Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU

Član 1.

U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 120/08 i 31/09), u članu 1. stav 2. pregledi PRIMANjA I IZDACI BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, FINANSIRANjE BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, PRIMANjA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE UTVRĐENA SU U SLEDEĆIM IZNOSIMA: i OTPLATA DUGA I NABAVKA FINANSIJSKE IMOVINE REPUBLIKE SRBIJE, menjaju se i glase:

„PRIMANjA I IZDACI BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE

u dinarima

I. Primanja budžeta 614.986.971.200 II. Izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine 719.854.143.000 III. Rezultat (I. – II.) -104.867.171.800 IV. Dodatni prihodi budžetskih korisnika 82.669.251.000

FINANSIRANjE BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE

u dinarima

Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 250.691.442.800 Otplata glavnice duga 145.824.271.000 Neto finansiranje 104.867.171.800

PRIMANjA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE

UTVRĐENA SU U SLEDEĆIM IZNOSIMA:

Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNA PRIMANjA 614.986.971.200 1. Poreski prihodi 71 570.914.000.000 1.1. Porez na dohodak građana 7111 71.000.000.000 1.2. Porez na dobit preduzeća 7112 29.500.000.000 1.3. Porez na dodatu vrednost 7141 296.514.000.000 – Porez na dodatu vrednost u zemlji 122.514.000.000 – Porez na dodatu vrednost iz uvoza 171.000.000.000 – Porez na promet proizvoda iz prethodnih godina 3.000.000.000 1.4. Akcize 717 117.400.000.000 – Akcize na derivate nafte 59.700.000.000 – Akcize na duvanske prerađevine 47.200.000.000 – Ostale akcize 10.500.000.000 1.5. Carine 715 47.500.000.000 1.6. Ostali poreski prihodi 9.000.000.000 2. Neporeski prihodi 44.072.971.200 – Takse 742 13.500.000.000 – Novčane kazne 743 7.600.000.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 3.700.000.000 – Ostali neporeski prihodi 741,744,745,77,8 15.492.971.200 od toga Dividende budžeta Republike 745123 5.581.495.500 – Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 781111 3.780.000.000

OTPLATA DUGA I NABAVKA FINANSIJSKE IMOVINE

REPUBLIKE SRBIJE

Izdaci po osnovu otplate duga Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima 1. Otplata duga 61 145.824.271.000 1.1 Otplata duga domaćim kreditorima 611 132.936.311.000 1.2 Otplata duga stranim kreditorima 612 8.957.912.000 1.3 Otplata duga po osnovu aktiviranih garancija 613 3.930.048.000

”

Član 2.

U članu 2. iznos: „53.394.766.000” zamenjuje se iznosom: „87.765.791.800”, iznos: „147.924.632.000”, zamenjuje se iznosom: „145.824.271.000“, a iznos: „218.420.778.000”, zamenjuje se iznosom: „250.691.442.800”.

Član 3.

U članu 5. Razdeo 12 – Ministarstvo finansija, Glava 12.3 – Uprava za trezor, funkcija 170 – Transakcije vezane za javni dug, iznos aproprijacije na ekonomskoj klasifikaciji 611 – Otplata glavnice domaćim kreditorima u kolonama 6 i 8, menja se i glasi: „132.936.311.000”, iznos aproprijacije na ekonomskoj klasifikaciji 612 – Otplata glavnice stranim kreditorima u kolonama 6 i 8, menja se i glasi: „8.957.912.000”, a iznos aproprijacije na ekonomskoj klasifikaciji 613 – Otplata glavnice po garancijama u kolonama 6 i 8, menja se i glasi: „3.930.048.000”.

Član 4.

Član 9. stav 3. menja se i glasi:

„Izuzetno, u 2009. godini u slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih, Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, unese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu ili za namene koje nisu predviđene ovim zakonom.”

Član 5.

Izuzetno, u 2009. godini ukoliko se primenom člana 9. stav 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 120/08 i 31/09) opredele organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja dodatna transferna sredstva one će ih uključiti u svoje finansijske planove na način što će na odgovarajućim aproprijacijama izvršiti usklađivanje rashoda po tom osnovu.

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

Članom 99. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština usvaja budžet, na predlog Vlade.

Osnov za donošenje ovog zakona sadržan je i u članu 63. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da se rebalansom budžeta vrši usklađivanje primanja i izdataka budžeta.

