PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
Član 1.
U Zakonu o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09 i 78/11), u članu 1. reči: „Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranjeˮ, zamenjuju se rečima: „Republičkog fonda za zdravstveno osiguranjeˮ, a reči: „republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranjeˮ zamenjuju se rečima: „Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranjeˮ.
Član 2.
U članu 2. stav 1. tačka 2) posle reči: „Javni dugˮ dodaje se reč: „Republikeˮ.
U tački 2) podtačka (4) reči: „odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika,” brišu se.
U tački 3) reči: „za refinansiranje javnog dugaˮ zamenjuju se rečima: „za refinansiranje obaveza po osnovu javnog dugaˮ, a reči: „i kontragarancijaˮ brišu se.
Tačka 5) briše se.
U tački 7) reči: „i štedionice” brišu se.
Član 3.
U članu 5. stav 1. posle reči: „finansiranja budžetskog deficita,”, reč: „deficitaˮ briše se, a reči: „refinansiranja neizmirenog dugaˮ zamenjuju se rečima: „refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog dugaˮ.
U stavu 2. reči: „i kontragarancijaˮ brišu se.
U stavu 4. posle reči: „finansiranje budžetskog deficita” reč: „deficitaˮ briše se a reči: „refinansiranje javnog dugaˮ zamenjuju se rečima: „refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog dugaˮ.
Član 4.
Naziv člana 6. menja se i glasi:
„Zaduživanje za finansiranje tekuće likvidnostiˮ
U članu 6. stav 1. reč: „deficitaˮ briše se.
U stavu 3. reč: „deficitaˮ briše se.
Član 5.
Naziv člana 7. menja se i glasi:
„Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog dugaˮ.
U članu 7. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Republika se može zaduživati za refinansiranje obaveza po osnovu javnog duga uzimanjem kredita, odnosno emitovanjem državnih hartija od vrednosti, pod uslovom da se sredstva od tog zaduživanja koriste za plaćanje neizmirenog iznosa duga ili plaćanja po osnovu izdatih garancija.ˮ
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: „budžetskog deficitaˮ dodaju se reči: „i refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog dugaˮ.
St. 3. i 4. brišu se.
Član 6.
Naziv člana 8. i član 8. brišu se.
Član 7.
U članu 9. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Vlada posebnim aktom uređuje način praćenja realizacije investicionih projekata koji se finansiraju iz kredita ili državnih hartija od vrednosti.ˮ
Član 8.
U članu 11. stavu 2. tačka 4) menja se i glasi:
„4) upravljanje prilivima po osnovu javnog duga, investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa viškovima likvidnosti, odnosno sredstvima finansijske imovine Republike Srbije pod upravljanjem.”
Stav 4. menja se i glasi:
„U cilju aktivnog upravljanja javnim dugom Vlada imenuje Komitet za upravljanje javnim dugom i sredstvima finansijske imovine Republike Srbije pod upravljanjem, koji za svoj rad odgovara Ministru.
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:
„Ministar će doneti Pravilnik o zadacima, funkcionisanju i organizaciji Komiteta za upravljanje javnim dugom i sredstvima finansijske imovine Republike Srbije pod upravljanjem, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar donosi akt kojim se utvrđuje koja je finansijska imovina pod upravljanjem.ˮ
Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 7, menja se i glasi:
„Strategija iz stava 3. ovog člana je sastavni deo Fiskalne strategije za naredni srednjoročni period.”
Član 9.
U članu 15. stav 3. posle reči „Narodnom bankom Srbijeˮ dodaju se reči: „ili nekom drugom državnom institucijomˮ.
Član 10.
U članu 16. stav 1. briše se.
U stavu 2. koji postaje stav 1, posle reči: „dugaˮ dodaju se reči: „lokalne vlasti iˮ.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Republika može dati garancije iz stava 1. ovog člana samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja dužnika. Republika ne može dati garancije iz stava 1. ovog člana ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansira tekuće poslovanje dužnika odnosno za potrebe likvidnosti dužnika.ˮ
U stavu 4. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1.”
Član 11.
U članu 17. broj: „3ˮ zamenjuje se brojem: „2ˮ.
Član 12.
Naziv člana 25. i član 25. brišu se.
Član 13.
