PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O IZBEGLICAMA
Član 1.
U Zakonu o izbeglicama („Službeni glasnik RS“, br. 18/92 i 45/02), u članu 1. stav 1. menja se i glasi:
„Licima koja su usled događaja od 1991. do 1998. godine i njihovih posledica izbegla ili prognana iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriju Republike Srbije, a ne mogu ili zbog straha od progona ili diskriminacije ne žele da se vrate na teritoriju sa koje su izbegla, uključujući i lica koja su se opredelila za integraciju (u daljem tekstu: izbeglice), obezbeđuje se, u skladu sa odredbama ovog zakona, zbrinjavanje radi zadovoljavanja njihovih osnovnih životnih potreba i pruža pomoć u procesu integracije”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Lice koje se opredelilo za integraciju, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je podnelo zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije“.
Član 2.
U članu 2. stav 1. reči: „odgovarajuću zdrastvenu zaštitu i“ brišu se.
U stavu 2. posle reči: „pravo na“ dodaju se reči: „zdravstvenu zaštitu“ i zapeta.
Član 3.
U članu 3. stav 1. menja se i glasi:
„Nadležni organ u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samoprave, obezbeđuje zbrinjavanje i pruža pomoć u integraciji i povratku izbeglica“.
U stavu 2. posle reči: „organizacije“ dodaju se zapeta i reč: „udruženja“, a reči: „u skladu sa svojim ciljevima odnosno interesima“, brišu se.
Član 4.
Član 5. menja se i glasi:
„Stručne i druge poslove koji se odnose na zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica utvrđene ovim zakonom i s njima povezane upravne poslove obavlja Komesarijat za izbeglice, kao posebna organizacija (u daljem tekstu: Komesarijat).
Nadležni organ u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave obavlja stručne poslove vezane za zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica.
Nadležni organ u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave obrazuje posebna tela, radi obavljanja organizacionih i drugih poslova vezanih za zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica na njihovoj teritoriji.
Nadležni organ u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, uz pribavljeno mišljenje Komesarijata, određuju lice za održavanje veze sa Komesarijatom i za obavljanje određenih poslova za Komesarijat (u daljem tekstu: poverenik)”.
Član 5.
Član 6. menja se i glasi:
„Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na: priznavanje i prestanak statusa izbeglica; zbrinjavanje izbeglica; registraciju izbeglica; usklađivanje pružanja pomoći izbeglicama od strane drugih organa i organizacija u zemlji i inostranstvu i staranje o ravnomernom i blagovremenom pružanju pomoći; obezbeđivanje smeštaja, odnosno razmeštaja izbeglica na područja jedinica lokalne samouprave; preduzimanje mera za povratak izbeglica; rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom; vođenje evidencija iz svoje nadležnosti i ustanovljavanje baza podataka i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom”.
Način vođenja evidencija i zaštitu podataka o zbrinjavanju, povratku i integraciji izbeglica, propisuje komesar, u skladu sa zakonom”.
U skladu s potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, radi zbrinjavanja, integracije ili povratka izbeglica, Komesarijat pokreće inicijative za traženje međunarodne pomoći od institucija Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.
Komesarijat ima svojstvo pravnog lica.
Komesarijat ostvaruje saradnju s organizacijom Crvenog krsta, humanitarnim, verskim i drugim organizacijama, udruženjima i građanima.
Član 6.
Član 7. menja se i glasi:
„Radom Komesarijata rukovodi komesar.
Komesara postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade.
Komesar ima zamenika, koji za svoj rad odgovara komesaru.
Zamenik komesara pomaže komesaru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi i zamenjuje ga dok je on odsutan ili sprečen.
Zamenika komesara postavlja Vlada na pet godina, na predlog komesara.
Komesar ima jednog ili više pomoćnika, koji za svoj rad odgovaraju komesaru.
Pomoćnik komesara rukovodi zaokruženom oblasti rada za koju se obrazuje sektor.
Pomoćnika komesara postavlja Vlada na pet godina, na predlog komesara.
Komesar, zamenik i pomoćnik imaju status državnog službenika na položaju u skladu sa zakonom“.
Član 7.
Član 8. menja se i glasi:
„Privremeni smeštaj i pomoć u ishrani izbeglicama, Komesarijat može obezbediti organizovanjem kolektivnog smeštaja u kolektivnim centrima (odmarališta, oporavilišta, hoteli, kampovi, barake i sl.) ili pojedinačnog smeštaja u posebno obezbeđenim objektima i ustanovama. Privremeni smeštaj određuje Komesarijat.
O otvaranju i zatvaranju kolektivnog centra odlučuje komesar.
Smeštaj i pomoć u ishrani izbeglicama obezbeđuje Komesarijat neposredno ili u saradnji s organizacijom Crvenog krsta, ostalim humanitarnim ili drugim organizacijama i udruženjima.
Licima koja zbog psihofizičkog stanja (stara, invalidna i bolesna lica), kao i maloletnim licima bez roditeljskog staranja, koja ne mogu da koriste kolektivni centar, Komesarijat, na osnovu rešenja centra za socijalni rad, obezbeđuje smeštaj u ustanovi socijalne zaštite, drugom obliku socijalne zaštite ili porodici.”
Član 8.
U članu 9. stav 1. posle reči: „zbrinjavanje“ dodaje se zapeta i reči: „povratak i integraciju”.
U stavu 1. u tačka 1) posle reči: „budžeta Republike” dodaje se zapeta i reči: „autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave”.
U stavu 1. tačka 3) posle reči: „drugih sredstava utvrđenih zakonom” dodaju se reči: „i drugim propisima”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Radi prikupljanja novčanih sredstava kao dobrovoljne pomoći za zbrinjavanje izbeglica i stvaranje uslova za njihov povratak, odnosno integraciju, Komesarijat otvara poseban račun”.
.
Član 9.
Član 10. menja se i glasi:
„Komesarijat je dužan da na zahtev Vlade podnosi izveštaj Vladi o utrošku sredstava za zbrinjavanje izbeglica”.
Član 10.
U članu 11. stav 2. reči: „Ministarstvo unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ”.
U stavu 3. reč: „svojstva“ zamenjuje se rečju: „statusa”.
Član 11.
Član 12. briše se.
Član 12.
U članu 13. stav 1. menja se i glasi:
„O priznavanju i prestanku statusa izbeglica, kao i o pravu na zbrinjavanje, njegovom umanjenju i prestanku Komesarijat, donosi rešenje.”
U stavu 2. reči: „po prijemu rešenja” brišu se i dodaju se reči: „od dana dostavljanja rešenja. Žalba se podnosi nadležnom organu preko Komesarijata”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Po žalbi protiv rešenja Komesarijata o priznavanju i prestanku statusa izbeglica rešava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Po žalbi protiv rešenja Komesarijata o zbrinjavanju izbeglica rešava Komisija iz člana 19. stav 3 ovog zakona”.
Član 13.
U članu 14. stav 1. reč: „svojstva”zamenjuje se rečju: „statusa”, a reči: „Ministarstvo unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: ”ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ”.
Član 14.
U članu 15. stav 1. menja se i glasi:
„Obrazac izbegličke legitimacije i način vođenja evidencije izdatih izbegličkih legitimacija propisuje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Komesarijata”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vodi evidenciju o izdatim izbegličkim legitimacijama i promeni boravišta izbeglica”.
Stav 3.menja se i glasi:
„Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove oduzeće izbegličku legitimaciju licu za koje se utvrdi da mu je prestao status izbeglice na način utvrđen ovim zakonom”.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Komesarijat za izbeglice dostavlja ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove rešenje o prestanku statusa izbeglice”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 15.
U članu 16. stav 1. menja se i glasi:
„Pravo na zbrinjavanje izbeglice koje obezbeđuje Komesarijat može se umanjiti ili prestati kad izbeglica ili član njegovog porodičnog domaćinstva:
1) obezbedi zaposlenje;
2) obezbedi pomoć u zbrinjavanju preko humanitarne ili druge organizacije;
3) stvori uslove za ostvarivanje prihoda od pokretne ili nepokretne imovine ili drugih prihoda;
4) ima pravo svojine na nepokretnoj imovini kojom može obezbediti smeštaj ili mu se obezbedi smeštaj”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Članom porodičnog domaćinstva, u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni i vanbračni drug; dete rođeno u braku, van braka, usvojeno ili pastorak; roditelji bračnih drugova i lica koja su bračni drugovi po zakonu dužni da izdržavaju”.
Stav 2, koji postaje stav 3. menja se i glasi:
„Osnovni kriterijum za umanjivanje, odnosno prestanak prava na zbrinjavanje je materijalni položaj porodičnog domaćinstva”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Bliže uslove i kriterijume za umanjenje ili prestanak prava na zbrinjavanje propisuje Vlada”.
Član 16.
Član 17. menja se i glasi:
„Izbeglici prestaje pravo na zbrinjavanje ako:
1) ukupni prihod po članu porodičnog domaćinstva prelazi minimalnu zaradu;
2) odbije ponuđeni smeštaj ili razmeštaj u okviru raspoloživih mogućnosti ili odbije da se stalno ili privremeno nastani u mestu u kome su mu obezbeđeni uslovi za život;
3) da netačne podatke od bitnog uticaja za ostvarivanje ovog prava”.
Član 17.
Član 18. menja se i glasi:
„Postupak za prestanak statusa izbeglice može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na obrazložen lični zahtev.
Komesarijat po službenoj dužnosti donosi rešenje o prestanku statusa izbeglice:
ako je lice steklo državljanstvo Republike Srbije i pokrenulo postupak prijave prebivališta;
ako se lice dobrovoljno vratilo da bi se nastanilo u bivšu jugoslovensku republiku iz koje je izbeglo ili izvan koje je ostalo iz razloga navedenih u članu 1. stav 1. ovog zakona;
ako se lice iseli u treću zemlju, i
korisnicima programa stambenog zbrinjavanja u procesu integracije”.
Član 18.
Član 19. menja se i glasi:
„Izbeglici i licu iz člana 18. stav 2. tačka 1) ovog zakona i članovima njihovog porodičnog domaćinstva, radi njihove integracije, Republika Srbija može rešavati stambene potrebe.
Stambene potrebe lica iz stava 1. ovog člana mogu se rešavati na jedan od načina:
1) davanjem nepokretnosti u državnoj svojini na korišćenje na određeno vreme;
2) davanjem nepokretnosti u državnoj svojini u zakup na određeno vreme sa mogućnošću kupovine;
3) dodelom sredstava za poboljšanje uslova stanovanja;
4) kupovinom građevinskog materijala za započetu izgradnju nepokretnosti; 5) kupovinom seoske kuće sa okućnicom.
Postupak za rešavanje stambenih potreba u prvom stepenu vodi i sve odluke donosi komisija čiji se članovi biraju iz reda zaposelnih u Komesarijatu za izbeglice. Komisija ima neparan broj članova. Članove komisije bira i razrešava komesar.
Protiv prvostepenih odluka komisije, žalba se podnosi Komisiji za rešavanje stambenih potreba izbeglica, u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke, preko Komesarijata.
Komisiju za rešavanje stambenih potreba izbeglica čine predsednik i šest članova koje imenuje Vlada, na period od četiri godine.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupcima iz st.3. i 4. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Stambene potrebe licima iz stava 1. ovog člana mogu se rešavati i putem namenskih inostranih kredita i kroz programe donatora.
Uslovi, postupak i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba iz stava 7. ovog člana utvrđuju se u ugovorima i programima donatora”.
Član 19.
Posle člana 19. dodaju se čl. od 19a do 19s koji glase:
„Član 19a
Nepokretnosti pribavljene iz sredstava budžeta Republike Srbije za rešavanje stambenih potreba izbeglica, daju se u zakup na određeno vreme ili se kupuju, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Nepokretnosti pribavljene iz sredstava domaćih ili inostranih donacija daju se na korišćenje na određeno vreme, u zakup na određeno vreme i kupuju se, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, vodeći računa o sporazumima zaključenim sa donatorima.
Član 19b
Pravo na rešavanje stambenih potreba mogu da ostvare lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, pod sledećim uslovima:
1) da ne mogu da koriste nepokretnost u državi svog prethodnog prebivališta ili u drugoj državi;
2) da od sticanja statusa izbeglice nisu otuđila, poklonila ili zamenila nepokretnost u državi svog prethodnog prebivališta ili u drugoj državi, a kojom su mogla da reše svoje stambene potrebe;
3) da nemaju u svojini nepokretnost kojom bi mogla da reše svoje stambene potrebe;
4) da nemaju prihode, kojima bi mogla da reše svoje stambene potrebe;
5) da nisu korisnici drugog programa stambenog zbrinjavanja u procesu integracije ili povratka;
6) da, u slučaju rešavanja stambenih potreba davanjem nepokretnosti u zakup na određeno vreme, imaju prijavljen boravak poslednje dve godine na područiju jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost koja se daje u zakup na određeno vreme. Ovaj rok može biti i kraći uz saglasnost opštine.
Ispunjene uslova iz stava 1. ovog člana dokazuje lice koje traži rešavanje stambenih potreba .
Ako lice iz stava 2. ovog člana učini verovatnim da ne može od nadležnih organa strane države da pribavi dokaze, Komesarijat po službenoj dužnosti pribavlja dokaze od organa strane države, shodnom primenom odredaba zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Bliže uslove i merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba izbeglica propisuje Vlada.
Član 19v
Stambene potrebe rešavaju se prema broju članova porodičnog domaćinstva, i to za samca ili dva člana – nepokretnost površine do 30 metara kvadratnih, a za svakog sledećeg člana porodičnog domaćinstva još po 10 metara kvadratnih.