Rebalans budžeta Republike Srbije za 2009. godinu zasniva se na:

tekućim makroekonomskim tendencijama

revidiranim projekcijama za 2009. godinu

ekonomskoj politici u 2009. godini

Tekuća makroekonomska kretanja

U privredi Srbije, u prvih devet meseci 2009. godine nastavljene su nepovoljne tendencije, započete u drugom delu 2008. godine usled prelivanja efekata globalne ekonomske krize na realni sektor. BDP u prvom polugodištu 2009. je opao za 4,1% u poređenju sa prvih šest meseci 2008. godine. Nastavljen je opadajući trend industrijske proizvodnje započet avgusta 2008. godine. Takođe, ostale privredne aktivnosti su zabeležile pad, osim poljoprivrede i telekomunikacija. Globalna ekonomska kriza je uticala i na opadanje spoljnotrgovinske razmene, počev od oktobra 2008. godine i izazvala drastično smanjenje mesečnih vrednosti izvoza i uvoza.

Tabela 1. Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar-septembar 2009. godine

I-IX 2009 I-IX 2008 Stope, % Bruto domaći proizvod, realni rast¹ -4,1 Industrijska proizvodnja, fizički obim -15,0 Prerađivačka industrija -19,4 Realni promet u trgovini na malo -10,2 Turizam, noćenja -4,0 Vrednost građevinskih radova, stalne cene¹ -22,4 Obim saobraćajnih usluga¹ -14,6 Obim poštanskih aktivnosti i telekomunikacija¹ 26,9 Potrošačke cene, kraj perioda 6,03 Potrošačke cene, prosek perioda 8,53 Izvoz robe izražen u evrima -23,4 Uvoz robe izražen u evrima -31,0 Prosečna neto zarada, ukupno, realni rast 1,23 Ukupan broj zaposlenih, prosek perioda2 -1,9 Aktivno nezaposlena lica -1,63 Januar-septembar Milioni EUR Spoljnotrgovinski deficit -3.770,8 Deficit tekućeg računa, bez donacija -1.381,4 Neto priliv stranih direktnih investicija 1.006,5 Prihodi od privatizacije društvenih preduzeća 79,63 Devizne rezerve NBS, kraj perioda 9.726,13 Devizna štednja stanovništva, kraj perioda 5.373,43

¹ Podatak se odnosi na prvo polugodište 2009. godine

2 Podatak se odnosi na broj zaposlenih kod pravnih lica

3 Podatak se odnosi na period januar-oktobar 2009. godine

Izvor: RZS, NBS, NSZ

Desezonirana serija podataka kvartalnog obračuna BDP pokazuje da je privreda Srbije ušla u recesiju u trećem kvartalu 2008. godine u kome je zabeležen pad BDP od 0,6% i koji je nastavljen u četvrtom kvartalu (-0,9%) 2008. godine, kao i u prvom (-2%) i drugom (-0,1%) kvartalu 2009. godine. Pri tome, u drugom kvartalu 2009. godine registrovan je manji pad BDP u odnosu na prethodna tri kvartala.

Međugodišnji pad fizičkog obima industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2009. godine iznosio je 15%. Najviše je redukovana proizvodnja prerađivačke industrije (-19,4%), posebno njene oblasti oslonjene na izvoz (proizvodnja gvožđa i čelika, gume i plastike, hemijskih proizvoda). Promet robe u trgovini na malo realno je smanjen u ovom periodu za 10,2%, u odnosu na isti period 2008. godine, a turistički promet, meren brojem noćenja turista, opao je za 4%. Građevinska aktivnost, merena vrednošću izvedenih radova, u prvom polugodištu 2009. godine je smanjena za 22,4%, fizički obim saobraćaja za 14,6%, obim poštanskih aktivnosti za 2,5%, dok je obim usluga telekomunikacija povećan za 27,3%. Poljoprivreda je zabeležila rast bruto dodate vrednosti u prvom polugodištu 2009. godine od 2,5%.

Opadanje privredne aktivnosti pratilo je opadanje uvoza i izvoza. Međugodišnja stopa pada izvoza robe izraženog u evrima u periodu januar-septembar 2009. godine iznosila je 23,4%, dok je kod uvoza robe iznosila 31,0%. Spoljnotrgovinski deficit na kraju septembra 2009. godine iznosio je 3.770,8 mil. evra, a deficit tekućih transakcija 1.381,4 mil. evra.