Naziv člana 26. menja se i glasi:
„Emitovanje i trgovanje državnim hartijama od vrednostiˮ.
U članu 26. stav 3. reč: „HOVˮ briše se.
Dodaje se stav 4. koji glasi:
„Državnim hartijama od vrednosti može se trgovati na regulisanom tržištu i OTC tržištu u Republici Srbiji.ˮ.
Član 14.
U članu 28. stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reč: „HOVˮ briše se.
Član 15.
U članu 34. stav 3. posle reči: „garancijeˮ dodaju se reči: „pravnim licima čiji su osnivač niti bilo kom drugom pravnom licuˮ.
Član 16.
Naziv člana 35. menja se i glasi:
„Zaduživanje lokalne vlasti za finansiranje tekuće likvidnostiˮ.
U članu 35. stav 1. reč: „deficitaˮ briše se.
Član 17.
U članu 37. stav 1. reči: „eskontne stopeˮ zamenjuju se rečima: „referentne kamatne stopeˮ.
Član 18.
U članu 38. stav 1. reči: „odnosno kontragarancije,ˮ brišu se.
Član 19.
Naziv glave IX. menja se i glasi:
„IX. PRAĆENJE REALIZACIJE, KONTROLA, EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANJEˮ
Naziv člana 40. i član 40. menjaju se i glase:
„Praćenje realizacije i kontrola
Član 40.
Praćenje realizacije, kontrolu i izveštavanje u vezi sa sprovođenjem tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu za finansiranje investicionih projekata obavlja jedinica za upravljanje projektom (u daljem tekstu: JUP) koja se obrazuje pri korisniku kredita.
JUP, svakog kvartala, dostavlja Ministarstvu i nadležnom ministarstvu izveštaj o realizaciji projekta iz stava 1. ovog člana.
Ministar finansija bliže uređuje oblik i sadržinu izveštaja o realizaciji ugovora o kreditu za finansiranje investicionih projekata iz stava 2. ovog člana, kao i uslove za otkazivanje kredita i kazne za korisnike kredita usled neuspešne realizacije projektnih zajmova.”
Član 20.
U članu 41. stav 2. reči: „odnosno kontragarancije,ˮ brišu se.
Član 21.
U članu 44. tačka 3) posle reči: „upravljanje prilivima po osnovu javnog dugaˮ dodaju se reči: „investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa viškovima likvidnosti odnosno sredstvima finansijske imovine Republike Srbije pod upravljanjemˮ.
Član 22.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 15. i 17. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
U cilju realizacije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom neophodno je da Republika Srbija izvrši izmene i dopune Zakona o javnom dugu, prvenstveno u domenu limitiranja namene zajmova za koje može biti izdata garancija Republike Srbije, a to je ukidanje mogućnosti Republike Srbije da daje garancije za kredite za potrebe likvidnosti javnim preduzećima i drugim pravnim licima.
Izmenama zakona definiše se i nadležnost Uprave za javni dug za upravljanjem sredstvima finansijske imovine pod upravljanjem i veća kontrola nad implementacijom projektnih zajmova.
Predložene izmene treba da smanje pritisak na rashodnu stranu budžeta Republike Srbije i povećaju finansijsku disciplinu u javnom sektoru.
Predviđena rešenja takođe imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09 i 78/11 – u daljem tekstu: Zakon).
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA PREDLOGA ZAKONA
Članom 1. vrši se usklađivanje naziva institucija čiji je naziv izmenjen nakon donošenja Zakona o javnom dugu.
Članom 2. vrši se izmena člana 2. stav 1. tačka 2) Zakona, gde se nakon reči: „Javni dug” dodaje reč: „Republike”, kako bi se odredba Zakona terminološki uskladila.
U članu 2. stav 1. tačka 5) i tačka 2) podtačka 4) briše se reč „kontragarancije”, jer je nakon prestanka postojanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora prestala da postoji zakonska mogućnost za izdavanje kontragarancije.
U članu 2. stav 1. tačka 3) dodaju se reči radi terminološkog preciziranja.
U članu 2. stav 1. tačka 7) briše se reč: „štedionice” jer iste više ne egzistiraju u pravnom sistemu Republike Srbije u smislu Zakona.
Članom 3. vrši se terminološko preciziranje člana 5. Zakona.