Površina nepokretnosti veća od površine iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se viškom stambenog prostora.
Član 19g
Ugovore o korišćenju, zakupu ili kupoprodaji nepokretnosti zaključuje Komesarijat, kao davalac, sa licem iz člana 19. stav 1. ovog zakona, a na osnovu pravosnažne odluke o dodeli.
Ako je ugovorom o donaciji izričito predviđeno, ugovore iz stava 1. ovog člana, kao davalac zaključuje jedinica lokalne samouprave na čijem području se nepokretnost nalazi, osim ako to pravo ne prenesu na Komesarijat.
Član 19d
Nepokretnost pribavljena iz domaćih ili inostranih donacija može se dati na korišćenje na određeno vreme pod uslovima utvrđenim ovim zakonom licu iz člana 19. stav 1. ovog zakona, u slučaju da je ovaj način rešavanja stambenih potreba i vreme korišćenja nepokretnosti predviđen u sporazumu sa donatorom.
Ugovor o korišćenju nepokretnosti na određeno vreme zaključuje se u pisanoj formi između lica kome je na osnovu pravosnažne odluke data nepokretnost na korišćenje na određeno vreme (u daljem tekstu: korisnik) i Komesarijata (u daljem tekstu: davalac).
Korisnik snosi troškove korišćenja nepokretnosti, i to: potrošnje vode, električne energije, grejanja, troškova tekućeg održavanja i druge troškove nastale korišćenjem nepokretnosti.
Korisnik, po isteku roka određenog ugovorom o korišćenju nepokretnosti na određeno vreme, može zaključiti ugovor o zakupu na određeno vreme pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i sporazumu sa donatorom.
Član 19đ
Ugovor o zakupu nepokretnosti na određeno vreme zaključuje se u pisanoj formi između lica kome je na osnovu pravosnažne odluke data nepokretnost u zakup na određeno vreme ili korisnika nepokretnosti kome je istekao rok za korišćenje nepokretnosti na određeno vreme (u daljem tekstu: zakupac) i Komesarijata (u daljem tekstu: zakupodavac).
Član 19e
Ugovor o korišćenju nepokretnosti, odnosno ugovor o zakupu na određeno vreme prestaje:
1) iseljenjem korisnika, odnosno zakupca;
2) povratkom korisnika, odnosno zakupca u državu svog prethodnog prebivališta ili iseljenjem u treću zemlju;
3) sporazumnim raskidom;
4) otkazom;
5) istekom roka na koji je ugovor zaključen;
6) propašću nepokretnosti, i
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
U slučaju smrti korisnika, odnosno zakupca članovi porodičnog domaćinstva koji su sa korisnikom, odnosno zakupcem koristili nepokretnost nastavljaju sa korišćenjem, s tim što ugovor o korišćenju, odnosno zakupu na određeno vreme zaključuje bračni ili vanbračni drug, deca ili drugi član porodičnog domaćinstva koji su prema ugovoru o korišćenju, odnosno zakupu na određeno vreme korisnici nepokretnosti, a kojeg odredi davalac.
Ako lice iz stava 2. ovog člana ne zaključi ugovor o korišćenju, odnosno ugovor o zakupu na određeno vreme u roku od 90 dana od smrti korisnika, odnosno zakupca, prestaje ugovor o korišćenju, odnosno ugovor o zakupu na određeno vreme.
Član 19ž
Davalac, odnosno zakupodavac može dati otkaz ugovora o korišćenju, odnosno ugovora o zakupu na određeno vreme ako korisnik, odnosno zakupac:
1) otpočne da koristi nepokretnost u državi prethodnog prebivališta ili u drugoj državi;
2) otuđi, pokloni ili zameni nepokretnost ili drugu imovinu u državi prethodnog prebivališta ili drugoj državi kojom može rešiti stambene potrebe;
3) stekne u svojinu nepokretnost ili drugu imovinu kojom bi mogao da reši stambene potrebe;
4) bez saglasnosti davaoca, odnosno zakupodavca koristi nepokretnost za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje u podzakup ili dozvoli korišćenje nepokretnosti licima koja nisu predviđena ugovorom;
5) sa članovima porodičnog domaćinstva prestane da koriste nepokretnost duže od tri meseca neprekidno;
6) prouzrokuje štetu na instalacijama, uređajima ili na nepokretnosti koju koristi, i
7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu na određeno vreme i ako zakupac ne plati zakupninu za najmanje tri meseca uzastopno ili četiri meseca u toku godine.
Davalac, odnosno zakupodavac daje otkaz ugovora o korišćenju, odnosno ugovora o zakupu na određeno vreme u pisanoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 30 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar – februar, otkazni rok se produžava za još 30 dana.
Korisnik, odnosno zakupac može dati otkaz ugovora o korišćenju, odnosno ugovora o zakupu na određeno vreme u pisanoj formi, najmanje 30 dana pre nego što se iseli iz nepokretnosti.
Ako zakupac da otkaz sa otkaznim rokom kraćim od roka iz stava 4. ovog člana, dužan je da zakupodavcu plati zakupninu i za naredni mesec.
Član 19z
Zakupnina kvadratnog metra nepokretnosti utvrđuje se tako što se tržišna vrednost kvadratnog metra nepokretnosti koja je predmet zakupa, iz rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu, množi sa koeficijentom 0,00121.
Zakupnina se utvrđuje godišnje po donošenju rešenja o utvrđivanju poreza.
Poslovi utvrđivanja, obračuna i naplate zakupnine mogu se poveriti preduzeću za stambene usluge na područiju jedinice lokalne samouprave na kome se nepokretnost nalazi.
Član 19i
Pre isteka roka na koji je zaključen ugovor o zakupu nepokretnosti na određeno vreme, koji ne može biti kraći od šest meseci, zakupac može podneti pisani zahtev za obnavljanje ugovora o zakupu na određeno vreme ili zahtev za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.
Pisani zahtev za obnavljanje ugovora o zakupu na određeno vreme ili za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zakupac podnosi Komesarijatu najkasnije 30 dana pre isteka roka o zakupu na određeno vreme.
Sa zakupcem koji je podneo pisani zahtev za obnavljanje ugovora o zakupu na određeno vreme, ukoliko su ispunjeni uslovi iz član 19b ovog zakona, Komesarijat zaključuje ugovor o zakupu na određeno vreme sa istim rokom i pod istim uslovima.
Komesarijat zaključuje ugovor o kupoprodaji neporetnosti sa zakupcem koji je podneo pisani zahtev za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, pod uslovom da zakupac i članovi njegovog porodičnog domaćinstva imaju prijavljeno prebivalište na adresi gde se nepokretnost u zakupu nalazi, da ispunjavaju uslove iz člana 19b stav 1. tač. 1 do 5 ovog zakona i da nepokretnost ne otuđe pre isteka roka od pet godina od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.
Do zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Komesarijat sa zakupcem zaključuje ugovor o zakupu na određeno vreme pod istim uslovima, sa rokom koji može biti kraći od šest meseci.
Korisnici nepokretnosti koje su izgrađene po principu samogradnje mogu podneti pisani zahtev za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.
Član 19j
Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi lice koje je podnelo zahtev za zaključenje ugovora (u daljem tekstu: kupac) i Komesarijat (u daljem tekstu: prodavac).
Član 19k
Vrednost nepokretnosti koja je predmet ugovora o kupoprodaji predstavlja tržišnu vrednost nepokretnosti, određenu u rešenju o utvrđivanju poreza na imovinu.
Član 19l
Kupoprodajna cena nepokretnosti utvrđuje se kada se vrednost nepokretnosti koja je predmet ugovora o kupoprodaji umanji za 50 %.
Za nepokretnost izgrađenu po principu delimične gradnje, na kojoj je lice iz člana 19. stav 1. ovog zakona izvelo završne radove, kupoprodajna cena utvrđena u stavu 1. ovog člana umanjuje se još za 40 %.
Za nepokretnost izgrađenu po prinicipu samogradnje, na kojoj je lice iz člana 19 stav 1. ovog zakona izvelo radove u celini, kupoprodajna cena biće određena u skladu sa cenom opremanja sekundarne infrastrukture i odredbama sporazuma o donaciji.
Član 19lj
Ako je lice koje je podnelo zahtev za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili član njegovog porodičnog domaćinstva invalid, prema stepenu telesnog oštećenja ima pravo na umanjenje kupoprodajne cene iz člana 19l ovog zakona do 10 %.
Pravo na umanjenje kupoprodajne cene iz člana 19l ovog zakona u visini 5 % ima i lice koje kupuje nepokretnost, čiji je član porodičnog domaćinstva smrtno stradao ili je kao nestalo lice proglašeno za umrlo usled oružanih dejstava posle 17. avgusta 1990. godine.
Član 19m
Umanjenje kupoprodajne cene primenjuje se za celu nepokretnost, odnosno deo nepokretnosti do veličine nepokretnosti propisane u članu 19v stav 1. ovog zakona.
Kupoprodajna cena za deo nepokretnosti koji predstavlja višak stambenog prostora utvrđuje se po ceni kvadratnog metra u odnosu na vrednost nepokretnosti koja je predmet kupoprodaje.
Član 19n
Ukupna umanjenja iz čl. 19l i 19lj ovog zakona mogu iznositi najviše do 90 % od vrednosti nepokretnosti koja je predmet kupoprodaje.
Član 19nj
Kupovinom seoske kuće sa okućnicom rešavaju se stambene potrebe lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom ako su sredstva obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, pod uslovom da nepokretnost ne otuđe pre isteka roka od pet godina od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, odnosno u skladu sa ugovorom o kreditu ili donaciji ako su sredstva obezbeđena putem namenskih inostranih kredita i kroz programe donatora.
Ugovor o kupovini seoske kuće sa okućnicom sredstvima iz budžeta Repubike Srbije zaključuje se u pisanoj formi između lica kome je na osnovu pravosnažne odluke utvrđeno pravo na ovaj vid stambenog zbrinjavanja (u daljem tekstu: kupac), Komesarijata i prodavca.
Deo sredstava uloženih u kupovinu seoske kuće sa okućnicom lice iz stava 2. ovog člana dužno je vratiti Komesarijatu u roku od pet godina od dana zaključenja ugovora. Visina dela sredstava uloženih u kupovinu seoske kuće sa okućnicom za koji postoji obaveza vraćanja ne može iznositi više od 50 % ugovorne cene.
Komesarijat može doneti odluku o oslobađanju lica iz stava 2. ovog člana od obaveze vraćanja dela sredstava uloženih u kupovinu seoske kuće sa okućnicom na predlog jedinice lokalne samouprave, u skladu sa njenom populacionom politikom.
Član 19o
Pomoć za poboljšanje uslova stanovanja kupovinom građevinskog materijala za započetu izgradnju nepokretnosti može se dati pod uslovima utvrđenim u članu 19b stav 1. tač. 1) 2) i 4), kao i da je lice vlasnik nepokretnosti ili ima građevinsku dozvolu za izgradnju te nepokretnosti, a da nema u svojini drugu nepokretnost kojom bi mogao da reši svoje stambene potrebe.
Ugovor o dodeli građevinskog materijala zaključuje se u pisanoj formi između lica kome je na osnovu pravosnažne odluke utvrđeno pravo na ovaj vid stambenog zbrinjavanja (u daljem tekstu: korisnik) i Komesarijata (u daljem tekstu: davalac).
Kontrolu namenskog korišćenja pomoći vrši Komesarijat. U slučaju nenamenskog korišćenja pomoći korisnik ima obavezu vraćanja celokupne novčane vrednosti pomoći.
Deo sredstava uloženih za kupovinu građevinskog materijala u visini od 50% od dinarske protivrednosti građevinskog materijala koji je predmet pomoći korisnik je dužan vratiti Komesarijatu u roku od pet godina od dana zaključenja ugovora.
Član 19p
Ako se neko lice useli u nepokretnost iz člana 19a stav 1. ovog zakona bez pravnog osnova ili koristi nepokretnost bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po kome je zaključen ugovor, Komesarijat ima pravo da kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove zahteva njegovo iseljenje.
Postupak za iseljenje je hitan.
Žalba na rešenje o iseljenju lica koje se uselilo ili koristi nepokretnost bez pravnog osnova, ne zadržava izvršenje rešenja.
Član 19r
Odredbe čl. 19. do 19 p ovog zakona, shodno primenjuju i drugi korisnici sredstava budžeta Republike Srbije kada rešavaju stambene potrebe izbeglica u procesu njihove integracije.
Član 19s
Sredstva dobijena od korisnika kojima se rešavaju stambene potrebe u procesu integracije na jedan od načina iz člana 19. stav 2. ovog zakona, uplaćuju se na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije i koristi se za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, po godišnjem programu koji donosi Vlada na predlog Komesarijata”.
Član 20.
Nepokretnosti koje su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, pribavljene iz budžeta Republike Srbije, domaćih ili inostranih donacija za rešavanje stambenih potreba izbeglica državna su svojina.
Lica koja koriste nepokretnost u državnoj svojini po osnovu rešenja, odnosno uputa Komesarijata izdatih do dana stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da podnesu zahtev za zaključenje ugovora o zakupu na određeno vreme, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona.
Licima iz stava 2. ovog člana, sa kojima se ne zaključi ugovor o zakupu nepokretnosti na određeno vreme, prestaje pravo korišćenja nepokretnosti o čemu Komesarijat donosi rešenje.
Član 21.
Postupci u kojima se odlučuje o pravima koja se odnose na rešavanja stambenih potreba i na zbrinjavanje izbeglica, koji nisu pravosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se prema odredbama ovog zakona.
