PREDLOG ZAKONA
O HEMIKALIJAMA
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se integrisano upravljanje hemikalijama, klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, integralni registar hemikalija i registar hemikalija koje su stavljene u promet, ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija, dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, stavljanje u promet detergenta, sistematsko praćenje hemikalija, dostupnost podataka, nadzor i druga pitanja od značaja za upravljanje hemikalijama.
Član 2.
Ovaj zakon zasniva se na načelu predostrožnosti i načelu da proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik proizvodi, stavlja u promet i koristi hemikalije tako da nema nepoželjnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
1. Značenje pojmova
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
dalji korisnik jeste pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koje nije proizvođač supstance i nije uvoznik hemikalije, a koji koristi supstancu ili supstancu sadržanu u smeši u industrijske ili profesionalne svrhe, uključujući i lice koje proizvodi smešu. Distributer i potrošač se ne smatra daljim korisnikom;
detergent jeste supstanca ili smeša koja sadrži sapune odnosno druge surfaktante i koristi se za pranje i čišćenje. U detergente spadaju i pomoćne smeše za pranje (pretpranje, ispiranje ili izbeljivanje odeće), omekšivači rublja, smeše za druga čišćenja i slično;
distributer jeste pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koji skladišti i stavlja u promet hemikalije;
dobra laboratorijska praksa jeste laboratorijska praksa koja se sprovodi u skladu sa principima (smernicama) propisanim zakonom kojim se uređuju lekovi i medicinska sredstva;
naučno istraživanje i razvoj jeste naučno eksperimentisanje, analiziranje ili istraživanje hemikalija koje se sprovodi pod kontrolisanim uslovima;
potpuna aerobna biorazgradljivost jeste takav nivo biorazgradljivosti da se surfaktant uz pomoć mikroorganizama u prisustvu kiseonika potpuno razgradi na ugljen dioksid, vodu i mineralne soli (mineralizacija);
pranje jeste čišćenje veša, sudova i tvrdih površina;
primarna biorazgradljivost jeste strukturna promena (transformacija) surfaktanta pod dejstvom mikroorganizama čime se gubi njegova površinski aktivna sposobnost zbog razgradnje njegove strukture;
proizvod jeste predmet kome je tokom proizvodnje dat određeni oblik ili dizajn koji više određuje njegovu funkciju nego hemijski sastav;
proizvodnja jeste proizvodnja ili ekstrakcija supstanci u prirodnom obliku;
proizvođač jeste pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi supstancu;
rukovanje jeste proizvodnja, prerada, pakovanje, skladištenje, promet, transport i korišćenje hemikalija ili bilo koja druga aktivnost koja se odnosi na hemikalije;
smeša jeste mešavina ili rastvor dve ili više supstanci;
snabdevač jeste pravno lice ili preduzetnik koji je proizvođač, uvoznik, distributer ili dalji korisnik, a koji stavlja u promet hemikalije;
stavljanje u promet jeste snabdevanje ili činjenje dostupnim hemikalija trećim licima na teritoriji Republike Srbije, bilo uz naknadu ili bez naknade pri čemu se i uvoz smatra stavljanjem u promet;
supstanca jeste hemijski element ili jedinjenje u prirodnom stanju ili dobijeno u proizvodnom procesu uključujući aditive koji su neophodni za održavanje njihove stabilnosti i čistoće, a izuzimajući rastvarač koji se može izdvojiti tako da to ne utiče na stabilnost supstance i promenu njenog sastava;
surfaktant jeste bilo koja organska supstanca odnosno smeša koja ima površinski aktivna svojstva i koja sadrži jednu ili više hidrofilnih i hidrofobnih grupa koje su sposobne da smanje površinski napon vode formirajući raširen ili adsorbujući monosloj na dodiru voda – vazduh i stvore emulziju odnosno mikroemulziju odnosno micele, kao i da se adsorbuju na dodiru voda – čvrsta površina;
scenario izloženosti jeste skup uslova i mera, uključujući uslove na radnom mestu, kojima se upravlja rizikom a koji opisuju kako se supstanca proizvodi ili koristi za vreme svog životnog ciklusa, kako proizvođač ili uvoznik mogu da je kontrolišu, kojima se daje preporuka daljem korisniku kako da kontroliše supstancu kada su njenom uticaju izloženi ljudi i životna sredina, s tim što preporuka može da se odnosi na jedan specifičan proces ili način korišćenja ili nekoliko procesa ili načina korišćenja supstance;
hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi jeste naziv hemikalije identifikovan u nomenklaturi Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (International Union of Pure and Applied Chemistry – IUPAC);
hemikalija jeste supstanca i smeša;
čišćenje jeste definicija ovog pojma iz standarda SRPS ISO 862.
2. Izuzetci od primene
Član 4.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
radioaktivne hemikalije;
hemikalije u tranzitu;
transport opasnih hemikalija.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na hemikalije:
koje se smatraju otpadom u smislu odredaba zakona kojim se uređuju upravljanje otpadom;
koje su pod carinskim nadzorom u carinskom skladištu ili slobodnim zonama radi ponovnog izvoza ili tranzita ako se tu hemikalije ne prerade ili obrade.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis hemikalija u Registar hemikalija i na upis supstanci koje izazivaju zabrinutost u Registar hemikalija ne primenjuju se na hemikalije koje se u finalnom obliku stavljaju u promet kao:
biocidni proizvodi;
sredstva za zaštitu bilja;
lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
kozmetički proizvodi;
hrana, prehrambeni aditivi i arome;
hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija ne primenjuju se na hemikalije:
koje se koriste za naučno istraživanje i razvoj i koje se ne stavljaju u promet, a koriste pod kontrolisanim uslovima gde je smanjena izloženost;
koje se u finalnom obliku stavljaju u promet kao:
lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
kozmetički proizvodi;
hrana, prehrambeni aditivi i arome;
hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Odredbe ovog zakona iz poglavlja VIII. koje se odnose na uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija ne primenjuju se na:
hemijsko oružje i prekursore za hemijsko oružje;
prekursore opojnih droga i psihotropne supstance;
hranu i prehrambene aditive;
hranu za životinje i aditive za tu hranu;
lekove i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
hemikalije koje se koriste za naučno istraživanje i razvoj u količini koja ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu, a ne prelazi 10 kg za svaku hemikaliju prilikom svakog uvoza.
II. AGENCIJA ZA HEMIKALIJE
Član 5.
Radi obezbeđivanja administrativnih uslova za kvalitetno, efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, Vlada će osnovati Agenciju za hemikalije (u daljem tekstu: Agencija), kao samostalnu, razvojnu, stručnu i regulatornu organizaciju koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.
Na osnivanje, pravni položaj i finansiranje Agencije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne agencije.
Vlada daje saglasnost na akta kojima se utvrđuje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji.
Član 6.
Agencija je nadležna da:
donosi podzakonske propise za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima;
donosi Spisak klasifikovanih supstanci;
donosi rešenja o upisu hemikalije u Registar hemikalija i vodi taj registar;
vodi Integralni registar hemikalija;
objavljuje Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost;
sprovodi postupak prethodnog obaveštenja i postupak dobijanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija;
izdaje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija;
izdaje odobrenja za korišćenje surfaktanta u detergentu;
izrađuje i sprovodi projekte kojima se prati da li se hemikalije stavljaju u promet i koriste na takav način da nemaju štetan uticaj po zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;
objavljuje liste aktivnih supstanci u biocidnom proizvodu;
donosi rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea;
izdaje odobrenja za stavljanje u promet biocidnog proizvoda;
se stara o proceni tehničkog dosijea biocidnog proizvoda;
priprema godišnje deklaracije o proizvodnji, preradi i korišćenju hemikalija sa lista propisanih zakonom kojim se uređuje zabrana razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovo uništavanje, kao i godišnje deklaracije o proizvodnji diskretnih organskih supstanci i obavlja druge poslove u skladu sa tim zakonom;
vrši stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Zajedničkog tela za integrisano upravljanje hemikalijama;
pruža informacije i stručna uputstva privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i inspektorima za sprovođenje ovog i drugih zakona za čije sprovođenje je nadležna Agencija;
ostvaruje saradnju sa Evropskom agencijom za hemikalije, agencijama drugih zemalja i sekretarijatima međunarodnih konvencija koji uređuju upravljanje hemikalijama i drugim međunarodnim organizacijama koje se bave raznim aspektima upravljanja hemikalijama;
sprovodi aktivnosti kojima informiše javnost o uticaju hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, merama za smanjenje rizika i bezbednom korišćenju hemikalija;
obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju biocidni proizvodi i drugim zakonima.
Visinu naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama, naknade za procenu mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost, kao i visinu drugih naknada utvrđenih ovim zakonom propisuje Agencija uz saglasnost Vlade.
Poslove iz stava 1. tač. 1) do 14) ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.
III. INTEGRISANO UPRAVLjANjE HEMIKALIJAMA
Član 7.
Da bi se ostvarili principi strateškog pristupa upravljanja hemikalijama, obezbedilo adekvatno upravljanje hemikalijama u svim fazama životnog ciklusa hemikalija od proizvodnje odnosno uvoza do odlaganja, kao i da bi se doprinelo održivom razvoju Republike Srbije, ministar nadležan za životnu sredinu (u daljem tekstu: Ministar), u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva Zajedničko telo za integrisano upravljanja hemikalijama (u daljem tekstu: Zajedničko telo).
Zajedničko telo osniva se od predstavnika državnih organa, Agencije, industrije, naučnoistraživačkih organizacija i nevladinih organizacija.
Agencija vrši stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Zajedničkog tela.
Zadatak Zajedničkog tela je da priprema Integrisan program upravljanja hemikalijama i akcione planove za sprovođenje tog programa, kao i da prati ostvarivanje programa i akcionih planova i koordinira poslove koji su u vezi sa bezbednim upravljanjem hemikalijama.
Integrisan program upravljanja hemikalijama donosi Vlada.
Član 8.
Pravno i fizičko lice koje rukuje hemikalijama treba da preduzima potrebne mere da bi predupredilo ili izbeglo štetni uticaj hemikalija po zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik koji stavlja hemikaliju u promet procenjuje opasna svojstva te hemikalije pre stavljanja u promet i o tome obaveštava ostala pravna i fizička lica kako bi ona rukovala hemikalijom na bezbedan način.
Opasnu hemikaliju proizvođač, uvoznik i drugi koji rukuju takvom hemikalijom treba da zamene bezbednijom alternativom kada god je to moguće odnosno kada socio-ekonomski razlozi i tehničke mogućnosti to dozvoljavaju.
IV. KLASIFIKACIJA, PAKOVANjE, OBELEŽAVANjE I SKLADIŠTENjE HEMIKALIJA
1. Opšte odredbe o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju
Član 9.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik koji stavlja hemikalije i određene proizvode u promet dužan je da ih klasifikuje, a snabdevač hemikalija da ih obeležava i pakuje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Izvoznik je dužan da hemikaliju koju izvozi pakuje i obeležava u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, osim ako je potrebno da hemikaliju pakuje i obeležava na drugačiji način, u skladu sa međunarodnim standardima, a to zahteva zemlja u koju se izvozi hemikalija.
2. Klasifikacija
Član 10.
Klasifikacija hemikalije i određenog proizvoda vrši se na osnovu procene njihovih fizičkih i hemijskih svojstava, svojstava koja utiču na život i zdravlje ljudi, svojstava koja utiču na životnu sredinu, kao i utvrđenih kriterijuma za klasifikaciju u određene klase opasnosti.
Opasna hemikalija je hemikalija koja se može klasifikovati u najmanje jednu od klasa opasnosti.
U okviru klasa opasnosti hemikalija se može dalje različito klasifikovati na osnovu putanje izloženosti ljudi ili životne sredine toj hemikaliji ili na osnovu prirode efekata hemikalije.
Agencija bliže propisuje način klasifikacije hemikalije i određenog proizvoda.
Član 11.
Supstanca se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava iz Spiska klasifikovanih supstanci.
Ako se supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili nije na tom spisku klasifikovana za sve klase opasnosti i razlike unutar tih klasa, klasifikacija te supstance vrši se na osnovu postojećih podataka o svojstvima te supstance, odnosno na osnovu rezultata novih ispitivanja njenih svojstava i upoređivanjem tih podataka, odnosno rezultata sa utvrđenim kriterijumima za klasifikaciju hemikalije.
Agencija donosi Spisak klasifikovanih supstanci.
Član 12.
Klasifikacija smeše vrši se metodom izračunavanja opasnosti smeše na osnovu podataka o svojstvima supstanci sadržanih u smeši, na osnovu analize postojećih podataka o opasnosti koju ta smeša predstavlja odnosno direktnim eksperimentalnim ispitivanjima svojstava smeše i upoređivanjem tih podataka odnosno rezultata sa utvrđenim kriterijumima za klasifikaciju hemikalije.
Član 13.
Prilikom klasifikacije hemikalije mogu se koristiti podaci iz epidemioloških studija, statistički podaci o profesionalnim oboljenjima odnosno podaci o uticaju hemikalije na ljude kada su oni bili izloženi hemikaliji prilikom hemijskog udesa, kao i podaci dobijeni drugim međunarodno prihvaćenim metodama za utvrđivanje svojstava hemikalija.
Dokazi o opasnosti hemikalije dobijeni ispitivanjima na životinjama koriste se za klasifikaciju, bez obzira na nedostatke nalaza o efektima na ljude u studijama iz stava 1. ovog člana.
Svojstva hemikalije u cilju njene klasifikacije određuju se za onaj oblik odnosno fizičko stanje u kome se hemikalija stavlja u promet, a u posebnim slučajevima za onaj oblik odnosno fizičko stanje u kome se hemikalija koristi.
Član 14.
Nova ispitivanja hemikalije radi klasifikacije treba da budu takva da se, kad god je to moguće, ne koriste kičmenjaci.
Zabranjena su ispitivanja na primatima da bi se izvršila klasifikacija hemikalije.
3. Metode ispitivanja
Član 15.
Nova ispitivanja hemikalije radi klasifikacije vrše se po propisanim metodama.
Toksikološka i ekotoksikološka ispitivanja sprovode se u laboratorijama čiji je rad usklađen sa principima dobre laboratorijske prakse.
Agencija propisuje metode ispitivanja i izračunavanja koje se koriste za klasifikaciju hemikalije i druge prihvatljive načine utvrđivanja svojstava hemikalije.
4. Pakovanje, obeležavanje, reklamiranje i evidentiranje podataka
Član 16.
Ambalaža opasne hemikalije i određenog proizvoda mora da odgovara svojstvima, svrsi i načinu korišćenja hemikalije ili proizvoda i mora da bude obeležena na propisan način.
Ambalaža opasne hemikalije, određenog proizvoda i određene smeše koji nije opasna, ali sadrži barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna, mora da bude obeležena tako da naročito sadrži trgovačko ime hemikalije, imena određenih opasnih supstanci sadržanih u smeši, ime i adresu snabdevača hemikalije, količinu hemikalije u ambalaži kao i grafičke prikaze, oznake i tekst koji ukazuje na opasna svojstva hemikalije.
Ambalaža hemikalije i određenog proizvoda mora da bude obeležena i na srpskom jeziku.
Određena opasna hemikalija mora da bude obeležena tako da opasnost mogu da raspoznaju osobe sa posebnim potrebama, a ambalaža određene opasne hemikalije treba da ima zatvarač koji otežava otvaranje od strane dece.
Način obeležavanja i pakovanja opasne hemikalije zavisi od toga da li se ta hemikalija pakuje i u unutrašnjoj i u spoljašnjoj ambalaži, odnosno da li se opasna hemikalija nalazi u jedinstvenoj ambalaži koja služi i za stavljanje u promet i za transport.
Agencija bliže propisuje način pakovanja i obeležavanja hemikalije i određenog proizvoda.
Član 17.
Snabdevač opasne hemikalije i određene smeše koja nije opasna, ali sadrži barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna, dužan je da u reklami istakne njena opasna svojstva i da je reklamira na takav način da se njeni korisnici ne dovode u zabludu o opasnim svojstvima hemikalije.
Agencija bliže propisuje način reklamiranja hemikalije.
Član 18.
Propis o načinu klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i reklamiranja hemikalije i određenog proizvoda iz člana 10. stav 4, člana 16. stav 6. i člana 17. stav 2. ovog zakona Agencija donosi u skladu sa propisima EU.
Pored propisa iz stava 1. ovog člana Agencija donosi i propis kojim se uređuje način klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i reklamiranja hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN.
Hemikalija i određeni proizvod se mogu klasifikovati, pakovati, obeležiti i reklamirati u skladu sa propisom iz stava 1. ovog člana ili iz stava 2. ovog člana.
Član 19.
Snabdevač je dužan da vodi evidenciju o hemikalijama koja naročito sadrži podatke o identitetu hemikalije, distributerima odnosno daljim korisnicima i količinama hemikalija koje su im isporučene, kao i o zbirnim količinama hemikalija koje su prodate potrošačima u kalendarskoj godini.
Snabdevač je dužan da prikuplja sve podatke o hemikalijama koji se odnose na klasifikaciju i obeležavanje kao i druge podatke koji su mu potrebni radi sprovođenja ovog zakona.
Evidenciju iz stava 1. ovog člana i podatke iz stava 2. ovog člana snabdevač je dužan da čuva najmanje 10 godina posle poslednje proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalije i da ih dostavi Agenciji na njen zahtev.
Ako je snabdevač svoje poslove ili deo svojih poslova ustupio trećem licu, obaveza čuvanja podataka prelazi na to lice, a ako je prestao sa radom odgovorno lice snabdevača dužno je da odmah po prestanku rada te podatke dostavi Agenciji.
Agencija propisuje način vođenja evidencije o hemikalijama.
5. Bezbednosni list
Član 20.
Snabdevač je dužan da dostavi bezbednosni list (safety data sheet) kada stavlja u promet opasnu hemikaliju, hemikaliju koja sadrži supstance identifikovane kao perzistentne – bioakumulativne – toksične (u daljem tekstu: PBT) ili veoma perzistentne – veoma bioakumulativne (u daljem tekstu: vPvB) i druge hemikalije koje imaju svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja bez naknade, na srpskom jeziku u štampanoj ili elektronskoj formi.
Izvoznik hemikalije iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi bezbednosni list uvozniku, a ako je to moguće bezbednosni list treba da bude na jeziku zemlje u koju se izvozi.
Bezbednosni list sadrži naročito identifikaciju hemikalije, podatke o svojstvima hemikalije, načinu korišćenja, preventivne mere, mere za smanjenje rizika i podatke o snabdevaču hemikalije.
Ako su sačinjeni izveštaj o bezbednosti hemikalije i scenario izloženosti, informacije navedene u bezbednosnom listu moraju da odgovaraju informacijama iz izveštaja o bezbednosti hemikalije, a scenario izloženosti mora da bude naveden u aneksu bezbednosnog lista.
Agencija propisuje kriterijume za identifikaciju supstance kao PBT ili vPvB i bliži sadržaj bezbednosnog lista.
Član 21.
Snabdevač je dužan da bezbednosni list dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja na njihov zahtev kada oni nabavljaju smešu koja nije klasifikovana kao opasna, a sadrži:
najmanje jednu opasnu supstancu, na osnovu opasnosti koju ta supstanca predstavlja po zdravlje ljudi i životnu sredinu, u količini od najmanje 1% od mase smeše koja nije u gasovitom stanju, odnosno najmanje 0,2% od zapremine smeše u gasovitom stanju;
najmanje jednu supstancu, u količini od najmanje 0,1% od mase smeše koja ispunjava kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB ili druge supstance koje imaju svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona;
supstancu za koju su propisane maksimalno dozvoljene koncentracije u radnim prostorijama.
Član 22.
Snabdevač nije dužan da bezbednosni list dostavi za opasnu hemikaliju namenjenu opštoj upotrebi ako je za tu hemikaliju dostavljeno dovoljno informacija o bezbednosti, zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine, osim ako to ne zahteva dalji korisnik ili distributer.
Član 23.
Snabdevač iz člana 20. stav 1. ovog zakona dužan je da vrši izmene i dopune sadržaja bezbednosnog lista u skladu sa novim saznanjima o hemikaliji, a naročito saznanjima koja mogu uticati na mere za smanjenje i kontrolu rizika odnosno opasnosti hemikalije, kao i o ograničenjima ili zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalije.
Snabdevač iz stava 1. ovog člana dužan je da izmenjen i dopunjen bezbednosni list dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja kome je hemikalija isporučena u prethodnih 12 meseci.
Izmenjen i dopunjen bezbednosni list mora da sadrži napomenu „Revidiran” i datum kada su izvršene izmene, odnosno dopune.
6. Izveštaj o bezbednosti hemikalije
Član 24.
Izveštaj o bezbednosti hemikalije je dokument o proceni bezbednosti hemikalije sa merama za smanjenje i kontrolu rizika supstance.
Član 25.
Procena bezbednosti hemikalije vrši se u dve faze.
U prvoj fazi vrši se procena opasnosti supstance i procena da li supstanca ispunjava kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB supstanca.
U drugoj fazi vrši se procena izloženosti ljudi i životne sredine toj supstanci i karakterizacija rizika za supstancu za koju je u prvoj fazi procenjeno da ispunjava kriterijume da bude klasifikovana kao opasna, odnosno da ispunjava kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB supstanca.
Procena izloženosti i karakterizacija rizika utvrđuju se za sve identifikovane načine korišćenja supstance.
Član 26.
Na osnovu procene bezbednosti hemikalije utvrđuju se mere za smanjenje i kontrolu rizika koji predstavlja supstanca.
Agencija propisuje način na koji se vrši procena bezbednosti hemikalije i sadržinu izveštaja o bezbednosti hemikalije.
7. Druge informacije o hemikaliji
Član 27.
Proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda koji sadrži supstancu koja ima karakteristike supstance iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona u koncentraciji većoj od 0,1%, dužan je da svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja dostavi informacije dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a najmanje ime te supstance.
Proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda iz stava 1. ovog člana dužan je da bez naknade, na zahtev potrošača, dostavi informacije o supstanci iz stava 1. ovog člana.
