PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
Član 1.
U Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, broj 47/06), član 6. briše se.
Član 2.
Član 7. briše se.
Član 3.
U članu 8. stav 1. menja se i glasi:
„Javna ponuda hartija od vrednosti je javni poziv upućen neodređenom broju lica da izvrše upis i uplatu novih hartija od vrednosti, odnosno da izvrše upis i uplatu postojećih hartija od vrednosti.”
Član 4.
U članu 9. stav 1. menja se i glasi:
„Javno društvo, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje je uspešno izvršilo javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom koji je odobrila Komisija.”
Član 5.
U članu 10. stav 5. menja se i glasi:
„Hartijama od vrednosti može da se trguje na organizovanom tržištu samo ukoliko je upis i uplata navedenih hartija od vrednosti vršena na osnovu prospekta koji je odobren od Komisije, u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno ako je izdavalac dobio od Komisije odobrenje za uključenje hartija od vrednosti na organizovano tržište, kada su te hartije od vrednosti izdate bez odobrenja prospekta za javnu ponudu hartija od vrednosti.”
Član 6.
Član 15. menja se i glasi:
„Hartije od vrednosti sadrže:
1) oznaku vrste hartija od vrednosti i pojedinačna prava iz tih hartija od vrednosti – CFI kod;
2) jedinstveni identifikacioni broj hartija od vrednosti – ISIN broj;
3) oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste;
4) naziv, sedište i matični broj izdavaoca hartija od vrednosti;
5) naziv, sedište i matični broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti;
6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost, ako se akcije izdaju bez nominalne vrednosti;
7) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar.
Oznaku vrste hartija od vrednosti i pojedinačna prava iz tih hartija od vrednosti i jedinstveni identifikacioni broj hartija od vrednosti utvrđuje Centralni registar.”
Član 7.
Naziv odeljka V. menja i glasi:
„V. IZDAVANJE NOVIH I PRODAJA POSTOJEĆIH HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM“.
U članu 25. posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4. i 5, koji glase:
„Prospektom za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom moraju biti obuhvaćene i već izdate hartije od vrednosti istog izdavaoca, ukoliko su iste vrste i klase kao i hartije od vrednosti koje se izdaju na osnovu tog prospekta, a nude se na prodaju istovremeno sa hartijama od vrednosti koje se izdaju na osnovu tog prospekta.
Iz razloga pune informisanosti investitora prospektom za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom moraju biti obuhvaćene i već izdate hartije od vrednosti istog izdavaoca, ukoliko su iste vrste i klase kao i hartije od vrednosti koje se izdaju na osnovu tog prospekta, iako se istovremeno ne nude na prodaju.
Prospektom se mogu nuditi i samo postojeće hartije od vrednosti ponuđača.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 6. i 7.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 8, na kraju, umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „osim u slučaju kada se javna ponuda hartija od vrednosti obavlja u skladu sa odredbama ovog zakona koje regulišu preliminarno obaveštenje o javnoj ponudi hartija od vrednosti.”
Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 9. i 10.
Član 8.
Naslov iznad člana 30. i član 30. menjaju se i glase:
„Preliminarno obaveštenje o javnoj ponudi hartija od vrednosti
Član 30.
Izdavalac može Komisiji podneti i preliminarno obaveštenje o javnoj ponudi hartija od vrednosti (u daljem tekstu: preliminarno obaveštenje).
Preliminarno obaveštenje mora sadržati sve podatke koji će biti objavljeni u prospektu, s tim što može da sadrži podatke o ceni, i to o rasponu cene (minimalna i maksimalna cena) ili fiksnoj ceni, a ukoliko je moguće i podatke o visini kamatne stope i pokroviteljima emisije.
Na naslovnoj strani preliminarnog obaveštenja mora biti jasno naznačeno da informacije sadržane u ovom obaveštenju nisu potpune i da mogu biti izmenjene i da se hartije od vrednosti ne mogu prodati niti da se može potvrditi prijem upisa za kupovinu hartija od vrednosti na osnovu tog obaveštenja.
Ništavim će se smatrati svako primanje novčane uplate, izdavanje potvrde o upisu i uplati hartija od vrednosti, izdavanje i registracija hartija od vrednosti na ime investitora, kao i plaćanje provizije i naknada u vezi sa prodajom hartija od vrednosti, ukoliko nije učinjeno posle donošenja rešenja o odobrenju prospekta.”
Član 9.
Naslov iznad člana 31. i član 31. menjaju se i glase:
Objavljivanje preliminarnog obaveštenja
Član 31.
Preliminarno obaveštenje se podnosi Komisiji na uvid, a njegovo javno objavljivanje je dozvoljeno najduže šest meseci od dana njegovog podnošenja na uvid Komisiji do dana podnošenja zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, ali nije dozvoljeno vršiti upis ni uplatu hartija od vrednosti na koje se odnosi to obaveštenje.
Podaci sadržani u preliminarnom obaveštenju moraju odgovarati podacima koji će biti sadržani u prospektu.
Svaka izmena podataka iz preliminarnog obaveštenja dostavlja se Komisiji na uvid i mora se javno objaviti na isti način kao i preliminarno obaveštenje.
Izdavalac i brokersko-dilersko društvo koje ovlasti izdavalac dužni su da svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, uruče primerak preliminarnog obaveštenja, kao i njegovu izmenu i da vode evidenciju o tim licima.”
Član 10.
U članu 33. stav 1. posle reči: „izdavanje hartija od vrednosti” zapeta i reč: „preliminarnog” brišu se.
Član 11.
U naslovu iznad člana 34. reči: „preliminarni i” brišu se.
U članu 34. stav 1. reči: „preliminarnog, odnosno” i reči: „preliminarnom, odnosno” brišu se.
Član 12.
U članu 43. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Kad izdavanje hartija od vrednosti vrši banka ili brokersko-dilersko društvo, upis hartija od vrednosti se može vršiti u toj banci, odnosno u tom brokersko-dilerskom društvu.”
Dosadašnji st. 2-4. postaju st. 3-5.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „stava 4.” zamenjuju se rečima: „stava 5.”
Član 13.
U članu 50. stav 1. menja se i glasi:
„Hartije od vrednosti se uključuju na organizovano tržište ako je:
– izdavalac od Komisije dobio odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti;
– izdavalac od Komisije dobio rešenje o uključenju tih hartija na organizovano tržište kada su izdate bez odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti.”
Član 14.
U članu 51. stav 1. reči: „Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina” zamenjuju se rečju: „Trgovina”.
Član 15.
U članu 54. stav 1. tačka 4) na kraju, umesto tačke i zapete stavlja se tačka, a tačka 5) briše se.
Član 16.
U članu 55. stav 7. reči: „ili zaposlenima kod izdavaoca jedino radi dodele tim licima” brišu se.
Član 17.
U članu 57. stav 1. menja se i glasi:
„Hartije od vrednosti izdate u skladu sa odredbama člana 54. ovog zakona ne mogu biti predmet trgovine na organizovanom tržištu najmanje dvanaest meseci od dana njihovog izdavanja, s tim što je izdavalac dužan da podatke o tim hartijama od vrednosti, ako su iste vrste i klase kao i hartije od vrednosti izdavaoca koje su već uključene na organizovano tržište, prikaže na način propisan aktom organizatora tržišta.”
Član 18.
U članu 59. tač. 2) i 4) brišu se.
Član 19.
U članu 62. stav 9. menja se i glasi:
„Van organizovanog tržišta vlasničkim hartijama od vrednosti određenog izdavaoca može se trgovati putem javne aukcije i putem javnog tendera, i to:
1) akcijama koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom, kao i akcije pojedinačnih akcionara koje se nude na prodaju istovremeno sa akcijama Akcijskog fonda u skladu sa Zakonom o Akcijskom fondu („Službeni glasnik RS”, br. 38/01 i 45/05);
2) akcijama čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) akcijama čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj;
4) akcijama koje su u javnoj svojini;
5) akcijama koje matično društvo koje posluje većinskim kapitalom u društvenoj, odnosno javnoj svojini ima u podređenom (zavisnom) društvu.”
Član 20.
Član 64. menja se i glasi:
„Kada nastupe okolnosti koje bi mogle bitnije uticati na poslovanje javnog društva i na cenu njegovih hartija od vrednosti, a nije reč o opštepoznatim okolnostima, javno društvo čijim se hartijama od vrednosti trguje na organizovanom tržištu je dužno da izveštaj o bitnim događajima odmah objavi na internet stranici organizatora tržišta i da isti dostavi Komisiji.
Javno društvo čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzanskom tržištu je dužno da izveštaj o bitnim događajima iz stava 1. ovog člana odmah javno objavi i u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.”
Član 21.
U članu 65. stav 1. menja se i glasi:
„Javno društvo je dužno da Komisiji, organizatoru tržišta i brokersko-dilerskom društvu sa kojim ima zaključen ugovor dostavi:
1) odobren godišnji finansijski izveštaj koji se sastavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija – najkasnije poslednjeg dana februara tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu;
2) usvojen izveštaj o izvršenoj reviziji godišnjih finansijskih izveštaja koji se sastavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija – osam dana od izvršene revizije, a najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu;
3) usvojen godišnji finansijski izveštaj u kome je izvršena korekcija u odnosu na finansijski izveštaj iz tačke 1) ovog stava, sa mišljenjem revizora u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija – najkasnije do 31. jula tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu;
4) odobren polugodišnji finansijski izveštaj – najkasnije do 31. avgusta tekuće godine.”
Član 22.
Član 66. menja se i glasi:
„Javno društvo je dužno da, najkasnije u roku od tri dana od dana isteka roka za predaju izveštaja o obavljenoj reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja, objavi izvod iz finansijskih izveštaja na internet stranici organizatora tržišta i da ga dostavi Komisiji.
Javno društvo čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzanskom tržištu je dužno da izvod iz stava 1. ovog člana objavi i u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.
Izvod iz godišnjeg finansijskog izveštaja sadrži:
1) rezime godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaj o reviziji iz člana 65. ovog zakona;
2) podatke o promenama pravnog i finansijskog položaja javnog društva;
3) obaveštenje o mestu na kome se može izvršiti uvid u kompletan finansijski izveštaj i izveštaj revizora;
4) izjavu o bitnim promenama podataka iz prospekta;
5) druge propisane podatke.
Sadržinu i formu izvoda iz finansijskih izveštaja propisuje Komisija.”
Član 23.
Naslov iznad člana 67. i član 67. menjaju se i glase:
„Objavljivanje godišnjeg izveštaja o poslovanju
Član 67.
Akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu dužno je da, najkasnije u roku od 30 dana od isteka roka za predaju izveštaja o obavljenoj reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja, objavi izvod iz godišnjeg izveštaja o poslovanju na način iz člana 64. stav 1. ovog zakona.
Uprava akcionarskog društva čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu dužna je da sačini izvod iz šestomesečnog plana poslovanja tog društva i da ga objavi na način iz člana 64. stav 1. ovog zakona.
Akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na berzanskom tržištu je dužno da izvode iz izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana istovremeno javno objavi i u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.
Izvod iz stava 2. ovog člana za prvo polugodište tekuće godine objavljuje se najkasnije do kraja februara iste godine, a za drugo polugodište tekuće godine do kraja avgusta iste godine.
Izvod iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži objašnjenje bitnih materijalnih događaja i transakcija u datom periodu i njihov uticaj na finansijsko stanje izdavaoca, kao i opšti prikaz finansijskog položaja tog društva.
Sadržinu i formu izvoda iz godišnjeg izveštaja o poslovanju propisuje Komisija.”
Član 24.
U članu 86. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana, lica koja su članovi uprave brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke mogu biti članovi uprave berze, samo ako su istovremeno i akcionari berze.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 25.
U članu 92. stav 2. tač. 4) i 5) menjaju se i glase:
„4) opšti uslovi i način prijema hartija od vrednosti na organizovano tržište, forma i sadržina berzanskog prospekta koji sadrži podatke iz osnovnog dela prospekta, obaveza izdavaoca da inovira, izmeni i dopuni podatke u berzanskom prospektu odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastanka promene navedenih podataka, kao i razlozi i postupak za isključenje hartija od vrednosti sa listinga;
5) vrste i uslovi trgovine finansijskim derivatima;”
Član 26.
U članu 100. stav 6. briše se.
Član 27.
U članu 110. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:
”2a) rešenjem uslovno oduzeti dozvolu za rad, kojim se određuje da dozvola za rad neće biti oduzeta ukoliko berza u periodu provere koji nije kraći od jedne godine niti duži od tri godine ne učini nezakonitosti i nepravilnosti za koje se može izreći mera oduzimanja dozvole za rad;”.
Član 28.
U članu 111. stav 1. tačka 1) posle reči: „šest meseci” dodaju se reči: „ili ako u roku od šest meseci od izdavanja dozvole za rad ne počne da obavlja delatnost;”.
Tačka 5) menja se i glasi:
„5) ako ne obavesti Komisiju o uočenim manipulacijama na tržištu, a nakon već prethodno izrečene javne opomene, odnosno mere uslovnog oduzimanja dozvole za neprijavljivanje uočenih manipulacija na tržištu;”.
Član 29.
U članu 115. reči: „sudski registar” zamenjuju se rečima: „registar privrednih subjekata”.
Član 30.
U članu 124. stav 2. reči: „iz tačke 2.” zamenjuju se rečima: „iz tač. 2) i 8)”.
Član 31.
U članu 128. stav 7. menja se i glasi:
„Komisija može licu koje ima dozvolu za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera privremeno zabraniti obavljanje tih poslova najduže u trajanju do godinu dana, i to:
1) ako je postupio suprotno odredbama čl. 161-164. ovog zakona;
2) ako obavlja poslove za koje nije dobilo dozvolu.”
Posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:
„Komisija može licu koje ima dozvolu za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera rešenjem uslovno oduzeti dozvolu za rad, kojim se određuje da dozvola za rad neće biti oduzeta ukoliko u periodu provere koji nije kraći od jedne godine niti duži od tri godine ne učini nezakonitosti i nepravilnosti za koje se može izreći mera oduzimanja dozvole za obavljanje poslova.”
Posle dosadašnjeg stava 8, koji postaje stav 9, dodaje se stav 10, koji glasi:
„Pre donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera Komisija će uzeti u obzir da li je prethodno izrečena javna opomena, odnosno mera uslovnog oduzimanja dozvole za obavljanje poslova.”
Član 32.
Naslov iznad člana 165. i član 165. menjaju se i glase:
„Odbijanje izvršenja naloga za kupovinu i prodaju
Član 165.
