OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) ima za cilj da se, između ostalog, izvrši usaglašavanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 121/12 i 18/15 – u daljem tekstu: Zakon) sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, broj 104/13 i 42/15), Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 66/15), kao i da se urede određena pitanja koja nisu bila uređena ili koja su uočena u primeni i čije je rešenje zahtevalo pronalaženje kvalitetnijih zakonskih rešenja.
U cilju usaglašavanja sa odredbama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Zakonom je propisana obaveza domaćih brodara da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama.
U cilju usaglašavanja sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, Predlogom zakona je predviđeno da su, u cilju zaštite imovine, poslovanja, objekata, prostora i lica, brodar, lučki operater i Direkcija za vodne puteve dužni da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovornim angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitnu delatnost koja obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatno obezbeđenje.
U praksi je utvrđeno da pojedina privredna društva pružaju uslugu iznajmljivanja (čarterovanja) jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, kao i da se predmetna plovila iznajmljuju bez članova posade. S tim u vezi, Predlogom zakona se predlaže dopuna Zakona u smislu propisivanja da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije, po osnovu iznajmljivanja uz naknadu jahte, odnosno plovila za rekreaciju (čartering), može obavljati samo jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju domaće državne pripadnosti, koje je u svojini domaćeg fizičkog ili pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti iznajmljivanja (čarteringa) jahte, odnosno plovila za rekreaciju.
U primeni Zakona utvrđena je potreba za preciziranjem značenja pojma statusnih promena do kojih može da dođe kod lučkog operatera-imaoca odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, u smislu obuhvatanja većeg broja slučajeva do kojih dolazi u praksi, a koji utiču na pravni subjektivitet imaoca odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, od slučajeva statusnih promena uređenih Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, broj 66/15).
Predlogom zakona propisano je da se izuzeci propisani Zakonom u odnosu na određena stečena prava koja se priznata pojedinim lučkim operaterima, ne primenjuju na lučke operatere koji su započeli postupke privatizacije nakon 4. juna 2003. godine, umesto dosadašnjeg vezivanja predmetne norme za zaključenje ugovora o privatizaciji nakon navedenog datuma. Predmetna izmena ima za cilj da omogući sprovođenje opšteg pravnog načela da se na postupke koji su započeti po ranijim propisima primenjuju odredbe zakona koji su u tom trenutku bili na snazi, osim ako je novim propisima uređeno drugačije. Imajući u vidu da je Zakon o koncesijama, čije je stupanje na snagu uzeto kao referentni datum u Zakonu, sadržao odredbu koja je upućivala na primenu navedenog opšteg pravnog načela, u primeni Zakona se pokazala potreba da se izvrši navedena izmena i dopuna Zakona, kako se ne bi povredila jednakost i pravni položaj svih učesnika na tržištu lučkih usluga.
Konačno, u primeni Zakona utvrđen je nedostatak pojedinih prekršajnih odredaba čije propisivanje treba da omogući efikasniju primenu Zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA ZAKONA
U članu 1. Predloga zakona propisane su izmene i dopune člana 13. Zakona u cilju bolje preglednosti liste poslova koji su obuhvaćeni pojmom tehničkog održavanja vodnih puteva.
U članu 2. Predloga zakona propisane su izmene i dopune člana 14. Zakona u smislu propisivanja mogućnosti da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privrednim društvima na tržištu u cilju efikasnijeg obavljanja ovih poslova, po osnovu sprovedenog postupka javne nabavke.
U članu 3. Predloga zakona propisane su izmene i dopune člana 15. Zakona u smislu detaljnijeg uređenja načina finansiranja obavljanja poslova tehničkog održavanja i uslova koje moraju da ispunjavaju privredna društva za obavljanje ovih poslova.
U članu 4. Predloga zakona propisane su izmene i dopune člana 22. Zakona u cilju smanjivanja broja podzakonskih akata koji se donose na osnovu ovog zakona, objedinjavanjem srodne materije koja treba da bude predmet uređivanja podzakonsih akata.
Članom 5. Predloga zakona predviđena je ispravka tehničke greške u članu 27. stav 3. Zakona.
Čl. 6. i 7. Predloga zakona propisane su dopune čl. 37. i 38. Zakona u cilju preciziranja pojmova hidrotehničkih objekata.
Članom 8. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 39. Zakona u smislu propisivanja obaveze i upravljača objekta koji predstavlja stalnu ili privremenu prepreku na vodnom putu (mostovi, kablovi, cevovodi, potonuli objekti i slično), da, u roku određenom od lučke kapetanije, postavi i održava svetla i znakove za obeležavanje te prepreke, a po potrebi i da tu prepreku ukloni sa vodnog puta.