Član 28.
Lica koja koriste opasne hemikalije dužna su da njima rukuju na bezbedan način u skladu sa uputstvom o pravilnoj upotrebi, bezbednosti i zaštiti zdravlja prilikom upotrebe, uputstvom o postupanju sa ostatcima neupotrebljenih opasnih hemikalija i praznom ambalažom, merama prve pomoći i merama za zaštitu životne sredine iz bezbednosnog lista kao i u skladu sa drugim dostupnim informacijama.
Član 29.
Nova saznanja o opasnim svojstvima hemikalije, kao i druge informacije koje su u vezi sa podacima iz bezbednosnog lista, a odnose se na određene načine upotrebe te hemikalije, dužni su da međusobno razmenjuju proizvođač, uvoznik, distributer i dalji korisnik (svi u lancu snabdevanja).
8. Alternativni hemijski naziv supstance
Član 30.
U bezbednosnom listu ili prilikom obeležavanja na ambalaži opasne supstance sadržane u smeši može da se upotrebi alternativni hemijski naziv za tu supstancu tako da se koristi naziv kojim se identifikuju najvažnije hemijske funkcionalne grupe ili da se koristi druga alternativna odrednica.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik opasne supstance sadržane u smeši podnosi zahtev Agenciji za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Alternativni hemijski naziv može da se upotrebi ako korišćenje hemijskog naziva supstance može da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu i ako alternativni hemijski naziv pruža dovoljno informacija za preduzimanje mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i kontrolu rizika pri rukovanju smešom.
Alternativni hemijski naziv može da se upotrebi za supstancu koja ima određena svojstva.
Za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva plaća se naknada.
Agencija propisuje svojstva supstance za koja može da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadržaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Član 31.
Agencija može u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva iz člana 30. stav 2. da traži od podnosioca zahteva da dostavi dodatne podatke neophodne za donošenje odluke za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Ako su ispunjeni uslovi iz člana 30. st. 3. i 4. ovog zakona Agencija izdaje odobrenje za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Alternativni hemijski naziv podnosilac zahteva može da počne da koristi 45 dana posle dana podnošenja zahteva ako Agencija nije tražila dodatne podatke, odnosno 45 dana posle dana podnošenja dodatnih podataka.
Agencija može doneti rešenje o stavljanju van snage odobrenja za upotrebu alternativnog hemijskog naziva ako se na osnovu novih informacija ustanovi da alternativni hemijski naziv ne pruža dovoljno informacija za preduzimanje mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i kontrolu rizika pri rukovanju smešom.
U slučaju iz stava 4. ovog člana Agencija može da odobri drugi alternativni hemijski naziv za tu supstancu.
Na rešenje iz st. 2. 4. i 5. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
9. Skladištenje, odlaganje i maloprodaja
Član 32.
Proizvođač, uvoznik, distributer i dalji korisnik dužan je da skladišti opasne hemikalije na takav način da ne ugrožava život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da sakuplja, skladišti i bezbedno odlaže ostatke opasnih hemikalija i praznu ambalažu u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom.
Član 33.
Određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu može da se prodaje u specijalizovanim prodavnicama za hemikalije, a u drugim prodavnicama mora da se drži odvojeno od ostale robe tako da ne dolazi u dodir sa drugom robom, da bude van domašaja dece i da potrošača ne dovodi u zabludu o njenoj nameni.
Agencija propisuje bliže uslove za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora.
V. SAVETNIK ZA HEMIKALIJE
Član 34.
Snabdevač određenih vrsta odnosno količina opasne hemikalije dužan je da obezbedi lice koje se stara o pravilnom upravljanju tim hemikalijama (u daljem tekstu: savetnik za hemikalije).
Savetnik za hemikalije može biti stalno zaposlen ili povremeno angažovan u zavisnosti od vrste aktivnosti snabdevača kao i od vrste odnosno količine opasne hemikalije koju snabdevač stavlja u promet.
Agencija bliže propisuje kriterijume za određivanje obaveze snabdevaču opasnih hemikalija za zapošljavanje odnosno povremeno angažovanje savetnika za hemikalije.
Član 35.
Savetnik za hemikalije mora da ima odgovarajuću stručnu spremu i položen ispit za savetnika za hemikalije.
Agencija propisuje stručnu spremu i program obuke za znanja savetnika za hemikalije.
Član 36.
Obuku i proveru znanja savetnika za hemikalije po propisanom programu, vrši pravno lice ili preduzetnik koji ispunjava uslove u pogledu stručnih kadrova, prostorija i tehničke opremljenosti za sprovođenje obuke.
Agencija izdaje odobrenje pravnom licu ili preduzetniku koje je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana.
Agencija bliže propisuje uslove koje mora da ispuni pravno lice ili preduzetnik koji vrše obuku i proveru znanja savetnika za hemikalije.
Član 37.
Da bi se opasnim hemikalijama upravljalo na način koji vodi ka smanjenju rizika i minimizaciji štetnog efekta tih hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu i osigurala primena preventivnih mera, savetnik za hemikalije stara se da ovaj zakon i propisi doneti na osnovu njega budu pravilno primenjeni.
VI. INTEGRALNI REGISTAR HEMIKALIJA
Član 38.
Integralni registar hemikalija koje se nalaze na tržištu Republike Srbije sastoji se od Registra hemikalija i Registra biocidnih proizvoda kao i podatka o sredstvima za zaštitu bilja.
Podaci o sredstvima za zaštitu bilja iz stava 1. ovog člana su naročito podaci o trgovačkom imenu sredstva za zaštitu bilja, nazivu i svojstvima aktivnih supstanci, dozvoljenim načinima korišćenja, licu koje ih stavlja u promet i količinama koje su stavljene u promet, a koje je organ nadležan za zaštitu bilja dobio u postupku registracije na osnovu zakona kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.
Organ nadležan za zaštitu bilja dostavlja Agenciji podatke iz stava 2. ovog člana jednom godišnje i to najkasnije do 31. marta tekuće godine za sredstva za zaštitu bilja koja su stavljena u promet u prethodnoj godini.
Integralni registar hemikalija Agencija vodi i kao elektronsku bazu podataka u cilju razmene podataka i integrisanog upravljanja hemikalijama.
1. Registar hemikalija
Član 39.
U Registar hemikalija upisuju se hemikalije koje se proizvode ili uvoze na tržište Republike Srbije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u Registar hemikalija ne upisuju se hemikalije koje imaju određena svojstva ili se koriste za određene svrhe a stavljaju se u promet u količinama koje su ispod propisane donje granice na godišnjem nivou, kao i druge određene hemikalije.
Agencija propisuje određene hemikalije koje se ne upisuju u Registar hemikalija kao i donju granicu količine hemikalije određenih svojstava i načina korišćenja ispod koje se ta hemikalija ne upisuje u Registar hemikalija.
Član 40.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik (u daljem tekstu: lice koje upisuje hemikalije) dužan je da podnese prijavu Agenciji radi upisa hemikalija u Registar hemikalija do 31. marta tekuće godine za hemikalije koje je proizveo odnosno uvezao u prethodnoj godini.
Strani proizvođač ili dalji korisnik može da prijavi hemikalije radi upisa u Registar hemikalija preko zastupnika odnosno predstavništva sa sedištem u Republici Srbiji.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i adresu, poreski identifikacioni broj, vrstu delatnosti, ime odgovornog lica u preduzeću, a gde je propisana obaveze da ima savetnika za hemikalije i njegovo ime.
Uz prijavu iz stava 1. ovog člana dostavlja se dosije o svakoj hemikaliji, a za hemikaliju za koju je propisano da mora da ima bezbednosni list i taj list.
Ako je lice koje upisuje hemikalije zastupnik ili predstavništvo stranog proizvođača ili daljeg korisnika, uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi i dokaz o tome.
Dosije o hemikaliji naročito sadrži:
trgovačko ime hemikalije i drugu identifikaciju hemikalije;
podatke o količini hemikalije stavljene u promet;
podatke o svakom načinu korišćenja hemikalije za koje lice koje upisuje hemikalije zna;
podatke o hemijskom sastavu.
Agencija bliže propisuje sadržinu dosijea o hemikaliji.
Član 41.
Agencija u roku od šest meseci od dana prijema prijave proverava iz dosijea potpunost podataka o hemikalijama.
Agencija donosi rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija za hemikalije čiji je dosije potpun i za koje je u skladu sa ovim zakonom dostavljen bezbednosni list.
Agencija u rešenju o upisu hemikalije u Registar hemikalija upisuje registarski broj svake hemikalije iz stava 2. ovog člana.
Član 42.
Lice koje je upisalo hemikalije u Registar hemikalija dužno je da svake naredne godine u roku datom u članu 40. stav 1. ovog zakona za te hemikalije dostavi podatke o količinama stavljenim u promet i druge izmene podataka u dostavljenim dosijeima o hemikaliji.
Agencija bliže propisuje koji se podaci o svakoj hemikaliji vode u Registru hemikalija.
2. Upis supstanci koje izazivaju zabrinutost u Registar hemikalija
Član 43.
Da bi se omogućila kontrola rizika i obezbedila zamena određene supstance sa odgovarajućom bezbednijom alternativnom supstancom Agencija objavljuje Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost formira se od supstanci koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao karcinogene kategorije 1 i 2, mutagene kategorije 1 i 2, toksične po reprodukciju kategorije 1 i 2, kao i supstanci identifikovanih kao PBT ili vPvB supstance.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost formira se i od supstanci koje dovode do poremećaja rada endokrinog sistema ili imaju PBT ili vPvB svojstva ali ne ispunjavaju kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB, a naučno je utvrđeno da izazivaju značajne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 44.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost sadrži sledeće podatke:
identitet supstance;
klasifikaciju supstance odnosno da li je identifikovana kao PBT ili vPvB ili ispunjava ostale uslove iz člana 43. stav 3. ovog zakona;
načine korišćenja za koje nije potrebno propisati dodatne mere za smanjenje rizika.
Član 45.
Dalji korisnik koju koristi supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno smešu koja sadrži tu supstancu dužan je da dostavi Agenciji prijavu iz člana 40. stav 1. ovog zakona sa dosijeom o hemikaliji radi upisa hemikalije u Registar hemikalija.
Član 46.
Dosije o hemikaliji za supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno smešu koja sadrži tu supstancu pored podataka iz člana 40. ovog zakona sadrži i bliži opis načina korišćenja te supstance ili smeše koja je sadrži, opis mera za smanjenje rizika za taj način korišćenja kao i predlog načina sistematskog praćenja korišćenja.
Dosije o hemikaliji iz stava 1. ovog člana sadrži, ako su dostupni, i podatke o mogućim alternativnim supstancama, opasnostima odnosno riziku koje te alternativne supstance mogu da predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i tehničke i socio-ekonomske podatke o izvodljivosti zamene ovih supstanci alternativnim supstancama.
Agencija vrši stručnu procenu dostavljenih podataka, mera za smanjenje rizika i predloga načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost iz dosijea o hemikaliji.
Ako Agencija proceni da mere za smanjenje rizika odnosno načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost nisu odgovarajuće donosi rešenje kojim nalaže izmene i dopune predloženih mera za smanjenje rizika odnosno načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost i određuje rok za izvršenje naloženih mera.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje koje donosi ministar po žalbi iz stava 5. ovog člana je konačno.
Član 47.
Za supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno za smešu koja sadrži tu supstancu, u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija mogu da se upišu mere za smanjenje rizika i način sistematskog praćenja korišćenja.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik dužan je da se pridržava mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja iz rešenja iz stava 1. ovog člana.
Član 48.
Za proveru podataka iz dosijea o hemikaliji, kao i za procenu mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost plaća se naknada.
Visina naknade iz stava 1. ovog člana određuje se u zavisnosti od broja i količine hemikalija koje su u prethodnoj godini stavljene u promet.
VII. OGRANIČENjA I ZABRANE PROIZVODNjE, STAVLjANjA U PROMET I KORIŠĆENjA HEMIKALIJA
Član 49.
Za hemikalije koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu Agencija propisuje ograničenja odnosno zabrane njihove proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja (u daljem tekstu: ograničenja i zabrane).
Propis iz stava 1. ovog člana sadrži zabranjene odnosno dozvoljene načine korišćenja, kao i druge uslove za proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstance, smeše ili proizvoda.
Ukoliko se iz tehničkih, socijalnih i ekonomskih razloga za određenu supstancu, smešu ili proizvod ne mogu odmah da primene ograničenja i zabrane, Agencija istim propisom određuje rokove od kada ograničenja i zabrane postaju obavezna za primenu.
Član 50.
Proizvođač, uvoznik, distributer i dalji korisnik supstance, smeše i proizvoda dužan je da se pridržava ograničenja i zabrana propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
VIII. UVOZ I IZVOZ ODREĐENIH OPASNIH HEMIKALIJA
Član 51.
U cilju unapređenja podele odgovornosti i saradnje u međunarodnoj trgovini opasnim hemikalijama u skladu sa Roterdamskom konvencijom o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini (u daljem tekstu: Roterdamska konvencija) za uvoz i izvoz određene supstance za koju je utvrđeno ograničenje i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja, kao i određene smeše i proizvoda koji sadrže tu supstancu, sprovodi se postupak prethodnog obaveštenja odnosno postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja (u daljem tekstu: PIC postupak).
Ograničenja i zabrane iz stava 1. ovog člana, odnose se na ograničenja i zabrane iz člana 49. ovog zakona ili se ta ograničenja i zabrane utvrđuju na osnovu akta kojim se dozvoljava stavljanje u promet hemikalije u skladu se zakonom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja odnosno zakonom kojim se uređuju biocidni proizvodi.
Postupak prethodnog obaveštenja primenjuje se za hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja, a PIC postupak primenjuje se za hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak.
Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja naročito sadrži naziv hemikalija, brojeve kojima se identifikuje hemikalija, tarifni broj i podkategoriju hemikalije.
Spisak hemikalija za PIC postupak naročito sadrži naziv hemikalija, brojeve kojima se identifikuje hemikalija, tarifni broj i kategoriju hemikalije.
Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja sadrži i pojedine hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak.
Spisak hemikalija za PIC postupak sadrži i hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije.
Član 52.
Kategorije hemikalija za koje se sprovodi PIC postupak su industrijske hemikalije i pesticidi.
Podkategorije industrijskih hemikalija za koje se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja su:
podkategorija hemikalija za opštu upotrebu;
podkategorija hemikalija za profesionalnu upotrebu.
Podkategorije pesticida za koje se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja su:
podkategorija sredstava za zaštitu bilja;
podkategorija ostalih pesticida koja obuhvata biocidne proizvode i druge hemikalije koje imaju pesticidno dejstvo.
1. Postupak prethodnog obaveštenja
Član 53.
Postupak prethodnog obaveštenja za izvoz sprovodi se tako što Agencija dostavlja nadležnom organu zemlje u koju se izvozi obaveštenje o izvozu hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da se prema ovom zakonu obeležava kao opasna, kao i obaveštenje o izvozu proizvoda koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak.
Izvoznik hemikalije i proizvoda iz stava 1. ovog člana dužan je da pre izvoza podnese zahtev Agenciji za sprovođenje postupka prethodnog obaveštenja i da uz zahtev dostavi informaciju koja sadrži naročito identitet hemikalije, podatke o sebi i uvozniku hemikalije ili proizvoda, kao i podatke o svojstvima te hemikalije i merama za smanjenje rizika.
Na osnovu informacije iz stava 2. ovog člana Agencija priprema obaveštenje za zemlju u koju se izvozi i sprovodi postupak prethodnog obaveštenja.
Agencija izdaje izvozniku iz stava 2. ovog člana potvrdu da je sproveden postupak prethodnog obaveštenja.
Agencija propisuje proceduru i rokove u kojima se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja, u kojim slučajevima nije potrebno dalje sprovoditi postupak prethodnog obaveštenja, sadržaj obaveštenja o izvozu, kao i dokumente koji se dostavljaju radi sprovođenja tog postupka.
Sastavni deo propisa iz stava 5. ovog člana je i Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja.
Član 54.
Postupak prethodnog obaveštenja za uvoz sprovodi se za hemikalije čija je proizvodnja, stavljanje u promet i korišćenje zabranjeno odnosno ograničeno prema propisima zemlje iz koje se uvozi, tako što Agencija nakon dobijanja obaveštenja o izvozu od nadležnog organa zemlje iz koje se uvozi informiše taj organ da je primila obaveštenje.
2. PIC postupak
Član 55.
PIC postupak sprovodi se za uvoz odnosno izvoz hemikalije koja se nalazi na Spisku hemikalija za PIC postupak odnosno za hemikaliju koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da se prema ovom zakonu obeležava kao opasna.
Agencija je dužna da dostavi Sekretarijatu Roterdamske konvencije odgovor u vezi sa uvozom svake hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije.
Agencija je dužna da dostavi odgovor o uvozu hemikalije koja nije na spisku Roterdamske konvencije, nadležnom organu zemlje iz koje se uvozi, ako ta zemlja zahteva prethodnu saglasnost prema PIC postupku.
Odgovor iz st. 2 i 3. ovog člana može da bude saglasnost, saglasnost pod određenim uslovima odnosno nesaglasnost, a priprema se na osnovu utvrđenih ograničenja i zabrana iz člana 49. ovog zakona ili na osnovu akta kojim se dozvoljava stavljanje u promet hemikalije u skladu se zakonima kojima se uređuju sredstva za zaštitu bilja odnosno biocidni proizvodi.
Odgovor iz st. 2. i 3. ovog člana za sredstva za zaštitu bilja Agencija priprema u saradnji sa organom nadležnim za zaštitu bilja, a za hemikalije koje imaju pesticidno dejstvo sa organom nadležnim za te hemikalije.
Član 56.
Izvoznik je dužan da za hemikaliju koja se nalazi na Spisku hemikalija za PIC postupak odnosno za hemikaliju koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da se prema ovom zakonu obeležava kao opasna, podnese zahtev Agenciji za sprovođenje PIC postupka.
Izuzetno od stava 1. ovog člana izvoznik nije dužan da podnese zahtev za sprovođenje PIC postupka za hemikaliju sa spiska Roterdamske konvencije ako je zemlja članica Roterdamske konvencije za tu hemikaliju dostavila odgovor Sekretarijatu te konvencije.
Agencija na osnovu zahteva iz stava 1. ovog člana traži od nadležnog organa zemlje u koju se izvozi prethodnu saglasnost prema PIC postupku.
Agencija izdaje izvozniku koji je podneo zahtev za sprovođenje PIC postupka potvrdu da je sproveden PIC postupak i u nju upisuje odgovor iz člana 55. stav 4. ovog zakona.
Izvoznik iz stava 4. ovog člana je dužan da postupa u skladu sa odgovorom nadležnog organa zemlje u koju se izvozi.
Član 57.
Agencija bliže propisuje proceduru i rokove u kojima se sprovodi PIC postupak, kao i sadržaj zahteva za sprovođenje PIC postupka.
Sastavni deo propisa iz stava 1. ovog člana je Spisak hemikalija za PIC postupak.
3. Ostale odredbe koje odnose na uvoz i izvoz hemikalija
Član 58.
Izvoznik hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa tog spiska, kao i hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak odnosno hemikalija i proizvoda koji sadrže supstancu sa tog spiska, dužan je da Agenciji do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu dostavi informacije o izvezenim količinama, zemlji u koju je izvozio hemikalije odnosno proizvode i opšte podatke o uvozniku.
Uvoznik hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa tog spiska kao i hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa tog spiska, dužan je da Agenciji do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu dostavi pored podataka iz člana 42. stav 1. ovog zakona i informaciju o zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku.
Uvoznik proizvoda koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak dužan je da Agenciji do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu dostavi informaciju o uvezenim količinama, zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku.
Agencija na osnovu podataka iz st. 1, 2. i 3. ovog člana vodi Evidenciju uvezenih i izvezenih hemikalija odnosno proizvoda po postupku prethodnog obaveštenja i PIC postupku u vidu elektronske baze podataka.
Član 59.
Izvoznik je dužan da dostavi Agenciji informacije koje zahteva nadležni organ zemlje članice Roterdamske konvencije o tranzitu hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije preko teritorije te zemlje najkasnije 30 dana pre dana prvog tranzita ili osam dana pre svakog sledećeg tranzita.
Agencija nadležnom organu zemlje članice Rotrdamske konvecije iz stava 1. ovog člana dostavlja informacije o tranzitu hemikalije najkasnije 15 dana pre dana prvog tranzita ili pre svakog sledećeg tranzita.
Agencija propisuje spisak zemalja članica Roterdamske konvencije koje zahtevaju informacije o tranzitu hemikalija i sadržaj tih informacija.
Član 60.
Određene opasne hemikalije i proizvodi čije je korišćenje zabranjeno ne smeju se izvoziti.
Pored hemikalija iz stava 1. ovog člana ne smeju se izvoziti ni hemikalije, a naročito pesticidi čija čistoća nije u skladu sa propisanom, kao i hemikalije čiji rok upotrebe ističe šest meseci posle izvoza.
Spisak opasnih hemikalija i proizvoda čiji je izvoz zabranjen sadrži naročito naziv opasne hemikalije odnosno proizvoda, brojeve kojima se identifikuje hemikalija odnosno proizvod i tarifni broj opasne hemikalije, odnosno proizvoda.
Agencija propisuje Spisak opasnih hemikalija i proizvoda čiji je izvoz zabranjen.
Član 61.
Za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka plaća se naknada.
Član 62.
Carinski organ proverava da li je sproveden postupak prethodnog obaveštenja, odnosno PIC postupak.
IX. DOZVOLE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PROMETA I DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA
Član 63.
Stavljanje u promet određenih opasnih hemikalija (u daljem tekstu: naročito opasne hemikalije) mogu da obavljaju samo pravna lica ili preduzetnici koji imaju dozvolu za obavljanje delatnosti prometa tih hemikalija.
Dozvola za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija izdaje se pravnom licu ili preduzetniku koji je obezbedio takvo skladištenje i čuvanje naročito opasnih hemikalija da one ne mogu biti dostupne licima koja ih mogu koristiti u nedozvoljene svrhe i koji je utvrdio preventivne mere za bezbedno čuvanje i skladištenje naročito opasnih hemikalija.