U stavu 2. člana 5. briše se reč: „kontragarancija” jer je nakon prestanka postojanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora prestala da postoji zakonska mogućnost za izdavanje kontragarancije.
U stavu 4. člana 5. Zakona brišu se određene reči i vrši se dalje terminološko preciziranje Zakona.
Čl. 4, 5. i 6. vrši se terminološko preciziranje Zakona.
Član 7. propisuje da Vlada uređuje način praćenja realizacije investicionih projekata koji se finansiraju iz kredita ili državnih hartija od vrednosti.
Članom 8. predviđeno je da Vlada imenuje Komitet za upravljanje javnim dugom i sredstvima finansijske imovine Republike Srbije pod upravljanjem na preporuku Svetske banke, kako bi se unapredila transparentnost upravljanja javnim dugom i uređuje se vrsta podzakonskog akta i rok za njegovo donošenje.
Članom 9. uređeno je da osim Narodne banke Srbije pojedine poslove u vezi sa otplatom javnog duga mogu vršiti i druge državne institucije.
Članom 10. uređuje se u kojim slučajevima je moguće izdati garanciju Republike Srbije, odnosno da se garancija ne može dati ako se sredstvima kredita koji se garantuje finansira tekuće poslovanje dužnika, tj. njegovih potreba za likvidnošću.
Članom 11. vrši se terminološko preciziranje u članu 17. Zakona.
Članom 12. briše se član 25. Zakona koji se odnosi na kontragarancije, jer je nakon prestanka postojanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora prestala da postoji zakonska mogućnost za izdavanje kontragarancije.
Članom 13. predviđeno je da se državnim hartijama od vrednosti može trgovati na regulisanom tržištu, kao i na OTC tržištu.
Članom 14. predviđeno je brisanje stava 2. u članu 28. Zakona, koji uređuje donošenje odluke o izboru strane klirinške kuće od strane ministra finansija.
Članom 15. predviđeno je preciziranje člana 34. Zakona i predviđa da lokalne vlasti ne mogu davati garancije pravnim licima čiji su osnivač, niti bilo kom drugom pravnom licu.
Članom 16. vrši se terminološko preciziranje člana 35. Zakona.
Članom 17. vrši se terminološko preciziranje člana 37. Zakona.
Članom 18. vrši se terminološko preciziranje člana 38. Zakona.
Članom 19. menja se naziv Glave IX, naziv člana 40. i član 40. Zakona tako što se bliže uređuju oblik i dinamika izveštavanja o realizaciji investicionih projekata koji se finansiraju iz kredita.
Članom 20. vrši se terminološko preciziranje člana 41. Zakona.
Članom 21. dopunjuje se član 44. stav 1. tačka 3) Zakona tako što se pored poslova Uprave za javni dug koji se odnose na upravljanje prilivima po osnovu javnog duga predviđa da investira i obavlja ostale transakcije sa viškovima likvidnosti, odnosno sredstvima finansijske imovine Republike Srbije pod upravljanjem.
Članom 22. se propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), imajući u vidu da je u cilju realizacije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom neophodno izvršiti izmene i dopune Zakona.
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalna vlast), Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRASTVENO OSIGURANJE, republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije obaveznog socijalnog osiguranja), kao i javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika (u daljem tekstu: pravna lica), davanje garancija Republike, način i postupak upravljanja javnim dugom i vođenje evidencije o javnom dugu.
