PREDLOG ZAKONA O JAVNOM DUGU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalna vlast), Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije obaveznog socijalnog osiguranja), kao i javnih preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika (u daljem tekstu: pravna lica), davanje garancija Republike, način i postupak upravljanja javnim dugom i vođenje evidencije o javnom dugu.
Značenje izraza
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Dug je novčana obaveza ili obaveza otplaćivanja novčanog zaduživanja;
2) Javni dug jeste:
(1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika;
(2) dug Republike po osnovu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: državne hartije od vrednosti),
(3) dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima,
(4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike (u daljem tekstu: garancija), ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika,
(5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica iz člana 1. ovog zakona za koje je Republika dala garanciju;
3) Zaduživanje jeste uzimanje kredita, odnosno zajmova (u daljem tekstu: kredit) i emitovanje državnih hartija od vrednosti, za finansiranje budžetskog deficita i deficita tekuće likvidnosti, za refinansiranje javnog duga i za finansiranje investicionih projekata, kao i davanje garancija i kontragarancija;
4) Garancija jeste uslovna obaveza Republike da plati dospelu, a neizmirenu novčanu obavezu u slučaju ako lokalna vlast, odnosno pravno lice za koje je Republika dala garanciju ne izvrši plaćanje o roku dospeća;
5) Kontragarancija jeste garancija koju Republika daje državnoj zajednici Srbija i Crna Gora kada je državna zajednica Srbija i Crna Gora garant za izmirivanje obaveza po ugovoru o kreditu čija se sredstva koriste za potrebe Republike ili za druge namene u Republici;
6) Državne hartije od vrednosti jesu kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti koje emituje Republika;
7) Finansijske institucije, u smislu ovog zakona, jesu banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, penzioni fondovi, investicioni fondovi i štedionice;
8) Primarno tržište jeste tržište na kojem se vrši inicijalna prodaja državnih hartija od vrednosti, neposredno ili preko posrednika;
9) Strana valuta jeste valuta strane države;
10) Privilegovana informacija jeste informacija koja nije dostupna javnosti, a značajna je za utvrđivanje cene državne hartije od vrednosti i čijim korišćenjem se može steći finansijska korist.
II. ZADUŽIVANjE REPUBLIKE
Zaduživanje u zemlji i inostranstvu
Član 3.
Republika se može zaduživati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaćem i inostranom tržištu.
Zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti
Član 4.
Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, u skladu sa ovim zakonom.
Zaduživanje emisijom kratkoročnih državnih hartija od vrednosti u zemlji može se vršiti isključivo u domaćoj valuti.
Ovlašćenje za zaduživanje
Član 5.
Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama.
Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveze u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti, ako zakonom nije drukčije određeno.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar finansija) odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.
Ministar finansija je jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže i na naredne budžetske godine.
Uzimanje kredita, odnosno emitovanje hartija od vrednosti iz st. 3. i 4. ovog člana vrši se u okviru limita utvrđenog zakonom kojim se uređuje budžet Republike.
Akti o emitovanju državnih hartija od vrednosti iz st. 3. i 4. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti
Član 6.
Zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti radi finansiranja neusklađenih kretanja u prihodima i rashodima budžeta u toku budžetske godine.
Ukupan dug po osnovu zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora se vratiti do 31. decembra tekuće budžetske godine.
U toku budžetske godine, zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini.
Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita
Član 7.
Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti, kod kojeg se dug prenosi u naredne budžetske godine.
Iznos zaduženja za finansiranje budžetskog deficita ne sme biti veći od ograničenja utvrđenog u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za tu godinu.
Ograničenje za zaduživanje predstavlja neto iznos duga koji može da ostane neizmiren na kraju budžetske godine, pri čemu se utvrđuju posebna ograničenja za zaduživanje u domaćoj, odnosno stranoj valuti.