Agencija propisuje naročito opasne hemikalije za koje se izdaje dozvola, kao i naročito opasne hemikalije za koje nije potrebna dozvola.
Član 64.
Fizička lica koja koriste naročito opasne hemikalije dužna su da imaju dozvolu za korišćenje tih hemikalija.
Dozvola za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje se fizičkom licu koje ih koristi u umetničke, naučne i druge specifične svrhe, ako se umesto tih hemikalija ne mogu koristiti druge alternativne hemikalije, ako ih bezbedno koristi i čuva, kao i ako nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.
Član 65.
Zahtev za izdavanje dozvole iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona naročito sadrži ime i adresu podnosioca zahteva, podatke o naročito opasnim hemikalijama i svrhu za koju se dozvola traži.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija prilaže se dokaz da je obezbeđeno odgovarajuće skladište i da su utvrđene preventivne mere za bezbedno čuvanje i skladištenje naročito opasnih hemikalija.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija prilaže se obrazloženje za način korišćenja naročito opasne hemikalije, način čuvanja tih hemikalija, kao i dokaz da fizičko lice nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.
Preventivne mere iz stava 2. ovog člana odnose se naročito na bezbedno čuvanje odnosno skladištenje naročito opasnih hemikalija, bezbednosne procedure, kao i na način sprovođenja interne kontrole bezbednosnih procedura i rukovanja naročito opasnim hemikalijama.
Agencija propisuje:
obrazac zahteva i obrazac dozvole za obavljanje delatnosti prometa odnosno dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija;
uputstvo o utvrđivanju preventivnih mera za bezbedno čuvanje, skladištenje odnosno korišćenje naročito opasnih hemikalija.
Član 66.
U postupku izdavanja dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija vrši se procena da li je u dozvoli potrebno upisati i uslove za bezbedno čuvanje i skladištenje tih hemikalija.
U postupku izdavanja dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija vrši se procena da li je u dozvoli potrebno upisati i uslove za bezbedno čuvanje i korišćenje tih hemikalija.
U postupku izdavanja dozvole iz st 1. i 2. ovog člana određuje se i rok važenja dozvole koji ne može biti duži od pet godina.
Član 67.
Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija uvozniku, proizvođaču odnosno daljem korisniku izdaje Agencija.
Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač odnosno dalji korisnik, kao i dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje nadležan organ jedinice lokalne samouprave.
U dozvolu iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona naročito se upisuje naziv imaoca dozvole, svrha za koju se dozvola izdaje, rok važenja dozvole, kao i uslovi za bezbedno čuvanje i skladištenje odnosno bezbedno čuvanje i korišćenje utvrđeni u postupku izdavanja dozvole.
Nadležan organ jedinice lokalne samouprave dostavlja jednom godišnje izveštaj o izdatim dozvolama iz stava 2. ovog člana Agenciji, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Na rešenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija plaća se naknada.
Član 68.
Rok važenja dozvole iz člana 66. stav 3. ovog zakona može se produžiti na zahtev imaoca dozvole.
Agencija ili organ jedinice lokalne samouprave vrši procenu zahteva za produženje dozvole i produžuje dozvolu ako su i dalje ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija plaća se naknada.
Član 69.
Imalac dozvole dužan je da se pridržava preventivnih mera iz člana 63. stav 2. ovog zakona i uslova za bezbedno čuvanje i skladištenje odnosno uslova za bezbedno čuvanje i korišćenje naročito opasne hemikalije iz člana 67. stav 3. ovog zakona kao i da dostavi odmah po saznanju sve izmene podataka koje je dostavio u postupku izdavanja dozvole.
Član 70.
Agencija odnosno organ jedinice lokalne samouprave oduzeće dozvolu iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona ako su u postupku izdavanja dozvole dostavljeni netačni podaci i ako više nisu ispunjeni uslovi iz dozvole.
Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 71.
Naučnoistraživačkim organizacijama, licima koja obavljaju kulturnu delatnost, organima državne uprave, javnim agencijama i organima jedinica lokalne samouprave kojima su naročito opasne hemikalije neophodne za obavljanje poslova, kao i pravnim i fizičkim licima koja imaju dozvolu za proizvodnju odnosno promet lekova u skladu sa zakonom kojim se uređuju lekovi, nije potrebna dozvola za obavljanja delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija.
Član 72.
Imalac dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija može da vrši promet naročito opasnih hemikalija pravnim licima odnosno preduzetnicima koji ih koriste u industrijske ili profesionalne svrhe, kao i drugim imaocima dozvole za obavljanje delatnosti prometa ili dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.
Imalac dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija dužan je da pored evidencije iz člana 19. ovog zakona vodi i evidenciju o potrošačima kojima je prodata ili ustupljena bez naknade naročito opasna hemikalija.
Agencija propisuje način vođenja evidencije o prometu naročito opasne hemikalije.
X. DETERGENTI
Član 73.
Proizvođač detergenta stavlja detergent u promet ako surfaktant sadržan u tom detergentu ispunjava kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti i ako hemikalije i surfaktanti sadržani u detergentu ispunjavaju druge uslove propisane ovim zakonom.
Proizvođač detergenta iz stava 1. ovog člana je pravno lice ili preduzetnik koji stavlja detergent ili surfaktant u promet, a koji iste proizvodi, uvozi ili koji menja karakteristike detegrenta i pakuje odnosno menja obeležavanje detergenta.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, detergent koji sadrži surfaktant koji ne ispunjava kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti može da se stavi u promet ako je Agencija izdala odobrenje za korišćenje tog surfaktanta u detergentu (u daljem tekstu: odobrenje) ili je donet akt kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu u EU.
Proizvođač detergenta iz stava 3. ovog člana dužan da je Agenciji dostavi overenu kopiju akta kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu u EU.
Agencija propisuje kriterijume i metode ispitivanja biorazgradljivosti surfaktanta.
Član 74.
Proizvođač detergenta iz člana 73. stav 3. ovog zakona podnosi zahtev Agenciji za dobijanje odobrenja pre stavljanja detergenta sa tim surfaktantom u promet.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se i tehnički dosije o surfaktantu koji naročito sadrži identitet surfaktanta, rezultate ispitivanja biorazgradljivosti surfaktanta, informacije o surfaktantu i metabolitima biorazgradnje, podatke o količini surfaktanta u detergentu koji je stavljen u promet, predviđen način korišćenja detergenta, kao i predlog procene rizika koji predstavlja surfaktant.
Agencija bliže propisuje sadržinu tehničkog dosijea o surfaktantu.
Član 75.
Ako je to potrebno za procenu rizika koji predstavlja surfaktant, Agencija može u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva iz člana 74. stav 1. ovog zakona da zahteva da se dostave dodatne informacije.
Ukoliko podnosilac zahteva ne postupi u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog člana, Agencija zaključkom zahtev odbacuje kao nepotpun.
Na zaključak iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje koje donosi ministar po žalbi iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 76.
Na osnovu tehničkog dosijea iz člana 74. stav 2. ovog zakona Agencija utvrđuje da li:
surfaktant koji je sadržan u detergentu ispunjava kriterijume primarne biorazgradljivosti;
se detergent sa tim surfaktantom koristi za industrijske ili profesionalne svrhe;
se detergent koristi na takav način da se surfaktant malo ispušta u životnu sredinu;
je rizik koji taj surfaktant predstavlja po zdravlje ljudi i životnu sredinu mali uzimajući u obzir količinu surfaktanta u detergentu koji je stavljen u promet i način korišćenja tog detergenta, a poredeći taj rizik sa socio-ekonomskom koristi pri upotrebi tog detergenta i imajući u vidu korist od njegove upotrebe za bezbednost hrane i sprovođenje higijene.
Za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu plaća se naknada.
Član 77.
Agencija u roku od 12 meseci od dana podnošenja potpunog tehničkog dosijea o surfaktantu izdaje odobrenje ako se ispunjeni uslovi iz člana 76. ovog zakona.
Agencija u odobrenju može da odredi uslove za stavljanje u promet i korišćenje surfaktanta kao sastojka detergenta.
Imalac odobrenja dužan je da se pridržava uslova za stavljanje u promet i korišćenje surfaktanta kao sastojka detergenta.
Na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 78.
Imalac odobrenja je dužan da dostavi tehnički dosije o surfaktantu ažuriran novim informacijama o količini surfaktanta u detergentu koji je stavljen u promet, odnosno o novom načinu korišćenja tog detergenta na zahtev Agencije.
Ako Agencija na osnovu informacija iz stava 1. ovog člana proceni da surfaktant ne ispunjava uslove iz člana 76. ovog zakona može da donese:
novo odobrenje u kome se određuju uslovi za korišćenje tog surfaktanta;
rešenje o prestanku važenja odobrenja i u tom rešenju da odredi rok u kom se taj surfaktant odnosno detergent koji ga sadrži mora da povuče sa tržišta.
Na rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 79.
Lista surfaktanata za koje je izdato odobrenje ili donet akt kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detegrgentu u EU, kao i Lista surfaktanata za koje je odbijen zahtev za odobrenje i surfaktanata koji su zabranjeni u EU objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 80.
Laboratorija koja utvrđuje biorazgradljivost surfaktanta mora da bude akreditovana za odgovarajuću metodu ispitivanja ili da je njen rad usklađen sa principima dobre laboratorijske prakse.
Član 81.
Proizvođač detergenta dužan je da čuva rezultate ispitivanja kojima se potvrđuje da je ispunjen kriterijum potpune aerobne biorazgradljivosti surfaktanata i da ih dostavi Agenciji na njen zahtev.
Pored obaveza u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje, proizvođač detergenta je dužan da detergent obeleži i u skladu sa propisom o obeležavanju detergenta donetim na osnovu ovog zakona.
Proizvođač detergenta koji je namenjen opštoj upotrebi dužan je da sačini List o sastavu detergenta i da ga čuva pet godina, kao i da određene podatke sadržane u tom listu učini dostupnim javnosti na svojoj internet stranici.
Agencija propisuje specifičan način obeležavanja detergenata, sadržaj Liste o sastavu detergenta, kao i podatke iz tog lista koje treba učiniti dostupnim javnosti.
XI. SISTEMATSKO PRAĆENjE HEMIKALIJA
Član 82.
Agencija izrađuje i sprovodi projekte za praćenje stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, praćenje njihovih metabolita i putanje hemikalija u životnoj sredini i živim organizmima radi praćenja rizika koje hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu odnosno kontrole načina korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost i sprovođenja ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija.
Sredstva za sprovođenje projekata iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se iz prihoda Agencije.
Za sprovođenje projekata iz stava 1. ovog člana Agencija može da angažuje naučnoistraživačke organizacije.
Član 83.
Centar za kontrolu trovanja dostavlja Agenciji podatke prikupljene u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Agencija podatke iz stava 1. ovog člana može da koristi samo za kontrolu rizika koji pojedine hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Agencija dostavlja Centru za kontrolu trovanja informacije o hemikalijama i svojstvima hemikalija sa kojima raspolaže, a koje su neophodne za njegov rad.
Informacije iz stava 3. ovog člana Centar za kontrolu trovanja može u hitnim slučajevima da dobije i od lica koje stavlja u promet hemikalije.
Dobijene informacije Centar za kontrolu trovanja i drugi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici mogu da koriste samo u medicinske svrhe odnosno radi preventivnih i mera lečenja, naročito u hitnim slučajevima i ne mogu da se koriste u druge svrhe.
XII. DOSTUPNOST PODATAKA
Član 84.
Javnosti su dostupni podaci koji se dostavljaju Agenciji u postupku upisa hemikalije u Registar hemikalija kao i drugi podaci sa kojima Agencija raspolaže, a naročito:
hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi opasne supstance sadržane u hemikaliji;
trgovačko ime hemikalije;
klasifikacija i obeležavanje hemikalije;
podaci o fizičkim i hemijskim svojstvima hemikalije;
podaci o putanji supstance i njenoj sudbini u životnoj sredini;
rezultati toksikoloških i ekotoksikoloških ispitivanja hemikalije;
prag efekta;
uputstvo za bezbedno rukovanje;
analitičke metode za identifikaciju opasne supstance u slučaju njenog ispuštanja u životnu sredinu i za određivanje direktne izloženosti ljudi.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, javnosti su dostupni i podaci iz obaveštenja iz člana 53. ovog zakona.
Agencija će smatrati poslovnom tajnom i neće učiniti dostupne javnosti:
podatke o punom sastavu smeše;
preciznu namenu i način primene supstance;
vezu između proizvođača, uvoznika i daljih korisnika u lancu snabdevanja;
preciznu količinu hemikalija proizvedenih ili stavljenih u promet.
U hitnim slučajevima, kada je to neophodno zbog bezbednosti i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, Agencija može da učini dostupnim i podatke iz stava 3. ovog člana.
Član 85.
Lice koje u skladu sa odredbama ovog zakona dostavlja podatke Agenciji u postupku upisa hemikalije u Registar hemikalija, u postupku izdavanja dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija i drugim postupcima, kao i podatke koje dostavlja Agenciji na njen zahtev, a koji nisu navedeni u članu 84. st. 1. i 2. ovog zakona, može označiti određene podatke kao poverljive.
Svako može podneti zahtev da mu se učine dostupni podaci kojima raspolaže Agencija.
Agencija neće tražiocu iz stava 2. ovog člana omogućiti pristup podacima koji su označeni kao poverljivi ako proceni da je pristup tim podacima potrebno ograničiti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i o tome donosi rešenje.
Pre donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana, Agencija je dužna da konsultuje lice koje je te podatke označilo kao poverljive.
Zaposleni u Agenciji, u Centru za kontrolu trovanja, zdravstveni radnici, kao i druga lica kojima su, u obavljanju poslova dostupni poverljivi podaci, dužni su da ih čuvaju i po prestanku obavljanja tih poslova.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru.
Rešenje iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
XIII. NADZOR
Član 86.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo, preko inspektora za zaštitu životne sredine.
Inspekcijski nadzor koji se odnosi na klasifikaciju, pakovanje, obeležavanje hemikalija i određenih proizvoda, ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, kao i na uslove prodaje i skladištenja hemikalija, u maloprodaji vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora.
Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad poslovima koji su joj povereni ovim zakonom.
Član 87.
Nadzor nad radom Agencije u vršenju poverenih poslova iz člana 6. ovog zakona vrši Ministarstvo u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.
Član 88.
Radi praćenja stanja i preduzimanja određenih mera, inspekcija za zaštitu životne sredine i tržišna inspekcija, u saradnji sa Agencijom, pripremaju godišnje planove inspekcijskog nadzora, a dva puta godišnje dostavljaju Agenciji informaciju o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija.
Član 89.
Inspektori za zaštitu životne sredine i tržišni inspektori (u daljem tekstu: inspektori) mogu da vrše uzorkovanje hemikalije radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za stavljanje u promet odnosno za korišćenje hemikalije.
Troškove uzorkovanja i ispitivanja hemikalije snosi snabdevač.
Član 90.
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
da li je hemikalija i određen proizvod koji se stavljaju u promet klasifikovan, obeležen i pakovan u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
da li je reklamiranje opasne hemikalije i određene smeše koji nije opasna ali sadrži bar jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna u skladu sa ovim zakonom;
da li se vodi propisana evidencija i prikupljaju propisani podaci o hemikaliji, kao i da li se evidencija i podaci čuvaju u propisanom roku;
da li su ispunjene propisane obaveze u vezi sa sadržajem, ažuriranjem i dostavljanjem bezbednosnog lista;
da li se za proizvod koji sadrži supstancu propisanih karakteristika i koncentracija dostavljaju informacije koje su dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a naročito ime te supstance;
da li je za upotrebu alternativnog hemijskog naziva supstance izdato odobrenje i da li se taj naziv upotrebljava u skladu sa odobrenjem;
da li se opasne hemikalije skladište tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno da li se sa ostatcima tih hemikalija i praznom ambalažom postupa u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
da li se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima;
da li je snabdevač obezbedio savetnika za hemikalije i da li taj savetnik ima propisanu stručnu spremu i dokaz o položenom ispitu;
da li je hemikalija za koju je propisana obaveza upisa u Registar hemikalija prijavljena u propisanom roku, odnosno da li su svake naredne godine u određenom roku dostavljani propisani podaci;
da li se za supstancu koja izaziva zabrinutost primenjuju mere upisane u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija;
da li se postupa u skladu sa zabranama i ograničenjima;
da li se pre izvoza dostavljaju propisane informacije za postupak prethodnog obaveštenja i da li se te informacije dostavljaju u propisanom roku;
da li se podnosi zahtev za sprovođenje PIC postupka;
da li stavljanje u promet ili korišćenje naročito opasnih hemikalija obavlja lice koje za to ima dozvolu;
da li je lice koje ima dozvolu za obavljanje delatnosti prometa ili dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija obezbedilo odgovarajuće skladište, kao i da li se pridržava propisanih preventivnih mera i uslova;
da li se postupa u skladu sa propisanim obavezama o detergentu.
Član 91.
U vršenju poslova iz člana 90. ovog zakona, inspektor je ovlašćen i dužan da:
naredi da se hemikalija i određeni proizvod koji se stavlja u promet klasifikuje, obeleži i pakuje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
zabrani da se stavi u promet hemikalija i određeni proizvod klasifikovan, obeležen i pakovan suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega;
naredi da se reklamiranje opasne hemikalije i određene smeše koji nije opasna, ali sadrži barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna vrši u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
zabrani da se reklamiranje opasne hemikalije i određene smeše koji nije opasna, ali sadrži bar jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna vrši suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega;
naredi da se vodi propisana evidencija i prikupljaju propisani podaci o hemikaliji, kao i da se evidencija i podaci čuvaju u propisanom roku;
naredi da se ispune propisane obaveze u vezi sa sadržajem, ažuriranjem i dostavljanjem bezbednosnog lista;
zabrani stavljanje u promet opasne hemikalije, hemikalije koja sadrži supstancu identifikovanu kao PBT ili vPvB, kao i druge hemikalije koja ima svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona, ako nisu ispunjene propisane obaveze u vezi sa sadržajem, ažuriranjem i dostavljanjem bezbednosnog lista;
naredi da se za proizvod koji sadrži supstancu propisanih karakteristika i koncentracija dostavljaju informacije koje su dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a naročito ime te supstance;
zabrani upotrebu alternativnog hemijskog naziva supstance ako nije izdato odobrenje ili naredi da se taj naziv upotrebljava u skladu sa odobrenjem;
naredi da se opasne hemikalije skladište tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno naredi da se sa ostatcima tih hemikalija i praznom ambalažom postupa u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
zabrani da se opasne hemikalije skladište tako da ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno da se sa ostatcima tih hemikalija i praznom ambalažom postupa na nebezbedan način suprotno propisu kojim se uređuje upravljanje otpadom;
naredi da se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima;
zabrani prodaju određene opasne hemikalije koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu, suprotno propisanim uslovima;
naredi snabdevaču da obezbedi savetnika za hemikalije koji ima propisanu stručnu spremu i dokaz o položenom ispitu;
zabrani rad snabdevaču dok ne obezbedi savetnika za hemikalije sa propisanom stručnom spremom i dokazom o položenom ispitu;
naredi da se hemikalija za koju je propisana obaveza upisa u Registar hemikalija prijavi u propisanom roku, odnosno da se svake naredne godine u određenom roku dostave propisani podaci;
naredi da se za supstance koje izazivaju zabrinutost primenjuju mere upisane u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija;
zabrani korišćenje supstance koja izaziva zabrinutost dok se ne primene mere upisane u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija;
naredi da se postupa u skladu sa ograničenjima i zabranama;
zabrani proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstance, smeše i proizvoda ako se sa njima postupa suprotno ograničenjima i zabranama;
naredi da se povuče iz prometa supstanca, smeša i proizvod ako se ne postupa u skladu sa ograničenjima i zabranama;
naredi da se supstanca, smeša i proizvod sa kojima se nije postupalo u skladu sa ograničenjima i zabranama vrati u zemlju porekla ili da se sa njima postupi u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
naredi da se pre izvoza dostave propisane informacije za postupak prethodnog obaveštenja i da se te informacije dostave u propisanom roku;
naredi da se podnese zahtev za sprovođenje PIC postupka;
zabrani da stavljanje u promet ili korišćenje naročito opasnih hemikalija obavlja lice koje za to nema dozvolu;
naredi da se za naročito opasne hemikalije obezbedi odgovarajuće skladište i da se primenjuju propisane preventivne mere i uslovi;
naredi da se postupa u skladu sa propisanim obavezama o detergentu;
zabrani stavljanje u promet detergenta ako se ne postupa u skladu sa propisanim obavezama o detergentu.
Član 92.
Mere koje pri vršenju inspekcijskog nadzora naredi inspektor određuju se rešenjem.
U slučaju preduzimanja izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu inspektor može rešenje iz člana 91. ovog zakona doneti i usmeno i narediti njegovo izvršenje bez odlaganja.
Inspektor je dužan da usmeno rešenje iz stava 2. ovog člana donese i u pismenom obliku najkasnije u roku od osam dana od dana donošenja usmenog rešenja.
Član 93.
Protiv rešenja inspektora za zaštitu životne sredine dopuštena je žalba ministru.
Protiv rešenja tržišnih inspektora dopuštena je žalba ministru nadležnom za poslove trgovine.
Žalba na rešenje inspektora ne odlaže njegovo izvršenje.
Rešenje iz st. 1 i 2. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 94.
Svako pravno i fizičko lice i preduzetnik dužno je da inspektoru omogući vršenje inspekcijskog nadzora, da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasni se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.
Član 95.
Ako inspektor u vršenju nadzora nađe da su povređeni drugi zakoni i propisi čija povreda može imati uticaja na život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost na radu, dužan je da o tome odmah obavesti nadležni organ i zajedno sa njim izvrši nadzor i preduzme odgovarajuće mere.
Član 96.
Inspektor ima službenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuću opremu.
XIV. KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
Član 97.
