stavljanja u promet odnosno upotrebu, mašine, prevozna sredstva, uređaje i opremu protivno odredbama člana 16. stav 1. ovog zakona;

izvori buke iz člana 16. stav 3. ovog zakona nemaju podatke o nivou zvučne snage koju emituju;

emituje buku u akustičkoj zoni iznad propisanih graničnih vrednosti (član 17. stav 2);

održava javni skup i aktivnost suprotno određenim merama zaštite od buke (član 18. stav 1);

ne obezbedi merenje buke i izradu izveštaja o merenju buke koju emituje (član 24. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Zaštitne mere uz kaznu za prekršaj

Član 35.

Za prekršaj iz člana 34. ovog zakona pravnom licu može se uz kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.

Za prekršaj iz člana 34. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Prekršaj odgovornog lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu

Član 36.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu ako:

1) prostorni i urbanistički planovi, odnosno planovi, projekti i programi na koje se primenjuju zakoni kojima se uređuje postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, postupak procene uticaja projekata na životnu sredinu, ne sadrže odgovarajuće mere zaštite od buke, odnosno mere zvučne zaštite (član 5. stav 2. tačka 1), član 7. stav 1. tačka1) i član 8. stav 1.tačka1);

2) održava javni skup i aktivnost suprotno određenim merama zaštite od buke (član 18. stav 1);

3) odobri održavanje javnog skupa i aktivnosti bez određenih mera zaštite od buke (član 18. stav 2);

4) ne izrađuje strateške karte buke u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona (član 20. st. 2, 3. i 4);

5) ne obavlja monitoring buke u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona (član 23. stav 2);

6) vrši merenje buke u životnoj sredini bez propisanog ovlašćenja, odnosno suprotno propisima (član 25. stav 1);

7) ne vodi podatke iz monitoringa buke, ne dostavlja te podatke na propisan način, odnosno ne dostavlja Agenciji strateške karte buke u propisanom roku (član 26);

8) ne obezbedi informisanje javnosti o buci (član 27).

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje propisa

Član 37.

Propisi iz člana 15. stav 3, člana 17. stav 4, člana 20. stav 7, člana 22. stav 2, člana 24. stav 2. i člana 25. stav 8. ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave doneće akt iz člana 17. stav 3. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa iz člana 17. stav 4. ovog zakona.

Rok za izradu strateških karata buke i akcionih planova

Član 38.

Strateške karte buke za aglomeracije sa više od 250.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 6.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 60.000 vozova i za glavne aerodrome, izradiće se najkasnije do 30. juna 2012. godine.

Strateške karte buke za aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova i za aerodrome koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ovog člana, izradiće se najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini iz člana 21. ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana izrade strateških karata buke iz st. 1. i 2. ovog člana.

Rok za usklađivanje poslovanja

Član 39.

Pravna lica i preduzetnici koji koriste izvore buke za koje nema podataka o zvučnoj snazi koju emituju, dužni su da obezbede te podatke u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja ranijeg zakona i primena važećih propisa

Član 40.

Do donošenja propisa iz člana 15. stav 3. i člana 24. stav 2. ovog zakona primenjuje se Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 54/92).

Stupanje na snagu

Član 41.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Integralni sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) koji sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br 135/04), čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Tim zakonima, a pre svega Zakonom o zaštiti životne sredine, zaštita od buke uređena je samo načelno, odnosno u okviru integralne zaštite životne sredine i ostavljeno da se ova oblast uredi posebnim zakonom, do kada ostaju na snazi odredbe Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04) kojima se uređuje zaštita od buke. Te odredbe se nisu menjale, sem u delu kaznenih, od njegovog donošenja.

