PREDLOG ZAKONA
Član
U Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05), u članu 62. stav 3. reči: „ministarstva nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i“ brišu se.
Član
U članu 77. stav 3. tačka 2) menja se i glasi:
„2) na dan dobrovoljnog davanja krvi.“
Član
U članu 94. stav 1. reči: „za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete“ brišu se.
U stavu 4. reči: „za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete,“ brišu se.
Stav 5. briše se.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 6, reči: „st. 4. i 5.“ zamenjuju se rečima: „stava 4.“.
Dosadašnji stav 8. postaje stav 7.
Član
Posle člana 94. dodaje se član 94a koji glasi:
„Član 94a
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.“
Član
U članu 108. stav 1. tačka 4), procenat: „0,5%“ zamenjuje se procentom: „0,4%“.
Član
U članu 111. stav 3. briše se.
Član
Član 158. menja se i glasi:
„Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.
Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.“
Član
U članu 189. stav 1. menja se i glasi:
„Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:
1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja;
2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;
3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.“
Stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: „do 30 dana“ brišu se.
Član
Član 190. briše se.
Član
U članu 191. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu st. 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu.“
Član
Zaposlena žena koja je započela korišćenje porodiljskog odsustva u skladu sa članom 94. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) do dana stupanja na snagu ovog zakona – nastavlja da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama tog člana.
Pravo iz stava 1. ovog člana pripada i ocu deteta.
Član
Odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivaće se od 1. januara 2006. godine.
Odredbe člana 120. tač. 2) i 3) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) prestaju da važe 1. januara 2006. godine.
Član
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a odredba člana 4. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2006. godine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa.
Novi Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) stupio je na snagu 23.03.2005. godine. Ovim zakonom uređuje se sistem u oblasti radnih odnosa. Usvajanje jednog broja amandmana narodnih poslanika prilikom donošenja Zakona imalo je za posledicu da su odredbe pojedinih članova Zakona međusobno suprotne. Suprotnost odredaba Zakona postoji u delu koji se odnosi na uređivanje drugih primanja po osnovu radnog odnosa (naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora), kao i kod ostvarivanja prava kod prestanka radnog odnosa zbog neostvarivanja rezultata rada od strane zaposlenog. Iz navedenih razloga predlažu se izmene ovog zakona. Pored toga, vrši se preciziranje pojedinih rešenja u Zakonu o radu kao što je trajanje porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u slučajevima kada zaposlena žena u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena koja ima jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece, radi obezbeđivanja prava na navedeno odsustvo u trajanju od dve godine ukupno i za ove žene.
Član 1. Ovim članom se u članu 62. Zakona, kod uvođenja noćnog rada ukida obaveza poslodavca da zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Zaštita zaposlenih kod noćnog rada obezbeđena je kroz druge odredbe Zakona o radu (obaveza poslodavca da traži mišljenje sindikata pre uvođenja noćnog rada o merama bezbednosti i zaštiti života i zdravlja, obaveza izmena smena kako bi se obezbedilo da zaposleni ne obavlja noćni rad duže od jedne radne nedelje, zabrana određivanja noćnog rada zaposlenima kojima bi takav rad, prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, doveo do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja), kao i kroz odredbe Zakona o zaštiti na radu kojim se utvrđuje i sankcioniše obaveza poslodavca da obezbedi bezbedne uslove rada (bez obzira da li se rad obavlja noću).
U ovakvim uslovima kada je zaštita zaposlenih kod noćnog rada obezbeđena u potpunosti, dodatna obaveza poslodavca da, pre uvođenja noćnog rada, zahteva mišljenja ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja predstavlja suvišno administratiranje i istovremeno otežava rad preduzeća, javnih službi i državnih organa. To bi dovelo do privremenog obustavljanja obavljanja određenih delatnosti (npr. u pekarskoj industriji, socijalnoj zaštiti, zdravstvu i dr.) dok se ne obezbede mišljenja ovih ministarstava, što bi imalo za posledicu otežano snabdevanje građana sa osnovnim životnim namirnicama, ili bi dovelo u pitanje funkcionisanje delova procesa rada koji moraju da se obavljaju u kontinuitetu, odnosno bez prestanka i onemogućilo obavljanje dežurstva u zdravstvenim ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć.