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
hemikaliju i određeni proizvod koji stavlja u promet ne klasifikuje, odnosno ne obeležava i pakuje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 9. stav 1);
u svrhu klasifikacije hemikalije sprovodi ispitivanja na primatima (član 14. stav 2);
stavlja u promet opasnu hemikaliju i određenu smešu koja nije opasna, ali sadrži bar jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna, a u reklami ne istakne njena opasna svojstva i reklamira je na takav način da se njeni korisnici dovode u zabludu o opasnim svojstvima hemikalije (član 17. stav 1);
stavlja opasnu hemikaliju u promet, kao i hemikaliju koja sadrži supstance identifikovane kao PBT ili vPvB i druge hemikalije koje imaju svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona, a ne dostavi bez naknade, u štampanoj ili elektronskoj formi bezbednosni list (safety data sheet) na srpskom jeziku svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja (član 20. stav 1);
ne dostavi bezbednosni list uvozniku (član 20. stav 2);
bezbednosni list ne sadrži podatke iz člana 20. stav 3. ovog zakona;
informacije navedene u bezbednosnom listu ne odgovaraju informacijama iz izveštaja o bezbednosti hemikalije, a scenario izloženosti ne bude naveden u aneksu bezbednosnog lista, a sačinjeni su izveštaj o bezbednosti hemikalije i scenario izloženosti (član 20. stav 4);
ne vrši izmene i dopune sadržaja bezbednosnog lista u skladu sa novim saznanjima o hemikaliji, a naročito o saznanjima koja mogu uticati na mere za smanjenje i kontrolu rizika odnosno opasnosti hemikalije, kao i o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet ili korišćenja hemikalije (član 23. stav 1);
nije dostavio svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja kome je hemikalija isporučena u prethodnih 12 meseci izmenjen i dopunjen bezbednosni list (član 23. stav 2);
ne dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja informacije dovoljne za bezbednu upotrebu proizvoda koji sadrži supstancu koja ima propisane karakteristike i koncentracije (član 27. stav 1);
bez odobrenja Agencije u bezbednosnom listu ili prilikom obeležavanja na ambalaži opasne supstance sadržane u smeši upotrebi alternativni hemijski naziv za tu supstancu ili to ne uradi u skladu sa odobrenjem (član 30. stav 1. i član 31. st. 2. i 5);
ne skladišti opasne hemikalije na takav način da ne ugrožava život i zdravlje ljudi i životnu sredinu (član 32. stav 1);
ne sakuplja, skladišti i bezbedno odlaže ostatke opasnih hemikalija i praznu ambalažu u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom (član 32. stav 2);
ne obezbedi savetnika za hemikalije i ako taj savetnik nema propisanu stručnu spremu i dokaz o položenom ispitu (član 34. stav 1. i član 35. stav 1);
ne podnese u određenom roku prijavu za upis hemikalija u Registar hemikalija za hemikaliju za koju je propisana obaveza upisa u taj registar (član 40. stav 1);
za hemikaliju koja je upisana u Registar hemikalija ne dostavi u propisanom roku podatke o količinama stavljenim u promet i druge izmene podataka u dostavljenim dosijeima o hemikalijama (član 42. stav 1);
za supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno smešu koja sadrži tu supstancu ne dostavi Agenciji prijavu i dosije o hemikaliji radi upisa u Registar hemikalija (član 45);
se ne pridržava mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost iz rešenja o upisu hemikalije u Registar hemikalija (član 47. stav 2);
se ne pridržava ograničenja i zabrana propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 50);
izveze određene opasne hemikalije i proizvode čiji je korišćenje zabranjeno (član 60. stav 1);
stavlja u promet naročito opasne hemikalije ako nema dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija (član 63. stav 1);
se ne pridržava preventivnih mera iz člana 63. stav 2. ovog zakona i uslova za bezbedno čuvanje i skladištenje, kao i ako ne dostavi odmah po saznanju sve izmene podataka koje je dostavio u postupku izdavanja dozvole (član 69);
vrši promet naročito opasnih hemikalija pravnim licima odnosno preduzetnicima koji ih ne koriste u industrijske ili profesionalne svrhe kao i drugim licima koja nemaju dozvolu za obavljanje delatnosti prometa ili dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija (član 72. stav1);
stavlja u promet detergent koji sadrži surfaktant koji ne ispunjava kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti a nema odobrenje za korišćenje tog surfaktanta u detergentu koje je izdala Agencija, odnosno nema akt kojim se u EU odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu (član 73. stav 3);
ako se ne pridržava uslova iz odobrenja za stavljanje u promet i korišćenje surfaktanta kao sastojka detergenta (član 77. stav 3);
ne povuče sa tržišta surfaktant odnosno detergent koji ga sadrži u roku utvrđenom u rešenju Agencije (član 78. stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određene privredne delatnosti do 10 godina.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u pravnom licu se uz izrečenu kaznu može izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova do 10 godina.
2. Prekršaji
Član 98.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
ne vodi evidenciju i ne prikuplja podatke u skladu sa članom 19. st. 1. i 2. ovog zakona i te podatke ne čuva najmanje 10 godina posle poslednje proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija ili ih ne dostavi Agenciji na njen zahtev (član 19);
bezbednosni list ne dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja na njihov zahtev ako oni nabavljaju smešu iz člana 21. ovog zakona;
nije na zahtev daljeg korisnika ili distributera dostavio bezbednosni list za opasnu hemikaliju namenjenu opštoj upotrebi (član 22);
izmenjen i dopunjen bezbednosni list ne sadrži napomenu „Revidiran” i datum kada su izvršene izmene, odnosno dopune (član 23. stav 3);
na zahtev potrošača ne dostavi bez naknade informacije o supstanci iz člana 27. stav 1. ovog zakona (član 27. stav 2);
ne razmenjuje sa proizvođačima, uvoznicima, distributerima i daljim korisnicima nova saznanja o opasnim svojstvima hemikalije, kao i druge informacije koje su u vezi sa podacima iz bezbednosnog lista, a odnose se na određene načine upotrebe te hemikalije (član 29);
određenu opasnu hemikaliju ne drži odvojeno od ostale robe tako da ne dolazi u dodir sa drugom robom i bude van domašaja dece, kao i ako potrošača dovodi u zabludu o njenoj nameni (član 33. stav 1);
pre izvoza hemikalije i proizvoda iz člana 53. stav 1. ovog zakona ne podnese zahtev Agenciji za sprovođenje postupka prethodnog obaveštenja ili ako uz zahtev nije dostavio informaciju koja sadrži propisane podatke (član 53. stav 2);
ne podnese zahtev Agenciji za sprovođenje PIC postupaka za propisane hemikalije ili ne postupi u skladu sa odgovorom zemlje u koju se izvozi (član 56. st. 1. i 5);
ne dostavi Agenciji za propisane hemikalije i proizvode u propisanom roku informacije o izvezenim količinama, zemlji u koju su izvezene hemikalije odnosno proizvodi i opšte podatke o uvozniku (član 58. stav 1);
ne dostavi Agenciji za propisane hemikalije u propisanom roku pored podataka iz člana 42. stav 1. ovog zakona i informacije o zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku (član 58. stav 2);
ne dostavi Agenciji za proizvod koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak u propisanom roku informacije o uvezenim količinama, zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku (član 58. stav 3);
ako ne dostavi Agenciji informacije koje zahteva nadležni organ zemlje članice Roterdamske konvencije o tranzitu hemikalije preko teritorije te zemlje u propisanom roku (član 59. stav 1);
ne vodi pored evidencije iz člana 19. ovog zakona i evidenciju o potrošačima kojima je prodata odnosno ustupljena bez naknade naročito opasna hemikalija (član 72. stav 2);
ne čuva rezultate ispitivanja kojima se potvrđuje da je ispunjen kriterijum potpune aerobne biorazgradljivosti surfaktanta ili ih ne dostavi Agenciji na njen zahtev (član 81. stav 1);
detergent ne obeleži u skladu sa odredbama ovog zakona i u skladu sa propisom o obeležavanju detergenta donetim na osnovu ovog zakona (član 81. stav 2);
ne sačini List o sastavu detergenta ili taj list ne čuva pet godina ili određene podatke sadržane u tom listu ne učini dostupnim javnosti na svojoj internet stranici (član 81. stav 3).
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaj stava 1. ovog člana pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti do tri godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se preduzetniku uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine.
Član 99.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Agenciji ako:
u postupku prethodnog obaveštenja ne dostavi nadležnom organu zemlje u koju se izvozi obaveštenje o izvozu hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da prema ovom zakonu mora da se obeleži kao opasna kao i obaveštenje o izvozu proizvoda koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak (član 53. stav 1);
nakon dobijanja obaveštenja o izvozu od nadležnog organa zemlje iz koje se uvozi ne informiše taj organ da je primio obaveštenje (član 54);
ne dostavi Sekretarijatu Roterdamske konvencije odgovor u vezi sa uvozom svake hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije (član 55. stav 2);
nadležnom organu zemlje iz koje se uvozi ne dostavi odgovor o uvozu hemikalije koja nije na spisku Roterdamske konvencije a za koju ta zemlja zahteva prethodnu saglasnost prema PIC postupku (član 55. stav 3);
na zahtev nadležnog organa zemlje članice Roterdamske konvencije preko čije teritorije se obavlja tranzit hemikalija sa spiska Roterdamske konvencije ne dostavi tražene informacije najkasnije 15 dana pre dana prvog tranzita odnosno pre svakog sledećeg tranzita (član 59. stav 2);
ne izda odobrenje za korišćenje surfaktanta u detergentu u roku od 12 meseci od dana podnošenja potpunog tehničkog dosijea o surfaktantu, ako su ispunjeni uslovi iz člana 76. ovog zakona (član 77. stav 1);
ne učini dostupnim javnosti podatke o hemikalijama iz člana 84. st. 1. i 2. ovog zakona;
učini dostupnim javnosti podatke o hemikalijama koje se smatraju poslovnom tajnom iz člana 84. stav 3. ovog zakona osim u hitnim slučajevima kada je to neophodno zbog bezbednosti i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine (član 84. stav 4).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u Agenciji može se uz izrečenu kaznu izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od jedne godine.
Član 100.
Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini neku od radnji iz člana 97. stav 1. ovog zakona.
Član 101.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
koristi naročito opasne hemikalije bez dozvole (član 64. stav 1);
se ne pridržava svrhe za koju je dozvola za naročito opasne hemikalije izdata (član 64. stav 2);
se ne pridržava uslova za bezbedno čuvanje i korišćenje naročito opasnih hemikalija iz člana 67. stav 3. ovog zakona ili ne dostavi odmah po saznanju sve izmene podataka koje je dostavio u postupku izdavanja dozvole (član 69);
poverljive podatke iz člana 84. stav 3. i člana 85. ovog zakona ne čuva po prestanku obavljanja poslova u kojima su mu bili dostupni ti podaci (član 85. stav 5).
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 102.
Snabdevač je dužan da klasifikuje, obeležava, pakuje i reklamira hemikalije i određene proizvode u skladu sa propisom iz člana 18. stav 1. ovog zakona ili u skladu sa propisom iz člana 18. stav 2. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu tih propisa, s tim da se propis iz člana 18. stav 1. ovog zakona primenjuje do roka određenog u propisu iz člana 18. stav 2. ovog zakona.
Snabdevač je dužan da obezbedi savetnika za hemikalije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu propisa iz člana 34. stav 3, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 3. ovog zakona.
Pravno lice i preduzetnik koji obavljaju delatnost prometa naročito opasnih hemikalija i fizičko lice koje je koristi naročito opasne hemikalije, dužni su da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa ili dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa iz člana 63. stav 3, člana 65. stav 5. i člana 72. stav 3. ovog zakona, a Agencija, odnosno jedinica lokalne samouprave odlučuje o tom zahtevu u roku od godinu dana od dana dostavljanja zahteva.
Ako se detergent koji sadrži surfaktant koji ne ispunjava uslove potpune aerobne biorazgradljivosti nalazi u prometu na dan stupanja na snagu ovog zakona, taj detergent može ostati i dalje u prometu ako proizvođač detergenta podnese zahtev za izdavanje odobrenja u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa iz člana 73. stav 5, člana 74. stav 3. i člana 81. stav 4. ovog zakona.
Ako Agencija donese rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 4. ovog člana, tim rešenjem određuje rok za povlačenje iz prometa detergenta koji ne može biti duži od dve godine od dana donošenja rešenja.
Član 103.
Postupci započeti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po tim propisima.
Član 104.
Podzakonski propisi za izvršavanje ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 105.
Do donošenja podzakonskih propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjuju se Odluka o obeležavanju otrova u prometu („Službeni list SRJ”, broj 38/97) i Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova („Službeni list SFRJ”, broj 79/91).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica i preduzetnici koji vrše proizvodnju, promet i kontrolu otrova („Službeni list SRJ”, broj 30/96), Odluka o uslovima koje mora ispunjavati pravno lice koje vrši poslove centra za kontrolu trovanja („Službeni list SRJ”, broj 30/96), Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije za davanje toksikološke ocene otrova i organizacije za davanje ocene o efikasnosti otrova („Službeni list SFRJ”, broj 22/92) i Pravilnik o načinu uništavanja neupotrebljenih otrova i ambalaže koja je korišćena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa („Službeni list SFRJ”, broj 7/83).
Član 106.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 51. Zakona o prevozu opasnih materija („Službeni list SFRJ”, br. 27/90 i 45/90 i „Službeni list SRJ”, br. 24/94-dr.zakon, 28/96-dr.zakon i 68/02), a koje se odnose na odobrenje za prevoz otrova preko državne granice (uvoz, izvoz i tranzit).
Član 107.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija („Službeni list SRJ”, br. 15/95, 28/96-dr.zakon i 37/02 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon), osim odredaba o razvrstavanju i ispitivanju otrova koje će se primenjivati samo na sredstva za zaštitu bilja, od strane organa nadležnog za zaštitu bilja, do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.
Član 108.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV
Osnov za donošenje Zakona o hemikalijama je odredba člana 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni cilj donošenja ovog zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama, osiguravajući konkurentnost privrede, a podstičući razvoj bezbednijih alternativa.
Razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se oblast upravljanja hemikalijama uredi u skladu sa propisima Evropske Unije jer sadašnja regulativa ne obuhvata sve oblasti koje su predviđene evropskim propisima. Osnovni akcenat evropskih propisa kojima se reguliše upravljanje hemikalijama dat je na uslove za stavljanje u promet hemikalija, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija po zdravlje ljudi i na životnu sredinu, dok delovi koji se odnose na uslove koje moraju da ispunjavaju lica koja proizvode i vrše promet hemikalija uređuju se drugim propisima.
Važeći zakon kojim se regulišu hemikalije jeste Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija („Službeni list SRJ”, br. 15/95, 28/96-dr.zakon i 37/02 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon), kojim se ne regulišu sve hemikalije, već samo otrovne materije. Takođe, definicija otrovnih materija u ovom zakonu ne odnosi se samo na otrovnost (toksičnost, tj. uticaj određene hemikalije po zdravlje ljudi), već se iz definicije otrovnih materija zaključuje da se ovim zakonom uređuju opasne hemikalije. Taj terminološki problem uzrokuje velike probleme kod sprovođenja zakona. To je još jedan od razloga što se donosi novi zakon.
Poteškoću u sprovođenju postojećeg zakona uzrokuje i obaveza državnog organa da klasifikuje sve otrovne materije koji se stavljaju u promet. U EU obaveza klasifikacije hemikalije od strane državnih organa odnosi se samo na sredstva za zaštitu bilja i biocidne proizvode, kao i za određene hemijske supstance koje predstavljaju najveću opasnost (npr. karcinogene, mutagene, toksične po reprodukciju itd.). Prema postojećim propisima u Srbiji, državni organ ima obavezu da klasifikuje opasnost svih otrovnih materija (supstance i smeše), odnosno svih opasnih hemikalija, na osnovu definicije otrova. S obzirom na broj opasnih hemikalija na tržištu, ovakav pristup u domaćim propisima nije održiv i u praksi se dešava da odluka o tome koje će opasne hemikalije biti klasifikovane od strane nadležnog državnog organa donošenjem rešenja o razvrstavanju otrova u grupe bude proizvoljna, bez zakonski utvrđenih kriterijuma. Takođe, kriterijumi za klasifikaciju hemikalija nisu definisani na način kako je to uređeno u propisima EU. Domaći propisi ne definišu dovoljno tehničke detalje koji su neophodni za klasifikaciju hemikalija. To uzrokuje probleme pri klasifikaciji, a samim tim i adekvatno obeležavanje hemikalija na tržištu. Neadekvatno obeležavanje hemikalija ima za posledicu da korisnik ili distributer ne bude informisan o svojstvima hemikalija što uzrokuje mnoge probleme kod rukovanja hemikalijama i čija neadekvatna upotreba može usmrtiti, odnosno značajno ugroziti zdravlje korisnika. S tim u vezi ovaj predlog zakona stara se o tome da pojedine vrlo opasne hemikalije koje predstavljaju rizik po život i zdravlje ljudi ne dođu u ruke opšte populacije. Za te opasne hemikalije uvodi se izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti licima koja ih stavljaju u promet odnosno koriste.
Imajući u vidu da je neznanje, odnosno nepoznavanje propisa osnovni razlog nepravilnog stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i jedan je od uzroka nekonkurentnosti naše privrede, ovim zakonom nalaže se obaveza svakom pravnom subjektu da omogući obuku licu koje je zaduženo da se stara o hemikalijama odnosno sprovodi obaveze koje proističu iz propisa i tehničkim zahtevima koji ti propisi nalažu. To lice prema ovom propisu može da bude u stalnom radnom odnosu ili na neki drugi način angažovano za rad u privrednom subjektu. I postojećim propisom nalaže se obaveza zapošljavanja lica sa odgovarajućom visokom stručnom spremom, na neodređeno vreme. Ispostavilo se da ova obaveza predstavlja finansijski teret za mala preduzeća, a istovremeno, iako ta lica ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme, ne sprovode pravilno obaveze iz zakona.
Takođe, velika razlika odnosi se na dosadašnji način provere uticaja hemijske supstance na zdravlje ljudi i na životnu sredinu, koji se vršio utvrđivanjem toksikološke ocene. Takav način provere uticaja hemikalije razlikuje se od procene rizika u propisima EU. Procena rizika u EU pored procena opasnosti uzima u obzir i proračun rizika kod svake znane upotrebe opasne hemikalije na osnovu izloženosti ljudi odnosno životne sredine
Za razliku od postojećeg zakona i propisa donetih na osnovu njega gde je bilo propisano donošenje liste potpuno zabranjenih otrova, u predlogu ovog zakona se osim te mogućnosti uređuje tzv. ograničenje stavljanja u promet i upotrebe opasnih hemikalija tj. zabrane određenih načina upotrebe opasnih supstanci, kao i određenih količina i koncentracija tih supstanci. U EU postoji lista hemikalija čiji su svi načini upotrebe zabranjeni i hemikalija za koje su dozvoljeni samo određeni načini upotrebe, dok važeći zakon ne prepoznaje zabranu pojedinih načina upotrebe, već samo potpunu zabranu upotrebe hemikalija. Objavljena Lista zabranjenih hemikalija u Srbiji je mnogo uža u odnosu na listu EU. U ovom tekstu zakona ograničenja i zabrane preuzimaju se iz EU. Time se doprinosi da upravljanja hemikalijama u daljim fazama životnog ciklusa hemikalija bude olakšano.
Ovim zakonom se po prvi put uređuju i supstance koje izazivaju zabrinutost. To su supstance koje na osnovu svojih svojstava predstavljaju najveću opasnost po zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Odredbe ovog dela zakona omogućiće kontrolu rizika pri upotrebi ovih hemikalija, a takođe doprineće identifikaciji privrednih subjekata koji će za pojedine načine korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost jednog dana morati da dobiju dozvolu od Evropske agencije za hemikalije. Na ovaj način akcenat se stavlja na pravilno upravljanje najopasnijim hemikalijama.
Važeći zakon obuhvatao je i deo koji se odnosi na sredstva za zaštitu bilja i biocidne proizvode, a novim sistemom upravljanja hemikalijama stavljanje u promet sredstva za zaštitu bilja i biocidnih proizvoda urediće se posebnim zakonima koji će se samo u pojedinim delovima oslanjati na ovaj zakon. Odredbe na koje će se oslanjati ovi posebni zakoni odnose na klasifikaciju, zabrane i ograničenja proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja, sprovođenje postupka prethodnog obaveštenja odnosno saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja pri uvozu i izvozu, dozvole za naročito opasne hemikalije itd.
Predlogom ovog zakona, takođe po prvi put se uređuje kvalitet detergenata sa stanovišta biorazgradljivosti surfaktanata (površinski aktivnih hemikalija) koji daje detergentu osnovnu funkciju.
Naša zemlja treba, kao i što su sve zemlje Evrope i sama Evropska Unija već uradile, da pristupi i ratifikuje dve konvencije koje se odnose na upravljanje hemikalijama: Roterdamsku konvenciju o postupku davanja saglasnosti za uvoz na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini (u daljem tekstu: Roterdamska konvencija) i Stokholmsku konvenciju o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (u daljem tekstu: Stokholmsku konvencija). Odredbama ovog zakona je u potpunosti omogućeno sprovođenje Roterdamske konvencije. Iz Stokholmske konvencije u predlogu ovog zakona omogućava se sprovođenje samo odredbi konvencije koje se odnose na zabrane i ograničenja hemikalija sa lista iz aneksa konvencije i kriterijumi za proveru da li hemikalije imaju karakteristike dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, dok se ostali delovi konvencije sprovode na osnovu drugih posebnih zakona.
Prilikom izrade ovog teksta zakona o hemikalijama imao se u vidu Uredbom 1907/2006 EU o registraciji, evaluaciji i autorizaciji hemikalija (u daljem tekstu REACH). Usaglašavanje sa REACH je urađeno u delu u kome je to moguće s obzirom na finansijski i stručni potencijal naše privrede.