Brokersko-dilersko društvo može da odbije:
1) izvršenje naloga za kupovinu kada utvrdi da na novčanom računu klijenta nema dovoljno sredstava za izmirenje njegovih obaveza koje bi nastale po osnovu izvršenja naloga za kupovinu hartija od vrednosti;
2) izvršenje naloga za prodaju kada utvrdi da na računu hartija od vrednosti klijenta nema dovoljno hartija od vrednosti koje su predmet naloga.
Brokersko-dilersko društvo je dužno da odbije:
1) izvršenje naloga za kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti kad utvrdi da bi izvršenjem takvog naloga bile prekršene odredbe ovog zakona o zabrani manipulacije i zabrani širenja neistinitih informacija, odnosno učinjeno drugo delo kažnjivo po zakonu kao krivično delo, privredni prestup ili prekršaj;
2) izvršenje naloga za kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti kad je rok za predaju tog naloga radi njegovog izvršenja istekao.”
Član 33.
U članu 173. stav 1. posle tačke 2) dodaju se tač. 2a) i 2b), koje glase:
„2a) zabraniti prijem naloga klijenata u poslovnim prostorijama njegovog organizacionog dela ili drugog pravnog lica;
2b) rešenjem uslovno oduzeti dozvolu za rad, kojim se određuje da dozvola za rad neće biti oduzeta ukoliko brokersko-dilersko društvo u periodu provere koji nije kraći od jedne godine niti duži od tri godine ne učini nezakonitosti i nepravilnosti za koje se može izreći mera oduzimanja dozvole za rad;”.
U stavu 2. reči: „u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike i” brišu se.
Član 34.
U članu 174. stav 1. tačka 1) posle reči: „tri meseca” dodaju se zapeta i reči: „odnosno ako u roku od tri meseca od izdavanja dozvole za rad ne počne da obavlja delatnost”.
Posle tačke 3. dodaje se tačka 3a), koja glasi:
„3a) ako obavlja poslove sa hartijama od vrednosti za koje nije dobilo dozvolu i ako mu je prethodno za istu nepravilnost Komisija izrekla meru ili više mera iz člana 173. Zakona;”.
Član 35.
U članu 192. posle reči: „zastupnika” dodaju se reči: „i na osnovu pravosnažne sudske odluke”.
Član 36.
U članu 195. tačka 9) briše se.
Član 37.
U članu 217. posle reči: „odnosno” dodaju se reči: „o upravi, uslovima za izbor, odnosno imenovanje članova uprave, rešenju o davanju i povlačenju saglasnosti za izbor, odnosno imenovanje”.
Član 38.
U članu 222. stav 2. na kraju umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „kao i naložiti izmenu ili dopunu opštih akata, odnosno donošenje novih opštih akata, u slučajevima kada utvrdi da je to potrebno radi njihovog usaglašavanja sa zakonom i podzakonskim aktom i radi zaštite učesnika na finansijskom tržištu.”
U stavu 5. posle reči: „subjektima” dodaju se reči: „i Centralnom registru, koja ne može biti manja od 100.000 dinara, niti veća od 1.000.000 dinara, a za odgovorno lice ne može biti manja od 30.000 dinara, niti veća od 300.000 dinara”.
Član 39.
U članu 248. stav 1. reči: „preliminarnom prospektu” zamenjuju se rečima: „preliminarnom obaveštenju”.
Član 40.
Posle člana 248. dodaju se naslov iznad člana i član 248a, koji glase:
„Zabrana manipulacije na organizovanom tržištu hartija od vrednosti
Član 248a
Ko na organizovanom tržištu hartija od vrednosti preduzima nezakonite radnje radi uticaja na promenu cene hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na osnovu kojih ostvari imovinsku korist za sebe ili drugo lice, ili nanese štetu drugim licima, kazniće se zatvorom do pet godina i novčanom kaznom.
Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do poremećaja na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.”
Član 41.
U članu 249. stav 1. tačka 1) reči: „prospekta” zamenjuju se rečima: „obaveštenja”.
Tač. 2) i 3) menjaju se i glase:
„2) ako preliminarno obaveštenje objavljuje duže od šest meseci od dana njegovog podnošenja na uvid Komisiji (član 31. stav 1);
3) ako ne uruči primerak preliminarnog obaveštenja zainteresovanim licima, odnosno ako ne vodi evidenciju o tim licima i ako licima kojima je dostavio preliminarno obaveštenje ne dostavi izmenu tog obaveštenja (član 31. stav 4);”.
U tački 5) reči: „preliminarnog ili” brišu se.
Član 42.
U članu 262. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, akcionarska društva sa većinskim kapitalom u društvenoj ili javnoj svojini nad kojima se sprovodi postupak privatizacije po Zakonu o privatizaciji, dužna su da svoje akcije uključe na organizovano tržište po okončanju postupka privatizacije.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „stava 4.” zamenjuju se rečima: „stava 5.”
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: „stava 4.” zamenjuju se rečima: „stava 5.”
Član 43.
Komisija, Centralni registar, organizator tržišta i ovlašćeni učesnici na organizovanom tržištu dužni su da svoje podzakonske, odnosno opšte akte i poslovanje usklade sa ovim zakonom najkasnije u roku od tri meseci od dana njegovog stupanja na snagu, a do donošenja tih akata na odgovarajući način primenjivaće se akti doneti na osnovu Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, broj 47/06).
Član 44.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 97. stav 1. tač. 6) i 7) Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, broj 47/06) stupio je na snagu 10. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. decembra 2006. godine – (u daljem tekstu: Zakon).
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata – (u daljem tekstu: Predlog zakona), nastao je kao rezultat višemesečnih analiza realnog stanja na finansijskom tržištu, sagledavanja postojećih problema u njegovom bržem razvoju i funkcionisanju, kao i iskazanih potreba njegovih učesnika za određenim izmenama, koje treba da doprinesu da se ova oblast uredi na adekvatniji i savremeniji način.
Naime, nakon isteka određenog perioda od početka primene Zakona, a uporedo sa pojavom i razvojem novih institucionalnih investitora, kao što su dobrovoljni penzijski fondovi i investicioni fondovi, do izražaja je došao već duže vreme prisutan problem nedovoljno razvijenog tržišta kapitala i nedostatak kvalitetnih i raznovrsnih hartija od vrednosti.
S obzirom da se Republika Srbija nalazi u periodu kontinuiranog usaglašavanja sa propisima EU, kao i zbog izražene težnje privrednih subjekata koji su učesnici na finansijskom tržištu da se aktivnije uključe u pomenute tokove i učine atraktivnijim kako domaćim, tako i stranim investitorima, ukazala se kao neophodnost potreba za određenim izmenama u postojećem Zakonu.
Jedan od osnovnih ciljeva zakonodavca, prilikom izrade Predloga zakona, bio je dalje usklađivanje sa direktivama EU iz ove oblasti, u meri u kojoj se njihovi principi mogu inkorporisati u domaću regulativu, vodeći računa o budućem pravcu razvoja finansijskog tržišta u Republici, u smislu njegovog unapređenja i integracije sa finansijskim tržištima u regionu.
Pored sagledavanja i usaglašavanja sa tendencijama u legislativi EU, bilo je neophodno izvršiti određene izmene u postojećem Zakonu, između ostalog u delu koji se odnosi na: primarnu i sekundarnu ponudu hartija od vrednosti, javnu ponudu i javna društva, obeležja i vrste hartija od vrednosti, izdavanje i promet hartija od vrednosti, preliminarni prospekt, finansijsko izveštavanje učesnika na tržištu; mere u nadzoru nad učesnicima na tržištu i obaveze uključivanja privrednih društava na organizovano tržište.
SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Predlog zakona je usaglašen sa novodonetim propisima iz oblasti finansijskih tržišta u Republici, kao i sa međunarodnim principima i standardima u meri u kojoj to omogućava dostignuti nivo razvoja finansijskog tržišta.
Predlog zakona je rezultat nastojanja svih učesnika na finansijskom tržištu, da se nakon sagledavanja i analize određenih problema, izvrše izmene postojeće regulative u cilju adekvatnijeg regulisanja ove oblasti i stvaranje uslova za brži razvoj domaćeg tržišta kapitala.
NAJZNAČAJNIJE IZMENE U OKVIRU POSTOJEĆEG ZAKONA SU SLEDEĆE:
– Brisanje pojmova primarne i sekundarne javne ponude, kao i redefinisanje pojmova javna ponuda i javno društvo u cilju usaglašavanja sa direktivama EU, kao i radi otklanjanja nejasnoća koje su se javljale prilikom tumačenja i nemogućnosti adekvatne primene postojećih odredbi u praksi.
– Izvršene su značajne izmene u okviru odredbi koje propisuju uslove za izdavanje novih i prodaju postojećih hartija od vrednosti javnom ponudom.
Postojeći Zakon objavljivanje prospekta vezuje isključivo za izdavanje novih hartija od vrednosti, ali ne propisuje obavezu da se putem ovog prospekta objedinjuju i nude na prodaju i već ranije izdate hartije od vrednosti istog izdavaoca, ukoliko su iste vrste i klase koje se nalaze u portfelju drugih lica. Na osnovu pomenutog, izdavalac je bio prinuđen da odvojeno nudi hartije od vrednosti iz nove emisije od ranije izdatih hartija. Spajanje ovih postupaka i objedinjavanje hartija od vrednosti u jedan paket koji bi se nudio putem istog prospekta, doveo bi do veće atraktivnosti ovih hartija, povećane zainteresovanosti investitora, kao i uspešnije prodaje hartija od vrednosti.
Pored toga, dopunama pomenutih odredbi je propisano da, iz razloga pune informisanosti investitora, prospektom za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom moraju biti obuhvaćene i već izdate hartije od vrednosti istog izdavaoca ukoliko su iste vrste i klase kao i hartije od vrednosti koje se izdaju na osnovu tog prospekta, iako se istovremeno ne nude na prodaju.
Takođe, Predlog zakona propisuje, da se prospektom mogu nuditi i samo postojeće hartije od vrednosti ponuđača.
Predlog zakona pruža mogućnost da se istraživanje tržišta u vezi sa budućom javnom ponudom hartija od vrednosti može vršiti bez pribavljenog rešenja o odobrenju prospekta koje donosi Komisija, u slučaju kada se takvo javno oglašavanje hartija od vrednosti obavlja u skladu sa odredbama ovog zakona koje regulišu preliminarno obaveštenje o javnoj ponudi hartija od vrednosti.
Istovremeno, prilikom kreiranja pomenutih odredbi uzeta je u obzir i savremena praksa razvijenih finansijskih tržišta.
– Adekvatnije definisanje metoda utvrđivanja cene akcija u novoj emisiji i uvođenje “book buildinga”
U sklopu postojećih zakonskih rešenja, odredbe koje propisuju sadržinu zahteva za odobrenje izdavanja hartija od vrednosti putem javne ponude, nameću, između ostalog, obavezu izdavaocu tih hartija, da u zahtevu navede tačnu cenu i broj hartija koje se nude na prodaju. Nedostatak ovog rešenja leži u činjenici da, u situaciji kada postoji veliko interesovanje investitora za određenom hartijom, izdavalac nije u mogućnosti da poveća cenu ili broj akcija u skladu sa većim zahtevima zainteresovanih investitora.
Analizirajući ove okolnosti i moguća rešenja, zakonodavac se odlučio da redefiniše odredbe koje regulišu preliminarni prospekt, tako što se naziv preliminarni prospekt menja u preliminarno obaveštenje o javnoj ponudi hartija od vrednosti, kao i da propiše odredbe koje će omogućiti da se na osnovu postignutog dogovora između potencijalnih investitora i izdavaoca, sačini preliminarno obaveštenje o javnoj ponudi hartija od vrednosti, koji može da sadrži podatke o procenjenoj ceni, bilo da je reč o rasponu cena (minimalna i maksimalna cena) ili fiksnoj ceni.
Ova izmena će omogućiti izdavaocu da pre sprovođenja postupka upisa i uplate hartija od vrednosti, izvrši analizu tržišta i zainteresovanih investitora u cilju formiranja optimalne cene svojih hartija u postupku javne ponude i tako obezbedi njihovu uspešniju prodaju.
– Usaglašavanje i preciznije regulisanje obaveze finansijskog izveštavanja učesnika na organizovanom tržištu
U okviru odredbi koje regulišu izveštavanje javnih društava i dostavljanje, odnosno objavljivanje finansijskih izveštaja, urađene su izmene koje imaju za cilj da ubrzaju i pojednostave postupak izveštavanja, kao i da smanje troškove izveštavanja učesnika na tržištu.
U odredbama koje se odnose na vremenske periode u kojima se dostavljaju odobren godišnji finansijski izveštaj, usvojen izveštaj o izvršenoj reviziji godišnjih finansijskih izveštaja, usvojen godišnji finansijski izveštaj, kao i
odobren polugodišnji finansijski izveštaj, urađene su izmene u cilju preciziranja na koja privredna društva se pomenuti izveštaji odnose, skraćenje roka za njihovo dostavljanje, kao i terminološko usaglašavanje istih sa zakonom koji reguliše tu oblast.
– Redefinisanje odredbi koje se odnose na “netting” u okviru poslovanja brokersko–dilerskih društava
Postojeće odredbe zakona koje se odnose na odbijanje prijema naloga za kupovinu i prodaju su propisivale brokersko–dilerskom društvu obavezu na osnovu koje je, između ostalog, ovo društvo bilo dužno da odbije prijem naloga za kupovinu kada utvrdi da na novčanom računu klijenta nema dovoljno sredstava za izmirenje njegovih obaveza koje bi nastale po osnovu izvršenja naloga za kupovinu hartija od vrednosti. S obzirom da je praksa pokazala da je na taj način bilo otežano uparivanje naloga, tzv. “netting” između kupaca i prodavaca, izmena je izvršena u smislu da se umesto termina “prijem naloga” koristi termin “izvršenje naloga”, kao i da se propišu odredbe koje treba da omoguće brokersko–dilerskim društvima brže i lakše realizovanje naloga klijenata, što će dovesti do povećanja broja transakcija i obima trgovanja.
– Preciznije i adekvatnije regulisanje mera u nadzoru koje sprovodi Komisija za hartije od vrednosti
Propisane odredbe Zakona koje regulišu mere u nadzoru su veoma široko postavljene i predstavljaju problem za Komisiju za hartije od vrednosti u postupku njihove primene. Takođe, postojećim odredbama nije jasno propisano u kojim slučajevima ova Komisija primenjuje, odnosno izriče određene mere.
Stoga je cilj izmena da se adekvatnije i preciznije, gradualno postavi lepeza mera koje je Komisija ovlašćena da preduzima, kao i jasno utvrdi raspon za izricanje novčanih kazni učesnicima na tržištu. Time se postiže veća pravna sigurnost na domaćem tržištu kapitala.