Član 2. Ovim članom se u članu 77. stav 3. menja tačka 2) Zakona o radu i utvrđuje se pravo zaposlenog na plaćeno odsustvo za dobrovoljno davanje krvi na dan dobrovoljnog davanja krvi. Plaćenim odsustvom na dan davanja krvi omogućava se izvršavanje ove humane akcije, imajući u vidu da je organizacija rada Zavoda za transfuziju krvi takva da se krv, po pravilu, može dati u redovno radno vreme.
Dobrovoljno davanje krvi nije bolest. Samo zdrava osoba daje krv, a davanje krvi nema negativne posledice po zdravlje i sposobnost davaoca krvi. Lice koje da krv potpuno je zdravstveno sposobno da sutradan nastavi posao.
Predlaže se menjanje odredbe Zakona o radu kojom se dobrovoljnim davaocima krvi obezbeđuje plaćeno odsustvo u trajanju od tri radna dana računajući i dan davanja krvi, jer za višednevno odsustvo ne postoje zdravstveni razlozi i predstavlja opterećenje za poslodavca jer se isplaćuje na teret poslodavca.
Čl. 3. i 4. Ovim članovima menjaju se odredbe o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, tako što se u članu 94. porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta utvrđuje u ukupnom trajanju od 365 dana, a u članu 94a to odsustvo za majke sa trećim i četvrtim detetom utvrđuje se u ukupnom trajanju od dve godine. U članu 13. propisuje se odložena primena člana 4. ovog zakona, tako da se odredbe o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine primenjuju počev od 1. januara 2006. godine.
Član 5. – Ovim članom se u članu 108. stav 1. Zakona o radu menja procenat uvećanja zarade po osnovu vremena provedenog na radu („minuli rad“) i utvrđuje se u iznosu od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. Ovaj procenat predstavlja zakonski minimum, a opštim aktom i ugovorom o radu to uvećanje može da se utvrdi i u većem iznosu. Procenat uvećanja zarade po ovom osnovu predložen je u visini koja je utvrđena važećim Opštim kolektivnim ugovorom i koja se primenjuje na državne organe i javne službe, kao i u većini kolektivnih ugovora za preduzeća i druge poslodavce. Ovim se obezbeđuje ostvarivanje prava koja su zaposleni imali i do donošenja Zakona o radu, a ne povećavaju se troškovi poslodavaca koji su doneli finansijske planove i predvideli troškove poslovanja u obimu utvrđenom važećim kolektivnim ugovorima. Takođe, ovim rešenjem se neće zahtevati obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu za budžetske korisnike (kod isplate plata zaposlenih u državnim organima i javnim službama).
Član 6. – Ovim članom briše se stav 3. u članu 111. Zakona, kojim je propisano da se uslovi za isplatu minimalne zarade utvrđuju opštim kolektivnim ugovorom. Rešenjem u Zakonu prema kome se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu isplatiti minimalnu zaradu utvrđuju opštim kolektivnim ugovorom ne obezbeđuje se jednak položaj svih zaposlenih, imajući u vidu da opšti kolektivni ugovor obavezuje samo poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.
U članu 7. menja se član 158. Zakona o radu, kojim je utvrđeno pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca. Prema ovom članu otpremnina u slučaju viška zaposlenih utvrđuje se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, s tim da ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za prvih 10 godina rada ostvarenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za preko 10 godina rada ostvarenih u radnom odnosu. Ovim rešenjem, kod isplate otpremnine uzima se ukupno vreme provedeno u radnom odnosu.
Član 8. – Otkazni rok u slučaju prestanka radnog odnosa zbog neostvarivanja rezultata rada, propisan u članu 189. Zakona, utvrđuje se u trajanju od mesec dana do tri meseca, zavisno od dužine staža osiguranja zaposlenog, čime se menja rešenje u Zakonu o radu prema kome ovaj rok iznosi do 30 dana a uređuje se aktima poslodavca.