Inflacija merena potrošačkim cenama u prvih deset meseci 2009. godine iznosila je 6%, najvećim delom kao posledica povećanja regulisanih cena.

U periodu januar–oktobar 2009. godine nastavljeno je usporavanje realnog rasta prosečnih neto zarada, započeto u 2008. godini. Prosečna neto zarada isplaćena u ovom periodu iznosila je 31.263 dinara i realno je povećana za 1,2%, a u javnom sektoru iznosila je 38.426 dinara i realno je smanjena za 2,6%.

Ukupan broj zaposlenih u periodu januar-septembar 2009. godine je smanjen za oko 2%. Broj aktivno nezaposlenih lica je smanjen u prvih deset meseci za 1,6% na međugodišnjem nivou. Anketna stopa nezaposlenosti povećana je sa 14,4% u 2008. na 16,4% u aprilu 2009. godine.

2. Revidirane makroekonomske projekcije za 2009. godinu

Polazeći od tendencija u tekućim privrednim kretanjima i od novih procena Međunarodnog monetarnog fonda revidirana je projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora za Srbiju. Prema najnovijim procenama MMF iz oktobra 2009. godine predviđa se pad privredne aktivnosti u svetu (-1,1%) i u EU (-4,2%).

Procenjuje se da će stopa realnog pada BDP u 2009. iznositi 3%, a stopa inflacije 7,5% (decembar 2009 /decembar 2008). Procenjuje se za 2009. godinu pad izvoza robe i usluga izražen u dinarima za 8,0% i pad uvoza robe i usluga za 16,8%, uz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita na 15,3% BDP i deficita tekućeg računa na 6,5% BDP. Investicije će zabeležiti realni pad preko 20% u 2009. godini, lična potrošnja od 6% i državna potrošnja od 8%.

Tabela 2. Procena osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Ostvarenje Procena 2008 2009 BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.790,9 2.953,5 BDP, realni rast, % 5,5 -3,0 Realni rast pojedinih komponenti BDP, % Lična potrošnja 8,3 -5,7 Državna potrošnja 4,7 -7,8 Investicije 8,4 -22,3 Izvoz robe i usluga 13,5 -8,0 Uvoz robe i usluga 13,0 -16,8 Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP -22,8 -15,3 Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima, % BDP -17,8 -6,5 Spoljni dug, % BDP 63,6 71,1 Inflacija, kraj perioda, % 8,6 7,5 Broj zaposlenih, godišnji prosek, u 000 1.857 1.823

*Obračunato u MFIN

Izvor: MFIN

Pad BDP Srbije u 2009. godini zasnovan je na padu aktivnosti u većini sektora privrede pod uticajem globalne ekonomske krize zbog smanjene tražnje u svetu i smanjenog priliva stranog kapitala, kao posledice nelikvidnosti svetske privrede i opreza stranih investitora pri donošenju investicionih odluka. Posledice pada BDP odrazile su se i na zaposlenost i životni standard stanovništva.

3. Ekonomska politika u 2009. godini

Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike tokom 2009. godine sprečen je kolaps finansijskog i realnog sektora privrede Srbije i ublažene su posledice globalne finansijske i ekonomske krize. Merama Vlade i NBS održana je ekonomska i finansijska stabilnost i zaustavljene su recesione tendencije, uz još uvek neizvestan početak oporavka privrede Srbije.

Vlada i NBS su, radi ublažavanja posledica svetske ekonomske krize, krajem 2008. godine reagovale prvim setom mera za zaštitu finansijskog sistema i očuvanje likvidnosti bankarskog sektora.

Vlada je krajem januara 2009. godine reagovala drugim setom mera radi očuvanja likvidnosti privrede, a ključne mere su: krediti za likvidnost privrede (4 mlrd dinara za subvencionisanje kamatne stope); krediti za investicije (5 mlrd dinara za subvencionisanje kamatne stope); potrošački krediti za kupovinu domaćih proizvoda (1 mlrd dinara za subvencionisanje kamatne stope).

U skladu sa Programom mera, krajem aprila 2009. godine usvojen je rebalans budžeta Republike za 2009. godinu kojim je povećan fiskalni deficit.

Vlada je početkom maja 2009. godine usvojila dodatne stimulativne mere za privredu (dodatnih 40 mlrd dinara kredita za likvidnost sa kamatnom stopom od 3% na godišnjem nivou za kredite sa deviznom klauzulom; uvođenje dinarskih kredita za likvidnost s kamatom od 10,5% na godišnjem nivou, duplo veći krediti za izvoznike, povoljni potrošački krediti za kupovinu građevinskog materijala).

