Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA

O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA

Član 1.

U Zakonu o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka i 116/08), u članu 8. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Državni službenik je dužan da u svom radu i prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom.”

Član 2.

Član 23. menja se i glasi:

„Član 23.

Državni službenik ili nameštenik dužan je da čuva državnu, vojnu, službenu i poslovnu tajnu (u daljem tekstu: tajna) u skladu sa posebnim propisima.

Određivanje i čuvanje tajne, kao i mere zaštite tajne uređuju se posebnim propisima.”

Član 3.

Posle člana 23. dodaju se naslov i član 23a koji glase:

„Dužnost obaveštavanja o sumnji postojanja korupcije

Član 23a

Državni službenik ili nameštenik dužan je da pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog ili rukovodioca ako u vezi sa obavljanjem poslova radnog mesta dođe do saznanja da je izvršena radnja korupcije od strane funkcionera, državnog službenika ili nameštenika u državnom organu u kojem radi.

Državni službenik ili nameštenik iz stava 1. ovog člana od dana podnošenja pismenog obaveštenja uživa zaštitu u skladu sa zakonom.”

Član 4.

U članu 26. stav 2. posle reči: „sličnim udruženjima” umesto zapete stavlja se tačka, a reči do kraja stava brišu se.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Rukovodilac može zabraniti rad iz stava 2. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad državnog službenika, šteti ugledu državnog organa, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristranost rada državnog službenika.”

Član 5.

U članu 28. stav 3. reči: „Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa” zamenjuju se rečima: „Agenciji za borbu protiv korupcije”.

Član 6.

U članu 29. posle reči: „drugi državni organ” stavlja se tačka, a reči do kraja člana brišu se.

Član 7.

U članu 32. stav 2. reči: „bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija” zamenjuju se rečima: „bezbednosnim i obaveštajnim poslovima i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija”.

Član 8.

U članu 34. stav 2. menja se i glasi:

„Položaji u sudovima i javnim tužilaštvima određuju se zakonom, a u ostalim državnim organima položaji se određuju njihovim aktima.”

Član 9.

U članu 39. stav 2. posle reči: „završen pripravnički staž” briše se tačka i dodaju reči: „ili najmanje pet godina radnog staža u državnim organima”.

Član 10.

U članu 41. stav 2. posle reči: „završen pripravnički staž” briše se tačka i dodaju reči: „ili najmanje pet godina radnog staža u državnim organima”.

Član 11.

U članu 47. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Akt iz stava 2. ovog člana uvek se dostavlja Službi za upravljanje kadrovima, a kada se odlučuje o popunjavanju položaja i Visokom službeničkom savetu.”

Član 12.

U članu 48. stav 1. menja se i glasi:

„Izvršilačko radno mesto popunjava se: premeštajem unutar istog državnog organa; premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju; premeštajem iz drugog državnog organa po sprovedenom internom ili javnom konkursu i zasnivanjem radnog odnosa ako je na javnom konkursu izabran kandidat koji nije državni službenik.”

Član 13.

U članu 49. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Ako se radno mesto ne popuni premeštajem, rukovodilac može sprovesti postupak preuzimanja državnog službenika iz drugog državnog organa.

Ako rukovodilac odluči da radno mesto ne popuni ni premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju, može da se sprovede interni konkurs, a ako interni konkurs nije sproveden ili nije uspeo, obavezno se sprovodi javni konkurs.”

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali rukovodilac može odlučiti da ponovo sprovede postupak popunjavanja radnog mesta prema redosledu radnji propisanim odredbama ovog člana.”

Član 14.

Posle člana 49. dodaju se naslov i čl. 49a i 49b koji glase:

„1a Preuzimanje

Član 49a

Državni službenik može biti preuzet bez konkursa u drugi državni organ ako se o tome sporazumeju rukovodioci koji rukovode tim državnim organima i ako državni službenik na to pristane.

Državni službenik može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto koje je razvrstano u isto, neposredno niže ili neposredno više zvanje.

Državni službenik može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.

Član 49b

Ako se državni službenik preuzima u drugi državni organ na radno mesto koje je razvrstano u isto zvanje, određuje mu se platni razred platne grupe koji je imao u državnom organu iz koga se preuzima prema zakonu koji uređuje plate u državnim organima.

Ako se državni službenik preuzima u drugi državni organ na radno mesto koje je razvrstano u neposredno više zvanje, određuje mu se prvi platni razred platne grupe u koju je svrstano to radno mesto prema zakonu koji uređuje plate u državnim organima.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako je koeficijent platnog razreda platne grupe u koju je svrstano radno mesto na koje se državni službenik premešta na osnovu sporazuma o preuzimanju niži od koeficijenta koji je državni službenik imao u državnom organu iz kojeg je preuzet, određuje mu se platni razred te platne grupe sa neposredno višim koeficijentom prema zakonu koji uređuje plate u državnim organima.

Ako se državni službenik preuzima u drugi državni organ na radno mesto koje je razvrstano u neposredno niže zvanje, određuje mu se platni razred platne grupe u koju je svrstano to radno mesto sa neposredno višim koeficijentom prema zakonu koji uređuje plate u državnim organima.”

Član 15.

U naslovu iznad člana 50. reči: „Obaveznost internog konkursa” i tačka brišu se.

Član 50. menja se i glasi:

„Član 50.

Radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta u organima državne uprave i službama Vlade može da se sprovede interni konkurs ako radno mesto nije popunjeno premeštajem državnog službenika unutar istog organa ili premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju.

Na internom konkursu mogu da učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i službi Vlade.

Interni konkurs oglašava Služba za upravljanje kadrovima u roku od osam dana od dana prijema rešenja rukovodioca organa o popunjavanju izvršilačkog radnog mesta.”

Član 16.

Član 52. menja se i glasi:

„Član 52.

Kad interni konkurs uspe, rukovodilac organa u kome se radno mesto popunjava donosi rešenje o premeštaju državnog službenika u taj državni organ.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku na internom konkursu ima pravo žalbe na rešenje o premeštaju pod istim uslovima i u istom roku kao kad je rešenje o premeštaju doneseno posle javnog konkursa.”

Član 17.

U članu 53. stav 1. reč: „kandidat” zamenjuje se rečima: „od kandidata koji je učestvovao u izbornom postupku”.

Član 18.

U članu 54. stav 1. menja se i glasi:

„Javni konkurs oglašava organ državne uprave koji popunjava radno mesto u „Službenom glasniku Republike Srbije” i nekom od dnevnih javnih glasila koje izlazi u celoj Republici Srbiji.”

Član 19.

Član 55. menja se i glasi:

„Član 55.

Oglas o javnom konkursu sadrži podatke o državnom organu, radnom mestu, uslovima za zaposlenje na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, lično ime lica zaduženog za davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, podatke o dokazima koji se prilažu uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada će se obaviti provera osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku.

Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, konkursna komisija odbacuje zaključkom protiv koga se može izjaviti žalba žalbenoj komisiji.

Žalba iz stava 3. ovog člana ne zadržava izvršenje zaključka.”

Član 20.

U članu 56. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere kandidati se obaveštavaju o mestu, danu i vremenu kada će se obaviti usmeni razgovor s kandidatima.”

Član 21.

U članu 58. stav 1. reči: „od 15 dana” zamenjuju se rečima: „od osam dana”.

Član 22.

Naslov iznad člana 59. i član 59. menjaju se i glase:

„Pravo na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku

Član 59.

Rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs.

Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog člana nije uspelo, službeno lice državnog organa sastavlja pismenu belešku.

U slučaju iz stava 2. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja izjavi žalbu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli državnog organa, a najkasnije do isteka roka za žalbu, preuzme u prostorijama državnog organa rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju izabranog kandidata.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom službenog lica državnog organa, pregleda svu dokumentaciju javnog konkursa.”

Član 23.

Član 60. menja se i glasi:

„Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor.

O tome da javni konkurs nije uspeo obaveštavaju se svi kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku.”

Član 24.

U članu 61. stav 2. menja se i glasi:

„Sastav Konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje za sudove i javna tužilaštva ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima.”

Član 25.

U članu 69. reči: „ispunjavaju uslove za napredovanje na položaj” zamenjuju se rečima: „su u prethodne dve godine ocenjeni ocenom „naročito se ističe””.

Član 26.

U članu 74. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „izuzev podataka koji se odnose na mesto, dan i vreme provere osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku”.

Posle stava 1. dodaju se st. 2, 3. i 4. koji glase:

„Interni i javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava Služba za upravljanje kadrovima.

Interni konkurs iz stava 2. ovog člana oglašava se u roku od osam dana od dana prijema rešenja o otpočinjanju postupka popunjavanja položaja.

Javni konkurs iz stava 2. ovog člana oglašava se narednog dana od dana prijema obaveštenja da interni konkurs nije uspeo.”

Član 27.

U članu 75. stav 2. menja se i glasi:

„Sastav Konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na položaj u Vrhovnom kasacionom sudu propisuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, za položaj u Republičkom javnom tužilaštvu Republički javni tužilac, a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima.”

Član 28.

U članu 78. stav 1. reči: „mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju mu izrekne Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa” brišu se.

U stavu 2. reči: „Zaštitnika građana za njegovo razrešenje” zamenjuju se rečima: „Zaštitnika građana, odnosno inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije o razrešenju funkcionera”.

Član 29.

U članu 80. stav 2. menja se i glasi:

„Državni službenik koji je razrešen iz razloga navedenih u članu 78. stav 2. ovog zakona postaje neraspoređen.”

Član 30.

U članu 82. stav 2. posle reči: „vrednuju se” dodaju se reči: „merila za ocenjivanje, i to:”.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju se kvartalno”.

Član 31.

Posle člana 84. dodaju se naslov i član 84a koji glase:

„Prevremeno ocenjivanje

Član 84a

Državnom službeniku čiji su rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva u jednom kvartalu vrednovani najnižom ocenom određuje se ocena „ne zadovoljava”.

Državni službenik iz stava 1. ovog člana upućuje se na vanredno ocenjivanje.”

Član 32.

U članu 85. stav 2. reči: „90 radnih dana” zamenjuju se rečima: „30 radnih dana”.

Član 33.

Naslov iznad člana 86. menja se i glasi: „Posledice vanrednog ocenjivanja”.

U članu 86. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

„Državni službenik kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena „zadovoljava” premešta se na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuju mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano.”

St. 1. i 2. postaju st. 2. i 3.

Član 34.

U članu 89. stav 2. reči: „svi uslovi vezani za odnos ocena” zamenjuju se rečima: „uslovi vezani za odnos ocena iz člana 69. ovog zakona”.

