PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
Član 1.
U Zakonu o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, broj 61/05), u članu 36. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini, u slučajevima kada se radi o dugoročnom zaduživanju čiji je rok otplate, ne računajući period mirovanja, najmanje pet godina.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Izuzetno od stava 4. ovog člana, za dugoročna zaduživanja iz stava 3. ovog člana, iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja može da bude veći od 15%, ako dve trećine tekućeg suficita u odnosu na ukupno ostvarene tekuće prihode čini udeo veći od 15%.”
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNO-PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 15. i 17. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.
Takođe, ustavni osnov sadržan je u članu 93. stav 2. Ustava Republike Srbije, prema kojem se uslovi i postupak zaduživanja Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave uređuje zakonom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U izuzetnim i ekonomski opravdanim slučajevima potrebno je omogućiti veći obim zaduživanja a da se pri tome ne ugrozi održivost javnog duga lokalne vlasti, odnosno mogućnost njegovog redovnog servisiranja.
Granica od 15% godišnje otplate anuiteta (rata i kamata) kod zaduživanja lokalne vlasti je realna i održiva imajući u vidu da je prethodne tri godine (2006-2008) prosečna stopa tekućeg suficita na nivou svih jedinica lokalne vlasti između 20-22%. Velikom broju opština (103 od 145) i ta granica je prevelika obzirom da je njihov tekući suficit niži od 15% u odnosu na prihode.
Predloženo povećanje granice je samo za one slučajeve gde je visina operativnog suficita takva da dozvoljava veći iznos godišnje otplate anuiteta a da to istovremeno ne ugrozi održivost javnog duga lokalne vlasti, kao i finansiranje drugih kapitalnih izdataka koji se ne finansiraju iz zaduživanja. Da bi se obezbedilo finansiranje drugih kapitalnih izdataka koji se ne finansiraju iz zaduživanja uvedeno je ograničenje (da maksimalno dve trećine tekućeg suficita lokalne vlasti mogu da koriste za otplatu duga, a preostalih 1/3 za ostale investicione projekte). Ovo je posebno značajno jer se radi o dugoročnom zaduživanju od najmanje pet godina, i ne mogu se sva sredstva koristiti samo za uredno servisiranje duga, već i za druge investicije. Navedenih 1/3 tekućeg suficita treba da se koriste i kao rezerva obezbeđenja u slučaju neplaniranih fluktuacija u prihodima (manje ostvarenje od plana) ili u iznosu anuiteta kao posledica neplanirano velikih odstupanja kursa ili kamata.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Odredbama člana 1. uređuje se izuzeće od ograničenja za dugoročna zaduživanja lokalne vlasti, tako da iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode lokalne vlasti može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti, u slučajevima kada se radi o dugoročnom zaduživanju čiji je rok otplate, ne računajući period počeka, najmanje pet godina.
Takođe, uređuje se da izuzetno, za zaduživanje od najmanje pet godina, iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja lokalne vlasti može biti veći od 15%, ako dve trećine tekućeg suficita u odnosu na ukupno ostvarene tekuće prihode čini udeo veći od 15%.
Odredbom člana 2. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivaće sredstava u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 14/09), sadržani su u potrebi da se lokalnim vlastima u što kraćem roku omogući u izuzetnim i ekonomski opravdanim slučajevima veći obim zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, zaduživanjem sa rokom otplate dužim od pet godina.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM DUGU
KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 36.
Lokalne vlasti ne mogu se dugoročno zaduživati, osim u delu zaduživanja radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih u budžetu lokalne vlasti.
Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, IZNOS NEIZMIRENOG DUGOROČNOG ZADUŽENjA ZA KAPITALNE INVESTICIONE RASHODE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE BITI VEĆI OD 50% UKUPNO OSTVARENIH TEKUĆIH PRIHODA BUDžETA LOKALNE VLASTI U PRETHODNOJ GODINI, U SLUČAJEVIMA KADA SE RADI O DUGOROČNOM ZADUŽIVANjU ČIJI JE ROK OTPLATE, NE RAČUNAJUĆI PERIOD MIROVANjA, NAJMANjE PET GODINA.
Iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda iz stava 1. ovog člana, ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
IZUZETNO OD STAVA 4. OVOG ČLANA, ZA DUGOROČNA ZADUŽIVANjA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, IZNOS GLAVNICE I KAMATE KOJI DOSPEVA U SVAKOJ GODINI NA SVA NEIZMIRENA DUGOROČNA ZADUŽIVANjA MOŽE DA BUDE VEĆI OD 15%, AKO DVE TREĆINE TEKUĆEG SUFICITA U ODNOSU NA UKUPNO OSTVARENE TEKUĆE PRIHODE ČINI UDEO VEĆI OD 15%.