PREDLOG ZAKONA
O FONDU ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja od značaja za rad Fonda za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond).
Član 2.
Delatnost Fonda zasniva se na sledećim načelima:
1) podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja;
2) podsticanja poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji;
3) podsticanja konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije;
4) podsticanja zapošljavanja.
Član 3.
Fond ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom.
Fond se upisuje u sudski registar.
Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.
Sedište Fonda je u Beogradu.
Član 4.
Fond može, u skladu sa zakonom, da se organizuje kao akcionarsko društvo.
Kada se Fond organizuje kao akcionarsko društvo, na način osnivanja, osnivački akt, odgovornost i prava osnivača, način upravljanja, zastupanje i zastupnike, dividende, informisanje i druga pitanja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
U slučaju iz stava 2. ovog člana Fond izdaje Republici Srbiji najmanje 51% akcija sa pravom glasa. Ostali akcionari mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica.
II. POSLOVI FONDA, SREDSTVA I NAMENA SREDSTAVA FONDA
Član 5.
Fond obavlja poslove koji se odnose na:
odobravanje kredita;
izdavanje garancija;
kupovinu hartija od vrednosti;
druge poslove u ime i za račun Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Stručne i finansijsko-tehničke poslove u Fondu obavljaju zaposleni u Fondu, u skladu sa statutom Fonda.
Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom o radu i kolektivnim ugovorom.
Član 6.
Sredstva za obavljanje poslova Fonda obezbeđuju se iz:
1) prihoda Fonda;
2) budžeta Republike Srbije;
3) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. ovog člana vode se na posebnim računima Fonda.
Sredstva Fonda koriste se za namene iz člana 7. ovog zakona.
Član 7.
Krediti iz člana 5. tačka 1. ovog zakona odobravaju se za podsticanje razvoja privrednih subjekata.
Krediti i garancije iz sredstava Fonda ne mogu se odobravati pravnim subjektima u društvenom vlasništvu, kao ni javnim preduzećima.
Garancije iz člana 5. tačka 2. ovog zakona, Fond izdaje za obezbeđenje dela kredita koje banke i druge finansijske organizacije odobravaju privrednim subjektima za realizaciju programa razvoja.
Ukupan nominalni iznos garancija koje Fond izdaje na zahtev banke i druge finansijske organizacije utvrđuje Vlada.
Fond ne može po zahtevu jednog podnosioca odobravati i kredit i garanciju.
Fond može slobodna sredstva plasirati za kupovinu prvoklasnih hartija od vrednosti.
Član 8.
Fond je dužan da održava osnovni kapital u iznosu od najmanje pet miliona evra radi stabilnog i sigurnog poslovanja.
Član 9.
Fondu se mogu odobriti sredstva za dokapitalizaciju i rad u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.
Dinamiku dokapitalizacije Fonda određuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Član 10.
Sredstva Fonda koriste se u skladu sa zakonom, statutom i godišnjim programom rada Fonda.
Godišnji program rada Fonda sadrži namenu, visinu, uslove i način korišćenja sredstava Fonda, uslove, kriterijume i procedure za odobravanje kredita i izdavanje garancija, kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda i donosi se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Na godišnji program rada Fonda saglasnost daje Vlada.
Sredstva koja se Fondu prenose u skladu sa zakonom o budžetu, a koja Fond ne plasira do kraja budžetske godine, vraćaju se u budžet Republike Srbije ili ova sredstva Fond može plasirati u narednoj budžetskoj godini na osnovu posebnog akta Vlade.
III. UPRAVLjANjE RIZICIMA
Član 11.
Fond je dužan da identifikuje, meri i procenjuje rizike kojim je izložen u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima.
Član 12.
Rizici u smislu ovog zakona obuhvataju sve vrste rizika kojima je Fond izložen u svom poslovanju i to:
1) rizik likvidnosti;
2) kreditni rizik;
3) kamatni rizik;
4) ostali tržišni rizici.
Fond svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve svoje obaveze (solventnost).
Kreditni rizik, kao mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Fonda, Fond je dužan da identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u vršenju obaveza prema Fondu, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Fonda.
Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Fonda usled promena kamatnih stopa.
Fond je dužan da svojim opštim aktima propiše procedure za identifikovanje rizika i aktive kao i da redovno izveštava organe o kvalitetu kreditnog portfolija.
IV. OPŠTI AKTI
Član 13.
Opšti akti Fonda su statut, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.
Statut Fonda sadrži odredbe o: nazivu i sedištu Fonda, organima Fonda, njihovoj delatnosti i načinu odlučivanja organa, zastupanju Fonda, postupku izmene statuta i drugim pitanjima od značaja za rad Fonda.
Vlada daje saglasnost na statut Fonda i pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
V. ORGANI FONDA
Član 14.
