Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici

PREDLOG ZAKONA

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE

IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUMUNIJE O OBNAVLjANjU, OBELEŽAVANjU I ODRŽAVANjU GRANIČNE LINIJE I GRANIČNIH OZNAKA NA ZAJEDNIČKOJ DRŽAVNOJ GRANICI

Član 1.

Ovim zakonom potvrđuje se Konvencija između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici, koja je potpisana 4. septembra 2007. godine u Bukureštu, u originalu na srpskom i rumunskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na srpskom jeziku glasi:

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 97. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama, kao i u članu 99. tačka 4. Ustava, kojim je utvrđeno da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom propisana obaveza njihovog potvrđivanja.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE

Konvenciju između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici potpisali su ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Jeremić i ministar inostranih poslova Rumunije Adrijan Mihaj Čorojanu 4. septembra 2007. godine u Bukureštu.

Konvencija je tipskog karaktera. Njome se regulišu obaveze dveju strana u održavanju granične linije i graničnih oznaka sa ciljem obezbeđivanja stalne i dobre vidljivosti zajedničke državne granice.

Cilj potpisivanja ovog Sporazuma je, unapređenje bilateralnih odnosa dve države i dalja izgradnja poverenja i uzajamnog otvaranja, kao i stvaranje uslova za unapređenje života i rada pograničnog stanovništva, a posebno oživljavanje i povezivanje, do sada, nedovoljno razvijenih pograničnih regiona.

III. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, u okviru finansijskih redovnih planskih obaveza iz nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova u sprovođenju međunarodnih sporazuma u vezi sa održavanjem državne granice.

K O N V E N C I J A

između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije

o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije

i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici

Vlada Republike Srbije

i

Vlada Rumunije

(u daljem tekstu “Ugovorne strane”),

s ciljem da potvrde protezanje zajedničke državne granice i u želji da saglasno regulišu sva pitanja koja se odnose na obnavljanje, obeležavanje i održavanje granične linije i graničnih oznaka na državnoj granici između Republike Srbije i Rumunije,

saglasile su se o sledećem:

ČLAN 1.

1) Državna granica vertikalno razdvaja teritoriju Republike Srbije i Rumunije na površini Zemlje, u vazdušnom prostoru i pod Zemljinom površinom i određena je na osnovu:

– Ugovora između Sila Savezničkih i Udruženih i Poljske, Rumunije, Države Srba, Hrvata i Slovenaca i Države Čeho-Slovačke o izvesnim granicama ovih država, potpisanog u Sevru 10. avgusta 1920. godine;

– Protokola relativnog o konačnom razgraničenju između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Rumunije, potpisanog u Beogradu 24. novembra 1923. godine;

– Ugovora o miru sa Rumunijom, potpisanog u Parizu 10. februara 1947. godine;

– Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Rumunije o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap, na reci Dunavu, potpisanog u Beogradu 30. novembra 1963. godine;

– Protokola između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Rumunije o izmeni jugoslovensko-rumunske državne granice u zoni glavnog objekta hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap, na reci Dunavu, potpisanog u Beogradu 08. februara 1975. godine;

– Sporazuma između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Rumunije o uslovima proširenja saradnje u korišćenju hidroenergetskog potencijala Dunava, potpisanog u Bukureštu 19. februara 1977. godine;

– Protokola između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o izmeni jugoslovensko-rumunske državne granice u zoni glavnog objekta hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap II, na reci Dunav, potpisanog u Temišvaru 25. septembra 1990. godine;

– Zapisnika sa sastanka Mešovite komisije za obnavljanje, obeležavanje i održavanje jugoslovensko-bugarske državne granice, Mešovite komisije za obnavljanje i obeležavanje jugoslovensko-rumunske državne granice i graničnih organa Republike Bugarske i Rumunije, potpisanog u Vidinu (R Bugarska) 17. jula 2000. godine, na osnovu koga je određena tromeđa Republike Srbije, Rumunije i Republike Bugarske;

– Sporazuma između Saveta miistara Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Mađarske i Vlade Rumunije o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore, Republike Mađarske i Rumunije, koja je obeležena tromeđnom graničnom oznakom i njenom održavanju, potpisanom u Novom Sadu 19. aprila 2006. godine;

– i drugih relevantnih dokumenata koje će Ugovorne strane zaključiti u periodu važenja ove konvencije.