Značenje izraza
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Dug je novčana obaveza ili obaveza otplaćivanja novčanog zaduživanja;
2) Javni dug REPUBLIKE jeste:
(1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika,
(2) dug Republike po osnovu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: državne hartije od vrednosti),
(3) dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima,
(4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike (u daljem tekstu: garancija), ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika,
(5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica iz člana 1. ovog zakona za koje je Republika dala garanciju;
3) Zaduživanje jeste uzimanje kredita, odnosno zajmova (u daljem tekstu: kredit) i emitovanje državnih hartija od vrednosti za finansiranje budžetskog deficita i deficita tekuće likvidnosti, za refinansiranje javnog duga ZA REFINANSIRANJE OBAVEZA PO OSNOVU JAVNOG DUGA i za finansiranje investicionih projekata, kao i davanje garancija i kontragarancija;
4) Garancija jeste uslovna obaveza Republike da plati dospelu, a neizmirenu novčanu obavezu u slučaju ako lokalna vlast, odnosno pravno lice za koje je Republika dala garanciju ne izvrši plaćanje o roku dospeća;
5) Kontragarancija jeste garancija koju Republika daje državnoj zajednici Srbija i Crna Gora kada je državna zajednica Srbija i Crna Gora garant za izmirivanje obaveza po ugovoru o kreditu čija se sredstva koriste za potrebe Republike ili za druge namene u Republici;
6) Državne hartije od vrednosti jesu kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti koje emituje Republika;
7) Finansijske institucije, u smislu ovog zakona, jesu banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, penzioni fondovi, investicioni fondovi i štedionice;
8) Primarno tržište jeste tržište na kojem se vrši inicijalna prodaja državnih hartija od vrednosti, neposredno ili preko posrednika;
9) Strana valuta jeste valuta strane države;
10) Privilegovana informacija jeste informacija koja nije dostupna javnosti, a značajna je za utvrđivanje cene državne hartije od vrednosti i čijim korišćenjem se može steći finansijska korist.
Član 5.
Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga REFINANSIRANJA DOSPELIH OBAVEZA PO OSNOVU JAVNOG DUGA, za investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama.
Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveze u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti, ako zakonom nije drukčije određeno.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar finansija) odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga REFINANSIRANJA DOSPELIH OBAVEZA PO OSNOVU JAVNOG DUGA, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.
Ministar finansija je jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže i na naredne budžetske godine.
Uzimanje kredita, odnosno emitovanje hartija od vrednosti iz st. 3. i 4. ovog člana vrši se u okviru limita utvrđenog zakonom kojim se uređuje budžet Republike.
Akti o emitovanju državnih hartija od vrednosti iz st. 3. i 4. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti
ZADUŽIVANJE ZA FINANSIRANJE TEKUĆE LIKVIDNOSTI
Član 6.
Zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti radi finansiranja neusklađenih kretanja u prihodima i rashodima budžeta u toku budžetske godine.
Ukupan dug po osnovu zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora se vratiti do 31. decembra tekuće budžetske godine.
U toku budžetske godine, zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini.
Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita
ZADUŽIVANJE ZA FINANSIRANJE BUDŽETSKOG DEFICITA I REFINANSIRANJE DOSPELIH OBAVEZA PO OSNOVU JAVNOG DUGA
Član 7.
Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti, kod kojeg se dug prenosi u naredne budžetske godine.
REPUBLIKA SE MOŽE ZADUŽIVATI ZA REFINANSIRANJE OBAVEZA PO OSNOVU JAVNOG DUGA UZIMANJEM KREDITA, ODNOSNO EMITOVANJEM DRŽAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI, POD USLOVOM DA SE SREDSTVA OD TOG ZADUŽIVANJA KORISTE ZA PLAĆANJE NEIZMIRENOG IZNOSA DUGA ILI PLAĆANJA PO OSNOVU IZDATIH GARANCIJA.
Iznos zaduženja za finansiranje budžetskog deficita I REFINANSIRANJE DOSPELIH OBAVEZA PO OSNOVU JAVNOG DUGA ne sme biti veći od ograničenja utvrđenog u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za tu godinu.
Ograničenje za zaduživanje predstavlja neto iznos duga koji može da ostane neizmiren na kraju budžetske godine, pri čemu se utvrđuju posebna ograničenja za zaduživanje u domaćoj, odnosno stranoj valuti.
U slučaju da su državne hartije od vrednosti emitovane uz diskont, ograničenje se obračunava na osnovu nominalne vrednosti koja je važila u vreme emitovanja tih hartija.
Zaduživanje za refinansiranje
Član 8.
Republika se može zaduživati za refinansiranje uzimanjem kredita, odnosno emitovanjem državnih hartija od vrednosti, pod uslovom da se sredstva od tog zaduživanja koriste za plaćanje neizmirenog iznosa duga ili plaćanja po osnovu izdatih garancija.
Zaduživanje za finansiranje investicionih projekata
Član 9.
Zaduživanje za finansiranje investicionih projekata jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti radi finansiranja razvojnih projekata koji će omogućiti unapređenje, efikasnost i efektivnost privrede i ekonomskog razvoja Republike, pod uslovom da se finansiranje vrši na rok duži od jedne godine.