Organi Fonda su: upravni odbor i direktor.
Član 15.
Upravni odbor Fonda ima predsednika i četiri člana.
Mandat predsednika i članova upravnog odbora traje četiri godine.
Predsednik upravnog odbora je po funkciji ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Članovi Upravnog odbora po funkciji su: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar nadležan za poslove infrastrukture i ministar nadležan za poslove trgovine i usluga.
Kada se Fond organizuje kao akcionarsko društvo, broj članova upravnog odbora se menja, srazmerno visini uloženog kapitala.
Član 16.
Upravni odbor Fonda:
1) donosi statut, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i druge opšte akte Fonda;
2) donosi srednjoročni i godišnji program rada Fonda;
3) utvrđuje i donosi akte poslovne politike Fonda;
4) usvaja finansijski plan Fonda;
5) usvaja periodični i godišnji izveštaj o poslovanju Fonda;
6) bira revizora;
7) usvaja završni račun i izveštaje o reviziji Fonda;
8) odlučuje o statusnim promenama i promeni pravne forme Fonda, u skladu sa ovim zakonom;
9) odlučuje o plasiranju sredstava Fonda po kriterijumima i uslovima utvrđenim statutom i programom Fonda;
10) vrši nadzor nad zakonitošću rada direktora ;
11) odlučuje o izdavanju i prodaji hartija od vrednosti;
12) odlučuje o izdavanju garancija i supergarancija;
13) imenuje i razrešava spoljnog revizora;
14) donosi poslovnik o svom radu;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Upravni odbor Fonda odgovoran je da poslovanje Fonda bude u skladu sa zakonom, aktima Fonda i drugim propisima.
Član 17.
Direktora Fonda imenuje i razrešava Vlada.
Mandat direktora Fonda traje četiri godine.
Član 18.
Direktor Fonda:
1) predstavlja i zastupa Fond;
2) organizuje i rukovodi radom Fonda;
3) predlaže akte koje donosi upravni odbor Fonda;
4) izvršava odluke upravnog odbora Fonda i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
5) stara se i odgovara za zakonitost rada i korišćenje i raspolaganje imovinom Fonda;
6) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom Fonda.
VI. SPOLjNA I UNUTRAŠNjA REVIZIJA
Član 19.
Fond je dužan da vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju i da godišnje finansijske izveštaje, koji istinito i objektivno odražavaju njegovo poslovanje i finansijsko stanje, priprema sa sadržajem i u obliku koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Član 20.
Radi obavljanja godišnje revizije finansijskih izveštaja Fond angažuje spoljnog revizora sa liste međunarodno priznatih revizora.
Spoljni revizor sačinjava izveštaj i daje mišljenje da li su godišnji finansijski izveštaji sačinjeni u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima, zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i da li istinito i objektivno prikazuju finansijski položaj Fonda, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu.
Izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavlja se upravnom odboru i ministarstvu nadležnom za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Član 21.
U Fondu se obavlja unutrašnja revizija.
Unutrašnja revizija upravnom odboru pruža nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, prati identifikaciju rizika i upravljanje tim rizikom, pruža pomoć u ostvarivanju ciljeva upravnog odbora, obavlja savetodavnu aktivnost na unapređenju poslovanja Fonda kao i postojećeg načina upravljanja i rukovođenja procesima, utvrđuje da li se poslovne knjige i druga dokumenta Fonda vode uredno i u skladu sa propisima, obavlja i druge poslove koji se odnose na unutrašnju reviziju.
VII. NADZOR
Član 22.
Nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja podnosi Vladi izveštaj o poslovanju Fonda svakih šest meseci i jedanput godišnje izveštaj o obavljenoj reviziji.
Vlada podnosi godišnji izveštaj o poslovanju Fonda Narodnoj skupštini Republike Srbije u roku utvrđenom za dostavljanje završnog računa budžeta Republike Srbije.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 23.
Fond je pravni sledbenik Garancijskog fonda.
Član 24.
Fond preuzima prava obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu Garancijskog fonda.
Član 25.
Fond preuzima potreban broj zaposlenih u Garancijskom fondu.
Zaposleni koji ne budu preuzeti, u smislu stava 1. ovog člana, imaju prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ostvaruju u Fondu.
Član 26.
Fond je dužan da usaglasi svoja opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 27.
Postojeći organi Fonda nastavljaju da obavljaju poslove iz svog delokruga u skladu sa odredbama ovog zakona do imenovanja novih organa Fonda.
Članovima nadzornog odbora Fonda prestaje mandat danom stupanja na snagu ovog zakona.
Član 28.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom, u skladu sa odredbama ovog zakona, a Garancijski fond prestaje sa radom.
Član 29.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 20/92 i 107/05) i Zakon o Garancijskom fondu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03, 43/04 i 61/05).