Članom 9. predviđeno je da će lučka kapetanija odobriti pristajanje broda u međunarodnom saobraćaju van određenog graničnog prelaza za vodni saobraćaj samo u slučaju uplovljavanja broda u brodogradilište radi obavljanja popravki na brodu ili preuzimanja drugog broda koji je građen u brodogradilištu, ili na kome su vršene popravke, kao i u drugim sličnim situacijama.
Članom 10. Predloga zakona predviđena je dopuna člana 47. Zakona propisivanjem da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije, po osnovu iznajmljivanja uz naknadu jahte, odnosno plovila za rekreaciju (čartering), može obavljati samo jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju domaće državne pripadnosti, koje je u svojini domaćeg fizičkog ili pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti iznajmljivanja (čarteringa) jahte, odnosno plovila za rekreaciju. Takođe, propisano je da se na plovilu mora nalaziti najmanji broj članova posade u skladu sa propisom iz člana 131. stav 2. ovog zakona.
Članom 11. Predloga zakona propisana je zabrana korišćenja pokretnih spremišta postavljenih na palubi kao spremišta za sakupljanje otpadnih ulja, kao i ubacivanje u kaljuže mašinskog prostora proizvoda za čišćenje koji rastvaraju ulje ili mazivo i emulgatore, osim proizvoda koji ne otežavaju pročišćavanje otpadnih voda iz kaljuža na prijemnim stanicama.
Članom 12. Predloga zakona previđeno je izmena člana 67. Zakona u smislu brisanja ranije ukinute klasifikacije luke otvorene za međunarodni saobraćaj.
Članom 13. Predloga zakona propisana je dopuna člana 70. Zakona kojom se uređuje da u cilju efikasnog sprovođenja traganja i spasavanja, domaći brodari donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama
Članom 14. Predloga zakona predviđeno je brisanje stava 2. u članu 84. Zakona, imajući u vidu da su predmetnom normom bili obuhvaćeni elementi klasifikacionih pregleda koji nisu u nadležnosti organa državne uprave, već međunarodnih klasifikacionih društava.
Članom 15. Predloga zakona izvršeno je otklanjanje tehničke greške u članu 106. stav 7. Zakona.
Članom 16. Predloga zakona propisana je dopuna člana 125. Zakona propisivanjem nadležnosti Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu za vršenje tehničkog pregleda javnih plovila.
Članom 17. Predloga zakona propisana je izmena člana 126. Zakona, kojom je propisano da će vlasnici čamaca i drugih plovila iz člana 125. stav 1. Zakona, za vršenje pregleda i tehničkog nadzora snositi troškove plaćanja republičke administrativne takse.
Članom 18. Predloga zakona izvršeno je otklanjanje tehničke greške u članu 166. Zakona.
Članom 19. Predloga zakona propisana je dopuna člana 171. Zakona, propisivanjem da ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja vrši ispitivanje plovidbenih nezgoda preko inspektora bezbednosti plovidbe radi prikupljanja dokaza i podataka potrebnih za utvrđivanje prekršajne i krivične odgovornosti, u skladu sa zakonom. Nadalje, istim članom Predloga zakona propisano je da je za organizaciju i sprovođenje bezbednosne istrage u cilju utvrđivanja okolnosti i uzroka ozbiljnih plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama, kao i plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama i predlaganja mera radi izbegavanja ozbiljnih plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama, kao i plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama, kao i unapređenja bezbednosti plovidbe odgovoran je nadležni državni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje istraživanje nesreća u saobraćaju.
Članom 20. Predloga zakona propisana je obaveza obaveštavanja o plovidbenoj nezgodi i inspekcije bezbednosti plovidbe.
Članom 21. Predloga zakona predviđena je izmena člana 199. Zakona propisivanjem da radi zaštite imovine, poslovanja, objekata, prostora i lica, brodar, lučki operater i Direkcija moraju da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovornim angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitnu delatnost koja obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatno obezbeđenje. Nadalje, istim članom je propisano da radi organizovanja samozaštitne delatnosti, odnosno radi zaštite svoje imovine, poslovanja, objekata, prostora i lica u njima i organizovanja svoje unutrašnje (redarske) službe obezbeđenja za održavanje reda, lica mogu da dobiju odgovarajuću licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatno obezbeđenje.