– Jasnije propisivanje odredbi koje regulišu obavezu otvorenih akcionarskih društava u vezi sa uključivanjem njihovih akcija na organizovano tržište
Postojeće odredbe Zakona koje su propisale obavezu otvorenim akcionarskim društvima da u zakonom propisanom roku moraju da uključe svoje akcije na organizovano tržište, imale su za cilj da, pre svega, zaštite male akcionare i pravo raspolaganja na akcijama koje su u njihovom vlasništvu.
Međutim, već početkom primene ovih odredbi, u praksi su se pojavili problemi koji su se odnosili na privredna društva kod kojih nije završen postupak privatizacije, a naročito kod onih sa pretežno društvenim, odnosno državnim kapitalom.
Izmene ovih odredbi bile su nužne i odnose se na propisivanje izuzetaka koji podrazumevaju da akcionarska društva sa većinskim kapitalom u društvenoj, ili javnoj svojini nad kojima se sprovodi postupak privatizacije po Zakonu o privatizaciji, dužna su da svoje akcije uključe na organizovano tržište po okončanju postupka privatizacije.
U čl. 1. i 2. brišu se odredbe članova 6. i 7. zakona radi otklanjanja nejasnoća u vezi sa tumačenjem pojmova primarne i sekundarne javne ponude i vrši se usaglašavanje sa direktivama EU iz ove oblasti.
U članu 3. menjaju se odredbe člana 8. stav 1. zakona u cilju adekvatnijeg definisanja pojma javna ponuda, tako da ona predstavlja javni poziv upućen neodređenom broju lica da izvrše upis i uplatu novih hartija od vrednosti, odnosno da izvrše upis i uplatu postojećih hartija od vrednosti.
U članu 4. menjaju se odredbe člana 9. stav 1. tako što se vrši redefinisanje pojma javno društvo u smislu da je to pravno lice koje je uspešno izvršilo javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom koji je odobrila Komisija, te se na taj način vrši i terminiloško usaglašavanja sa članom 8. zakona.
U članu 5. vrši se izmena člana 10. stav 5. radi dodatnog pojašnjenja odredbi koje regulišu organizovano tržište.
U članu 6. menjaju se odredbe člana 15. radi adekvatnijeg definisanja sadržine hartije od vrednosti, a u skladu sa aktima Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti i međunarodnim standardima.
U članu 7. menja se naziv odeljka V radi usaglašavanja sa odredbama čl. 8. i 9. Zakona, a takođe se dopunjuju odredbe člana 25. tako što se propisuje da prospektom za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom moraju biti obuhvaćene i već izdate hartije od vrednosti istog izdavaoca, ukoliko su iste vrste i klase kao i hartije od vrednosti koje se izdaju na osnovu tog prospekta, a nude se na prodaju istovremeno sa hartijama od vrednosti koje se izdaju na osnovu tog prospekta. Na taj način omogućava se spajanje tzv. IPO i SPO i povećava atraktivnost tih hartija za potencijalne investitore. Pored toga, dopuna odredbi ovog člana omogućava punu informisanost investitora u slučajevima kada izdavalac odluči da prospektom za izdavanje nudi na prodaju samo nove hartije od vrednosti, tako što u prospektu moraju biti obuhvaćene i već izdate hartije od vrednosti istog izdavaoca ukoliko su iste vrste i klase kao i hartije koje se izdaju na osnovu tog prospekta, iako se istovremeno ne nude na prodaju.
U čl. 8. i 9. menjaju se odredbe čl. 30. i 31. koje se odnose na naziv, namenu, sadržinu i objavljivanje preliminarnog prospekta na taj način što se umesto preliminarnog prospekta koristi naziv preliminarno obaveštenje, koje će svojom namenom i sadržinom omogućiti izdavaocu da putem preliminarnog obaveštenja o javnoj ponudi hartija od vrednosti ispita tržište i zainteresovanost investitora za njegove hartije od vrednosti, kako bi se bolje pripremio za postupak izdavanja i tako obezbedio uspešniju prodaju istih.
U članu 10. briše se reč: ”preliminarnog” u članu 33. Zakona, radi usaglašavanja sa čl. 8. i 9. Predloga zakona.
U članu 11. vrše se izmene člana 34. tako što se u naslovu i pomenutom članu brišu reči koje se odnose na preliminarni prospekt, iz razloga što se pomenute odredbe odnose samo na odložni prospekt.
U članu 12. vrši se dodatno preciziranje odredbi člana 43. tako što se dodaje novi stav 2. koji propisuje da kad izdavanje hartija od vrednosti vrši banka ili brokersko-dilersko društvo, upis hartija od vrednosti se može vršiti u toj banci, odnosno u tom brokersko-dilerskom društvu. Ove izmene omogućavaju pojednostavljenja i pojeftinjenja postupka upisa hartija od vrednosti kada izdavanje tih hartija vrši banka, odnosno brokersko-dilersko društvo.
U članu 13. vrše se izmene i dopune člana 50. u smislu da se preciznije objasne uslovi za uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište.
U članu 14. izvršena je pravnotehnička redakcija odredaba u članu 51. stav 1.
U članu 15. i 16. brišu se odredbe u članu 54. stav 1. tačka 5) i članu 55. stav 7. Zakona koje se odnose na izuzetke od odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti kada se to izdavanje vrši zaposlenima kod izdavaoca, radi usaglašavanja sa Zakonom o privrednim društvima.
U članu 17. menjaju se odredbe člana 57. stav 1. tako što se za izdavaoca hartija od vrednosti čije se izdavanje i ponuda vrše bez odobrenja prospekta, propisuje obaveza da je, pored zabrane trgovanja tim hartijama na organizovanom tržištu najmanje dvanaest meseci od dana izdavanja, izdavalac dužan da podatke o tim hartijama prikaže na način propisan aktom organizatora tržišta. Time se omogućava investitoru i organizatoru tržišta da imaju uvid u ukupan obim hartija od vrednosti kojima raspolaže izdavalac.
U članu 18. brišu se odredbe člana 59. stav 1. tač. 2) i 4) s obzirom da se ove odredbe odnose na materiju koju uređuje Zakon o privrednim društvima.
U članu 19. vrše se izmene u članu 62. stav 9. koje se odnose na izuzetke od obaveze trgovine na organizovanom tržištu, tako što se preciznije određuju ovi izuzeci u cilju omogućavanja efikasnijeg sprovođenja postupka privatizacije.
U članu 20. menjaju se odredbe člana 64. zakona tako što se, jasnije i preciznije propisuju uslovi i način izveštavanja javnih društava o bitnim događajima, odnosno kada nastupe okolnosti koje bi mogle bitnije uticati na poslovanje javnog društva i na cenu njegovih hartija od vrednosti.
U članu 21. menjaju se odredbe člana 65. na način kojim se terminološki razgraničavaju termini “odobren” i “usvojen” godišnji finansijski izveštaj, kao i da se adekvatnije propisuju rokovi za dostavljanje zakonom propisanih izveštaja Komisiji za hartije od vrednosti, organizatoru tržišta i brokersko–dilerskom društvu, a u skladu sa zakonom i direktivama iz ove oblasti.
U članu 22. menjaju se odredbe člana 66. zakona, tako što se novim odredbama javnim društvima jasnije propisuje način i rokovi za objavljivanje izvoda iz finansijskih izveštaja.
U članu 23. menja se naslov iznad člana 67. kao i odredbe člana 67. Zakona, u smislu terminološkog usaglašavanja sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, precizira se način objavljivanja izvoda iz godišnjeg izveštaja o poslovanju, kao i skraćenje rokova koji se odnose na objavljivanje izvoda iz šestomesečnog plana poslovanja akcionarskog društva čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu.
U članu 24. u okviru odredbi člana 86. koje se odnose na uslove za izbor, odnosno imenovanje članova uprave berze, posle stava 2. dodaje se stav 3. koji omogućava da članovi uprave berze mogu biti lica koja su članovi uprave brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke, a istovremeno su i akcionari berze.
U članu 25. menja se član 92. stav 2. tač. 4) i 5) tako što se pored ostalog detaljnije propisuje da se pravilima poslovanja berze uređuju opšti uslovi i način prijema hartija od vrednosti na organizovano tržište, forma i sadržina berzanskog prospekta koji sadrži podatke iz osnovnog dela prospekta, obaveza izdavaoca da inovira, izmeni i dopuni podatke u berzanskom prospektu odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastanka promene navedenih podataka, kao i razlozi i postupak za isključenje hartija od vrednosti sa listinga
Što se tiče odredbi u pravilima poslovanja koje se odnose na finansijske derivate, umesto uslova i načina izdavanja, povlačenja i brisanja finansijskih derivata, ova izmena propisuje da se pravilima poslovanja uređuju vrste i uslovi trgovine finansijskim derivatima.
U članu 26. u članu 100. zakona briše se stav 6. zato što nema potrebe da u praksi Komisija propisuje uslove i način obrazovanja arbitraže u slučajevima eventualnih sporova između berze i učesnika na berzi, pošto se ovi slučajevi mogu efikasno rešiti na osnovu adekvatnih odredaba iz ugovora koji berza zaključuje sa svojim članovima.
U članu 27. vrši se dopuna člana 110. tako što se preciziraju mere koje može preduzeti Komisija ako u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju berze. Ove mere podrazumevaju mogućnost da Komisija može, pored ostalog, rešenjem uslovno oduzeti berzi dozvolu za rad.
U članu 28. preciziraju se odredbe člana 111. stav 1. sa ciljem da se adekvatnije propišu uslovi pod kojima Komisija oduzima berzi dozvolu za rad.
U članu 29. izvršena je pravnotehnička redakcija odredaba člana 115. zakona.
U članu 30. vrši se pravnotehnička redakcija odredaba člana 124. stav 2. zakona.
U članu 31. dopunjuju se odredbe člana 128. koje se odnose na poslove koje obavlja broker, investicioni savetnik i portfolio menadžer, tako što se preciziraju postojeće odredbe koje regulišu uslove i postupak zabrane obavljanja ovih poslova, kao i oduzimanja dozvole za rad tim licima od strane Komisije.
U članu 32. menjaju se odredbe člana 165. koje propisuju obavezu brokersko–dilerskog društva da je, između ostalog, bilo dužno da odbije prijem naloga za kupovinu kada utvrdi da na novčanom računu klijenta nema dovoljno sredstava za izmirenje njegovih obaveza koje bi nastale po osnovu izvršenja naloga za kupovinu hartija od vrednosti. Izmena je izvršena u pravcu adekvatnijeg propisivanja odredbi koje se odnose na prijem naloga, tako da se ove odredbe odnose na izvršenje naloga. Pored toga, ove odredbe treba da omoguće brokersko–dilerskim društvima da sprovode tzv. “netting” između kupaca i prodavaca, što omogućava brže i lakše realizovanje naloga klijenata, povećanje broja transakcija i obima trgovanja.
U čl. 33. i 34. dopunjuju se odredbe čl. 173. i 174. tako što se preciziraju mere koje Komisija donosi u postupku nadzora nad poslovanjem brokersko– dilerskog društva. Razrađivanjem ovih mera omogućava se Komisiji da brže i efikasnije reaguje i preduzima odgovarajuće mere u cilju otklanjanja poremećaja na tržištu.
U članu 35. vrši se dopuna člana 192. u smislu da se obuhvate svi slučajevi u kojima Centralni registar vrši upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti, tako što se pored naloga za upis zakonitog imaoca, odnosno lica koje on ovlasti ili zakonskog zastupnika, dodaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke.
U članu 36. briše se u članu 195. tačka 9) zato što su odredbe koje regulišu status i pravnu formu Centralnog registra definisane u samom Zakonu.
U članu 37. dopunjuju se odredbe člana 217. koje se odnose na shodnu primenu, tako što se pored propisanih, na Centralni registar shodno primenjuju i odredbe o upravi, uslovima za izbor, odnosno imenovanja članova uprave i rešenju o davanju i povlačenju saglasnosti članova uprave.
U članu 38. dopunjuju se odredbe člana 222. stav 2. tako da se propisuje da, u okviru opštih nadzornih mera, Komisija za hartije od vrednosti može naložiti izmenu ili dopunu opštih akata, odnosno donošenje novih opštih akata, u slučajevima kada utvrdi da je to potrebno radi usaglašavanja sa zakonom i podzakonskim aktom i radi zaštite učesnika na finansijskom tržištu. Takođe je izvršena dopuna u stavu 5. istog člana, u smislu preciziranja raspona novčanih kazni koje Komisija rešenjem može izreći.
U članu 39. menjaju se odredbe člana 248. stav 1. tako što se reči “preliminarnom prospektu” zamenjuju rečima “preliminarnom obaveštenju” i time se vrši terminološko usklađivanje sa odgovarajućim odredbama u Predlogu zakona.
U članu 40. dodaje se novi član 248a kojim se propisuje novo krivično delo zabrane manipulacije na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, kao i odgovarajuće sankcije, a s obzirom na potrebu jasnog i adekvatnog sankcionisanja takvih postupaka na tržištu.
U članu 41. menjaju se odredbe člana 249. koje se odnose na preliminarni prospekt, tako što se vrši terminološko usaglašavanje sa odredbama Predloga zakona.
U članu 42. izvršena je dopuna člana 262. koja ima za cilj da na adekvatan način propiše izuzetke od obaveze uključivanja na organizovano tržište izdavaoca akcija iz stava 2, tako što se propisuje izuzetak koji podrazumeva da su akcionarska društva sa kapitalom u društvenoj ili javnoj svojini, nad kojima se sprovodi postupak privatizacije po zakonu o privatizaciji, dužna da svoje akcije uključe na organizovano tržište po okončanju postupka privatizacije.
U članu 43. se propisuje da su Komisija, Centralni registar, organizator tržišta i ovlašćeni učesnici na organizovanom tržištu dužni da svoje podzakonske, odnosno opšte akte i poslovanje usklade sa ovim zakonom najkasnije u roku od tri meseci od dana njegovog stupanja na snagu, a do donošenja tih akata na odgovarajući način primenjivaće se akti doneti na osnovu Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (“Službeni glasnik RS”, broj 47/06).
U članu 44. propisuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvojiti sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizlaze iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnijeg uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu. Ovim zakonom, a u skladu sa Direktivama EU, ova oblast se postavlja u stabilnije, preciznije i konzistentnije regulatorne okvire. Predlog zakona će uvođenjem novih instituta i preciznijim definisanjem obaveza svih učesnika na finansijskom tržištu, kako u pogledu izdavanja i prometa hartija od vrednosti, izveštavanja, tako i nadzora nad istim, omogućiti rešavanje problema koji su se u međuvremenu javili u praksi. Ovim izmenama obezbediće se pre svega sigurniji, transparentniji i efikasniji uslovi za sve učesnike na finansijskom tržištu.