VLADA POSEBNIM AKTOM UREĐUJE NAČIN PRAĆENJA REALIZACIJE INVESTICIONIH PROJEKATA KOJI SE FINANSIRAJU IZ KREDITA ILI DRŽAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI.
Definicija i strategija za upravljanje javnim dugom
Član 11.
Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika.
Upravljanje javnim dugom obuhvata:
1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;
2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;
3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora;
4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike. UPRAVLJANJE PRILIVIMA PO OSNOVU JAVNOG DUGA, INVESTIRANJE I OBAVLJANJE OSTALIH TRANSAKCIJA SA VIŠKOVIMA LIKVIDNOSTI, ODNOSNO SREDSTVIMA FINANSIJSKE IMOVINE REPUBLIKE SRBIJE POD UPRAVLJANJEM.
Ministar upravlja javnim dugom i priprema strategiju za upravljanje javnim dugom.
Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na usvajanje jednom godišnje. U CILJU AKTIVNOG UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM VLADA IMENUJE KOMITET ZA UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM I SREDSTVIMA FINANSIJSKE IMOVINE REPUBLIKE SRBIJE POD UPRAVLJANJEM, KOJI ZA SVOJ RAD ODGOVARA MINISTRU.
MINISTAR ĆE DONETI PRAVILNIK O ZADACIMA, FUNKCIONISANJU I ORGANIZACIJI KOMITETA ZA UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM I SREDSTVIMA FINANSIJSKE IMOVINE REPUBLIKE SRBIJE POD UPRAVLJANJEM, U ROKU OD 90 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
MINISTAR DONOSI AKT KOJIM SE UTVRĐUJE KOJA JE FINANSIJSKA IMOVINA POD UPRAVLJANJEM.
Strategija iz stava 4. ovog člana je sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine. STRATEGIJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE SASTAVNI DEO FISKALNE STRATEGIJE ZA NAREDNI SREDNJOROČNI PERIOD.
Otplata javnog duga
Član 15.
U toku izvršenja budžeta Republike ne mogu se vršiti izmene u planu amortizacije javnog duga, kao ni u metodologiji za primenjivanje tog plana, osim u slučaju prilagođavanja ovih plaćanja promenama u obavezama na ime javnog duga.
Uslovi ugovora koji se odnose na javni dug ne mogu se jednostrano menjati.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije ILI NEKOM DRUGOM DRŽAVNOM INSTITUCIJOM za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa otplatom javnog duga.
Ovlašćenje za davanje garancije
Član 16.
Republika može dati garanciju za izmirenje duga državne zajednice Srbija i Crna Gora, za deo duga Republike.
Republika može dati garanciju za izmirenje duga LOKALNE VLASTI I pravnih lica iz člana 1. ovog zakona (u daljem tekstu: dužnik).
Republika može dati garancije iz st. 1. i 2. STAVA 1. ovog člana u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike za tekuću godinu.
REPUBLIKA MOŽE DATI GARANCIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SAMO AKO SE SREDSTVIMA KREDITA ZA KOJI SE DAJE GARANCIJA FINANSIRAJU KAPITALNA ULAGANJA DUŽNIKA. REPUBLIKA NE MOŽE DATI GARANCIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO SE SREDSTVIMA KREDITA ZA KOJI SE DAJE GARANCIJA FINANSIRA TEKUĆE POSLOVANJE DUŽNIKA ODNOSNO ZA POTREBE LIKVIDNOSTI DUŽNIKA.
Garancije iz st. 1. i 2. STAVA 1. ovog člana daju se u formi zakona.
Obim sredstava za davanje garancije
Član 17.
Republika može dati garanciju za izmirenje duga dužnika pod uslovima iz člana 16. stav 3. 2.ovog zakona, u visini sredstava koja se utvrđuju u skladu sa zakonom i ugovorom o kreditu.
Davanje kontragarancije
Član 25.
Republika daje kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim je propisano davanje kontragarancije.
Regresno pravo iz člana 22. ovog zakona koje Republika ima prema dužniku, Republika ima i prema korisniku kredita za koje je dala kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Emitovanje državnih hartija od vrednosti
EMITOVANJE I TRGOVANJE DRŽAVNIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI
Član 26.