Član 22.
Lica koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu dobila izbegličku legitimaciju, u skladu sa Pravilnikom o izbegličkoj legitimaciji („Službeni glasnik RS”, br. 23/92 i 139/04) dužna su da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnesu zahtev Komesarijatu za dobijanje izbegličke legitimacije.
Komesarijat odlučuje o ispunjenosti uslova za dobijanje izbegličke legitimacije.
Ako lica iz stava 1. ovog člana, u propisanom roku, ne podnesu zahtev za dobijanje izbegličke legitimacije prestaje im status izbeglice.
Član 23.
Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 24.
Do donošenja propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se propisi doneti na osnovu Zakona o izbeglicama („Službeni glasnik RS”, br. 18/92 i 45/02), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 25.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu, osim odredaba člana 22. koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U vreme donošenja, Zakon o izbeglicama („Službeni glasnik RS”, br. 18/92 i 45/02, u daljem tekstu: Zakon) odnosio se na jednu, sasvim novu kategoriju izbeglištva, koja je nastala kao posledica raspada bivše SFRJ i nije istovetna sa klasičnim pojmom izbeglištva. Zakon je nastao i primenjuje se od 1992. godine na lica koja su našla utočište na teritoriji Republike Srbije, a koja su izbegla iz bivših jugoslovenskih republika kao državljani SFRJ ili kao lica koja su imala prebivalište u tim republikama. Ova lica su na teritoriji bivše SFRJ imala jednak pravni položaj, jednaka prava i dužnosti.
Predloženim izmenama i dopunama izvršeno je preciziranje pojedinih odredaba Zakona, pri čemu se ne zadire u već priznate statuse po odredbama važećeg zakona, ali se ograničava mogućnost davanja novih statusa. Na buduće tražioce azila u Republici Srbiji primenjivaće se propisi o azilu.
Važeći Zakon o izbeglicama usvojen je 1992. godine, kada je broj izbeglih lica u Republici Srbiji iznosio 161.554. Po popisu iz juna 1996. godine na teritoriji Republike Srbije je bilo 537.937 izbeglica. Prema popisu izbeglica iz aprila 2001. godine broj izbeglica koji je našao zaštitu u Republici Srbiji iznosio je 377.131. Sprovedenoj registraciji od novembra 2004. do januara 2005. godine, pristupilo je 141.705. Konačni podaci će biti poznati po okončanju svih faza postupka registracije. Međutim, procenjuje se da je korpus izbeglih lica u Republici Srbiji još uvek veliki i da iznosi preko 300.000 kako onih koji su u tom statusu, tako i onih kojima je u međuvremenu taj status prestao.
Pored povratka, Republika Srbija se opredelila i za integraciju, kao jedan od vidova trajnog rešavanja pitanja izbeglica. Izbeglice koje su se opredelile za integraciju, odnosno stekle državljanstvo Republike Srbije tretiraju se ovim zakonom kao izbegla lica. Potreba za zaštitom, pomoć u pristupu pravima i pronalaženju trajnih rešenja u skladu sa mogućnostima Republike Srbije za tako veliki korpus izbeglih lica, opravdava izmene i dopune ovog zakona.
Republika Srbija je devedesetih godina prošlog veka bila suočena sa više masovnih talasa izbeglica iz bivših republika SFRJ, što je zahtevalo hitno zakonsko uređivanje njihovog položaja i zaštite, odnosno organizovanog zbrinjavanja. S obzirom da je veliki broj izbeglih lica i danas suočen sa brojnim teškoćama usled napuštanja
svojih prebivališta, počev od materijalnih, zdravstvenih, socijalnih i drugih teškoća, a nisu u mogućnosti da se vrate u mesto prebivališta iz kog su izbegle, postoji potreba da se zakonski uredi pitanje njihove integracije, koja u smislu ovog zakona, naročito podrazumeva rešavanje stambenih potreba.
Zakon o izbeglicama, kao jedan od glavnih vidova zbrinjavanja izbeglica, predviđa smeštaj izbeglica u kolektivne centre, što je bila realna situacija u vreme njegovog donošenja. Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica, koju je Vlada usvojila 2002. godine, predviđeno je zatvaranje kolektivnih centara na taj način što će se licima koja napuštaju kolektivne centre pružiti pomoć, pored ostalog i u rešavanju stambenih potreba. Broj kolektivnih centara, kojih je u 1995. godini bilo oko 700, u 2009. godini sveden je na 74.
Značajan doprinos u zatvaranju kolektivnih centara pružen je od strane inostranih donatora kroz smeštaj izbeglica u novoizgrađene nepokretnosti, dodelom građevinskog materijala, kupovinom seoskih kuća sa okućnicom ili kroz druge vidove pomoći.
Pribavljene nepokretnosti su, saglasno važećim propisima u državnoj svojini. Preko 85% vrednosti pribavljenih nepokretnosti odnosi na sredstva obezbeđena po osnovu donatorskih programa namenjenih stambenom zbrinjavanju izbeglih lica. U okviru tih nepokretnosti, dobar deo je izgrađen po principu samogradnje (na kojoj je izbeglo lice izvelo radove u celosti) ili delimične gradnje (na kojoj je izbeglo lice izvelo završne radove).
U svim donatorskim programima po kojima su pribavljene nepokretnosti za potrebe izbeglih lica, izričita volja donatora je da se nepokretnosti koje su postale državna svojina, pod povoljnim uslovima prenesu u svojinu izbeglim licima. Međunarodna zajednica i dalje predviđa izdvajanje dodatnih sredstava za sprovođenje procesa integracije izbeglih lica, a naročito kroz programe zatvaranja kolektivnih centara u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica koju je Vlada usvojila 2002. godine.
Nepokretnosti koje će biti predmet otkupa po ovom zakonu, pribavljene su iz strogo namenskih donatorskih sredstava za posebnu kategoriju najugroženijih izbeglih i prognanih lica, pa su njihova izgradnja, kriterijumi za dodelu i krug lica kojima se nepokretnosti daju na privremeno korišćenje, kao i obaveza prenosa prava svojine na izbegla lica – korisnike stambenih jedinica, regulisani sporazumom, odnosno ugovorom između donatora, Komesarijata i opštine na čijoj je teritoriji izgrađen stambeni objekat.
Izmenama i dopunama Zakona predviđeni su načini rešavanja stambenih potreba izbeglih lica: davanjem nepokretnosti na korišćenje na određeno vreme; u zakup na određeno vreme; u otkup, kao i dodelom sredstava za poboljšanje uslova stanovanja, kupovinom građevinskog materijala za započetu gradnju, kupovinu seoskih kuća sa okućnicama, kao i putem dodele namenskih kredita ili kroz druge programe donatora.
Pored iznetih razloga za opredeljenje predlagača da proces integracije izbeglica reguliše na predloženi način, značajna je i činjenica da je Odlukom Saveta Evropske Unije o principima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom
Gorom, uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine, objavljenom u „Službeni listu Evropske unije” dana 30.01.2006. godine (koja je stupila na snagu 2. februara 2006. godine), u odeljku Regionalna pitanja i međunarodne obaveze, predviđeno da „Izbeglicama koje odluče da se ne vrate treba da se olakša integracija. U Srbiji usvojiti zakonodavstvo o izbeglicama; nastaviti sprovođenje Nacionalne strategije.“
Odlukom Saveta Evropske Unije o principima, prioritetima i uslovima Evropskom partnerstvu sa Republikom Srbijom, uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine, i o ukidanju odluke 2006/56/ES objavljenom u „Službeni listu Evropske unije“ dana 18.februara 2008. godine, u odeljku Prava manjina, kulturna prava i zaštita manjina, predviđeno je “Usvojiti novi zakon o izbglicama i nastaviti sa sprovođenjem nacionalne strategije o izbeglicama.“
Programom za integraciju u Evropsku uniju, u odeljku 1.2.4. Kulturna prava i zaštita manjina, kao kratkoročni prioritet predviđeno je “Usvojiti novi zakon o izbeglicama i nastaviti sa sprovođenjem nacionalne strategije o izbeglicama.“
Sopstveni stambeni prostor je najvažniji preduslov integracije izbeglih lica. Većina izbeglih lica još uvek živi u iznajmljenim stanovima, kod rođaka i prijatelja, u kolektivnim centrima, kao i ustanovama socijalne zaštite. Predložena zakonska rešenja omogućavaju integraciju onih izbeglih lica koja nisu u mogućnosti, ili zbog straha od progona ili diskriminacije ne žele da se vrate na teritoriju sa koje su izbegli.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama stvara se normativni okvir za otklanjanje nedostataka važećeg zakona u uređenju prava i položaja izbeglih lica, kao i za ostvarivanje uslova za njihovu trajnu integraciju.
III. OBJAŠNjENjE POSEBNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predloženom izmenom u članu 1. stava 2. Zakona o izbeglicama (u daljem tekstu: Zakon) precizira se važenje odredaba ovog zakona na lica koja su usled događaja i njihovih posledica, nastalih od 1991. do 1998. godine, izbegla ili prognana iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriju Republike Srbije, a ne mogu ili zbog straha od progona ili diskriminacije ne žele da se vrate na teritoriju sa koje su izbegli kao i ona koja su se opredelila za integraciju. Na ovaj način se bolje definiše položaj izbeglica i omogućava da odluka o načinu trajnog rešavanja izbegličkog problema zaista bude dobrovoljna.
U definisanju kruga lica na koja se ovaj zakon odnosi, vodilo se računa i o Odluci Saveznog ustavnog suda, IU br. 18/94 i 253/01 od 23. jula 2001. godine („Službeni list SRJ“, broj 42/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 45/02). Naime, Savezni ustavni sud je povodom ocene saglasnosti Zakona sa Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951 („Službeni list FNRJ“, broj 7/60), stao na stanovište da je zakonodavac termin „izbeglice“ koristio u Zakonu samo za potrebe tog zakona, a u cilju zaštite ovih lica, čime je ukazano da se pojam „izbeglice“ u Zakonu, u sadržinskom smislu, razlikuje od pojma izbeglice kako ga definiše Konvencija.
Predloženom dopunom člana 1. Zakona predviđeno je da se licima koja imaju status izbeglice, a koja su podnela zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije, može pružiti pomoć u integraciji.
Uz član 2.
Predloženomo izmenom precizirano je šta obuhvata zbrinjavanje, a da se zdravstvena zaštita ostvruje u skladu sa pozitivnim propisima.
Uz član 3.
Predloženom izmenom proširuje se nadležnost organa u pružanju pomoći izbeglicama ne samo na zbrinjavanje izbeglica već i pomoć u integraciji i povratku.
Uz član 4.
Izmenama odredbe člana 5. Zakona vrši se usklađivanje sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07) i proširuje nadležnost Komesarijata za izbeglice na povratak i integraciju izbeglica.
S obzirom na značaj i vrstu poslova koji se poveravaju povereniku, izvršena je dopuna ovog člana tako da se u postupku određivanja ovog lica pribavlja mišljenje Komesarijata.
Uz čl 5, 6. i 7.
Odredbom člana 5. Predloga zakona izvršena je dopuna odredbe člana 6. Zakona proširenjem poslova Komesarijata u skladu sa novoutvrđenim nadležnostima. Vrši se neophodna dopuna ovog člana novim stavom kojim se utvrđuje obaveza komesara da pravilnikom propiše način prikupljanja, evidentiranje, obradu, iskazivanje, prenos, razmenu i zaštitu podataka koji se odnose na poslove Komesarijata.
Odredbom člana 6. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje člana 7. Zakona sa Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o državnim službenicima.
Odredbom člana 7. stav 1. Nacrta zakona dopunjuje se odredba člana 8. stav 1. Zakona određivanjem oblika kolektivnog smeštaja izbeglica.
Ovom članu dodaje se novi stav 4. kojim se licima koja zbog psihofizičkog stanja ne mogu koristiti kolektivni centar, kao i maloletnim licima bez roditeljskog staranja, a na osnovu rešenja centra za socijalni rad, obezbeđuje smeštaj u ustanovi socijalne zaštite, drugom obliku socijalne zaštite ili porodici.
Uz član 8.
Predloženom izmenom predviđeno je da se sredstva za zbrinjavanje izbeglica pored budžeta Republike mogu obezbediti i iz budžeta autonomne pokrajine, opštine i grada. Takođe, izvršeno je i usklađivanje sa propisima koji se odnose na budžetsko poslovanje.
Uz član 9.
Ovim članom se, u skladu s preciznijim zakonskim određivanjem poslova Komesarijata, propisuje da Komesarijat na zahtev Vlade podnosi izveštaj.
Uz čl. 10. do 14.
Odredbama čl. 10. do 14. Predloga zakona, izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o ministarstvima u delu koji se odnosi na ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, koje rešava u drugostepenom upravnom postupku po žalbama na rešenja Komesarijata o priznavanju i prestanku statusa izbeglice i preciznije se uređuje postupak priznavanja i gubljenja statusa izbeglice.
Uz član 15.
Odredbom člana 15. Predloga zakona proširen je krug lica (izbeglice i članovi porodičnog domaćinstva) i precizirani razlozi za umanjenje ili prestanak pružanja materijalne i druge pomoći u zbrinjavanju.
Dodatim stavom 2. definiše se ko se smatra članom porodičnog domaćinstva u smislu ovog zakona.
Uz član 16.
Predloženom izmenom precizirano je kada izbeglici prestaje pravo na zbrinjavanje.
Uz član 17.
Odredbom člana 17. Predloga zakona odeđeni su razlozi za prestanak statusa izbeglice po službenoj dužnosti.