Takođe, zakon je harmonizovan i sa drugim uputstvima i uredbama Evropske unije i to:
Uputstvom 67/548/EEC o aproksimaciji zakona, uredbi i administrativnih odredbi koji se odnose na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih supstanci;
Uputstvom 1998/45/EC o aproksimaciji zakona, uredbi i administrativnih odredbi zemalja članica koji se odnose na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih preparata;
Uredbom 440/2008/ES o test metodama u skladu sa Uredbom 1907/2006 EU o registraciji, evaluaciji i autorizaciji hemikalija;
Uputstvom 2004/42/EC o ograničenjima emisije isparljivih organskih jedinjenja kod upotrebe organskih rastvarača u određenim bojama i lakovima i proizvodima za finalnu obradu vozila;
Uredbom 689/2008/EC o uvozu i izvozu opasnih hemikalija;
Uredbom 1272/2008 o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju supstanci i smeša;
Uredbom 648/2004 o detergentima.
Prilikom izrade predloga zakona korišćeni su propisi zemalja Evropske Unije (Švedska, Nemačka, Danska i dr), a pre svega zemalja koje su nedavno pristupile Evropskoj Uniji (Češka, Slovačka, Litvanija, Slovenija, Poljska i dr.).
Ovaj zakon usklađen je sa Akcionim planom izmene regulative u oblasti sistema izdavanja uvoznih i izvoznih dozvola i svih drugih administrativnih procedura koje prethode izvozu, uvozu odnosno tranzitu robe u cilju usaglašavanja sa pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije.
Dakle, pravilno upravljanje hemikalijama je osnovni cilj donošenja novog zakona o hemikalijama, a jedan od instrumenata ostvarivanja tog cilja je i osnivanje Agencije za hemikalije. Na taj način rasteretilo bi se Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja od usko specijalizovanih i stručnih poslova, a stvorilo bi se specijalizovano telo koje bi u buduće na stručniji i organizovaniji način sprovodilo obaveze iz ovog zakona, kao i druge obaveze koje se nameću u našem približavanju EU. Nadzor nad primenom zakona o hemikalijama ostao bi u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, a delom bi se oslanjao na tržišnu inspekciju odnosno jedinice lokalne samouprave vrše nadzor nad izvršavanjem poslova poverenim ovim zakonom.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Zakon o hemikalijama još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije koji ovu oblast uređuje koherentno i celovito. Zakon je koncipiran tako da sadrži 15 poglavlja: Osnovne odredbe, Agencija za hemikalije, Integrisano upravljanje hemikalijama, Klasifikacija, pakovanje, obeležavanje i skladištenje hemikalija, Savetnik za hemikalije, Integralni registar hemikalija, Ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, Uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija, Dozvole za obavljanje delatnosti stavljanja u promet i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, Detergenti, Sistematsko praćenje hemikalija, Dostupnost podataka, Nadzor, Kaznene i Prelazne i završne odredbe.
1. Osnovne odredbe (čl. 1.– 4.)
Ovim odredbama definisano je šta je predmet uređenja Zakona o hemikalijama i date su neophodne definicije za termine iz zakona. Takođe, uređuje se izuzetci od odredbi primene odredbi ovog zakona.
2. Agencija za hemikalije (čl. 5.– 6.)
Ovim odredba osniva se Agencija za hemikalije (u daljem tekstu Agencija).
Pravilno upravljanje hemikalijama podrazumeva da se hemikalije proizvode i koriste na način koji vodi ka minimizaciji štetnog efekta po ljudsko zdravlje i na životnu sredinu, što predstavlja jedan od ciljeva implementacionog plana Svetskog samita o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine, na kojem je 2020. godina određena kao rok za ispunjenje postavljenog cilja. Da bi se napravio plan aktivnosti za dostizanje postavljenog cilja usvojen je Strateški pristup za međunarodno upravljanje hemikalijama (SAICM) na Međunarodnoj konferenciji o upravljanju hemikalijama 2006. godine u Dubaiju. U tom strateškom pristupu se naglašava da je bezbedno upravljanje hemikalijama pitanje održivog razvoja i da je od izuzetne važnosti da se mobilišu neophodni resursi koji će pomoći zemljama u razvoju i zemljama čije su privrede u tranziciji da ostvare postavljeni cilj.
Prema iskustvima drugih zemalja najbolji način organizovanja poslova u vezi sa upravljanjem hemikalijama je formiranje Agencije.
Agencija bi se dakle bavila razvojnim poslovima kao što su razvoj primene regulatorne toksikologije, ekotoksikologije, razvoj integralnog pristupa upravljanja hemikalijama, zamena opasnih hemikalija manje opasnim, razvoj informacionog sistema za upravljanje hemikalijama, razvijanje javne svesti o rizicima od hemikalija po zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Takođe, stručni poslovi koji bi se obavljali u Agenciji su izrada uputstava za klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje hemikalija i izrada uputstava za izradu bezbednosnog lista za privredu, izdavanja odobrenja u promet biocidnog proizvoda, procena tehničkog dosijea za biocidni proizvod, izrada projekata praćenja stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i njihovih metabolita i putanja hemikalija u životnoj sredini i živim organizmima. Agenciju očekuje izrada preko 25 podzakonskih propisa za ovaj zakon kao i Zakon o biocidnim proizvodima, a naročito uputstava kojima će se olakšati primena zakona od strane privrede.
Jedna od vrlo važnih uloga Agencije je razvoj i sprovođenje projekata međunarodne pomoći za unapređenje administrativnih kapaciteta, stručnosti zaposlenih u industriji, ali i u naučnim i obrazovnim institucijama. Neophodno je naglasiti da se trenutno ni u obrazovnim sistemima, koji bi omogućili kontinuiranost razvoja ovog sistema, ne vrši edukacija koja je potrebna za uspostavljanje novog sistema.
Pored navedenih razvojnih, stručnih i regulatornih poslova, Agencija će sarađivati sa Evropskom agencijom za hemikalije u Helsinkiju kao i sa agencijama drugih zemalja i sekretarijatima globalnih konvencija o hemikalijama (Stokholmske konvencije, Roterdamske konvencije i Konvencije o hemijskom oružju), Sekretarijatom SAICM, Međunarodnim forumom o hemijskoj bezbednosti, Svetskom zdravstvenom organizacijom, Programom UN za životnu sredinu i dr, radi razmene informacija, naročito informacija o novim saznanjima uticaja hemikalija po zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Takođe, Agencija će biti mesto gde bi se jednog dana čuvala elektronska baza podataka EU o svojstvima supstanci, aktivnih supstanci za biocidne proizvode i dr. Za čuvanje ove baze podataka potrebno je obezbediti određene mere zaštite podataka.
Takođe s obzirom da je u članu 121. REACH propisana obaveza da zemlje članice formiraju tzv. „help desk“ ili informacioni pult za pomoć industriji za sprovođenje propisa, ovim zakonom je data ta uloga Agenciji. Naime predviđeno je da Agencija pruža stručnu pomoć privrednim subjektima kao i jedinicama lokalne samouprave i inspektorima zaduženim za vršenje inspekcijskog nadzora za sprovođenje ovog zakona i drugih zakona za koje je nadležna Agencija.
Takođe Agencija pruža stručnu pomoć pravnim i fizičkim licima koji imaju nameru da na tržištu EU ili na drugim tržištima stave supstance, smeše ili određene proizvode.
S obzirom da su se u svetu volonterske inicijative pokrenute od strane industrije pokazale kao izuzetno uspešne u dostizanju bezbednog upravljanja hemikalijama, potrebno je da se u Srbiji pokrene proces uključivanja hemijske industrije u globalni program „Responsible Care“. Jednu od prvih aktivnosti u ovom postupku jeste da neko od profesionalnih udruženja u Srbiji koji se bave hemikalijama, pokrene postupak učlanjenja u Međunarodni savet hemijskih udruženja (ICCA) koju nadzire program „Responsible Care“. I u ovoj vrsti posla Agencija treba da ima značajnu ulogu.
Obuka i razvoj nevladinog sektora i javnosti je naredni korak koje je neophodno sprovesti da bi se stvorio održivi sistem podrške u sprovođenju državne politike koja se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine od štetnih efekata hemikalija. Ovu obuku i razvoj je potrebno shvatiti ne kao jednostranu orijentaciju na stvaranje paralelnog sistema i stalni pritisak nevladinih organizacija na rad nadležnih državnih organa, već kao uspostavljanje jednog partnerskog odnosa ove dve strane sa ciljem poboljšanja upravljanja hemikalijama. Rad državnih organa i nevladinog sektora u oblasti zaštite zdravlja i životne sredine treba biti međusobno usklađen i svakodnevno koordinisan.
Nevladine organizacije sprovode uglavnom periodične i pojedinačne aktivnosti, s obzirom na nestabilan izvor finansiranja. Stoga je potrebno ojačati kapacitete nevladinih organizacija, naročito udruženja za zaštitu potrošača, kako bi mogle da sprovode aktivnosti u cilju informisanja građana o rizicima od hemikalija po zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Akcije nevladinih organizacija bi imale za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema upotrebi opasnih hemikalija i postupanju sa hemijskim otpadom na održiv način.
Formiranjem Agencije stvoriće se uslovi da ona kasnije preraste u centralizovanu agenciju koja bi se bavila bezbednosnim aspektima svih hemikalija koje se stavljaju u promet, a koriste se u različite svrhe (hemikalije za opštu i profesionalnu upotrebu, biocidni proizvodi, sredstva za zaštitu bilja, kozmetički proizvodi i detergenti), a da se nadzor nad primenom propisa o pojedinim hemikalijama organizuje od strane različitih inspekcija (inspekcije životne sredine, inspekcije za lekove i medicinska sredstva, sanitarne inspekcije, tržišne inspekcije i dr). Uspostavljanjem ovakve agencije primenilo bi se pravilo da se problemi najbolje rešavaju ako se stave „pod isti krov”.
Ovakve agencije postoje u skoro svim novim zemljama EU jer je to bio preporučeni institucionalni model za nove zemlje i to u Sloveniji (Ured za upravljanje hemikalijama), Poljskoj (Biro za hemikalije), Slovačkoj (Centar za supstance i preparate) i dr, ali i u Švedskoj (Švedka agencija za hemikalije) i dr. I novim propisom EU REACH uspostavlja se Evropske agencije za hemikalije u Helsinkiju. Takođe, u studiji Švedske agencije za hemikalije, koja je pripremljena za svrhu naše dalje međusobne saradnje, preporučeno je formiranje ovakve agencije.
Da upravljanje hemikalijama prestavlja oblast koju nije lako ni urediti ni kontrolisati ukazuje i činjenica da su donosioci REACH osetili potrebu da u samom zakonu obavežu zemlje EU da obezbede odgovarajuće resurse da bi mogli da sprovode obaveze koje se odnose na upravljanje hemikalijama. Ova preporuka ukazuje i na potrebe naše zemlje da razvije kapacitete u ovoj oblasti, a činjenica je da smo tek na početku ovog procesa.
S obzirom da su za ovu vrstu delatnosti u državnoj administraciji potrebna vrlo stručna znanja kao što su znanja iz regulatorne toksikologije i procene rizika kao i činjenice da je za ovom vrstom kadra u EU postoji jako velika potražnja, zbog usvajanja novog propisa REACH, neadekvatno vezivanje državnih službenika, koji bi bili obučeni uz pomoć projekata međunarodne pomoći, malim zaradama uticalo na odliv obučenog kadra u zemlje EU.
Potpuno je jasno da ako se ova oblast ne uredi institucionalno na dobar način, da će to u mnogome uticati na neadekvatno upravljanje opasnim hemikalijama, ali takođe to može u mnogome uticati na smanjenu konkurentnost naše privrede. Naime, oslanjanje na „skupe” stručnjake iz drugih zemalja u budućnosti i rad u laboratorijama drugih zemalja koje imaju rešenje o usaglašenosti sa principima dobre laboratorijske prakse, uticalo bi na to da jednog dana naša privreda ne bi mogla da se prilagodi standardima EU zbog troškova. Zato bi osnovna uloga Agencije bila adekvatna priprema svih kapaciteta zemlje za mudro priključenje EU.
Izvori finansiranja Agencije bila bi sredstva od naknada, budžet i donacije.
Privredni subjekti plaćali bi naknadu za stručne poslove, kao i provere podataka i procene tehničkih dosijea hemikalija pre njihovog stavljanja u promet. Visinu naknade za vođenje Registra hemikalija, proveru podataka iz dosijea i proveru podataka radi propisivanja mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja i korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutosti kao i visinu drugih naknada utvrđenih ovim zakonom propisuje Agencija uz saglasnost Vlade.
Ove naknade bile bi osnov za finansiranje Agencije. Međutim, prema iskustvima drugih zemalja u vezi finansiranja agencija za hemikalije, potrebno je da se obezbedi finansiranje i iz budžeta zbog specifičnih poslova Agencije. Tako u Švedskoj, iako je hemijska industrija vrlo razvijena i može da podnese finansiranje agencije, predviđeno je da se Švedska agencija za hemikalije finansira i iz budžeta.
Posebno je potrebno predvideti finansiranje Agencije iz budžeta jer znatni deo posla ove Agencije odnosio bi se na sprovođenje obaveza države iz konvencija koje se odnose na hemikalije. Osim toga, priprema svih potrebnih dokumenata u procesu pregovaranja za pristupanje EU iz oblasti hemikalija bila bi obaveza ove Agencije. Takođe s obzirom na činjenicu da će Agencija jedina u državnoj administraciji raspolagati sa specifičnim stručnim znanjima biće neophodno njena stručna mišljenja o hemikalijama propisana zakonima koja sprovode druga ministarstva ( npr. u postupku izdavanja dozvola za robu dvostruke namene kada su u pitanju hemikalije), a za koje Agencija neće naplaćivati naknade. Stvaranjem svih administrativnih procedura, donošenjem podzakonskih propisa kao i prolaskom tranzicionih perioda koji se ostavljaju industriji da uskladi svoj rad sa ovim zakonom vremenom će se potreba za sredstvima iz budžeta smanjivati.
Deo sredstava iz donacija, koje bi se dobijale naročito u početku rada, uglavnom bi bila korišćenja za podizanje stručnih kapaciteta Agencije.
Vlada daje saglasnost i na visinu plate i broj zaposlenih. Ovim be se omogućio adekvatan nadzor Vlade odnosno ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine nad radom Agencije i trošenjem sredstava za poverene i druge poslove koje Agencija sprovodi. Na osnivanje, pravni položaj i finansiranje Agencije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne agencije. Takođe u ovom delu su pobrojani poslovi povereni Agenciji kao javno ovlašćenje (izdavanje dozvola i vođenje registra hemikalija i drugih evidencija i dr.) kao i drugi poslovi koje Agencija izvršava na osnovu ovog zakona.
3. Integrisano upravljanje hemikalijama (čl. 7.-8.)
Hemijska industrija zauzima veoma značajnu ulogu u ukupnoj industrijskoj proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Hemijska industrija danas podmiruje potrebe zemlje za širokim spektrom proizvoda počev od osnovnih baznih hemikalija kao što su proizvodi od nafte i gasa, industrijskih hemikalija (neorganskih i organskih), preko intermedijernih proizvoda i finalnih hemijskih proizvoda čiji se broj stalno povećava. Sa druge strane, neophodno je uređenje ove oblasti koje će omogućiti da se hemikalije proizvode, uvoze ili koriste na način koji je bezbedan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Pored ovog, neophodno je da se obezbedi, s obzirom da su pojedine faze upravljanja hemikalijama regulisane pojedinačnim zakonima (kao što su transport opasnih hemikalija, kontrola rizika i zaštita radnika pri upotrebi hemikalija na radnom mestu, propisi u oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na skladišta i proizvodnju hemikalija, zaštita od hemijskog udesa, odlaganje hemikalija i njihovog pakovanja kao otpada i dr, posebna zaštita od eksplozivnih i zapaljivih hemikalija) da se svim tim fazama „životnog ciklusa” hemikalija upravlja na integrisani način odnosno način koji će omogućiti adekvatnu horizontalnu povezanost kod izrade novih propisa harmonizovanih sa propisima EU i njihovog budućeg sprovođenja.
Trenutno nadležni državni organ u oblasti upravljanja hemikalijama je, prema članu 20. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, br. 65/2008), Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Pojedina pitanja iz oblasti upravljanja hemikalijama su u nadležnosti drugih ministarstava: Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (sredstva za zaštitu bilja); Ministarstva zdravlja (sredstva za opštu upotrebu – kozmetička sredstva, detergenti, prekursori za sintezu droga i drugih psihotropnih supstanci); Ministarstva unutrašnjih poslova (eksplozivne, zapaljive materija i gasovi pod pritiskom, prevoz opasnih materija); Ministarstva rada i socijalne politike (bezbednost i zdravlje na radu); Ministarstva za infrastrukturu (prevoz opasnih materija); Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (trgovina robom dvostruke namene) i Ministarstva trgovine i usluga (zaštita života, zdravlja i sigurnost potrošača).
Zbog kompleksnosti upravljanja hemikalijama kao i zbog neophodnosti bezbednog upravljanja hemikalijama kroz ceo njihov životni ciklus od proizvodnje do odlaganja, potrebno je izraditi strateški dokumenat za bezbedno upravljanje hemikalijama.
Kao jedna od preporuka Strateškog pristupa za međunarodno upravljanje hemikalijama naglašena je važnost izrade Nacionalnog profila za upravljanje hemikalijama, kao početne aktivnosti za procenu trenutnog stanja upravljanja hemikalijama. Nacionalni profil predstavlja sveobuhvatnu procenu stanja u upravljanju hemikalijama u Srbiji kroz čitav tzv. „životni ciklus” hemikalija, od proizvodnje do odlaganja i prikazuje analizu zakonodavnog, institucionalnog, administrativnog i stručno-tehničkog aspekta upravljanja hemikalijama.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja rukovodeći se preporukama ovih globalnih strateških dokumenata, zajedno sa drugim državnim organima i zainteresovanim stranama, pripremilo je u okviru međunarodnog projekta „Izrada plana za implementaciju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs)“ Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama. Ovaj nacionalni dokument služi kao dobra osnova za adekvatnu međusektorsku koordinaciju upravljanja hemikalijama i identifikaciju i uspostavljanje prioriteta za unapređenje ove oblasti.
U cilju daljeg sagledavanja i uređenja oblasti upravljanja hemikalijama na nacionalnom nivou i uspostavljanja prioritetnih aktivnosti u odnosu na globalno postavljene ciljeve, imajući u vidu i nedostatak zakonske regulative u ovoj oblasti kao i neophodnost jačanja međusektorske saradnje, ovim zakonom predviđa se priprema Integrisanog programa upravljanja hemikalijama. U izradi ovog dokumenta potrebno je uzeti u obzir, pored Nacionalnog profila za upravljanje hemikalijama, dokumenat Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama kojim se na globalnom nivou planira dostizanje Johanezburškog plana da se do 2020. godine hemikalijama upravlja na bezbedan način. Integrisani programa upravljanja hemikalijama treba da bude povezan sa nacionalnom Strategijom održivog razvoja.
Radi koordinacije poslova za uspostavljanje adekvatnog upravljanja hemikalijama kroz celokupan njihov životni ciklus kao i radi izrade Integrisanog programa upravljanja hemikalijama potrebno je formirati Zajedničko telo za usklađeno upravljanje hemikalijama koji će se sastojati od predstavnika različitih državnih institucija, ali i predstavnika industrije, naučno istraživačkog sektora i nevladinih organizacija. Ovakav pristup bi značajno poboljšao efikasnost u donošenju, a kasnije i u primeni novih propisa.
Agencija treba da bude inicijator osnivanja zajedničkog tela, da pruži stručnu osnovu za donošenje Integrisanog programa upravljanja hemikalijama kao i da vrši stručne i administrativne poslove za potrebe ovog tela.
4. Klasifikacija, pakovanje, obeležavanje i skladištenje hemikalija (čl. 9.– 33.)
U ovom delu zakona propisuje se obaveza proizvođaču (supstance), daljem korisniku (proizvođaču smeše) i uvozniku koji stavlja hemikalije i određene proizvode (eksplozivni proizvodi) na tržište da ih klasifikuje u odnosu na svojstva koja te hemikalije i proizvodi poseduju i da uporedi ta svojstva sa propisanim kriterijumima za klasifikaciju u određene klase opasnosti. U skladu sa klasom opasnosti potrebno je da se opasna hemikalije obeležava hemikalije na način koji će dati dovoljno informacija korisniku o opasnosti hemikalije odnosno proizvoda. Dalje se nalaže da se hemikalije pakuju na način koji odgovara svojstvima opasne hemikalije i svrsi i načinu korišćenja te hemikalije. Takođe distributer je dužan da osigura da je obeležavanje ili pakovanje, koje je uradio proizvođač, dalji korisnik odnosno uvoznik ispravno i nepromenjeno, a ako radi stavljanja u promet menja originalno obeležavanje ili pakovanje hemikalije klasifikovane kao opasne, distributer je dužan da obezbedi da obeležavanje i pakovanje te hemikalije bude u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Takođe je definisano da će se u pravilniku detaljni propisati način pakovanja kada se hemikalija pakuje u više spoljašnjih i unutrašnjih pakovanja kao i u istom pakovanju koji služi za stavljanje u promet i transport.
Uredbom EU 689/2008 o uvozu i izvozu i Roterdamskom konvencijom propisana je obaveza izvozniku hemikalije da je dužan da hemikaliju koju izvozi, pakuje i obeleži na zahtev zemlje uvoznika u skladu sa međunarodnim standardima. Ova odredba transponovana je u ovom zakonu.