Vlada je sredinom septembra 2009. godine usvojila i stimulativni paket za subvencionisanje stambenih kredita za novogradnju koje banke odobravaju od 1. oktobra 2009. godine.

U skladu sa Programom mera Vlade, banke su u periodu od marta do oktobra 2009. godine odobrile oko 900 mil. evra kredita sa subvencionisanim kamatama, od toga najviše kredita za likvidnost oko 800 mil. evra. Efekti stimulativnog paketa za privredu ispoljili su se u zaustavljanju pada privredne aktivnosti i spoljnotrgovinske razmene i u stabilizaciji ključnih makroekonomskih indikatora.

Sprovođenje ovih programa mera doprinelo je ublažavanju privredne recesije i održavanju makroekonomske i finansijske stabilnosti u uslovima globalne krize. Tome je značajno doprineo aranžman sa MMF koji doprinosi jačanju deviznih rezervi i osigurava finansijsku stabilnost, kao i dogovor sa stranim bankama o refinansiranju postojećih otplata kredita privrede. Od posebne važnosti za sprečavanje produbljivanja recesije privrede Srbije je zaduživanje države i aktiviranje novih i već odobrenih kredita za infrastrukturne projekte.

Kao posledica svetske ekonomske krize u Republici Srbiji, ugroženi su osnovni budžetski ciljevi i principi u oblasti upravljanja javnim finansijama, posebno u pripremi i izvršenju budžeta, a što je stvorilo potrebu za izmenu i dopunu budžeta Republike Srbije. U kontekstu efikasnosti upravljanja javnim rashodima, od posebne važnosti je da se poštuju budžetski ciljevi u pripremi i izvršenju budžeta, utvrđeni članom 4. Zakona o budžetskom sistemu, koji se, između ostalog, odnose na:

očuvanje makroekonomske stabilnosti, održivi i stabilni ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike i

poštovanje principa efikasnosti i ekonomičnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije,

kao efikasnog mehanizma i osnovnih postulata jačanja finansijske discipline u raspolaganju javnim sredstvima i imovinom Republike.

U skladu sa ovim budžetskim ciljevima i principima, bilo je potrebno pored već izvršenog rebalansa budžeta za 2009. godinu pristupiti još jednom rebalansu kojim bi se utvrdio nivo deficita u skladu sa mogućnošću ostvarenja prihoda. Pored toga u uslovima u kojoj se nalazi javna potrošnja u 2009. godini, kao posledica, pre svega, uticaja svetske ekonomske krize, kada je potrebno izuzetno brzo i operativno odgovoriti, odnosno odreagovati na način da se obezbede sredstva za Ustavom i zakonom utvrđene obaveze, ovim rebalansom se stvara mogućnost da Vlada izuzetno može deo aproprijacije, koju nije moguće iskoristiti uneti u tekuću budžetsku rezervu i da ih takođe može koristiti za namene koje nisu planirane u dovoljnom obimu ili za namene koje nisu predviđene Zakonom.

Naime, u poslednje dve godine suočavamo se sa neplaniranim rashodima poput nabavke vakcina i slično, pri čemu je u budžetu Republike Srbije tekuća budžetska rezerva planirana u iznosu koji ne može da odgovori na takve situacije, s obzirom da je planirana u daleko manjem obimu od standradnog obima tekuće budžetske rezerve drugih zemalja (1,5%).

Ukupna primanja i izdaci budžeta Republike Srbije za 2009. godinu iskazani su u tabelama 3. i 4.

Tabela 3. Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije u dinarima

Plan za 2009. godinu Povećanje/ Smanjenje Novi plan za 2009.godinu I. Primanja budžeta 649.357.997.000 -34.371.025.800 614.986.971.200 II. Izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine 719.854.143.000 – 719.854.143.000 III. Rezultat (I – II) -70.496.146.000 -34.371.025.800 -104.867.171.800

Tabela 4. Finansiranje budžeta Republike Srbije u dinarima

Plan za 2009. godinu Povećanje/ Smanjenje Novi plan za 2009.godinu Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine 218.420.778.000 32.270.664.800 250.691.442.800 Otplata glavnice duga 147.924.632.000 -2.100.361.000 145.824.271.000 Neto finansiranje 70.496.146.000 34.371.025.800 104.867.171.800

Obrazloženje prihoda i primanja budžeta

Prihodi i primanja budžeta za 2009. godinu utvrđena su u sledećim iznosima:

Tabela 5. Primanja budžeta Republike Srbije

Projekcija primanja budžeta u 2009. godini sačinjena je na bazi:

– procene ostvarenja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja do kraja godine;

– realizacije primanja budžeta u period januar – novembar tekuće godine;

– procene ukupnih efekata mera, usvojenih tokom 2009. godine, koje utiču na prihodnu stranu budžeta.

