P R E D L O G Z A K O N A
O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST
HYPO ALPE – ADRIA – BANKE A.D. BEOGRAD PO ZADUŽENjU
OPŠTINA KOSOVSKA MITROVICA, ZVEČAN I ZUBIN POTOK
Član 1.
Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok (u daljem tekstu: zajmoprimci) po dinarskim dugoročnim kreditima sa valutnom (evro) klauzulom odobrenim od strane Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: zajmodavac), u iznosu koji ne može biti veći od dinarskog iznosa indeksiranog prema iznosu od EUR 9.021.748 (slovima: devet miliona dvadeset jedna hiljada sedamsto četrdeset osam evra), uvećanog za iznos pripadajuće ugovorene kamate, naknada i troškova.
Član 2.
Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: garant) izdaje u korist zajmodavca, na ime obaveza iz Ugovora o dugoročnom kreditu br. L 2158/10 između Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd i opštine Kosovska Mitrovica u iznosu od 4.510.874 evra u dinarskoj protivvrednosti, Ugovora o dugoročnom kreditu br. L 2159/10 između Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd i opštine Zvečan u iznosu od 2.255.437 evra u dinarskoj protivvrednosti i Ugovora o dugoročnom kreditu br. L 2160/10 između Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd i opštine Zubin Potok u iznosu od 2.255.437 evra u dinarskoj protivvrednosti, zaključenih dana 6. decembra 2010. godine, u Beogradu (u daljem tekstu: ugovori).
Garant ovim neopozivo i na prvi poziv garantuje, da će izmiriti dug svih ili bilo kog zajmoprimca prema zajmodavcu, odnosno svih plativih iznosa o njihovom dospeću, u svemu na način i u skladu sa uslovima iz ugovora, sa rokom važnosti do konačnog izmirenja svih obaveza, čime se stvara obaveza otplate duga nastala po osnovu garancije da plati dospelu, a neizmirenu obavezu ukoliko svi ili bilo koji zajmoprimac, ne izvrši tu svoju obavezu blagovremeno u skladu sa ugovorom.
Ukoliko garant ne izvrši svoje obaveze, u roku koji je naveden u stavu 2. ovog člana, zajmodavac će imati pravo da proglasi dospelim sve iznose koji su plativi u skladu sa odredbama ugovora.
U slučaju aktiviranja ove garancije, garant se obavezuje da će obezbediti u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu, sredstva neophodna za izvršavanje preuzetih obaveza po ovoj garanciji.
Član 3.
Otplatu kredita vrše zajmoprimci prema zajmodavcu u dinarima indeksirano prema vrednosti evra, sve u skladu sa odredbama ugovora.
Sredstva za otplatu kredita obezbediće zajmoprimci, iz sopstvenih prihoda.
Zajmoprimci su dužni da sredstva za otplatu kredita obezbeđuju prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove zaduživanja.
Član 4.
Ako po osnovu date garancije garant izvrši obavezu umesto svih ili bilo kog zajmoprimca, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, pratećih troškova zaduživanja i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, kao i svih drugih troškova koji mogu nastati u vezi sa izvršavanjem obaveza umesto zajmoprimaca, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od zajmoprimaca naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.
Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa zajmoprimca na osnovu ovlašćenja dobijenih od zajmoprimaca ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom. Istovremeno član 16. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 107/09) propisuje da Republika može dati garanciju za izmirenje duga jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i da se garancija daje u formi zakona.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlozi za donošenje zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: zajmodavac) po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok (u daljem tekstu: zajmoprimci) sadržani su u čl. 5. stav 2. i članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u članu 6.1.2. Ugovora o dugoročnom kreditu br. L 2158/10, između Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd i opštine Kosovska Mitrovica u iznosu od 4.510.874 evra u dinarskoj protivvrednosti, Ugovora o dugoročnom kreditu br. L 2159/10, između Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd i opštine Zvečan u iznosu od 2.255.437 evra u dinarskoj protivvrednosti i Ugovora o dugoročnom kreditu br. L 2160/10, između Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd i opštine Zubin Potok u iznosu od 2.255.437 evra u dinarskoj protivvrednosti zaključenih dana 6. decembra 2010. godine, u Beogradu (u daljem tekstu: ugovori).
