P R E D L O G Z A K O NA
O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA
Član 1.
U Carinskom zakonu («Službeni glasnik RS», broj 73/03) u članu 26. stav 4. tačka 1, tačka i zarez zamenjuje se zarezom i dodaju reči: «osim lica koje je položilo stručni ispit carinske struke, kao i lica zaposlenog kod posrednog zastupnika na poslovima carinjenja robe najmanje 10 godina;».
Član 2.
Posle člana 34. dodaje se član 34a, koji glasi:
«Član 34a
(1) Ako uvoz pojedine robe dovodi do poremećaja na tržištu Vlada može povećati, odnosno smanjiti do 50% ili ukinuti stope carine za tu robu, a za robu za koju je u Carinskoj tarifi predviđena stopa carine nula može da odredi stopu carine do 5%.
(2) Važenje propisa iz stava 1. ovog člana mora biti ograničeno i navedeno u samom propisu.».
Član 3.
Posle člana 88. dodaje se član 88a, koji glasi:
«Član 88a
(1) Lice iz člana 68. ovog zakona odgovorno je za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti, kao i za tačnost podataka unesenih u deklaraciju, odnosno isprave koje se prilažu uz deklaraciju.
(2) Propusti i greške u deklaraciji, odnosno ispravama iz stava 1. ovog člana od kojih ne zavisi pravilna primena propisa od strane carinskog organa ili iste ne iskazuju dodatno pribavljanje drugih isprava za okončanje postupka, ako je greška učinjena u prihvaćenoj deklaraciji, odnosno priloženim ispravama, su:
greške u pisanju;
greške u računanju u deklaraciji i pratećim dokumentima;
nenamerni propusti u odnosu na carinsku vrednost;
greške u preračunavanju stranih sredstava plaćanja;
netačan obračun odbitka ili propusta.
(3) Ako su priroda i druge karakteristike robe pravilno definisani, netačno označavanje tarifnog stava takođe će se smatrati propustom, odnosno greškom iz stava 2. ovog člana».
Član 4.
U članu 126. stav 3. posle reči: «propisuje» dodaju se reči: «dokaze koji se podnose carinskom organu, za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem, kao i».
Član 5.
U članu 127. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
«(6) Vlada propisuje način smeštanja i vrste robe koja se smešta u carinsko skladište.».
Član 6.
Posle člana 187. dodaje se odeljak «1a SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE » sa članom 187a, koji glase:
« 1a SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE
Član 187a
(1) Slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima u provozu preko carinskog područja. U slobodnim carinskim prodavnicama putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u provozu preko carinskog područja roba se može prodavati posle carinske kontrole.
(2) Vlada propisuje bliže uslove za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama ».
Član 7.
U članu 192. stav 1. posle tačke 3. dodaje se tačka 3a, koja glasi:
«3a) domaći državljani-članovi posada domaćih brodova i domaći državljani, koji su po ma kom osnovu bili na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine – na predmete domaćinstva, osim na motorna vozila;».
U tački 11. reči: «osim na putničke automobile, koje unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu », brišu se.
Posle tačke 11. dodaje se tačka 11a, koja glasi:
«11a) osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih obolenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelji višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu – na putničke automobile, koje unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;».
Član 8.
U članu 194. na kraju tačke 4. tačka se zamenjuje tačkom i zarezom i dodaje tačka 5, koja glasi:
« 5) robu koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama na vazduhoplovnim pristaništima.».
Član 9.
U članu 196. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
«(2) Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na upotrebljavana putnička motorna vozila iz člana 192. stav 1. tačka 11a ovog zakona. Rok iz stava 1. ovog člana za nova putnička motorna vozila iz člana 192. stav 1. tačka 11a je pet godina.».
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 10.
U članu 337. posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:
«(7) Kad je izvršilac prekršaja pravno lice za radnje iz st. 1. do 5. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom do 25.000 dinara.».
Član 11.