Osnovni razlozi za donošenje Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini su uređivanje ove oblasti u skladu sa načelnim rešenjima ustanovljenim i sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine, pre svega Zakonu o zaštiti životne sredine, kao i usklađivanje i uređenje ove oblasti sa međunarodnim propisima. Pored toga, dosadašnja praksa u ovoj oblasti ukazala je na potrebu potpunijeg uređivanja zaštite od buke u skladu sa Direktivom 2002/49/EU Evropskog Saveta i Evropskog parlamenta koja se odnosi na buku u životnoj sredini.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj: uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegla, sprečila ili smanjila štetna dejstva buke na ljudsko zdravlje i životnu sredinu; utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema karakteru oblasti, objekata i/ili osetljivosti populacije, kao i prema karakteru izvora buke; utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini; usvajanje akcionoh planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci; obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci u životnoj sredini i njenim dejstvima.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije koji ovu oblast uređuju koherentno i celovito. Zakon je koncipiran tako da sadrži devet poglavlja: Osnovne odredbe, Subjekti zaštite životne sredine od buke, Mere i uslovi zaštite od buke u životnoj sredini, Merenje buke u životnoj sredini, Pristup informacijama o buci, Nadzor, Nadležnost za rešavanje po žalbi, Kaznene odredbe i Prelazne i završne odredbe.

I. OSNOVNE ODREDBE (čl. 1 – 3)

Ovim odredbama definisan je predmet zakona (član 1).

Propisano je da se utvrđivanje uslova i preduzimanje mera zaštite koje se preduzimaju u cilju zaštite od buke u životnoj sredini deo integralnog sistema zaštite životne sredine. U zaštiti od buke se primenjuju i odredbe zakona kojima se uređuje zaštita životne sredine budući da je tim zakonima zaštita od buke u životnoj sredini uređena načelno, u okviru ukupne zaštite životne sredine (član 2).

U osnovnim odredbama dato je i značenje pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu (član 3).

II. SUBJEKTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OD BUKE (čl. 4 –10)

Propisano je da zaštitu od buke, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, preduzeća, opština, grad, odnosno grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), privredna društva, pravna lica i preduzetnici koja u obavljanju privredne delatnosti emituju buku, naučne i stručne organizacije i druge javne službe, udruženja, građani i druga pravna i fizička lica. Utvrđene su nadležnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) i Agencije za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija)-(čl. 4 – 8).

Propisana je odgovornost subjekata zaštite životne sredine od buke za svaku aktivnost ili nepreduzimanje mera kojima se prouzrokuje izloženost buci u životnoj sredini iznad graničnih vrednosti (član 9).

Posebno je naglašena dužnost subjekata integralnog upravljanja bukom u životnoj sredini da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i usklađivanje u donošenju i sprovođenju mera i odluka u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojima se uređuje zaštita životne sredine (član 10).

III. MERE I USLOVI ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI (čl. 11 – 22)

1. Preventivne mere

Preventivne mere zaštite od buke odnose se, pre svega, na oblast planiranja i izgradnje. U prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju se mere i uslovi zaštite od buke, a naročito međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja Projekti, planovi i programi na koje se primenjuju zakoni kojima se uređuje postupak procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu moraju sadržati procenu nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini (član 11).

Prostorno i urbanističko planiranje i realizacija projekata za koje se izrađuje studija procene uticaja na životnu sredinu obuhvataju i mere zvučne zaštite koje se obezbeđuju kroz planiranje namenske upotrebe prostora, planiranje saobraćaja, smanjenje buke merama zvučne izolacije i kontrolu izvora buke. Pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata, objekata saobraćajne infrastrukture (putevi, železnica i aerodromi) i industrijskih objekata, nosilac projekta dužan je da sprovede mere zvučne zaštite, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima (član 12).

U postupku procene uticaja projekata na životnu sredinu predviđaju se mogući neposredni i posredni štetni efekti buke na životnu sredinu. U studiji o proceni uticaja na životnu sredinu utvrđuju se uslovi i mere kojima se štetni efekti buke mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu. Uslovi za rad postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite od buke u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine. U postupku tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole za projekte za koje odlukom nadležnog organa određeno da nije potrebna izrada procene uticaja na životnu sredinu, odnosno da je potrebna izrada procene uticaja na životnu sredinu utvrđuje se ispunjenost uslova i mera zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite (član 13).

