Član 1.
Ovim zakonom uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa (u daljem tekstu: elektronska uprava).
Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na druge poslove državnih organa kada postupaju u elektronskom obliku, ako drugim zakonom nije drugačije uređeno.
Član 2.
Organ je dužan da elektronski upravno postupa i elektronski komunicira u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na elektronsku komunikaciju između organa i komunikaciju tih organa sa strankama u obavljanju poslova iz delokruga i nadležnosti državnih organa koji se ne odnose na upravno postupanje, ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, elektronsko upravno postupanje organa u skladu sa ovim zakonom ne obuhvata i postupanje sa aktima koji su, saglasno zakonu kojim se uređuje tajnost podataka, određeni kao tajna i označeni određenim stepenom tajnosti.
Član 3.
Pitanja elektronske uprave, koja su određena ovim zakonom, ne mogu se drukčije urediti posebnim zakonom, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Član 4.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
baza podataka je organizovan i uređen skup međusobno povezanih struktuiranih podataka, koja može sadržati jednu ili više evidencija;
veb portal je pristupna tačka elektronskoj upravi jednog ili više organa;
veb prezentacija organa je zvanična prezentacija organa na kojoj se objavljuju informacije o njegovom radu i predstavlja skup podataka i informacija pomoću posebnih računarskih programa koji su na raspolaganju korisnicima preko računarskih mreža;
veb servisi su distribuirane softverske komponente koje su dostupne kroz standardne internet protokole;
domen organa je tekstualna oznaka koja identifikuje organ na jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži;
Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka je fizička i virtuelna infrastruktura čija je namena smeštanje računara, servera, mrežnih i bezbednosnih sistema neophodnih za funkcionisanje elektronske uprave;
Državni klaud je deljeni, dinamički skalabilan skup resursa zasnovan na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruženjima koji je namenjen organima u elektronskoj upravi;
elektronska pisarnica je informacioni sistem za upravljanje elektronskim dokumentima, u cilju obavljanja poslova prijema, otvaranja, pregledanja i raspoređivanja pošte, evidentiranja predmeta, združivanja akata, dostavljanja predmeta i akata unutrašnjim organizacionim jedinicama, otpremanja pošte, razvođenja predmeta kao i njihova čuvanja i arhiviranja;
elektronski podnesak je podnesak u elektronskom obliku;
elektronsko upravno postupanje je postupanje u upravnim stvarima elektronskim putem;
elektronsko jedinstveno upravno mesto je veb portal ili drugo softversko rešenje koje omogućava, na jednom mestu, elektronsko upravno postupanje jednog ili više organa radi ostvarivanja jednog ili više prava;
identifikaciona oznaka je oznaka koja na jedinstven način određuje korisnika usluge;
Jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža elektronske uprave je informaciono-komunikaciona mreža koja omogućava prenos podataka između organa kojom upravlja nadležni organ;
Jedinstven elekronski sandučić je elektronski poštanski sandučić korisnika za prijem svih elektronskih dokumenata u elektronskoj upravi;
komunikacija je svaka razmena informacija ili podataka između ograničenog broja lica, fizičkih i pravnih, putem dostupne informaciono-komunikacione mreže;
korisnik je svaki učesnik u elektronskoj upravi;
korisnik uslugeelektronske uprave je fizičko i pravno lice o čijim pravima, pravnim interesima i obavezama se odlučuje u elektronskoj upravi;
metapodaci su struktuirani podaci koji opisuju, lociraju i na drugi način omogućavaju korišćenje podataka;
metaregistar je jedinstven javni elektronski registar o svim elektronskim registrima uspostavljenim u Republici Srbiji;
mašinski čitljiv oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa strukturiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati, prepoznati i iz njega izdvojiti određene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu;
nalog elektronske pošte ovlašćenog službenog lica je dodeljena elektronska adresa pomoću koje ovlašćena službena lica elektronski komuniciraju na Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži elektronske uprave;
Portal eUprave je nacionalni veb portal eUprava kao jedinstvena pristupna tačka elektronskoj upravi organa;
oprema su resursi informaciono-komunikacionih tehnologija koji se koriste u elektronskoj upravi;
otvoreni oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa koji ima svojstvo nezavisnosti od platforme na kojoj je nastala i koja je dostupna javnosti bez ograničenja koja bi mogle sprečiti ponovnu upotrebu;
otvoreni podaci su podaci koji su dostupni za ponovnu upotrebu, zajedno sa metapodacima, u mašinski čitljivom i otvorenom obliku;
podatak je elektronski memorisan zapis o određenoj činjenici od značaja za elektronsko upravno postupanje i elektronske komunikacije koji je sadržan u elektronskom dokumentu, registru i/ili bazi podataka;
ponovna upotreba podataka je korišćenje otvorenih podataka i/ili dokumenata organa od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne i nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su bili izrađeni;
Portal otvorenih podataka je zbirka otvorenih podataka koja služi za prikupljanje, kategorizaciju i distribuciju otvorenih podataka u posedu organa i omogućava njihovo lakše pretraživanje i ponovnu upotrebu;
raspoloživost podatka je svojstvo koje znači da je podatak dostupan u elektronskom obliku i upotrebljiv na zahtev ovlašćenog lica;
registar je jedinstven centralizovan skup podataka koji se nalaze u jednoj ili više evidencija, koji se vode u elektronskom obliku;
Servisna magistrala organa je centralizovana softversko-hardverska platforma za integraciju i upravljanje elektronskim uslugama organa;
usluga elektronske uprave je elektronsko upravno postupanje i elektronsko komuniciranje korisnika;
federacija identiteta je uspostavljanje jedinstvenog digitalnog identiteta korisnika kojim se omogućava unifikacija skupa atributa koji omogućava razmenu i tumačenje atributa prilikom autentikacije i autorizacije korisnika u elektronskoj upravi;
šifarnik je skup oznaka kojim se na jedinstven način identifikuje podatak koji se koristi u elektronskoj upravi.
Načelo efikasnosti upravljanja opremom
Član 5.
Organ je dužan da efikasno upravlja opremom kojom raspolaže tako da omogući njeno pravilno i ekonomično korišćenje.
Član 6.
Informacioni sistemi, elektronske komunikacione mreže i oprema koja se koristi za vršenje elektronskog upravnog postupanja moraju da ispunjavaju uslove i standarde informacione bezbednosti, u skladu sa propisima.
Član 7.
Svako ima prava da koristi uslugu elektronske uprave u skladu sa ovim zakonom.
Svi korisnici usluge elektronske uprave na jednak način i pod jednakim uslovima imaju pristup elektronskim podacima i dokumentima i ravnopravni su u ostvarivanju ovog prava.
Usluga elektronske uprave pruža se na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja.
Član 8.
Organ je dužan da poslove elektronske uprave obavlja preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave ili na drugi bezbedan način, u skladu sa propisima kojima se uređuje pitanje informacione bezbednosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, organ koristi internu računarsku mrežu ako je zbog prirode poslova, razloga bezbednosti ili drugih opravdanih razloga utvrđenih posebnim zakonom, za obavljanje poslova elektronske uprave, to propisano.