Pored toga, na adekvatniji način će se izvršiti usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o privatizaciji, a posebno u delu koji se odnosi na uslove za izdavanje novih i prodaju postojećih hartija od vrednosti, stvaranje uslova za sprovođenje postupka inicijalne javne ponude za javna preduzeća u postupku njihove vlasničke transformacije, ubrzavanje aktuelnog procesa privatizacije, kao i preciznije regulisanje obaveze uključivanja na organizovano tržište, a koje se odnose na izdavaoce koji se nalaze u postupku privatizacije.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU U
Z A K O N U
O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
Primarna i sekundarna ponuda hartija od vrednosti
Član 6.
Primarna ponuda hartija od vrednosti je prva ponuda za prodaju hartija od vrednosti koju vrši izdavalac tih hartija.
Svaka druga ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti je sekundarna ponuda hartija od vrednosti.
Primarna i sekundarna javna ponuda
Član 7.
Primarna javna ponuda hartija od vrednosti je izdavanje hartija od vrednosti na osnovu javne ponude koju vrši izdavalac.
Sekundarna javna ponuda hartija od vrednosti je svaka druga javna ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu koju vrši njen imalac.
Svaka ponuda koja nije učinjena u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana smatra se ponudom bez javnog poziva.
Javna ponuda hartija od vrednosti
Član 8.
Javna ponuda hartija od vrednosti je javni poziv upućen neodređenom broju nepoznatih lica da izvrše upis i uplatu hartija od vrednosti u postupku primarne javne ponude ili da kupe hartije od vrednosti. u sekundarnoj javnoj ponudi.
JAVNA PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI JE JAVNI POZIV UPUĆEN NEODREĐENOM BROJU LICA DA IZVRŠE UPIS I UPLATU NOVIH HARTIJA OD VREDNOSTI, ODNOSNO DA IZVRŠE UPIS I UPLATU POSTOJEĆIH HARTIJA OD VREDNOSTI.
Javna ponuda hartija od vrednosti može se sprovesti samo u skladu sa odredbama ovog zakona.
Javno društvo
Član 9.
Javno društvo, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje je kao izdavalac hartija od vrednosti uspešno izvršilo najmanje jednu primarnu javnu ponudu tih hartija od vrednosti i koje je dobilo dozvolu Komisije za izdavanje, odnosno uključenje tih hartija na organizovano tržište.
JAVNO DRUŠTVO, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE PRAVNO LICE KOJE JE USPEŠNO IZVRŠILO JAVNU PONUDU HARTIJA OD VREDNOSTI U SKLADU SA PROSPEKTOM KOJI JE ODOBRILA KOMISIJA.
Javno društvo ima obavezu finansijskog izveštavanja, izveštavanja o svom pravnom statusu i poslovanju, kao i o svim činjenicama koje mogu bitnije uticati na cenu hartija od vrednosti, i to na način propisan ovim zakonom.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, obaveza izveštavanja se ne odnosi na Republiku i Narodnu banku Srbije kada su oni izdavaoci hartija od vrednosti.
Komisija vodi registar javnih društava iz stava 1. ovog člana.
Organizovano tržište
Član 10.
Organizovano tržište je tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, a koje organizuje organizator tržišta i nad kojim nadzor vrši Komisija.
Organizovano tržište obuhvata berzansko tržište i vanberzansko tržište.
Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza.
Vanberzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organizator vanberzanskog tržišta.
Hartijama od vrednosti može da se trguje na organizovanom tržištu samo ukoliko je izdavalac, u skladu sa odredbama ovog zakona, od Komisije dobio odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti, odnosno za uključenje hartija od vrednosti na organizovano tržište.
HARTIJAMA OD VREDNOSTI MOŽE DA SE TRGUJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU SAMO UKOLIKO JE UPIS I UPLATA NAVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI VRŠENA NA OSNOVU PROSPEKTA KOJI JE ODOBREN OD KOMISIJE, U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ODNOSNO AKO JE IZDAVALAC DOBIO OD KOMISIJE ODOBRENJE ZA UKLJUČENJE HARTIJA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANO TRŽIŠTE, KADA SU TE HARTIJE OD VREDNOSTI IZDATE BEZ ODOBRENJA PROSPEKTA ZA JAVNU PONUDU HARTIJA OD VREDNOSTI.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, bez odobrenja Komisije, na organizovanom tržištu se može trgovati hartijama od vrednosti koje izdaju Republika i Narodna banka Srbije.
Član 15.
Hartije od vrednosti naročito sadrže:
1) oznaku vrste hartije od vrednosti;
2) oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste;
3) naziv, sedište i matični broj izdavaoca hartija od vrednosti;
4) naziv, sedište i matični broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti;
5) nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti;
6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izdaju bez nominalne vrednosti;
7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i način njihovog ostvarenja;
8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar.
Posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti i jednoobraznu identifikaciju hartija od vrednosti utvrđuje Centralni registar.
HARTIJE OD VREDNOSTI SADRŽE:
1) OZNAKU VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI I POJEDINAČNA PRAVA IZ TIH HARTIJA OD VREDNOSTI – CFI KOD;
2) JEDINSTVENI IDENTIFIKACIONI BROJ HARTIJA OD VREDNOSTI – ISIN BROJ;
3) OZNAKU KLASE, ODNOSNO SERIJE HARTIJE OD VREDNOSTI AKO JE IZDAVALAC IZDAO VIŠE KLASA, ODNOSNO SERIJA HARTIJA OD VREDNOSTI ISTE VRSTE;
4) NAZIV, SEDIŠTE I MATIČNI BROJ IZDAVAOCA HARTIJA OD VREDNOSTI;
5) NAZIV, SEDIŠTE I MATIČNI BROJ PRAVNOG LICA, ODNOSNO IME, PREZIME, ADRESU I JEDINSTVENI MATIČNI BROJ FIZIČKOG LICA NA ČIJE IME GLASI HARTIJA OD VREDNOSTI;
6) NOMINALNU VREDNOST HARTIJA OD VREDNOSTI, ODNOSNO KNJIGOVODSTVENU VREDNOST AKO SE AKCIJE IZDAJU BEZ NOMINALNE VREDNOSTI;
7) DATUM IZDAVANJA, ODNOSNO UPISA HARTIJE OD VREDNOSTI U CENTRALNI REGISTAR.
OZNAKU VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI I POJEDINAČNA PRAVA IZ TIH HARTIJA OD VREDNOSTI I JEDINSTVENI IDENTIFIKACIONI BROJ HARTIJA OD VREDNOSTI UTVRĐUJE CENTRALNI REGISTAR.
V. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM
V. IZDAVANJE NOVIH I PRODAJA POSTOJEĆIH HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM
Uslovi za izdavanjehartija od vrednosti javnom ponudom
Član 25.
Hartije od vrednosti se izdaju javnom ponudom, uz objavljivanje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti i upućivanje javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrednosti, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Lice koje namerava da izda hartije od vrednosti dužno je da o tome pripremi prospekt za izdavanje hartija od vrednosti i da Komisiji podnese:
1) zahtev za davanje odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti;
2) odluku izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti i njihovom uključivanju na tačno određeno vanberzansko tržište;
3) primerak prospekta za izdavanje hartija od vrednosti;
4) primerak skraćenog prospekta za izdavanje hartija od vrednosti (u daljem tekstu: skraćeni prospekt);
5) javni poziv za upis i uplatu hartija od vrednosti;
6) osnivački akt izdavaoca;
7) rešenje o upisu u registar privrednih subjekata;
8) finansijske izveštaje, koji se izrađuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;
9) izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja, koji se izrađuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;
10) potvrdu banke o stanju na računu izdavaoca u poslednjih 60 dana pre podnošenja zahteva;
11) saglasnost nadležnog organa, ako je ovim ili drugim zakonom određeno da je izdavanje hartija od vrednosti dozvoljeno samo uz prethodnu saglasnost tog organa.
PROSPEKTOM ZA IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM MORAJU BITI OBUHVAĆENE I VEĆ IZDATE HARTIJE OD VREDNOSTI ISTOG IZDAVAOCA, UKOLIKO SU ISTE VRSTE I KLASE KAO I HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE SE IZDAJU NA OSNOVU TOG PROSPEKTA, A NUDE SE NA PRODAJU ISTOVREMENO SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI KOJE SE IZDAJU NA OSNOVU TOG PROSPEKTA;
IZ RAZLOGA PUNE INFORMISANOSTI INVESTITORA PROSPEKTOM ZA IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM MORAJU BITI OBUHVAĆENE I VEĆ IZDATE HARTIJE OD VREDNOSTI ISTOG IZDAVAOCA, UKOLIKO SU ISTE VRSTE I KLASE KAO I HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE SE IZDAJU NA OSNOVU TOG PROSPEKTA, IAKO SE ISTOVREMENO NE NUDE NA PRODAJU.
PROSPEKTOM SE MOGU NUDITI I SAMO POSTOJEĆE HARTIJE OD VREDNOSTI PONUĐAČA.
Kada se izdavanje akcija vrši u postupku osnivanja otvorenog akcionarskog društva, osnivači tog društva dužni su da o tome pripreme prospekt za izdavanje hartija od vrednosti i da Komisiji podnesu dokumente iz stava 2. tač. od 1) do 6) ovog člana.
Kada izdavanje hartija od vrednosti vrši pokrovitelj emisije na osnovu ugovora sa izdavaocem o otkupu emisije, za pripremu prospekta za izdavanje hartija od vrednosti odgovoran je izdavalac.
Javna ponuda hartija od vrednosti može se vršiti samo po prethodno pribavljenom rešenju o odobrenju prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, koje donosi Komisija, OSIM U SLUČAJU KADA SE JAVNA PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI OBAVLJA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA KOJE REGULIŠU PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE O JAVNOJ PONUDI HARTIJA OD VREDNOSTI.
Ništavo je svako sticanje hartija od vrednosti izdavanjem na osnovu ponude putem oglasa, reklame, pisma, telefonskog poziva ili drugom radnjom kojom se kupovina hartija od vrednosti određenog društva čini dostupnom većem broju unapred neodređenih lica, a koja nije učinjena u skladu sa ovim zakonom.
Registar rešenja o odobrenju prospekta za izdavanje hartija od vrednosti vodi Komisija.
Preliminarni prospekt za izdavanje hartija od vrednosti
Član 30.
Izdavalac može Komisiji podneti i zahtev za davanje odobrenja preliminarnog prospekta za izdavanje hartija od vrednosti (u daljem tekstu: preliminarni prospekt).
Preliminarni prospekt mora sadržati sve podatke koji će biti objavljeni u prospektu, izuzev podataka o ceni hartija od vrednosti, visini kamatne stope i pokroviteljima emisije.
Komisija propisuje uslove za objavljivanje preliminarnog prospekta.
Na sadržinu zahteva za davanje odobrenja preliminarnog prospekta, odgovornost za istinitost podataka, rešenje o odobrenju tog prospekta i rok za njegovo donošenje, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prospektu za izdavanje hartija od vrednosti.
PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE O JAVNOJ PONUDI HARTIJA OD VREDNOSTI
Član 30.
IZDAVALAC MOŽE KOMISIJI PODNETI I PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE O JAVNOJ PONUDI HARTIJA OD VREDNOSTI (U DALJEM TEKSTU: PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE).
PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE MORA SADRŽATI SVE PODATKE KOJI ĆE BITI OBJAVLJENI U PROSPEKTU, S TIM ŠTO MOŽE DA SADRŽI PODATKE O CENI, I TO O RASPONU CENE (MINIMALNA I MAKSIMALNA CENA) ILI FIKSNOJ CENI, A UKOLIKO JE MOGUĆE, I PODATKE O VISINI KAMATNE STOPE I POKROVITELJIMA EMISIJE.
NA NASLOVNOJ STRANI PRELIMINARNOG OBAVEŠTENJA MORA BITI JASNO NAZNAČENO DA INFORMACIJE SADRŽANE U OVOM OBAVEŠTENJU NISU POTPUNE I DA MOGU BITI IZMENJENE I DA SE HARTIJE OD VREDNOSTI NE MOGU PRODATI NITI DA SE MOŽE POTVRDITI PRIJEM UPISA ZA KUPOVINU HARTIJA OD VREDNOSTI NA OSNOVU TOG OBAVEŠTENJA.
NIŠTAVIM ĆE SE SMATRATI SVAKO PRIMANJE NOVČANE UPLATE, IZDAVANJE POTVRDE O UPISU I UPLATI HARTIJA OD VREDNOSTI, IZDAVANJE I REGISTRACIJA HARTIJA OD VREDNOSTI NA IME INVESTITORA, KAO I PLAĆANJE PROVIZIJE I NAKNADA U VEZI SA PRODAJOM HARTIJA OD VREDNOSTI, UKOLIKO NIJE UČINJENO POSLE DONOŠENJA REŠENJA O ODOBRENJU PROSPEKTA.
Objavljivanje preliminarnog prospekta
Član 31.
Dozvoljeno je javno objavljivati preliminarni prospekt od dana donošenja rešenja o odobrenju preliminarnog prospekta do dana donošenja rešenja o odobrenju prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, ali nije dozvoljeno vršiti upis ni uplatu hartija od vrednosti na koje se odnosi taj prospekt.
Preliminarni prospekt se može javno objavljivati najduže šest meseci od dana donošenja rešenja o njegovom odobrenju.
Izdavalac i brokersko-dilersko društvo koje ovlasti izdavalac dužni su da svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, uruče primerak preliminarnog prospekta i da vode evidenciju o tim licima.
OBJAVLJIVANJE PRELIMINARNOG OBAVEŠTENJA
Član 31.
PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE SE PODNOSI KOMISIJI NA UVID, A NJEGOVO JAVNO OBJAVLJIVANJE JE DOZVOLJENO NAJDUŽE ŠEST MESECI OD DANA NJEGOVOG PODNOŠENJA NA UVID KOMISIJI DO DANA PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA ODOBRENJE PROSPEKTA ZA IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI, ALI NIJE DOZVOLJENO VRŠITI UPIS NI UPLATU HARTIJA OD VREDNOSTI NA KOJE SE ODNOSI TO OBAVEŠTENJE.
PODACI SADRŽANI U PRELIMINARNOM OBAVEŠTENJU MORAJU ODGOVARATI PODACIMA KOJI ĆE BITI SADRŽANI U PROSPEKTU.