U slučaju da su državne hartije od vrednosti emitovane uz diskont, ograničenje se obračunava na osnovu nominalne vrednosti koja je važila u vreme emitovanja tih hartija.
Zaduživanje za refinansiranje
Član 8.
U slučaju da se dostigne ograničenje za zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti i za finansiranje budžetskog deficita, propisano ovim zakonom, za zaduživanje za refinansiranje može se uzeti kredit, odnosno emitovati državne hartije od vrednosti, pod uslovom da se sredstva od tog zaduživanja koriste isključivo za plaćanje neizmirenog iznosa duga ili plaćanja po osnovu izdatitih garancija.
Zaduživanje za finansiranje investicionih projekata
Član 9.
Zaduživanje za finansiranje investicionih projekata jeste uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti radi finansiranja razvojnih projekata koji će omogućiti unapređenje, efikasnost i efektivnost privrede i ekonomskog razvoja Republike, pod uslovom da se finansiranje vrši na rok duži od jedne godine.
Postupak zaduživanja
Član 10.
Na predlog Ministarstva, Vlada utvrđuje predlog osnove za pregovore o zaduživanju Republike putem uzimanja kredita i određuje sastav delegacije za vođenje pregovora.
Predstavnik Ministarstva prisustvuje od početka postupka na svim pregovorima o zaduživanju Republike.
Ministarstvo dostavlja Vladi izveštaj sa pregovora iz stava 1. ovog člana, sa nacrtom ugovora o kreditu.
III. UPRAVLjANjE JAVNIM DUGOM
Definicija i strategija za upravljanje javnim dugom
Član 11.
Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika.
Upravljanje javnim dugom obuhvata:
1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;
2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;
3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora;
4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.
Ministar upravlja javnim dugom i priprema strategiju za upravljanje javnim dugom.
Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na usvajanje jednom godišnje.
Strategija iz stava 4. ovog člana je sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.
Upravljanje prilivima po osnovu javnog duga
Član 12.
Za potrebe upravljanja prilivima po osnovu javnog duga i otplate javnog duga, konsolidovani račun trezora Republike ima podračune u domaćoj i stranoj valuti.
Ako ministar finansija, odnosno postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, odluči da je saldo na podračunu priliva po osnovu javnog duga dovoljan da omogući kupovinu i prodaju stranih valuta za neodložno isplaćivanje javnog duga, on je ovlašćen da konvertuje, obavi svop poslove ili druge transakcije sa tim sredstvima, kako bi se došlo do odgovarajućeg iznosa potrebne valute.
IV. STATUS JAVNOG DUGA
Obaveza otplate javnog duga
Član 13.
Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.
Obaveza otplate javnog duga iz stava 1. ovog člana može biti u domaćoj ili stranoj valuti.
Otplata javnog duga ima stalnu aproprijaciju u budžetu Republike i prioritet u isplati u odnosu na ostale javne rashode utvrđene zakonom kojim se uređuje budžet Republike.
Odredbe zakona kojim se uređuje budžetski sistem koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.
Iznos javnog duga
Član 14.
Iznos javnog duga jeste ukupan iznos duga, izražen u domaćoj valuti, koji Republika mora da otplati za obaveze utvrđene u članu 2. tačka 2) podtač. (1) do (3) ovog zakona, odnosno koji postaje obaveza Republike kada se za to ispune uslovi iz garancije za obaveze iz člana 2. tačka 2) podtač. (4) i (5) ovog zakona.
Ukoliko je obaveza nastala u stranoj valuti, za potrebe obračuna javnog duga, javni dug će se obračunati u domaćoj valuti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan obračuna.
Otplata javnog duga
Član 15.
U toku izvršenja budžeta Republike ne mogu se vršiti izmene u planu amortizacije javnog duga, kao ni u metodologiji za primenjivanje tog plana, osim u slučaju prilagođavanja ovih plaćanja promenama u obavezama na ime javnog duga.