2) Podaci koji se odnose na državnu granicu, određenu na osnovu nabrojanih međunarodnih ugovora u tački 1) ovog člana, u vezi sa njenim obeležavanjem, oblikom, veličinom i položajem graničnih oznaka, sadržani su u sledećim graničnim dokumentima:

– Kartama, planovima i Detaljnom opisu granične linije, sačinjenim na osnovu sporazuma iz Sevra o protezanju državne granice, 1920 – 1923. godine;

– Atlasu karata granične linije, Detaljnom opisu i Katalogu geodetsko-topografskih podataka granične linije na reci Dunavu – granični odsek D (I deo), potpisanim u Temišvaru 12. decembra 1975. godine;

– Atlasu karata granične linije, Detaljnom opisu i Katalogu geodetsko-topografskih podataka granične linije na reci Dunavu – granični odsek D (II deo), potpisanim u Kladovu 19. oktobra 1990. godine;

– Atlasu karata granične linije, Detaljnom opisu i Katalogu geodetsko-topografskih podataka granične linije za granični odsek A, potpisanim u Temišvaru 15. decembra 2000. godine;

– Atlasu karata granične linije, Detaljnom opisu i Katalogu geodetsko-topografskih podataka granične linije za granični odsek B, potpisanim u Temišvaru 15. decembra 2000. godine;

– Zapisnicima o izvršenim radovima na redovnim obnovama državne granice u 1976, 1981. i 1986. godini;

– Dopunama i izmenama geodetsko-topografskih podataka I, iz 1990-1991, potpisanim u Drobeta – Turnu Severinu, 23. novembra 1994. godine;

– Dopunama i izmenama geodetsko-topografskih podataka II, iz 1995-1996, potpisanih u Vršcu, 16. jula 1997. godine;

– Dopunama i izmenama geodetsko-topografskih podataka III, iz 2000-2001, potpisanih u Beogradu, 13. marta 2003. godine;

– Atlasu planova granične linije između Srbije i Crne Gore i Rumunije i Opisu granične linije između Srbije i Crne Gore i Rumunije za granični odsek C, potpisanim u Beogradu 07. maja 2004. godine;

– Atlasu karata granične linije između Republike Srbije i Rumunije za granični odsek D, potpisanim u Beogradu 23. novembra 2006. godine;

– i drugim relevantnim dokumentima koje će Ugovorne strane zaključiti u periodu važenja ove konvencije.

3) Ugovorne strane potvrđuju svoju saglasnost da će državna granica ostati stalna i nepromenjena prema podacima u navedenoj graničnoj dokumentaciji.

U slučaju potrebe izgradnje objekata na državnoj granici, Ugovorne strane će posebnim sporazumom regulisati detalje koji se odnose na protezanje i održavanje granične linije u zoni izgradnje.

4) Državna granica na vodenim tokovima ostaće stalna, bez obzira na prirodne promene toka.

U slučaju da postoji potreba za promenom vodenog toka veštačkim putem, protezanje državne granice biće utvrđeno posebnim sporazumom koji će potpisati Ugovorne strane.

ČLAN 2.

1) Prelomne tačke koje određuju graničnu liniju definisane su koordinatama i određene na terenu direktno ili indirektno graničnim oznakama.