Poslove koji se odnose na zaštitu od incidenata u okviru Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave obavlja Centar za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema republičkih organa (CERT) u okviru službe Vlade koja je nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave (u daljem tekstu: nadležni organ).
Organ podnosi zahtev za priključenje na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave nadležnom organu.
Pristup Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži elektronske uprave omogućava nadležni organ.
Organizacione i tehničke standarde za održavanje i unapređenje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave i povezivanje organa na mrežu bliže uređuje Vlada.
Član 9.
Organ koji vodi registre iz svoje oblasti u skladu sa posebnim zakonima, podatke i dokumenta u elektronskom obliku iz tih registara razmenjuje preko Servisne magistrale organa.
Servisnom magistralom organa iz stava 1. ovog člana upravlja nadležni organ.
Organ pristupa Servisnoj magistrali organa preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave ili na drugi bezbedan način.
Nadležni organ omogućava organu korišćenje Servisne magistrale organa za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata u elektronskom obliku sa drugim organima.
Način odobravanja, suspendovanja i ukidanja pristupa Servisnoj magistrali organa bliže uređuje Vlada.
Član 10.
Organi uspostavljaju i vode registre i evidencije u elektronskom obliku u skladu sa zakonom.
Organ prikuplja, obrađuje i čuva podatke u registrima i evidencijama u elektronskom obliku, a u papirnom obliku ako je to posebnim zakonom predviđeno.
Registri i evidencije u elektronskom obliku, kao i nalozi za elektronsku komunikaciju, mogu se nalaziti samo u Republici Srbiji, a izuzetno nalozi za elektronsku komunikaciju organa koji obavljaju delatnost izvan Republike Srbije, uz propisane mere bezbednosti, mogu se nalaziti van Republike Srbije.
Organ je dužan da uredi način prikupljanja, upravljanja, čuvanja, korišćenja podataka, upotrebu identifikacione oznake i druga pitanja od značaja za vođenje registara i evidencija koje se vode u elektronskom obliku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Član 11.
Organ preuzima podatke iz registara i evidencija u elektronskom obliku bez dodatnih provera, u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako postoji sumnja u tačnost podataka sadržanih u registrima i elektronskim evidencijama koje vodi organ koji je nadležan za njihovo vođenje dužan je da izvrši proveru i za to vreme podatak označi statusom „Podatak je u statusu provere”.
Podaci koji su označi statusom „Podatak je u statusu provere” ne preuzimaju se.
Uvid u podatke i njihovo preuzimanje vrši se preko Servisne magistrale organa ili drugog prihvaćenog rešenja na osnovu jedinstvenih šifarnika i jedinstvenih identifikatora korisnika usluge elektronske uprave čije podatke organ u okviru svojih nadležnosti obrađuje.
Jedinstveni identifikatori su podaci na osnovu kojih se, iz registara i evidencija u elektronskom obliku koje organi vode u skladu sa posebnim zakonima, mogu uporediti podaci o korisnicima, i to: jedinstveni matični broj građana, jedinstveni obrazovni broj, jedinstveni broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim licima, lični broj osiguranika, matični broj i poreski identifikacioni broj.
Organ je dužan da podatke iz evidencija u elektronskom obliku koje su zakonom, odnosnom drugim propisom ustanovljene, dostavi drugom organu koji vodi registar, ako su ti podaci neophodni za vođenje tog registra, a radi izvršavanja poslova iz njihove nadležnosti.
Organ nadležan za vođenje registra dužan je da odmah, a najkasnije u roku od tri radna dana, dostavi podatke neophodne za elektronsko upravno postupanje i vođenje drugih registara.
Organ mora voditi evidenciju svakog pristupa i uvida u elektronske dokumente i podatke iz svoje nadležnosti, i to podatke o: identitetu ovlašćenog lica (jedinstveni matični broj građana i lično ime), datumu i vremenu pristupa i skupu podataka kojima se pristupalo.
Način na koji organi vrše uvid, pribavljaju, obrađuju i ustupaju, odnosno dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija iz registara u elektronskom obliku, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku bliže uređuje ministarstvo nadležno za poslove državne uprave.
Član 12.
Podaci i elektronska dokumenta pribavljaju se i ustupaju u okviru Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave ili na drugi bezbedan način preko Servisne magistrale organa.
Podaci i elektronska dokumenta koji se iznose iz Republike Srbije na osnovu posebnih propisa, odnosno potvrđenih međunarodnih ugovora moraju se posebno zaštiti.
Iznošenje podataka i elektronskih dokumenata iz stava 2. ovog člana može se obavljati samo ako je obezbeđen određeni stepen zaštite u tim zemljama, odnosno međunarodnim organizacijama, koji ne može biti manji od stepena zaštite koji je obezbeđen u Republici Srbiji.
Bliže uslove, mere i način izdavanja dozvola za iznošenje podataka i elektronskih dokumenata iz Republike Srbije, zajednički propisuju ministarstvo nadležno za poslove državne uprave, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa i organ nadležan za iznošenje tajnih podataka.
U slučaju da se iznose podaci o ličnosti primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje iznošenje podataka o ličnosti iz Republike Srbije.
Član 13.
Interoperabilnost registara i evidencija u elektronskom obliku obezbeđuje se uspostavljanjem i vođenjem Metaregistra.
Metaregistar sadrži osnovne podatke o registrima i evidencijama u elektronskom obliku, osnov njihovog uspostavljanja, vrstu podataka koji se prikupljaju uz oznaku izvornosti podataka, mogućnost ustupanja odnosno pribavljanja podataka i organe koji im pristupaju, pravni osnov za ustupanje odnosno pribavljanje podataka, opis procesa unosa podataka u registar i pregled načina i uslova korišćenja podataka.
Sadržaj i način vođenja Metaregistra bliže uređuje Vlada.
Član 14.
Ovlašćeno službeno lice ima jedinstven nalog elektronske pošte za elektronsku komunikaciju sa organima i korisnicima usluga elektronske uprave.
Organ podnosi zahtev za otvaranje naloga elektronske pošte nadležnom organu koji izdaje nalog elektronske pošte ovlašćenom službenom licu u roku od tri radna dana od podnošenja zahteva.
Nadležni organ dužan je da istovremeno sa otvaranjem naloga iz stava 1. ovog člana obezbedi ovlašćenom službenom licu i Jedinstven elektronski sandučić.
Član 15.
Fizičko i pravno lica može da koristi usluge elektronske uprave ako se za to registruje.
Nadležni organ otvara nalog korisniku usluge elektronske uprave.
Korisnik usluge elektronske uprave može da povuče saglasnost o prihvatanju uslova korišćenja usluga, nakon čega ga nadležni organ briše iz evidencije.
Nadležni organ dužan je da korisniku usluge elektronske uprave, nakon registracije, obezbedi korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića.
Član 16.