2. Indikatori buke i granične vrednosti

Indikatori buke koriste se u cilju utvrđivanja nivoa buke u životnoj sredini, procenu i predviđanje nivoa buke i njenih dejstava, izradu strateških karata buke i planiranje mera zaštite od buke. Vrednost indikatora buke u životnoj sredini utvrđuje se primenom metoda procene, u skladu sa ovim zakonom (član 14).

Zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti. Granične vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skladu sa ovim zakonom. Indikatore buke, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na ljudsko zdravlje, kao i vrste i način prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje propisuje Vlada (član 15).

3. Pojedinačni izvori buke

Mašine, prevozna sredstva, uređaji i oprema koji se proizvode u Republici ili se uvoze na teritoriju Republike Srbije moraju, radi stavljanja u promet odnosno upotrebu, biti usklađeni sa tehničkim propisima koji se odnose na granični nivo buke pod određenim uslovima upotrebe, a podaci o buci u uslovima upotrebe moraju biti označeni na proizvodu u skladu sa posebnim propisima. Mere zaštite od buke vezane za izbor i upotrebu mašina, uređaja, sredstava za rad i prevozna sredstva sprovode se primenom najboljih dostupnih tehnika koje su tehnički i ekonomski isplative, u skladu sa zakonom. Izvori buke koji se koriste za obavljanje delatnosti, a koji se privremeno koriste ili se trajno postavljaju u otvorenom prostoru na nivou tla, nepokretne i pokretne objekte ili se koriste na vodi ili u vazduhu moraju imati podatke o nivou zvučne snage koju emituju pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja (član 16).

U akustičkim zonama može se zabraniti ili ograničiti upotreba izvora buke, odnosno obavljanje delatnosti i drugih aktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih graničnih vrednosti. U tim zonama nivoi buke ne mogu biti iznad propisanih graničnih vrednosti. Akustičke zone, mere zabrane i ograničenja određuje jedinica lokalne samouprave. Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za određivanje akustičkih zona (član 17).

4. Strateške karte buke

Strateške karte buke u životnoj sredini sadrže prikaz podataka o stanju buke u životnoj sredini, a naročito: o postojećem, prethodnom i procenjenom nivou buke u životnoj sredini izraženog indikatorima buke; o mestima prekoračenja propisanih graničnih vrednosti; procenu broja domaćinstava, škola i bolnica na određenom prostoru koje su izložene buci iznad propisanih graničnih vrednosti; procenu broja ljudi koji se nalaze na određenom prostoru izloženom buci iznad propisanih graničnih vrednosti i druge propisane podatke u skladu sa ovim zakonom (član 19).

Strateške karte buke obavezno se izrađuju za Strateške karte buke obavezno se izrađuju za aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova, za glavni aerodrom, kao i za postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola. Strateške karte buke izrađuje Agencija uz učešće nadležnih organa i drugih subjektata u oblasti zdravlja, planiranja i izgradnje, odnosno saobraćaja. Strateške karte buke za aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine, izrađuje nadležni organ autonomne pokrajine. Strateške karte buke za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, izrađuje jedinica lokalne samouprave. Strateške karte buke revidiraju se najmanje jednom u pet godina, računajući od dana početka njihove pripreme. Strateške karte buke koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i kao sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima. Ministar i ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže uređuje obaveznu sadržinu i metode izrade karata buke u životnoj sredini, kao i način njihovog prikazivanja javnosti (član 20).

5. Akcioni planovi

Akcioni planovi jesu planovi za kontrolu buke i njenih uticaja u životnoj sredini, kao i za smanjenje buke u slučaju prekoračenja granične vrednosti. Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini za drumski, vazdušni i železnički saobraćaj, za aglomeracije, za postrojenja i aktivnosti za koje ministarstvo izdaje integrisanu dozvolu, kao i za područja uz državnu granicu donosi Vlada. Akcioni plan priprema Ministarstvo zajedno sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja i privrede. Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine izrađuje nadležni organ autonomne pokrajine. Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, izrađuje jedinica lokalne samouprave. Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajedničke lokalne akcione planove, ukoliko je to neophodno za efikasno i koordinirano sprovođenje mera zaštite od buke u životnoj sredini na zajedničkom području. Ministar propisuje metodologiju za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini (čl. 21. i 22).