Naime, članom 5. stav 2. Zakona o javnom dugu propisano je, pored ostalog, da Narodna skupština odlučuje o davanju garancija, dok je članom 16. stav 4. pomenutog zakona, propisano da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona.
Članom 6.1.2. ugovora, propisano je da se zajmoprimci obavezuju da obezbede zajmodavcu plativu garanciju, koja će biti izdata i odobrena od strane Republike Srbije (u daljem tekstu: garant), u skladu sa Zakonom o javnom dugu.
Sredstva iz ugovora će biti upotrebljena za izgradnju i popravku vodovoda zajmoprimaca. Izdavanje garancije zajmodavcu od strane garanta u iznosu od 9.021.748 EUR (slovima: devet miliona dvadeset jedna hiljada sedamsto četrdeset osam evra), predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 107/09 i 91/10).
Opština Zubin potok je u ime svih zajmoprimaca uputila javni poziv za prikupljanje ponuda u otvorenom postupku zajedničke javne nabavke finansijskih usluga kredita. Ponuda Hypo Alpe – Adria – Banke a.d. Beograd izabrana je kao najpovoljnija ponuda.
Ugovorima o kreditu predviđeno je da se kredit odobrava pod sledećim uslovima:
– nominalna kamatna stopa – tromesečni EURIBOR plus kamatna marža koja iznosi 4,50% na godišnjem nivou;
– naknada za odobrenje kredita iznosi 0,50%, od iznosa ukupno odobrenog kredita;
– u slučaju prevremene otplate kredita, bilo u celini ili delimično, a koja se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz budžeta opštine, banka neće obračunati niti naplatiti naknadu, dok u slučaju prevremene otplate, koja se finansira iz kredita odobrenog od strane druge finansijske organizacije, Opština je dužna da banci plati naknadu u visini od 3% iznosa koji se prevremeno otplaćuje;
– rok vraćanja kredita 7 (sedam) godina sa periodom mirovanja otplate glavnice do 2,5 (dve i po) godine;
– otplata kredita tromesečna;
– period raspoloživosti kredita iznosi 30 (trideset) meseci od potpisivanja ugovora o kreditu;
– povlačenje sredstava kredita u više tranši;
– uplata i otplata iznosa dugovane glavnice, kamate, jednokratne naknade i svih drugih plativih iznosa vrši se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate odnosno otplate.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Odredbom člana 1. Predloga zakona predviđa se preuzimanje obaveze garanta da izmiri obaveze zajmoprimca po zaduženju kod zajmodavca, u iznosu od 9.021.748 EUR (slovima: devet miliona dvadeset jedna hiljada sedamsto četrdeset osam evra) u dinarskoj protivvrednosti.
Odredbom člana 2. Predloga zakona predviđa se da garanciju iz člana 1. ovog zakona, garant daje zajmodavcu na ime obaveze iz ugovora.
Odredbom člana 3. Predloga zakona predviđaju se pitanja koja se odnose na obaveze koje zajmoprimac ima u vezi sa ovim zajmom.
Odredbom člana 4. Predloga zakona predviđa se regresno pravo garanta ako po osnovu izdate garancije izvrši obavezu umesto zajmoprimca, kao korisnika kredita.
Odredbom člana 5. Predloga zakona predviđa se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 52/10), proizlaze iz činjenice da je stupanje na snagu i primena ugovora, odnosno povlačenje sredstava i izmirivanje dospelih obaveza zajmoprimca uslovljeno stupanjem na snagu ovog zakona.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
Ovlašćeni predlagač propisa- Vlada
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST
HYPO ALPE – ADRIA – BANKE A.D. BEOGRADA PO ZADUŽENjU OPŠTINA KOSOVSKA MITROVICA, ZVEČAN I ZUBIN POTOK
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
/
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost. Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima – Nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima – Nema
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima – Nema
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost – Nema
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije – Nema
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
U izradi Predloga zakona nisu učestvovali konsultanti.