U članu 340. stav 1. u tački 1. reč: «ili» i tačka 2, brišu se.
Član 12.
U članu 383. stav 2. reči: «do 9.000 dinara» zamenjuju se rečima: «od 5.000 dinara».
Član 13.
Član 384. menja se i glasi:
«Član 384.
Novčanom kaznom od 2.000 dinara kazniće se na licu mesta deklarant koji učini propust ili grešku u deklaraciji, odnosno ispravama priloženim uz deklaraciju (član 88a)».
Član 14.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov za donošenja Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem; sistem u oblastima ekonomskih odnosa s inostranstvom, tržišta, i sl.
II. Razlozi za donošenje Zakona
Carinski zakon koji je stupio na snagu 24. jula 2003. godine a primenjuje se od 1. januara 2004. godine ocenjen je kao dosta restriktivan kad su u pitanju carinske povlastice za građane. Izmenama i dopunama Zakona želi se omogućiti našim građanima koji se nalaze na radu u inostranstvu da uvoze predmete domaćinstva bez plaćanja carine i određenim kategorijama invalida povlastica za uvoz motornih vozila bez plaćanja carine.
Razlozi za uvođenje ovih povlastica su težak materijalni položaj građana a posebno invalida koji učestalo traže da im država olakša uslove uvoza vozila.
Napominjemo da sve zemlje u okruženju imaju u svojim propisima ovakve olakšice za svoje državljane. Posebno treba imati u vidu i veliki broj invalidnih lica nakon ratnih događanja na području bivše SFRJ.
Predlogom zakona predviđa se otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj radi podizanja i poboljšanja kvaliteta usluga na aerodromima, kao i podizanje standarda aerodroma, odnosno njihovo prilagođavanje standardima Evropske unije.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Članom 1. predlaže se dopuna člana 26. Carinskog zakona kako bi se omogućilo da lica zaposlena kod posrednog zastupnika , koji se bave poslovima međunarodne špedicije, imaju položen stručni ispit carinske struke ili poseduju radno iskustvo na poslovima carinjenja robe 10 i više od 10 godina dobiju dozvolu za rad carinskog agenta. Ovo iz razloga što se smatra da su ta lica dovoljno obučena, da mogu samostalno preduzimati radnje u carinskom postupku.
Međutim, i za navedena lica Uprava carina vodi registar, dodeljuje im poseban identifikacioni broj, identifikacionu karticu i lični pečat o čemu ta lica podnose zahtev Upravi carina, uz podnošenje propisanih dokaza.
Troškove izdavanja identifikacionog broja, identifikacione kartice i ličnog pečata snosi carinski agent, što je propisano članom 26. stav 7. Carinskog zakona.
Članom 2. predviđeno je da u slučaju da usled uvoza pojedine robe dođe do poremećaja na domaćem tržištu Vlada može za tu robu povećati ili smanjiti stopu carine do 50%, a ako je za robu koja dovodi do poremećaja na tržištu u Carinskoj tarifi predviđena nula za tu robu može da odredi stopu carine do 5%. Propis kojim Vlada uvodi ovu meru mora biti vremenski ograničen i to mora biti naznačeno u samom propisu.
Članom 3. predviđeno je da nisu dozvoljene greške u pisanju i računanju u deklaraciji i pratećim dokumetima, nenamerni propusti u odnosu na carinsku vrednost, greške u preračunavanju stranih sredstava plaćanja, netačan obračun odbitka ili propusta, o čijem nepostojanju uvoznik nema saznanja, kao i za slične greške koje su posledica nesporazuma u odnosu na principe carinskog vrednovanja, a u cilju ubrzanja postupka.
Čl. 4. i 5. daje se ovlašćenje Vladi da propiše dokaze koji se podnose carinskom organu za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem kao i način smeštanja i vrste robe koja se smešta u carinsko skladište, a u cilju daljeg usaglašavanja važećih carinskih propisa sa propisima Evropske unije.