Uslovi ugovora koji se odnose na javni dug ne mogu se jednostrano menjati.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa otplatom javnog duga.
V. DAVANjE GARANCIJE
Ovlašćenje za davanje garancije
Član 16.
Republika može dati garanciju za izmirenje duga državne zajednice Srbija i Crna Gora, za deo duga Republike.
Republika može dati garanciju za izmirenje duga pravnih lica iz člana 1. ovog zakona (u daljem tekstu: dužnik).
Republika može dati garancije iz st. 1. i 2. ovog člana u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike za tekuću godinu.
Garancije iz st. 1. i 2. ovog člana daju se u formi zakona.
Obim sredstava za davanje garancije
Član 17.
Republika može dati garanciju za izmirenje duga dužnika pod uslovima iz člana 16. stava 3. ovog zakona, u visini sredstava koja se utvrđuju u skladu sa zakonom i ugovorom o kreditu.
Uslovi za davanje garancije
Član 18.
Za davanje garancije može se naplaćivati provizija.
Ministar finansija bliže uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju, postupak za podnošenje zahteva, sadržinu zahteva za davanje garancije, uslove u pogledu instrumenata obezbeđenja, kao i visinu provizije iz stava 1. ovog člana.
Račun za posebne namene
Član 19.
Ministar finansija otvara račun za posebne namene za deponovanje sredstava inostranih kredita u stranoj valuti (u daljem tekstu: specijalni račun), kod Narodne banke Srbije, za kredite dužnika u čiju korist je data garancija, ako sporazumom, odnosno ugovorom o kreditu nije drukčije određeno.
Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, daje nalog za prenos sredstava kredita sa specijalnog računa na račun korisnika kredita.
Otplata obaveze
Član 20.
Otplatu obaveze za koju je Republika dala garanciju vrši dužnik.
Otplata obaveze po osnovu date garancije
Član 21.
Otplata obaveze nastale po osnovu date garancije, uslovna je obaveza Republike.
Republika otplaćuje dospelu, a neizmirenu obavezu iz stava 1. ovog člana, ukoliko dužnik ne izvrši svoju obavezu blagovremeno, u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru o kreditu.
Regresno pravo
Član 22.
Dužnik ima bezuslovnu i apsolutnu obavezu da plati Republici iznos obaveze koju je ona izvršila prema poveriocu po osnovu date garancije.
Ako je po osnovu date garancije, kao i u slučaju neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije, Republika izvršila tu obavezu umesto dužnika, Republika ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i ostalih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.
Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana Republika ostvaruje tako što smanjuje sredstva od utvrđenih budžetskih aproprijacija i subvencija dužnika u iznosu koji je jednak visini izmirene obaveze i obračunate zakonske zatezne kamate iz stava 2. ovog člana.
Ako dužnik nije korisnik budžetskih sredstava Republike, Republika na osnovu ovlašćenja dobijenog od dužnika, ili drugih instrumenata obezbeđenja, inicira naplatu sredstava sa računa dužnika u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se reguliše platni promet, u iznosu koji je jednak visini izmirene obaveze i obračunate zakonske zatezne kamate iz stava 2. ovog člana.
Ministar finansija bliže uređuje postupak i rokove za prenos sredstava iz st. 3. i 4. ovog člana.
Prestanak važenja garancije
Član 23.
Garancija prestaje da važi:
1) kada dužnik u potpunosti izmiri obavezu na koju se garancija odnosi;
2) istekom roka važenja garancije;
3) kada se izvrši plaćanje po garanciji u skladu sa izdatom garancijom.
Postupak davanja garancije
Član 24.
Na predlog Ministarstva, Vlada utvrđuje predlog osnove za davanje garancije.
Predstavnik Ministarstva prisustvuje od početka postupka na svim pregovorima o zaduživanju lokalne vlasti i pravnih lica, kada se traži garancija Republike.
Ministarstvo dostavlja Vladi izveštaj sa pregovora iz stava 2. ovog člana, sa nacrtom ugovora o kreditu.