Članom 9. briše se član 190. kojim se utvrđuje da zaposleni, kome prestaje radni odnos zbog neostvarivanja rezultata rada, odnosno zbog toga što nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ima pravo na isplatu novčane naknade.
Brisanje navedenog člana se predlaže iz razloga što je isti u suprotnosti sa članom 189. Zakona o radu, kojim su, u skladu sa članom 11. Konvencije MORa broj 158, o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, utvrđena prava zaposlenog kome prestane radni odnos po istom osnovu. Prema ovom članu, zaposleni kome prestaje radni odnos zbog neostvarivanja rezultata rada, odnosno zbog toga što nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi ima pravo na otkazni rok u trajanju od mesec dana do tri meseca u zavisnosti od staža osiguranja ili, ako se sa poslodavcem dogovori da mu radni odnos prestane pre isteka otkaznog roka, – pravo na isplatu naknade zarade za vreme za koje mu je utvrđeno pravo na otkazni rok.
Članom 10. se u članu 191. Zakona propisuje mogućnost da poslodavac, u postupku pred sudom zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, zahteva da sud odbije zahtev zaposlenog da se vrati na rad, uz obavezu poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete na ime izgubljene zarade i drugih primanja u dvostrukom iznosu.
Član 11. sadrži prelaznu odredbu kojom se utvrđuje pravo zaposlenih žena koje su ostvarile pravo na porodiljsko odsustvo u skladu sa odredbom člana 94. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) da nastave sa korišćenjem tog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama tog člana. To praktično znači da će žene koje rode treće ili četvrto dete, a ostvarile su pravo na porodiljsko odsustvo posle 23. marta 2005 godine, a do dana stupanja na snagu ovog zakona, imati pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine. Ovo pravo imaće i otac deteta pod istim uslovima.
U članu 12. predviđa se da odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu, kojima se utvrđuje pravo zaposlenog na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a da će se primenjivati od 1. januara 2006. godine. Odredbe člana 120. tač. 2) i 3) kojima se uređuje mogućnost utvrđivanja prava na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora prestaće da važe 1. januara 2006. godine.
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, jer se ovim zakonom, pored ostalog, otklanjaju suprotnosti određenih članova Zakona o radu, kojima se uređuju druga primanja po osnovu radnog odnosa (naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora), kao i kod prava u slučaju prestanka radnog odnosa zbog neostvarivanja rezultata rada. Navedene suprotnosti nastupile su usvajanjem određenih amandmana prilikom donošenja Zakona o radu, a iste dovode do nemogućnosti postupanja poslodavaca po istoj pravnoj stvari koja je različito regulisana. Ovim zakonom otklanjaju se navedene suprotnosti da bi se izbegle štetne posledice za rad poslodavca koji treba da primene Zakon o radu.
Iz napred navedenih razloga, a u skladu sa članom 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
U skladu sa članom 120. Ustava Republike Srbije, predlaže se stupanje na snagu Zakona narednog dana od dana objavljivanja, jer to nalažu naročito opravdani razlozi navedeni za donošenje ovog zakona, a koji se, pre svega, odnose na otklanjanje suprotnosti u primeni pojedinih odredaba Zakona o radu. Kako se ovim zakonom otklanjaju suprotnosti u pojedinim rešenjima Zakona o radu, neophodno je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O RADU
Član 62.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Član 77.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
dvadanazasvakislučajdobrovoljnogdavanjakrviizuzimajućidandavanjakrviNA DAN DOBROVOLjNOG DAVANjA KRVI.
Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 3. ovog člana.
Član 94.
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz st. 4. i 5. STAVA 4.ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
ČLAN 94A
ZAPOSLENA ŽENA IMA PRAVO NA PORODILjSKO ODSUSTVO I PRAVO NA ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA ZA TREĆE I ČETVRTO DETE U UKUPNOM TRAJANjU OD DVE GODINE.