Čl. 22. i 23. propisano je brisanje čl. 200. i 201. Zakona, dok je članom 24. propisana izmena ovlašćenja za donošenje podzakonskog akta iz člana 202. Zakona, i to propisivanjem da će Vlada propisati nivoe sigurnosti i nadležnost za njihovo utvrđivanje, obaveštavanje u slučaju promene nivoa sigurnosti, obaveznu sadržinu planova obezbeđenja broda, luke, odnosno objekata bezbednosti plovidbe koji se donose na osnovu procena rizika, dužnosti lica koja su odgovorna za sigurnost broda, luke, odnosno objekata bezbednosti plovidbe, kao i obavezu sprovođenja vežbi provere pojedinih sigurnosnih mera.
Članom 25. Predloga zakona propisana je dopuna člana 207. Predloga zakona kojom je predviđeno da Agencija za upravljanje lukama vodi evidenciju korisnika državne pomoći male vrednosti (de minimis državna pomoć) u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć male vrednosti.
Članom 26. Predloga zakona izvršeno je otklanjanje tehničke greške u članu 211. stav 3. Zakona.
Članom 27. Predloga zakona izmenjen je član 213. st. 2. i 3. Zakona u smislu propisivanja da su pristani za ukrcavanje i iskrcavanje putnika elementi lučke infrastrukture, a ne lučke suprastrukture, u cilju usaglašavanja sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Čl. 28, 33. i 40. Predloga zakona propisano je da se izuzeci propisani u čl. 214, 217. i 230. Zakona ne primenjuju na lučke operatere koji su započeli postupke privatizacije nakon 4. juna 2003. godine, umesto dosadašnjeg vezivanja predmetne norme za zaključenje ugovora o privatizaciji nakon navedenog datuma.
Članom 29. Predloga zakona propisana je izmena člana 214a Zakona u cilju ukidanja mogućnosti da lučko područje obuhvati saobraćajne celine na teritoriji više katastarskih opština.
U članu 30. Predloga zakona otklonjena je tehnička greška u članu 214b stav 3. Zakona.
U članu 31. Predloga zakona propisana je izmena člana 215. Zakona u smislu zamene ranije ukinute klasifikacije luke otvorene za međunarodni saobraćaj sa kategorijom lukom od međunarodnog značaja.
U članu 32. Predloga zakona dopunjen je član 216a Zakona u smislu da se dodaje novi stav 7. kojim je propisano da je rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor kod Upravnog suda u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Članom 34. Predloga zakona izvršena je izmena i dopuna člana 225a Zakona u cilju preciziranja slučajeva statusnih promena u smislu ovog zakona.
Članom 35. Predloga zakona izvršena su tehnička usaglašavanja u članu 225b u smislu pozivanja na druge članove Predloga zakona.
Članom 36. Predloga zakona izmenjen je član 227b u cilju pojmovnog usaglašavanja sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Čl. 37-39. Predloga zakona izvršeno je preciziranje normi sadržanih u čl. 229a, 229b i 229g u smislu ukidanja diskrecionog prava Agenciji za upravljanje lukama da odlučuje kada će izvršiti umanjenje iznosa lučke naknade.
Članom 41. Predloga zakona propisano je da se na osnivanje i rad vojnih pristaništa primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje odbrana i Vojska Srbije.
Članom 42. Predloga zakona propisana je izmena člana 239. stav 2. Zakona, u cilju preciziranja da je pristanište za sopstvene potrebe namenjeno za sopstvene potrebe operatera, u okviru obavljanja njegove delatnosti i da može da se osnuje samo radi pretovara robe potrebne za obavljanje njegove osnovne delatnosti, a za koju ne može da se pruži usluga pretovara u najbližoj luci.
Članom 43. Predloga zakona dopunjen je član 240. Zakona u smislu propisivanja da je rešenje kojim se izdaje odobrenje za privremeno pretovarno mesto konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor kod Upravnog suda u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Čl. 44-49. Predloga zakona propisane su izmene čl. 267, 270, 271, 276, 277. i 278. Zakona kojima se propisuju prekršaji.
Članom 50. Predloga zakona izvršeno je odlaganje početka primene člana 9. Predloga zakona.
Čl. 51. i 52. Predloga zakona propisani su uslovi i obaveze pojedinih privrednih društava koje moraju da ispune da bi stekli pravo na obavljanje lučke delatnosti.
Članom 53. Predloga zakona propisano je da će se postupci proglašenja lučkih područja luka i pristaništa koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati u skladu sa odredbama ovog zakona.
Članom 54. Predloga zakona propisano je da su brodari, lučki operateri, odnosno Direkcije dužni da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije do 31. decembra 2018. godine.
Članom 55. Predloga zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu potrebu da se u najkraćem mogućem roku svi učesnici na tržištu dovedu u ravnopravan položaj omogućavanjem nesmetanog dobijanja dozvola potrebnih za poslovanje, kao i potrebu da se omogući efikasno vršenje nadzora nad sprovođenjem odredaba ovog zakona.