Član 30.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o fondu za razvoj Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 20/92 i 107/ 2005 ) donet je 1992 god. sa jednom izmenom i dopunom 2005. god. Fond za razvoj Republike Srbije ( u daljem tekstu: Fond ) obavlja svoju delatnost već 16 godina. U ovom vremenskom periodu, u zavisnosti od društveno ekonomskih promena, Fond se razvijao i sve više proširivao svoje aktivnosti koje nisu bile praćene adekvatnom zakonskom regulativom. Zbog toga se ukazala potreba da se način funkcionisanja Fonda uredi na savremenijim osnovama koje odgovaraju izmenjenim društvenim, ekonomskim, socijalnim i političkim odnosima.
Pored toga ovim zakonom predlaže se objedinjavanje aktivnosti koje su do sada obavljali Fond za razvoj Republike Srbije i Garancijski fond i na taj način racionalizuje njihovo poslovanje i lakše koordinira njihov rad. Naime, na ovaj način se još intenzivnije podstiče privredni razvoj, ravnomerniji regionalni razvoj, podsticanje zapošljavanja, razvoj tržišta kapitala kao i razvoj instrumenata finansiranja. Objedinjavanje aktivnosti navedenih institucija uz dodatne aktivnosti odgovara i potrebama savremene ekonomije. Ovo je takođe i jedna od mera racionalizacije poslovanja u uslovima svetske ekonomske krize.
Takođe, novim Ustavom Republike Srbije suštinski i terminološki promenjeni su principi na kojima je ovaj Fond do sada poslovao pa je i to iziskivalo da se pojedina pitanja u predlogu Zakona urede na potpuno novim osnovama kao i da se urede pitanja koja do sada i nisu bila uređena Zakonom. Sve ovo ukazuje na potrebu donošenja novog zakona o Fondu.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Ovim članom Zakona uređuje se predmet ovog zakona. Predmet ovog zakona je uređenje statusa, načina finansiranja, delatnost, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja od značaja za rad Fonda.
Uzčlan 2.
Ovim članom Zakona iskazana su načela na kojima Fond zasniva svoju delatnost. Tako se delatnost Fonda, pre svega usmerava na podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja. Podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, postiže se podsticanjem poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji na kreditnoj osnovi, odnosno tako što Fond ovoj kategoriji pravnih i fizičkih lica odobrava dugoročne i kratkoročne kredite i izdaje garancije za kredite. Na ovaj način postiže se konkurentnost domaće privrede. Sve ovo ima uticaja na povećanje zapošljavanja kao jedna od osnovnih mera socijalne politike Republike Srbije.
Uz član 3.
Fond ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom.
Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.
Sedište Fonda je u Beogradu.
Uzčlan 4.
Ovim članom Zakona data je mogućnost da se Fond organizuje kao akcionarsko društvo.
Kada se Fond organizuje kao akcionarsko društvo onda se na način njegovog poslovanja primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva. To se pre svega odnosi na način osnivanja, osnivački akt, odgovornost i prava osnivača, način upravljanja, zastupanje i zastupnike, dividende, informisanje i druga pitanja. Odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Kada se Fond organizuje kao akcionarsko društvo, izdaje najmanje 51% akcija sa pravom glasa Republici Srbiji. Ostali akcionari mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica.
Uz član 5.
Odredbom člana 5. uređuje se delatnost Fonda. Tako, Fond odobrava kratkoročne i dugoročne kredite domaćim pravnim licima i preduzetnicima. Krediti se ne mogu odobravati preduzećima sa društvenim kapitalom kao ni javnim preduzećima.
Fond takođe može izdavati garancije na ime obezbeđenja dela kredita kojima se finansiraju programi razvoja privrednih subjekata.
Fondu je dato ovlašćenje za kupovanje hartija od vrednosti iz sredstava koja nisu angažovana.
Fond može da obavlja i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije u skladu sa zakonom.
Stručne i finansijsko-tehničke poslove Fonda obavljaju zaposleni u Fondu, u skladu sa statutom Fonda.
Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom o radu i kolektivnim ugovorom.
Uzčlan 6.
Sredstva za obavljanje poslova Fonda obezbeđuju se prevashodno iz prihoda Fonda kao i iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Takođe se za obavljanje poslova Fonda mogu koristiti i drugi izvori u skladu sa zakonom.
Sredstva za obavljanje poslova Fonda vode se na posebnim računima Fonda.
Sredstva Fonda koriste se za odobravanje kratkoročnih i dugoročnih kredita domaćim pravnim licima i preduzetnicima kao i za davanje garancija u skladu sa zakonom, statutom i godišnjim programom Fonda.
Uz član 7.
Ovim članom Zakona određuju se namene za koje Fond može da odobrava kredite. Krediti se odobravaju za podsticanje razvoja privrednih subjekata.