Uz član 18.
Predložena izmena ima za cilj da obezbedi normativni okvir za pružanje pomoći u vidu rešavanja stambenih potreba onim licima koja su odlučile da trajno rešenje ostvare integracijom u Republici Srbiji. Ovim licima i članovima njihovog porodičnog domaćinstva, Republika Srbija može u skladu sa mogućnostima, davati nepokretnosti u državnoj svojini na korišćenje na određeno vreme, u zakup na određeno vreme ili u otkup, pod uslovom da postoje dokazi o njihovom opredeljenju za integraciju, kao i da ispunjavaju ostale uslove utvrđene ovim zakonom.
Pribavljene nepokretnosti kojima se mogu rešavati stambene potrebe po ovom zakonu čine stambeni objekti, stanovi i seoske kuće, kao i drugi objekti pribavljeni iz sredstava za posebne namene i donacija.
Pored navedenih rešenja predloženim izmenama predviđeno je i rešavanje stambenih potreba ovih lica dodelom sredstava za poboljšanje uslova stanovanja (dodelom bespovratnih novčanih sredstava vlasnicima nepokretnosti na kojima je neophodno izvršiti poboljšanje uslova stanovanja manjim adaptacijama i popravkama), kupovinom građevinskog materijala za započetu izgradnju i kupovinom seoskih kuća sa okućnicama. Dodelom sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicama, koju trenutno sprovode strani donatori, ocenjeno je kao efikasan i ekonomičan način rešavanja stambenih potreba. Na ovaj način će se poboljšati razvoj seoskih područja. Za navedene vidove rešavanja stambenih pitanja, način rešavanja stambenih potreba, organe i postupak odlučivanja, kao i druga pitanja propisaće Vlada.
Uslove, postupak, način kao i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba putem namenskih inostranih kredita ili drugih programa, utvrdiće se u skladu sa ugovorima i programima donatora“.
Uz član 19.
Predložena je dopuna Zakona sa 21 članom (od čl. 19a do 19s) kojima se uređuje: uslovi za ostvarivanje prava na rešavanje stambenih potreba; način rešavanja stambenih potreba; položaj, prava i obaveze lica kojima se rešavaju stambene potrebe, kao i uslovi i način ostvarivanja prava korišćenja, zakupa i prenosa prava svojine na nepokretnostima i dodela sredstava za poboljšanje uslova stanovanja, kupovinom građevinskog materijala i kuća sa okućnicom .
Uz čl. 19a i 19b
Predloženim dopunama, u zavisnosti od izvora iz kojih je nepokretnost pribavljena, određeni su i različiti vidovi rešavanja stambenih potreba. Nepokretnosti pribavljene iz budžeta daju se u zakup na određeno vreme i u otkup, a nepokretnosti pribavljene iz domaćih i inostranih donacija daju se na korišćenje na određeno vreme, u zakup na određeno vreme i u otkup.
Zbog specifičnosti kategorije lica kojima se može pružiti pomoć u procesu integracije, precizirani su i posebni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se ostvarilo pravo na rešavanje stambenih potreba, uključujući i boravak od najmanje dve poslednje godine na teritoriji na kojoj se nepokretnost nalazi. Ukoliko je to u skladu sa populacionom politikom opštine ovaj rok može biti i kraći.
Uz član 19v
Predloženom dopunom određuje se veličina stambenog prostora, koja je određena u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva.
Uz član 19g
Da bi se obezbedio jednak tretman korisnika u različitim sporazumima sa donatorima sa jedne strane kao i poštovanje ugovora sa donatorima koji su predvideli da ugovore o korišćenju i zakupu zaključuje sa korisnicima opština odvojen je postupak utvrđivanja uslova za rešavanje stambene potrebe od samog zaključenja ugovora.
Uz član 19d
Predloženim dopunama predviđa se korišćenje nepokretnosti na određeno vreme kao način rešavanja stambenih potreba u onim slučajevima kada je to predviđeno sporazumom sa donatorom. Korišćenje nepokretnosti na određeno vreme podrazumeva da korisnici stambenih jedinica plaćaju troškove korišćenja (potrošnju vode, struje, grejanja, troškove tekućeg održavanja i druge troškove izazvane korišćenjem nepokretnosti). Korišćenje nepokretnosti na određeno vreme uglavnom se poklapa sa periodom važenja garantnog roka za novoizgrađene nepokretnosti.
Predloženim dopunama propisana je forma ugovora i elementi koje ugovor treba da sadrži i data mogućnost korisniku da po isteku roka korišćenja nepokretnosti na određeno vreme zaključi ugovor o zakupu na određeno vreme.
Uz čl. 19đ
Predloženim dopunama propisana je forma i elementi koje ugovor o zakupu nepokretnosti na određeno vreme treba da sadrži.
Uz čl. 19e i 19ž
Predloženim dopunama propisani su razlozi za prestanak, odnosno otkaz ugovora o korišćenju, kao i ugovora o zakupu na određeno vreme.
Uz član 19z
Predloženom dopunom u članu 19z propisan je način utvrđivanja i visina zakupnine. Obračunom zakupnine po predloženom koeficijentu obezbeđuju se neophodna sredstva za redovno održavanje nepokretnosti.
S obzirom na navedeno, predviđeno je da se poslovi utvrđivanja, obračuna i naplate zakupnine mogu poveriti preduzeću za stambene usluge na teritoriji opštine na kojoj se stan nalazi.
Uz čl. 19i i 19j
Pre isteka roka na koji je zaključen ugovor o zakupu na određeno vreme, zakupac može podneti ili zahtev za obnavljanje ugovora o zakupu nepokretnosti na određeno vreme, ili zahtev za otkup nepokretnosti, pod uslovom da on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji na zakupljenoj nepokretnosti, da ispunjavaju i druge zakonom propisane uslove i da otkupljenu nepokretnost ne otuđe pre isteka roka od pet godina od dana zaključenja ugovora o otkupu. Prijavom prebivališta zakupac i članovi porodičnog domaćinstva iskazuju nameru da se na teritoriji Republike Srbije trajno nastane i integrišu.
Zakupcu koji nema dovoljno sredstava za otkup nepokretnosti omogućava se nastavljanje korišćenja zakupljene nepokretnosti, zaključenjem ugovora o zakupu nepokretnosti na određeno vreme pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Ukoliko u toku trajanja zakupa zakupac obezbedi sredstva, može podneti zahtev za otkup nepokretnosti koju koristi.
Predložene dopune imaju za cilj da lica kojima su rešene stambene potrebe davanjem nepokretnosti u državnoj svojini na korišćenje na određeno vreme i u zakup na određeno vreme, po proteku tih rokova i ispunjavanju propisanih uslova, steknu pravo svojine na korišćenoj nepokretnosti. U tom smislu, navedenim odredbama propisan je postupak za podnošenje zahteva za otkup nepokretnosti; forma ugovora; ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; otkupna cena; sredstva obezbeđenja; uslovi, način i rokovi izvršenja ugovora, ograničenje prodaje nepokretnosti kao i razlozi za raskid ugovora.
Uz član 19k do 19n
Radi utvrđivanja otkupne cene nepokretnosti, koja je predmet otkupa po ovom zakonu, pošlo se od tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti iz rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica.
Prilikom utvrđivanja načina formiranja otkupne cene vodilo se računa o tome da se radi o specifičnom krugu lica koja su našla utočište i opredelila se za trajnu integraciju u Republici Srbiji kao i činjenici da je najveći broj nepokretnosti pribavljen iz namenskih donacija. Nezavisno od izvora sredstava iz kojih se vrši pribavljanje nepokretnosti, opredeljenje predlagača je da se obezbedi jedinstven pristup prilikom otkupa nepokretnosti na taj način što se tržišna vrednost umanjuje za 50%. Predloženim načinom utvrđivanja otkupne cene nepokretnosti i umanjenjem tržišne cene za navedeni procenat, imalo se u vidu da se radi o licima koja su usled događaja i posledica tih događaja od 1991. do 1998. godine izbegla na teritoriju Republike Srbije. Ovim licima se obezbeđuje pristup pravima i otkup nepokretnosti u državnoj svojini, s tim što se vodilo računa da se nepokretnost ne otuđi u roku od pet godina od dana zaključenja ugovora o otkupu.
Nepokretnosti koje su predmet otkupa po ovom zakonu su stambene jedinice pribavljene iz budžeta Republike Srbije i nepokretnosti pribavljene iz donatorskih sredstava izgrađene po principu kompletne gradnje, delimične gradnje i samogradnje.
Princip delimične gradnje podrazumeva angažovanje izbeglice (sopstveni rad) u završnim radovima na stambenom objektu sa građevinskim materijalom koji se obezbeđuje iz donacija.
Princip samogradnje podrazumeva angažovanje izbeglice (sopstveni rad) u potpunoj izgradnji stambenog objekta sa obezbeđenim građevinskim materijalom od strane donatora. Obzirom da su učestvovali u potpunoj izgradnji stambenog objekta data im je mogućnost da odmah po stupanju zakona na snagu podnesu zahtev za otkup nepokretnosti. Saglasno vrsti gradnje Nacrtom zakona propisan je i procenat umanjenja otkupne cene za 40% kod delimične gradnje, u odnosu na prethodno umanjenu tržišnu vrednost od 50%, a kod samogradnje otkupna cena biće određena u skladu sa cenom opremanja sekundarne infrastrukture i odredbama sporazuma o donaciji.
Za lice koje otkupljuje nepokretnost ili člana njegovog porodičnog domaćinstva koji su invalidi propisano je dodatno umanjenje otkupne cene, kao i za lice koje otkupljuje nepokretnost čiji je član porodičnog domaćinstva smrtno stradao ili je kao nestalo lice proglašeno za umrlo usled oružanih dejstava posle 17. avgusta 1990. godine.
Otkupna cena za deo nepokretnosti koji predstavlja višak stambenog prostora utvrđuje se po ceni kvadratnog metra u odnosu na tržišnu vrednost iz rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica.
Uz član 19nj
Predloženom dopunom reguliše se rešavanje stambenih potreba izbeglica kupovinom seoske kuće sa okućnicom. Ukoliko su sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom obezbeđena iz budžeta Republike Srbije postoji obaveza vraćanja dela sredstava uloženih u kupovinu seoske kuće sa okućnicom koja ne može iznositi više od 50% od ugovorene cene. Takođe, data je mogućnost da Komesarijat donese odluku o oslobađanju izbeglice od obaveze vraćanja dela sredstava uloženih u kupovinu seoske kuće sa okućnicom, a na predlog opštine u cilju podsticanja integracije u sredinama u kojima je prisutno značajnije smanjenje broja stanovnika i u kojima postoje uslovi za bavljenje poljoprivredom.
Navedenim odredbama propisana je forma ugovora; ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podaci o nepokretnosti koja je predmet ugovora; kupoprodajna cena; deo cene za koji postoji obaveza vraćanja; uslovi, način i rokovi izvršenja ugovora, ograničenje prodaje nepokretnosti; obaveza kupca da plati porez na prenos apsolutnih prava, kao i razlozi za raskid ugovora.
Uz član 19o
Pomoć za poboljšanje uslova stanovanja kupovinom građevinskog materijala kao vid rešavanja stambenih potreba predviđena je za ona lica koja su započela izgradnju nepokretnosti i za istu imaju pravosnažnu građevinsku dozvolu, a pod uslovom da nemaju u svojini drugu nepokretnost kojom bi mogli da reše svoje stambene potrebe.
Predloženim dopunama propisani su forma ugovora i elementi koje ugovor treba da sadrži. Ustanovljena je i obaveza korisnika da vrati deo sredstava uloženih u kupovinu građevinskog materijala u visini od 50% od dinarske protivrednosti građevinskog materijala koji je predmet pomoći u roku od 5 godina od dana zaključenja ugovora.
Uz član 19p
S obzirom da se radi o nepokretnostima u državnoj svojini namenjenim za rešavanje stambenih potreba izbeglih lica predviđena je zaštita i način iseljenja lica koja bez pravnog osnova koriste nepokretnost ili kojima je poništen pravni osnov na osnovu kog je zaključen ugovor.
Uz član 19r
Predložene dopune zakona (od čl. 19 do 19nj) shodno primenjuju i drugi korisnici budžeta Republike Srbije koji rešavaju stambene potrebe izbeglica u procesu trajne integracije. Navedena dopuna je predložena prvenstveno iz razloga što je
od strane donatora intenzivirana izgradnja nepokretnosti za smeštaj izbeglica iz kolektivnih centara koji se zatvaraju, a korisnici tih objekata su drugi državni organi. Navedeni objekti se grade po principu kompletne gradnje, u odnosu 80% za smeštaj izbeglica i 20% za smeštaj socijalno ugroženog domicilnog stanovništva. Primenom ove odredbe obezbeđuje se ravnopravnost u pristupu pravima svih izbeglih lica čije se stambene potrebe rešavaju u procesu trajne integracije.
Uz član 19s
Sredstva dobijena od korisnika kojima se rešavaju stambene potrebe u procesu integracije po odredbama ovog zakona, uplaćuju se na poseban račun budžeta Republike Srbije i koriste se za rešavanje stambenih potreba izbeglica kojima je bio priznat status na osnovu Zakona o izbeglicama, a koja su izrazila želju da se trajno integrišu i ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Pored navedenog, sredstva će biti korišćena i za druge programe integracije. Ova sredstva su strogo namenska i posebno će se evidentirati u budžetu Republike Srbije. Sredstvima raspolaže Komesarijat po godišnjem programu koji donosi Vlada na predlog Komesarijata.
Uz čl. 20. do 26.