Dalje je propisan postupak klasifikacije supstanci odnosno smeše, ali se način utvrđivanja svojstava i detaljani kriterijumi za klasifikaciju propisuju podzakonskim propisom. Data je obaveza Agenciji da pripremi listu supstanci koje su jedinstveno klasifikovane i obeležene u EU. Ta lista ima oko 8.000 supstanci za čiju su se klasifikaciju usaglasile sve zemlje EU tako da proizvođač i uvoznik kada klasifikuje supstancu ili smešu koja sadrži tu supstancu dužan je da koristi klase opasnosti koje su date u spisku. Ova lista je nastala iz postupka notifikacije novih supstanci u EU jer je jedan od koraka u postupku notifikacije bio i upis klase ili klasa opasnosti koje nova supstanca ima. U tom spisku su se stavljali svi utvrđeni načini klasifikacije jedne supstance. Međutim, ispostavilo sa da je ovo vrlo spor proces harmonizovanja klasifikacije supstanci jer je za jedan upis supstance potrebno da se složi veliki broj država članica EU, tako da se u buduće planira da se ova lista u EU dopunjava samo supstancama sa određenom klasom opasnosti, kao što su karcinogenost, mutagenost i toksičnost po reprodukciju, za koje će se odrediti „harmonizovana“ klasifikacija. Za druge klase opasnosti proizvođači i uvoznici će i dalje sami biti odgovorni za klasifikaciju na osnovu utvrđenih kriterijuma. Međutim, s obzorom da se nastoji da se za sve supstance u EU (oko 100.000 supstanci) i sve klase opasnosti harmonizuje način klasifikacije, a kako to nije moguće uraditi na koordinacionim sastancima svih 27 članica EU, novim propisima EU planira se da se to sprovede prijavom načina klasifikacije u Inventar EU i daljoj međusobnoj komunikaciji proizvođača i uvoznika istih supstanci na forumima koji se organizuju od strane Evropske agencije za hemikalije gde će ti proizvođači i uvoznici sami usaglašavati klase opasnosti istih supstanci. Agencija je dužna da ažurira ovaj spisak u cilju usklađivanja sa spiskom opasnih supstanci koje su jedinstveno klasifikovane i obeležene u EU.
Međutim dodatna otežavajuća okolnost pri transpoziciji propisa EU u delu klasifikacije i obeležavanja jeste i činjenica da je 31. decembra 2008. godine u EU doneta Uredba 1272/2008 kojim je uveden Globalno hamrmonizovan sistem klasifikacije i obeležavanja hemikalija. Ovom novom uredbom EU menjaju se kriterijumi i postupak klasifikacije i obeležavanja. Takođe su zbog velikog broja hemikalija na tržištu predviđeni tranzicioni periodi za reklasifikaciju hemikalija, i to do 1. decembra 2010. godine za supstance i do 1. juna 2015. godine za smeše. S obzirom da se mi usklađujemo sa propisima EU i mi moramo propisati ova dva sistema u pravilnicima i imati iste tranzicione periode kao i EU. Ovo je takođe važno jer su zemlje članice EU naši osnovni partneri u trgovini hemikalijma.
Takođe, dato je ovlašćenje za propisivanje validnih metoda za ispitivanje fizičko hemijskih, toksikoloških i ekotoksikoloških svojstava hemikalija. Potrebno je izbegavati ispitivanja na kičmenjacima. Inače, za svrhu klasifikacije treba pronaći sve dostupne informacije za utvrđivanje svojstava i nova ispitivanja su poslednja mogućnost.
Takođe je u ovom delu zakona propisana je obaveza se za opasne hemikalije i određene smeše koje nisu opasne, ali sadrže barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna, u reklami istakne njihova opasna svojstva i da se reklamiraju na takav način da se korisnici ne dovode u zabludu o opasnim svojstvima hemikalije.
U ovo delu propisan je i obaveza čuvanja podataka u roku od deset godina od dana prestanka stavljanja u promet, proizvodnje i korišćenja hemikalija iz razloga što se mogu hronični efekti hemikalija dokazati i u tom periodu.
Pored obeležavanja na pakovanju, za opasne hemikalije i druge određene hemikalije, propisana je obaveza da se za te hemikalije dostavi bezbednosni list, kada se te hemikalije prodaju ili daju bez naknade profesionalnom korisniku (ne za opštu upotrebu). Bezbednosni list sadrži 16 poglavlja u kojim su date sve neophodne informacije o bezbednom korišćenju hemikalija. Bezbednosni list sadrži naročito podatke o identitetu hemikalije, podatke o snabdevaču, podatke o opasnosti hemikalije, podatke o sastavu smeše, informaciju o merama prve pomoći, protivpožarnim merama, merama u slučaju akcidenta nastalog prilikom ispuštanja opasnih hemikalija; informacije o načinu upotrebe i skladištenju; informacije o kontroli izloženosti ili ličnoj zaštiti; podatke o: fizičkim i hemijskim svojstvima, stabilnosti i reaktivnosti, toksikološke i ekotoksikološke podatke, informacije o odlaganju, informacije o bezbednom načinu transporta, informacije o posebnim zakonskim obavezama i druge relevantne informacije (npr. načini korišćenja koji se ne preporučuju).
U REACH je propisana obaveza da se podaci iz bezbednosnog lista moraju slagati sa informacijama iz izveštaja o bezbednosti hemikalije koji se dostavlja u postupku registracije supstance. Izveštaj o bezbednosti hemikalije je dokument o proceni rizika od hemikalije i merama za smanjenje i kontrolu rizika. U ovom tekstu zakona nije propisana obaveza registracije ali jeste sadržaj izveštaja o bezbednosti hemikalije. Međutim, propisivanje obaveze da se podaci iz bezbednosnog lica i izveštaja o bezbednosti slažu, ako je izveštaj sačinjen, kao i propisivanje postupka procene bezbednosti hemikalije radi sačinjavanja izveštaja ima za cilj da se naši privredni subjekti upoznaju sa obavezama koje ih čekaju kad postanemo članica EU. Dakle, u ovom zakonu dat je postupak procene bezbednosti hemikalije i ako, kao što je to već rečeno, taj postupak nije obavezan za sada. Ovaj postupak odvija se u dve faze. U prvoj fazi procene bezbednosti hemikalije vrši se procena opasnosti supstance i procena da li supstanca ispunjava kriterijume za identifikaciju kao perzistentna – bioakumulativna – toksična supstanca ili veoma perzizistentna – veoma bioakumulativna supstanca. U drugoj fazi procene bezbednosti hemikalije utvrđuje se procena izloženosti i karakterizacija rizika ako je u prvoj fazi procene bezbednosti hemikalije procenjeno da supstanca ispunjava kriterijume da bude klasifikovana kao opasna, odnosno da supstanca ispunjava kriterijume za identifikaciju kao perzistentna – bioakumulativna – toksična supstanca ili veoma perzizistena – veoma bioakumilativna supstanca. Procena izloženosti i karakterizacija rizika utvrđuju se za sve identifikovane načine korišćenja hemikalije. Procenom bezbednosti hemikalije utvrđuju se i mere za smanjenje i kontrolu rizika koji predstavlja hemikalija. Mere za smanjenje rizika odnose se npr. na zaštitna sredstva koja treba koristiti, odnosno uputstva za bezbedno korišćenje hemikalija, ali se mogu odnositi i na propisivanje zabrana i ograničenja korišćenja hemikalija.
Dalje u ovom delu propisuje se i obaveza razmene informacije u lancu snabdevanja kada nije obavezno dostaviti bezbednosni list.
U ovom delu zakona propisana je i mogućnost da oznaka na pakovanju umesto imena određene opasne supstance sadržane u smeši sadrži naziv koji identifikuje najvažnije hemijske funkcionalne grupe ili drugu alternativnu odrednicu, ako stavljanje tačnog naziva određenih opasnih supstanci na oznaci može da predstavlja povredu poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. U tom slučaju Agencija procenjuje opravdanosti zahteva o korišćenju drugačije identifikacije supstance u skladu sa kriterijumima utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Za ovu vrstu posla s obzirom da je potrebna stručna procena Agenciji se plaća naknada.
S obzirom da su uslovi skladištenja i uputstvo kako to treba činiti dati i u bezbednosnom listu i u uputstvu koje će se doneti na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine, kao i da se ti uslovi proveravaju za određene kapacitete skladištenje u postupku izdavanja integrisane dozvole odnosno davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ovde je ova obaveza propisana najviše zbog onih firmi koje skladište male količine opasnih hemikalija.
5. Savetnik za hemikalije (čl. 34.– 37.)
U ovom delu pripisuje se obaveza pojedinih proizvođača, uvoznika i distributera opasnih hemikalija da imaju stalno ili povremeno zaposleno odgovorno lice u preuzeću koje obavlja poslove savetnika za hemikalije. Savetnik za hemikalije mora da prođe obuku i proveru znanja po programu koji propisuje Agencija kod pravnog lica ili preduzetnika ima i odobrenje Agencije.
Imajući u vidu da je neznanje, odnosno nepoznavanje propisa osnovni razlog nepravilnog stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i jedan je od uzroka nekonkuretnosti naše privrede, ovim propisom nalaže se obaveza obuke lica koje je zaduženo za stavljanje u promet hemikalija. Ova obuka naročito se odnosi na njegove obaveze koje proističu iz propisa, ali obuhvataju i tehničke zahteve koji ti propisi nalažu. To lice prema ovom propisu može da bude u stalnom radnom odnosu ili na neki drugi način angažovano za rad u privrednim subjektima. I postojećim propisom nalaže se obaveza zapošljavanja lica sa odgovarajućom visokom stručnom spremom, na neodređeno vreme. Ispostavilo se da ova obaveza predstavlja finansijski teret za mala preduzeća, a istovremeno iako ta lica ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme ne sprovode pravilno obaveze iz zakona i time se ne postiže cilj zbog koga je propisana ova obaveza. Takođe, Politika Vlade Republike Srbije o uključivanju predstavnika industrije u proces donošenja odluka u oblasti upravljanja hemikalijama zasniva se na tome da su predstavnici industrije prepoznati kao partneri u ovom procesu. Osnova za ovakvu politiku Vlade zasniva se na opredeljenju Srbije za pridruživanje Evropskoj Uniji i harmonizaciji domaćih propisa sa propisima EU. Samim tim, prema Poslovniku Vlade RS državni organi dužni su da organizuju javnu raspravu pri donošenju propisa koji bitno menjaju uređenje oblasti. Takođe, u procesu donošenja pojedinačnih odluka za upravljanje hemikalija (donošenja odluka o zabrani ili ograničenjima upotrebe hemikalija, izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu za pojedina postrojenja, itd.), obavezno je uključivanje javnosti, pa samim tim i predstavnika industrije. Međutim, često se dešava da je industrija nezainteresovana za davanje komentara pri donošenju pojedinih strateških dokumenta i zakona, ne prepoznajući svoju ulogu kao ni značaj donošenja tih dokumenata. Postoje i slučajevi kada je industrija od početka uključena u proces donošenja propisa i samim tim su reakcije industrije adekvatnije. I iz tih razloga potrebno sprovesti obuku zaposlenih u industriji u cilju prepoznavanja njihovih budućih obaveza iz novih propisa.
6. Integralni registar hemikalija (čl. 38.– 48.)
Obiman zadatak Agencije za hemikalije je pravljenje registra hemikalija na tržištu Republike Srbije koji će omogućiti kontrolu sprovođenja ovog propisa i kojim će se sagledati obaveze koje čekaju naše privredne subjekte prilikom pristupanja EU. U ovom trenutku ne postoji sveobuhvatan popis hemikalija, mada u Zakonu o prometu i proizvodnji otrovnih materija postoji obaveza dostavljanja podataka za popis, ali samo za otrove, i podaci koji se zahtevaju ne obuhvataju sve podatke koje je potrebno da poseduje nadležni organ.
U ovom delu zakona propisana je obaveza Agencije da vodi Integralni registar hemikalija kao elektronsku bazu podataka koje se nalaze na tržištu Republike Srbije, a koji se sastoji od Registra hemikalija i Registra biocidnih proizvoda kao i podataka o sredstvima za zaštitu bilja. Pored ove obaveza Agencije, u ovom delu zakona uređuje se i način na koji Agencija prikuplja podatke od proizvođača (supstance), daljeg korisnika (proizvođača smeše) i uvoznika za vođenje Registra hemikalija.
Integralni registar hemikalija će biti elektronska baza podataka koja će kasnije prerasti u integrisanu elektronsku mrežu za razmenu podataka između državnih organa kojima su ti podaci neophodni i drugih zainteresovanih subjekata, kao što je npr. Centar za kontrolu trovanja.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik dužan je da hemikaliju koju proizvodi ili uvoz u količinama iznad propisanih upiše u registar hemikalija. Ovaj postupak sprovodi se tako što se Agenciji u prvoj godini dostavljaju podaci o proizvođaču, uvozniku ili daljem korisniku kao i podaci o hemikalijama koja su stavljene u promet u prethodnoj godini u dosijeima o hemikaliji. Svake sledeće godine lica koja su upisala hemikalije u Registar hemikalija dužni su da ažuriraju podatke u vezi sa količinama hemikalija koje stavljaju u promet i druge podatke koje su dostavili u dosijeu o hemikaliji kao i da dostave dosijee o hemikalijama za nove hemikalije.
Za vođenje registra i stručnu procenu ispravnosti podataka u dosijeu o hemikalijama, zavisno od količine i broja hemikalija koji se stavlja u promet plaća se naknada. Napominjemo da je ovo vrsta naknade postoji u zemljama EU koje vode inventar (registar) hemikalija na tržištu. Naime, ovde se prenosi finansijski „teret“ obezbeđenja sredstva za rad Agencije na proizvođače odnosno uvoznike ovih proizvoda. Jedan od glavnih stavova Strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama kao globalne strategije za postizanje bezbednog upravljanja hemikalijama u celom svetu, navodi se uvođenje ovih finansijskih aranžmana radi održivosti nacionalnog sistema finansiranja upravljanja hemikalijama.
Kao što je napred naznačeno izrada Registra hemikalija odnosno Integralnog registra hemikalija je neophodna za adekvatnu kontrolu sprovođenja ovog zakona i drugih zakona, ali i zbog adekvatnog planiranja uključivanja naše industrije u obaveze koje ih čekaju kada postanemo članice EU. Ovde se naročito misli na pripremu domaće industrije za sprovođenje centralizovanih postupka registracije, autorizacije i restrikcija (zabrana odnosno ograničenja) hemikalija u Evropskoj agenciji za hemikalije u skladu sa REACH.
Naime u REACH, novom propisu EU, propisana je obaveza registracije supstanci odnosno supstanci sadržanih u smeši koje se proizvode odnosno uvoze u količini većoj od 1 tone godišnje na tržište EU. Registracija podrazumeva izradu tehničkog dosijea i izveštaja o bezbednosti hemikalije što zahteva laboratorijska ispitivanja i rad stručnjaka na izradi izveštaja o bezbednosti hemikalije. Do sada je samo za supstance koje su se stavljale na tržište EU posle 1992. godine tražena slična obaveza, tzv. notifikacija novih supstanci. Evropska Unija ima potpunu sliku koje se to supstance nalaze na njenom tržištu. Na tržištu EU sada postoji oko 100.000 komercijalnih supstanci od kojih se za oko 4.000 zna kakav rizik predstavljaju po ljude i na životnu sredinu i to ne za sve načine upotrebe tih supstanci već za one načine upotrebe kojih je onaj ko ih prvi stavlja na tržište svestan i o kojima ima saznanje. Procenjuje se da će obavezu registracije u EU imati oko 30.000 hemijskih supstanci koje su već na tržištu EU. Evropska Unija planira da obavezu registracije uradi fazno. Tu obavezu prvo su dužni da sprovedu (u roku od 3 godine od stupanja na snagu REACH Uredbe) proizvođači odnosno uvoznici supstanci koje se stavljaju na tržište u većim godišnjim količinama (>1000 tona) kao i najopasnijih supstanci (karcinogene, mutagene, toksične za reprodukciju), dok je ta obaveza za proizvođače odnosno uvoznike supstanci koje su na tržištu EU u malim količinama (>1tone) odložena za 11 godina.
Procenjeno je da će registracija supstance u EU zahtevati značajna finansijska sredstva od proizvođača odnosno uvoznika supstanci za ispitivanja neophodna za registraciju, ali i za pripremu izveštaja o bezbednosti hemikalije, i to od 15.000 do 330.000 evra u zavisnosti od količine stavljene hemikalije na tržište. S obzirom da se veliki broj supstanci koje podležu obavezi registracije u EU nalazi na tržištu Republike Srbije, bilo bi neracionalno zahtevati registraciju iste supstance od registranta u EU i od naših preduzeća kod našeg organa. Takođe, registracija će se u EU obavljati centralizovano u novoj Evropskoj agenciji za hemikalije, a ne u nadležnim organima zemalja članica, tako da bi se jednog dana postavilo pitanje da li bi registracija kod nadležnog organa Republike Srbije bila priznata u EU. Iz tog razloga u ovom zakonu nije propisana obaveza registracije supstance, već se nalaže postupak prijave hemikalija sa osnovnim podacima u Registar hemikalija. Na taj način bi se mapirali domaći privredni subjekti koji će jednog dana morati da sprovode postupak registracije u EU, obezbedila njihova obuka o budućim obaveza u EU i stvorila adekvatna pozicija za pregovore za supstance za čiju bi se registraciju u Evropskoj agenciji za hemikalije tražili tranzicioni periodi.
Ovim delom zakona ustanovljena je mogućnost da zastupnik odnosno predstavništvo stranog proizvođača umesto umesto uvoznika upisuje hemikaliju u Registar hemikalija kao i da izvršava druge obaveze iz ovog zakona u njegovo ime. Ovo je propisano iz razloga što pojedini strani proizvođači ponekad nisu voljni da daju poverljive podatke uvoznicima (kao što su npr. tačan sastav smese).
Dozvola za korišćenje hemikalija (autorizacija iz REACH) je instrument koji po prvi put uvodi REACH. EU još nema iskustva u sprovođenju ovog dela propisa. Sačinjavanje liste supstanci za koje će se zahtevati izdavanje dozvole za korišćenje predviđa se za supstance koje predstavljaju najveću opasnost po zdravlje ljudi i na životnu sredinu (supstance koje izazivaju zabrinutost). Namećući ovu administrativnu obavezu za proizvođače, uvoznike odnosno dalje korisnike EU i uvodeći mogućnost da se za ove supstance ne izda dozvola za korišćenja ako je rizik neadekvatno kontrolisan, a postoje adekvatne alternative, podstiče se da ove supstance zamene bezbednijim alternativama. Lica kojima se izdaje dozvola za supstance koje izazivaju zabrinutost u EU moraju da razvijaju alternativne supstance ili procese i dostave plan zamene supstance koje izazivaju zabrinutost manje opasnom. Ovaj plan sastoji se i od plana istraživanja i razvoja bezbednijih alternativa.
U REACH su, takođe dati načini korišćenja za koje se generalno neće zahtevati izdavanje dozvola za korišćenja u EU, kao što su npr. biocidni proizvodi i sredstva za zaštitu bilja jer se imalo u vidu da su ti načini korišćenja već pokriveni nekim drugim zakonima. Takođe, za svaku pojedinačnu supstancu u Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost mogu se isključiti određeni načini upotrebe za tu supstancu za koje nije potrebno dobiti dozvolu za korišćenje jer je mali rizik pri upotrebi te supstance. Prilikom propisivanja tih specifičnih izuzetaka takođe se vodi računa da su oni pokriveni drugim propisima ali ovog puta propisima koji se tiču zaštite životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu.
Dozvola za korišćenje se izdaje centralizovano od strane Evropske agencije za hemikalije, a ne od državnih organa zemalja članica EU. Ni u ovom slučaju ne možemo da sprovodimo postupak izdavanja dozvola iz istog razloga kao i kod registracije hemikalija. Međutim, ovim zakonom preuzeta je Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost kako bi se pripremili domaći proizvođači, uvoznici odnosno krajnji korisnici za ovu obavezu. Osim toga ova obaveza uvodi se da bi se mapirali svi u lancu snabdevanja supstancama koje izazivaju zabrinutost.
Takođe se zbog velikog rizika kod korišćenja ovih supstanci predviđeno je da se mogu propisati i mere za smanjenje rizika i način sistematskog praćenja korišćenja tih supstanci.
Za proveru podataka iz dosijea kao i procenu mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost koje se dostavljaju prilikom upisa hemikalija u Registar hemikalija plaća se naknada, a visina naknada određuje se u odnosu na količine hemikalije i broja hemikalija koje se stavljaju u promet.
7. Ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija
(čl. 49.– 50.)
U ovom delu zakona zbog mogućnosti da supstance predstavljaju značajnu opasnost po ljudsko zdravlje i na životnu sredinu dato je ovlašćenje da organ zabrani proizvodnju, stavljanje u promet i upotrebu određene hemikalije ili ograniči stavljanje u promet i upotrebu supstance, smeše i proizvoda koji sadrže tu supstancu.
Predviđa se uvođenje svih zabrana i ograničenja koja su prisutna u evropskom propisu, koju čini neuporedivo duža lista hemijskih supstanci nego što je naša lista zabranjenih supstanci. Uvođenje zabrana i ograničenja iz EU zahtevaće analizu da li se pojedine supstance, načini korišćenja supstance ili koncentracije supstanci u pojedinim smešama koriste u našoj zemlji na način suprotan od onog kako je propisano u EU. Tada će se sagledati da li je pojedina ograničenja ili zabrane EU opravdano odmah uvoditi ili će se propisati tranzicioni periodi za vođenje tih ograničenja odnosno zabrana.
8. Uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija (čl. 51.– 62.)
Kao što je već istaknuto, više se ne predviđa izdavanje dozvola za izvoz, uvoz i tranzit hemikalija kako je to do sada bilo propisano Zakonom o prevozu opasnih materija, jer ovo nije adekvatan način kontrole rizika hemikalija, a kako se ove dozvole se ne izdaju ni u jednoj zemlji EU naši privredni subjekti su u težoj poziciji što utiče na njihovu konkurentnost.
U ovom delu zakona uveden je postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini (PIC postupak) i postupak prethodnog obaveštenja koji se sprovodi prilikom uvoza i izvoza. Dakle, prema PIC postupku zemlja iz koje se izvozi ima obavezu da dobije saglasnost od zemlje u koju se izvozi na osnovu obaveštenja o svojstvima određenih hemikalije čije je stavljanje u promet zabranjeno odnosno delimično ograničeno. Postupak prethodnog obaveštenja kao što i samo ime kaže zahteva da se zemlja u koju se izvozi obavesti o svojstvima hemikalija iz bezbednosnog lista, ali se za razliku od PIC postupka ne traži saglasnost te zemlje.