Član 35.

U članu 99. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. 4. i 5. koji glase:

„Po završenom dodatnom obrazovanju u smislu člana 98. ovog zakona državni službenik se premešta na radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.

Državni službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od jedne godine položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.

Državnom službeniku iz stava 3. ovog člana koji ne položi državni stručni ispit prestaje radni odnos.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 6.

Član 36.

U članu 103. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

„Izuzetno radni odnos u statusu pripravnika može se zasnovati i sa licem koje je kod drugog poslodavca bilo u radnom odnosu kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu obrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima.

Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 37.

Posle člana 106. dodaje se naslov iznad člana i član 106a koji glase:

„Ugovor o stručnom osposobljavanju

Član 106a

Sa nezaposlenim licem rukovodilac može zaključiti ugovor o stručnom osposobljavanju bez naknade, radi stručnog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita.

Ugovor iz stava 1. ovog člana za osposobljavanje za rad lica sa srednjim obrazovanjem zaključuje se najduže na šest meseci, a ugovor za osposobljavanje za rad lica sa visokim obrazovanjem, najduže na godinu dana.”

Član 38.

U članu 109. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi:

„5a) zloupotreba obaveštavanja o sumnji u postojanje korupcije;”.

Posle tačke 14) dodaje se tačka 14a) koja glasi:

„14a) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena;”.

Član 39.

U članu 110. stav 2, posle tačke 1) dodaje se nova tačka 2) koja glasi:

„2) određivanje neposredno nižeg platnog razreda;”

Dosadašnja tačka 2) koja postaje tačka 3) menja se i glasi:

„3) zabrana napredovanja od četiri godine;”.

Posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi:

„4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten;”.

Dosadašnja tačka 3) postaje tačka 5).

Član 40.

U članu 116. stav 1. menja se i glasi:

„Državni službenik protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti može da se udalji s rada do okončanja krivičnog, odnosno disciplinskog postupka ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesu državnog organa ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.”

Član 41.

U članu 118. stav 1. menja se i glasi:

„Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od izvršene povrede, a za teže povrede protekom dve godine od izvršene povrede.”

Član 42.

U članu 126. stav 2. menja se i glasi:

„Državnom službeniku na položaju kome Agencija za borbu protiv korupcije izrekne meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje i podnese inicijativu za razrešenje, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja nadležnog organa kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.”

Član 43.

U članu 129. stav 1. reči: „30 dana” zamenjuju se rečima: „15 dana”.

Član 44.

U članu 131. stav 1. tačka 3) reči: „šest meseci” zamenjuju se rečima: „dva meseca”.

Posle tačke 3) dodaju se tač. 4) i 5) koje glase:

„4) ako neopravdano izostane s rada najmanje tri uzastopna radna dana – trećeg dana izostanka s rada;

5) ako, suprotno odredbama člana 99. stav 5. ovog zakona, ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem.”

Član 45.

U članu 133. stav 2. reči: „ili se državni službenik ne saglasi sa premeštajem” brišu se.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

„Ako se državni službenik iz stava 2. ovog člana ne saglasi s premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.

Državnom službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 46.

U članu 138. stav 3. reči: „šest meseci, posle internog ili javnog konkursa, ” zamenjuju se rečima: „dva meseca”.

Član 47.

U članu 143. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„O žalbi na zaključak iz člana 55. stav 3. ovog zakona žalbena komisija je dužna da odluči u roku od osam dana od dana njenog prijema, inače se smatra da je žalba odbijena.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 48.

U članu 144. stav 1. reči: „Žalbena komisija pravosuđa” zamenjuju se rečima: „Žalbena komisija sudova i Žalbena komisija javnog tužilaštva”.

Član 49.

U članu 146. stav 1. menja se i glasi:

„Broj članova žalbene komisije određuje državni organ ili telo nadležno za imenovanje i razrešenje članova žalbene komisije, tako da broj članova Žalbene komisije Vlade ne bude manji od sedam, a broj članova ostalih žalbenih komisija ne bude manji od pet.”

Član 50.

U članu 150. stav. 1. reči: „rukovodioca Službe za upravljanje kadrovima” zamenjuju se rečima: „ministra nadležnog za poslove uprave”.

U stavu 2. reči: „rukovodilac Službe za upravljanje kadrovima” zamenjuju se rečima: „ministar nadležan za poslove uprave”.

Član 51.

Naslov iznad člana 151. i član 151. menjaju se i glase:

„Imenovanje i sastav Žalbene komisije sudova

i Žalbene komisije javnog tužilaštva

Član 151.

Predsednika i članove Žalbene komisije sudova imenuje Visoki savet sudstva, među državnim službenicima iz sudova.

Predsednika i članove Žalbene komisije javnog tužilaštva imenuje Državno veće tužilaca, među državnim službenicima iz javnih tužilaštava.”

Član 52.

U članu 153. stav 2. menja se i glasi:

„Stručno-tehničke i administrativne poslove za Žalbenu komisiju sudova vrši Administrativna kancelarija Visokog saveta sudstva, a za Žalbenu komisiju javnog tužilaštva Administrativna kancelarija Državnog veća tužilaca kod kojih se obezbeđuju i sredstva za rad komisija.”

Član 53.

U članu 158. stav 2. menja se i glasi:

„Služba za upravljanje kadrovima oglašava interne konkurse za slobodna izvršilačka radna mesta i interne i javne konkurse za popunu položaja u organima državne uprave i službama Vlade, savetuje organe državne uprave i službe Vlade kako da upravljaju kadrovima, organizuje stručno usavršavanje državnih službenika, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, pruža stručno-tehničku pomoć Visokom službeničkom savetu, obavlja stručne i tehničke poslove značajne za politiku Vlade u upravljanju kadrovima i vrši druge poslove određene zakonom ili propisom Vlade.”

U stavu 3. reči: „predsedniku Vlade” zamenjuju se rečima: „Generalnom sekretaru Vlade”.

Član 54.

U članu 165. stav 1. reči: „devet članova” zamenjuju se rečima: „jedanaest članova”.

U stavu 2. reči: „četiri člana” zamenjuju se rečima: „pet članova”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Ostalih šest članova imenuju se među državnim službenicima koje na položaj postavlja Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove uprave.”

Član 55.

Rešenja o pokretanju postupaka za popunjavanje nepopunjenih položaja sprovođenjem javnih konkursa doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Istekom roka iz stava 1. ovog člana smatra se da su rešenja za pokretanje postupaka za popunjavanje nepopunjenih položaja sprovođenjem javnih konkursa doneta.

Služba za upravljanje kadrovima i Visoki službenički savet dužni su da preduzmu potrebne radnje i oglase konkurse za popunjavanje svih nepopunjenih položaja u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Ako posle javnog konkursa ne bude predložen kandidat za postavljenje na položaj ili ako Vlada ne postavi predloženog kandidata, Služba za upravljanje kadrovima oglašava novi javni konkurs narednog dana od dana prijema obaveštenja da javni konkurs nije uspeo.

Član 56.

Izuzetno od odredaba člana 55. ovog zakona položaji u Republičkom javnom pravobranilaštvu popunjavaju se po donošenju zakona kojim se uređuju položaj i nadležnosti Republičkog javnog pravobranioca.

Član 57.

Do postavljenja državnih službenika na položaje, postavljena i imenovana lica u državnim organima nastavljaju sa radom do okončanja postupka za popunjavanje položaja.

Licima iz stava 1. ovog člana dužnost u svakom slučaju prestaje 31. decembra 2010. godine.

Član 58.

Postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima državnih službenika započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 59.

Vlada će u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenovati novi sastav Visokog službeničkog saveta koji će u roku od osam dana od dana imenovanja izabrati predsednika.

Savet iz stava 1. ovog člana doneće poslovnik o svom radu i druga akta iz svoje nadležnosti u roku od 15 dana od dana imenovanja.

Član 60.

Državni organi nadležni za imenovanje i razrešenje članova žalbenih komisija imenovaće žalbene komisije u skladu sa ovim zakonom u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 61.

Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka i 116/08), usaglasiće se sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 62.

Nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije utvrđene ovim zakonom do početka njenog rada obavlja Republički odbor za rešavanje sukoba interesa.

Član 63.

Nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca utvrđene ovim zakonom do početka njihovog rada obavljaju Vrhovni sud Srbije i Republički javni tužilac.

Član 64.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 180. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka i 116/08).

Član 65.

Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o državnim službenicima.

Član 66.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 8. i 16. Ustava, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nakon tri godine primene Zakona o državnim službenicima i dve izmene tog zakona koje su se uglavnom svodile na produženje roka za postavljenje lica na položaje i usaglašavanje sa Ustavom i novim zakonima, ocenjeno je da su se stekli uslovi da se izvrše izmene odredaba Zakona u čijoj su primeni uočene teškoće i nedostaci, uz istovremeno očuvanje osnovnih principa službeničkog sistema – profesionalizacija, depolitizacija, karijerni sistem. Predložene izmene se, pre svega, odnose na način popunjavanja izvršilačkih radih mesta; uvođenje zakonskih rokova za preduzimanje pojedinih radnji i skraćivanje postojećih rokova u postupku popunjavanja položaja i izvršilačkih radnih mesta; izmene odredaba kojima se uređuju procesne radnju u vezi sa dostavljanjem akata u postupku sprovođenja konkursa za popunu radnih mesta; mehanizme praćenja i kontrolu rada državnih službenika; podsticajne mere koje bi stimulisale dodatno obrazovanje državnih službenika; disciplinsku odgovornost državnih službenika; položaj i nadležnost Službe za upravljanje kadrovima i uslove za napredovanje državnih službenika na položaj.

Karijerni sistem u smislu napredovanja, ali i „nazadovanja” državnih službenika unapređen je novim zakonskim rešenjima. Kako je, prema važećem zakonu, po određivanju ocene „ne zadovoljava” državnom službeniku prestajao radni odnos, uočeno je da ocene o radu državnih službenika ili ne odgovaraju stvarnom stanju, ili ne postižu željene efekte. Novim zakonskim rešenjima, pored mere prestanka radnog odnosa državnom službeniku čiji je rad ocenjen ocenom „ne zadovoljava”, za državne službenike čiji je rad u postupku vanrednog ocenjivanja ocenjen ocenom „zadovoljava” uvodi se mera premeštaja na radno mesto razvrstano u neposredno nižem zvanju, ili, ukoliko takvo radno mesto ne postoji, utvrđuje se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom. Ovakva zakonska mogućnost propisuje se i kao disciplinska kazna zbog povrede radne dužnosti.