Najvažniji uzroci izmene projekcije prihoda se nalaze u reviziji makroekonomskog okvira i procene kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja (BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene) u odnosu na okvir koji je služio za izradu rebalansa budžeta u aprilu 2009. godine.

Realni pad BDP kao jedan od najznačajnijih faktora kretanja budžetskih primanja, biće za jedan procentni poen viši od prethodno planiranog. Prosečna inflacija u 2009. godini će biti za oko jedan i po procentni poen manja od planirane a pad uvoz roba i usluga sa druge strane veći nego što je planirano. To su faktori koji u su najvećoj meri doprineli manjem ostvarenju budžetskih prihoda u odnosu na plan. Ukupni budžetski prihodi planirani su za 5,3% manje u odnosu na prihode projektovane rebalansom. Pri tome poreski prihodi su planirani na nivou 2,6% manje od prvobitnog. Neporeski prihodi su planirani na znatno nižem nivou u odnosu na rebalans, u najvećoj meri zbog manjih primanja po osnovu obaveze korisnika budžeta da deo sopstvenih prihoda (40%) transferišu u budžet.

Sa druge strane nešto veća primanja planirana su po osnovu prihoda od carina i ostalih poreskih prihoda.

Ipak, do stabilizacije i rasta primanja budžeta Republike dolazi u trećem kvartalu 2009. godine. Nominalni pad primanja budžeta u prvoj polovini godine iznosi 7,9% u odnosu na isti period prethodne godine, dok se u trećem kvartalu beleži oporavak i rast primanja od 2,6% u odnosu na posmatrani period u 2008. godini.

Tabela 6: Prihodi i primanja budžeta

u mlrd din Prihodi budžeta Rebalans 2009 april Rebalans 2009 decembar Indeks nominalnog rasta/pada dec/apr Struktura april 2009 Struktura decembar 2009 Ukupno 649,4 615,0 94,7 100,0 100,0 1.Poreski prihodi 586,3 570,9 97,4 90,3 92,8 Porez na dohodak građana 81,4 71,0 87,2 12,5 11,5 Porez na dobit preduzeća 35,0 29,5 84,4 5,4 4,8 Porez na dodatu vrednost 302,5 296,5 98,0 46,6 48,2 Akcize 117,3 117,4 100,1 18,1 19,1 Carine 42,6 47,5 111,5 6,6 7,7 Ostali poreski prihodi 7,5 9,0 119,6 1,2 1,5 Neporeski prihodi 63,1 44,1 69,8 9,7 7,2

Prihod po osnovu PDV projektovan je u visini od 296,5 mlrd dinara što predstavlja pad od 2% ali i rast učešća u strukturi ukupnih prihoda na 48,2%. PDV se sastoji iz dve komponente, uvozne i domaće. PDV iz uvoza roba i usluga projektovan je u visini od 171 mlrd dinara što čini oko 57,6% ukupnog PDV, a visina je direktno uzrokovana kretanjem deviznog kursa i uvoza roba i usluga. PDV u zemlji, zajedno sa porezom na promet, projektovan je na 125,5 mlrd dinara, što čini oko 42,4% ukupnog PDV. Domaći PDV projektovan je na bazi kretanja privatne potrošnje u 2009. godini, i ostvarenja tokom jedanaest meseci tekuće godine. Ova komponenta PDV do kraja novembra 2009. beleži nominalni rast od 38,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Pri tome bruto naplata domaćeg PDV raste po stopi od 7% ali je nominalni pad povraćaja od 24,3% u odnosu na isti period prethodne godine doprineo značajnom rastu neto PDV. Pad povraćaja sa jedne strane se objašnjava i padom izvoza i samim tim povraćaja izvoznicima po tom osnovu, ali i boljom kontrolom poreskih obveznika sa druge strane.