Ovim zakonom u potpunosti je omogućeno sprovođenje Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Naime, Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini (PIC postupak) nalaže da se prilikom izvoza hemikalije sa spiska ove konvencije dobije saglasnost nadležnog organa zemlje u koju se izvozi na osnovu informacije o svojstvima te hemikalije. Zemlje članice ove konvencije dužne su da dostave Sekretarijatu ove konvencije njihov stav o uvozu hemikalija sa spiska konvencije na osnovu propisa o ograničenjima i zabranama u njihovim zemljama, i onda se taj odgovor unosi u zvanični dokument Sekretarijata konvencije. Na osnovu tog dokumenta zemlje znaju da li mogu da izvoze hemikalije sa spiska konvencije u zemlju članicu konvencije.
Uredbom 689/2008 EU kojim se omogućuje sprovođenje ove konvencije u EU nalažu se mnogo strožiji uslovi za postupak prethodnog obaveštenja. Zemlje članice EU dužne su da sprovode PIC postupak i prema zemljama koje još nisu pristupile konvenciji. Pored hemikalija sa spiska Roterdamske konvencije ovom uredbom nalaže se da se PIC postupak sprovodi i za dodatne hemikalije. To su hemikalije koje EU ima nameru da predloži Sekretarijatu konvencije u najskorije vreme radi uključenja novih hemikalija u listu konvencije. EU je pored toga uvela i postupak prethodnog obaveštenja za druge opasne hemikalije koje su zabranjene u EU u kategorijama koje su propisane konvencijom. U ovom zakonu transponovane su i odredbe ove uredbe EU.
Za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupaka plaća se naknada.
U ovom delu uređuje se i kontrola pri uvozu ili izvozu hemikalija koju sprovodi carinski organ.
9. Dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija (čl. 63.– 72.)
U ovom delu propisana je obaveza da stavljanje u promet određenih opasnih hemikalija (naročito opasne hemikalije) mogu da obavljaju pravna lica ili preduzetnici koji imaju dozvolu za obavljanje delatnosti prometa tih hemikalija, kao i fizička lica koji imaju dozvolu za korišćenje tih hemikalija. Naime postupak zabrana i ograničenja osigurava da one najopasnije hemikalije (akutno i hronično otrovne po ljude) ne dođu u ruke opšte populacije. Tim postupkom se osigurava da se ne stavljaju u promet hemikalije koje predstavljaju veliki rizik prilikom upotrebe, a dozvolama za obavljanje delatnosti stavljanja u promet kao i korišćenja naročito opasnih hemikalija kontroliše se da ne dođe do nedozvoljene distribucije. Ove odredbe ne postoje u propisima EU, ali one nisu suprotne tim propisima već su sa njima komplementarne i one predstavljaju recidiv propisa o otrovima za koje je smatrano da je svrsishodno da ostanu u novom zakonu. S obzirom na složenost izdavanja ovih dozvola, a naročito za organe lokalne samouprave nalaže se agenciji da propiše detaljno uputstvo za utvrđivanje preventivnih mera za čuvanje, skladištenje odnosno korišćenje naročito opasnih hemikalija. Za procenu zahteva za dobijanje dozvola za obavljanje navedenih delatnosti kao i dozvola za korišćenja naročito opasnih hemikalija i procenu da li potrebno propisati uslove u dozvoli plaća se naknada.
10. Detergenti (čl. 73.– 81.)
Predlogom ovog zakona uređuju se uslovi stavljanja u promet detergenta sa stanovišta biorazgradljivosti surfaktanata (površinski aktivna hemikalija) koji daje detergentu osnovu funkciju. Za sve surfaktante koji se koriste u detergentima zahteva se da ispunjavaju kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti (najmanje 60% biorazgradnje surfaktanta na ugljendioksid, vodu i mineralne soli, u roku od 28 dana). Izuzetno, dozvoljeno je da detergent koji se koriste za industrijsku upotrebu sadrži surfaktant koji ne ispunjava kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti, ali ispunjava kriterijume primarne birazgradljivosti (80% biorazgradnje surfaktanta tako da surfaktant više ne poseduje osobine površinski aktivne materije). Za upotrebu takvog detergenta Agencija izdaje odobrenje za korišćenje surfaktanta u detergentu na osnovu tehničkog dosijea o surfaktantu primenom propisanih kriterijuma ili prihvata akt kojim se odobrava korišćenje ovakvog surfaktanta u detergentu u EU. Agencija može da zabrani upotrebu određenog surfaktanta u detergentu i da naredi povlačenje detergenta sa tim surfaktantom sa tržišta. Osim toga ovde se daju osnove za propisivanje metoda kojima će se ispitivati biorazgradljivost.
S obzirom da organ prilikom izdavanja rešenja kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu vrši procenu tehničkog dosijea koji je dostavljen od strane snabdevača i određuje uslove za upotrebu surfaktanta, što ne predstavlja uobičajeni posao državne uprave, u ovom delu predloga zakona propisano je da se za to plaća naknada.
Takođe, daje se osnova za donošenje propisa o obeležavanju detergenta kao i obaveza dostavljanja podataka o sastavu detergenta radi zaštite ljudi od štetnih dejstava detergenta.
11. Sistematsko praćenje hemikalija (čl. 82.- 83.)
Praćenje stavljanja u promet i korišćenja hemikalija kao i njihovih metabolita i putanja hemikalija u životnoj sredini i živim organizmima vrši se radi praćenja rizika koji hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i na životnu sredinu kao i radi sprovođenja kontrole načina korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost i sprovođenja ograničenja i zabrana. Ova praćenje vrši se na osnovu projekta koji priprema Agencija i koji može da sprovodi sama Agencija ili da angažuje naučnoistraživačke organizacije. Sredstva za sprovođenje projekta praćenja obezbeđuju se iz prihoda Agencije.
Pored ovoga, u ovom poglavlju propisano je da će Agencija na osnovu podataka o trovanju dobijenih od Centra za kontrolu trovanja kontrolisati opravdanost mera za smanjenje rizika. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 107/05) predviđa se osnivanje Centra za kontrolu trovanja i tim zakonom se nalaže da taj centar prikuplja podatke o trovanju na način utvrđen propisom, koji zajedno donose ministar zdravlja i ministar nadležan za zaštitu životne sredine.
Takođe, s obzirom na vrstu delatnosti koju obavlja Centar za kontrolu trovanja na njegov zahtev Agencija dostavlja bezbednosni list kao i druge informacije o hemikalijama i svojstvima hemikalija sa kojima raspolaže. Te informacije Centar za kontrolu trovanja može u hitnim slučajevima dobiti i od lica koje stavlja hemikalije u promet. Centar za kontrolu trovanja je takođe dužan da informacije dostavlja na zahtev drugim zdravstvenim radnicima odnosno zdravstvenim saradnicima i koristi ih samo za medicinske svrhe odnosno radi preduzimanja preventivnih mera i mera lečenja.
12. Dostupnost podataka (čl. 84.- 85.)
Dostupnost podataka je deo zakona gde se propisuje koji su podaci dostupni javnosti, a koji se smatraju poverljivim. Podaci se mogu označiti određenim stepenom poverljivosti, a Agencija će odlučiti o tome da li će oni biti dostupni javnosti na osnovu ovog zakona i propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
13. Nadzor (čl. 86.- 96.)
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine. Ovakvo rešenje je dato iz razloga što je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nadležno za upravljanje hemikalijama, a Agenciji se ne mogu poveriti inspekcijski poslovi.
Pored toga inspekcijski nadzor koji se odnosi na klasifikaciju, pakovanje, obeležavanje hemikalija i određenih proizvoda, ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, kao i na uslove prodaje i skladištenja hemikalija u maloprodaji vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora. Ovakvo rešenje predlaže se iz razloga što se veliki broj hemikalija nalazi na tržištu. Takođe veliki broj hemikalija se nalazi u maloprodaji i tržišni inspektor dolazi u dodir sa njima prilikom kontrole druge robe. Posebno je važno da obeležavanje na pakovanju opasnih hemikalija bude pravilno odnosno u skladu sa propisima kako bi se sprečila povreda potrošača. S obzirom da tržišni inspektori vrše nadzor nad pravilnim stavljanjem u promet robe široke potrošnje ova odredba ne bi bila dodatno opterećenje za njih.
Takođe se propisuje da jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom.
Ovim se inspekciji propisuje obaveza izrade informacije o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija rada praćenja stanja od strane Agencije i preduzimanja određenih mera.
14. Kaznene odredbe (čl. 97.- 101.)
U kaznenim odredbama predviđene su sankcije za privredni prestup i prekršaj za privredne subjekte i druga pravna lica (proizvođač, uvoznik, distributer, krajnji korisnik), kao i za odgovorno lice u imaocu javnih ovlašćenja za povrede odredbi ovog zakona. Visina sankcija je usklađena sa Zakonom o privrednim prestupima („Službeni list SFRJ” br. 4/77, 36/77-ispr., 14/85 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89, 3/90 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/2005-dr. zakon) i Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 101/2005). Takođe se u ovom zakonu predviđaju i druge mere kao što je zabrana obavljanja delatnosti odnosno dužnosti. Ovo je predviđeno jer neodgovornim rukovanjem hemikalijama može nastati velika šteta po zdravlje ljudi, na životnu sredinu i imovinu.
15. Prelazne i završne odredbe (čl. 102.- 108.)
Prelaznim i završnim odredbama propisano je da će lice koje stavlja u promet hemikaliju odnosno određeni proizvod uskladi način klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i reklamiranja sa pravilnikom koji je usklađen sa postojećim propisima EU ili u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obležavanje hemikalija u roku od 1 godine od donošenja ovih propisa. S obzirom da se te supstance odnosno smeša nalaze na tržištu i da je potrebno vreme za preklasifikaciju, a naročito preklasifikaciju smeša koje sadrže te supstance kao i da je neophodno obeležiti drugačije pakovanje koje sadrži te supstance treba dozvoliti licima koja stavljaju u promet ove supstance odnosno smeše da se usaglase za zahtevima ovog zakona. Međutim dodatna otežavajuća okolnost pri transpoziciji propisa EU u delu klasifikacije i obeležavanja jeste i činjenica da je 31. decembra 2008. godine u EU doneta Uredba 1272/2008 kojim je uveden Globalno harmonizovan sistem klasifikacije i obeležavanja hemikalija. Ovom novom uredbom EU menjaju se kriterijumi i postupak klasifikacije i obeležavanja. Takođe su zbog velikog broja hemikalija na tržištu predviđeni tranzicioni periodi za reklasifikaciju hemikalija, i to do 1. decembra 2010. godine za supstance i do 1. juna 2015. godine za smeše. S obzirom da se mi usklađujemo sa propisima EU i mi moramo propisati ova dva sistema u pravilnicima i imati iste tranzicione periode kao i EU. Ovo je takođe važno jer su zemlje članice EU naši osnovni partneri u trgovini hemikalijama.
Obaveza da određeni proizvođači, uvoznici, distributeri i krajnji korisnici imaju obučenog savetnika za hemikalije takođe se odlaže jer je potrebno pripremiti obuku i obučiti veliki broj savetnika.
Ostavljeni su i tranzicioni periodi za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za naročito opasne hemikalije licima koja su dužna da pribave tu dozvolu i Agenciji odnosno jedinici lokalne samouprave za odlučivanje po zahtevima lica koja pribavljaju dozvolu.
Odredbe koje se odnose na dobijanje rešenja kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu odložene su za godinu dana od dana donošenja podzakonskih propisa kako bi se omogućilo privrednim subjektima da se prilagode novim propisima. Odloženi rokovi za ispunjavanje obaveze iz ovog zakona koje se odnose na obeležavanje naročito smanjuju troškove, jer je za očekivati da će se u periodu od dve godine proizvođači detergenata osloboditi zaliha kupljene ambalaže.
Takođe, predviđen je i rok za donošenje podzakonskih propisa. Osim toga pojedini propisi radi sprovođenja Zakona o proizvodnji i prometu otrovnih materija ostali su na snazi do donošenja odgovarajućih propisa na osnovu ovog zakona. Međutim, pojedini propisi stavljeni su van snage jer bliže uređuju materiju koja više nije obuhvaćena ovim zakonom ili je na potpuno drugačiji način uređena, tako da bi njihova primena bila u suprotnosti sa zakonskim odredbama.
Osim toga stavljene su van snage odredbe člana 51. Zakona o prevozu opasnih materija („Službeni list SFRJ”, br. 27/90 i 45/90 i „Službeni list SRJ”, br. 24/94-dr.zakon, 28/96-dr.zakon i 68/02), zato što je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, na osnovu te odredbe, izdavalo dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otrova, a što je suprotno odredbama ovog zakona. Posebno naglašavamo da se time ne narušava konzistentnost Zakona o prevozu opasnih materija, jer ova odredba nije povezana sa ciljem i svrhom toga zakona odnosno i dalje nesmetano mogu da se primenjuju odredbe koje regulišu bezbedan prevoz otrova.
Van snage stavljen je Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, osim u delu Razvrstavanje i ispitivanje otrova kada se odnosi na sredstva za zaštitu bilja. Naime na osnovu odredbi ove glave zakona Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja izdavalo je rešenja o svrstavanju otrova (supstance i sredstva za zaštitu bilja) u grupe otrova. Na osnovu tog rešenja ministarstvo nadležno za sredstava za zaštitu bilja izdaje rešenje o izdavanju dozvole za stavljanje u promet određenog sredstva za zaštitu bilja. S obzirom da se prema ovom predlogu zakona više ne vrši svrstavanje hemikalija pa ni otrova u grupe niti se toksikološka ocena i ocena efikasnosti radi kao do sada, ovaj deo zakona neće se primenjivati na hemikalije, ali do donošenja zakona kojim se uređuje oblast sredstava za zaštitu bilja ove odredbe moraju ostati na snazi za sredstva za zaštitu bilja. Osim toga, s obzirom na velike obaveze koje čekaju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja radi sprovođenja potpuno novog sistema upravljanja hemikalijama, za dalje izdavanje navedenih rešenja nema kapaciteta te je u dogovoru sa Upravom za zaštitu bilja predloženo rešenje o preuzimanju tih poslova. Ovaj predlog bazira se i na činjenici da se u skladu sa evropskim propisima ide na objedinjavanje postupka izdavanje rešenja (dozvole) za stavljanje u promet sredstva za zaštitu bilja od strane jednog organa.
IV. PROCENU FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona i zakona kojim se uređuju biocidni proizvodi potrebna su finansijska sredstva za osnivanje i rad Agencije za hemikalije. Neophodno je obezbediti poslovni prostor, opremu i druga sredstva za osnivanje i rad Agencije što je planirano da obezbedi Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije. Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se i iz sopstvenih prihoda Agencije, budžeta Republike Srbije i donacija, u skladu sa zakonom. Funkcionisanje rada Agencije obezbediće se prelaskom zaposlenih na poslovima upravljanja hemikalijama, a po potrebi i zaposlenih na drugim poslovima iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je pre svega obezbediti podizanje kapaciteta Agencije i to u broju zaposlenih i u njihovim specijalističkim znanjima. Edukacija zaposlenih sprovodila bi se, kao i u drugim zemljama u tranziciji, na osnovu projekata koji se uglavnom finansiraju iz EU. U ovom trenutku u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja je u početnoj fazi projekat za unapređenje kapaciteta za bezbedno upravljanje hemikalijama koji se finansira iz sredstava Švedske Vlade kroz saradnju sa Švedskom agencijom za hemikalije. Takođe su u pripremi još dva projekta koji treba da se finansiraju od strane drugih donatora. Pored ova dva projekta za unapređenje administrativnih i drugih kapaciteta započet je i projekat koji finansira Fond Strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama, a koji će omogućiti da se izradi Integrisani programa upravljanja hemikalijama.
V. ANALIZA EFEKATA
Zakon o hemikalijama je još jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije koji ovu oblast uređuje koherentno i celovito. Dosadašnji propisi uređivali su oblast upravljanja hemikalijama na način koji je fokusirao problem upravljanja hemikalijama na potpuno drugu stranu od onog što zaista treba da predstavlja propisivanje mera za smanjenje rizika od uticaja hemikalije na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Takođe, dosadašnji sistem uređivanja propisa je u mnogome različit od onog što nameću propisi EU.
U važećem Zakonu o proizvodnji i prometu otrovnih materija („Službeni list SRJ”, br. 15/95, 28/96-dr.zakon i 37/02 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon) koji je delimično uređivao upravljanje hemikalijama, osnovni termin otrovna materija u velikoj je meri dovodio u zabunu i izazivao konfuziju u primeni. Prema definiciji i drugim odredbama iz ovog zakona najopštije se može reći da termin otrovna materija predstavlja opasne materije jer je otrovna materija definisana kao supstanca ili smeša koji može ugroziti život i zdravlje ljudi, odnosno životnu sredinu.
Osim toga, osnovni akcenat evropskih propisa dat je na uslove za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok delovi koji se odnose na uslove koje moraju da ispunjavaju lica koja proizvode i vrše promet u EU su prepuštene drugim propisima. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, uređuje i uslove koje moraju da ispune lica da bi se bavile proizvodnjom i prometom otrovnih materija. Tako se u tom zakonu uređuje materija koja se preklapa sa drugim zakonima, kojima se uređuju pitanja bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite živote sredine. Naime, druga ministarstva i inspektori zaštite životne sredine sprovode druge propise i na taj način kontrolišu uslove proizvodnje, skladištenja i zaštite radnika, a ovaj zakon treba da se koncentriše na početni korak u „životnom ciklusu” hemikalija (stavljanje u promet) odnosno na hemikaliju kao proizvod i to na procenu njenih svojstava i mere za smanjenje rizika u zavisnosti od načina upotrebe kao i na obavezu da se te informacije dostave korisniku hemikalije. Adekvatno regulisanje ovog početnog koraka je vrlo važan aspekt jer od odluke koje će se hemikalije i za koje svrhe stavljati u promet zavise dalji rizici u proizvodnim pogonima kao i rizici koji nastaju kod korišćenja hemikalija za opštu upotrebu.
Poteškoću u sprovođenju postojećeg zakona uzrokuje i obaveza državnog organa da klasifikuje sve otrovne materije koje se stavljaju u promet. U EU obaveza klasifikacije hemikalije od strane državnih organa odnosi se samo na sredstva za zaštitu bilja i biocidne proizvode, kao i za određene hemijske supstance koje predstavljaju najveću opasnost (npr. karcinogene, mutagene, toksične za reprodukciju itd.). S obzirom na broj opasnih hemikalija na tržištu, ovakav pristup u domaćim propisima nije održiv i u praksi se dešava da odluka o tome koje će opasne hemikalije biti klasifikovane od strane nadležnog državnog organa bude proizvoljna, bez zakonski utvrđenih kriterijuma. Takođe, kriterijumi za klasifikaciju hemikalija nisu definisani na način kako je to uređeno u propisima EU. Domaći propisi ne definišu dovoljno tehničkih detalja koji su neophodni za klasifikaciju hemikalija. To dovodi do problema pri klasifikaciji, a samim tim i pravilnog obeležavanje hemikalija na tržištu. Neadekvatno obeležavanje hemikalija ima za posledicu da korisnik ili distributer ne bude informisan o svojstvima hemikalije što uzrokuje mnoge probleme kod rukovanja hemikalijama i čija neadekvatna upotreba može usmrtiti, odnosno značajno ugroziti zdravlje ljudi i životne sredine.
Ovim zakonom se predviđa uvođenje svih zabrana i ograničenja koja su prisutna u evropskom propisu, koju čini neuporedivo duža lista hemijskih supstanci nego što je naša lista zabranjenih supstanci. Uvođenje zabrana i ograničenja iz EU zahtevaće analizu da li se pojedine supstance, načini korišćenja supstance ili koncentracije supstanci u pojedinim smešama koriste u našoj zemlji na način suprotan od onog kako je propisano u EU. Tada će se sagledati da li pojedina ograničenja ili zabrane EU opravdano odmah uvoditi ili će se propisati tranzicioni periodi za uvođenje tih ograničenja odnosno zabrana.
Postupak zabrana i ograničenja osigurava da one najopasnije hemikalije (akutno i hronično toksične za ljude) ne dođu u ruke opšte populacije. Tim postupkom se obezbeđuje da se ne stavljaju u promet hemikalije koje predstavljaju veliki rizik prilikom upotrebe, a dozvolama za vršenje delatnosti uvoza, distribucije ili korišćenja naročito opasnih hemikalija kontroliše se da ne dođe do nedozvoljene distribucije. Ove odredbe ne postoje u propisima EU, ali one nisu suprotne tim propisima već su sa njima komplementarne i one predstavljaju recidiv propisa o otrovima za koje je smatrano da je svrsishodno da ostanu u novom zakonu.
Osim toga na osnovu Zakona o prevozu opasnih materija Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja izdaje odobrenje za prevoz preko granice (uvoz, izvoz i tranzit) otrovnih materija. To je loš pristup koji usporava spoljno trgovinski promet hemikalija i protok robe na granici, a sa druge strane ne doprinosi smanjenju rizika od hemikalija. Takva kontrola nije bila uvek sprovedena do kraja jer je zahtevala veliku administraciju u organu koji izdaje ta odobrenja kao i u carinskim službama, a sa druge strane nisu bili propisani kriterijumi te kontrole (količine koje se kontrolišu, koje se hemikalije – otrovi kontrolišu itd.). U novom sistemu kontrola se sprovodi delotvornije jer je proizvođač (supstance), dalji korisnik (proizvođač smeše) odnosno uvoznik dužan da prijavi hemikaliju organu u Registar hemikalija. Tom prilikom dobija se registarski broj pod kojim je hemikalija upisana a sledećih godina samo se izveštava o količinama proizvedenih odnosno uvezene hemikalije. Registar će biti elektronska baza podataka gde će registarski broj biti povezan sa carinskim i CAS brojem kojim će se omogućiti bolja kontrola hemikalija od strane carinskih službi, ali i inspektora koji će vršiti nadzor nad ovim zakonom.