Pored navedenog, neophodnost smanjenja rashoda u budžetu Republike Srbije takođe je razlog za predlaganje odgovarajućih izmena Zakona.

Razlozi za izmene i dopune Zakona o državnim službenicima nalaze se i u potrebi usaglašavanja odredaba ovog zakona sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti, propisima koji uređuju borbu protiv korupcije, propisima koji uređuju oblast bezbednosno-obaveštajnih poslova i setom pravosudnih zakona.

OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Predloženom izmenom u članu 1. izvršeno je usaglašavanje odredaba o čuvanju službene i druge tajne sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, dok se izmenama u članu 2. utvrđuje obaveza državnih službenika i nameštenika da čuvaju službenu i drugu tajnu u skladu sa posebnim propisima.

Saglasno propisima koji uređuju oblast borbe protiv korupcije, utvrđena je dužnost državnih službenika i nameštenika da obaveste rukovodioca o postojanju sumnje da je u državnom organu izvršena radnja korupcije. Istovremeno, propisano je da državni službenik ili nameštenik po dostavljanju pismenog obaveštenja o sumnji postojanja korupcije uživa zaštitu od uskraćivanja u ostvarivanju prava saglasno odredbama Zakona o državnim službenicima i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (član 3).

Odredbama člana 4. razrađene su odredbe važećeg zakona koje uređuju uslove za obavljanje dodatnog rada.

Izmenama u čl. 5-8. izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije (član 5) otklonjeni uočeni nedostaci u primeni odredaba u ograničenju članstva u organima pravnog lica (član 6), usklađivanjem sa novodonetim propisima koji uređuju oblast bezbednosno-obaveštajnih poslova i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (član 7), a odredbama člana 8. izvršeno je usklađivanje sa setom pravosudnih zakona iz decembra 2008. godine.

Odredbama čl. 9. i 10. izmenjeni su uslovi za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika i mlađeg saradnika. Stvorena je mogućnost da državni službenik koji je bio u radnom odnosu u državnom organu najmanje pet godina, a koji je u međuvremenu stekao visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, odnosno osnovnim akademskim ili strukovnim studijama, može biti premešten na radno mesto razvrstano u najniže zvanje za određeni stepen stručne spreme za koju se u međuvremenu doškolovao.

U članu 11. razrađena je obaveza dostavljanja akta kojim se odlučuje o pokretanju postupka popunjavanja izvršilačkog radnog mesta, odnosno položaja, tako što je precizirano da se akt uvek dostavlja Službi za upravljanje kadrovima, a kada se odlučuje o popunjavanju položaja i Visokom službeničkom savetu.

U cilju adekvatnijeg, fleksibilnijeg i bržeg popunjavanja izvršilačkih radnih mesta uvodi se institut preuzimanja državnih službenika (čl. 12-14). Iz istih razloga ukinuta je obaveznost internog konkursa, s obzirom da u praksi nije dao očekivane rezultate, te je prepoznat kao jedna od slabih tačaka službeničkog sistema (član 15).

Saglasno tome, predložene su izmene odredaba kojim se uređuje uspeh internog konkursa (čl. 12-15.), donošenje rešenja o premeštaju (član 16), kao i izmene odredaba u pogledu određivanja lica koja imaju pravo žalbe (čl. 16. i 17). Odredbama člana 16. uvodi se pojam „kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku”, čime se pravo na žalbu na rešenje kojim se okončava izborni postupak daje samo kandidatima čije su prijave na interni ili javni konkurs blagovremene, dopuštene, razumljive i potpune. Ovim se postiže da postupci za popunjavanje položaja i izvršilačkih radnih mesta budu efikasniji i ekonomičniji.

Odredbama člana 18. predviđeno je da javni konkurs oglašava organ državne uprave koji popunjava radno mesto, čime su izmenjene odredbe Zakona o državnim službenicima koje su utvrđivale nadležnost Službe za upravljanje kadrovima da oglašava javne konkurse u svim organima državne uprave i službama Vlade. U praksi se pokazalo da je centralizovanje obavljanja ovog posla znatno usporavalo postupke popunjavanja radnih mesta u državnoj upravi što bi u perspektivi loše uticalo na stanje kadrova u ovoj oblasti.

Odredbama člana 19. utvrđen je najkraći rok koji može biti određen za podnošenje prijava na javni konkurs, utvrđena je sadržina oglasa o javnom konkursu, skraćen je rok za podnošenje prijava i kao novina, utvrđena obaveza određivanja mesta, dana i vremena kada će se obaviti provera osposobljenosti kandidata. Takođe, predviđena je i žalba na zaključak kojim konkursna komisija odbacuje neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive, nepotpune prijave ili prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi. Ovim izmenama otklonjeni su nedostaci dosadašnjeg rešenja prema kojem na zaključak konkursne komisije o odbacivanju prijava iz navedenih razloga nije bilo dopušteno pravno sredstvo u ovoj fazi izbornog postupka, ali je i ovim učesnicima konkursa data mogućnost da se žale na rešenje o izboru sa liste kandidata. Propisuje se i obaveza obaveštavanja o mestu, danu i vremenu kada će se obaviti usmeni razgovor sa kandidatom ukoliko je odlučeno da se u postupku sprovodi pismena provera, čime se otklanjaju uočene teškoće u postupku dostavljanja akata (član 20).

U članu 21. skraćen je rok u kome je izabrani kandidat dužan da stupi na rad.

Odredbama člana 22. sužen je krug lica koja imaju pravo na žalbu na rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno na rešenje o premeštaju. Pravo na žalbu imaju samo kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku, a ne svi kandidati. Kako se primena odredaba Zakona o opštem upravnom postupku na dostavljanje rešenja u ovoj oblasti pokazala nepraktična i imala za posledicu da se započeti postupci popunjavanja izvršilačkih radnih mesta mesecima ne mogu okončati, po uzoru na rešenja predviđena u Zakonu o radu, propisano je da, ukoliko ne uspe lično dostavljanje, službeno lice u organu o tome sastavlja pismenu belešku, a rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Istovremeno, ostavljena je mogućnost kandidatu koji je učestvovao u izbornom postupku da od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli državnog organa, a najkasnije do isteka roka za žalbu u prostorijama državnog organa preuzme rešenje. Predložene izmene utemeljene su na stavu da lice koje traži posao i želi da radi u državnim organima i u toku samog postupka treba da pokaže određeni stepen inicijative i poznavanja propisa i načina funkcionisanja državnih organa.

Odredbama člana 23. izvršeno je redefinisanje uslova kada javni konkurs nije uspeo i propisana obaveza da se o neuspelom javnom konkursu obaveste samo kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku.

Odredbama člana 24. izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o Državnom veću tužilaca.

Odredbama člana 25. proširen je krug lica koja imaju pravo da učestvuju na internom konkursu kada položaj popunjava Vlada, bez obzira na zvanje u koje je razvrstano radno mesto na kojem državni službenik radi, čime se neće ugroziti kvalitet kadrova koji imaju pravo da učestvuju na internom konkursu.

Odredbama člana 26. uređuju se specifičnosti izbornog postupka kada položaj popunjava Vlada, s obzirom da je Služba za upravljanje kadrovima ostala nadležna za oglašavanje internog i javnog konkursa za popunjavanje položaja. Takođe, utvrđuju se rokovi u kojima je Služba dužna da oglasi interni, odnosno javni konkurs za popunjavanje položaja. Predloženo rešenje bi trebalo da doprinese efikasnijem popunjavanju položaja.

U članu 27. izvršeno je terminološko usaglašavanje sa odredbama zakona koje uređuju položaj i nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dok je u članu 28. izvršena pravnotehnička redakcija odredaba važećeg zakona, kako bi se odredbama člana 29. utvrdilo da sva lica koja su razrešena sa položaja na osnovu preporuke organa iz člana 28. postaju neraspoređena.

Odredbama člana 30. uvodi se zakonska obaveza kvartalnog vrednovanja rada državnih službenika, a u okviru utvrđenih merila za ocenjivanje iz člana 82. stav 2. Zakona o državnim službenicima. Uvođenjem obaveze kvartalnog vrednovanja rezultata rada državnih službenika stvorene su zakonske pretpostavke za uspostavljanje instituta prevremenog ocenjivanja državnog službenika (član 31).

Cilj uvođenja prevremenog ocenjivanja je uspostavljanje mogućnosti za brzo i efikasno reagovanje u slučaju kada državni službenik ne ostvaruje rezultate rada. Naime, prema važećim zakonskim odredbama državnom službeniku čiji je rad već u prvom kvartalu vrednovan najnižom ocenom, radni odnos po tom osnovu može da prestane tek naredne godine po sprovedenom redovnom i vanrednom ocenjivanju. Ovo iz razloga što se rešenje o oceni državnog službenika donosi jedanput godišnje, najkasnije do februara meseca naredne godine, a zakonom je utvrđena obaveza vanrednog ocenjivanja državnog službenika kome je određena ocena „ne zadovoljava” po proteku 90 dana od konačnosti rešenja o oceni. Kako se državni službenik kome je u prevremenom ocenjivanju određena ocena „ne zadovoljava” upućuje na vanredno ocenjivanje, iz napred iznetih razloga zakonom utvrđen period za vanredno ocenjivanje skraćuje se sa 90 na 30 radnih dana (član 32).

Članom 33. propisuju se posledice vanrednog ocenjivanja. Predviđeno je da će državni službenik kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena „zadovoljava” biti premešten na radno mesto u neposredno nižem zvanju koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, odnosno ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju radnog mesta državnog službenika.

Rešenja sadržana u odredbama člana 34. su logična posledica izmena izvršenih u članu 25. ovog zakona.

Odredbama člana 35. razrađene su odredbe važećeg zakona tako što je utvrđeno da se državni službenik koga je organ uputio na dodatno obrazovanje, premešta na radno mesto za koje je dodatno obrazovan, uz obavezu da u roku od jedne godine položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem. U suprotnom, državnom službeniku prestaje radni odnos.

Član 36. propisuje mogućnost da lice zasnuje radni odnos u statusu pripravnika i ako je kod drugog poslodavca bilo u radnom odnosu kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu obrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima. Pri tome, vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž.

Članom 37. uvodi se novi institut ugovora o stručnom osposobljavanju koji se zaključuje sa nezaposlenim licem koje, radi stručnog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita, u državnom organu obavlja poslove bez naknade.

U okviru disciplinske odgovornosti propisuju se dve nove teže povrede dužnosti i to: zloupotreba dužnosti obaveštavanja pretpostavljenog o sumnji u postojanje korupcije i dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena (član 38).