SVAKA IZMENA PODATAKA IZ PRELIMINARNOG OBAVEŠTENJA DOSTAVLJA SE KOMISIJI NA UVID I MORA SE JAVNO OBJAVITI NA ISTI NAČIN KAO I PRELIMINARNO OBAVEŠTENJE.
IZDAVALAC I BROKERSKO-DILERSKO DRUŠTVO KOJE OVLASTI IZDAVALAC DUŽNI SU DA SVAKOM ZAINTERESOVANOM LICU, NA NJEGOV ZAHTEV, URUČE PRIMERAK PRELIMINARNOG OBAVEŠTENJA, KAO I NJEGOVU IZMENU I DA VODE EVIDENCIJU O TIM LICIMA.
Dopuna prospekta
Član 33.
Ako od dana podnošenja zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, preliminarnog ili odložnog prospekta do dana isteka roka za upis i uplatu hartija od vrednosti nastupe okolnosti koje mogu uticati na procenu vrednosti hartija od vrednosti koje će se izdavati, izdavalac je dužan da, narednog dana od dana nastupanja tih okolnosti, Komisiji dostavi zahtev za odobrenje dopune prospekta.
Dopuna prospekta je sastavni deo prospekta i njome se ne mogu menjati podaci u prospektu na koje nove okolnosti nemaju uticaja, ali se mogu dodavati novi podaci ako su značajni za javnu ponudu hartija od vrednosti.
Na sadržinu zahteva za davanje odobrenja dopune prospekta, odgovornost za istinitost podataka, rešenje o odobrenju tog prospekta i rok za njegovo donošenje shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prospektu za izdavanje hartija od vrednosti.
Posebno pravilo za preliminarni iodložni prospekt
Član 34.
Posle odobrenja preliminarnog, odnosno odložnog prospekta, izdavalac je dužan da Komisiji dostavi dopunu prospekta u kojoj su sadržani podaci koji nisu bili objavljeni u preliminarnom, odnosno odložnom prospektu – sa zahtevom za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti.
Primerak dopune iz stava 1. ovog člana dostavlja se i svim licima koja se nalaze u evidenciji izdavaoca, odnosno brokersko-dilerskog društva iz člana 31. stav 3. ovog zakona.
Mesto upisa i uplate hartija od vrednosti i rok za upis i uplatu
Član 43.
Upis hartija od vrednosti vrši se u brokersko-dilerskom društvu ili banci – članovima Centralnog registra, na osnovu pismenog ugovora koji zaključuju to brokersko-dilersko društvo, odnosno ta banka i izdavalac.
KAD IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI VRŠI BANKA ILI BROKERSKO-DILERSKO DRUŠTVO, UPIS HARTIJA OD VREDNOSTI SE MOŽE VRŠITI U TOJ BANCI, ODNOSNO U TOM BROKERSKO-DILERSKOM DRUŠTVU.
Uplata hartija od vrednosti vrši se u banci – članu Centralnog registra, na osnovu pismenog ugovora koji zaključuju ta banka i izdavalac.
Kad izdavanje hartija od vrednosti vrši banka, uplata tih hartija od vrednosti se vrši u drugoj banci – članu Centralnog registra, na osnovu pismenog ugovora koji zaključuju ta druga banka i izdavalac.
Uplata hartija od vrednosti vrši se u novcu.
Izuzetno od stava 4. 5. ovog člana, kad se izdavanje hartija od vrednosti vrši bez odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti u skladu sa članom 54. ovog zakona, uplata akcija i hartija od vrednosti zamenljivih za akcije može se vršiti u novcu, u hartijama od vrednosti, u stvarima i drugim pravima.
Uslovi za uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište
Član 50.
Hartije od vrednosti se uključuju na organizovano tržište ako su izdate javnom ponudom, odnosno ako je izdavalac dobio od Komisije rešenje o uključenju tih hartija na organizovano tržište.
HARTIJE OD VREDNOSTI SE UKLJUČUJU NA ORGANIZOVANO TRŽIŠTE AKO JE:
– IZDAVALAC OD KOMISIJE DOBIO ODOBRENJE ZA IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI
– IZDAVALAC DOBIO OD KOMISIJE REŠENJE O UKLJUČENJU TIH HARTIJA NA ORGANIZOVANO TRŽIŠTE KADA SU IZDATE BEZ ODOBRENJA PROSPEKTA ZA IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI.
Berza može svojim aktima propisati dodatne uslove za prijem na listing berze, na koje Komisija daje saglasnost.
Trgovina hartijama od vrednosti
Član 51.
Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosnoTrgovina hartijama od vrednosti obavlja se na organizovanom tržištu, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Na organizovanom tržištu mogu trgovati samo njegovi članovi brokersko – dilerska društva i ovlašćene banke, a druga lica – jedino posredstvom članova organizovanog tržišta.
Vlasničkim hartijama od vrednosti kojima se trguje na jednom organizovanom tržištu u Republici ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu u Republici.
Sticanje i otuđenje sopstvenih akcija vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Izuzeci prema vrsti investitora
Član 54.
Bez odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti može se vršiti izdavanje i ponuda hartija od vrednosti unapred poznatim kupcima, i to:
1) Republici Srbiji;
2) Narodnoj banci Srbije;
3) profesionalnim investitorima;
4) svim postojećim akcionarima u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
5) zaposlenima kod izdavaoca, kad se akcije izdaju jedino radi dodele tim licima u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Izdavanje i ponuda hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana vrši se bez javne ponude i druge vrste javnog oglašavanja.
Postupak izdavanja
Član 55.
Izdavalac hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona dužan je da, pre otpočinjanja upisa i uplate hartija od vrednosti, podnese zahtev za odobrenje izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu i Komisiji za hartije od vrednosti dostavi:
1) obaveštenje o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu;
2) odluku o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu;
3) drugu potrebnu dokumentaciju.
Sadržinu obaveštenja o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu, odluke o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu, kao i drugu potrebnu dokumentaciju propisuje Komisija.
Komisija donosi rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu kad utvrdi da obaveštenje o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu sadrži sve podatke utvrđene u skladu sa ovim zakonom, da je priložena propisana dokumentacija i da su podaci u tom obaveštenju u skladu sa odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu i dostavljenom dokumentacijom.
Izdavalac hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona dužan je da uz ponudu koju upućuje licima iz člana 54. ovog zakona dostavi obaveštenje o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu, čije je izdavanje rešenjem odobrila Komisija.
Registar rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu vodi Komisija.
Izdavalac hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona dužan je da pre upisa i uplate tih hartija od vrednosti zaključi sa licem iz stava 1. tog člana ugovor kojim se uređuju međusobni odnosi izdavaoca i tog lica povodom izdavanja tih hartija.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, izdavalac nije dužan da zaključi ugovor iz tog stava kad se izdavanje akcija vrši akcionarima ili zaposlenima kod izdavaoca jedino radi dodele tim licima.
Izdavalac hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona dužan je da, u roku od sedam dana od dana isteka roka za upis i uplatu tih hartija, Komisiji podnese zahtev za dobijanje rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti i dostavi:
1) ugovor iz stava 6. ovog člana;
2) dokaz o broju upisanih i uplaćenih hartija od vrednosti.
Komisija donosi rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona ako su upis i uplata hartija od vrednosti izvršeni u skladu sa odlukom o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude i ugovorom iz stava 6. ovog člana.
Ograničenje prometa i uključivanje na organizovano tržište
Član 57.
Hartije od vrednosti izdate u skladu sa članom 54. ovog zakona ne mogu biti predmet sekundarne javne ponude na organizovanom tržištu najmanje dvanaest meseci od dana njihovog izdavanja.
HARTIJE OD VREDNOSTI IZDATE U SKLADU SA ČLANOM 54. OVOG ZAKONA NE MOGU BITI PREDMET TRGOVINE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU NAJMANJE DVANAEST MESECI OD DANA NJIHOVOG IZDAVANJA, S TIM ŠTO JE IZDAVALAC DUŽAN DA PODATKE O TIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI, AKO SU ISTE VRSTE I KLASE KAO I HARTIJE OD VREDNOSTI IZDAVAOCA KOJE SU VEĆ UKLJUČENE NA ORGANIZOVANO TRŽIŠTE, PRIKAŽE NA NAČIN PROPISAN AKTOM ORGANIZATORA TRŽIŠTA.
Zakoniti imalac hartija od vrednosti izdatih bez javne ponude koje je stekao od izdavaoca, nakon isteka dvanaest meseci od dana izdavanja tih hartija može ih otuđiti javnom ponudom pod uslovom da izdavalac dobije odobrenje Komisije za uključivanje tih hartija od vrednosti na organizovano tržište.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, hartijama od vrednosti izdatim u skladu sa članom 54. ovog zakona može se trgovati na organizovanom tržištu i pre isteka roka iz tog stava ako izdavalac dobije odobrenje za uključivanje tih hartija od vrednosti na organizovano tržište.
Profesionalni investitor koji je stekao hartije od vrednosti u skladu sa članom 54. ovog zakona može ih otuđivati bez javne ponude i to Republici Srbiji, Narodnoj banci Srbije ili profesionalnim investitorima.
Zahtev za davanje odobrenja iz stava 2. ovog člana izdavalac podnosi Komisiji i uz zahtev dostavlja prospekt za izdavanje hartija od vrednosti – osnovni prospekt i drugu dokumentaciju iz člana 25. stav 2. ovog zakona, bez poziva za upis i uplatu akcija.
Rešenje o davanju odobrenja iz stava 2. ovog člana donosi Komisija kad utvrdi da je priložena propisana dokumentacija.
Na rok za donošenje rešenja o odobrenju uključivanja hartija od vrednosti na organizovano tržište shodno se primenjuju odredbe člana 44. ovog zakona.
Postupak uključivanja hartija od vrednosti izdatih u skladu sa članom 54. ovog zakona na organizovano tržište vrši se shodno odredbama člana 49. ovog zakona.
Ništavi su ugovori zaključeni protivno odredbama ovog člana.
Izuzeci prema razlogu za izdavanje hartija od vrednosti
Član 59.
Odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti nije obavezno kada se vrši izdavanje:
1) akcija radi pretvaranja rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) varanta za kupovinu akcija ili obveznica;
3) običnih akcija prilikom zamene zamenljivih obveznica, varanta ili preferencijalnih akcija istog izdavaoca;
4) akcija radi pretvaranja duga akcionarskog društva u osnovni kapital u skladu sa posebnim zakonom;
5) akcija radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti;
6) hartija od vrednosti radi zamene postojećih hartija od vrednosti prilikom statusnih promena društva koje se vrše u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Izuzeci od obaveze trgovine na organizovanom tržištu
Član 62.
Dužničkim hartijama od vrednosti može se trgovati van organizovanog tržišta ako se ponuda za kupovinu, odnosno prodaju vrši bez javnog oglašavanja i ako:
1) kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti vrši Republika;
2) kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti vrši Narodna banka Srbije;
3) su ugovorne strane profesionalni investitori.
Akcijama i drugim hartijama od vrednosti može se trgovati van organizovanog tržišta u postupku ponude za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Akcijama i drugim hartijama od vrednosti može se trgovati van organizovanog tržišta u postupku prinudne prodaje i kupovine u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Van organizovanog tržišta vrši se prenos hartija od vrednosti, odnosno prava iz hartija od vrednosti:
1) radi ispunjenja obaveza u postupku reorganizacije privrednog društva ili radi ostvarivanja posebnih prava nesaglasnih akcionara i članova, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva;
2) radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke kojom se okončava ostavinski, stečajni ili likvidacioni postupak, odnosno radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke kojom se okončava drugi sudski postupak;
3) radi zamene za akcije i druge hartije od vrednosti zamenljive za te akcije, kad se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje, u postupku ponude za preuzimanje plaćanje za te akcije i hartije od vrednosti vrši u hartijama od vrednosti drugih izdavalaca.
Prodavac, odnosno Centralni registar je dužan da odmah nakon izvršenog saldiranja, o trgovini dužničkim hartijama od vrednosti van organizovanog tržišta obavesti organizatora tržišta na kome se trguje ovim hartijama.
Način dostavljanja obaveštenja iz stava 5. ovog člana i njegov sadržaj utvrđuje Komisija.
Ako aktom Vlade nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona o trgovini hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu ne primenjuju se:
1) na prenos svojine bez naknade na akcijama koje su izdale banke, sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba („Službeni list SRJ“, br. 36/02 i 7/03);
2) na trgovinu akcijama koje su izdale banke kad je zakoniti imalac tih akcija Republika po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba („Službeni list SRJ“, br. 36/02 i 7/03) i Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, broj 36/02);
3) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika;
4) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je u skladu sa zakonom zakoniti imalac tih akcija Agencija za osiguranje depozita;
5) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu;
6) na trgovinu akcijama koje su izdala društva za osiguranje, kada zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlaste Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;
7) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad se ta trgovina vrši u postupku unovčenja imovine banaka u stečaju, odnosno likvidaciji u kojima funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita;
8) na trgovinu akcijama Centralnog registra, berzi i drugih lica u finansijskom sektoru, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje i organizacija banaka, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika;
9) na trgovinu akcijama Centralnog registra, berzi i drugih lica u finansijskom sektoru, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje i organizacija banaka, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu.
Vlada bliže propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti iz stava 7. ovog člana.
Van organizovanog tržišta vlasničkim hartijama od vrednosti određenog izdavaoca može se trgovati i putem javnog tendera, i to:
1) akcijama koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom, kao i akcije pojedinačnih akcionara koje se nude na prodaju istovremeno sa akcijama Akcijskog fonda u skladu sa Zakonom o Akcijskom fondu (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01 i 45/05);
2) akcijama čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) akcijama čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj;
4) akcijama čiji je zakoniti imalac Republika.
Vlada bliže propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti iz stava 9. ovog člana.
VAN ORGANIZOVANOG TRŽIŠTA VLASNIČKIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI ODREĐENOG IZDAVAOCA MOŽE SE TRGOVATI PUTEM JAVNE AUKCIJE I PUTEM JAVNOG TENDERA, I TO:
1) AKCIJAMA KOJE SU PRENETE AKCIJSKOM FONDU U SKLADU SA ZAKONOM, KAO I AKCIJE POJEDINAČNIH AKCIONARA KOJE SE NUDE NA PRODAJU ISTOVREMENO SA AKCIJAMA AKCIJSKOG FONDA U SKLADU SA ZAKONOM O AKCIJSKOM FONDU (“SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 38/01 I 45/05);
2) AKCIJAMA ČIJI JE ZAKONITI IMALAC REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ZAPOSLENIH;
3) AKCIJAMA ČIJI JE ZAKONITI IMALAC REPUBLIČKI FOND ZA RAZVOJ;
4) AKCIJAMA KOJE SU U JAVNOJ SVOJINI;
5) AKCIJAMA KOJE MATIČNO DRUŠTVO KOJE POSLUJE VEĆINSKIM KAPITALOM U DRUŠTVENOJ, ODNOSNO JAVNOJ SVOJINI IMA U PODREĐENOM (ZAVISNOM) DRUŠTVU.