Davanje kontragarancije
Član 25.
Republika daje kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim je propisano davanje kontragarancije.
Regresno pravo iz člana 22. ovog zakona koje Republika ima prema dužniku, Republika ima i prema korisniku kredita za koje je dala kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
VI. DRŽAVNE HARTIJE OD VREDNOSTI
Emitovanje državnih hartija od vrednosti
Član 26.
Vlada uređuje opšte uslove za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu i bliže elemente primarnog tržišta državnih hartija od vrednosti.
Državne hartije od vrednosti emituju se u nematerijalizovanom obliku.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije ili Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti a.d. Beograd (u daljem tekstu: Centralni registar HOV) za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa državnim hartijama od vrednosti.
Kupci državnih hartija od vrednosti
Član 27.
Državne hartije od vrednosti mogu kupovati sva domaća pravna i fizička lica.
Strana pravna i fizička lica mogu kupovati državne hartije od vrednosti pod uslovima koje propisuje Vlada.
Kliring i saldiranje
Član 28.
Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, donosi odluku o kliringu i saldiranju u primarnoj emisiji državnih hartija od vrednosti kojima se može trgovati na inostranom finansijskom tržištu.
Odluku o izboru strane klirinške kuće donosi ministar finansija.
Kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu obavlja Centralni registar HOV.
Isplata državnih hartija od vrednosti
Član 29.
Državne hartije od vrednosti isplaćuju se na dan dospeća utvrđen u aktu o emisiji.
U slučaju da rok dospeća državnih hartija od vrednosti padne u neradan dan, isplata dospelih državnih hartija od vrednosti će se obaviti prvog narednog radnog dana.
Na osnovu rešenja ministra finansija, ili postavljenog lica u Ministarstvu koje on ovlasti, Republika može pre roka dospeća isplatiti državne hartije od vrednosti, samo ukoliko je takva mogućnost predviđena u aktu o emisiji.
Republika može otkupiti državne hartije od vrednosti koje je emitovala pre roka njihovog dospeća, pod uslovom da svim investitorima bude omogućeno da učestvuju u otkupu državnih hartija od vrednosti pre roka njihovog dospeća.
Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti odlučuje o otkupu državnih hartija od vrednosti pre roka njihovog dospeća.
Ministarstvo objavljuje javni poziv za otkup državnih hartija od vrednosti pre roka njihovog dospeća.
Zabrana korišćenja privilegovanih informacija
Član 30.
Niko ne može da kupuje državne hartije od vrednosti korišćenjem privilegovanih informacija.
Zabrana korišćenja privilegovanih informacija odnosi se naročito na lica koja raspolažu privilegovanim informacijama, kao što su:
zaposleni kod emitenta;
2) sva lica koja su u obavljanju svojih poslova saznala za privilegovane informacije;
3) sva lica koja su znala ili su mogla znati da su stekla privilegovanu informaciju.
Lice iz stava 2. ovog člana kome su dostupne privilegovane informacije, ne sme ih saopštavati drugim licima, niti na osnovu njih preporučivati drugim licima da trguju državnim hartijama od vrednosti.
Izricanje mera
Član 31.
Učesniku na primarnom tržištu (u daljem tekstu: učesnik) može se izreći zabrana učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.
Učesniku se može izreći mera zabrane učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti, u trajanju od jedne do tri godine, ako:
1) se ne pridržava ovog zakona i drugih akata kojima se uređuje emisija i primarna prodaja državnih hartija od vrednosti;
2) ne izvrši obavezu po osnovu podnete ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti;
3) se dogovara sa drugim učesnicima, u nameri da utiče na visinu cene državnih hartija od vrednosti;
4) kupi državne hartije od vrednosti na osnovu privilegovane informacije.
Ministar finansija donosi rešenje o zabrani učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.
Rešenje iz stava 4. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Novčana kazna
Član 32.