Krediti iz sredstava Fonda ne mogu se odobravati pravnim subjektima u društvenom vlasništvu, kao ni javnim preduzećima.
Garancije se izdaju za obezbeđenje dela kredita kojim se finansiraju programi razvoja privrednih subjekata.
Ukupan nominalni iznos garancija koje Fond izdaje na zahtev banke i druge finansijske organizacije utvrđuje Vlada. Fond ne može po zahtevu jednog podnosioca odobravati i kredit i garanciju.
Za kupovinu hartija od vrednosti plasiraju se neangažovana sredstva Fonda.
Uz član 8.
Ovim članom Zakona uređuje se minimalni osnivački kapital kako bi se održavala finansijska sigurnost i stabilnost Fonda. Fond je dužan da održava osnovni kapital u iznosu od 5 miliona evra radi stabilnog i sigurnog poslovanja.
Uz član 9.
Fondu se mogu odobriti sredstva za dokapitalizaciju i rad u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.
Dinamiku dokapitalizacije Fonda određuje ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Uz član 10.
Ovim članom Zakona uređuje se način korišćenja sredstava. Sredstva Fonda koriste se u skladu sa zakonom, statutom i godišnjim programom rada Fonda, koji sadrži namenu, visinu, uslove i način korišćenja sredstava Fonda, uslove, kriterijume i procedure za odobravanje kredita i izdavanje garancija, kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda i donosi se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu. Na godišnji program rada Fonda saglasnost daje Vlada.
Sredstva koja se Fondu prenose u skladu sa zakonom o budžetu, a koja Fond ne plasira do kraja budžetske godine, vraćaju se u budžet Republike Srbije, ili ova sredstva Fond može plasirati u narednoj budžetskoj godini na osnovu posebnog akta Vlade.
Uz član 11.
Fond je dužan da meri i procenjuje sve vrste rizika kojim je izložen u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima.
Uz član 12.
Ovim članom zakona uređuju se vrste rizika. Rizici mogu biti različiti kao što su rizik likvidnosti, kreditni, kamatni rizik i drugi tržišni rizici.
Fond svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze ( likvidnost) i da trajno ispunjava sve svoje obaveze (solventnost).
Prema ovoj odredbi zakona kreditni rizik, kao mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Fonda, identifikuje se, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u vršenju obaveza prema Fondu, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Fonda.
Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Fonda usled promena kamatnih stopa.
Fond je dužan da svojim unutrašnjim aktima propiše procedure za identifikovanje rizika i aktive kao i da redovno izveštava organe o kvalitetu kreditnog portfolija.
Uz član 13.
Opšti akti Fonda su statut, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.
Zakon uređuje osnovne elemente koje statut mora da sadrži. Statut Fonda sadrži odredbe o: nazivu i sedištu Fonda, organima Fonda, njihovoj delatnosti i načinu odlučivanja organa, zastupanju Fonda, postupku izmene statuta i drugim pitanjima od značaja za rad Fonda.
Vlada daje saglasnost na Statut Fonda i pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Uzčlan 14.
Članom 14. Zakona uređuju se organi Fonda (upravni odbor, i direktor).
Uz član 15.
Upravni odbor Fonda ima predsednika i četiri člana. Mandat članova upravnog odbora i direktora traje četiri godine.
Predsednik Upravnog odbora je po funkciji ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Članove Upravnog odbora pofunkciji čine ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike,ministar nadležan za poslove infrastrukture, ministar nadležan za poslove trgovine i usluga. Kada se Fond organizuje kao akcionarsko društvo, broj članova upravnog odbora se menja, srazmerno visini uloženog kapitala.
Uz član 16.
Članom 16. Zakona uređuje se nadležnost upravnog odbora Fonda. Pored navedenih nadležnosti koje su uređene zakonom i koje su zbog toga obavezne, Fond može statutom da proširi nadležnost upravnog odbora Fonda, ali je ne može suziti.
Uz član 17.
Članom 17. Zakona uređuje se način imenovanja direktora i trajanje mandata. Direktora Fonda imenuje i razrešava Vlada. Mandat direktora Fonda traje četiri godine.
Uz član 18.
Ovim članom zakona uređuje se nadležnost direktora Fonda.
Uz član 19.
Fond je dužan da vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju i da godišnje finansijske izveštaje, koji istinito i objektivno odražavaju njegovo poslovanje i finansijsko stanje, priprema sa sadržajem i u obliku koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Uz član 20.
Članom 20. uređuje se način obavljanja spoljne revizije u cilju kontrole rada Fonda. Spoljna revizija obavlja se jedanput godišnje. Radi obavljanja godišnje revizije finansijskih izveštaja Fond angažuje spoljnog revizora sa liste međunarodno priznatih revizora.