Vlada bliže propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti iz stava 9. ovog člana.
Izveštavanje o bitnim događajima
Član 64.
Kada nastupe okolnosti koje bi mogle bitnije uticati na poslovanje javnog društva i na cenu njegovih hartija od vrednosti, a nije reč o opštepoznatim okolnostima, javno društvo je dužno da odmah izda javno saopštenje o takvim okolnostima (izveštaj o bitnim događajima) u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.
Primerak izveštaja iz stava 1. ovog člana javno društvo je dužno da istovremeno dostavi Komisiji i organizatoru tržišta na kome se trguje hartijama od vrednosti tog javnog društva.
Komisija propisuje način izdavanja izveštaja iz stava 1. ovog člana.
Javno društvo nema obavezu da izda izveštaj iz stava 1. ovog člana ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, javno društvo je dužno da podnese zahtev Komisiji za donošenje rešenja o prestanku obaveze izveštavanja o bitnim događajima.
KADA NASTUPE OKOLNOSTI KOJE BI MOGLE BITNIJE UTICATI NA POSLOVANJE JAVNOG DRUŠTVA I NA CENU NJEGOVIH HARTIJA OD VREDNOSTI, A NIJE REČ O OPŠTEPOZNATIM OKOLNOSTIMA, JAVNO DRUŠTVO ČIJIM SE HARTIJAMA OD VREDNOSTI TRGUJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU JE DUŽNO DA IZVEŠTAJ O BITNIM DOGAĐAJIMA ODMAH OBJAVI NA INTERNET STRANICI ORGANIZATORA TRŽIŠTA I DA ISTI DOSTAVI KOMISIJI.
JAVNO DRUŠTVO ČIJIM SE HARTIJAMA OD VREDNOSTI TRGUJE NA BERZANSKOM TRŽIŠTU JE DUŽNO DA IZVEŠTAJ O BITNIM DOGAĐAJIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODMAH JAVNO OBJAVI I U JEDNOM DNEVNOM LISTU KOJI SE DISTRIBUIRA NA CELOJ TERITORIJI REPUBLIKE.
Finansijski izveštaji i izveštaji o reviziji
Član 65.
Javno društvo je dužno da Komisiji, organizatoru tržišta i brokersko-dilerskom društvu sa kojim ima zaključen ugovor dostavi:
1) usvojen godišnji finansijski izveštaj koji se sastavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija – najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu;
2) usvojen izveštaj o izvršenoj reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja koji se sastavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija – osam dana od izvršene revizije, a najkasnije do 15. jula tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu;
3) usvojen polugodišnji finansijski izveštaj – najkasnije do 31. avgusta tekuće godine za javna društva čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzi.
JAVNO DRUŠTVO JE DUŽNO DA KOMISIJI, ORGANIZATORU TRŽIŠTA I BROKERSKO-DILERSKOM DRUŠTVU SA KOJIM IMA ZAKLJUČEN UGOVOR DOSTAVI:
1) ODOBREN GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ KOJI SE SASTAVLJA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA – NAJKASNIJE POSLEDNJEG DANA FEBRUARA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU POSLOVNU GODINU;
2) USVOJEN IZVEŠTAJ O IZVRŠENOJ REVIZIJI GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KOJI SE SASTAVLJA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA – OSAM DANA OD IZVRŠENE REVIZIJE, A NAJKASNIJE DO 30. JUNA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU POSLOVNU GODINU;
3) USVOJEN GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ U KOME JE IZVRŠENA KOREKCIJA U ODNOSU NA FINANSIJSKI IZVEŠTAJ IZ TAČKE 1) OVOG STAVA, SA MIŠLJENJEM REVIZORA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA – NAJKASNIJE DO 31. JULA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU POSLOVNU GODINU;
4) ODOBREN POLUGODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ – NAJKASNIJE DO 31. AVGUSTA TEKUĆE GODINE.
Ako nadležni organ izdavaoca odbije da usvoji izveštaje iz stava 1. ovog člana, izdavalac je dužan da o tome obavesti Komisiju i organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti javnog društva najkasnije narednog radnog dana od dana odbijanja izveštaja i da podnese overen prepis zapisnika sa sednice na kojoj je razmatran taj izveštaj, kao i da odluku o odbijanju javno objavi u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na sve učesnike na finansijskom tržištu kojima je Komisija dala dozvolu za obavljanje delatnosti, odnosno dozvolu za rad, bez obzira na pravnu formu, kao i na zatvorena akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću koja su javnom ponudom izdala dužničke hartije od vrednosti, do njihovog dospeća.
Objavljivanje izvoda iz finansijskih izveštaja
Član 66.
Javno društvo je dužno da, najkasnije u roku od tri dana od dana isteka roka za predaju izveštaja o obavljenoj reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja, objavi u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike izvod iz godišnjeg finansijskog izveštaja, koji sadrži:
1) rezime godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaj o reviziji iz člana 65. ovog zakona;
2) podatke o promenama pravnog i finansijskog položaja javnog društva;
3) obaveštenje o mestu na kome se može izvršiti uvid u kompletan finansijski izveštaj i izveštaj revizora;
4) izjavu o bitnim promenama podataka iz prospekta;
5) druge propisane podatke.
Sadržinu i način objavljivanja izvoda iz finansijskih izveštaja propisuje Komisija.
JAVNO DRUŠTVO JE DUŽNO DA, NAJKASNIJE U ROKU OD TRI DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA PREDAJU IZVEŠTAJA O OBAVLJENOJ REVIZIJI GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA, OBJAVI IZVOD IZ FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA NA INTERNET STRANICI ORGANIZATORA TRŽIŠTA I DA GA DOSTAVI KOMISIJI.
JAVNO DRUŠTVO ČIJIM SE HARTIJAMA OD VREDNOSTI TRGUJE NA BERZANSKOM TRŽIŠTU JE DUŽNO DA IZVOD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBJAVI I U JEDNOM DNEVNOM LISTU KOJI SE DISTRIBUIRA NA CELOJ TERITORIJI REPUBLIKE
IZVOD IZ GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA SADRŽI:
1) REZIME GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I IZVEŠTAJ O REVIZIJI IZ ČLANA 65. OVOG ZAKONA;
2) PODATKE O PROMENAMA PRAVNOG I FINANSIJSKOG POLOŽAJA JAVNOG DRUŠTVA;
3) OBAVEŠTENJE O MESTU NA KOME SE MOŽE IZVRŠITI UVID U KOMPLETAN FINANSIJSKI IZVEŠTAJ I IZVEŠTAJ REVIZORA;
4) IZJAVU O BITNIM PROMENAMA PODATAKA IZ PROSPEKTA;
5) DRUGE PROPISANE PODATKE.
SADRŽINU I FORMU IZVODA IZ FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PROPISUJE KOMISIJA.
Objavljivanje godišnjeg finansijskog izveštaja
Član 67.
Akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu dužno je da, najkasnije u roku od 30 dana od isteka roka za predaju izveštaja o obavljenoj reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja, objavi godišnji izveštaj o poslovanju na način iz člana 64. stav 1. ovog zakona.
Uprava akcionarskog društva čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu dužna je da sačini izjavu o šestomesečnom planu poslovanja tog društva i da je objavi na način iz člana 64. stav 1. ovog zakona.
Izjava iz stava 2. ovog člana za prvo polugodište tekuće godine objavljuje se od 15. marta do 15. maja iste godine, a za drugo polugodište tekuće godine od 15. septembra do 15. novembra iste godine.
Izjava iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži objašnjenje bitnih materijalnih događaja i transakcija u datom periodu i njihov uticaj na finansijsko stanje izdavaoca, kao i opšti prikaz finansijskog položaja tog društva.
Sadržinu i formu objavljivanja izveštaja o poslovanju propisuje Komisija.
OBJAVLJIVANJE GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O POSLOVANJU
ČLAN 67.
AKCIONARSKO DRUŠTVO ČIJIM SE AKCIJAMA TRGUJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU DUŽNO JE DA, NAJKASNIJE U ROKU OD 30 DANA OD ISTEKA ROKA ZA PREDAJU IZVEŠTAJA O OBAVLJENOJ REVIZIJI GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA, OBJAVI IZVOD IZ GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O POSLOVANJU NA NAČIN IZ ČLANA 64. STAV 1. OVOG ZAKONA.
UPRAVA AKCIONARSKOG DRUŠTVA ČIJIM SE AKCIJAMA TRGUJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU DUŽNA JE DA SAČINI IZVOD IZ ŠESTOMESEČNOG PLANA POSLOVANJA TOG DRUŠTVA I DA GA OBJAVI NA NAČIN IZ ČLANA 64. STAV 1. OVOG ZAKONA.
AKCIONARSKO DRUŠTVO ČIJIM SE AKCIJAMA TRGUJE NA BERZANSKOM TRŽIŠTU JE DUŽNO DA IZVODE IZ IZVEŠTAJA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA ISTOVREMENO JAVNO OBJAVI I U JEDNOM DNEVNOM LISTU KOJI SE DISTRIBUIRA NA CELOJ TERITORIJI REPUBLIKE.
IZVOD IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ZA PRVO POLUGODIŠTE TEKUĆE GODINE OBJAVLJUJE SE NAJKASNIJE DO KRAJA FEBRUARA ISTE GODINE, A ZA DRUGO POLUGODIŠTE TEKUĆE GODINE DO KRAJA AVGUSTA ISTE GODINE.
IZVOD IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OBAVEZNO SADRŽI OBJAŠNJENJE BITNIH MATERIJALNIH DOGAĐAJA I TRANSAKCIJA U DATOM PERIODU I NJIHOV UTICAJ NA FINANSIJSKO STANJE IZDAVAOCA, KAO I OPŠTI PRIKAZ FINANSIJSKOG POLOŽAJA TOG DRUŠTVA.
SADRŽINU I FORMU IZVODA IZ GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O POSLOVANJU PROPISUJE KOMISIJA.
Uslovi za izbor, odnosno imenovanje članova uprave
Član 86.
Za člana uprave berze može biti izabrano lice za koje je data saglasnost iz člana 85. ovog zakona, a i koje nije:
1) pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, javnog reda i pravnog saobraćaja i službene dužnosti, a za koje je kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine, kao ni za krivično delo utvrđeno ovim zakonom;
2) izvršilo težu povredu odredaba ovog zakona o pravilima sigurnog i dobrog poslovanja, o zabrani korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija, odnosno o zabrani manipulacija, pravila poslovnog morala, savesnog poslovanja i pravila o upravljanju rizikom ili na drugi način teže ugrozilo interese učesnika na organizovanom tržištu.
Član uprave berze ne može biti lice koje je član uprave:
1) drugog organizatora tržišta ili je njegov zaposleni;
2) brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke;
3) banke sa kojom berza ima zaključen ugovor;
4) povezanih lica u odnosu na lica iz tač. 1) i 2) ovog stava.
IZUZETNO OD STAVA 2. TAČKA 2) OVOG ČLANA, LICA KOJA SU ČLANOVI UPRAVEBROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA ILI OVLAŠĆENE BANKE MOGU BITI ČLANOVI UPRAVE BERZE, SAMO AKO SU ISTOVREMENO I AKCIONARI BERZE.
Član uprave berze mora imati odgovarajuću poslovnu reputaciju i najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima:
1) u brokersko-dilerskom društvu;
2) na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata;
3) u banci;
4) u društvu za upravljanje investicionim ili dobrovoljnim penzijskim fondovima;
5) u osiguravajućem društvu;
6) u Narodnoj banci Srbije, organu državne uprave, organizaciji ili pravnom licu koje poslove u vezi sa hartijama od vrednosti obavlja za račun države kao poverene poslove;
7) u Komisiji;
8) u Centralnom registru;
9) naučnog radnika iz oblasti hartija od vrednosti, privrednog prava, računovodstva i revizije;
10) u privrednom društvu ili drugom pravnom licu na finansijskim poslovima.
Opšti akti berze
Član 92.
Opšti akti berze su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi, pravilnik o listingu i kotaciji i drugi opšti akti.
Pravilima poslovanja berze uređuju se naročito:
1) vrste poslova, uslovi i način njihovog obavljanja;
2) uslovi i način obavljanja poslova članova berze;
3) vrste i uslovi trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima;
4) opšti uslovi i način prijema hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na listing berze i razlozi i postupak za isključenje hartija od vrednosti sa listinga
OPŠTI USLOVI I NAČIN PRIJEMA HARTIJA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANO TRŽIŠTE, FORMA I SADRŽINA BERZANSKOG PROSPEKTA KOJI SADRŽI PODATKE IZ OSNOVNOG DELA PROSPEKTA, OBAVEZA IZDAVAOCA DA INOVIRA, IZMENI I DOPUNI PODATKE U BERZANSKOM PROSPEKTUODMAH, A NAJKASNIJE U ROKU OD DESET DANA OD DANA NASTANKA PROMENE NAVEDENIH PODATAKA, KAO I RAZLOZI I POSTUPAK ZA ISKLJUČENJE HARTIJA OD VREDNOSTI SA LISTINGA;
5) uslovi i način izdavanja, povlačenja i brisanja finansijskih derivata VRSTE I USLOVI TRGOVINE FINANSIJSKIM DERIVATIMA;
6) način utvrđivanja i objavljivanja kamatnih stopa, odnosno cena hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi;
7) način obavljanja obračunskih transakcija za izvršenje poslova zaključenih na berzi;
8) međusobna prava i obaveze berze i članova berze;
9) nedozvoljene radnje, odnosno manipulacije na tržištu;
10) nadzor i mere u nadzoru;
11) druga pitanja od značaja za rad berze.
Pravilnikom o listingu i kotaciji uređuju se posebni uslovi i postupak prijema na listing hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i brisanja s listinga, odnosno isključenje, zatim bliža pravila o postupku i učesnicima u trgovanju hartijama od vrednosti na berzi, kao i druga pitanja značajna za listing i kotaciju.
Arbitraža
Član 100.
Radi rešavanja sporova između učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi, berza obrazuje arbitražu.
Arbitraža berze ima listu arbitara, koju propisuje skupština berze.