U prelaznim i završnim odredbama uspostavljen je odnos između odredaba Zakona koje se menjaju i dopune Zakona u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg zakona.
S obzirom da se Nacrtom zakona propisuju vidovi rešavanja stambenih potreba, u prelaznim odredbama utvrđen je oblik svojine za nepokretnosti koje su pribavljene za rešavanje stambenih potreba izbeglica, rokovi za podnošenje zahteva onih lica koja već koriste izgrađene nepokretnosti po osnovu rešenja ili uputa Komesarijata.
Imajući u vidu da se ovaj zakon odnosi na posebnu kategoriju lica koja su usled progona u bivšim republikama SFRJ izbegla na teritoriju Republike Srbije, kao bivši državljani SFRJ, prelaznim odredbama predviđeno je da se po odredbama ovog zakona ubuduće ne mogu priznavati izbeglički statusi.
Nakon obavezne registracije sprovedene u periodu od novembra 2004. do januara 2005. godine, svim registrovanim izbeglim licima izdate su izbegličke legitimacije na novim obrascima i preuzeta obaveza da se ukine važnost starim izbegličkim legitimacijama izdatim pre navedene obavezne registracije. Odredbom člana 22. predviđeno je da lica koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu dobila izbegličku legitimaciju, u skladu sa Pravilnikom o izbegličkoj legitimaciji („Službeni glasnik RS”, br. 23/92 i 139/04) dužna su da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnesu zahtev Komesarijatu za dobijanje izbegličke legitimacije.
Odredbom člana 23. Predloga zakona predviđeno je da će se podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o izbeglicama, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom. Završnom odredbom predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se po isteku tri meseca dana od dana stupanja na snagu, osim odredaba člana 22. koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTVA POTREBNIH
ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona, u delu koji se odnosi na pribavljanje nepokretnosti za rešavanje stambenih potreba u procesu integracije izbeglica nisu potrebna dodatna sredstva u 2010. godini. Program rešavanja stambenih potreba za 2010. godinu biće sproveden na osnovu odobrenih sredstava u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu i prihodovanih sredstava po osnovu prodatih stanova u državnoj svojini pribavljenih iz budžetskih sredstava i donacija.
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je izvršiti izmene i dopune akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Komesarijatu za izbeglice i ukupan broj zaposlenih povećati u početnoj fazi za tri izvršioca. Popuna tih radnih mesta, prevashodno bi se vršila preuzimanjem zaposlenih iz drugih republičkih organa. U tom slučaju za zarade zaposlenih nisu potrebna dodatna sredstva.
Povećanje broja zaposlenih, pa samim tim i sredstva za te namene, trebalo bi planirati tek za 2011. godinu.
V. PREDLOG DA SE ZAKON DONESE PO HITNOM POSTUPKU
U skladu sa članom 164. Poslovnika Narodne skupštine predlaže se da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama donese po hitnom postupku da bi se sprečile štetne posledice u vezi sa ostvarivanjem prava izbeglih lica. Takođe, donošenje zakona po hitnom postupku potrebno je radi ispunjavanja obaveze Republike Srbije utvrđene u Odluci Saveta Evropske unije o principima, prioritetima i uslovima Evropskog partnerstva sa Republikom Srbijom, uključujući i Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. i o ukidanju Odluke 2006/56/EC.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU
Član 1.
Srbima i građanima drugih nacionalnosti koji su usled pritiska hrvatske vlasti ili vlasti u drugim republikama, pretnje genocidom, kao i progona i diskriminacije zbog njihove verske i nacionalne pripadnosti ili političkog uverenja, bili prinuđeni da napuste svoja prebivališta u tim republikama i izbegnu na teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: izbeglice) obezbeđuje se, u skladu s odredbama ovog zakona, zbrinjavanje radi zadovoljavanja njihovih osnovnih životnih potreba i omogućavanja socijalne sigurnosti.
„LICIMA KOJA SU USLED DOGAĐAJA OD 1991. DO 1998. GODINE I NjIHOVIH POSLEDICA IZBEGLA ILI PROGNANA IZ BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE, A NE MOGU ILI ZBOG STRAHA OD PROGONA ILI DISKRIMINACIJE NE ŽELE DA SE VRATE NA TERITORIJU SA KOJE SU IZBEGLA, UKLjUČUJUĆI I LICA KOJA SU SE OPREDELILA ZA INTEGRACIJU (U DALjEM TEKSTU: IZBEGLICE), OBEZBEĐUJE SE, U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ZBRINjAVANjE RADI ZADOVOLjAVANjA NjIHOVIH OSNOVNIH ŽIVOTNIH POTREBA I PRUŽA POMOĆ U PROCESU INTEGRACIJU.
Zbrinjavanje izbeglica obezbeđuje Republika Srbija do sticanja uslova za njihov povratak na područja koja su napustili odnosnodo obezbeđivanja uslova za njihovu trajnu socijalnu sigurnost.
LICE KOJE SE OPREDELILO ZA INTEGRACIJU, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE LICE KOJE JE PODNELO ZAHTEV ZA PRIJEM U DRŽAVLJANSTVO REPUBLIKE SRBIJE.
Položaj izbeglice utvrđuje se u skladu s odredbama ovog zakona.
Član 2.
Zbrinjavanje izbeglica obuhvata organizovan prihvat, privremeni smeštaj, pomoć u ishrani, odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i materijalnu i drugu pomoć.
Izbeglice imaju pravo na ZDRAVSTVENU ZAŠTITU, zapošljavanje i školovanje, u skladu sa zakonom, i podležu radnoj obavezi pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije.
Prava i obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana izbeglice ostvaruju prema svom boravištu u Republici Srbiji.
Način i obim zbrinjavanja izbeglica propisuje Vlada Republike Srbije ( u daljem tekstu: Vlada ).
Član 3.
Zbrinjavanje izbeglica obezbeđuje nadležni republički organ i odgovarajući organ i drugi organizacioni oblici u autonomnoj pokrajini, opštini i gradu Beogradu.
NADLEŽNI ORGAN U REPUBLICI, AUTONOMNOJ POKRAJINI I JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE, OBEZBEĐUJE ZBRINjAVANjE I PRUŽA POMOĆ U INTEGRACIJI I POVRATKU IZBEGLICA.
Neposrednu pomoć izbeglicama mogu pružati organizacija Crvenog krsta, druge humanitarne, verske i druge organizacije, UDRUŽENjA i građani, u skladu sa svojim ciljevima odnosno interesima.
Član 4.
Republika Srbija obezbeđuje kolektivnu zaštitu ličnih, imovinskih i drugih prava i sloboda izbeglica i obezbeđuje im međunarodnu pravnu zaštitu na način koji je utvrđen za njene građane.
Član 5.
Stručne i druge poslove koji se odnose na zbrinjavanje izbeglica utvrđene ovim zakonom i s njima povezane upravne poslove obavlja Komesarijat za izbeglice, kao posebna organizacija (u daljem tekstu: Komesarijat).
Nadležniorgani u autonomnoj pokrajini,gradu Beograduiopštini obavljajustručne poslove vezane za zbrinjavanje izbeglica.
Izvršni organi skupština autonomnih pokrajina, gradaBeogradai opština obrazuju posebna tela, radi obavljanja organizacionih i drugih poslova vezanih za zbrinjavanje izbeglica na njihovoj teritoriji.
Izvršni saveti u opštinama i gradu Beogradu, odnosno izvršna veća u autonomnim pokrajinama određuju lice za održavanje veza s Komesarijatom i za obavljanje određenih poslova za Komesarijat (u daljem tekstu: poverenik).
STRUČNE I DRUGE POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA ZBRINjAVANjE, POVRATAK I INTEGRACIJU IZBEGLICA UTVRĐENE OVIM ZAKONOM I S NjIMA POVEZANE UPRAVNE POSLOVE OBAVLjA KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE, KAO POSEBNA ORGANIZACIJA (U DALjEM TEKSTU: KOMESARIJAT).
NADLEŽNI ORGAN U AUTONOMNOJ POKRAJINI I JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE OBAVLjA STRUČNE POSLOVE VEZANE ZA ZBRINjAVANjE, POVRATAK I INTEGRACIJU IZBEGLICA.
NADLEŽNI ORGAN U AUTONOMNOJ POKRAJINI I JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE OBRAZUJE POSEBNA TELA, RADI OBAVLjANjA ORGANIZACIONIH I DRUGIH POSLOVA VEZANIH ZA ZBRINjAVANjE, POVRATAK I INTEGRACIJU IZBEGLICA NA NjIHOVOJ TERITORIJI.
NADLEŽNI ORGAN U AUTONOMNOJ POKRAJINI I JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE, UZ PRIBAVLJENO MIšLJENJE KOMESARIJATA, ODREđUJU LICE ZA ODRžAVANJE VEZE SA KOMESARIJATOM I ZA OBAVLJANJE ODREđENIH POSLOVA ZA KOMESARIJAT (U DALJEM TEKSTU: POVERENIK).
Član 6.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na: utvrđivanje statusa izbeglica; zbrinjavanje izbeglica; vođenje evidencije utvrđene ovim zakonom; usklađivanje pružanja pomoći izbeglicama od strane drugih ograna i ogranizacija u zemlji i inostranstvu i staranje o ravnomernom i blagovremenom pružanju te pomoći; obezbeđivanje smeštaja odnosno razmeštaja izbeglica na područjima teritorijalnih jedinica; obezbeđivanje uslova za povratak izbeglica na područja koja su napustila ili druga područja koja Komesarijat odredi, odnosno do njihovog trajnog zbrinjavanja na drugi način i obavlja druge poslove iz svog delokruga utvrđene ovim zakonom.
U skladu sodredbama međunarodnih konvencija koje je ratifikovala Jugoslavija, a koje uređuju položaj i prava izbeglica, radi zbrinjavanja, izbeglicana teritoriji Republike Srbije, Komesarijat pokreće inicijative za traženje međunarodne pomoći od institucija Ujedinjenih nacija i drugih organizacija za pružanje međunarodne pomoći.
U obavljanju poslova koji se odnose na zbrinjavanje izbeglica, Komesarijat ima svojstvo pravnog lica.
Komesarijat ostvaruje saradnju s organizacijom Crvenog krsta, humanitarnim, verskim i drugim organizacijama i građanima.
KOMESARIJAT OBAVLJA POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA: PRIZNAVANJE I PRESTANAK STATUSA IZBEGLICA; ZBRINJAVANJE IZBEGLICA; REGISTRACIJU IZBEGLICA; USKLAđIVANJE PRUžANJA POMOćI IZBEGLICAMA OD STRANE DRUGIH ORGANA I ORGANIZACIJA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU I STARANJE O RAVNOMERNOM I BLAGOVREMENOM PRUžANJU POMOćI; OBEZBEđIVANJE SMEšTAJA ODNOSNO RAZMEšTAJA IZBEGLICA NA PODRUčJA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE; PREDUZIMANJE MERA ZA POVRATAK IZBEGLICA; REšAVANJE STAMBENIH POTREBA LICA IZ ČLANA 1. STAV 2. U SKLADU SA OVIM ZAKONOM; VOđENJE EVIDENCIJA IZ SVOJE NADLEžNOSTI I USTANOVLJAVANJE BAZA PODATAKA I OBAVLJA DRUGE POSLOVE UTVRđENE OVIM ZAKONOM.
NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJA I ZAŠTITU PODATAKA O ZBRINjAVANjU, POVRATKU I INTEGRACIJI IZBEGLICA, PROPISUJE KOMESAR, U SKLADU SA ZAKONOM.
U SKLADU S POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVORIMA I OPŠTEPRIHVAĆENIM PRAVILIMA MEĐUNARODNOG PRAVA, A KOJE UREĐUJU POLOŽAJ I PRAVA IZBEGLICA, RADI ZBRINjAVANjA, INTEGRACIJE ILI POVRATKA IZBEGLICA, KOMESARIJAT POKREĆE INICIJATIVE ZA TRAŽENjE MEĐUNARODNE POMOĆI OD INSTITUCIJA UJEDINjENIH NACIJA I DRUGIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANjE MEĐUNARODNE POMOĆI.
KOMESARIJAT IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA.
KOMESARIJAT OSTVARUJE SARADNjU S ORGANIZACIJOM CRVENOG KRSTA, HUMANITARNIM, VERSKIM I DRUGIM ORGANIZACIJAMA, UDRUŽENjIMA I GRAĐANIMA.
Član 7.
Radom Komesarijata rukovodi komesar.
Komesar ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Komesara i zamenika komesara postavlja Vlada za vreme od četiri godine.
RADOM KOMESARIJATA RUKOVODI KOMESAR.
KOMESARA POSTAVLJA VLADA NA PET GODINA, NA PREDLOG PREDSEDNIKA VLADE.
KOMESAR IMA ZAMENIKA, KOJI ZA SVOJ RAD ODGOVARA KOMESARU.
ZAMENIK KOMESARA POMAžE KOMESARU U OKVIRU OVLAšćENJA KOJA MU ON ODREDI I ZAMENJUJE GA DOK JE ODSUTAN ILI SPREčEN.
ZAMENIKA KOMESARA POSTAVLJA VLADA NA PET GODINA, NA PREDLOG KOMESARA.
KOMESAR IMA JEDNOG ILI VIšE POMOćNIKA, KOJI ZA SVOJ RAD ODGOVARAJU KOMESARU.
POMOćNIK KOMESARA RUKOVODI ZAOKRUžENOM OBLASTI RADA ZA KOJU SE OBRAZUJE SEKTOR.