Spoljni revizor sačinjava izveštaj i daje mišljenje da li su godišnji finansijski izveštaji sačinjeni u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima, zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i da li istinito i objektivno prikazuju finansijski položaj Fonda, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu.
Ovaj izveštaj dostavlja se upravnom odboru i ministarstvu nadležnom za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Uz član 21.
U Fondu se pored obavljanja spoljne revizije obavlja i unutrašnja revizija. Unutrašnja revizija obavlja se svakodnevno.
Zadatak unutrašnje revizije je da upravnom odboru pruža nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, prati identifikaciju rizika i upravljanje tim rizikom, pruža pomoć u ostvarivanju ciljeva upravnog odbora, obavlja savetodavnu aktivnost na unapređenju poslovanja Fonda kao i postojećeg načina upravljanja i rukovođenja procesima, utvrđuje da li se poslovne knjige i druga dokumenta Fonda vode uredno i u skladu sa propisima, obavlja i druge poslove koji se odnose na unutrašnju reviziju.
Uzčlan 22.
Nad radom Fonda uspostavljena je i vertikalna i horizontalna kontrola. Pored kontrole rada od strane unutrašnje i spoljne revizije nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja i ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Kontrola se ne završava sa kontrolom Ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, već je ovo ministarstvo dužno da podnosi Vladi izveštaj o poslovanju Fonda svakih šest meseci i jedanput godišnje izveštaj o obavljenoj reviziji.
Vlada dalje podnosi godišnji izveštaj o poslovanju Fonda Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uz član 23.
Fond je pravni sledbenik Garancijskog fonda.
Uzčlan 24.
U tom smislu je ovom odredbom Zakona uređeno šta sve preuzima Fond kao pravni sledbenik Garancijskog fonda. Fond preuzima poslove, sredstva, arhivu, dokumentaciju, kao i prava i obaveze Garancijskog fonda.
Uz član 25.
Kako se Fondu pripaja Garancijski fond, Fond će preuzeti potreban broj zaposlenih koji su radili u Garancijskom fondu.
Zaposleni koji ne budu preuzeti, imaju prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa Zakonom o radu i svoja prava će ostvarivati u Fondu.
Uzčlan 26.
Fond je dužan da usaglasi svoja opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.
Uz član 27.
Odredbama člana 27. Zakona uređuje se trajanje mandata organa Fonda koji već obavljaju ove funkcije, do imenovanja novih organa od strane Vlade.
Zakonom je uvedena unutrašnja revizija pa nema više potrebe za postojanjem nadzornog odbora. Iz tog razloga je navedenom odredbom Zakona predviđeno da članovima nadzornog odbora prestaje mandat danom stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 28.
Ovim članom zakona uređuje se nastavak rada Fonda, s obzirom da se ovim zakonom ne osniva novi Fond već samo dobija novu delatnost koju je do sada obavljao Garanciski fond.
Uz član 29.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o fondu za razvoj Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 20/92 i 107/05 ) i Zakon o Garancijskom fondu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03 i 43/04).
Uz član 30.
Ovim članom Zakona propisuje se njegovo stupanje na snagu. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Procenjuje se da će se privreda Srbije, zbog posledica ekonomske krize, naći u veoma teškoj situaciji, usled smanjenja izvozne tražnje, pada domaće tražnje i pada likvidnih sredstava poslovnih banaka. Zbog toga se preko Fonda za razvoj realizuju dodatna tri programa, čiji je zajednički cilj da se poveća likvidnost realnog sektora, a da se sa druge strane smanje troškovi kreditiranja i ostali troškovi, kako bi se sačuvala konkurentnost nacionalne privrede na domaćem i ino tržištu, uz maksimalno moguće očuvanje zaposlenosti, a to su: Program sufinansiranja privreda sa poslovnim bankama, uz obezbeđenje garancija za likvidna sredstva banaka, Program subvencionisanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranja trajnih obrtnih sredstava i Program subvencionisanja potrošačkih kredita.
Realizacijom ovih programa ostvariće se sledeći ciljevi:
Obezbeđenje likvidnosti realnog sektora;
Smanjenje troškova poslovanja;
Zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti;
Obezbeđenje konkurentnosti domaće privrede;
Zbog svega navedenog predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE STUPANjE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
Kako ovaj zakon predstavlja jednu od mera Vlade za suzbijanje svetske ekonomske krize koja ima posledice i na naš ekonomski sistem a kako se ovim zakonom te posledice ublažavaju predloženo je da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
ANALIZA EFEKATA NACRTA ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE
1.ODREĐENjE PROBLEMA KOJI AKT TREBA DA REŠI
Osnovni problemi koje treba rešiti donošenjem Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije su:
– obavljanje pojedinih aktivnosti od strane Fonda za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond za razvoj) koje nisu zakonski regulisane na adekvatan način;
– usled promenjenih društvenih, ekonomskih, socijalnih i političkih odnosa u Republici Srbiji ali i svetu (Zakon o fondu za razvoj Republike Srbije donet je 1992. god. i samo jednom izmenjen i dopunjen 2005. god. („Službeni glasnik RS“, br. 20/92 i 107/2005)), javila se potreba za potpunijim i savremenijim regulisanjem pojedinih segmenata rada Fonda za razvoj;
– otežana koordinacija rada Fonda za razvoj i Garancijskog fonda (Zakon o Garancijskom fondu („Sužbeni glasnik RS“, br. 55/03, 43/04 i 61/05).