Članom 6. vrši se dopuna člana 187. Carinskog zakona kako bi se omogućilo otvoranje slobodnih carinskih prodavnica na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj u kojima se može prodavati roba putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u provozu preko carinskog područja Republike Srbije. Roba u tim prodavnicama može se prodavati posle carinske kontrole. Takođe, daje se ovlašćenje Vladi da propiše bliže uslove za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama.
Članom 7. propisano je da domaći državljani koji su na radu u inostranstvu proveli neprekidno najmanje dve godine mogu uvesti, bez plaćanja uvoznih dažbina, predmete za potrebe svog domaćinstva.
S obzirom na učestale zahteve Ministarstva spoljnih poslova i naših građana koji se nalaze na radu u inostranstvu, kao i razloga koji se pritom navode, ocenjeno je da je neophodno uvesti ovu povlasticu koja u sada važećem zakonu nije predviđena.
Tačkom 11a omogućava se invalidnim licima, posle dužeg vremenskog perioda, uvoz putničkog motornog vozila bez plaćanja uvoznih dažbina. Pri tom se ima u vidu veliki broj invalidnih lica, naročito nakon ratnih događanja na području bivše SFRJ, kao i njihovo specifično zdravstveno i materijalno stanje.
Članom 8. propisuje se oslobođanje od plaćanja uvoznih dažbina za robu koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama na vazduhoplovnim pristaništima.
Članom 9. propisuje se zabrana invalidnim licima otuđenja vozila i to tri godine za upotrebljavana, a pet godina za nova putnička motorna vozila ili davanja drugom licu na upotrebu pre nego što se plate uvozne dažbine.
Članom 10. predviđa se novčana kazna i za odgovorno lice u pravnom licu, s obzirom da izvršioci prekršaja iz ove odredbe mogu biti i pravna lica.
Članom 11. predlaže se brisanje tačke 2. u članu 340. iz razloga što nije predviđeno dokazivanje umišljajnog ponašanja lica prilikom iskazivanja podataka o količini, vrednosti, vrsti i poreklu robe različite od one koju je utvrdio carinski organ. Imajući u vidu navedeno ocenjeno je da nema osnova za utvrđivanje novčanih kazni za takve vrste propusta, a tim pre što su namerni propusti predviđeni odredbama ovog člana obuhvaćeni odredbama čl. 345. i 372. Carinskog zakona.
Članom 12. radi usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima, preciziran je iznos novčane kazne od 5.000 dinara.
Članom 13. predviđa se novčana kazna od 2.000 dinara za greške i propuste iz člana 2. ovog zakona.
IV. Finansijska sredstva za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. Analiza efekata Zakona
Članom 192. predložena je povlastica za uvoz motornih vozila bez plaćanja uvoznih dažbina za osobe sa invalidnitetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70% , vojne invalide od prve do pete grupe, civilne invalide rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih obolenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelje višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu. Ova povlastica uticaće na smanjenje očekivanih prihoda u budžetu Republike Srbije od naplate carine po ovom osnovu.
Veliki broj invalida zbog bolesti, starosti i teškog materijalnog stanja neće biti u mogućnosti da uveze automobile i pored olakšica predviđenih izmenama i dopunama Carinskog zakona. Pod pretpostavkom da će trećina od ukupnog broja invalida koji bi imali pravo na uvoz, iskoristiti to pravo, prihodi budžeta Republike Srbije po ovom osnovu bili bi smanjeni za oko 8.576.000.000.dinara.
VII. Razlozi za donošenje Zakona po hitnom postupku
Osnovni razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona po hitnom postupku je da se obezbedi zakonski osnov za skraćenje roka naplate carinskog duga kao i davanje ovlašćenja Vladi da donese propise koji će omogućiti brže usklađivanje propisa u oblasti carinskog sistema sa propisima Evropske unije u pogledu obezbeđenja carinske zaštite i uslova za otvaranje i upravljanje carinskim skladištima.