IV. MERENjE BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI (čl. 23. – 28. )

Monitoring buke vrši se sistematskim merenjem, ocenjivanjem ili proračunom određenog indikatora buke, u skladu sa ovim zakonom. Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju procenu, praćenje i kontrolu nivoa buke u životnoj sredini u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine. Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za vršenje merenja buke. Pravno ili fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da u skladu sa zakonom, obezbedi merenje buke, izradu izveštaja o merenju i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, na propisan način, u skladu sa ovim zakonom. Ministar propisuje metode merenja buke, sadržinu i obim izveštaja o merenju buke (čl. 23. i 24).

Merenje buke u životnoj sredini može da vrši ovlašćena stručna organizacija ako ispunjava propisane uslove za merenje buke u skladu sa ovim zakonom. Zahtev za dobijanje

ovlašćenja za merenje buke stručna organizacija podnosi Ministarstvu. Ispunjenost uslova za ovlašćivanje stručnih organizacija za merenje buke utvrđuje ministar, rešenjem. Ovlašćenje važi za period od četiri godine i može se obnoviti. Ovlašćenje ministar oduzima ako se naknadno utvrdi da ovlašćena stručna organizacija ne ispunjava propisane uslove ili se utvrdi da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka. Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Ministar bliže propisuje uslove koje stručna organizacija mora da ispunjava za merenje buke, kao i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke (član 25).

Radi praćenja i evidencije buke u životnoj sredini Agencija za zaštitu životne sredine, u okviru informacionog sistema zaštite životne sredine, vodi podatke iz monitoringa buke, na propisan način. Ovlašćene stručne organizacije koje vrše poslove monitoringa buke u životnoj sredini dužne su da dostavljaju podatke na način i u rokovima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave dužna je da Agenciji dostavi strateške karte buke koje izrađuje u roku od mesec dana od dana njihove izrade (član 26).

V. PRISTUP INFORMACIJAMA O BUCI (čl. 27 – 28)

Državni organi, organi jedinice lokalne samouprave, ovlašćene i druge organizacije dužne su da obezbede pristup javnosti informacijama i podacima iz strateških karata buke u životnoj sredini i akcionih planova, odnosno i lokalnih akcionih planova u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine. Izveštaj o stanju buke u životnoj sredini je sastavni deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji.

VI. NADZOR (čl. 29. – 32.)

Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova. Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Inspekcijski nadzor vrši se preko republičkog inspektora za zaštitu životne sredine u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom. Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom preko inspektora za zaštitu životne sredine. Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom preko inspektora za zaštitu životne sredine (čl. 29-30).

Propisana su prava i dužnosti inspektora, kao i ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora. Predviđeno je da inspektor može, u vršenju inspekcijskih poslova, privremeno oduzeti predmete, opremu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje. U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite od buke inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene drugim propisima (čl. 31. i 32).

VII. NADLEŽNOST ZA REŠAVANjE PO ŽALBI (član 33.)

Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba ministru zaštite životne sredine. Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja. O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, koje je doneto u vršenju poverenih poslova, rešava ministar. O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine rešava ministar. O žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice ministarstva rešava ministar. O žalbi na prvostepeno rešenje ministarstva, rešava Vlada (član 33).

VIII. KAZNENE ODREDBE (čl. 34. – 36.)

U kaznenim odredbama predviđene su sankcije za prekršaje za preduzeća i druga domaća i strana pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu uprave, lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja za povredu odredaba ovog zakona. Visina sankcija je usklađena sa odredbama Zakona o prekršajima.

Pored izrečene nočane kazne za prekršaj preduzeću i drugom domaćem ili stranom pravnom licu se može izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 37. – 41.)