Navedeni problemi predstavljaju uzroke koji su doveli do:
– pojave pravnog vakuma kada je reč o pojedinim aktivnostima Fonda za razvoj;
– potrebe za objedinjavanjem funkcionisanja Fonda za razvoj i Garancijskog fonda i potrebe za uvođenjem dodatna tri programa u Fond za razvoj čija će realizacija osigurati povećanje likvidnosti realnog sektora i smanjenje troškova kreditiranja i drugih troškova.
Posledica navedenih problema je neracionalno korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije.
2.CILjEVI KOJI SE DONOŠENjEM AKTA POSTIŽU
Osnovni ciljevi koji se žele postići donošenjem Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije su:
– obavljanje aktivnosti i programa Fonda za razvoj u skladu sa zakonom-usklađivanje mehanizma funkcionisanja Fonda za razvoj u skladu sa relevantnim zbivanjima na domaćem i svetskom tržištu i ublažavanje eksternih šokova koji sve jačim intenzitetom pogađaju privredne subjekte koji posluju u Republici Srbiji;
– racionalizacija operativnih troškova preko spajanja dva fonda.
Ostvarenje navedenog omogućiće podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika i pojavu novih, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede, kao i zapošljavanja, na bazi:
– ušteda postignutih u okviru samog državnog aparata sa jedne strane;
– normalnog funkcionisanja ekonomskih subjekata uz pomoć sigurnih izvora finansiranja predviđenih Zakona;
– kreditiranje malih i srednjih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji, preduzetnika, kao i privrede, kao i izdavanja garancija radi obezbeđenja dela kredita koje banke i druge finansijske organizacije odobravaju privrednim subjektima za realizaciju programa razvoja.
Način na koji se predlaže otklanjanje postojećih problema je da Fond za razvoj preuzme poslove, sredstva, arhivu, dokumentaciju, prava i obaveze Garancijskog fonda, kao i potreban broj zaposlenih.
3. DRUGE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANjE PROBLEMA
Podzakonskim aktima nije moguće rešiti nastale probleme. Objedinjavanje aktivnosti dva fonda, kao i poslovanje Fonda za razvoj u savremenim uslovima, moguće je realizovati jedino donošenjem novog zakona o Fondu.
Slične institucije postoje i u većini razvijenih zemalja npr. KFW u Nemačkoj ili Finnvera u Finskoj, ali i u zemljama u okruženju, npr.Encouragement Bank AD, u Bugarskoj.
4. ZAŠTO JE DONOŠENjE ZAKONA NAJBOLjE ZA REŠAVANjE PROBLEMA
Aktuelne ekonomske okolnosti u svetu i kod nas, a naročito paralelno funkcionisanje dva fonda – Fonda za razvoj i Garancijskog fonda, koji imaju istu misiju i obavljaju usko povezane delatnosti podsticanja kreditiranja privrednih subjekata, odobravanjem kredita i izdavanjem garancija, prouzrokovalo je potrebu za njihovim spajanjem. Ovim zakonom koji predviđa objedinjavanje pomenutih aktivnosti dva fonda, kao i uvođenje još tri programa (Programa sufinansiranja privrede sa poslovnim bankama uz obezbeđenje garancija za likvidna sredstva banaka, Program subvencionisanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranja trajnih obrtnih sredstava i Program subvencionisanja potrošačkih kredita), omogućiće gore pomenute uštede i obezbediti koordinirano i nesmetano kreditiranje i izdavanje garancija privrednim subjektima. Osim toga, donošenje novog zakona o Fondu nalaže novi Ustav Republike Srbije suštinskim izmenama principa na kojima je Fond za razvoj ranije funkcionisao.
Navedene institucije iz drugih zemalja koje se bave istom delatnošću imaju zakonski osnov svog osnivanja i delatnosti, te je i uporedno pravo pokazalo da je donošenje zakona najbolja opcija za rešavanje nastalih problema.