POMOćNIKA KOMESARA POSTAVLJA VLADA NA PET GODINA, NA PREDLOG KOMESARA.
KOMESAR, ZAMENIK I POMOĆNIK IMAJU STATUS DRŽAVNOG SLUŽBENIKA NA POLOŽAJU U SKLADU SA ZAKONOM.
Član 8.
Privremeni smeštaj i pomoć u ishrani izbeglicamakoja se ne može obezbediti njihovim zbrinjavanjem u domaćinstvima, gde za to postoje uslovi, obezbeđuje seorganizovanjem kolektivnog ili pojedinačnog smeštaja u posebno obezbeđenim objektima i ustanovama. Privremeni smeštaj određuje Komesarijat.
Smeštaj i pomoć u ishrani izbeglicama iz stava 1. ovog člana obezbeđuje Komesarijat neposredno ili u saradnji s organizacijom Crvenog krsta, ostalim humanitarnim ili drugim organizacijama.
PRIVREMENI SMEŠTAJ I POMOĆ U ISHRANI IZBEGLICAMA KOMESARIJAT MOŽE OBEZBEDITI organizovanjem kolektivnog SMEŠTAJA U KOLEKTIVNIM CENTRIMA (ODMARALIšTA, OPORAVILIšTA, HOTELI, KAMPOVI, BARAKE I SL.) ILI POJEDINAČNOG SMEŠTAJA U POSEBNO OBEZBEĐENIM OBJEKTIMA I USTANOVAMA. PRIVREMENI SMEŠTAJ ODREĐUJE KOMESARIJAT.
O OTVARANJU I ZATVARANJU KOLEKTIVNOG CENTRA ODLUčUJE KOMESAR.
SMEŠTAJ I POMOĆ U ISHRANI IZBEGLICAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEĐUJE KOMESARIJAT NEPOSREDNO ILI U SARADNjI S ORGANIZACIJOM CRVENOG KRSTA, OSTALIM HUMANITARNIM ILI DRUGIM ORGANIZACIJAMA I UDRUŽENjIMA.
LICIMA KOJA ZBOG PSIHOFIZIčKOG STANJA (STARA, INVALIDNA, BOLESNA), KAO I MALOLETNIM LICIMA BEZ RODITELJSKOG STARANJA, KOJA NE MOGU DA KORISTE KOLEKTIVNI CENTAR, KOMESARIJAT, NA OSNOVU REšENJA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD, OBEZBEđUJE SMEšTAJ U USTANOVI SOCIJALNE ZAšTITE, DRUGOM OBLIKU SOCIJALNE ZAšTITE ILI PORODICI.”
Član 9.
Sredstva za zbrinjavanje, POVRATAK I INTEGRACIJU izbeglica obezbeđuju se iz:
1) budžeta Republike, AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;
2) priloga, poklona i drugih oblika dobrovoljne pomoći;
3) drugih sredstava utvrđenih zakonom I DRUGIM PROPISIMA.
Radi prikupljanja novčanih sredstava kao dobrovoljne pomoći za zbrinjavanje izbeglica i stvaranje uslova za njihov povratak, odnosnotrajno zbrinjavanje na drugi način, Komesarijat otvara posebanžiro i devizni račun
RADI PRIKUPLjANjA NOVČANIH SREDSTAVA KAO DOBROVOLjNE POMOĆI ZA ZBRINjAVANjE IZBEGLICA I STVARANjE USLOVA ZA NjIHOV POVRATAK, ODNOSNO INTEGRACIJU, KOMESARIJAT OTVARA POSEBAN RAČUN.
O prikupljanju novčanih sredstava iz stava 2. ovog člana, njihovom korišćenju prema utvrđenim namenama i korisnicima Komesarijat vodi evidenciju.
Član 10.
Komesarijat je dužan da na zahtev Vlade, a najmanje jednom u šest meseci, podnosi izveštaj Vladi o utrošku sredstava za zbrinjavanje izbeglica.
KOMESARIJAT JE DUŽAN DA NA ZAHTEV VLADE, PODNOSI IZVEŠTAJ VLADI O UTROŠKU SREDSTAVA ZA ZBRINjAVANjE.
Član 11.
Podaci koji se odnose na identifikovanje izbeglice, članova njegove porodice, imovinu i njeno stanje u prebivalištu, kao i drugi podaci od značaja za ostvarivanje prava utvrđenih zakonom, evidentiraju se u skladu s odredbama ovog zakona.
Obrazac podataka koji se evidentiraju, kao i obrazac evidencije propisuju sporazumno Komesarijat, Ministarstvo unutrašnjih poslova MINISTARSTVO NADLEžNO ZA UNUTRAšNJE POSLOVE i Republički zavod za statistiku.
Smatra se da je popunjavanjem obrasca iz stava 2. ovog člana pokrenut postupak za priznavanje svojstva STATUSA izbeglice i izdavanje isprava utvrđenih ovim zakonom.
Član 12.
Način i obim pružanja pomoći u zbrinjavanju izbeglica, u skladu s odredbama ovog zakona, evidentira se u izbegličkom kartonu.
Obrazac izbegličkog kartona propisuje Komesarijat.
Član 13.
O priznavanju i gubljenju svojstva izbeglice rešava Komesarijat, pojedinačnim ili zbirnim rešenjem.
O PRIZNAVANJU I PRESTANKU STATUSA IZBEGLICA, KAO I O PRAVU NA ZBRINJAVANJE, NJEGOVOM UMANJENJU I PRESTANKU KOMESARIJAT, DONOSI REšENJE.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se uložiti žalba u roku od petnaest dana po prijemu rešenja OD DANA DOSTAVLjANjA REŠENjA. ŽALBA SE PODNOSI NADLEŽNOM ORGANU PREKO KOMESARIJATA.
Po žalbi protiv rešenja iz stava 2. ovog člana rešava ministar za veze sa Srbima izvan Srbije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.
PO žALBI PROTIV REšENJA KOMESARIJATA O PRIZNAVANJU I PRESTANKU STATUSA IZBEGLICA REšAVA MINISTARSTVO NADLEžNO ZA UNUTRAšNJE POSLOVE.
PO žALBI PROTIV REšENJA KOMESARIJATA O ZBRINJAVANJU IZBEGLICA REŠAVA KOMISIJA IZ ČLANA 19. STAV 3.
Član 14.
Na osnovu rešenja o priznavanju svojstva STATUSA izbeglice Ministarstvo unutrašnjih poslova MINISTARSTVO NADLEžNO ZA UNUTRAšNJE POSLOVE izdaje izbegličku legitimaciju, a uz prethodnu proveru da li je to lice već prijavljeno u nekoj drugoj opštini.
Izbeglička legitimacija sadrži podatke utvrđene propisima o ličnoj karti i druge podatke utvrđene posebnim propisom.
Izbeglička legitimacija je javna isprava kojom se dokazuje identitet i na osnovu koje izbeglica ostvaruje prava koja joj po zakonu pripadaju i dokazuje druge činjenice koje su u njoj sadržane.
Na izdavanje, čuvanje i zamenu izbegličke legitimacije shodno se primenjuju propisi o ličnoj karti.
Član 15.
Obrazac izbegličke legitimacije i način vođenja evidencije propisujeMinistarstvo unutrašnjih poslova, po pribavljenom mišljenju Komesarijata.
OBRAZAC IZBEGLIČKE LEGITIMACIJE I NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJE IZDATIH IZBEGLIČKIH LEGITIMACIJA PROPISUJE MINISTARSTVO NADLEžNO ZA UNUTRAšNJE POSLOVE, PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU KOMESARIJATA.
Ministarstvo unutrašnjih poslovavodi evidenciju o izdatim izbegličkim legitimacijama i promeni boravišta izbeglice.
MINISTARSTVO NADLEžNO ZA UNUTRAšNJE POSLOVE VODI EVIDENCIJU PO IZDATIM IZBEGLIČKIM LEGITIMACIJAMA I PROMENI BORAVIŠTA IZBEGLICE.
Na zahtev KomesarijataMinistarstvo unutrašnjih poslovaoduzećeizbegličku legitimaciju licukoje je izgubilo svojstvoizbeglice na način utvrđen ovim zakonom.
MINISTARSTVO NADLEžNO ZA UNUTRAšNJE POSLOVE ODUZEĆE IZBEGLIČKU LEGITIMACIJU LICU ZA KOJE SE UTVRDI DA MU JE PRESTAO STATUS IZBEGLICE NA NAČIN UTVRĐEN OVIM ZAKONOM.
KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE DOSTAVLjA MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE REŠENjE O PRESTANKU STATUSA.
Obaveze koje građani Republike Srbije imaju prema zakonu kojim se uređuje prebivalište i boravište građana u pogledu prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta, imaju izbeglice u pogledu prijavljivanja i odjavljivanja boravišta.
Član 16.
Materijalna ili druga pomoć u zbrinjavanju izbeglice koju obezbeđuje Komesarijat može se umanjiti ili prestati kad se izbeglici:
1)obezbedi privremeno zaposlenje – do isteka roka u kome je bio zaposlen, odnosno do isteka vremena za koje mu je bilo obezbeđeno zaposlenje
2) obezbedi pomoć u zbrinjavanju preko humanitarne ili druge organizacije;
3) stvore usloviza ostvarivanje prihoda od pokretne ili nepokretne imovine ili drugih prihoda;
PRAVO NA ZBRINjAVANjE IZBEGLICE KOJE OBEZBEĐUJE KOMESARIJAT MOŽE SE UMANjITI ILI PRESTATI KAD IZBEGLICA ILI ČLAN NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA:
1) OBEZBEDI ZAPOSLENjE;
2) OBEZBEDI POMOĆ U ZBRINjAVANjU PREKO HUMANITARNE ILI DRUGE ORGANIZACIJE;
3)STVORI USLOVE ZA OSTVARIVANjE PRIHODA OD POKRETNE ILI NEPOKRETNE IMOVINE ILI DRUGIH PRIHODA;
4) IMA PRAVO SVOJINE NA NEPOKRETNOJ IMOVINI KOJOM MOŽE OBEZBEDITI SMEŠTAJ ILI MU SE OBEZBEDI SMEŠTAJ;
ČLANOM PORODIčNOG DOMAćINSTVA, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRAJU SE: BRAčNI I VANBRAčNI DRUG, DETE ROđENO U BRAKU, VAN BRAKA, USVOJENO ILI PASTORAK, RODITELJI BRAčNIH DRUGOVA I LICA KOJA SU BRAčNI DRUGOVI PO ZAKONU DUžNI DA IZDRžAVAJU.
Kriterijume za umanjivanje odnosno prestanakmaterijalne i druge pomoćiu zbrinjavanju izbeglice utvrđuje Vlada.
OSNOVNI KRITERIJUM ZA UMANjIVANjE, ODNOSNO PRESTANAK PRAVA NA ZBRINjAVANjE JE MATERIJALNI POLOŽAJ PORODIČNOG DOMAĆINSTVA.
BLIŽE USLOVE I KRITERIJUME ZA UMANjENjE ILI PRESTANAK PRAVA NA ZBRINjAVANjE UTVRĐUJE VLADA.
Član 17.
Izbeglici prestaje pravo na zbrinjavanje kad se:
1) vrati na područje koje je napustilo ili mu se obezbedi stalni smeštaj u
drugom određenom mestu;
2 ) zaposli na neodređeno vreme;
3 ) zbrine sticanjem u svojinu nepokretne imovine kojom može obezbediti
trajni smeštaj;
4) zbrine osnivanjem preduzeća ili radnje ili to učini član njegove uže
porodice, čime obezbeđuje trajnu socijalnu sigurnost.
IZBEGLICI PRESTAJE PRAVO NA ZBRINjAVANjE AKO:
1) UKUPNI PRIHOD PO ČLANU PORODIČNOG DOMAĆINSTVA
PRELAZI MINIMALNU ZARADU;
2) ODBIJE PONUĐENI SMEŠTAJ ILI RAZMEŠTAJ U OKVIRU
RASPOLOŽIVIH MOGUĆNOSTI ILI ODBIJE DA SE STALNO
ILI PRIVREMENO NASTANI U MESTU U KOME SU MU
OBEZBEĐENI USLOVI ZA ŽIVOT;
3) DA NETAČNE PODATKE OD BITNOG UTICAJA ZA OSTVARIVANjE
OVOG PRAVA.
Član 18.
Izbeglica gubi prava utvrđena ovim zakonom, ako:
1) da netačne podatke prilikom podnošenja prijave za sticanje svojstva
izbeglice ili pri ostvarivanju pojedinih prava izbeglice;
2) ne prijavi promene u svojstvu izbeglice koje su od bitnog uticaja za
ostvarivanje prava izbeglice ili ne prijavi promenu boravišta;
3) odbije da, pod uslovima utvrđenim za građane Republike Srbije, izvrši
radnu ili drugu propisanu obavezu;
4) PRESTAJE DA VAŽI-sa 42/2002- Odlukom Ustavnog suda SRJ
5) odbije ponuđeni smeštaj, odnosno razmeštaj, ili odbije da se stalno ili
privremeno nastani u mestu u kome su mu obezbeđeni uslovi za život.
POSTUPAK ZA PRESTANAK STATUSA IZBEGLICE MOŽE SE POKRENUTI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ILI NA OBRAZLOŽEN LIČNI ZAHTEV.