Pooštravaju se disciplinske kazne za teže povrede dužnosti tako što se zabrana napredovanja utvrđuje u trajanju od četiri godine i što se predviđa mogućnost određivanja neposredno nižeg platnog razreda, kao i premeštaj na radna mesta u neposredno nižem zvanju (član 39).

Odredbama člana 40. propisuje se da državni službenik protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti može biti udaljen s rada do okončanja krivičnog, odnosno disciplinskog postupka ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesu državnog organa ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.

Odredbama člana 41. produženi su rokovi zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka, a u članu 42. izvršeno je terminološko usaglašavanje sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Odredbama člana 43. skraćen je rok u kome državni službenik može dati otkaz sa najmanje 30 dana na najmanje 15 dana pre dana koji je kao dan prestanka radnog odnosa označio u pismenom otkazu.

U članu 44. skraćuje se rok posle koga državnom službeniku koji je postao neraspoređen prestaje radni odnos sa šest na dva meseca. Takođe, propisuju se novi razlozi za prestanak radnog odnosa po sili zakona i to ako državni službenik neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna radna dana – trećeg dana izostanka sa rada, odnosno ako nakon dodatnog obrazovanja ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Državnom službeniku koji se ne saglasi sa premeštajem u slučaju izmene Pravilnika prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa (član 45). Takođe, državnom službeniku koji u roku od dva meseca ne bude premešten u drugi državni organ prestaje radni odnos, s tim što mu se u periodu od ta dva meseca isplaćuje iznos od 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneto rešenje da je ostao neraspoređen (član 46).

Saglasno razlozima iznetim u obrazloženju uz član 17, utvrđen je rok od osam dana za odlučivanje po žalbi na zaključak kojim se odbacuje prijava kandidata (član 47).

Imajući u vidu predstojeće reforme u pravosuđu, procenjeno je da je za odlučivanje po žalbama državnih službenika iz sudova i javnih tužilaštava neophodno obezbediti više žalbenih komisija (član 48).

Polazeći od predstojeće racionalizacije i promena u unutrašnjem uređenju i organizaciji državnih organa koje slede, procenjeno je da je neophodno povećati dosadašnji broj članova Žalbene komisije Vlade (član 49). Članove Žalbene komisije Vlade imenuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove državne uprave (član 50). Saglasno promenama izvršenim u članu 48. predlaže se način imenovanja i sastav članova Žalbene komisije sudova i Žalbene komisije javnog tužilaštva (član 51), kao i način obavljanja stručno-tehničkih i administrativnih poslova u tim komisijama (čl. 51. i 52).

Shodno predloženim izmenama postupka oglašavanja internih i javnih konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta i položaja, kao i promenama u odnosu na ovlašćenje predlaganja članova Visokog službeničkog saveta i Žalbene komisije Vlade utvrđen je delokrug Službe za upravljanje kadrovima (član 53).

Usled povećanja broja članova Visokog službeničkog saveta utvrđen je način predlaganja i imenovanja članova ovog tela (član 54).

Odredbe člana 55. uređuju postupak popunjavanja svih položaja koji nisu popunjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Propisuje se obaveza da se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donesu rešenja o pokretanju postupka za popunjavanje svih nepopunjenih položaja. Ukoliko istekom tog roka rešenja ne budu doneta, smatraće se da su rešenja za pokretanje postupka za popunjavanje nepopunjenih položaja doneta. Takođe, obavezuju se Služba za upravljanje kadrovima i Visoki službenički savet da preduzmu potrebne radnje i oglase konkurse za popunjavanje svih nepopunjenih položaja u roku utvrđenim ovim članom. Za slučaj da i posle javnog konkursa ne bude predložen kandidat za postavljenje na položaj ili ako Vlada ne postavi predloženog kandidata, propisuje se mehanizam po kome Služba za upravljanje kadrovima oglašava novi javni konkurs narednog dana od dana prijema obaveštenja da javni konkurs nije uspeo.

Do postavljenja državnih službenika na položaje, postavljena i imenovana lica u državnim organima nastavljaju sa radom do okončanja postupka za popunjavanje položaja, s tim da ovim licima dužnost u državnom organu u svakom slučaju prestaje 31. decembra 2010. godine (član 57).

Postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima državnih službenika započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona biće okončani primenom propisa prema kojima su započeti (član 58).

Vlada će u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenovati novi sastav Visokog službeničkog saveta koji će u roku od osam dana od dana imenovanja izabrati predsednika. Visoki službenički savet će u roku od 15 dana od dana imenovanja doneti poslovnik o svom radu i druga akta iz svoje nadležnosti (član 59).

Državni organi nadležni za imenovanje i razrešenje članova žalbenih komisija imenovaće žalbene komisije u skladu sa ovim zakonom u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu Zakona (član 60).

Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka i 116/08) usaglasiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 61).

Takođe, propisano je da će nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije utvrđene ovim zakonom do početka njenog rada obavljati Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa (član 62), a da će nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca utvrđenog ovim zakonom do početka njihovog rada obavljati Vrhovni sud Srbije i Republički javni tužilac (član 63).

Odredbama člana 64. propisano je da će danom stupanja na snagu ovog zakona prestati da važe odredbe člana 180. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka i 116/08).

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA

ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

I NjEGOVO STUPANjE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA

OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”

Na osnovu člana 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 14/09-prečišćen tekst), predlaže se Narodnoj skupštini donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima po hitnom postupku.

Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizlaze iz potrebe reforme službeničkog sistema, mera racionalizacije državne uprave i potrebe za smanjenjem rashoda republičke administracije. Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.

To su istovremeno i razlozi zbog kojih se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU

Dostupnost informacija o radu državnih službenika

Član 8.

Informacije o radu državnih službenika dostupne su javnosti, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

DRŽAVNI SLUŽBENIK JE DUŽAN DA U SVOM RADU I PRILIKOM OBAVEŠTAVANjA JAVNOSTI OBEZBEDI ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI U SKLADU SA ZAKONOM.

ČUVANjE SLUŽBENE I DRUGE TAJNE

Član 23.

Državni službenik dužan je da čuva službenu ili drugu tajnu određenu zakonom ili drugim propisom.

DRŽAVNI SLUŽBENIK ILI NAMEŠTENIK DUŽAN JE DA ČUVA DRŽAVNU, VOJNU, SLUŽBENU I POSLOVNU TAJNU (U DALjEM TEKSTU: TAJNA) U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.

ODREĐIVANjE I ČUVANjE TAJNE, KAO I MERE ZAŠTITE TAJNE UREĐUJU SE POSEBNIM PROPISIMA.

DUŽNOST OBAVEŠTAVANjA O SUMNjI POSTOJANjA KORUPCIJE

ČLAN 23A

DRŽAVNI SLUŽBENIK ILI NAMEŠTENIK DUŽAN JE DA PISMENO OBAVESTI NEPOSREDNO PRETPOSTAVLjENOG ILI RUKOVODIOCA AKO U VEZI SA OBAVLjANjEM POSLOVA RADNOG MESTA DOĐE DO SAZNANjA DA JE IZVRŠENA RADNjA KORUPCIJE OD STRANE FUNKCIONERA, DRŽAVNOG SLUŽBENIKA ILI NAMEŠTENIKA U DRŽAVNOM ORGANU U KOJEM RADI.

DRŽAVNI SLUŽBENIK ILI NAMEŠTENIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OD DANA PODNOŠENjA PISMENOG OBAVEŠTENjA UŽIVA ZAŠTITU U SKLADU SA ZAKONOM.

Dodatni rad

Član 26.

Državni službenik može, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada državnog službenika.

Saglasnost rukovodioca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, ali rukovodilac može zabraniti i takav rad ako se njime onemogućava ili otežava rad državnog službenika ili šteti ugledu državnog organa.

RUKOVODILAC MOŽE ZABRANITI RAD IZ STAVA 2. OVOG ČLANA AKO SE NjIME ONEMOGUĆAVA ILI OTEŽAVA RAD DRŽAVNOG SLUŽBENIKA, ŠTETI UGLEDU DRŽAVNOG ORGANA ODNOSNO STVARA MOGUĆNOST SUKOBA INTERESA ILI UTIČE NA NEPRISTRANOST RADA DRŽAVNOG SLUŽBENIKA.

Zabrana osnivanja privrednih društava i javnih službi

Član 28.

Državni službenik ne sme da osnuje privredno društvo, javnu službu, niti da se bavi preduzetništvom.

Na prenos upravljačkih prava u privrednom subjektu na drugo lice primenjuju se propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.

Državni službenik dužan je da podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o njihovom prenosu dostavi rukovodiocu, a državni službenik koji je na položaju Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE.

Ograničenje članstva u organima pravnog lica

Član 29.

Državni službenik ne sme biti direktor, zamenik ili pomoćnik direktora pravnog lica, a član upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja pravnog lica može biti jedino ako ga imenuje Vlada ili drugi državni organ. prema posebnom propisu.

I POLOŽAJI I IZVRŠILAČKA RADNA MESTA

Član 32.

Radna mesta državnih službenika dele se na položaje i na izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti.

Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske i poreske službenike i na državne službenike koji rade na bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija. BEZBEDNOSNIM I OBAVEŠTAJNIM POSLOVIMA I U ZAVODIMA ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA.

Položaji u Vladi i ostalim državnim organima

Član 34.

Vlada postavlja na položaj pomoćnika ministra, sekretara ministarstva, direktora organa uprave u sastavu ministarstva, pomoćnika direktora organa uprave u sastavu ministarstva, direktora posebne organizacije, zamenika i pomoćnika direktora posebne organizacije, direktora službe Vlade, zamenika i pomoćnika direktora službe Vlade, zamenika i pomoćnika Generalnog sekretara Vlade, Republičkog javnog pravobranioca, zamenika Republičkog javnog pravobranioca i načelnika upravnog okruga.

Položaji u sudovima i javnim tužilaštvima određuju se aktom Vrhovnog suda Srbije odnosno Republičkog javnog tužioca, a položaji u ostalim državnim organima određuju se njihovim aktima.

POLOŽAJI U SUDOVIMA I JAVNIM TUŽILAŠTVIMA ODREĐUJU SE ZAKONOM, A U OSTALIM DRŽAVNIM ORGANIMA POLOŽAJI SE ODREĐUJU NjIHOVIM AKTIMA.

III. IZVRŠILAČKA RADNA MESTA

Mlađi savetnik

Član 39.

U zvanju mlađeg savetnika rade se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor pretpostavljenog i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manje tehničkih ili proceduralnih problema.

Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i završen pripravnički staž ILI NAJMANjE PET GODINA RADNOG STAŽA U DRŽAVNIM ORGANIMA.

Mlađi saradnik

Član 41.

U zvanju mlađeg saradnika rade se manje složeni poslovi koji su precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika uz sposobnost rešavanja rutinskih problema, uz opšta i pojedinačna uputstva i redovan nadzor pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ILI NAJMANjE PET GODINA RADNOG STAŽA U DRŽAVNIM ORGANIMA.

3. Dopuštenost popunjavanja radnog mesta

Član 47.

Radno mesto može da se popuni kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan.

Kad se oba uslova ispune, rukovodilac odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

AKT IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UVEK SE DOSTAVLjA SLUŽBI ZA UPRAVLjANjE KADROVIMA, A KADA SE ODLUČUJE O POPUNjAVANjU POLOŽAJA I VISOKOM SLUŽBENIČKOM SAVETU.

4. Način popunjavanja radnog mesta

Član 48.

Izvršilačko radno mesto popunjava se premeštajem iz istog ili drugog državnog organa ako je izabran kandidat koji je već državni službenik ili zasnivanjem radnog odnosa ako je izabran kandidat koji nije državni službenik.

IZVRŠILAČKO RADNO MESTO POPUNjAVA SE: PREMEŠTAJEM UNUTAR ISTOG DRŽAVNOG ORGANA; PREMEŠTAJEM PO OSNOVU SPORAZUMA O PREUZIMANjU; PREMEŠTAJEM IZ DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA PO SPROVEDENOM INTERNOM ILI JAVNOM KONKURSU I ZASNIVANjEM RADNOG ODNOSA AKO JE NA JAVNOM KONKURSU IZABRAN KANDIDAT KOJI NIJE DRŽAVNI SLUŽBENIK.

Položaj se uvek popunjava postavljenjem.

1. Redosled radnji pri popunjavanju izvršilačkih radnih mesta

u svim državnim organima

Član 49.

Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj državnog službenika iz istog državnog organa, sa napredovanjem ili bez njega.

Ako rukovodilac odluči da radno mesto ne popuni tako, može da se sprovede interni konkurs, a ako interni konkurs nije sproveden ili nije uspeo obavezno se sprovodi javni konkurs.

Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali rukovidilac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.

AKO SE RADNO MESTO NE POPUNI PREMEŠTAJEM, RUKOVODILAC MOŽE SPROVESTI POSTUPAK PREUZIMANjA DRŽAVNOG SLUŽBENIKA IZ DRUGOG DRŽAVNOG ORGANA.

AKO RUKOVODILAC ODLUČI DA RADNO MESTO NE POPUNI NI PREMEŠTAJEM PO OSNOVU SPORAZUMA O PREUZIMANjU, MOŽE DA SE SPROVEDE INTERNI KONKURS, A AKO INTERNI KONKURS NIJE SPROVEDEN ILI NIJE USPEO, OBAVEZNO SE SPROVODI JAVNI KONKURS.

AKO NI JAVNI KONKURS NIJE USPEO, RADNO MESTO SE NE POPUNjAVA, ALI RUKOVODILAC MOŽE ODLUČITI DA PONOVO SPROVEDE POSTUPAK POPUNjAVANjA RADNOG MESTA PREMA REDOSLEDU RADNjI PROPISANIM ODREDBAMA OVOG ČLANA.

1A PREUZIMANjE

ČLAN 49A

DRŽAVNI SLUŽBENIK MOŽE BITI PREUZET BEZ KONKURSA U DRUGI DRŽAVNI ORGAN AKO SE O TOME SPORAZUMEJU RUKOVODIOCI KOJI RUKOVODE TIM DRŽAVNIM ORGANIMA I AKO DRŽAVNI SLUŽBENIK NA TO PRISTANE.

DRŽAVNI SLUŽBENIK MOŽE BITI PREUZET U DRUGI DRŽAVNI ORGAN NA RADNO MESTO KOJE JE RAZVRSTANO U ISTO, NEPOSREDNO NIŽE ILI NEPOSREDNO VIŠE ZVANjE.

DRŽAVNI SLUŽBENIK MOŽE BITI PREUZET U DRUGI DRŽAVNI ORGAN NA RADNO MESTO RAZVRSTANO U NEPOSREDNO VIŠE ZVANjE UKOLIKO ISPUNjAVA USLOVE ZA NAPREDOVANjE.

ČLAN 49B

AKO SE DRŽAVNI SLUŽBENIK PREUZIMA U DRUGI DRŽAVNI ORGAN NA RADNO MESTO KOJE JE RAZVRSTANO U ISTO ZVANjE, ODREĐUJE MU SE PLATNI RAZRED PLATNE GRUPE KOJI JE IMAO U DRŽAVNOM ORGANU IZ KOGA SE PREUZIMA PREMA ZAKONU KOJI UREĐUJE PLATE U DRŽAVNIM ORGANIMA.

AKO SE DRŽAVNI SLUŽBENIK PREUZIMA U DRUGI DRŽAVNI ORGAN NA RADNO MESTO KOJE JE RAZVRSTANO U NEPOSREDNO VIŠE ZVANjE, ODREĐUJE MU SE PRVI PLATNI RAZRED PLATNE GRUPE U KOJU JE SVRSTANO TO RADNO MESTO PREMA ZAKONU KOJI UREĐUJE PLATE U DRŽAVNIM ORGANIMA.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, AKO JE KOEFICIJENT PLATNOG RAZREDA PLATNE GRUPE U KOJU JE SVRSTANO RADNO MESTO NA KOJE SE DRŽAVNI SLUŽBENIK PREMEŠTA NA OSNOVU SPORAZUMA O PREUZIMANjU NIŽI OD KOEFICIJENTA KOJI JE DRŽAVNI SLUŽBENIK IMAO U DRŽAVNOM ORGANU IZ KOJEG JE PREUZET, ODREĐUJE MU SE PLATNI RAZRED PLATNE TE GRUPE SA NEPOSREDNO VIŠIM KOEFICIJENTOM PREMA ZAKONU KOJI UREĐUJE PLATE U DRŽAVNIM ORGANIMA.

AKO SE DRŽAVNI SLUŽBENIK PREUZIMA U DRUGI DRŽAVNI ORGAN NA RADNO MESTO KOJE JE RAZVRSTANO U NEPOSREDNO NIŽE ZVANjE, ODREĐUJE MU SE PLATNI RAZRED PLATNE GRUPE U KOJU JE SVRSTANO TO RADNO MESTO SA NEPOSREDNO VIŠIM KOEFICIJENTOM PREMA ZAKONU KOJI UREĐUJE PLATE U DRŽAVNIM ORGANIMA.

Obaveznost internog konkursa.

Pravo učešća na internom konkursu

Član 50.

Radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta u organima državne uprave i službama Vlade obavezno se sprovodi interni konkurs ako radno mesto nije popunjeno premeštajem državnog službenika iz istog državnog organa.

Na internom konkursu mogu da učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i službi Vlade koji ispunjavaju uslove za napredovanje, koji rade na radnom mestu koje ima isto zvanje kao radno mesto koje se popunjava ili koji su neraspoređeni.

Interni konkurs prethodno može da se sprovede samo u organu državne uprave ili službi Vlade u kojoj se popunjava radno mesto, pod uslovima određenim uredbom Vlade.

Interni konkurs oglašava Služba za upravljanje kadrovima.

RADI POPUNjAVANjA IZVRŠILAČKOG RADNOG MESTA U ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE I SLUŽBAMA VLADE MOŽE DA SE SPROVEDE INTERNI KONKURS AKO RADNO MESTO NIJE POPUNjENO PREMEŠTAJEM DRŽAVNOG SLUŽBENIKA UNUTAR ISTOG ORGANA ILI PREMEŠTAJEM PO OSNOVU SPORAZUMA O PREUZIMANjU.

NA INTERNOM KONKURSU MOGU DA UČESTVUJU SAMO DRŽAVNI SLUŽBENICI IZ ORGANA DRŽAVNE UPRAVE I SLUŽBI VLADE.

INTERNI KONKURS OGLAŠAVA SLUŽBA ZA UPRAVLjANjE KADROVIMA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA RUKOVODIOCA ORGANA O POPUNjAVANjU IZVRŠILAČKOG RADNOG MESTA.

Uspeh internog konkursa i donošenje rešenja o premeštaju

Član 52.

Kad interni konkurs uspe, uvek se donosi rešenje o premeštaju, čija sadržina zavisi od toga da li je izabran kandidat iz istog ili drugog državnog organa.

Ako je izabran kandidat iz istog državnog organa, rukovodilac donosi rešenje o njegovom premeštaju s jednog radnog mesta na drugo, a ako je izabran kandidat iz drugog državnog organa rukovodilac donosi rešenje o njegovom premeštaju u svoj državni organ.

Učesnik internog konkursa ima pravo žalbe na rešenje o premeštaju pod istim uslovima i u istom roku kao kad je rešenje o premeštaju doneseno posle javnog konkursa.

KAD INTERNI KONKURS USPE, RUKOVODILAC ORGANA U KOME SE RADNO MESTO POPUNjAVA DONOSI REŠENjE O PREMEŠTAJU DRŽAVNOG SLUŽBENIKA U TAJ DRŽAVNI ORGAN.

KANDIDAT KOJI JE UČESTVOVAO U IZBORNOM POSTUPKU NA INTERNOM KONKURSU IMA PRAVO ŽALBE NA REŠENjE O PREMEŠTAJU POD ISTIM USLOVIMA I U ISTOM ROKU KAO KAD JE REŠENjE O PREMEŠTAJU DONESENO POSLE JAVNOG KONKURSA.

Neuspeh internog konkursa. Primena odredaba ovog zakona o javnom konkursu

Član 53.

Interni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat OD KANDIDATA KOJI JE UČESTVOVAO U IZBORNOM POSTUPKU nije ispunio merila propisana za izbor.

Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, izuzev odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.

b) Javni konkurs

Oglašavanje javnog konkursa. Konkursna komisija

Član 54.

Javni konkurs oglašava Služba za upravljanje kadrovima u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i nekom od dnevnih javnih glasila koje izlazi u celoj Republici Srbiji, a oglas se dostavlja i organizaciji nadležnoj za zapošljavanje.

JAVNI KONKURS OGLAŠAVA ORGAN DRŽAVNE UPRAVE KOJI POPUNjAVA RADNO MESTO U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE,“ I NEKOM OD DNEVNIH JAVNIH GLASILA KOJI IZLAZE U CELOJ REPUBLICI SRBIJI.

Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac, primenom odredaba ovog zakona o imenovanju konkursne komisije za sprovođenje internog konkursa.