5. NA KOGA I KAKO ĆE UTICATI PREDLOŽENA REŠENjA
Strane na koje će uticati implementacija predloženih rešenja:
– mala i srednja preduzeća, samostalne zanatske radnje i preduzetnike – kroz mogućnost dobijanja većih iznosa i većeg broja kratkoročnih kredita, dugoročnih kredita za pretvaranje inovacija u gotov proizvod, kredita za razvoj preduzetništva, dugoročne kredite za podršku početnika pravnih lica i preduzetnika od strane Fonda za razvoj; kroz mogućnost da za realizaciju programa razvoja od Fonda za razvoj dobiju garancije za obezbeđenje dela kredita datih od strane banaka i drugih finansijskih organizacija; kroz manji utrošak vremena na informisanje o mogućnostima za dobijanje željenih sredstava, pošto će samo jedan fond raspoređivati sredstva prema navedenim namenama; Očekuje se da će preduzeća dobiti kredite ili garancije u periodu do 2012. godine
– poslovne banke i druge finansijske organizacije – tako što će imati niže operativne troškove prilikom davanja garancija privrednim subjektima za realizaciju programa razvoja, pošto su do sada banke morale da regulišu i administriraju svoje međusobne odnose posebno sa Garancijskim fondom, a posebno sa Fondom za razvoj; kroz povećanu mogućnost da plasiraju svoja sredstva u privredu Republike Srbije;
– nezaposlena lica u Republici Srbiji – kroz mogućnost dobijanja mikro-kredita koji imaju za cilj podsticanje zapošljavanja i otpočinjanje željene delatnosti; kroz niže troškove informisanja i veću pravnu sigurnost kada je dobijanje kredita i garancija u pitanju;
– Fond za razvoj – kroz povećani obim aktivnosti predviđen Zakona (odobravanje kredita, izdavanje garancija, plasiranje slobodnih sredstava u kupovinu prvoklasnih hartija od vrednosti, izdavanje i prodaja hartija od vrednosti, identifikacija, merenje i procena rizika kojima je izložen i upravljanje istim rizicima, stručni i finansijsko-tehnički poslovi), ali i kroz aktivnosti koje su vezane za preuzimanje prava i obaveza Garancijskog fonda;
– Garancijski fond – kroz aktivnosti spajanja sa Fondom za razvoj i zajedničkog obavljanja poslova, prepuštanja sredstava, arhive, dokumentacije, zaposlenih i prava i obaveza Fondu za razvoj; zaposleni u Garancijskom fondu – jedan deo zaposlenih biće preuzet od strane Fonda za razvoj, dok će ostali zaposleni moći da ostvare svoja prava u skladu sa Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05).
6. KOJI SU TROŠKOVI KOJE ĆE PRIMENA AKTA IZAZVATI GRAĐANIMA I PRIVREDI, POSEBNO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆA
Donošenje Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije neće izazvati troškove građanima, privredi, ni malim i srednjim preduzećima. Ustvari, mala i srednja preduzeća, samostalne zanatske radnje i preduzetnici će nakon donošenja ovog zakona ostvariti uštede u pogledu vremena pošto zakon nedvosmisleno predviđa da Fond obavlja i poslove odobravanja kredita i izdavanja garancija, kao i da Fond ne može po zahtevu jednog podnosioca odobravati i kredit i garanciju. Pomenuto je izazivalo različita tumačenja Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije i Zakona o Garancijskom fondu koja se tiču mogućnosti da istom privrednom subjektu bude odobren i kredit od strane Fonda za razvoj i garancija od strane Garancijskog fonda. Poslovne banke i druge finansijske organizacije osetiće smanjenje operativnih troškova u delu poslovanja koji se tiče davanja kredita i garancija.
Finansiranje Garancijskog fonda zasniva se na korišćenju sredstava iz budžeta Republike Srbije, pri čemu je istom fondu, od njegovog osnivanja, doznačeno 1.610.000.000,00 dinara. Tabela 1. prikazuje troškove poslovanja Garancijskog fonda u 2008. godini. Nakon preuzimanja Garancijskog fonda od strane Fonda za razvoj, troškovi zakupa poslovnog prostora, naknada članovima upravnog odbora i revizije godišnjeg izveštaja predstavljaće direktne koristi od predloženog rešenja Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
Tabela 1. Troškovi poslovanja Garancijskog fonda u 2008. godini (u dinarima)
Zakup poslovnog prostora 17.497.583,96 Naknade članovima Upravnog odbora (bruto iznos) 4.085.255,00 Revizija godišnjeg izveštaja 492.213,99 Izdaci za zaposlene (bruto iznos) 57.840.649,55 Ostali troškovi poslovanja 9.614.409,08 UKUPNO 89.530.111,58
Izvor:
Iz priložene tabele vidi se da će direktne koristi od implementacije predloženog spajanja Garancijskog fonda i Fonda za razvoj Republike Srbije iznositi najmanje 22.075.052,95 dinara.