Takođe, mnoge slabosti postojećeg sistema potiču od neodgovarajućih finansijskih aranžmana. Jedna od slabosti postojećeg sistema jeste da proizvođači i uvoznici plaćaju usluge direktno ovlašćenim pravnim licima za izradu toksikološke ocene, a da visina troškova nije utvrđena zakonom, stvarajući značajan prostor za nedoslednu ili čak korumpiranu praksu. U vezi sa tim ni visina nadoknade ovim pravnim licima za izradu toksikološke ocene nije utvrđena propisom, te se ona proizvoljno utvrđuje. Takvo direktno plaćanje ovlašćenim pravnim licima uzrokuje i nedostatak adekvatnih finansijskih izvora za rad državnih organa i inspekcije u oblasti upravljanja hemikalijama. Tako budući rad Agencije treba da se finansira iz naknada koje privredni subjekti plaćaju za određene stručne poslove iz nadležnosti ove Agencije, kao i iz budžeta i donacija. Dok se ne formira u potpunosti, Agencija će se oslanjati na pomoć spoljnih stručnjaka. U visini naknada uračunaće se i deo plaćanja spoljnih stručnjaka.
Ovim zakonom po prvi put se uređuju i supstance koje izazivaju zabrinutost. To su supstance koje na osnovu svojih svojstava predstavljaju najveću opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Odredbe ovog dela zakona omogućiće kontrolu rizika pri upotrebi ovih hemikalija, a takođe doprineće identifikaciji privrednih subjekata koji će za pojedine načine korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost jednog dana morati da dobiju dozvolu od Evropske agencije za hemikalije. Na ovaj način akcenat se stavlja na pravilno upravljanje najopasnijim hemikalijama. Prema dosadašnjoj praksi dozvole za uvoz, izvoz i tranzit izdavale su se za sve otrovne hemikalije bez obzira na njihov način korišćenja i stepen opasnosti.
Imajući u vidu da je neznanje, odnosno nepoznavanje propisa osnovni razlog nepravilnog stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i jedan je od uzroka nekonkurentnosti naše privrede, ovim zakonom nalaže se obaveza obuke lica koje je zaduženo za stavljanje u promet hemikalija u firmama. Ova lica bi se obučavala o obavezama koje proističu iz propisa, ali i tehničkim zahtevima koji ti propisi nalažu. To lice prema ovom propisu može da bude u stalnom radnom odnosu ili na neki drugi način angažovano za rad u firmi. I postojećim propisom nalaže se obaveza zapošljavanja lica sa odgovarajućom visokom stručnom spremom, na neodređeno vreme. Ispostavilo se da ova obaveza predstavlja finansijski teret za male firme. Istovremeno, iako ta lica ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme, ne sprovode pravilno obaveze iz zakona i popisivanjem obavezne obuke osiguraće se bolje sprovođenje propisa.
Zakon je koncipiran tako da obrađuje pitanja klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i skladištenja hemikalija, registar hemikalija u prometu, proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstanci koje izazivaju zabrinutost, zabrane i ograničenja proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i proizvoda, postupak obaveštenja i postupak dobijanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja prilikom izvoza i uvoza hemikalija, dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasne hemikalije, stavljanje u promet detergenta, sistematsko praćenje hemikalija, dostupnost podataka, formiranje Agencije, nadzor i druga pitanja od značaja za upravljanje hemikalijama.
Osnovni cilj donošenja ovog zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama, osiguravajući konkurentnost privrede, a podstičući razvoj bezbednijih alternativa.
Ovaj zakonom donosi se i radi usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU.
Druge mogućnosti nisu razmatrane s obzirom da je i do sada ova oblast bila uređena zakonom. Takođe se nalaže donošenje ovog zakona kroz mnoga strateška dokumenta Vlade kao i dokumenta koje je pripremila EU za proces pristupanja. Ova oblast je zakonski rešena u svim zemljama Evrope, a i šire.
Donošenjem Zakona o hemikalijama urediće se prava i obaveze organa nadležnog za hemikalije odnosno formiraće se Agencija za hemikalije, privrednih subjekata i drugih pravnih lica do građana koji koriste hemikalije kao robu za opštu upotrebu radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
S obzirom na materiju koju reguliše ovaj zakon uticaće na:
Agenciju za hemikalije koja će morati da propiše sve podzakonske propise, vrši stručnu procenu opravdanosti zahteva o korišćenju drugačije identifikacije supstance u smeši u skladu sa kriterijumima utvrđenim ovim zakonom, stručnu procenu ispravnosti podataka u dosijeu o hemikalijama kada se upisuju u Registar, stručnu procenu dostavljenih podataka iz dosijea o hemikalijama i drugih podataka radi propisivanja mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost, stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštavanja i PIC postupka, procenu zahteva za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole korišćenja naročito opasne hemikalije i procenu da li je potrebno propisati posebne uslove u dozvoli, procenu tehničkog dosijea o surfaktantima, procenu opravdanosti zahteva za označavanje podataka određenim stepenom poverljivosti u skladu sa kriterijumima utvrđenim ovim zakonom i propisima kojima se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, vodi Integralni registar hemikalija kao elektronsku bazu podataka, vrši funkciju sekretarijata Zajedničkog tela za integrisano upravljanje hemikalijama, predstavlja informacioni pult za industriju za sprovođenje propisa i unapređenje sistema upravljanja hemikalijama, priprema i sprovodi projekte za sistematsko praćenje hemikalija;
proizvođače (supstance), dalje korisnike (proizvođače smeše) odnosno uvoznike hemikalija koji će morati da dostave podatke za registar hemikalija, zamene supstance, smeše i proizvode koji sadrže supstance koje su zabranjene ili čija je proizvodnja ograničena i u nekim slučajevima zamene svoje proizvodne procese, pribave dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, klasifikuju, obeleže i pakuju hemikalije, usklade svoje postupke sa obavezama koje proističu iz odredbi koje se odnose na detergente odnosno surfaktanate koji su sastojak detergenata, pridržavaju se obaveze bezbednog rukovanja odnosno skladištenja hemikalija kao i obaveze vođenja evidencije;
izvoznike i uvoznike hemikalija koji moraju da sprovedu postupak prethodne saglasnosti odnosno PIC postupak prilikom izvoza i uvoza;
dalje korisnike koji koriste hemikalije koji su dužni da zamene supstance, smeše i proizvode koji sadrže supstance koje su zabranjene ili čija je proizvodnja i korišćenje ograničeno i u nekim slučajevima zamene svoje proizvodne procese, prenose informacije u lancu snabdevanja dostavljanjem bezbednosnog lista i pridržavaju se obaveze za bezbedno rukovanje odnosno skladištenje hemikalija i vođenje evidencije;
distributere koji su dužni da prenose informacije u lancu snabdevanja dostavljanjem bezbednosnog lista i obeležavanjem hemikalija, pribave dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, pridržavaju se obaveze bezbednog rukovanja odnosno skladištenja hemikalija i vođenja evidencije;
radnike koji rukuju hemikalijama koji su dužni da se pridržavaju pravila o korišćenju, bezbednosti i zaštiti zdravlja prilikom korišćenja, mera prve pomoći, ali će i imati koristi od ispitivanja svojstava hemikalija koja su predviđena ovim zakonom, propisivanjem zabrana i ograničenja za hemikalije čiji se rizik ne može adekvatno kontrolisati i primenjivanjem drugih mera za smanjenje rizika, a takođe će dobiti dovoljno informacija na etiketi hemikalije da bi tu hemikaliju koristili na bezbedan način;
širu populaciju koja će imati koristi od ispitivanja svojstava hemikalija koja su predviđena ovim zakonom, propisivanjem zabrana i ograničenja za hemikalije čiji se rizik ne može adekvatno kontrolisati primenjivanjem drugih mera za smanjenje rizika, a takođe će dobiti dovoljno informacija na etiketi hemikalije da bi tu hemikaliju koristili na bezbedan način;
fizička lica koja koriste naročito opasne hemikalije moraće da pribave dozvolu za korišćenje tih hemikalija.
Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Prilikom izrade Predloga zakona o hemikalijama posebno se imala u vidu REACH i Uredba 1272/2008 o klasifikaciji i obeležavanju hemikalija. Usaglašavanje sa REACH je urađeno u delu u kome je to moguće s obzirom na finansijski i stručni potencijal naše privrede. Ovo je urađeno na taj način da se neće ometati promet hemikalija, a prihvatanje REACH-a će ići postepeno.
Procenjeno je da će registracija supstance u EU kao jedna od obaveza iz REACH zahtevati značajna finansijska sredstva od proizvođača odnosno uvoznika supstanci za izvršavanje samih ispitivanja neophodnih za registraciju ali i za pripremu izveštaja o bezbednosti hemikalije i to od 15.000 do 330.000 evra u zavisnosti od količine stavljene hemikalije u promet. Tako će se zahtevati da iste supstance, kao same ili u smešama i u određenim proizvodima budu registrovane od različiti proizvođača odnosno uvoznika. Međutim proizvođači i uvoznici će moći da dele troškove registracije. S obzirom da se veliki broj supstanci koje podležu obavezi registracije u EU nalazi na tržištu Republike Srbije bilo bi neracionalno zahtevati registraciju za istu supstancu od istog registranta u EU i kod našeg organa. Napominjemo da se registracija u EU obavlja centralizovano u novoj Agenciji. Iz tih razloga registracija za naše potrošače bi bila preskupa, a i ne bi jednog dana bila priznata jer bi se obavlja u nadležnom organu Republike Srbije, a ne u Evropskoj agenciji za hemikalije.
Iz tog razloga strategija ovog zakona sastoji se u propisivanju obaveze upisivanja u Registar hemikalija. Na taj način mapirala bi se domaći privredni subjekti koji će morati da sprovedu ovaj postupak registracije u EU i na taj način njima obezbedila obuka i instrukcije u vezi sa budućim obavezama u EU kao i stvorila adekvatna pregovaračka pozicija za pregovore za priključenje EU.
Napominjemo da upis u registar ne zahteva velika materijalna ulaganja jer se za taj upis traže podaci sa kojima privredni subjekti već raspolažu. Međutim u ovom delu propisuje se obaveza privrednih subjekata da plate naknadu pri upisu koja će zavisiti od količine hemikalije koja se upisuje. Na taj način će se obezbediti izrada elektronske baze podataka i rad stručnih lica za procenu ispravnosti tehničkih detalja u dosijeu o hemikaliji. Bez elektronske baze podataka, zbog velikog broja hemikalija na tržištu i podataka koje će se dostavljati pri inventarizaciji svrha Registara ne bi bila ispunjena.
Sa informacijom o broju supstanci sa našeg tržišta koje će morati da se registruju u EU tokom pregovora o pridruživanju EU moći ćemo da zahtevamo duže rokove za registraciju tih supstanci. Ako tu obavezu budemo morali da sprovedemo u kratkom roku, moglo bi se desiti da naša preduzeća neće moći da sprovedu tu obavezu ili će neke grane industrije ostati bez svojih sirovina, jer uvoze supstance sa trećeg tržišta koje nisu sprovele obavezu registracije u EU. Ovde se misli na troškove proizvođača određenih supstanci, ali i na troškove prerađivačke industrije koja koristi supstance odnosno supstance sadržane u smeši sa trećeg tržišta koje podležu obavezi registracije. S obzirom da je ova obaveza komplikovan proces potrebno je dati vremena privredi kako bi stekla saznanja neophodna za registraciju i kako bi obučila kadrove za buduće izvršavanje obaveza iz propisa EU.
Treba istaći da se neće zaustaviti proizvodnja i promet hemikalija koje su zabranjene odnosno ograničena je njihova upotreba u EU, a za koje nije opravdano odmah propisati istu odredbu u našoj zemlji iz socijalnih i ekonomskih razloga. Za te zabrane odnosno ograničenja ostaviće se tranzicioni periodi za prilagođavanje naše privrede.
U zakonu je propisana obaveza plaćanja naknade za:
procenu opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva;
proveru podatak iz dosijea o hemikalijama kao i za procenu mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost;
stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštavanja i PIC postupka;
izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasne hemikalije;
procenu tehničkog dosijea o surfaktantima.
Naknade se nameću jer je za postupak provere potrebno imati ili angažovati stručan kadar s obzirom da se radi o tehničkoj dokumentaciji i tehničkim znanjima koja se odnose na proveru rezultata ispitivanja svojstava supstanci, proceni izloženosti ljudi i životne sredine toj supstanci u odnosu na veliki broj načina korišćenja supstanci, propisivanju mere za smanjenje rizika. Visina naknade zavisiće od sadržaja i obima tehničkog dosijea i dr.
Sistematsko praćenje stavljanja u promet i korišćenja hemikalija kao i njihovih metabolita i putanja hemikalija u životnoj sredini i živim organizmima vrši se radi praćenja rizika koje hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu kao i radi sprovođenja kontrole načina korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost i sprovođenja ograničenja i zabrana zahtevaće angažovanje finansijskih sredstava iz prihoda Agencije ali s obzirom da će to praćenje biti planirano pripremom pojedinačnih projekata, priprema tih projekata biće uslovljena finansijskim mogućnostima kojima Agencija u tom trenutku raspolaže i ti projekti sačinjavaće se na osnovu “gorućih“ problema koji se nametnu pri sprovođenju ovog zakona. Može se i očekivati da za ovaj deo sprovođenja dobijemo sredstva Evropske unije ili da učestvujemo u zajedničkim projektima.
Za sprovođenje ovog zakona zahtevaće se izgradnja administrativnih kapaciteta u Agenciji, međutim za taj deo posla sve nove članice EU dobile su početna finansijska sredstva od strane EU. Izgradnja kapaciteta rađena je kroz „twinning“ projekte tj. srodničke projekte, gde su zaposleni iz nadležnih organa za hemikalije EU pomagali pri implementaciji projekata. Međutim kako je to dato u delu koji se odnosi na finansijske aranžmane u globalnoj politici koja se odnosi na hemikalije i koja se naziva Strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama same zemlje moraju, kroz sistem nacionalnog finansiranja odnosno naknada, osigurati održivost rada državnih organa i razvoj sistema bezbednog upravljanja hemikalijama.
Da li pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Proizvodnja, korišćenje i odlaganje hemikalija i proizvoda koji sadrže opasne hemikalije je povezano sa velikim brojem različitih uticaja te hemikalije na zdravlje ljudi i životnu sredinu i pojavu značajnog broja različitih bolesti (karcinom, leukemija, bolesti kože i respiratornog sistema, očnih bolesti, astme i dr.). Međutim, s obzirom na nedostatak podataka sveobuhvatna kvantitativna procena uticaja hemikalija na životnu sredinu i ljudsko zdravlje nije moguća. Puno informacija o tom uticaju biće poznato po izvršavanju testiranja i procene rizika zavisno od načina upotrebe koji će sprovesti proizvođači i uvoznici supstanci u EU. Mi ćemo imati veliku korist pristupanjem EU jer će tada podaci koje će imati EU o uticaju na zdravlje i životnu sredinu biti dostupni i nama. Takođe će podaci o uticaju hemikalija uvezenih iz EU biti dostupni nama jer smo propisali iste zahteve o obeležavanju svojstava hemikalija (informacije na etiketi i bezbednosnom listu) kao i EU.
Ovim se predviđa uvođenje svih zabrana i ograničenja koja su prisutna u evropskom propisu, koje čini neuporedivo duža lista hemijskih supstanci nego što je naša trenutna lista zabranjenih supstanci. Osim toga u predlogu zakona predviđeno je preuzimanje zabrana i ograničenja proizvodnje i korišćenja hemikalija iz EU. Time ceo skupi proces procene koji je sproveden u EU da bi propisali ove zabrane i ograničenja neće snositi domaći privredni subjekti što predstavlja značajni finansijski efekat ovog zakona, a u isto vreme uslovi proizvodnje i korišćenja hemikalija biće usklađeni sa uslovima EU. Zabrana stavljanja u promet hemikalija uticaće pozitivno na dalji celokupan „životni ciklus” hemikalija.
Popisivanje zahteva pravilnog obaveštavanja o uticaju hemikalije na ljude i životnu sredinu, uvođenje izdavanja dozvole za korišćenje najopasnijih hemikalija (supstanci koje izazivaju zabrinutost) radi adekvatne kontrole rizika, sprovođenje postupka davanja saglasnosti na osnovu prethodne informacije o uticaju hemikalije na zdravlje i životnu sredinu i sprovođenje ispitivanja svojstava za supstance za koje ne postoji saznanje na tržištu EU doprineće u velikoj meri smanjenju pojave bolesti i očuvanju životne sredine. Korist donošenja zakona odnosiće se na radnike koji će dobiti više informacija o hemikalijama koje koriste. To se neće odnositi samo na radnike u hemijskoj industriji već i na sve industrije gde se hemikalije koriste.
Ovaj zakon u mnogome se odnosi na primenu preventivnih mera da bi se rizik prilikom korišćenja hemikalija sveo na najmanju moguću meru. Očekuje se da pozitivan efekat od ovog zakona se pojavi u roku od nekoliko godina i očekuje se da on bude dugotrajan. Ovde se misli na smanjenje izlaganja ljudi i životne sredine opasnim hemikalijama.
Takođe ovim zakonom osiguraće se da ispitivanje na životinjama smanji na najmanju moguću meru.
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Ukidanjem odobrenja za uvoz, izvoz i tranzit kao i rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti za proizvodnju i promet hemikalija naši privredni subjekti doći će u isti položaj kao i ti subjekti u zemljama EU gde ova obaveza ne postoji.
Usvajanjem globalno harmonizovanog sistema za klasifikaciju i obeležavanje, koje se očekuje da usvoje sve zemlja sveta olakšaće se trgovina hemikalijama jer će kriterijumi u ovoj oblasti biti isti za sve zemlje. Oni koji stavljaju u promet hemikalije i oni koji izvoze hemikalije neće morati da uče sisteme drugih zemalja o klasifikaciji i pakovanju već će morati samo da etiketu na pakovanju prevedu na jezik zemlje gde se supstanca izvozi.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Zainteresovane strane imale su priliku da izraze svoje stavove tokom same izrade zakona jer je organizovana prezentacija radne verzije zakona na kojoj je prisustvovalo preko 70 učesnika iz drugih organa uprave, naučno istraživačkog sektora, privrede i dr. i organizovano je nekoliko skupova u Privrednoj komori Srbije.
Takođe zainteresovane strane su svoje stavove o zakonu iznele u postupku javne rasprave.
Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?
Tokom primene zakona o hemikalijama doneće se podzakonski propisi potrebni za njegovo sprovođenje, izradiće se Integralni registar hemikalija na tržištu, formiraće se Agencija za hemikalije, sprovodiće se sistematsko praćenje hemikalija i omogućiće se obuka i provera znanja savetnika za hemikalije.
Vlada Republike Srbije doneće odluku o osnivanju Agencije za hemikalije, a odluku o visinama naknada donosi Agencija za hemikalije uz saglasnost Vlade.
Najveći broj propisa doneće Agencija i to: način na koji se klasifikuju hemikalije i određeni proizvodi; metode ispitivanja i izračunavanja koje se koriste za procenu opasnosti u postupku klasifikacije hemikalije i druge prihvatljive načine utvrđivanja svojstava hemikalije; način pakovanja, obeležavanja i reklamiranja hemikalija i određenih proizvoda; način vođenja evidencije o hemikalijama; sadržaj bezbednosnog lista i bliže kriterijume za identifikaciju supstance kao PBT ili vPvB i donosi uputstvo za njegovu izradu; osnove procene bezbednosti hemikalije i sadržinu izveštaja o bezbednosti hemikalije; svojstva supstance za koje se može upotrebiti alternativni hemijski naziv kao i sadržaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za tu supstancu; bliže uslove za držanja opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora; kriterijume za određivanje obaveze snabdevaču opasnih hemikalija za zapošljavanje odnosno povremeno angažovanje savetnika za hemikalije u zavisnosti od vrste aktivnosti snabdevača kao i od vrste odnosno količine opasne hemikalije; stručnu spremu, program obuke za znanja savetnika za hemikalije; uslove koje mora ispuniti pravno lice ili preduzetnik koje vrši obuku i proveru znanja savetnika za hemikalije; određene hemikalije koje se ne upisuju u Registar hemikalija kao i donju granicu količine hemikalije određenih svojstava i načina korišćenja ispod koje se ta hemikalija ne prijavljuje u Registar hemikalija; sadržaj dosijea o hemikaliji; bliže propisuje koji se podaci o svakoj hemikaliji vode u Registru hemikalija; zabranjene odnosno dozvoljene načine korišćenja, kao i druge uslove za proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstance, smeše ili proizvoda; proceduru i rokove u kojima se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja, u kom slučaju nije potrebno dalje sprovoditi postupak prethodnog obaveštenja, sadržaj obaveštenja o izvozu, kao i dokumente koji se dostavljaju radi sprovođenja tog postupka; proceduru i rokove u kojima se sprovodi PIC postupak kao i sadržinu zahteva za sprovođenje PIC postupka; spisak zemalja članica Roterdamske konvencije koje zahtevaju informacije o tranzitu hemikalija kao i sadržaj tih informacija; određene opasne hemikalije za koje se izdaje dozvola, kao i naročito opasne hemikalije za koje nije potrebna dozvola; obrazac zahteva i obrazac dozvole za obavljanje delatnosti prometa odnosno dozvole za korišćenje naročito opasne hemikalije i uputstvo o utvrđivanju preventivnih mera za bezbedno čuvanje, skladištenje odnosno korišćenje naročito opasne hemikalije; način vođenja evidencije o prodaji odnosno ustupanju bez naknade naročito opasne hemikalije; kriterijume i metode ispitivanja biorazgradljivosti surfaktanata; sadržaj tehničkog dosijea o surfaktantu; specifičan način obeležavanja detergenata, sadržaj Liste o sastavu detergenta kao i koje podatke iz tog lista treba učiniti dostupnim javnosti.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjA ZAKONA PO HITNOM POSTPKU
Jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona je da se u skladu sa načelom održivog razvoja obezbedi zaštita životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi kroz bezbedno stavljanje u promet i korišćenje hemikalija. Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi i da dovede privredu u nekonkurentan odnos u odnosu na druge države EU. Donošenje zakona po hitnom postupku takođe je značajno u kontekstu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti sa propisima EU koji su navedeni u tekstu obrazloženja.