2) Državna granica na terenu je obeležena na sledeći način:

a) graničnim piramidama koje je postavila Međunarodna komisija u periodu 1920-1924. godine;

b) tromeđnom graničnom piramidom kojom je obeležena tromeđa Republike Srbije, Rumunije i Republike Mađarske (triplex confinium);

v) piramidom „Signal“, na levoj obali reke Dunav, na rumunskoj teritoriji, koja služi kao orjentir za određivanje tromeđne tačke (triplex confinium) između Republike Srbije, Rumunije i Republike Bugarske.

g) glavnim i pomoćnim graničnim oznakama koje su postavile mešovite komisije dve strane na graničnoj liniji;

d) glavnim i pomoćnim parnim i naizmeničnim graničnim oznakama, postavljenim na jednoj i drugoj strani granične linije, sa kojih se indirektno određuju prelomne tačke granične linije (duž reka, jezera, potoka, kanala, jaruga, puteva ili njihovih delova i drugih karakterističnih objekata);

đ) pomoćnim graničnim stubovima (pilonima), drvenim ili metalnim, postavljenim na graničnoj liniji za direktno obeležavanje prelomnih tačaka granične linije na močvarnim terenima ili terenima podložnim poplavama, na graničnim odsecima A i C;

e) pomoćnim graničnim oznakama (plovcima), metalnim, postavljenim na graničnoj liniji za direktno obeležavanje prelomnih tačaka granične linije na graničnom odseku C;

ž) graničnim metalnim pločama i tablama na putevima i mostovima;

z) betonskom, mermernom ili od drugog odgovarajućeg materijala trakom, širine 20 cm, obojenom crvenom bojom, na mostovima, kolovozu puteva i drugim veštačkim objektima koje preseca granična linija.

i) i drugim graničnim oznakama, kako budu dogovorile ugovorne strane.

3) Podaci o obliku, veličini i načinu postavljanja graničnih oznaka sadržani su u prilozima granične dokumentacije.

4) Zajednički usaglašene koordinate svih obeleženih i neobeleženih prelomnih tačaka granične linije sadržane su u graničnim dokumentima, navedenim u članu 1. tačka 2) ove konvencije.

ČLAN 3.

Ugovorne strane se obavezuju da održavaju graničnu liniju i da u tom cilju vrše sledeće zajedničke radove:

a) održavaju, opravljaju i obnavljaju postojeće granične oznake;

b) zamenjuju znatno oštećene granične oznake;

v) kontrolišu položaje graničnih oznaka i postavljaju nove granične oznake na mesto uništenih, nestalih ili pomerenih, u skladu sa podacima iz graničnih dokumenata;

g) po potrebi, postavljaju dopunske granične oznake.

ČLAN 4.

1) Ugovorne strane će, svakih pet godina, zajedno vršiti kontrolu granične linije i graničnih oznaka, kao i obnavljanje graničnih oznaka i po potrebi dopunsko obeležavanje državne granice. Petogodišnji period računa se od početka prethodne kontrole i obnove.

2) Prva redovna kontrola i obnavljanje granične linije i graničnih oznaka na terenu, započeće u narednoj godini nakon stupanja na snagu ove konvencije. Obaveze iz tačke 1) ovog člana, Ugovorne strane će izvršavati prema važećim graničnim dokumentima.

3) Ugovorne strane mogu i pre isteka roka, navedenog u tački 1) ovog člana, izvoditi zajedničke radove: u slučajevima većih prirodnih promena, izgradnje zajedničkih objekata i u drugim slučajevima na zahtev jedne od Ugovornih strana.

ČLAN 5.

1) U cilju obezbeđivanja vidljivosti granične linije i graničnih oznaka, Ugovorne strane se obavezuju da će, preko svojih nadležnih organa, obezbediti da granični pojas, na suvozemnom delu, širine 3 m sa obe strane granične linije, kao i u prečniku od 1 m, oko graničnih oznaka postavljenih sa jedne i druge strane granične linije, bude raščišćen od drveća, žbunja i drugog rastinja.