Članovi uprave berze ne mogu biti članovi arbitraže berze.
Arbitraža berze donosi pravilnik kojim se uređuje način obavljanja poslova arbitraže.
Odluka arbitraže je konačna.
Komisija propisuje uslove i način obrazovanja arbitraže u slučajevima eventualnih sporova između berze i učesnika na berzi.
Član 110.
Ako u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju berze, Komisija donosi odluku kojom nalaže berzi da u određenom roku otkloni te nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i može preduzeti jednu ili više mera:
1) izreći javnu opomenu;
2) dati nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu određenim hartijama od vrednosti, odnosno da isključi sa listinga određene hartije od vrednosti;
2A) REŠENJEM USLOVNO ODUZETI DOZVOLU ZA RAD, KOJIM SE ODREĐUJE DA DOZVOLA ZA RAD NEĆE BITI ODUZETA UKOLIKO BERZA U PERIODU PROVERE KOJI NIJE KRAĆI OD JEDNE GODINE NITI DUŽI OD TRI GODINE NE UČINI NEZAKONITOSTI I NEPRAVILNOSTI ZA KOJE SE MOŽE IZREĆI MERA ODUZIMANJA DOZVOLE ZA RAD;
3) dati nalog berzi da privremeno obustavi rad u trajanju do tri meseca;
4) dati nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa računa berze i drugom imovinom berze u trajanju do tri meseca;
5) dati nalog za privremenu zabranu isplate naknada članovima organa uprave berze i zaposlenima;
6) oduzeti dozvolu za rad berze;
7) preduzeti i druge mere, u skladu sa ovim zakonom i svojim aktima.
Odluku o preduzetim merama iz stava 1. ovog člana Komisija objavljuje u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike i na svojoj internet stranici, osim ako bi takvo objavljivanja ozbiljno ugrozilo finansijsko tržište ili prouzrokovalo nesrazmernu štetu za berzu.
Bliže uslove i način vršenja nadzora, postupak izdavanja naloga i preduzimanja mera, rokove za izvršavanje naloga i trajanje mera propisuje Komisija.
Komisija je dužna da u istim okolnostima preduzima iste mere.
Prestanak rada berze
Član 111.
Komisija oduzima berzi dozvolu za rad:
1) ako berza ne obavlja delatnost duže od šest meseci, ILI AKO U ROKU OD ŠEST MESECI OD IZDAVANJA DOZVOLE ZA RAD NE POČNE DA OBAVLJA DELATNOST;
2) ako je dozvola za rad pribavljena na osnovu neistinitih podataka;
3) ako berza ne obavlja poslove u vezi sa hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u skladu sa ovim zakonom;
4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;
5) ako prekrši obavezu zabrane manipulacije AKO NE OBAVESTI KOMISIJU O UOČENIM MANIPULACIJAMA NA TRŽIŠTU, A NAKON VEĆ PRETHODNO IZREČENE JAVNE OPOMENE, ODNOSNO MERE USLOVNOG ODUZIMANJA DOZVOLE ZA NEPRIJAVLJIVANJE UOČENIH MANIPULACIJA NA TRŽIŠTU;
6) ako u roku utvrđenom aktom Komisije ne postupi po nalogu Komisije za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti;
7) ako Komisiju obavesti o prestanku obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz registra dozvola za rad organizatora tržišta.
Kad Komisija oduzme berzi dozvolu za rad, pokrenuće postupak njene likvidacije, odnosno stečaja, u skladu sa zakonom.
Odluka o otvaranju postupka likvidacije, odnosno stečaja nad berzom dostavlja se Komisiji.
Shodna primena
Član 115.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravni status, sticanje kvalifikovanog učešća, delatnost, izdavanje dozvole za rad, upis u sudski registar REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA, korišćenje naziva, upravu, zaposlena lica, opšte akte, promenu naziva sedišta i adrese, članove, informacioni sistem, arbitražu, trgovinu dužničkim hartijama od vrednosti Republike i Narodne banke Srbije, inostrane hartije od vrednosti, hartije stranog pravnog lica, početak trgovanja, kursnu listu, obustavu trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, nadzor i prestanak rada berze, kao i odredba iz člana 105. stav 4. i člana 107. stav 1. tač. 3)-7) ovog zakona, shodno se primenjuju i na organizatora vanberzanskog tržišta.
Delatnosti brokersko-dilerskog društva
Član 124.
Brokersko-dilersko društvo može obavljati sledeće delatnosti:
1) posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i kupovina i prodaja tih instrumenata u svoje ime, a za račun nalogodavca, odnosno u ime i za račun nalogodavca (brokerski poslovi);
2) kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun, radi ostvarivanja razlike u ceni (dilerski poslovi);
3) obavezna kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun po ceni koju unapred objavljuje brokersko-dilersko društvo (poslovi market-mejkera);
4) upravljanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u ime i za račun nalogodavca (poslovi portfolio menadzera);
5) organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti, odnosno organizovanje uključivanja hartija od vrednosti na organizovano tržište (poslovi agenta emisije);
6) organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca radi dalje prodaje, ili sa obavezom otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vrednosti (poslovi pokrovitelja emisije);
7) pružanje savetodavnih usluga u vezi s poslovanjem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (poslovi investicionog savetnika).
U okviru delatnosti iz stava 1. ovog člana, brokersko-dilersko društvo može obavljati i poslove iz člana 181. stav 1. ovog zakona, izuzev poslova iz tačke 2. IZ TAČ. 2) I 8) tog stava.
Poslove investicionog savetnika brokersko-dilersko društvo ne može obavljati kao jedinu delatnost.
Odredbe o delatnostima brokersko-dilerskih društava odnose se i na poslovanje drugim finansijskim instrumentima.
Brokersko-dilersko društvo može obavljati i poslove koji se odnose na trgovinu drugim finansijskim instrumentima, ako je to propisano posebnim zakonom.
Dozvola za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika i portfolio menadzera
Član 128.
Poslove brokera, investicionog savetnika i portfolio menadzera mogu obavljati samo fizička lica koja imaju dozvolu za obavljanje tih poslova.
Komisija utvrđuje program, organizuje nastavu i polaganje ispita za sticanje zvanja brokera, investicionog savetnika i portfolio menadzera, izdaje sertifikat o sticanju navedenih zvanja, daje dozvolu za obavljanje tih poslova i vodi registar ovih lica.
Dozvolu za obavljanje poslova brokera Komisija daje ako podnosilac zahteva za dobijanje te dozvole ispunjava sledeće uslove:
1) da je uspešno položio test za sticanje zvanja brokera;
2) da ispunjava uslove iz člana 86. stav 1. ovog zakona;
3) da mu ranije nije oduzeta dozvola za obavljanje tih poslova.
Dozvolu za obavljanje poslova investicionog savetnika i portfolio menadzera Komisija daje ako podnosilac zahteva za dobijanje te dozvole ispunjava sledeće uslove:
1) da je uspešno položio test za sticanje zvanja investicionog savetnika, odnosno portfolio menadzera;
2) da ispunjava uslove iz člana 86. stav 1. ovog zakona;
3) da mu ranije nije oduzeta dozvola za obavljanje tih poslova;
4) da ima visoku stručnu spremu;
5) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima s hartijama od vrednosti.
Komisija izdaje dozvolu za obavljanje poslova i licu koje je u inostranstvu steklo zvanje brokera, investicionog savetnika, odnosno portfolio menadzera po prethodno obavljenoj nostrifikaciji odgovarajućeg sertifikata, ukoliko ispunjava ostale uslove iz st. 3. i 4. ovog člana.
Nostrifikaciju sertifikata iz stava 5. ovog člana vrši Komisija na način propisan svojim aktima i sporazumima zaključenih između Komisije i nadležnih inostranih nadzornih organa.
Komisija može licu koje ima dozvolu za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika, odnosno portfolio menadzera privremeno zabraniti obavljanje tih poslova zbog povrede odredbi ovog zakona o pravilima sigurnog i dobrog poslovanja – najduže u trajanju do tri meseca.
KOMISIJA MOŽE LICU KOJE IMA DOZVOLU ZA OBAVLjANjE POSLOVA BROKERA, INVESTICIONOG SAVETNIKA I PORTFOLIO MENADžERA PRIVREMENO ZABRANITI OBAVLjANjE TIH POSLOVA NAJDUŽE U TRAJANjU DO GODINU DANA, I TO:
1) AKO JE POSTUPIO SUPROTNO ODREDBAMA ČL. 161-164. OVOG ZAKONA;
2) AKO OBAVLjA POSLOVE ZA KOJE NIJE DOBILO DOZVOLU.
KOMISIJA MOŽE LICU KOJE IMA DOZVOLU ZA OBAVLjANjE POSLOVA BROKERA, INVESTICIONOG SAVETNIKA I PORTFOLIO MENADžERA REŠENjEM USLOVNO ODUZETI DOZVOLU ZA RAD, KOJIM SE ODREĐUJE DA DOZVOLA ZA RAD NEĆE BITI ODUZETA UKOLIKO U PERIODU PROVERE KOJI NIJE KRAĆI OD JEDNE GODINE NITI DUŽI OD TRI GODINE NE UČINI NEZAKONITOSTI I NEPRAVILNOSTI ZA KOJE SE MOŽE IZREĆI MERA ODUZIMANjA DOZVOLE ZA OBAVLjANjE POSLOVA.
Komisija oduzima dozvolu za obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika, odnosno portfolio menadzera ako lice kome je data ta dozvola:
1) bude pravnosnažno osuđeno za krivično delo iz člana 86. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
2) izvršilo težu povredu odredaba ovog zakona iz člana 86. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
3) ako je obavljalo poslove za koju nije dobilo dozvolu.
PRE DONOŠENjA REŠENjA O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA OBAVLjANjE POSLOVA BROKERA, INVESTICIONOG SAVETNIKA, ODNOSNO PORTFOLIO MENADžERA KOMISIJA ĆE UZETI U OBZIR DA LI JE PRETHODNO IZREČENA JAVNA OPOMENA, ODNOSNO MERA USLOVNOG ODUZIMANjA DOZVOLE ZA OBAVLjANjE POSLOVA.
Odbijanje prijema naloga za kupovinu i prodaju
Član 165.
Brokersko-dilersko društvo je dužno da odbije:
1) prijem naloga za kupovinu kada utvrdi da na novčanom računu klijenta nema dovoljno sredstava za izmirenje njegovih obaveza koje bi nastale po osnovu izvršenja naloga za kupovinu hartija od vrednosti;
2) prijem naloga za prodaju kada utvrdi da na računu hartija od vrednosti klijenta nema dovoljno hartija od vrednosti koje su predmet naloga;
3) prijem naloga za kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti kad utvrdi da bi izvršenjem takvog naloga bile prekršene odredbe ovog zakona o zabrani manipulacije i zabrani širenja neistinitih informacija, odnosno učinjeno drugo delo kažnjivo po zakonu kao krivično delo, privredni prestup ili prekršaj;
4) prijem naloga za kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti kad je rok za predaju tog naloga radi njegovog izvršenja istekao.
ODBIJANjE IZVRŠENjA NALOGA ZA KUPOVINU I PRODAJU
ČLAN 165.
BROKERSKO-DILERSKO DRUŠTVO MOŽE DA ODBIJE:
1) IZVRŠENjE NALOGA ZA KUPOVINU KADA UTVRDI DA NA NOVČANOM RAČUNU KLIJENTA NEMA DOVOLjNO SREDSTAVA ZA IZMIRENjE NjEGOVIH OBAVEZA KOJE BI NASTALE PO OSNOVU IZVRŠENjA NALOGA ZA KUPOVINU HARTIJA OD VREDNOSTI;
2) IZVRŠENjE NALOGA ZA PRODAJU KADA UTVRDI DA NA RAČUNU HARTIJA OD VREDNOSTI KLIJENTA NEMA DOVOLjNO HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU PREDMET NALOGA.
BROKERSKO-DILERSKO DRUŠTVO JE DUŽNO DA ODBIJE:
1) IZVRŠENjE NALOGA ZA KUPOVINU, ODNOSNO PRODAJU HARTIJA OD VREDNOSTI KAD UTVRDI DA BI IZVRŠENjEM TAKVOG NALOGA BILE PREKRŠENE ODREDBE OVOG ZAKONA O ZABRANI MANIPULACIJE I ZABRANI ŠIRENjA NEISTINITIH INFORMACIJA, ODNOSNO UČINjENO DRUGO DELO KAŽNjIVO PO ZAKONU KAO KRIVIČNO DELO, PRIVREDNI PRESTUP ILI PREKRŠAJ;
2) IZVRŠENjE NALOGA ZA KUPOVINU, ODNOSNO PRODAJU HARTIJA OD VREDNOSTI KAD JE ROK ZA PREDAJU TOG NALOGA RADI NjEGOVOG IZVRŠENjA ISTEKAO.
Mere u nadzoru
Član 173.
Ako u postupku nadzora brokersko-dilerskog društva utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju, Komisija donosi rešenje kojim će tom društvu naložiti da utvrđene nepravilnosti otkloni u odgovarajućem roku i može preduzeti jednu ili više mera:
1) izreći javnu opomenu;
2) dati nalog za privremenu zabranu obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti u trajanju do tri meseca;
2A) ZABRANITI PRIJEM NALOGA KLIJENATA U POSLOVNIM PROSTORIJAMA NjEGOVOG ORGANIZACIONOG DELA ILI DRUGOG PRAVNOG LICA;
2B) REŠENjEM USLOVNO ODUZETI DOZVOLU ZA RAD, KOJIM SE ODREĐUJE DA DOZVOLA ZA RAD NEĆE BITI ODUZETA UKOLIKO BROKERSKO-DILERSKO DRUŠTVO U PERIODU PROVERE KOJI NIJE KRAĆI OD JEDNE GODINE NITI DUŽI OD TRI GODINE NE UČINI NEZAKONITOSTI I NEPRAVILNOSTI ZA KOJE SE MOŽE IZREĆI MERA ODUZIMANjA DOZVOLE ZA RAD;
3) dati nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima s novčanih računa i računa hartija od vrednosti i drugom imovinom u trajanju do tri meseca;
4) dati nalog za privremenu zabranu članovima organa uprave i zaposlenima isplate dela dobiti koja pripada akcionarima, odnosno naknada;
5) oduzeti dozvolu za obavljanje delatnosti;
6) preduzeti druge mere, u skladu sa ovim zakonom i aktom koji ona donosi.