U strukturi prihoda, drugi po veličini su prihodi od akciza, koji su projektovani u iznosu od 117,4 mlrd dinara, što predstavlja neznatno povećanje od 0,1%. Učešće akciza u ukupnim prihodima se povećava sa 18,1% na 19,1%. Projekcija prihoda od akciza za 2009. godinu sačinjena je na bazi projektovane potrošnje akciznih proizvoda i akcizne politike koja je usvojena polovinom tekuće godine.

Struktura potrošnje naftnih derivata se u zadnjih nekoliko godina menja, pa je u skladu sa tim projektovana i potrošnja pojedinačnih derivata. Međutim u 2009. godini došlo je do većeg pada potrošnje motornog benzina i manjeg rasta potrošnje dizela nego što je očekivano na početku godine. Prihodi od akciza na derivate nafte predviđeni su u iznosu od 59,7 mlrd dinara, u skladu sa očekivanom potrošnjom i efektima promene visine akciza, i čine nešto više od 50% ukupnih prihoda od akciza.

Izmena nominalnih iznosa akciza na duvanske prerađevine vrši se u skladu sa akcionim planom, i to je dovelo polovinom godine do povećanja specifične akcize i definisanja novih stopa ad valorem akcize. Uzimajući u obzir ove promene i očekivanu potrošnju cigareta do kraja godine, prihodi po ovom osnovu planirani su u iznosu od 47,2 mlrd dinara, što čini oko 40% ukupnih prihoda od akciza. Prihodi od ostalih akciza projektovani su imajući u vidu strukturu i obim potrošnje i kretanja tržišnih cena, prevashodno kafe, piva i ostalih alkoholnih pića.

Projekcija prihoda od carina je u direktnoj vezi sa obimom i strukturom uvoza. Veći pad kao i promena same strukture uvoza doveli su do toga da su gubici po osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma manji nego što je prvobitno bilo predviđeno. Odnos carina i uvoznog PDV se kreće oko 28% u 2009. godini sa tendencijom pada ali je taj pad manji u odnosu prethodnu projekciju. Posledično prihodi po osnovu carina planirani su u iznosu od 47,5 mlrd dinara, što predstavlja rast od 11,5%. Učešće prihoda od carina kao poreskog oblika u ukupnim budžetskim prihodima usled toga raste sa 6,6% na 7,7%.

Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 71 mlrd dinara, odnosno 11,5% ukupnih prihoda budžeta. Nova projekcija ovog poreskog oblika urađena je u skladu sa ostvarenjem u proteklom periodu i kretanjima na tržištu rada.

Prihod od poreza na dobit planiran je u iznosu od 29,5 mlrd dinara, što je za 15,6% manje u odnosu na procenjeni iznos ovog oblika prihoda prilikom prethodnog rebalansa. U 2009. godini porez na dobit činiće 4,8% ukupnih prihoda. Efekti ekonomske krize u najvećoj meri deluju na ovaj poreski oblik sa većim vremenskim pomakom. Ova tendencija i niža profitabilnost privrede doveli su do smanjenja očekivanih prihoda po ovom osnovu.

Ostali poreski prihodi čine 1,5% ukupnih budžetskih prihoda u 2009. godini, a projektovani su na nivou od 9 mlrd dinara, što je za 19,6% više u odnosu na prvobitnu projekciju. Ovaj rast posledica je prihoda po osnovu poreza na mobilne telefone koji je uveden sredinom 2009. godine, kao i primene odluke o preregistraciji vozila sa crnogorskim i ekonomskim tablicama, što predstavlja dve najveće stavke u okviru ove grupe poreza.

Planirani neporeski prihodi utvrđeni ovim rebalansom iznose 44,1 mlrd dinara, što čini 7,2% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na prvobitnu procenu za 2009. godinu, projektovani neporeski prihodi nominalno su manji za 30,2%. Ovakav pad neporeskih prihoda posledica je redefinisanja i nepotpune primene aprilskog paketa mera (sopstveni prihodi korisnika budžeta). Ostali prihodi iz ove kategorije, kao što su republičke, administrativne i sudske takse, konzularne takse, prihodi po osnovu novčanih kazni po raznim osnovama i prihodi od imovine i prodaje dobara i usluga ostaće na nivou koji je prvobitno planiran.

[pic]

Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. U slučaju da se ovaj zakon ne donese po hitnom postupku, prouzrokovale bi se štetne posledice na rad državnih organa i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku potrebno je radi obezbeđenja neophodnih materijalnih i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Ostavite komentar Odustani od odgovora