Prelaznim i završnim odredbama propisani su rokovi za donošenje podzakonskih akata koji bliže uređuju oblast zaštite od buke u životnoj sredini, kao i rok u kojem jedinice lokalne samouprave treba da donesu akte. Takođe, propisani su i rokovi za izradu strateških karata buke, kao i akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini (čl. 37. i 38).

Pravna lica i preduzetnici koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljali poslove merenja buke na osnovu ovlašćenja izdatih u skladu sa važećim propisima dužni su da pribave ovlašćenje za merenje buke u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa o uslovima koje moraju da ispunjavaju strućne organizacije za merenje buke. Pravna lica i preduzetnici koji koriste izvore buke za koje nema podataka o zvučnoj snazi koju emituju, dužni su da obezbede te podatke u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 39).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04) kojima se uređuje zaštita od buke. Do donošenja podzakonskih propisa primenjuje se Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 54/92). Propisano je stupanje na snagu zakona (čl. 40. i 41).

IV. ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koji zakon treba da reši

Zaštita od buke je do sada je bila uređena Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04) u okviru sistema zaštite životne sredine kakav je bio postavljen navedenim zakonom. Pomenuti zakon nije menjan u delu koji se odnosi na zaštitu od buke od donošenja. Na osnovu tog zakona donet je Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“, br. 54/92) kojim je propisan dozvoljeni nivo buke u životnoj sredini u kojoj čovek boravi, metode merenja buke, bliži uslovi koji moraju da ispune stručne organizacije za merenje buke i sadržaj isprave za izvore buke koji se stavljaju u promet. Stupanjem na snagu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04) pomenuti zakon je prestao da važi, s tim što su i dalje ostale na snazi odredbe koje se odnose na zaštitu od buke, kao i navedeni podzakonski akt.

Novi zakonski propisi u oblasti zaštite životne sredine koji ovu oblast uređuju integralno: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04) regulišu zaštitu od buke samo načelno, u okviru integralne zaštite životne sredine. Zakon o zaštiti životne sredine (član 10) izričito predviđa da se održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuje tim zakonom i posebnim zakonima i drugim propisima kojima se, između ostalog, uređuje i zaštita od buke.

Otuda potreba da se donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ova oblast uredi u skladu sa načelima ustanovljenim i sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Uz to bilo je potrebno izvršiti usklađivanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima. Sa propisima Evropske unije, potrebno je bilo izvršiti usklađivanje u sklopu aktivnosti vezanih za proces pridruživanja Evropskoj uniji. Dosadašnja praksa odavno je nametala određene izmene i dopune zakonskih odredaba u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebale biti izvršene radi efikasnisnije i potpunije zaštite od buke.

Ovo je opredelilo i sadržaj Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini kojim seuređuje zaštita od buke u životnoj sredini i utvrđuju mere, način sprovođenja, nadzora i druga pitanja od značaja za izbegavanje, sprečavanje ili smanjivanje štetnog dejstva buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini je još jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije, kojim se ova oblast uređuje celovito, polazeći od načela sadržanih u setu zakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegla, sprečila ili smanjila štetni efekti buke na ljudsko zdravlje i životnu sredinu; utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema karakteru oblasti, objekata i/ili osetljivosti populacije, kao i prema karakteru izvora buke; utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade strateških karata buke u životnoj sredini na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini; usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz strateških karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci; obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci u životnoj sredini i njenim efektima.

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema

Budući da je Zakonom o zaštiti životne sredine decidirano propisano da se održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuje tim zakonom i posebnim zakonima i drugim propisima kojima se, između ostalog uređuje i zaštita od buke, kao i s obzirom na prirodu problema – sistemsko uređivanje oblasti zaštite od buke u životnoj sredini, druge mogućnosti nisu bile razmatrane.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini urediće se prava i obaveze na svim nivoima odlučivanja (Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave), privrednih subjekata i drugih pravnih lica do građana u oblasti zaštite od buke radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.