Osim navedenog, Garancijski fond je prvi put tek 2007. god. u celosti svojim prihodima pokrio rashode i to zahvaljujući sredstvima doznačenim iz budžeta za tu godinu. Za razliku od Garancijskog fonda, Fond za razvoj se, prema odredbama važećeg zakona, nije finansirao iz sredstava budžeta Republike Srbije. Zakona o fondu za razvoj predviđa da će se sredstva za obavljanje poslova Fonda za razvoj obezbeđivati prvenstveno iz prihoda Fonda, sredstava budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom, pri čemu se sredstva iz budžeta Republike Srbije mogu odobriti Fondu za dokapitalizaciju i rad u skladu sa zakonom kojim se uređuje Budžet Republike Srbije.
Davanje kredita od strane Fonda za razvoj po izuzetno povoljnim kamatnim stopama od najviše 5%, dok je prosečna ponderisana aktivna kamatna stopa poslovnih banaka znatno viša (u 2006. god. je iznosila 15,88%, u 2007. god.11,13%, u 2008. god. 16,61%), predstavlja izuzetno povoljan izvor finansiranja razvoja privrednih subjekata. Korišćenjem ovakvog vida finansiranja, veliki broj malih i srednjih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji i preduzetnika može uštedeti nezanemarljive iznose svojih sredstava.
Troškovi poslovanja Fonda za razvoj povećali su se 2007. god. u odnosu na 2006. godinu sa 124,74 milijarde dinara na 167,11 milijarde dinara, pri čemu je značajnu stavku od 25,1 milijardu dinara činio porez na promet apsolutnih prava koji je Fond platio u skladu sa odredbama Ugovora o kupoprodaji poslovne zgrade u Knez Mihailovoj 14.
Naplata sredstava od korisnika, a po odobrenim kreditima od strane Fonda za razvoj, iznosi 95%.
Fond za razvoj ima 50 zaposlenih, dok Garancijski fond ima 34 zaposlenih.
7. DA LI POZITIVNI EFEKTI OPRAVDAVAJU TROŠKOVE
Navedene uštede po osnovu spajanja Fonda za razvoj i Garancijskog fonda opravdavaju donošenje ovog zakona. Regulisanje aktivnosti Fonda za razvoj koje nisu bile uređene Zakonom, kao i regulisanje pojedinih aktivnosti Fonda na potpuniji način doneće koristi koje se ogledaju u pravnoj sigurnosti korisnika kredita i garancija, povećanoj zaposlenosti, obezbeđivanju ravnomernijeg regionalnog razvoja, podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika, kao i konkurentnosti naše privrede. I u kratkom i u dugom roku ostvariće se koristi po osnovu predloženih rešenja koje su mnogo značajnije od troškova donošenja ovog zakona.
8. DA LI AKT STIMULIŠE POJAVU NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNU KONKURENCIJU
Donošenje Zakona o fondu za razvoj omogućiće privrednim subjektima kojima je potrebna kreditna podrška ili podrška u vidu garancije da na lakši i jeftiniji način dođu do potrebnih sredstava kako za otpočinjanje željenih delatnosti, tako i za nastavak poslovanja i svoj dalji razvoj. Lakši pristup jeftinom izvoru finansiranja nesumnjivo će stimulisati pojavu novih malih i srednjih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji i preduzetnika. Ovo je naročito značajno zbog privrednih subjekata u najnerazvijenijim područjima Republike Srbije kojima je potrebna pomoć naročito u fazi otpočinjanja posla. Smanjenje operativnih troškova poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija uticaće na povećanu ponudu kredita i garancija.
9. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA IZNESU SVOJE STAVOVE
U postupku pripreme Zakona, aktivno su učestvovale sve zainteresovane strane.
10. KOJE ĆE MERE BITI PREDUZETE DA BI SE OSTVARILI RAZLOZI DONOŠENjA ZAKONA
Mere koje će biti preduzete u cilju ostvarenja razloga donošenja Zakona o fondu za razvoj:
– identifikacija, merenje i procenjivanje rizika kojima je izložen Fond za razvoj u svom poslovanju;
– propisivanje unutrašnjih akata od strane Fonda za razvoj kojim će se regulisati procedure za identifikovanje ritika i aktive, kao i opštih akata Fonda, kao instrumenata za potpunu primenu zakona;
– redovno izveštavanje organa Fonda (upravnog odbora i direktora) o kvalitetu kreditnog portfolija;
– obavljanje spoljne i unutrašnje revizije;
– preuzimanje poslova, sredstava, arhive, dokumentacije, dela zaposlenih, kao i prava i obaveza Garancijskog fonda;
– preuzimanje od strane Republike Srbije obaveza po garancijama koje je izdao Garancijski fond do dana stupanja na snagu ovog zakona;
– nadzor od strane ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.