KOMESARIJAT PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI DONOSI REŠENjE O PRESTANKU STATUSA IZBEGLICE:
1) AKO JE LICE STEKLO DRŽAVLjANSTVO REPUBLIKE SRBIJE I POKRENULO POSTUPAK PRIJAVE PREBIVALIŠTA;
2) AKO SE LICE DOBROVOLjNO VRATILO DA BI SE NASTANILO U BIVŠU JUGOSLOVENSKU REPUBLIKU IZ KOJE JE IZBEGLO ILI IZVAN KOJE JE OSTALO IZ RAZLOGA NAVEDENIH U ČLANU 1. STAV 1;
3) AKO SE LICE ISELI U TREĆU ZEMLjU;
4) KORISNICIMA PROGRAMA STAMBENOG ZBRINjAVANjA U PROCESU INTEGRACIJE
Član 19.
Izbeglicama koje se trajno ne mogu vratiti na područja s kojih su izbegle pružiće se pomoć kako bi se nastanile ili zaposlile u određenom mestu.
IZBEGLICI I LICU IZ ČLANA 18. STAV 2. TAČKA 1. OVOG ZAKONA I ČLANOVIMA NjIHOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA, RADI NJIHOVE INTEGRACIJE, REPUBLIKA SRBIJA MOžE REšAVATI STAMBENE POTREBE.
STAMBENE POTREBE LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU SE REŠAVATI NA JEDAN OD NAČINA, I TO:
1) DAVANJEM NEPOKRETNOSTI U DRžAVNOJ SVOJINI NA KORIšćENJE NA ODREđENO VREME;
2) DAVANJEM NEPOKRETNOSTI U DRžAVNOJ SVOJINI U ZAKUP NA ODREđENO VREME SA MOGUĐNOŠĆU KUPOVINE;
3) DODELOM SREDSTAVA ZA POBOLJšANJE USLOVA STANOVANJA; 4) KUPOVINOM GRAđEVINSKOG MATERIJALA ZA ZAPOČETU IZGRADNJU NEPOKRETNOSTI;
5) KUPOVINOM SEOSKE KUćE SA OKUćNICOM;
POSTUPAK ZA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA U PRVOM STEPENU VODI I SVE ODLUKE DONOSI KOMISIJA ČIJI SE ČLANOVI BIRAJU IZ REDA ZAPOSLENIH U KOMESARIJATU ZA IZBEGLICE. KOMISIJA IMA NEPARAN BROJ ČLANOVA. čLANOVE KOMISIJE BIRA I RAZREŠAVA KOMESAR.
PROTIV PRVOSTEPENIH ODLUKA KOMISIJE, ŽALBA SE PODNOSI U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA PRVOSTEPENE ODLUKE KOMISIJI ZA REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA IZBEGLICA, PREKO KOMESARIJATA.
KOMISIJU ZA REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA IZBEGLICA ČINE PREDSEDNIK I šEST čLANOVA KOJE IMENUJE VLADA NA PERIOD OD čETIRI GODINE.
AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO U POSTUPCIMA IZ ST.3 I 4. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJI UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.
STAMBENE POTREBE LICIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU SE REšAVATI I PUTEM NAMENSKIH INOSTRANIH KREDITA I KROZ PROGRAME DONATORA.
USLOVI, POSTUPAK I DRUGA PITANJA OD ZNAčAJA ZA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA IZ STAVA 8. OVOG čLANA UTVRđUJU SE U UGOVORIMA I PROGRAMIMA DONATORA.
ČLAN 19A
NEPOKRETNOSTI PRIBAVLJENE IZ SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA IZBEGLICA, DAJU SE U ZAKUP NA ODREđENO VREME ILI SE KUPUJU, POD USLOVIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM.
NEPOKRETNOSTI PRIBAVLJENE IZ SREDSTAVA DOMAćIH ILI INOSTRANIH DONACIJA DAJU SE NA KORIšćENJE NA ODREđENO VREME, U ZAKUP NA ODREđENO VREME I KUPUJU SE, POD USLOVIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM, I VODEćI RAčUNA O SPORAZUMIMA ZAKLJUČENIM SA DONATORIMA.
ČLAN 19B
PRAVO NA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA MOGU DA OSTVARE LICA IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA POD SLEDEćIM USLOVIMA:
1) DA NE MOGU DA KORISTE NEPOKRETNOST U DRžAVI SVOG PRETHODNOG PREBIVALIšTA ILI U DRUGOJ DRžAVI;
2) DA OD STICANJA STATUSA IZBEGLICE NISU OTUđILA, POKLONILA ILI ZAMENILA NEPOKRETNOST U DRžAVI SVOG PRETHODNOG PREBIVALIšTA ILI U DRUGOJ DRžAVI, A KOJOM SU MOGLA DA REšE SVOJE STAMBENE POTREBE;
3) DA NEMAJU U SVOJINI NEPOKRETNOST KOJOM BI MOGLA DA REšE SVOJE STAMBENE POTREBE;
4) DA NEMAJU PRIHODE KOJIMA BI MOGLI DA REšE SVOJE STAMBENE POTREBE
5) DA NISU KORISNICI DRUGOG INTEGRACIONOG ILI POVRATNIčKOG PROGRAMA ZA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA;
6) DA, U SLUčAJU REšAVANJA STAMBENIH POTREBA DAVANJEM NEPOKRETNOSTI U ZAKUP NA ODREđENO VREME, IMAJU PRIJAVLJEN BORAVAK POSLEDNJE DVE GODINE NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJOJ SE NALAZI NEPOKRETNOST KOJA SE DAJE U ZAKUP NA ODREđENO VREME. OVAJ ROK MOžE BITI I KRAćI UZ SAGLASNOST JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE..
ISPUNJENJE USLOVA IZ STAVA 1. OVOG čLANA DOKAZUJE LICE KOJE TRAžI REšAVANJE STAMBENIH POTREBA.
AKO LICE IZ STAVA 2. OVOG čLANA UčINI VEROVATNIM DA NE MOžE OD NADLEžNIH ORGANA STRANE DRžAVE DA PRIBAVI DOKAZE, KOMESARIJAT PO SLUžBENOJ DUžNOSTI PRIBAVLJA DOKAZE OD ORGANA STRANE DRžAVE, SHODNOM PRIMENOM ODREDABA ZAKONA KOJI UREđUJE OPšTI UPRAVNI POSTUPAK.
BLIŽE USLOVE I MERILA ZA UTVRđIVANJE REDA PRVENSTVA ZA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA IZBEGLICA, PROPISUJE VLADA
ČLAN 19 V
STAMBENE POTREBE REšAVAJU SE PREMA BROJU čLANOVA PORODIčNOG DOMAćINSTVA, I TO ZA SAMCA ILI DVA čLANA – NEPOKRETNOST POVRšINE DO 30 METARA KVADRATNIH, A ZA SVAKOG SLEDEćEG čLANA PORODIčNOG DOMAćINSTVA JOš PO 10 METARA KVADRATNIH.
POVRšINA NEPOKRETNOSTI VEćA OD UTVRđENE U STAVU 1. OVOG čLANA SMATRA SE VIšKOM STAMBENOG PROSTORA U SMISLU OVOG ZAKONA.
ČLAN 19G
UGOVORE O KORIšćENJU, ZAKUPU ILI KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI ZAKLJUčUJE KOMESARIJAT, KAO DAVALAC, SA LICEM IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA, A NA OSNOVU PRAVOSNAžNE ODLUKE O DODELI.
AKO JE TO UGOVOROM O DONACIJI IZRIčITO PREDVIđENO, UGOVORE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, KAO DAVALAC ZAKLJUčUJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NA čIJEM PODRUčJU SE NEPOKRETNOST NALAZI, OSIM AKO TO PRAVO NE PRENESU NA KOMESARIJAT.
ČLAN 19D
NEPOKRETNOST PRIBAVLJENA IZ DOMAćIH ILI INOSTRANIH DONACIJA MOžE SE DATI NA KORIšćENJE NA ODREđENO VREME POD USLOVIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM LICU IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA, U SLUčAJU DA JE OVAJ NAčIN REšAVANJA STAMBENIH POTREBA I VREME KORIšćENJA NEPOKRETNOSTI PREDVIđEN SPORAZUMOM SA DONATOROM.
UGOVOR O KORIšćENJU NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME ZAKLJUčUJE SE U PISANOJ FORMI IZMEđU LICA KOME JE NA OSNOVU PRAVOSNAŽNE ODLUKE DATA NEPOKRETNOST NA KORIšćENJE NA ODREđENO VREME (U DALJEM TEKSTU: KORISNIK) I KOMESARIJATA (U DALJEM TEKSTU: DAVALAC).
KORISNIK SNOSI TROšKOVE KORIšćENJA NEPOKRETNOSTI KAO šTO SU: POTROšNJA VODE, ELEKTRIčNE ENERGIJE, GREJANJA, TROšKOVE TEKUćEG ODRžAVANJA I DRUGE TROšKOVE IZAZVANE KORIšćENJEM NEPOKRETNOSTI.
KORISNIK, PO ISTEKU ROKA ODREđENOG UGOVOROM O KORIšćENJU NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME, MOžE ZAKLJUčITI UGOVOR O ZAKUPU NA ODREđENO VREME POD USLOVIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM I SPORAZUMOM SA DONATOROM.
ČLAN 19đ
UGOVOR O ZAKUPU NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME ZAKLJUčUJE SE U PISANOJ FORMI IZMEđU LICA KOME JE NA OSNOVU PRAVOSNAžNE ODLUKE DATA NEPOKRETNOST U ZAKUP NA ODREđENO VREME ILI KORISNIKA NEPOKRETNOSTI KOME JE ISTEKAO ROK ZA KORIšćENJE NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME (U DALJEM TEKSTU: ZAKUPAC) I KOMESARIJATA (U DALJEM TEKSTU: ZAKUPODAVAC).
ČLAN 19E
UGOVOR O KORIšćENJU, ODNOSNO ZAKUPU NA ODREđENO VREME PRESTAJE:
1) ISELJENJEM KORISNIKA ODNOSNO ZAKUPCA;
2) POVRATKOM KORISNIKA ODNOSNO ZAKUPCA U DRžAVU SVOG PRETHODNOG PREBIVALIšTA ILI ISELJENJEM U TREćU ZEMLJU;
3) SPORAZUMNIM RASKIDOM;
4) OTKAZOM;
5) ISTEKOM ROKA NA KOJI JE UGOVOR ZAKLJUčEN;
6) PROPAšćU NEPOKRETNOSTI;
7) U DRUGIM SLUčAJEVIMA UTVRđENIM ZAKONOM.
U SLUčAJU SMRTI KORISNIKA ODNOSNO ZAKUPCA, čLANOVI PORODIčNOG DOMAćINSTVA, KOJI SU SA KORISNIKOM ODNOSNO ZAKUPCEM KORISTILI NEPOKRETNOST, NASTAVLJAJU SA KORIšćENJEM, S TIM šTO UGOVOR O KORIšćENJU ODNOSNO ZAKUPU NA ODREđENO VREME ZAKLJUčUJE BRAčNI ILI VANBRAčNI DRUG, DECA ILI DRUGI čLAN PORODIčNOG DOMAćINSTVA KOJI SU PREMA UGOVORU O KORIšćENJU ODNOSNO ZAKUPU NA ODREđENO VREME KORISNICI NEPOKRETNOSTI, A KOJEG ODREDI DAVALAC.
AKO LICE IZ STAVA 2. OVOG čLANA NE ZAKLJUčI UGOVOR O KORIšćENJU ODNOSNO ZAKUPU NA ODREđENO VREME U ROKU OD 90 DANA OD SMRTI KORISNIKA, ODNOSNO ZAKUPCA, PRESTAJE UGOVOR O KORIšćENJU ODNOSNO ZAKUPU NA ODREđENO VREME.
ČLAN 19ž
DAVALAC ODNOSNO ZAKUPODAVAC MOžE DATI OTKAZ UGOVORA O KORIšćENJU NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO ZAKUPU NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME AKO KORISNIK ODNOSNO ZAKUPAC:
1) OTPOčNE DA KORISTI NEPOKRETNOST U DRžAVI PRETHODNOG PREBIVALIšTA ILI U DRUGOJ DRžAVI;
2) OTUđI, POKLONI ILI ZAMENI NEPOKRETNOST ILI DRUGU IMOVINU U DRžAVI PRETHODNOG PREBIVALIšTA ILI DRUGOJ DRžAVI KOJOM MOžE REšITI STAMBENE POTREBE;
3) STEKNE U SVOJINU NEPOKRETNOST ILI DRUGU IMOVINU KOJOM BI MOGAO DA REšI STAMBENE POTREBE;
4) BEZ SAGLASNOSTI DAVAOCA ODNOSNO ZAKUPODAVCA KORISTI NEPOKRETNOST ZA OBAVLJANJE POSLOVNE DELATNOSTI, IZDAJE U PODZAKUP ILI DOZVOLI KORIšćENJE NEPOKRETNOSTI LICIMA KOJA NISU PREDVIđENA UGOVOROM;
5) SA čLANOVIMA PORODIčNOG DOMAćINSTVA PRESTANE DA KORISTE NEPOKRETNOST DUžE OD TRI MESECA NEPREKIDNO;
6) PROUZROKUJE šTETU NA INSTALACIJAMA, UREđAJIMA ILI NA NEPOKRETNOSTI KOJU KORISTI;
7) U DRUGIM SLUčAJEVIMA PROPISANIM ZAKONOM.
ZAKUPODAVAC MOžE DATI OTKAZ UGOVORA O ZAKUPU NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME I AKO ZAKUPAC NE PLATI ZAKUPNINU ZA NAJMANJE TRI MESECA UZASTOPNO ILI čETIRI MESECA U TOKU GODINE.