5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja predložena u zakonu

S obzirom na materiju koju reguliše, rešenja predložena u Zakonu uticaće na sve građane. Tim rešenjima bi trebalo sprečiti dalju izloženost štetnim efektima buke tamo nivoi izloženosti mogu ugroziti životnu sredinu ili zdravlje ljudi i poboljšati kvalitet preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite. U područjima gde je izloženost buci ispod graničnih vrednosti, odnosno zadovoljavajući, potrebno je održati postojeći kvalitet buke. U tom cilju neophodno je uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa buke i održavanja baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obavljanje odgovarajućih merenja nivoa buke, izrada strateških karata buke, na osnovu kojih će se donositi odgovarajuća planska dokumenata, pre svega akcioni planovi, kojima će se utvrđivati mere zaštite od buke cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci, što sve obezbeđuju pre svega nadležni organi od Republike do jedinice lokalne samouprave.

Posebna je novina u Zakonu se odnosi na izradu strateških karata buke. Ova obaveza utvrđena je Direktivom 2002/49/EC za države članice u članu i Aneksu IV Direktive. Strateške karte se rade na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Na nivou Republike Srbije je obavezna izrada strateških karata u skladu sa kriterijumima utvrđenim ovom direktivom, stim što su nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ograničene na aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Pravno ili fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da, u skladu sa zakonom, obezbedi merenje buke i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke propisane ovim zakonom.

6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima

Zakon o zaštiti od buke ne predviđa posebne troškove za građane. Troškovi će nastati za zagađivače, odnosno vlasnike i korisnike izvora buke, zbog obaveze usaglašavanja sa odredbama Zakona. Međutim, ovi troškovi koji su vezani pre svega za preduzimanje odgovarajućih tehničkih, tehnoloških i drugih mera zaštite i praćenje uticaja delatnosti na nivo buke, nisu novi. Oni postoje i u sada važećim propisima, po kojima su preduzeća u druga pravna lica u obavezi da u okviru svojih investicionih i proizvodnih troškova uračunavaju i troškove zaštite životne sredine, a to znači i troškove zaštite od buke.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu predviđa izradu studije uticaja na životnu sredinu na koju nosilac projekta dobija saglasnost ministarstva, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Ovom studijom predviđaju se mere zaštite od buke za koje nosilac projekta snosi troškove.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja predviđa da se u integrisanoj dozvoli utvrđuju i mere zaštite od buke koje je operater postrojenja i aktivnosti dužan da sprovovodi u skladu sa integrisanom dozvolom. Opis mera i godišnji troškovi sprovođenja mera se predviđaju u programu prilagođavanja rada postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima za izdavanje integrisane dozvole koji operater postrojenja, prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole, dostavlja ministarstvu, nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

7. Da li su pozitivni efekti donošenja zakona takvi da opravdavaju troškove

S obzirom na ciljeve koje bi trebalo Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ostvariti (utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti buke na ljudsko zdravlje i životnu sredinu i poboljšanje kvaliteta preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite, a u područjima gde je izloženost buci ispod graničnih vrednosti, odnosno zadovoljavajući, potrebno je održati postojeći kvalitet buke) koji su postavljeni u javnom interesu, odnosno u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, to pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove. Ovo posebno važi za preduzimanje preventivnih mera koje su se, posmatrano na duže vreme, uvek pokazale kao višestruko opravdane.

8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, s obzirom na materiju koju uređuje, nema za cilj stimulaciju novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu

Zainteresovane strane, pre svega, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, preduzeća, domaća i strana pravna lica i preduzetnici koja u obavljanju privredne delatnosti emituju buku, naučne i stručne organizacije i druge javne službe, udruženja, građani i druga pravna i fizička lica izneli su pismeno svoje stavove 2006. godine, kada je Nacrt zakona stavljen na sajt Ministarstva i dostavljen na mišljenje nadležnim organima, zainteresovanim organima i organizacijama, naučnoj i stručnoj javnosti. Nacrt zakona je prošao javnu prezentaciju i diskusiju na sednici Stalne konferencije gradova i opština (Beočin, 2006). Nacrt zakona je ponovo stavljen na sajt Ministarstva 2007. godine i dostupan javnosti radi davanja sugestija i komentara. U Nacrt zakona ugrađeni su svi predlozi zainteresovane javnosti dostavljeni ministarstvu. Povodom Nacrta zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini (januar 2009) održana je javna rasprava prema Programu javne rasprave u periodu od 15- 25. januara 2009. godine. Imajući u vidu da je zakon nekoliko puta bio dostupan javnosti i da su u tekst već ugrađene brojne sugestije i predlozi, u tekst su posebno unete pojedinačne sugestije i komentari stručnjaka u oblasti zaštite od buke.