Organ je dužan da izradi softversko rešenje koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave, u skladu sa propisima kojima se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Softversko rešenje iz stava 1. ovog člana trebalo bi da obezbedi upravljanje, pouzdano čuvanje i zaštitu elektronskih dokumenata, odnosno trajno čuvanje i zaštitu elektronskih dokumenata koji predstavljaju arhivsku građu, u skladu sa zakonom.
Organ je dužan da pri dizajniranju, izradi, održavanju i ažuriranju softverskog rešenja poštuje standarde pristupačnosti, kako bi usluge elektronske uprave bile dostupne svima, a naročito osobama sa invaliditetom.
Organ je dužan da softversko rešenje prilagodi mobilnim uređajima.
Član 17.
Portal eUprava nalazi se na Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži organa.
Organ podnosi zahtev radi uspostavljanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava nadležnom organu, koji je dužan da u roku od osam dana odluči o zahtevu.
Prilikom pružanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava vodi se evidencija o korisnicima usluga elektronske uprave, i to: jedinstveni matični broj građana, lično ime, korisničko ime korisnika usluge elektronske uprave, adresa, broj mobilnog telefona, nalog elektronske pošte.
Prilikom pružanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava vodi se evidencija o pristupu sistemu i korišćenju servisa (korisničko ime, IP adresa sa koje se pristupa, datum i vreme pristupa), u skladu sa zakonom kojima se uređuju elektronske komunikacije.
Svrha obrade podataka od strane nadležnog organa kao obrađivača podataka je nesmetano omogućavanja pružanja usluga elektronske uprave od strane organa.
Podaci iz evidencija iz st. 3. i 4. ovog člana čuvaju se trajno.
Portalom eUprava upravlja nadležni organ.
Način rada na Portalu eUprava bliže uređuje Vlada.
Član 18.
Organ preko Portala eUprava:
objavljuje usluge elektronske uprave;
upravlja pravima pristupa ovlašćenih službenih lica objavljenim uslugama elektronske uprave;
poučava korisnika usluga elektronske uprave o načinu ostvarivanja prava;
prima elektronske podneske za priznavanje prava ili drugo postupanje o upravnoj stvari;
obaveštava korisnika o preduzetim radnjama i donetim pravnim aktima, odnosno o statusu predmeta u postupku;
omogućava plaćanje taksi, naknada i drugih troškova;
pribavlja, odnosno ustupa i dostavlja podatke preko Servisne magistrale organa;
prati statistiku korišćenja usluga elektronske uprave;
prijavljuje svaku nepravilnost u radu na Portalu eUprava nadležnom organu.
Organ na Portalu eUprava može uspostaviti elektronsko jedinstveno upravno mesto.
Član 19.
Ovlašćena lica Portala eUprava su:
glavni aministrator Portala eUprava, koga odredi nadležni organ;
administrator organa, koga odredi organ koji koristi Portal eUprava.
Obaveze glavnog administratora Portala eUprava
Član 20.
Glavni administrator Portala eUprava:
upravlja radom Portala eUprava;
obezbeđuje kontinuirani rad Portala eUprava;
na zahtev organa aktivira i deaktivira nalog i objavljuje usluge elektronske uprave u skladu sa članom 17. ovog zakona;
pruža tehničku podršku korisnicima i na Portalu eUprava objavljuje uputstvo za korišćenje.
Obaveze administratora organa na Portalu eUprava
Član 21.
Administrator organa na Portalu eUprava:
upravlja nalozima ovlašćenih službenih lica organa i dodeljuje nivoe pristupa;
obezbeđuje pristup podacima iz elektronskih službenih evidencija organa;
razvija i postavlja usluge elektronske uprave organa;
omogućava ovlašćenom službenom licu organa da pruži uslugu elektronske uprave;
vrši registraciju korisnika, odnosno brisanje u roku od dva radna dana od dana podnošenja zahteva;
obaveštava korisnika o izvršenoj registraciji, odnosno brisanju iz evidencije;
obaveštava korisnika usluge elektronske uprave da mu je obezbedio korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića;
obaveštava ovlašćeno službeno lice organa o promeni statusa registrovanog korisnika.
Plaćanje na Portalu eUprava
Član 22.
Korisniku usluge elektronske uprave organ omogućava plaćanje takse i usluge elektronske uprave na Portalu eUprava u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Organ je dužan da prilikom pružanja usluge iz stava 1. ovog člana elektronski prikuplja podatke o izvršenom plaćanju, koji obavezno sadrže:
1) podatke o platiocu, i to: jedinstveni matični broj građana i lično ime i adresu platioca;
2) podatke o primaocu uplate, i to: lično ime i adresu sedišta primaoca, iznosu i svrsi uplate, broju platnog računa primaocu plaćanja i vremenu plaćanja.
Svrha obrade podataka o ličnosti iz stava 2. ovog člana je vršenje plaćanja elektronske uprave.
Podaci o ličnosti iz stava 2. ovog člana čuvaju se deset godina.
Radi omogućavanja plaćanja iz stava 1. ovog člana, organ može pružati usluge prihvata platnih instrumenata, prenosa novčanih sredstava i druge platne usluge utvrđene zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Način pružanja usluga iz stava 5. ovog člana bliže uređuje Vlada.
Član 23.
Korisnik usluga elektronske uprave preko Portala eUprava može da:
ostvaruje svoja prava i ispunjava obaveze korišćenjem uspostavljenih usluga elektronske uprave;
podnosi elektronske podneske i komunicira sa organom;
prima obaveštenja o preduzetim radnjama i donetim aktima nadležnih organa i prati status svog predmeta;
prima akte nadležnih organa u Jedinstveni elektronski sandučić;
koristi i druge funkcionalnosti Portala eUprava.
Uspostavljanje i vođenje veb portala u elektronskoj upravi
Član 24.
Član 25.
Svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe.
Zahtev za ponovnu upotrebu podataka podnosi se organu koji raspolaže tim podacima.
Zahtev sadrži naziv organa vlasti, ime, prezime i potrebne adresne podatke, kao i što precizniji opis podataka za koje se traži ponovna upotreba, oblik i način dobijanja podataka za ponovnu upotrebu.
U zahtevu se obavezno navodi svrha ponovne upotrebe traženih podataka.
Organ može odbiti zahtev za ponovnu upotrebu ako se zahtev odnosi na:
podatke za koja se može ograničiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja u skladu zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja;
podatke u posedu organa kome je upućen zahtev čija je upotreba izvan delokruga poslova koje obavlja, u skladu sa zakonom;
podatke na kojima postoji isključivo pravo intelektualne svojine;
podatke organa koji pružaju usluge javnih medijskih servisa ili obavljaju rafiodifuznu delatnost, a koji se odnose na medijske usluge u skladu sa zakonom koji uređuje delatnost javnih medijskih servisa i elektronskih medija;
podatke koji su rezultat istraživanja obrazovnih i naučnih ustanova, osim biblioteka u ustanovama visokog obrazovanja.
Organ koji odbije zahtev za ponovnu upotrebu zbog zaštite prava intelektualne svojine, dužan je da da obaveštenje o nosiocu prava intelektualne svojine ukoliko mu je poznat, odnosno o licu koje je prenelo prava intelektualne svojine u skladu sa zakonima kojim se uređuje pravo intelektualne svojine.