2) Ugovorne strane neće dozvoljavati nikakvu izgradnju u graničnom pojasu širine 3 m. Ova zabrana se ne odnosi na objekte za javno kretanje, carinsku i pograničnu službu i već postojeće objekte, kao i za one za čiju izgradnju Ugovorne strane sklope poseban sporazum. Nadležni organi Ugovornih strana će, u slučaju veće izgradnje na državnoj granici, preduzeti potrebne mere za obeležavanje granične linije u zoni izgradnje.

3) Jedna od Ugovornih strana može, na svojoj teritoriji, u bilo koje doba, izvršiti radove iz tačke 1) ovog člana, s tim da o tome obavesti drugu Ugovornu stranu, najmanje 10 dana pre početka radova.

ČLAN 6.

U cilju ravnomerne podele obaveza strana Ugovornica, pri izvršavanju zadataka koji proizilaze iz članova 3. i 4. ove konvencije, državna granica je podeljena na četiri granična odseka:

– Granični odsek A, od tromeđe Republike Srbije, Rumunije i Republike Mađarske (triplex confinium), do graničnog kamena B 1, zapadno od puta Vršac – Temišvar;

– Granični odsek B, od graničnog kamena B 1, do graničnog kamena C 1, na obali Republike Srbije na reci Neri, jugoistočno od sela Kusić;

– Granični odsek C (reka Nera), od graničnog kamena C 1 do graničnog kamena D 1 (Starčeva livada) na ušću reke Nere u Dunav;

– Granični odsek D (Dunav), od ušća reke Nere u Dunav do tromeđe Republike Srbije, Rumunije i Republike Bugarske (triplex confinium), ušće reke Timok u Dunav.

ČLAN 7.

1) Obaveze u vezi sa obnavljanjem, obeležavanjem, održavanjem i kontrolom granične linije i graničnih oznaka na državnoj granici (u daljem tekstu „radovi na granici“), kao i troškove u vezi sa tim obavezama Ugovorne strane dele na sledeći način:

a) Za granične oznake neposredno na graničnoj liniji:

– na graničnom odseku B odgovorna je srpska strana;

– na graničnom odseku A odgovorna je rumunska strana.

b) Za granične oznake, na bilo kom delu granice, koje se nalaze sa jedne i sa druge strane granične linije duž reka, potoka, kanala, odgovorna je Ugovorna strana na čijoj se teritoriji one nalaze.

v) Za pomoćne granične stubove (pilone), drvene i metalne, na graničnoj liniji, na graničnom odseku A, od graničnog kamena A 3/4 (isključno) do graničnog kamena A 6 (uključno) i pomoćne granične stubove (pilone), drvene i metalne i plovke na graničnom odseku C, od graničnog kamena C 85 (uključno) do graničnog kamena C 309 (uključno), odgovorna je strana srpska strana.

g) Za pomoćne granične stubove (pilone), drvene i metalne, na graničnoj liniji, na graničnom odseku A, od graničnog kamena A 1 do graničnog kamena A 3/4 (uključno) i na graničnom odseku C, od graničnog kamena C 1 do graničnog kamena C 85 (isključno), odgovorna je rumunska strana.

2) Izuzetak od tačke 1) ovog člana predstavljaju slučajevi kada se utvrdi da je oštećenje, ili uništenje graničnih oznaka prouzrokovano od strane građana jedne od Ugovornih strana. U tim slučajevima, troškove za postavljanje i obnavljanje graničnih oznaka, snosi Ugovorna strana sa čije teritorije su došli građani koji su prouzrokovali štetu.

ČLAN 8.

1) Kontrolu položaja i stanja tromeđne piramide između Republike Srbije, Rumunije i Republike Mađarske vršiće nadležni organi za obeležavanje granične linije i održavanje graničnih oznaka sve tri strane, naizmenično, po potrebi, a najmanje jednom u pet godina.

2) Održavanje, kontrolu i obnavljanje graničnih oznaka za obeležavanje tromeđne tačke Republike Srbije, Rumunije i Republike Bugarske, obavljaće svaka strana na svojoj teritoriji, uz saglasnost i prisustvo predstavnika druge dve države.