PRAVO NA PORODILjSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA U UKUPNOM TRAJANjU OD DVE GODINE IMA I ZAPOSLENA ŽENA KOJA U PRVOM POROĐAJU RODI TROJE ILI VIŠE DECE, KAO I ZAPOSLENA ŽENA KOJA IMA JEDNO, DVOJE ILI TROJE DECE A U NAREDNOM POROĐAJU RODI DVOJE ILI VIŠE DECE.
ZAPOSLENA ŽENA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, PO ISTEKU PORODILjSKOG ODSUSTVA, IMA PRAVO NA ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA DO ISTEKA DVE GODINE OD DANA OTPOČINjANjA PORODILjSKOG ODSUSTVA IZ ČLANA 94. STAV 2. OVOG ZAKONA.
OTAC DETETA IZ ST. 1. I 2. MOŽE DA KORISTI PRAVO NA PORODILjSKO ODSUSTVO U SLUČAJEVIMA I POD USLOVIMA UTVRĐENIM U ČLANU 94. STAV 5. OVOG ZAKONA, A PRAVO NA ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA U DUŽINI UTVRĐENOJ U STAVU 3. OVOG ČLANA.
Član 108.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2)za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu – 0,5% 0,4% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 111.
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.
Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odlukom iz člana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vrši isplata.
Opštim kolektivnim ugovorom utvrđuju se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu.
Član 158.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.
Otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.
POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRE OTKAZA UGOVORA O RADU, U SMISLU ČLANA 179. TAČKA 9) OVOG ZAKONA, ZAPOSLENOM ISPLATI OTPREMNINU U VISINI UTVRĐENOJ OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU.
OTPREMNINA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI NIŽA OD ZBIRA TREĆINE ZARADE ZAPOSLENOG ZA SVAKU NAVRŠENU GODINU RADA U RADNOM ODNOSU ZA PRVIH 10 GODINA PROVEDENIH U RADNOM ODNOSU I ČETVRTINE ZARADE ZAPOSLENOG ZA SVAKU NAREDNU NAVRŠENU GODINU RADA U RADNOM ODNOSU PREKO 10 GODINA PROVEDENIH U RADNOM ODNOSU.
Član 189.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju do 30 dana (u daljem tekstu: otkazni rok).
ZAPOSLENI KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN ZATO ŠTO NE OSTVARUJE POTREBNE REZULTATE RADA, ODNOSNO NEMA POTREBNA ZNANjA I SPOSOBNOSTI U SMISLU ČLANA 179. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, IMA PRAVO I DUŽNOST DA OSTANE NA RADU U TRAJANjU OD NAJMANjE MESEC DANA A NAJDUŽE TRI MESECA (U DALjEM TEKSTU: OTKAZNI ROK), U ZAVISNOSTI OD UKUPNOG STAŽA OSIGURANjA, I TO:
1) MESEC DANA, AKO JE NAVRŠIO DO 10 GODINA STAŽA OSIGURANjA;
2) DVA MESECA, AKO JE NAVRŠIO PREKO 10 DO 20 GODINA STAŽA OSIGURANjA;
3) TRI MESECA, AKO JE NAVRŠIO PREKO 20 GODINA STAŽA OSIGURANjA.
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Trajanje otkaznog roka utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom iz člana 192. ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka do 30 dana ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.
Član 190.
U slučaju otkaza iz člana 179. tačka 1) ovog zakona, zaposlenom prestaje radni odnos isplatom novčane naknade i to:
1) u visini jedne zarade – do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca;
2) u visini dve zarade – od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca;
3) u visini tri zarade – od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca;
4) u visini četiri zarade preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca.
Član 191.
Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
AKO POSLODAVAC TO ZAHTEVA, SUD MOŽE ODBITI ZAHTEV ZAPOSLENOG DA SE VRATI NA RAD, S TIM ŠTO JE POSLODAVAC DUŽAN DA ZAPOSLENOM ISPLATI NAKNADU ŠTETE U SMISLU ST. 2. I 3. OVOG ČLANA U DVOSTRUKOM IZNOSU.