Organ ne naplaćuje naknadu za ponovnu upotrebu, osim ako to posebnim zakonom nije drugačije utvrđeno.
U slučaju da organ naplaćuje naknadu za ponovnu upotrebu iznos naknade ne sme prelaziti ukupan iznos troškova prikupljanja, proizvodnje, reprodukcije i davanja podataka.
Na postupak ostvarivanja prava na ponovnu upotrebu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Član 26.
Organ omogućava ponovnu upotrebu podataka u mašinski čitljivom obliku i otvorenom obliku u skladu sa slobodnom licencom, osim ako posebnim zakonom nije drugačije utvrđeno.
Slobodna licenca omogućava slobodnu ponovnu upotrebu, u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, koje uključuju umnožavanje, distribuciju, stavljanje na raspolaganje trećim licima, prilagođavanje i povezivanje sa drugim podacima, integrisanje u poslovne procese, proizvode i servise, izmene, kao i druge ponovne upotrebe.
Slobodna licenca obavezuje na upućivanje na izvor podataka, uključujući naziv organa koji je podatke učinio dostupnim za ponovnu upotrebu, datum preuzimanja, adresu na kojoj se podaci mogu preuzeti, kao i jasnu oznaku svih izmena, uređivanja ili novog dizajna preuzetih podataka.
Član 27.
Organ je dužan da na Portalu otvorenih podataka objavljuje otvorene podatke iz delokruga svoje nadležnosti na način koji omogućava njihovo lako pretraživanje i ponovnu upotrebu.
U svrhu ponovne upotrebe organ nema obavezu da otvorene podatke izradi ili prilagodi ako to zahteva nesrazmeran utrošak vremena ili sredstava.
Pristup podacima iz stava 1. ovog člana omogućen je bez naknade.
Portal otvorenih podataka vodi i održava nadležni organ.
Bliže uslove o uspostavljanju i načinu rada Portala otvorenih podataka, uključujući organizacione i tehničke standarde, uređuje Vlada.
Član 28.
Organ je dužan da izradi i održava veb prezentaciju.
Organ je dužan da omogući da sadržaj veb prezentacije bude dostupan i na mobilnim uređajima i pristupačan svakome, a naročito osobama sa invaliditetom.
Veb prezentacija organa izrađuje se u okviru propisanog .rs i .srb domena.
Za objavljivanje veb prezentacija, redovno ažuriranje, tačnost i potpunost objavljenog sadržaja, odgovoran je rukovodilac organa.
Rukovodilac organa dužan je da imenuje administratora veb prezentacije.
Administrator veb prezentacije redovno ažurira sadržaj i izgled veb prezentacije.
Ako organ prestaje sa radom, dužan je da pre dana određenog za prestanak njegovog rada svoje servise i sadržaj veb prezentacije preda organu koji preuzima njegove nadležnosti, a ukoliko takvog organa nema veb prezentacija se arhivira, u skladu sa zakonom, uz obavezu da jasno obeleže datum arhiviranja.
Bliže uslove za određivanje domena, tačnost i potpunost sadržaja veb prezentacije, predstavljanje usluga koje organ pruža, tehničko rešenje, funkcionalnost, pristupačnost, jezik i pismo, grafičko rešenje, dizajn, upotrebljivost, dostupnost, bezbednost, održavanje, ažuriranje i druga pitanja vezana za razvoj veb prezentacija, uređuje Vlada.
Član 29.
Upravljanje podacima i fizička zaštita podataka vrši se u skladu sa propisima kojima se određuju mere zaštite informaciono-komunikacih sistema od posebnog značaja.
Radi obezbeđenja neprekidnog funkcionisanja usluga elektronske uprave, skladištenja i čuvanja podataka iz registara, nadležni organ uspostavlja i upravlja Državnim centrom za upravljanje i čuvanje podataka.
Nadležni organ obezbeđuje dodatnu fizičku zaštitu podataka formiranjem sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema radi obezbeđenja neprekidnog funkcionisanja usluga elektronske uprave.
Pristup lokacijama na kojima se nalaze baze podataka i čuvaju bezbednosne kopije imaju samo ovlašćena lica.
Bliže uslove za održavanje i unapređenje Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka uređuje Vlada.
Član 30.
Organ obezbeđuje održavanje računarske opreme koja se koristi u elektronskoj upravi, a u slučaju popravki, prethodno sprema bezbednosne kopije podataka, kako bi se sprečio gubitak podataka.
Održavanje i popravka računarske opreme, vrši se isključivo pod kontrolom ovlašćenih lica organa.
U slučaju povlačenja računarske opreme, svi podaci prethodno moraju biti trajno i sigurno izbrisani, a svi mediji za skladištenje i čuvanje podataka uništeni, pod nadzorom ovlašćenih lica organa.
Član 31.
Radi uspostavljanja elektronske uprave organ je dužan da:
uspostavi odgovarajuću organizaciju poslova i radnih zadataka za elektronsku upravu;
obezbedi kadrove koji imaju neophodnu stručnost, iskustvo i kvalifikacije za primenu administrativnih i upravljačkih procedura koje odgovaraju standardima i koji su prošli odgovarajuću obuku u oblasti korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija, informacione bezbednosti, zaštite podataka o ličnosti, informacija od javnog značaja i otvorenih podataka;
obezbedi odgovarajuću opremu i softverska rešenja za poslove koje obavlja;
uspostavi mehanizam za autorizovani pristup sistemu;
omogući prijem podnesaka i dostavljanje elektronskim putem kao i praćenja statusa podneska;
omogući odlaganje priloga i elektronski potpisanih dokumenata u elektronske arhive, automatsko računanje roka čuvanja, upravnu statistiku i različite pretrage i preglede;
omogući prijem elektronske pošte, automatsko potvrđivanje primljenih poruka, povezivanje sa elektronskim adresama ovlašćenih službenih lica i mogućnost automatskog slanja poruka;
razvija servise za pribavljanje i ustupanje podataka iz registara i evidencija u elektronskom obliku;
omogući elektronsko plaćanje taksi i naknada u elektronskoj upravi;
uspostavi interoperabilnost informacionih sistema koji se koriste u elektronskoj upravi, u skladu sa Listom standarda interoperabilnosti;
ispuni uslove informacione bezbednosti u skladu sa zakonom;
vodi evidenciju o korisnicima usluga elektronske uprave, koja sadrži podatke propisane članom 17. ovog zakona;
omogući utvrđivanje tačnog datuma i vremena podnošenja elektronskih podnesaka;
obezbedi mogućnost elektronske identifikacije korisnika usluge elektronske uprave;
vodi evidenciju o podnetim elektronskim podnescima u elektronskoj upravi;
uspostavlja i vodi registar u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima;
omogući čuvanje elektronskih podataka i dokumenata u propisanom vremenu kako bi se mogli obezbediti dokazi u upravnom i sudskom postupku;
osigura čuvanje i zaštitu elektronskih podataka i dokumenata i trajno čuvanje i zaštitu arhivske građe u elektornskom obliku, njeno održavanje, prebacivanje na savremene nosače u propisanim formatima sve do predaje nadležnom arhivu;
omogući pristup sadržaju i uslugama elektronske uprave svakome, u skladu sa standardima pristupačnosti;
omogući pristup sadržaju i uslugama elektronske uprave i na mobilnim uređajima.