3) Izuzetak od tačke 1) i 2) ovog člana čine slučajevi predviđeni članom 7. tačka 2) ove konvencije.

ČLAN 9.

1) Fizička i ovlašćena pravna lica koji su vlasnici ili korisnici nepokretnosti duž državne granice, dužna su da izvode radove u graničnom pojasu u skladu sa odredbama ove konvencije.

2) Za naknadu štete, koja je neposredno povezana sa izvršenjem radova iz tačke 1) ovog člana, primenjivaće se zakon Ugovorne strane na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi. Ugovorna strana ne može da postavlja zahtev za naknadu štete drugoj strani.

ČLAN 10.

1) Za sprovođenje odredaba ove konvencije, obrazuje se Mešovita komisija za obnavljanje, obeležavanje i održavanje granične linije i graničnih oznaka na državnoj granici između Republike Srbije i Rumunije (u daljem tekstu: “Mešovita komisija”), koja se sastoji od delegacija svake od Ugovornih strana.

2) Svaka Ugovorna strana imenuje predsednika i dva člana. Po potrebi Mešovita komisija može angažovati stručnjake i pomoćno osoblje.

3) Ugovorne strane će se obaveštavati, diplomatskim putem, o imenovanju i razrešenju predsednika delegacije. O drugim promenama u sastavu delegacija, predsednici će se obaveštavati putem pisama.

ČLAN 11.

Zadaci Mešovite komisije su:

a) da planira, organizuje, usmerava i kontroliše radove na granici;

b) da evidentira izmene i dopune pri promenama obeležavanja granične linije;

v) da priprema novu i dopunsku dokumentaciju o granici i evidentira promenu podataka u važećoj dokumentaciji o granici;

g) da formira mešovite radne grupe za radove na granici i određuje njihove zadatake;

d) da, u slučaju potrebe, donese odluku o promeni položaja i forme graničnih oznaka, određene graničnom dokumentacijom (prema tipu, dimenzijama, materijalu i načinu označavanja);

đ) da u slučaju potrebe, priprema predloge u vezi sa izmenama protezanja državne granice.

ČLAN 12.

1) Mešovita komisija će, za izvođenje terenskih radova na granici formirati mešovite radne grupe, a za izradu granične dokumentacije ili za rešavanje konkretnih zadataka mešovite stručne grupe. Mešovite radne grupe i mešovite stručne grupe će svoje zadatke izvršavati po odlukama Mešovite komisije.

2) Mešovita komisija će, za potrebe mešovitih radnih grupa i mešovitih stručnih grupa, izraditi uputstva za njihov rad.

3) Mešovita komisija će obezbediti da se radovi na granici izvode uz saglasnost, a po potrebi i uz prisustvo predstavnika Ugovornih strana.

ČLAN 13.

1) Mešovita komisija će svoje delatnosti obavljati na zasedanjima, sastancima, obilascima i kontrolama radova na granici ili putem razmene pisama predsednika delegacija.

2) Mešovita komisija će zasedanja održavati najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće, naizmenično na teritorijama država Ugovornih strana.

3) Predlog za održavanje zasedanja, sastanka, obilazaka i kontrola radova na granici, daje predsednik delegacije jedne od Ugovornih strana. Predsednici delegacija će preduzimati mere da do susreta dođe najkasnije mesec dana od prijema poziva.

4) Mešovita komisija svoje odluke donosi jednoglasno. U slučaju kada Mešovita komisija ne može da reši neko pitanje, ono se podnosi na rešavanje nadležnim organima Ugovornih strana. Ugovorne strane će sporna pitanja rešavati pregovorima.

5) Mešovita komisija će pregovore voditi na srpskom i rumunskom jeziku.

6) Mešovita komisija će, sa svakog zasedanja, sastanka, obilaska i kontrole radova na granici, sačiniti zapisnik u dva primerka, na srpskom jeziku i na rumunskom jeziku, koje potpisuju predsednici delegacija. U slučaju da se po pojedinim pitanjima ne može postići saglasnost, u zapisnik se unose stavovi svake strane.