10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

Tokom primene Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini doneće se podzakonski propisi potrebni za njegovo sprovođenje, počeće se sa postupkom ocenjivanja kvaliteta nivoa buke izradomstrateških karata buke, a potom nastaviti sa redovnim merenjima, na osnovu podataka iz strateških karata buke sačiniće se akcioni planovi za kontrolu buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i za smanjenje buke; u okviru informacionog sistema zaštite životne sredine vodiće se i podaci iz monitoringa buke.

Podzakonska akta potrebna za sprovođenje ovog zakona doneće Vlada i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, u saradnji sa drugim nadležnim ministrima. Aktom koji donosi Vlada propisaće se granične vrednosti buke čije prekoračenje nije dozvoljeno, za različite izvore buke, za različita područja i različitu osetljivost stanovništva, i u slučaju čijeg prekoračenja se preduzimaju mere za smanjenje buke.

Navedenim aktom Vlade propisaće se indikatori, metode ocenjivanja indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na ljudsko zdravlje, kao i vrste i način prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje i dr.

Podzakonskim aktim za sprovođenje ovog zakona koja donosi ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine propisaće se, između ostalog:

metodologija za određivanje akustičkih zona;

obavezna sadržina i metode izrade karata buke u životnoj sredini, kao i način njihovog prikazivanja javnosti;

metodologija za izradu akcionih planova zaštite životne sredine od buke;

metode merenja buke, sadržina i obim izveštaja o merenju buke;uslovi koje stručna organizacija mora da ispunjava za merenje buke i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke.

Na osnovu strateških karata buke u životnoj sredini sačiniće se akcioni planovi zaštite od buke za period od pet godina, a izveštaji o nivou buke pripremaće se redovno, jedanput u dve godine.

Postojeći informacioni sistem će se proširiti i redovno održavati.

Vršiće se kontrola primene Zakona, pre svega kroz inspekcijski nadzor.

V. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike Srbije jer najveći deo poslova u njegovoj primeni do sada je obavljalo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Agencija za zaštitu životne sredine, saglasno utvrđenim poslovima ministarstva u članu 20. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/08), preko svojih postojećih zaposlenih i redovne inspekcije. Sprovođenje zakona neće uzrokovati povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme. Povećanje poslova odnosi se na donošenje podzakonskih akata što će se svrstati u dužnosti visokostručnih službenika ministarstva. Poslove uspostavljanja i vođenja informacionog sistema i izveštavanja o stanju buke u životnoj sredini obavljaće zaposleni u Agenciji za zaštitu životne sredine koja je osnovana, kao organ u sastavu ministarstva, između ostalog i za obavljanje ovih poslova.

VI RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Saglasno članu 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi nedonošenje zakona po navedenom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja Republike Srbije u procesu pristupanja EU, odnosno po život i zdravlje ljudi, razvoj i modernizaciju sistema zaštite od buke u životnoj sredini. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku je takođe značajno u kontekstu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. Ovaj zakon potrebno je u skupštinskoj proceduri razmotriti zajedno sa predlozima drugih posebnih zakona kojima se uređuju pojedine oblasti zaštite životne sredine, jer se ovim zakonima u celini zaokružuje sistem zaštite životne sredine u Republici Srbiji i obezbeđuje ubrzan proces harmonizacije propisa u oblasti zaštite od buke u životnoj sredini u skladu sa EU zahtevima.

Ostavite komentar Odustani od odgovora