Bliže uslove za izvršavanje dužnosti iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.
Član 32.
Pri elektronskom upravnom postupanju organ je dužan da:
obavesti nadležni organ o početku i prestanku primene elektronskog upravnog postupanja;
nadležnom organu dostavi listu odgovornih lica ovlašćenih za elektronsko upravno postupanje.
Uslovi za pribavljanje i ustupanje podataka i elektronskih dokumenata
Član 33.
Rukovodilac organa kojem su podaci potrebni za odlučivanje u upravnom postupku određuje ovlašćena službena lica koja mogu da ih pribavljaju, a rukovodilac organa koji vodi odgovarajuću službenu evidenciju ovlašćuje službena lica koja mogu da ustupaju ove podatke.
Rukovodioci organa nadležnih za odlučivanje u elektronskom upravnom postupanju i organa nadležnih za vođenje službenih evidencija obaveštenje o službenim licima ovlašćenim za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata neophodnih za odlučivanje, pre nego što ovlašćena službena lica počnu da pristupaju tim podacima, dostavljaju jedni drugima i nadležnom organu.
Podatke o ličnosti, i to: jedinstveni matični broj građana, lično ime, adresa, broj telefona i nalog elektronske pošte o ovlašćenim službenim licima iz stava 1. ovog člana, organ prikuplja u svrhu autorizacije pristupa podacima potrebnim za odlučivanje u upravnom postupku.
Podaci o ličnosti iz stava 3. ovog člana čuvaju se trajno.
Organ je dužan da prilikom prijema zahteva, koji je osnov za pokretanje upravnog postupka:
1) obavesti korisnika usluge elektronske uprave o svim podacima koje je u skladu sa zakonom potrebno pribaviti za potrebe vođenja upravnog postupka i o obavezi organa da po službenoj dužnosti pribavi podatke iz službenih evidencija;
2) omogući korisniku usluge elektronske uprave da izjavi da će podatke o ličnosti iz službenih evidencija pribaviti sam;
3) obavesti o potrebnim podacima koje je u skladu sa zakonom potrebno pribaviti za potrebe vođenja upravnog postupka, a koji se odnose na treće lice (član porodice, odnosno član porodičnog domaćinstva i sl.), kao i o tome da je pristup tim podacima moguć samo na osnovu pristanka tog lica, u skladu sa zakonom.
Organi koji vode službene evidencije uspostavljaju tehničke uslove za pribavljanje i dostavljanje podataka i dokumenata elektronskim putem, a nadležan organ, preko Servisne magistrale organa obezbeđuje njihovu razmenu.
Ovlašćeno lice organa kojem su potrebni podaci za odlučivanje pri elektronskom upravnom postupanju pri svakom pristupu podacima i dokumentima upućuje upit za pristup koji sadrži podatke o:
identitetu ovlašćenog lica;
upravnom postupku koji se vodi i broju predmeta za čije rešavanje je neophodno pristupiti podacima;
datumu i vremenu pristupa.
Organ koji vodi službenu evidenciju beleži podatke iz stava 7. ovog člana o svakom pojedinačnom pristupu.
Ako se pristup vrši preko Portala eUprava podatke iz stava 7. ovog člana, o svakom pojedinačnom pristupu, beleži nadležni organ.
Ovlašćeno službeno lice organa kojem su potrebni podaci za odlučivanje u elektronskom upravnom postupanju preuzima podatke i dokumenta koji postaju sastavni deo spisa predmeta, tako što se preuzimaju u informacioni sistem organa.
Član 34.
Korisnik se u elektronskom upravnom postupanju mora autentikovati.
Za autentikaciju korisnika koristi se elektronska identifikacija u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska identifikacija.
U elektronskom upravnom postupanju koristi se registrovana šema elektronske identifikacije različitog nivoa preko naloga koji je korisniku elektronske usluge dodeljen prilikom registracije na Portalu eUprava ili drugom veb portalu.
Šemu elektronske identifikacije koja se koristi utvrđuje svaki organ pojedinačno na osnovu procene rizika od zloupotrebe i moguće štete od zloupotrebe nastale korišćenjem šeme elektronske identifikacije.
Član 35.
Korisniku se u elektronskom upravnom postupanju dodeljuju različiti nivoi pristupa u skladu sa zakonom.
Organ daje ovlašćenja određenom službenom licu za elektronsko upravno postupanje kroz autorizaciju.
Pribavljanje i ustupanje podataka omogućeno je samo između autorizovanih učesnika u cilju obezbeđenja integriteta prenetih podataka.
Član 36.
Nadležni organ dužan je da omogući federaciju identiteta odnosno naloga koji je dodelio korisniku.
Proveru identiteta korisnika prilikom autentikacije iz člana 34. ovog zakona i autorizacije iz člana 35. ovog zakona vrši nadležni organ, osim u slučajevima kada je u pitanju identitet koji dodeljuje pružalac usluge elektronske identifikacije.
Član 37.
Organ je dužan da na svojoj veb prezentaciji, Portalu eUprava i/ili drugom veb portalu objavi listu upravnih postupaka koji se mogu realizovati elektronskim putem, način vođenja elektronskog upravnog postupka i ograničenja pri elektronskom upravnom postupanju.
Član 38.
Organ je dužan da pripremi elektronske obrasce za podnošenje elektronskih podnesaka.
Elektronski obrasci moraju biti jasni, pregledni i pripremljeni na takav način koji omogućava upis svih podataka neophodnih za efikasno i ekonomično vođenje postupka.
Ukoliko je propisana obaveznost potpisivanja, elektronski podnesak potpisuje registrovanom šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.
Član 39.
Organ je dužan da omogući prijem elektronskog podneska preko Portala eUprava, drugog elektronskog jedinstvenog upravnog mesta ili drugim putem dostavljanja između organa javne vlasti i stranaka u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
Prijem elektronskog podneska evidentira elektronska pisarnica.
Vreme prijema elektronskog podneska je vreme određeno kvalifikovanim elektronskim vremenskim žigom.
Potvrda o prijemu elektronskog podneska šalje se podnosiocu odmah, na isti način na koji je podnesak poslat.
Potvrda sadrži obaveštenje o prijemu elektronskog podneska, datum i vreme prijema i napredni elektronski pečat organa.
Član 40.
Organ je dužan da uverenje, odluku, rešenje, zaključak, drugi elektronski dokument i/ili podatak iz okvira svoje nadležnosti dostavi korisniku elektronskim putem.
Na zahtev korisnika dostavljanje uverenja, odluka, rešenja, zaključaka i drugih dokumenata u postupku vrši se i u papirnom obliku.
Troškove dostave iz stava 2. ovog člana snosi korisnik koji zahteva dostavu i u papirnom obliku.