DAVALAC, ODNOSNO ZAKUPODAVAC, DAJE OTKAZ UGOVORA O KORIšćENJU NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO ZAKUPU NEPOKRETNOSTI NA ODREđENO VREME, U PISANOJ FORMI, SA OTKAZNIM ROKOM KOJI NE MOžE BITI KRAćI OD 30 DANA, A AKO OTKAZNI ROK ISTIčE U PERIODU DECEMBAR – FEBRUAR, OTKAZNI ROK SE PRODUžAVA ZA JOš 30 DANA.
KORISNIK, ODNOSNO ZAKUPAC NEPOKRETNOSTI, MOžE DATI OTKAZ UGOVORA O KORIšćENJU, ODNOSNO ZAKUPU NA ODREđENO VREME, U PISANOJ FORMI, NAJMANJE 30 DANA PRE NEGO šTO SE ISELI IZ NEPOKRETNOSTI.
U SLUčAJU KADA ZAKUPAC DA OTKAZ SA OTKAZNIM ROKOM KRAćIM OD ROKA IZ STAVA 4. OVOG čLANA, DUžAN JE DA ZAKUPODAVCU PLATI ZAKUPNINU I ZA NAREDNI MESEC.
ČLAN 19Z
ZAKUPNINA KVADRATNOG METRA NEPOKRETNOSTI UTVRđUJE SE TAKO šTO SE TRžIšNA VREDNOST KVADRATNOG METRA NEPOKRETNOSTI KOJA JE PREDMET ZAKUPA, IZ REšENJA O UTVRđIVANJU POREZA NA IMOVINU, MNOžI SA KOEFICIJENTOM 0,00121.
ZAKUPNINA SE UTVRđUJE GODIšNJE, PO DONOšENJU REšENJA O UTVRđIVANJU POREZA NA IMOVINU.
POSLOVI UTVRđIVANJA, OBRAčUNA I NAPLATE ZAKUPNINE MOGU SE POVERITI PREDUZEćU ZA STAMBENE USLUGE NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJOJ SE NEPOKRETNOST NALAZI.
ČLAN 19I
PRE ISTEKA ROKA NA KOJI JE ZAKLJUčEN UGOVOR O ZAKUPU NA ODREđENO VREME, A KOJI NE MOžE BITI KRAćI OD šEST MESECI, ZAKUPAC MOžE PODNETI PISANI ZAHTEV ZA OBNAVLJANJE UGOVORA O ZAKUPU NA ODREđENO VREME ILI ZAHTEV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI.
PISANI ZAHTEV ZA OBNAVLJANJE UGOVORA O ZAKUPU NA ODREđENO VREME ILI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI ZAKUPAC PODNOSI KOMESARIJATU, NAJKASNIJE 30 DANA PRE ISTEKA ROKA O ZAKUPU NA ODREđENO VREME.
SA ZAKUPCEM KOJI JE PODNEO PISANI ZAHTEV ZA OBNAVLJANJE UGOVORA O ZAKUPU NA ODREđENO VREME, UKOLIKO SU ISPUNJENI USLOVI IZ čLANA 19B OVOG ZAKONA, KOMESARIJAT ZAKLJUčUJE UGOVOR O ZAKUPU NA ODREđENO VREME SA ISTIM ROKOM I POD ISTIM USLOVIMA.
SA ZAKUPCEM KOJI JE PODNEO PISANI ZAHTEV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI, KOMESARIJAT ZAKLJUčUJE UGOVOR O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI POD USLOVOM DA ZAKUPAC I čLANOVI NJEGOVOG PORODIčNOG DOMAćINSTVA IMAJU PRIJAVLJENO PREBIVALIšTE NA ADRESI GDE SE ZAKUPLJENA NEPOKRETNOST NALAZI, DA ISPUNJAVAJU USLOVE IZ čLANA 19B STAV 1. TAčKA OD 1-5. OVOG ZAKONA I DA NEPOKRETNOST NE OTUđE PRE ISTEKA ROKA OD PET GODINA OD DANA ZAKLJUčENJA UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI.
DO ZAKLJUčENJA UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI KOMESARIJAT SA ZAKUPCEM ZAKLJUčUJE UGOVOR O ZAKUPU NA ODREđENO VREME POD ISTIM USLOVIMA, A SA ROKOM KOJI MOžE BITI KRAćI OD šEST MESECI.
IZUZETNO, KORISNICI NEPOKRETNOSTI IZGRAĐENIH PO PRINCIPU SAMOGRADNJE MOGU PODNETI PISANI ZAHTEV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI.
ČLAN 19J
UGOVOR O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI ZAKLJUčUJE U PISANOJ FORMI LICE KOJE JE PODNELO ZAHTEV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI (U DALJEM TEKSTU: KUPAC) I KOMESARIJAT (U DALJEM TEKSTU: PRODAVAC ).
ČLAN 19K
VREDNOST NEPOKRETNOSTI KOJA JE PREDMET UGOVORA O KUPOPRODAJI PREDSTAVLJA TRžIšNU VREDNOST NEPOKRETNOSTI, ODREĐENU U REšENJU O UTVRđIVANJU POREZA NA IMOVINU.
ČLAN 19L
KUPOPRODAJNA CENA NEPOKRETNOSTI UTVRđUJE SE KADA SE VREDNOST NEPOKRETNOSTI KOJA JE PREDMET UGOVORA O KUPOPRODAJI UMANJI ZA 50 %.
ZA NEPOKRETNOST IZGRAđENU PO PRINCIPU DELIMIčNE GRADNJE, NA KOJOJ JE LICE IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA IZVELO ZAVRšNE RADOVE, KUPOPRODAJNA CENA UTVRđENA U STAVU 1. OVOG čLANA UMANJUJE SE JOš ZA 40 %.
ZA NEPOKRETNOST IZGRAđENU PO PRINCIPU SAMOGRADNJE, NA KOJOJ JE LICE IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA IZVELO RADOVE U CELINI, KUPOPRODAJNA CENA BIćE ODREđENA U SKLADU SA CENOM OPREMANJA SEKUNDARNE INFRASTRUKTURE I ODREDBAMA SPORAZUMA O DONACIJI.
ČLAN 19LJ
AKO JE LICE KOJE JE PODNELO ZAHTEV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI ILI čLAN NJEGOVOG PORODIčNOG DOMAćINSTVA INVALID, PREMA STEPENU TELESNOG OšTEćENJA IMA PRAVO NA UMANJENJE KUPOPRODAJNE CENE IZ čLANA 19L OVOG ZAKONA DO 10 %.
PRAVO NA UMANJENJE KUPOPRODAJNE CENE IZ čLANA 19L OVOG ZAKONA U VISINI 5 % IMA I LICE KOJE KUPUJE NEPOKRETNOST, A čIJI JE čLAN PORODIčNOG DOMAćINSTVA SMRTNO STRADAO ILI JE KAO NESTALO LICE PROGLAšENO ZA UMRLO USLED ORUžANIH DEJSTAVA POSLE 17. AVGUSTA 1990. GODINE.
ČLAN 19M
UMANJENJE KUPOPRODAJNE CENE PRIMENJUJE SE ZA CELU NEPOKRETNOST, ODNOSNO DEO NEPOKRETNOSTI DO VELIčINE NEPOKRETNOSTI PROPISANE U čLANU 19V STAV 1. OVOG ZAKONA.
KUPOPRODAJNA CENA ZA DEO NEPOKRETNOSTI KOJI PREDSTAVLJA VIšAK STAMBENOG PROSTORA UTVRđUJE SE PO CENI KVADRATNOG METRA U ODNOSU NA VREDNOST NEPOKRETNOSTI KOJA JE PREDMET KUPOPRODAJE.
ČLAN 19N
UKUPNA UMANJENJA IZ čLANA. 19L I 19LJ OVOG ZAKONA MOGU IZNOSITI NAJVIšE DO 90 % OD VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI KOJA JE PREDMET KUPOPRODAJE.
ČLAN 19NJ
KUPOVINOM SEOSKE KUćE SA OKUćNICOM REšAVAJU SE STAMBENE POTREBE LICA IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, AKO SU SREDSTVA OBEZBEđENA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, POD USLOVOM DA NEPOKRETNOST NE OTUĐE PRE ISTEKA ROKA OD PET GODINA OD DANA ZAKLJUČENJA UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO U SKLADU SA UGOVOROM O KREDITU ILI DONACIJI AKO SU SREDSTVA OBEZBEđENA PUTEM NAMENSKIH INOSTRANIH KREDITA I KROZ PROGRAME DONATORA.
UGOVOR O KUPOVINI SEOSKE KUćE SA OKUćNICOM SREDSTVIMA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, ZAKLJUčUJE SE U PISANOJ FORMI IZMEđU LICA KOME JE NA OSNOVU PRAVNOSNAžNE ODLUKE UTVRđENO PRAVO NA OVAJ VID STAMBENOG ZBRINJAVANJA ( U DALJEM TEKSTU: KUPAC ), KOMESARIJATA I PRODAVCA.
DEO SREDSTAVA ULOžENIH U KUPOVINU SEOSKE KUćE SA OKUćNICOM LICE IZ STAVA 2. OVOG čLANA JE DUžNO VRATITI KOMESARIJATU U ROKU OD PET GODINA OD DANA ZAKLJUčENJA UGOVORA. VISINA DELA SREDSTAVA ULOžENIH U KUPOVINU SEOSKE KUćE SA OKUćNICOM, ZA KOJI POSTOJI OBAVEZA VRAćANJA, NE MOžE IZNOSITI VIšE OD 50 % OD UGOVORENE CENE.
KOMESARIJAT MOžE DONETI ODLUKU O OSLOBAđANJU LICA IZ STAVA 2. OVOG čLANA OD OBAVEZE VRAćANJA DELA SREDSTAVA ULOžENIH U KUPOVINU SEOSKE KUćE SA OKUćNICOM, NA PREDLOG JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, U SKLADU SA NJENOM POPULACIONOM POLITIKOM.
ČLAN 19O
POMOć ZA POBOLJšANJE USLOVA STANOVANJA KUPOVINOM GRAđEVINSKOG MATERIJALA ZA ZAPOčETU IZGRADNJU NEPOKRETNOSTI, MOžE SE DATI POD USLOVIMA UTVRđENIM U čLANU 19B STAV 1. TAč. 1) 2) I 4), KAO I DA JE LICE VLASNIK NEPOKRETNOSTI ILI IMA GRAđEVINSKU DOZVOLU ZA IZGRADNJU TE NEPOKRETNOSTI, A DA NEMA U SVOJINI DRUGU NEPOKRETNOST KOJOM BI MOGAO DA REšI SVOJE STAMBENE POTREBE.
UGOVOR O DODELI GRAĐEVINSKOG MATERIJALA ZAKLJUčUJE SE U PISANOJ FORMI IZMEđU LICA KOME JE NA OSNOVU KONAčNE ODLUKE KOMESARIJATA UTVRđENO PRAVO NA OVAJ VID STAMBENOG ZBRINJAVANJA ( U DALJEM TEKSTU: KORISNIK ) I KOMESARIJATA( U DALJEM TEKSTU: DAVALAC ).
NADZOR I KONTROLU NAMENSKOG KORIšćENJA POMOćI VRŠI KOMESARIJAT. U SLUČAJU NENAMENSKOG KORIŠĆENJA POMOĆI KORISNIK IMA OBAVEZU VRAćANJA CELOKUPNE NOVčANE VREDNOSTI POMOćI.
DEO SREDSTAVA ULOŽENIH ZA KUPOVINU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA, U VISINI OD 50% OD DINARSKE PROTIVVREDNOSTI GRAĐEVINSKOG MATERIJALA KOJI JE PREDMET POMOĆI, KORISNIK JE DUŽAN VRATITI KOMESARIJATU U ROKU OD PET GODINA OD DANA ZAKLJUČENJA UGOVORA.
ČLAN 19P
AKO SE NEKO LICE USELI U NEPOKRETNOST IZ čLANA 19A STAV 1. OVOG ZAKONA BEZ PRAVNOG OSNOVA, ILI KORISTI NEPOKRETNOST BEZ ZAKLJUčENOG UGOVORA, ILI JE PONIšTEN PRAVNI OSNOV PO KOME JE ZAKLJUčEN UGOVOR, KOMESARIJAT IMA PRAVO DA, KOD OPšTINSKOG ORGANA NADLEžNOG ZA STAMBENE POSLOVE, ZAHTEVA NJEGOVO ISELJENJE.
POSTUPAK ZA ISELJENJE JE HITAN.
ŽALBA NA REšENJE O ISELJENJU LICA KOJE SE USELILO ILI KORISTI NEPOKRETNOST BEZ PRAVNOG OSNOVA, NE ZADRžAVA IZVRšENJE REšENJA.
ČLAN 19R
ODREDBE OD čL. 19. DO 19P OVOG ZAKONA, SHODNO PRIMENJUJU I DRUGI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE KADA REšAVAJU STAMBENE POTREBE IZBEGLICA U PROCESU NJIHOVE INTEGRACIJE.
ČLAN 19S
SREDSTVA DOBIJENA OD KORISNIKA KOJIMA SE REŠAVAJU STAMBENE POTREBE U PROCESU INTEGRACIJE, NA JEDAN OD NAČINA IZ ČLANA 19. STAV 2, UPLAĆUJU SE NA POSEBAN RAČUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, A NJIMA RASPOLAžE KOMESARIJAT ZA REšAVANJE STAMBENIH POTREBA I DRUGE PROGRAME INTEGRACIJE LICA IZ čLANA 19. STAV 1. OVOG ZAKONA, PO GODIšNJEM PROGRAMU KOJI DONOSI VLADA NA PREDLOG KOMESARIJATA.