Sadržina oglasa. Rok za podnošenje prijava

Član 55.

Oglas o javnom konkursu sadrži podatke o državnom organu, radnom mestu, uslovima za zaposlenje na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, lično ime lica zaduženog za davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, podatke o dokazima koji se prilažu uz prijavu.

Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od 15 dana od dana oglašavanja javnog konkursa u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, konkursna komisija odbacuje zaključkom protiv koga nije dopuštena posebna žalba.

OGLAS O JAVNOM KONKURSU SADRŽI PODATKE O DRŽAVNOM ORGANU, RADNOM MESTU, USLOVIMA ZA ZAPOSLENjE NA RADNOM MESTU, MESTU RADA, STRUČNOJ OSPOSOBLjENOSTI, ZNANjIMA I VEŠTINAMA KOJE SE OCENjUJU U IZBORNOM POSTUPKU I NAČINU NjIHOVE PROVERE, ROKU U KOME SE PODNOSE PRIJAVE, LIČNO IME LICA ZADUŽENOG ZA DAVANjE OBAVEŠTENjA O JAVNOM KONKURSU, ADRESU NA KOJU SE PRIJAVE PODNOSE, PODATKE O DOKAZIMA KOJI SE PRILAŽU UZ PRIJAVU, MESTU, DANU I VREMENU KADA ĆE SE OBAVITI PROVERA OSPOSOBLjENOSTI, ZNANjA I VEŠTINA KANDIDATA U IZBORNOM POSTUPKU.

ROK ZA PODNOŠENjE PRIJAVA NA JAVNI KONKURS NE MOŽE BITI KRAĆI OD OSAM DANA OD DANA OGLAŠAVANjA JAVNOG KONKURSA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

NEBLAGOVREMENE, NEDOPUŠTENE, NERAZUMLjIVE ILI NEPOTPUNE PRIJAVE I PRIJAVE UZ KOJE NISU PRILOŽENI SVI POTREBNI DOKAZI, KONKURSNA KOMISIJA ODBACUJE ZAKLjUČKOM PROTIV KOGA SE MOŽE IZJAVITI ŽALBA ŽALBENOJ KOMISIJI.

ŽALBA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE ZAKLjUČKA.

Izborni postupak

Član 56.

Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.

U izbornom postupku se, ocenjivanjem stručne osposobljenosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata prema merilima propisanim za izbor.

Izborni postupak može da se sprovede u više delova, pismenom proverom, usmenim razgovorom ili na drugi odgovarajući način.

AKO SE U IZBORNOM POSTUPKU SPROVODI PISMENA PROVERA, PRILIKOM TE PROVERE KANDIDATI SE OBAVEŠTAVAJU O MESTU, DANU I VREMENU KADA ĆE SE OBAVITI USMENI RAZGOVOR S KANDIDATIMA.

Stupanje na rad

Član 58.

Izabrani kandidat dužan je da stupi na rad u roku od 15 dana OD OSAM DANA od konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos odnosno o premeštaju, izuzev ako mu rukovodilac iz opravdanih razloga ne produži rok.

Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos odnosno o premeštaju nije doneseno, a rukovodilac može da izabere nekog drugog kandidata sa liste za izbor.

Izabrani kandidat stiče prava i dužnosti iz radnog odnosa u državnom organu u koji je primljen ili premešten od dana stupanja na rad.

Pravo na žalbu učesnika javnog konkursa

Pravo na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku

Član 59.

Rešenje o prijemu u radni odnos odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim učesnicima javnog konkursa.

Učesnik javnog konkursa ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu ako smatra da ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu a nije učestvovao u izbornom postupku ili da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.

Učesnik javnog konkursa ima pravo da, pod nadzorom službenog lica državnog organa, pregleda svu dokumentaciju javnog konkursa.

REŠENjE O PRIJEMU U RADNI ODNOS, ODNOSNO REŠENjE O PREMEŠTAJU DOSTAVLjA SE SVIM KANDIDATIMA KOJI SU UČESTVOVALI U IZBORNOM POSTUPKU NA ADRESU NAVEDENU U PRIJAVI NA KONKURS.

UKOLIKO DOSTAVLjANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NIJE USPELO, SLUŽBENO LICE DRŽAVNOG ORGANA SASTAVLjA PISMENU BELEŠKU.

U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA REŠENjE SE OBJAVLjUJE NA OGLASNOJ TABLI DRŽAVNOG ORGANA I PO ISTEKU OSAM DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA SMATRA SE DOSTAVLjENIM.

KANDIDAT KOJI JE UČESTVOVAO U IZBORNOM POSTUPKU IMA PRAVO DA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLjANjA REŠENjA IZJAVI ŽALBU AKO SMATRA DA IZABRANI KANDIDAT NE ISPUNjAVA USLOVE ZA ZAPOSLENjE NA RADNOM MESTU ILI DA SU SE U IZBORNOM POSTUPKU DESILE TAKVE NEPRAVILNOSTI KOJE BI MOGLE UTICATI NA OBJEKTIVNOST NjEGOVOG ISHODA.

KANDIDAT KOJI JE UČESTVOVAO U IZBORNOM POSTUPKU IMA PRAVO DA OD DANA OBJAVLjIVANjA REŠENjA NA OGLASNOJ TABLI DRŽAVNOG ORGANA, A NAJKASNIJE DO ISTEKA ROKA ZA ŽALBU, PREUZME U PROSTORIJAMA DRŽAVNOG ORGANA REŠENjE O PRIJEMU U RADNI ODNOS, ODNOSNO REŠENjE O PREMEŠTAJU IZABRANOG KANDIDATA.

KANDIDAT KOJI JE UČESTVOVAO U IZBORNOM POSTUPKU IMA PRAVO DA, POD NADZOROM SLUŽBENOG LICA DRŽAVNOG ORGANA, PREGLEDA SVU DOKUMENTACIJU JAVNOG KONKURSA.

Neuspeh javnog konkursa

Član 60.

Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor.

O tome da javni konkurs nije uspeo obaveštavaju se svi kandidati.

JAVNI KONKURS NIJE USPEO AKO KONKURSNA KOMISIJA UTVRDI DA NIJEDAN KANDIDAT KOJI JE UČESTVOVAO U IZBORNOM POSTUPKU NIJE ISPUNIO MERILA PROPISANA ZA IZBOR.

O TOME DA JAVNI KONKURS NIJE USPEO OBAVEŠTAVAJU SE SVI KANDIDATI KOJI SU UČESTVOVALI U IZBORNOM POSTUPKU.

3. Interni i javni konkurs u ostalim državnim organima

Član 61.

Na popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u ostalim državnim organima primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu u organima državne uprave i službama Vlade, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadležnosti Službe za upravljanje kadrovima.

Sastav konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuju za sudove Vrhovni sud Srbije, za javna tužilaštva Republički javni tužilac a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima.

SASTAV KONKURSNE KOMISIJE, STRUČNE OSPOSOBLjENOSTI, ZNANjA I VEŠTINE KOJE SE OCENjUJU U IZBORNOM POSTUPKU, NAČIN NjIHOVE PROVERE I MERILA ZA IZBOR NA RADNA MESTA PROPISUJE ZA SUDOVE I JAVNA TUŽILAŠTVA MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE, A ZA OSTALE DRŽAVNE ORGANE TELA ODREĐENA NjIHOVIM AKTIMA.

Vlada uredbom bliže uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u svim državnim organima.

Pravo učešća na internom konkursu

Član 69.

Na internom konkursu kad položaj popunjava Vlada mogu da učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i službi Vlade koji ispunjavaju uslove za napredovanje na položaju SU U PRETHODNE DVE GODINE OCENjENI OCENOM „NAROČITO SE ISTIČE”, koji su već na položaju, kojima je proteklo vreme na koje su postavljeni, koji su podneli ostavku na položaj ili kojima je položaj ukinut.

Primena odredaba ovog zakona o konkursu za izvršilačka radna mesta

Član 74.

Na interni i javni konkurs kad položaj popunjava Vlada primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu pri popunjavanju izvršilačkih radnih mesta, IZUZEV PODATAKA KOJI SE ODNOSE NA MESTO, DAN I VREME PROVERE OSPOSOBLjENOSTI, ZNANjA I VEŠTINA KANDIDATA U IZBORNOM POSTUPKU.

INTERNI I JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE POLOŽAJA OGLAŠAVA SLUŽBA ZA UPRAVLjANjE KADROVIMA.

INTERNI KONKURS IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OGLAŠAVA SE U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA O OTPOČINjANjU POSTUPKA POPUNjAVANjA POLOŽAJA.

JAVNI KONKURS IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OGLAŠAVA SE NAREDNOG DANA OD DANA PRIJEMA OBAVEŠTENjA DA INTERNI KONKURS NIJE USPEO.

4. Popunjavanje položaja u ostalim državnim organima

Član 75.

Na popunjavanje položaja u ostalim državnim organima shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu kad položaj popunjava Vlada, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadležnosti Visokog službeničkog saveta i Službe za upravljanje kadrovima.

Sastav konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na položaje propisuju za sudove Vrhovni sud Srbije, za javna tužilaštva Republički javni tužilac a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima.

SASTAV KONKURSNE KOMISIJE, STRUČNE OSPOSOBLjENOSTI, ZNANjA I VEŠTINE KOJE SE OCENjUJU U IZBORNOM POSTUPKU, NAČIN NjIHOVE PROVERE I MERILA ZA IZBOR NA POLOŽAJ U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU PROPISUJE PREDSEDNIK VRHOVNOG KASACIONOG SUDA, ZA POLOŽAJ U REPUBLIČKOM JAVNOM TUŽILAŠTVU REPUBLIČKI JAVNI TUŽILAC, A ZA OSTALE DRŽAVNE ORGANE TELA ODREĐENA NjIHOVIM AKTIMA.

Vlada uredbom bliže uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje položaja u svim državnim organima.

Razlozi za razrešenje

Član 78.

Državni službenik se razrešava s položaja ako mu radni odnos prestane zbog: osude na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, konačnog rešenja kojim mu je određena ocena „ne zadovoljava“ na vanrednom ocenjivanju, mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju mu izrekne Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa – ili iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

Državni službenik se razrešava s položaja i ako mu dva puta, ali ne uzastopno, konačnim rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava“, kao i ako organ ili telo nadležno za postavljenje državnog službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje. ZAŠTITNIKA GRAĐANA, ODNOSNO INICIJATIVU AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE O RAZREŠENjU FUNKCIONERA.

v) Posledice prestanka rada na položaju

Posledice usled proteka vremena postavljenja, ostavke, promena u unutrašnjem uređenju državnog organa, negativnih ocena rada i prihvatanja javne preporuke

za razrešenje

Član 80.