Elektronsko dostavljanje elektronskog dokumenta vrši se u Jedinstveni elektronski sandučić korisnika usluga elektronske uprave ili drugim elektronskim putem u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
Član 41.
Elektronski dokument smatra se lično preuzetim kada korisnik potvrdi prijem otvaranjem elektronske povratnice organu koja se automatski izrađuje nakon prijema dokumenta u Jedinstveni elektronski sandučić.
Ako nakon elektronske dostave, u zakonom predviđenom roku, organ nije dobio elektronsku povratnicu, dostava elektronskog dokumenta će se ponoviti.
Elektronski dokument i/ili podatak smatra se lično preuzetim kada organ naprednim elektronskim pečatom potvrdi prijem elektronske povratnice.
Ako nakon ponovljene elektronske dostave, u zakonom predviđenom roku, organ nije dobio elektronsku povratnicu automatski se izrađuje obaveštenje o neuspeloj elektronskoj dostavi.
Organ je elektronsku dostavu obavio onog dana kada je korisnik preuzeo elektronski dokument u skladu sa stavom 1. ovog člana, odnosno u roku od 15 dana nakon dostave obaveštenja iz stava 4. ovog člana.
Potvrda o elektronskoj dostavi sadrži lično ime i adresu korisnika koji se obrađuju u svrhu potvrđivanja identiteta lica kojoj je elektronski dokument dostavljen.
Podaci o ličnosti iz stava 6. ovog člana čuvaju se trajno.
Tehničke uslove elektronske dostave, kao i sadržaj potvrda uređuje Vlada.
Član 42.
Adresa elektronske pošte organa određena za prijem elektronskog podneska i elektronsku dostavu pri elektronskom upravnom postupanju objavljuje se na veb prezentacijama organa, na Portalu eUprava i/ili na drugom veb portalu.
Adresa elektronske pošte za prijem elektronskih podnesaka i elektronsku dostavu dodeljuje se organima državne uprave i organima teritorijalne autonomije na domenu gov.rs, odnosno upr.srb, a organima jedinica lokalne samouprave ls.gov.rs, odnosno ls.upr.srb.
Nadležni organ dužan je da otvori nalog za elektronsku poštu u roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva za njeno otvaranje i njemu dodeli Jedinstveni elektronski sandučić.
Član 43.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i na osnovu njega donetih propisa vrši ministarstvo nadležno za razvoj elektronske uprave.
Član 44.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj glavni administrator veb portala ako:
ne upravlja radom veb portala iz člana 20. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
ne omogućava kontinuirani rad veb portala iz člana 20. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Član 45.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj administrator organa na veb portalu ako ne upravlja nalozima ovlašćenih službenih lica organa i ne dodeljuje adekvatne nivoe pristupa iz člana 21. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Član 46.
Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu ovlašćeno za vođenje elektronskih registara ako:
ne uspostavi i ne vodi elektronski registar na osnovu službenih evidencija za koje je nadležan iz člana 10. stav 1. ovog zakona;
ne uredi posebnim aktom način razmene, vođenja održavanja, čuvanja i korišćenja podataka, upotrebu identifikacione oznake i druga pitanja od značaja za vođenje elektronskog registra iz člana 10. stav 4. ovog zakona;
ne dostavi podatke iz službenih evidencija neophodne za vođenje elektronskog registra drugom organu iz člana 11. stav 6. ovog zakona;
ne izvrši proveru iz člana 11. stav 2. ovog zakona;
ne koristi jedinstvene šifarnike pri razmeni podataka iz javnih elektronskih registara iz člana 11. stav 4. ovog zakona.
Član 47.
Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu ako:
ne omogući elektronsko upravno postupanje i druge elektronske upravne radnje na Portalu eUprave iz člana 18. stav 1. tač. 1) – 9) ovog zakona;
pređe na elektronsku upravu, a ne ispuni uslove iz člana 31. stav 1. tač. 1) – 20) ovog zakona;
ne pripremi elektronske obrasce za podnošenje zahteva, predloga, prijava, molbi, žalbi, predstavki, prigovora, obaveštenja, saopštenja i drugu vrstu pisanog obraćanja organu pri elektronskom upravnom postupanju iz člana 38. stav 1. ovog zakona;
ne omogući prijem elektronskih podneska iz člana 39. ovog zakona;
ne dostavi elektronskim putem odluku ili drugi akt iz okvira svoje nadležnosti ukoliko korisnik zahteva elektronsko dostavljanje iz člana 40. ovog zakona.
VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 48.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 49.
Servisnu magistralu organa iz člana 9. ovog zakona nadležni organ će uspostaviti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 50.
Organi su dužni da uspostave registre i evidencije u elektronskom obliku u skladu sa članom 10. ovog zakona u roku od 36 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 51.
Metaregistar iz člana 13. ovog zakona nadležni organ uspostaviće u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 52.
Softversko rešenje iz člana 16. ovog zakona nadležni organ uspostaviće u roku od 36 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 53.
Organi su dužni da omoguće prijem svih vrsta podnesaka u skladu sa članom 39. ovog zakona preko Portala eUprava ili drugog veb portala u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 54.
Organi čiji su registri i nalozi elektronske pošte pre stupanja na snagu ovog zakona smešteni na serverima van Republike Srbije dužni su da te registre i naloge u skladu sa članom 10. ovog zakona smeste na servere u Republici Srbiji, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 55.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji, i pored brojnih strateških dokumenata, odvija se uglavnom stihijski, nestandardizovano i bez kontrole na centralnom (republičkom) nivou. Među problemima izdvajaju se:
nedovoljna usklađenost i harmonizacija sa evropskim propisima (npr. Reuse Directive; Open data Directive; Trust Servise Regulation, Cyber-security Resolution);
informacioni sistemi i registri su u nadležnosti različitih državnih organa, agencija i institucija, pri čemu nije obezbeđeno njihovo usklađeno funkcionisanje;
postoje registri koji sadrže isti tip podataka (npr. Adresni registar, Registar prebivališta i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja), pri čemu oni nisu međusobno usaglašeni;
podaci koji se vode u informacionim sistemima i registrima nisu uvek ažurni i tačni;
razmena i usklađivanje podataka između različitih sistema su donekle definisane ali samo između pojedinih organa;
ne postoje precizno definisane procedure za razmenu podataka, posebno kada registre vode različite insititucije (npr. u slučaju prijave smrti potrebno je tu informaciju iz Centralnog registra Matičnih knjiga preneti u niz drugih registara – u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički geodetski zavod, sudski registar, itd);
do sada su institucije uglavnom samostalno razvijale rešenja iz domena elektronske uprave, koja su zadovoljavala isključivo njihove potrebe, zbog čega ta rešenja nisu projektovana da budu interoperabilna sa drugim sistemima i da odgovore potrebama drugih;
institucije, organi i agencije koje održavaju informacione sisteme i registre iz svoje nadležnosti odnose se prema njima kao vlasnici podataka i nerado ih dele sa drugima;
ne postoji jedinstven nacionalni sistem registara koji će urediti i garantovati konzistentnost podataka (ne postoje jasno definisane procedure za unos, promenu i brisanje podataka u sistemu registara);
nabavka opreme i softvera ne vrši se centralizovano na osnovu ukupnih realno utvrđenih potreba, što nepotrebno povećava troškove nabavke i ne obezbeđuje efikasno i potpuno korišćenje resursa;
lokalna samouprava pribegava sopstvenim rešenjima, a kako su ona često finansirana iz različitih izvora, ne postoji usklađenost i ineroperabilnost:
strah od centralizacije otežava jedinstvenost rešenja;
odsustvo kontrole omogućava različite pristupe i odgovornosti;
neatraktivnost poslova otežava zapošljavanje profesionalno kompetentnih stručnjaka iz oblasti informacionih sistema i primene informaciono-komunikacionih tehnologija.