Odluku o preduzetim merama iz stava 1. ovog člana Komisija objavljuje u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike i na svojoj internet stranici, osim ako bi takvo objavljivanja ozbiljno ugrozilo finansijsko tržište ili prouzrokovalo nesrazmernu štetu za brokersko-dilersko društvo kome je izrečena mera.
Bliže uslove i način vršenja nadzora, postupak izdavanja naloga i preduzimanja mera, kao i rokove za izvršavanje naloga i trajanje mera, Komisija propisuje svojim aktom.
Komisija je dužna da u istim okolnostima preduzima iste mere prema svim brokersko-dilerskim društvima.
Oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva
Član 174.
Komisija oduzima brokersko-dilerskom društvu dozvolu za obavljanje delatnosti:
1) ako delatnost za koju mu je data dozvola ne obavlja duže od tri meseca, ODNOSNO AKO U ROKU OD TRI MESECA OD IZDAVANjA DOZVOLE ZA RAD NE POČNE DA OBAVLjA DELATNOST;
2) ako je dozvola za obavljanje delatnosti pribavljena na osnovu neistinitih podataka;
3) ako poslove u vezi sa hartijama od vrednosti ne obavlja u skladu sa ovim zakonom;
3A) AKO DUŽE VREME OBAVLjA POSLOVE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI ZA KOJE NIJE DOBILO DOZVOLU I AKO MU JE PRETHODNO ZA ISTU NEPRAVILNOST KOMISIJA IZREKLA MERU ILI VIŠE MERA IZ ČLANA 173. ZAKONA;
4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti;
5) ako prekrši obavezu zabrane manipulacije;
6) ako ne ispunjava uslove za poslovanje u skladu sa odredbama ovog zakona o otklanjanju rizika;
7) ako se ne pridržava odluke o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti;
8) ako u roku utvrđenom aktom Komisije ne postupi po nalogu za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti.
Ako brokersko-dilersko društvo obavesti Komisiju o prestanku obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog društva i podnese zahtev za brisanje iz registra dozvola izdatih za obavljanje te delatnosti, Komisija oduzima tom društvu dozvolu za obavljanje delatnosti.
Član 192.
Upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti, Centralni registar vrši na osnovu naloga za upis zakonitog imaoca, odnosno lica koje on ovlasti ili zakonskog zastupnika I NA OSNOVU PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE.
Skupština Centralnog registra
Član 195.
Skupština Centralnog registra:
1) donosi statut Centralnog registra;
2) donosi akte poslovne politike;
3) donosi akte kojima će se bliže urediti uslovi i način obavljanja delatnosti Centralnog registra;
4) razmatra godišnje izveštaje Upravnog odbora;
5) usvaja godišnji račun Centralnog registra i odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;
6) odlučuje o povećanju osnovnog kapitala Centralnog registra i visini ulaganja u osnovna sredstva Centralnog registra;
7) odlučuje o iznosu i strukturi rezervi sigurnosti;
8) imenuje i razrešava članove Upravnog odbora;
9) odlučuje o statusnim promenama i promenama pravne forme Centralnog registra;
10) imenuje i razrešava revizora;
11) donosi plan razvoja Centralnog registra;
12) donosi poslovnik o svom radu;
13) donosi i druge odluke u skladu sa zakonom i statutom Centralnog registra.
Shodna primena
Član 217.
Odredbe ovog zakona o zaposlenima na berzi, o čuvanju poslovne tajne zaposlenih, odnosno O UPRAVI, USLOVIMA ZA IZBOR, ODNOSNO IMENOVANjE ČLANOVA UPRAVE, REŠENjU O DAVANjU I POVLAČENjU SAGLASNOSTI ZA IZBOR, ODNOSNO IMENOVANjE članova uprave i o zabranjenim poslovima na berzi, shodno se primenjuju na Centralni registar.
Opšte nadzorne mere
Član 222.
Nadzornim merama nalaže se otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti, te preduzimaju aktivnosti za njihovo otklanjanje.
U slučaju utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti Komisija će rešenjem naložiti preduzimanje radnji i mera koje doprinose uspostavljanju zakonitosti i usklađivanja poslovanja sa zakonom i drugim propisima, odnosno izreći odgovarajuću meru propisanu ovim zakonom, KAO I NALOŽITI IZMENU ILI DOPUNU OPŠTIH AKATA, ODNOSNO DONOŠENjE NOVIH OPŠTIH AKATA, U SLUČAJEVIMA KADA UTVRDI DA JE TO POTREBNO RADI NjIHOVOG USAGLAŠAVANjA SA ZAKONOM I PODZAKONSKIM AKTOM I RADI ZAŠTITE UČESNIKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU.
Rešenjem iz stava 2. ovog člana, Komisija će odrediti rok za izvršenje rešenja i obavezu da se Komisiji dostavi dokaz o ispravljenoj nezakonitosti i nepravilnosti.
Ako Komisija utvrdi da nezakonitosti i nepravilnosti nisu otklonjene, Komisija može izreći novu meru.
Rešenjem iz stava 4. ovog člana, Komisija izriče i novčanu kaznu shodno primenom odredbi ovog zakona koje se odnose na izvršenje mera licenciranim subjektima I CENTRALNOM REGISTRU, KOJA NE MOŽE BITI MANjA OD 100.000 DINARA, NITI VEĆA OD 1.000.000 DINARA, A ZA ODGOVORNO LICE NE MOŽE BITI MANjA OD 30.000 DINARA, NITI VEĆA OD 300.000 DINARA.
Kada Komisija utvrdi učestalo kršenje odredbi ovog zakona, zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, zakona kojim se uređuju investicioni fondovi i propisa donetih na osnovu ovih zakona, kao i drugih zakona koji regulišu predmetnu materiju, Komisija može izreći javnu opomenu.
Bliže uslove i načine vršenja nadzora, postupak izdavanja naloga i preduzimanje mera, rokove za izvršenje naloga i trajanje mere i kriterijume za izricanje novčane kazne propisuje Komisija.
Krivična dela
Član 248.
Ko u prospektu za izdavanje hartija od vrednosti, skraćenom prospektu, u svakom drugom obliku javnog oglašavanja u vezi sa izdavanjem i trgovinom hartijama od vrednosti, preliminarnom prospektu PRELIMINARNOM OBAVEŠTENjU, odložnom prospektu, dopuni prospekta, prospektu za kratkoročne hartije od vrednosti, prospektu koji je odobrio organ iz člana 37. ovog zakona nadležan za hartije od vrednosti u inostranstvu, izveštaju o bitnim događajima, godišnjem i polugodišnjem finansijskom izveštaju, izvodu iz godišnjeg finansijskog izveštaja i godišnjem izveštaju o poslovanju, objavljuje neistinite podatke o pravnom i finansijskom položaju izdavaoca ili njegovim poslovnim mogućnostima i druge neistinite činjenice koje su relevantne za donošenje investicione odluke, ili ne objavljuje potpune podatke o tim činjenicama – kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Ko ne objavi dopunu prospekta ili izveštaj o bitnim događajima u roku od tri dana od dana nastupanja okolnosti koje mogu bitnije uticati na cenu hartija od vrednosti – kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana došlo do poremećaja na organizovanom tržištu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne godine do pet godina.
ZABRANA MANIPULACIJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI
Član 248 A
KO NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI PREDUZIMA NEZAKONITE RADNjE RADI UTICAJA NA PROMENU CENE HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA NA OSNOVU KOJIH OSTVARI IMOVINSKU KORIST ZA SEBE ILI DRUGO LICE, ILI NANESE ŠTETU DRUGIM LICIMA, KAZNIĆE SE ZATVOROM DO PET GODINA I NOVČANOM KAZNOM.
AKO JE USLED DELA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOŠLO DO POREMEĆAJA NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI, UČINILAC ĆE SE KAZNITI ZATVOROM OD JEDNE DO OSAM GODINA I NOVČANOM KAZNOM.
Privredni prestupi
Član 249.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup izdavalac hartija od vrednosti:
1) ako dozvoli upis i uplatu hartija od vrednosti na osnovu preliminarnog prospekta OBAVEŠTENjA (član 31. stav 1);
2) ako preliminirani prospekt distribuira duže od šest meseci od dana donošenja rešenja o njegovom odobrenju (član 31. stav 2);
2) AKO PRELIMINARNO OBAVEŠTENjE OBJAVLjUJEDUŽE OD ŠEST MESECI OD DANA NjEGOVOG PODNOŠENjA NA UVID KOMISIJI (ČLAN 31. STAV 1);
3) ako ne uruči primerak preliminarnog prospekta zainteresovanim licima, odnosno ako ne vodi evidenciju o tim licima i ako licima kojima je dostavio preliminarni prospekt ne dostavi dopunu tog prospekta (član 31. stav 3. i član 34. stav 2);
3) AKO NE URUČI PRIMERAK PRELIMINARNOG OBAVEŠTENjA ZAINTERESOVANIM LICIMA, ODNOSNO AKO NE VODI EVIDENCIJU O TIM LICIMA I AKO LICIMA KOJIMA JE DOSTAVIO PRELIMINARNO OBAVEŠTENjE NE DOSTAVI IZMENU TOG OBAVEŠTENjA (ČLAN 31. STAV 4);
4) ako vrši upis i uplatu hartija od vrednosti na koje se odnosi odložni prospekt u roku iz člana 32. stav 3. ovog zakona;
5) ako Komisiji ne dostavi zahtev za dopunu preliminarnog ili odložnog prospekta u slučaju nastupanja okolnosti koje bitnije utiču na procenu vrednosti hartija od vrednosti (član 33. stav 1);
6) ako ne objavi skraćeni prospekt u skladu sa odredbama člana 42. stav 1. ovog zakona;
7) ako prospekt za izdavanje hartija od vrednosti i skraćeni prospekt ne stavi na raspolaganje svim zainteresovanim licima na mestima određenim za upis i uplatu tih hartija (član 42. stav 2);
8) ako svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, ne uruči primerak prospekta za izdavanje hartija od vrednosti ili skraćeni prospekt (član 42. stav 3);
9) ako upis i uplatu hartija od vrednosti ne vrši u skladu sa članom 43. ovog zakona;
10) ako upis i uplatu hartija od vrednosti ne vrši u roku i na način iz člana 44. ovog zakona;
11) ako ne vrati uplaćene uloge licima koja su izvršila uplatu u roku iz člana 46. stav 6. ovog zakona;
12) ako Komisiji ne dostavi dokaz o broju upisanih i uplaćenih hartija od vrednosti i ne podnese zahtev za dobijanje odobrenja o izdavanju hartija od vrednosti u roku utvrđenom članom 47. stav 1. ovog zakona;
13) ako ne objavi izveštaj o ishodu javne ponude u roku i na način predviđen članom 48. ovog zakona;
14) ako vrši izdavanje i ponudu, odnosno trgovinu kratkoročnim hartijama od vrednosti protivno odredbama člana 53. ovog zakona;
15) ako izdavanje i ponudu hartija od vrednosti bez odobrenja prospekta vrši putem javnog oglašavanja unapred poznatim kupcima (član 54);
16) ako pre otpočinjanja upisa i uplate hartija od vrednosti Komisiji ne podnese zahtev za odobrenje izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude (član 55. stav 1);
17) ako unapred poznatom kupcu ne dostavi obaveštenje o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude koju je svojim rešenjem odobrila Komisija (član 55. stav 4);
18) ako o svom poslovanju ne izveštava javnost i Komisiju na način utvrđen odredbama čl. 63, 64, 65, 66, 67. i 68. ovog zakona;
19) ako postupa protivno odredbama ovog zakona o zabrani manipulacije (član 117);
20) ako postupa protivno odredbama ovog zakona o zabrani širenja neistinitih informacija (član 119);
21) ako ovlašćenim licima Komisije ne omogući da izvrše nadzor nad poslovanjem izdavaoca (član 220. stav 1. tačka 6);
22) ako odluku o dematerijalizaciji hartija od vrednosti ne objavi u roku i na način predviđen članom 261. stav 3. ovog zakona;
23) ako postupi suprotno odredbi člana 261. stav 4. ovog zakona.
Novčanom kaznom u visini od 10% do 100% visine vrednosti ukupne emisije hartija od vrednosti kazniće se izdavalac:
1) ako zahtev za otvaranje emisionog računa i upis hartija od vrednosti u Centralni registar ne podnese u roku i na način koji su utvrđeni članom 49. st. 2. i 3. ovog zakona;
2) ako zahtev za prijem na vanberzansko tržište ne podnese organizatoru tržišta u roku iz člana 49. stav 6. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice izdavaoca hartija od vrednosti novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Uz kaznu za privredne prestupe iz st. 1. i 2. ovog člana može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih dužnosti odgovornom licu u trajanju od jedne do pet godina i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.
Član 262.
Izdavaoci koji su hartije od vrednosti izdali do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvršiće obaveze iz tih hartija u skladu sa odlukom o njihovom izdavanju.
Akcije koje su izdate do dana početka primene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni list SRJ“, broj 65/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 57/03, 55/04, 45/05, 85/05 i 101/05), kao i akcije otvorenih akcionarskih društava izdatih javnom ponudom u skladu sa Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni list SRJ“, broj 65/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 57/03, 55/04, 45/05, 85/05 i 101/05) smatraju se akcijama izdatim javnom ponudom i izdavaoci tih akcija su dužni da ih uključe na organizovano tržište u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, AKCIONARSKA DRUŠTVA SA VEĆINSKIM KAPITALOM U DRUŠTVENOJ ILI JAVNOJ SVOJINI NAD KOJIMA SE SPROVODI POSTUPAK PRIVATIZACIJE PO ZAKONU O PRIVATIZACIJI, DUŽNA SU DA SVOJE AKCIJE UKLjUČE NA ORGANIZOVANO TRŽIŠTE PO OKONČANjU POSTUPKA PRIVATIZACIJE.
Akcionarsko društvo koje je izdalo akcije iz stava 2. ovog člana dužno je da svoje poslovanje uskladi sa ovim zakonom tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
Vlasničkim hartijama od vrednosti za koje izdavalac nije podneo zahtev za uključenje na organizovano tržište, trguje se na jednom vanberzanskom tržištu, na koje se uključuju na zahtev zakonitog imaoca.
Zakoniti imalac iz stava 4. 5. ovog člana uz zahtev za uključenje na vanberzansko tržište dužan je da dostavi izvod iz Centralnog registra sa podacima o vlasništvu na tim hartijama od vrednosti.
U slučaju da izdavalac vlasničkih hartija od vrednosti iz stava 4. ovog člana uključi ove hartije od vrednosti na organizovano tržište, organizator vanberzanskog tržišta iz stava 4. 5. ovog člana je dužan da ih isključi sa vanberzanskog tržišta.