Državni službenik kome je proteklo vreme na koje je postavljen, koji je podneo ostavku na položaj ili kome je položaj ukinut donošenjem novog ili izmenom postojećeg Pravilnika ima pravo da u istom državnom organu bude premešten na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove ako ono postoji, a ako ne postoji postaje neraspoređen.

Državni službenik koji je razrešen s položaja jer mu je dva puta, ali ne uzastopno, određena ocena „ne zadovoljava“, odnosno koji je razrešen s položaja zbog toga što je organ ili telo nadležno za postavljenje državnog službenika prihvatilo javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje odmah postaje neraspoređen.

DRŽAVNI SLUŽBENIK KOJI JE RAZREŠEN IZ RAZLOGA NAVEDENIH U ČLANU 78. STAV 2. OVOG ZAKONA POSTAJE NERASPOREĐEN.

Cilj i predmet ocenjivanja

Član 82.

Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravedno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.

Pri ocenjivanju vrednuju se MERILA ZA OCENjIVANjE, I TO: rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim državnim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto.

REZULTATI POSTIGNUTI U IZVRŠAVANjU POSLOVA RADNOG MESTA I POSTAVLjENIH CILjEVA VREDNUJU SE KVARTALNO.

PREVREMENO OCENjIVANjE

ČLAN 84A

DRŽAVNOM SLUŽBENIKU ČIJI SU REZULTATI POSTIGNUTI U IZVRŠAVANjU POSLOVA RADNOG MESTA I POSTAVLjENIH CILjEVA U JEDNOM KVARTALU VREDNOVANI NAJNIŽOM OCENOM ODREĐUJE SE OCENA „NE ZADOVOLjAVA”.

DRŽAVNI SLUŽBENIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UPUĆUJE SE NA VANREDNO OCENjIVANjE.

Vanredno ocenjivanje

Član 85.

Državni službenik kome je određena ocena „ne zadovoljava“ može biti upućen na dodatno stručno osposobljavanje.

U svakom slučaju, on se vanredno ocenjuje protekom 90 30 radnih dana od dana konačnosti rešenja kojim mu je određena ocena „ne zadovoljava“.

Prestanak radnog odnosa POSLEDICE VANREDNOG OCENjIVANjA

Član 86.

DRŽAVNI SLUŽBENIK KOME NA VANREDNOM OCENjIVANjU BUDE ODREĐENA OCENA „ZADOVOLjAVA” PREMEŠTA SE NA RADNO MESTO RAZVRSTANO U NEPOSREDNO NIŽE ZVANjE KOJE ODGOVARA STEPENU NjEGOVOG OBRAZOVANjA I ODREĐUJE MU SE KOEFICIJENT PLATNOG RAZREDA ČIJI JE REDNI BROJ ISTOVETAN REDNOM BROJU PLATNOG RAZREDA U KOME SE NALAZI RADNO MESTO SA KOGA JE PREMEŠTEN, A AKO TAKVO RADNO MESTO NE POSTOJI ODREĐUJU MU SE PLATNI RAZRED SA NEPOSREDNO NIŽIM KOEFICIJENTOM U OKVIRU PLATNE GRUPE KOJA ODGOVARA ZVANjU U KOJE JE IZVRŠILAČKO RADNO MESTO DRŽAVNOG SLUŽBENIKA RAZVRSTANO.

Državnom službeniku kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena „ne zadovoljava“ prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.

Rešenjem kojim je na vanrednom ocenjivanju određena ocena „ne zadovoljava“ utvrđuje se i da državnom službeniku prestaje radni odnos.

Napredovanje na položaj ili viši položaj

Član 89.

Državni službenik može da napreduje na svaki, a ne samo neposredno viši položaj.

Za napredovanje moraju da budu ispunjeni svi uslovi vezani za odnos ocena USLOVI VEZANI ZA ODNOS OCENA IZ ČLANA 69. OVOG ZAKONA, postojanje slobodnog radnog mesta i radno iskustvo koji su potrebni za napredovanje na više izvršilačko radno mesto.

Prava i obaveze povodom dodatnog obrazovanja

Član 99.

Prava i obaveze državnog službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.

Državni službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada.

PO ZAVRŠENOM DODATNOM OBRAZOVANjU U SMISLU ČLANA 98. OVOG ZAKONA DRŽAVNI SLUŽBENIK SE PREMEŠTA NA RADNO MESTO RAZVRSTANO U NAJNIŽE ZVANjE ZA STEPEN OBRAZOVANjA KOJI JE STEKAO DODATNIM OBRAZOVANjEM.

DRŽAVNI SLUŽBENIK IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA U ROKU OD JEDNE GODINE POLOŽI DRŽAVNI STRUČNI ISPIT PREMA PLANU I PROGRAMU ZA STEPEN OBRAZOVANjA KOJI JE STEKAO DODATNIM OBRAZOVANjEM.

DRŽAVNOM SLUŽBENIKU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA KOJI NE POLOŽI DRŽAVNI STRUČNI ISPIT PRESTAJE RADNI ODNOS.

Posle dodatnog obrazovanja državni službenik obavezan je da ostane na radu u državnom organu najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno vrati sve troškove dodatnog obrazovanja.

Pojam pripravnika

Član 103.

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad.

IZUZETNO RADNI ODNOS U STATUSU PRIPRAVNIKA MOŽE SE ZASNOVATI I SA LICEM KOJE JE KOD DRUGOG POSLODAVCA BILO U RADNOM ODNOSU KRAĆE OD VREMENA UTVRĐENOG ZA PRIPRAVNIČKI STAŽ U STEPENU OBRAZOVANjA KOJA JE USLOV ZA RAD NA TIM POSLOVIMA.

VREME PROVEDENO U RADNOM ODNOSU KOD DRUGOG POSLODAVCA NE URAČUNAVA SE U PRIPRAVNIČKI STAŽ.

Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.

UGOVOR O STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU

ČLAN 106A

SA NEZAPOSLENIM LICEM RUKOVODILAC MOŽE ZAKLjUČITI UGOVOR O STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU – BEZ NAKNADE, RADI STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA, ODNOSNO STICANjA RADNOG ISKUSTVA I USLOVA ZA POLAGANjE DRŽAVNOG STRUČNOG ISPITA.

UGOVOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA OSPOSOBLjAVANjE ZA RAD LICA SA SREDNjIM OBRAZOVANjEM ZAKLjUČUJE SE NAJDUŽE NA ŠEST MESECI, A UGOVOR ZA OSPOSOBLjAVANjE ZA RAD LICA SA VISOKIM OBRAZOVANjEM NAJDUŽE NA GODINU DANA.

3. Teže povrede

Član 109.

Teže povrede dužnosti iz radnog odnosa jesu:

1) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga pretpostavljenog;

2) nezakonit rad ili propuštanje radnji za koje je državni službenik ovlašćen radi sprečavanja nezakonitosti ili štete;

3) zloupotreba prava iz radnog odnosa;

4) povreda načela nepristrasnosti ili političke neutralnosti ili izražavanje i zastupanje političkih uverenja na radu;

5) odavanje službene ili druge tajne;

5A) ZLOUPOTREBA OBAVEŠTAVANjA O SUMNjI U POSTOJANjE KORUPCIJE;

6) primanje poklona u vezi s vršenjem poslova mimo odredaba ovog zakona, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korišćenje rada u državnom organu radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava lica povezanih s državnim službenikom;

7) dodatni rad mimo uslova određenih ovim zakonom;

8) preuzimanje dužnosti direktora, zamenika ili pomoćnika direktora u pravnom licu ili povreda ograničenja članstva u organima pravnog lica;

9) osnivanje privrednog društva, javne službe i bavljenje preduzetništvom;

10) neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu na drugo lice, nedostavljanje podataka rukovodiocu o licu na koje su preneta upravljačka prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaza o prenosu upravljačkih prava;

11) neprijavljivanje interesa koji državni službenik ili s njime povezano lice može imati u vezi sa odlukom državnog organa u čijem donošenju učestvuje;

12) nezakonito raspolaganje sredstvima;

13) povreda prava drugih državnih službenika i nameštenika;

14) nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema strankama ili saradnicima;

14A) DOLAZAK NA RAD U ALKOHOLISANOM STANjU ILI POD UTICAJEM DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA, ODNOSNO UŽIVANjE ALKOHOLA ILI DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA U TOKU RADNOG VREMENA;

15) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred državnim organom;

16) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana;

17) ponavljanje lakših povreda dužnosti utvrđenih konačnim rešenjem kojim je izrečena disciplinska kazna.

4. Disciplinske kazne

Vrste

Član 110.

Za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne novčana kazna do 20% plate za puno radno vreme, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena.

Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne:

1) novčana kazna od 20% do 30% plate za puno radno vreme, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;

2) ODREĐIVANjE NEPOSREDNO NIŽEG PLATNOG RAZREDA;

3) zabrana napredovanja od dve do OD ČETIRI GODINE;

4) PREMEŠTAJ NA RADNO MESTO U NEPOSREDNO NIŽE ZVANjE UZ ZADRŽAVANjE PLATNOG RAZREDA ČIJI JE REDNI BROJ ISTOVETAN REDNOM BROJU PLATNOG RAZREDA U KOME SE NALAZI RADNO MESTO S KOGA JE PREMEŠTEN;

5) prestanak radnog odnosa.

Novčana kazna uvek se izvršava administrativnim putem.

Razlozi za udaljenje i postupak udaljenja

Član 116.

Državni službenik protiv koga je pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti može biti udaljen s rada do okončanja disciplinskog postupka ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesu državnog organa ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.

DRŽAVNI SLUŽBENIK PROTIV KOGA JE POKRENUT KRIVIČNI POSTUPAK ZBOG KRIVIČNOG DELA UČINjENOG NA RADU ILI U VEZI S RADOM ILI DISCIPLINSKI POSTUPAK ZBOG TEŽE POVREDE DUŽNOSTI MOŽE DA SE UDALjI S RADA DO OKONČANjA KRIVIČNOG, ODNOSNO DISCIPLINSKOG POSTUPKA AKO BI NjEGOVO PRISUSTVO NA RADU ŠTETILO INTERESU DRŽAVNOG ORGANA ILI OMETALO VOĐENjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA.

Rešenje o udaljenju s rada donosi rukovodilac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.

Rešenje o udaljenju s rada opoziva se, po službenoj dužnosti ili na predlog državnog službenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.

7. Zastarelost

Član 118.

Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom šest meseci od izvršene povrede, a za teže povrede protekom jedne godine od izvršene povrede.

POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZA LAKŠE POVREDE DUŽNOSTI ZASTAREVA PROTEKOM JEDNE GODINE OD IZVRŠENE POVREDE, A ZA TEŽE POVREDE PROTEKOM DVE GODINE OD IZVRŠENE POVREDE.

Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teže povrede dužnosti protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva državnog službenika ili iz drugih opravdanih razloga.

1. Načini prestanka radnog odnosa

Član 126.

Državnom službeniku prestaje radni odnos:

1) protekom vremena na koje je zasnovan;

2) sporazumom;

3) otkazom;

4) po sili zakona;

5) na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom.

Državnom službeniku na položaju kome Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa izrekne meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.

DRŽAVNOM SLUŽBENIKU NA POLOŽAJU KOME AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE IZREKNE MERU JAVNOG OBJAVLjIVANjA PREPORUKE ZA RAZREŠENjE I PODNESE INICIJATIVU ZA RAZREŠENjE, RADNI ODNOS PRESTAJE DANOM KONAČNOSTI REŠENjA NADLEŽNOG ORGANA KOJIM SE UTVRĐUJE PRESTANAK RADA NA POLOŽAJU.

4. Otkaz koji daje državni službenik

Član 129.

Državni službenik može da podnese pismeni otkaz najmanje 30 dana 15 DANA pre dana koji je u pismenom otkazu označio kao dan prestanka radnog odnosa.

Državni službenik na položaju pismeni otkaz podnosi državnom organu ili telu nadležnom za njegovo postavljenje.

6. Prestanak radnog odnosa po sili zakona

Razlozi

Član 131.

Državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona:

1) kad navrši radni vek – danom navršenja 65. godine života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja;

2) ako bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude;

3) ako je neraspoređen a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka šest meseci DVA MESECA otkad je postao neraspoređen.;

4) AKO NEOPRAVDANO IZOSTANE S RADA NAJMANjE TRI UZASTOPNA RADNA DANA – TREĆEG DANA IZOSTANKA S RADA;

5) AKO SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 99. STAV 5. OVOG ZAKONA, NE POLOŽI DRŽAVNI STRUČNI ISPIT PREMA PLANU I PROGRAMU ZA STEPEN STRUČNE SPREME KOJU JE STEKAO DODATNIM OBRAZOVANjEM.

Državnom službeniku radni odnos prestaje po sili zakona i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

1. Promena unutrašnjeg uređenja državnog organa

Izmena Pravilnika

Član 133.

Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine.

Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako ni takvo radno mesto ne postoji ili se državni službenik ne saglasi sa premeštajem postaje neraspoređen.

AKO SE DRŽAVNI SLUŽBENIK IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NE SAGLASI S PREMEŠTAJEM RUKOVODILAC DONOSI REŠENjE O PRESTANKU RADNOG ODNOSA.

DRŽAVNOM SLUŽBENIKU PRESTAJE RADNI ODNOS DANOM KONAČNOSTI REŠENjA O PRESTANKU RADNOG ODNOSA.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je državni službenik neraspoređen.

3. Položaj neraspoređenih državnih službenika

Član 138.

Dok je neraspoređen državni službenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima.

Sva prava iz radnog odnosa državni službenik ostvaruje u državnom organu čiji je rukovodilac doneo rešenje da je državni službenik neraspoređen.

Neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos ako u roku od šest meseci posle internog ili javnog konkursa, DVA MESECA ne bude premešten u drugi državni organ.

Rok za odlučivanje o žalbi. Pravo na upravni spor

Član 143.

Žalbena komisija je dužna da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana njenog prijema ako ovim zakonom nije drukčije određeno, inače se smatra da je žalba odbijena.

O ŽALBI NA ZAKLjUČAK IZ ČLANA 55. STAV 3. OVOG ZAKONA ŽALBENA KOMISIJA JE DUŽNA DA ODLUČI U ROKU OD OSAM DANA OD DANA NjENOG PRIJEMA, INAČE SE SMATRA DA JE ŽALBA ODBIJENA.

Protiv odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor.

Vrste žalbenih komisija

Član 144.

O žalbama državnih službenika iz organa državne uprave, službi Vlade i Republičkog javnog pravobranilaštva odlučuje Žalbena komisija Vlade, a o žalbama državnih službenika iz sudova i javnih tužilaštava – Žalbena komisija pravosuđa ŽALBENA KOMISIJA SUDOVA I ŽALBENA KOMISIJA JAVNOG TUŽILAŠTVA.

O žalbama državnih službenika iz ostalih državnih organa odlučuju žalbene komisije koje se obrazuju njihovim aktima.

Broj i položaj članova žalbenih komisija

Član 146.

Broj članova žalbene komisije određuje državni organ ili telo nadležno za imenovanje i razrešenje članova žalbene komisije, tako da taj broj ne bude manji od pet.

BROJ ČLANOVA ŽALBENE KOMISIJE ODREĐUJE DRŽAVNI ORGAN ILI TELO NADLEŽNO ZA IMENOVANjE I RAZREŠENjE ČLANOVA ŽALBENE KOMISIJE, TAKO DA BROJ ČLANOVA ŽALBENE KOMISIJE VLADE NE BUDE MANjI OD SEDAM, A BROJ ČLANOVA OSTALIH ŽALBENIH KOMISIJA NE BUDE MANjI OD PET.

Članovi žalbene komisije i, među njima, predsednik žalbene komisije imenuju se na pet godina i mogu da budu ponovo imenovani.

Članovi žalbenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, čiju visinu određuje Vlada.

Imenovanje i sastav Žalbene komisije Vlade

Član 150.

Članove Žalbene komisije Vlade i, među njima, predsednika žalbene komisije imenuje Vlada među državnim službenicima koji su diplomirani pravnici sa najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci, na predlog rukovodioca Službe za upravljanje kadrovima MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE UPRAVE.

Pri predlaganju kandidata, rukovodilac Službe za upravljanje kadrovima MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE UPRAVE dužan je da vodi računa o njihovom poznavanju propisa o radu u državnoj upravi i o upravnom postupku.

Imenovanje i sastav Žalbene komisije pravosuđa

IMENOVANjE I SASTAV ŽALBENE KOMISIJE SUDOVA

I ŽALBENE KOMISIJE JAVNOG TUŽILALŠTVA

Član 151.

Članove Žalbene komisije pravosuđa i, među njima, predsednika žalbene komisije zajednički imenuju Vrhovni sud Srbije i Republički javni tužilac, među državnim službenicima iz sudova i javnih tužilaštava.

PREDSEDNIKA I ČLANOVE ŽALBENE KOMISIJE SUDOVA IMENUJE VISOKI SAVET SUDSTVA, MEĐU DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA IZ SUDOVA.

PREDSEDNIKA I ČLANOVE ŽALBENE KOMISIJE JAVNOG TUŽILAŠTVA IMENUJE DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA, MEĐU DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA IZ JAVNIH TUŽILAŠTAVA.

Stručno-tehnički poslovi za potrebe žalbenih komisija Vlade i pravosuđa

Član 153.

Stručno-tehničke i administrativne poslove za Žalbenu komisiju Vlade vrši Služba za upravljanje kadrovima, kod koje se obezbeđuju i sredstva za rad komisije.

Stručno-tehničke i administrativne poslove za Žalbenu komisiju pravosuđa vrši Sekretarijat Vrhovnog suda Srbije, kod koga se obezbeđuju i sredstva za rad komisije.

STRUČNO-TEHNIČKE I ADMINISTRATIVNE POSLOVE ZA ŽALBENU KOMISIJU SUDOVA VRŠI ADMINISTRATIVNA KANCELARIJA VISOKOG SAVETA SUDSTVA, A ZA ŽALBENU KOMISIJU JAVNOG TUŽILAŠTVA ADMINISTRATIVNA KANCELARIJA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA KOD KOJIH SE OBEZBEĐUJU I SREDSTVA ZA RAD KOMISIJA.

1. Služba za upravljanje kadrovima

Član 158.

Služba za upravljanje kadrovima, koju obrazuje Vlada, zadužena je za stručne poslove vezane za upravljanje kadrovima u državnoj upravi.

Služba za upravljanje kadrovima oglašava slobodna radna mesta u organima državne uprave i službama Vlade, brine za usklađeno preuređenje državne uprave, savetuje organe državne uprave i službe Vlade kako da upravljaju kadrovima, organizuje stručno usavršavanje državnih službenika, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, pruža stručno-tehničku pomoć Visokom službeničkom savetu, vodi poslove značajne za politiku Vlade u upravljanju kadrovima i vrši druge poslove određene zakonom ili propisom Vlade.

SLUŽBA ZA UPRAVLjANjE KADROVIMA OGLAŠAVA INTERNE KONKURSE ZA SLOBODNA IZVRŠILAČKA RADNA MESTA I INTERNE I JAVNE KONKURSE ZA POPUNU POLOŽAJA U ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE I SLUŽBAMA VLADE, SAVETUJE ORGANE DRŽAVNE UPRAVE I SLUŽBE VLADE KAKO DA UPRAVLjAJU KADROVIMA, ORGANIZUJE STRUČNO USAVRŠAVANjE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA, POSEBNO U OBLASTI BORBE PROTIV KORUPCIJE, PRUŽA STRUČNO-TEHNIČKU POMOĆ VISOKOM SLUŽBENIČKOM SAVETU, OBAVLjA STRUČNE I TEHNIČKE POSLOVE ZNAČAJNE ZA POLITIKU VLADE U UPRAVLjANjU KADROVIMA I VRŠI DRUGE POSLOVE ODREĐENE ZAKONOM ILI PROPISOM VLADE.

Službom za upravljanje kadrovima rukovodi direktor, koji je odgovoran predsedniku Vlade GENERALNOM SEKRETARU VLADE.

Imenovanje i sastav Visokog službeničkog saveta

Član 165.

Visoki službenički savet ima devet JEDANAEST članova, koje imenuje Vlada na šest godina.

Četiri članaPET ČLANOVA imenuju se među stručnjacima iz oblasti značajnih za rad državne uprave, na predlog predsednika Vlade.

Ostalih pet članova imenuju se među državnim službenicima koje na položaj postavlja Vlada, na predlog rukovodioca Službe za upravljanje kadrovima.

OSTALIH ŠEST ČLANOVA IMENUJU SE MEĐU DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA KOJE NA POLOŽAJ POSTAVLjA VLADA, NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE UPRAVE.

Članovi Visokog službeničkog saveta biraju između sebe predsednika Visokog službeničkog saveta, tajnim glasanjem.