7) Po završetku radova na granici, navedenih u članu 4. tačka 1) ove konvencije, Mešovita komisija priprema završni zapisnik, koji će biti podnet na odobrenje nadležnim organima svake Ugovorne strane.

8) O odobrenju završnog zapisnika, Ugovorne strane će se obavestiti diplomatskim putem.

ČLAN 14.

1) Mešovita komisija će sačiniti poslovnik o svom radu.

2) Svaka delegacija u Mešovitoj komisiji koristi za overavanje pečat, odnosno metalni žig, izrađen prema unutrašnjim propisima svoje države.

ČLAN 15.

1) Prilikom izvođenja radova na granici, koji proizilaze iz ove konvencije, članovi Mešovite komisije, stručnjaci i pomoćno osoblje, prelaze državnu granicu sa redovnim putnim ispravama, ili posebnim ispravama koje će za ove svrhe ustanoviti Mešovita komisija.

2) Način kretanja članova mešovitih radnih grupa na graničnoj liniji i prelazak na teritoriju države druge Ugovorne strane određuje Mešovita komisija.

3) Radovi na granici mogu se izvoditi samo u toku dana, odnosno od izlaska do zalaska sunca.

ČLAN 16.

1) Članovi Mešovite komisije, kao i lica određena od strane ove komisije za radove na granici, ne smeju biti lišavani slobode, niti im se oduzimati lični predmeti, službena dokumenta, vozila, tehničke stvari, materijal i oprema neophodna za izvršenje radova na granici.

2) Lica iz tačke 1) ovog člana, za izvršenje radova na granici mogu, bez carinskih formalnosti i bez plaćanja carinskih i drugih taksi, da prenose i vraćaju na teritoriju država Ugovornih strana potrebna sredstva i materijale.

3) Ugovorne strane će, na teritorijama svojih država, po potrebi, za lica koja izvršavaju radove na granici, obezbediti prevozna sredstva, smeštaj, sredstva za vezu, kao i svu potrebnu pomoć.

4) Lica navedena u tački 1) ovog člana, mogu nositi uniformu, ali ne smeju biti naoružana.

ČLAN 17.

Svaka Ugovorna strana snosi troškove svojih delegacija, stručnjaka, pomoćnog osoblja i drugih lica angažovanih za potrebe izvršavanja zadataka iz ove konvencije.

ČLAN 18.

1) Ova konvencija podleže podleže proceduri za stupanje na snagu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima Ugovornih strana, a stupa na snagu 30 (trideset) dana posle dobijanja poslednje od diplomatskih nota, kojima se Ugovorne strane uzajamno obaveštavaju o ispunjenju neophodnih procedura za njeno stupanje na snagu.

2) Ova konvencija se zaključuje na neodređeno vreme.

3) Ugovorne strane mogu dopuniti i promeniti ovu konvenciju uzajamnom saglasnošću. Izmene i dopune će stupiti na snagu u skladu sa procedurom navedenom u tački 1) ovog člana.

4) Ugovorna strana može, u bilo koje vreme da otkaže ovu konvenciju. Ova konvencija će prestati da važi, šest meseci nakon prijema note kojom se druga Ugovorna strana obaveštava o otkazivanju.

ČLAN 19.

Stupanjem na snagu ove konvencije prestaje da važi Konvencija između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Rumunije, o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-rumunskoj državnoj granici, potpisana u Beogradu 15. decembra 1976. godine.

Potpisano u Bukureštu, 04. septembra 2007. godine, u dva istovetna primerka, svaki od njih na srpskom jeziku i na rumunskom jeziku, koji su podjednako važeći.

Za Vladu Za Vladu

Republike Srbije Rumunije

ministar spoljnih poslova ministar inostranih poslova

Vuk Jeremić Adrijan Mihaj Čorojanu

s.r. s.r.

Ostavite komentar