Vlada uređuje opšte uslove za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu i bliže elemente primarnog tržišta državnih hartija od vrednosti.
Državne hartije od vrednosti emituju se u nematerijalizovanom obliku.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije ili Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti a.d. Beograd (u daljem tekstu: Centralni registar HOV) za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa državnim hartijama od vrednosti.
DRŽAVNIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI MOŽE SE TRGOVATI NA REGULISANOM TRŽIŠTU I OTC TRŽIŠTU U REPUBLICI SRBIJI.
Kliring i saldiranje
Član 28.
Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, donosi odluku o kliringu i saldiranju u primarnoj emisiji državnih hartija od vrednosti kojima se može trgovati na inostranom finansijskom tržištu.
Odluku o izboru strane klirinške kuće donosi ministar finansija.
Kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu obavlja Centralni registar HOV.
Zaduživanje lokalne vlasti
Član 34.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaćem i inostranom tržištu.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, u skladu sa ovim zakonom.
Lokalne vlasti ne mogu davati garancije PRAVNIM LICIMA ČIJI SU OSNIVAČ NITI BILO KOM DRUGOM PRAVNOM LICU.
Zaduživanje lokalne vlasti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti
ZADUŽIVANJE LOKALNE VLASTI ZA FINANSIRANJE TEKUĆE LIKVIDNOSTI
Član 35.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, koji nastaje usled neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i javnim rashodima.
Ukupan iznos zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora se vratiti pre kraja budžetske godine u kojoj je ugovoreno i ne može se refinansirati ili preneti u narednu budžetsku godinu.
U toku budžetske godine zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Način plasiranja sredstava i zaduživanja lokalne vlasti
Član 37.
Lokalne vlasti mogu, u cilju smanjenja troškova zaduživanja, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika, plasirati sredstva, odnosno obaviti ostale transakcije sa raspoloživom gotovinom, posle redovnog izvršenja budžeta lokalne vlasti, po kamatnoj stopi koja nije niža od eskontne stope REFERENTNE KAMATNE STOPE Narodne banke Srbije.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti (municipalnih obveznica), koje mogu kupovati domaća i strana pravna i fizička lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Lokalne vlasti mesečno dostavljaju Ministarstvu podatke po vrstama zaduživanja, iznosu i otplati duga, vrednosti i nivou kamatnih stopa.
Ministar finansija bliže uređuje način izveštavanja lokalne vlasti o zaduživanju iz stava 3. ovog člana.
Regresno pravo
Član 38.
Ako je po osnovu izdate garancije, odnosno kontragarancije, kao i u slučaju neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika, Republika izvršila tu obavezu umesto lokalne vlasti, Republika ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i ostalih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, kao i pravo da od lokalne vlasti naplati zakonsku zateznu kamatu.
Republika ostvaruje pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana obustavom prava učešća opština, gradova, odnosno grada Beograda, u porezima koje im ustupa Republika, odnosno transferima utvrđenim posebnim zakonom, do visine iznosa izmirene obaveze i obračunate zakonske zatezne kamate do dana izmirenja obaveze, ili aktiviranjem drugih instrumenata obezbeđenja.
IX KONTROLA, EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANJE
IX. PRAĆENJE REALIZACIJE, KONTROLA, EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANJE
Tehnička i finansijska kontrola
PRAĆENJE REALIZACIJE I KONTROLA
Član 40.
Kontrolu sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu za koje je Republika dala garanciju, obavlja jedinica za upravljanje projektom (u daljem tekstu: JUP) koja se obrazuje pri korisniku kredita.
JUP, svakih šest meseci, dostavlja Ministarstvu i nadležnom ministarstvu izveštaj o kontroli iz stava 1. ovog člana.
Ministar finansija bliže uređuje oblik i sadržinu izveštaja o kontroli iz stava 2. ovog člana.
PRAĆENJE REALIZACIJE, KONTROLU I IZVEŠTAVANJE U VEZI SA SPROVOĐENJEM TEHNIČKIH I FINANSIJSKIH ODREDABA UGOVORA O KREDITU ZA FINANSIRANJE INVESTICIONIH PROJEKATA OBAVLJA JEDINICA ZA UPRAVLJANJE PROJEKTOM (U DALJEM TEKSTU: JUP) KOJA SE OBRAZUJE PRI KORISNIKU KREDITA.