Ovakvo stanje je posledica razvoja elektronske uprave prvenstveno po pojedinačnim republičkim, pokrajinskim organima i organizacijama ili onih koji su osnovani na nivou jedinica lokalne samouprave, bez prethodnog definisanja jedinstvenog sistema registara podataka, tehničkih zahteva interoperabilnosti i procedura postupanja sa podacima.
Nedovoljno precizne pravne norme utiču na kvalitet projektnih rešenja servisa elektronske uprave. U brojnim postupcima u kojima postoje zahtevi za pismenom formom, uručenjem u pismenoj formi službenih aktata onemogućeno je elektronsko pružanje usluga tokom celog postupka. To povećava troškove za građane, privredu, nevladin sektor i upravu. Servisi nisu u dovoljnoj meri korisnički orijentisani. Uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija nije praćeno ili im nije prethodila funkcionalna analiza, uklanjanje nepotrebnih procedura ili radnji, pojednostavljenje, uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta i sl. Takođe, nisu primenjivane metode evaluacije elektronske uprave u onim organima u kojima je ona već uvedena (npr. The UN E-Government Model, The Brown University (West) Model, The Accenture Model). Umesto da se koriste prednosti elektronskog načina pružanja usluga, često se vrši samo digitalno reprodukovanje „sveta papira”. Svi upravni postupci kopiraju se u elektronsko okruženje, uvode se elektronski obrasci, a proces ostaje isti. Umesto da se određeni podaci (polja u obrascima) ukinu i pojednostavi sam postupak, sve ostaje isto.
Najčešće su upravni postupci u kojima se odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica komplikovani, skupi i za posledicu imaju različit nivo sofisticiranosti elektronskih usluga, u zavisnosti od razumevanja i volje donosioca odluka. U pogledu niza pitanja, još uvek, postoji nesigurnost (npr. Pojedini sudovi prihvataju elektronske podnesake u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, a neki odbijaju i tumače Zakon drugačije. Pojedine lokalne samouprave dozvoljavaju podnošenje zahteva bez elektronskog potpisivanja, a neke ne) zbog nedostatka iskustva, kao, na primer, u domenu elektronskog upravljanja dokumentima. Isto tako, prisutan je i paralelizam, odnosno da sa „papirnim” postupanjem postoji i elektronsko, što je posledica uticaja brojnih faktora (npr. nedovoljna znanja i veštine onemogućavaju doslednu i pouzdanu primenu elektronskog upravljanja dokumentima).
Jedan od ključnih ciljeva Zakona o elektronskoj upravi je da se smanjenjem pravnih prepreka olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave. Posebno je značajna komunikacije između domaće uprave i nacionalnih uprava drugih zemalja ili sa međunarodnim organizacijama. Suština je da se omoguće jednostavniji, otvoreniji, transparentniji, sigirniji, korisniji i efikasniji elektronski javni servisi. Uz to se preciznom regulacijom načina korišćenja informaciono-komunikacione infrastrukture, registara i softverskih rešenja u javnoj upravi olakšavaju komunikacije i postupanje između organa i između njih i institucija i građana.
Pošlo se od sledećih osnovnih pretpostavki:
da je neophodno regulisati način korišćenja osnovne infrastrukture – mreže državnih organa, kontrolne mehanizme i kaznenu politiku u slučaju nepoštovanja odredbi koje će urediti uspostavljanje interoperabilnosti među informacionim sistemima organa i njihovih veb servisa, povezivanje informacionih sistema organa javne uprave na servisnoj magistrali (Government Service Bus), uspostavljanje državne komunikacione mreže i izrade jedinstvenog (Disaster&Recovery) rešenja, unapređivanje i propisivanje pravila za korišćenje mrežne i serverske infrastrukture elektronske uprave, klasifikaciju podataka, definisanje pravila za ponovnu upotrebu podataka koji su već u sistemu javne uprave, adekvatno dugotrajno čuvanje podataka i definisanje pravila zaštite podataka;
da je sam Zakon jedan od stubova funkcionisanja elektronske uprave, ali ne i dovoljan, te da je neophodno doneti i druge zakone, međusobno uskladiti postojeće, harmonizovati ceo sistem sa evropskim pravom i obezbediti skup podzakonskih akata kojim se operacionalizuju određena zakonska rešenja;
da se menja sistem upravljanja i usmerava ka menadžmentu i sistemu za podršku strateškom odlučivanju kroz institucionalno uspostavljanje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu;
da primena Zakona zahteva organizacione promene u načinu realizacije upravnih procesa koji se orijentišu prema životnim situacijama fizičkih i pravnih lica, reorganizuju i nude kao administrativne usluge organa, što se može postići samo njihovom odgovarajućom organizacijom i definisanjem realne misije, vizije, strategije i plana realizacije. Pri tome, moraju se stvoriti i odgovarajući organizacioni uslovi i klima za rad profesionalno kompetentnih stručnjaka koji poseduju odgovarajuća znanja, veštine i alate.
Sve pretpostavke imaju za cilj olakšavanje elektronske komunikacije sa upravom, tako što obezbeđuju da elektronske upravne usluge budu usluge od poverenja koje se ostvaruju preko kvalifikovanog elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elekronskog vremenskog žiga, elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, elektronske identifikacione oznake i drugih dozvoljenih postupaka. Zbog toga je bilo neophodno urediti i komunikaciju putem elektronske pošte, kao i utvrđivanje elektronskih obrazaca koji se mogu koristiti i kroz druge nivoe elektronske identifikacije podnosioca zahteva.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA
Prilikom izrade Zakona o elektronskoj upravi pojavile su se sledeće dileme:
1) da li odredbe Zakona treba da budu opšte i da se ostavi mogućnost da se drugim zakonima i podzakonskim aktima dalje uređuju određena pitanja vezana za elektronsku upravu;
2) da se Predlogom zakona što je moguće detaljnije i sveobuhvatnije, uredit što veći broj pitanja, a naročito:
način postupanja državnih organa, organa teritorijalne autonomije, organa jedinica lokalne samouprave i preduzeća, ustanova, organizacija, posebnih organa i pojedinca kojima su poverena javna ovlašćenja kada neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuju o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima,
način na koji organi uspostavljaju i vode registre, elektronski upravljaju podacima i dokumentima, izdaju uverenja, postavljaju i koriste portale i veb prezentacije, pružaju informacije elektronskim putem i preduzimaju druge radnje u elektronskom obliku,
elektronsku komunikaciju organa sa fizičkim i pravnim licima ukoliko je to propisano zakonom kojim se uređuje taj postupak,
elektronsko postupanje drugih državnih organa kada neposredno primenjujući propise odlučuju/rešavaju u odgovarajućim postupcima i/ili preduzimaju elektronske upravne radnje, na pitanja koja posebnim zakonima nisu posebno uređena.
Ove dileme i pitanja utoliko su bili složeniji što ne postoji u nacionalnim pravima u Evropi i naročito u našem regionu mnogo modela ovakvog zakona. Naime, postoji Zakon Republike Crne Gore kojim sa na prvi način reguliše elektronska uprava.
Drugo rešenje donekle je dato u Predlogu zakona o elektronskoj upravi Nemačke, SAD i Italije.
Opredeljenje je bilo za drugu opciju, jer postojeći pojedinačni propisi na različit način uređuju određena pitanja koja je neophodno jedinstveno urediti, kako bi se uspostavila interoperabilnost i omogućila efikasnost u javnoj upravi.
U OSNOVNIM ODREDBAMA definisani su: predmet, primena zakona, kao i odnos prema drugim zakonima i značenje pojedinih izraza. Zatim su definisana osnovna načela, a to su načelo efikasnosti upravljanja opremom; načelo sigurnosti elektronske uprave i načelo zabrane diskriminacije. Propisana načela omogućiće efikasno i bezbedno upravljanje opremom u elektronskoj upravi, kao i jednak pristup uslugama elektronske uprave i ravnopravnost ostvarivanja prava svima, u skladu sa ovim zakonom. Usluge elektronske uprave pružaće se na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja.
U delu propisa koji se odnosi na INFRASTRUKTURU U ELEKTRONSKOJ UPRAVI, u Predlogu zakona predviđeno je uspostavljanje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave radi omogućavanja interoperbilnosti i standardizacije, kao i obezbeđenja poštovanja njihove primene. Takođe definisana je i Servisna magistrala organa preko koje se vrši razmena podataka i pristup registrima. Četiri člana Predloga zakona uređuju uspostavljanje i vođenje elektronskih registara, korišćenje podataka iz osnovnih registara, uspostavljanje i vođenje jedinstvenih šifarnika, uspostavljanje i vođenje elekronskog Metaregistra. Pravo na elektronsku poštu (pravo na nalog elektronske pošte) je, takođe, definisano u ovom delu. Ostale odredbe odnose se na obaveze stranaka i organa, kao i na to šta se podrazumeva pod jedinstvenim elektronskim sandučićem. Posebnim članom uređeno je softversko rešenje koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave, kao što su, između ostalog, vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku, kao i automatsko evidentiranje dospelih podnesaka, formiranje dokumenta na unapred pripremljenom obrascu, upis zabeleške u dokument, evidenciju o kretanju dokumenta, elektronsko praćenje statusa dokumenta, elektronsko vođenje postupka u skladu sa propisanim rokovima, elektronsko potpisivanje i slanje dokumenata, dostavljanje dokumenta i automatsko evidentiranje dostavnice kao dela dokumenta i dr. U narednim odredbama propisan je Portal eUprava, rad organa, ovlašćeno lice, korišćenje; rukovanje podacima o korisnicima, plaćanje i obaveze organa i glavnog administratora. Odredbama Predloga zakona uređeno je korišćenje otvorenih podataka i/ili dokumenata organa od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne i nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su bili izrađeni (zahtev za korišćenje podataka, naknade za ponovnu upotrebu podataka, licence za ponovnu upotrebu podataka). Propisano je i da Portal otvorenih podataka vodi i održava nadležni organ u smilsu ovog zakona, kao i da bliže uslove o uspostavljanju i načinu rada Portala otvorenih podataka, uključujući organizacione i tehničke standarde, uređuje Vlada. Na kraju je uređena i obaveza izrade veb prezentacije organa, sadržaj, izgled, tehnička rešenja i funkcionalnost veb prezentacije, odgovornost za objavljivanje, ažuriranje, tačnost i potpunost sadržaja kao i arhiviranje sadržaja o radu organa. U okviru ovog dela posebnim članom se utvrđuju uslovi za prelazak na elektronsku upravu (propisano je 20 uslova koji se moraju ispuniti).
Treća glava propisa uređuje ELEKTRONSKO UPRAVNO POSTUPANJE i obuhvata: uspostavljanje elektronskog upravnog postupanja organa, uslove za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata, autentikaciju i autorizaciju korisnika, obaveze organa u komunikaciji organa sa korisnicima u elektronskom upravnom postupanju. Uređeno je i pitanje elektornog podneska, njegovog prijema, kao i elektronsko dostavljanje. Jedan član Predloga zakona uređuje naloge elektronskih adresa u elektronskom upravnom postupanju organa i obaveze autorizovanih ovlašćenih službenih lica.
Četvrtom glavom propisa obuhvaćen je NADZOR nad sprovođenjem Predloga zakona i na osnovu njega donetih propisa koji je poveren ministarstvu nadležnom za razvoj elektronske uprave, u kojem je potrebno formirati unutrašnju organizacionu jedinicu koja bi bila nadležna da sprovodi nadzor.
Petom glavom propisa predviđene su KAZNENE ODREDBE, odnosno prekršajna odgovornost glavnog administratora veb portala, administratora organa na veb portalu, odgovornog lica u organu koje je ovlašćeno za vođenje elektronskih registara i odgovornog lica u organu, ukoliko postupaju suprotno određenim odredbama Predloga zakona.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE koje obuhvataju: rok za donošenje podzakonskih akata (šest meseci), rok za uspostavljanje servisne magistrale za razmenu podataka iz registara organa (12 meseci), rok za uspostavljanje registara i evidencija u elektronskom obliku (36 meseci), rok za uspostavljanje Metaregistra (12 meseci), rok za izradu softverskih rešenja, rok za elektronsko upravno postupanje, rok za prenos registara i informacionih sistema na servere u Republici Srbiji (12 meseci), kao i stupanje na snagu zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA O ELEKTRONSKOJ UPRAVI
Sredstva za realizaciju Zakona o elektronskoj upravi, planirana su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/17), sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, u okviru limita određenog od strane Ministarstva finansija, u iznosu od 270.000.000,00 dinara, Razdeo 3, Glava 3.24 – Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Funkcija 140, Program 0614 Informacione tehnologije i elektronska uprava.
U okviru Programa 0614 za Projekat 5002 Uspostavljanje CERT-a, predviđena su sredstva za 2018. godinu u iznosu od 25.000.000,00 dinara, i za 2019. godinu u iznosu od 25.000.000,00 dinara.
Finansijska sredstva za 2018. godinu su predviđena u okviru odobrenog limita za 2018. godinu od strane Ministarstva finansija.
Takođe, finansijska sredstva za sprovođenje predviđenih zakonskih rešenja biće obezbeđenja i od strane donatora i procena je da će iznositi oko 2.000.000 USD.