JUP, SVAKOG KVARTALA, DOSTAVLJA MINISTARSTVU I NADLEŽNOM MINISTARSTVU IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PROJEKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
MINISTAR FINANSIJA BLIŽE UREĐUJE OBLIK I SADRŽINU IZVEŠTAJA O REALIZACIJI UGOVORA O KREDITU ZA FINANSIRANJE INVESTICIONIH PROJEKATA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KAO I USLOVE ZA OTKAZIVANJE KREDITA I KAZNE ZA KORISNIKE KREDITA USLED NEUSPEŠNE REALIZACIJE PROJEKTNIH ZAJMOVA.
Evidencija i izveštavanje
Član 41.
Ministarstvo vodi evidenciju o javnom dugu Republike.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži naročito podatke o iznosu i otplati javnog duga, datoj garanciji, odnosno kontragaranciji, vrednosti, nivou kamatnih stopa i proviziji za datu garanciju.
Ministarstvo jednom godišnje podnosi izveštaj Vladi o podacima iz evidencije iz stava 1. ovog člana.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa vođenjem evidencije o javnom dugu Republike.
Nadležnost
Član 44.
U vezi sa javnim dugom, Uprava obavlja poslove koji se odnose na:
1) praćenje pregovora o zaduživanju;
2) državne hartije od vrednosti;
3) upravljanje prilivima po osnovu javnog duga INVESTIRANJE I OBAVLJANJE OSTALIH TRANSAKCIJA SA VIŠKOVIMA LIKVIDNOSTI ODNOSNO SREDSTVIMA FINANSIJSKE IMOVINE REPUBLIKE SRBIJE POD UPRAVLJANJEM.
4) smanjenje rizika;
5) praćenje i analiziranje stanja i promena na domaćim i inostranim finansijskim tržištima;
6) pripremanje strategije za upravljanje javnim dugom;
7) praćenje zaduživanja lokalne vlasti;
8) praćenje zaduživanja pravnih lica kada se traži garancija;
9) vođenje evidencija i računovodstvenih poslova o javnom dugu i finansijsko izveštavanje;
10) upravljanje finansijskim informacionim sistemom;
11) predlaganje zabrane učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu;
12) obavljanje drugih poslova, u skladu sa zakonom.
vII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
– Određenje problema koje ovaj zakon treba da reši
Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu ograničava se zaduživanje po osnovu datih garancija pravnim licima za potrebe likvidnosti, čime se uvodi dodatna finansijska kontrola javnog sektora, takođe zakonom se uvodi posebna kategorija finansijske imovine Republike Srbije koja će biti pod upravljanjem. Izmenama zakona Jedinica za upravljanje projektima, svakog kvartala, dostavlja Ministarstvu i nadležnom ministarstvu izveštaj o realizaciji projekata, kako bi se još više unapredila kontrola izvršenja projekata.
– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem
Stabilizacija i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP.
– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?
S obzirom na značaj materije koja se reguliše izmenom i dopunom Zakona, odnosno da je zakonski regulisana, nije predviđena mogućnost regulisanja podzakonskim aktom.
– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?
Predviđene izmene se odnose na materiju koja je uređena Zakonom i u tom smislu neophodno je izvršiti predložene izmene i dopune.
– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Predloženim zakonskim rešenjima očekuju se pozitivni rezultati po budžet Republike Srbije.
– Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?
Primena ovog akta neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi.
– Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predložena zakonska rešenja neće direktno uticati na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o ovom zakonu?
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim državnim organima.
– Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?
Sama primena zakona trebalo bi da utiče na ostvarenje razloga za donošenje akta u cilju što efikasnijeg i transparentnijeg upravljanja javnim dugom.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa–Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
DRAFT LAW ON AMENDMENT TO THE LAW ON PUBLIC DEBT
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane(„Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum),odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
Ne postoje relevantni propisi Evropske unije sa kojima je potrebno uskladiti odredbe Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu.
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje relevantni propisi Evropske unije sa kojima je potrebno uskladiti odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisai njihovo mišljenje o usklađenosti?
U izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu nisu učestvovali konsultanti.