Ukoliko učesnik podnese ponudu za kupovinu državnih hartija od vrednosti, takva ponuda se smatra konačnom i obavezujućom.
Ministarstvo obračunava i naplaćuje novčanu kaznu učesniku za neispunjenje obaveze po osnovu podnete ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti u iznosu od 20% nominalne vrednosti podnete ponude.
Ministar finansija donosi rešenje kojim se izriče novčana kazna iz stava 2. ovog člana.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.
Učesnik je dužan da novčanu kaznu iz stava 2. ovog člana plati najkasnije u roku od 14 dana od dana prijema rešenja na račun izvršenja budžeta Republike.
Rešenje iz stava 4. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
VII. ZADUŽIVANjE LOKALNE VLASTI
Ovlašćenje za zaduživanje lokalne vlasti
Član 33.
Odluku o zaduživanju lokalne vlasti donosi nadležni organ lokalne vlasti, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo daje u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva za davanje mišljenja.
Ako Ministarstvo u roku iz stava 2. ovog člana ne odgovori na zahtev za davanje mišljenja, smatraće se da je mišljenje dato.
Zaduživanje lokalne vlasti
Član 34.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaćem i inostranom tržištu.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, u skladu sa ovim zakonom.
Lokalne vlasti ne mogu davati garancije.
Zaduživanje lokalne vlasti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti
Član 35.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, koji nastaje usled neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i javnim rashodima.
Ukupan iznos zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora se vratiti pre kraja budžetske godine u kojoj je ugovoreno i ne može se refinansirati ili preneti u narednu budžetsku godinu.
U toku budžetske godine zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 3% ukupno ostvarenih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Dugoročno zaduživanje lokalne vlasti
Član 36.
Lokalne vlasti ne mogu se dugoročno zaduživati, osim u delu zaduživanja radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih u budžetu lokalne vlasti.
Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda iz stava 1. ovog člana, ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Način plasiranja sredstava i zaduživanja lokalne vlasti
Član 37.
Lokalne vlasti mogu, u cilju smanjenja troškova zaduživanja, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika, plasirati sredstva, odnosno obaviti ostale transakcije sa raspoloživom gotovinom, posle redovnog izvršenja budžeta lokalne vlasti, po kamatnoj stopi koja nije niža od eskontne stope Narodne banke Srbije.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti mogu kupiti isključivo Republika Srbija i finansijske institucije.
Lokalne vlasti šestomesečno dostavljaju Ministarstvu podatke po vrstama zaduživanja, iznosu i otplati duga, vrednosti i nivou kamatnih stopa.
Regresno pravo
Član 38.
Ako je po osnovu izdate garancije, odnosno kontragarancije, kao i u slučaju neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika, Republika izvršila tu obavezu umesto lokalne vlasti, Republika ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i ostalih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, kao i pravo da od lokalne vlasti naplati zakonsku zateznu kamatu.
Republika ostvaruje pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana obustavom prava učešća opština, gradova, odnosno grada Beograda, u porezima koje im ustupa Republika, odnosno transferima utvrđenim posebnim zakonom, do visine iznosa izmirene obaveze i obračunate zakonske zatezne kamate do dana izmirenja obaveze, ili aktiviranjem drugih instrumenata obezbeđenja.
VIII. ZADUŽIVANjE ORGANIZACIJA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA
Zaduživanje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja
Član 39.
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne mogu se zaduživati, osim u delu kapitalnih investicionih rashoda iz finansijskog plana, izuzev Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje radi nabavke lekova.
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne mogu davati garancije.
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja mogu se zaduživati kod domaćih i inostranih poverilaca radi finansiranja kapitalnih investicionih rashoda, u skladu sa kriterijumima koje utvrđuje Vlada.
Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i na zaduživanje radi nabavke lekova iz stava 1. ovog člana.
Odluku o zaduživanju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja donosi nadležni organ organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
Iznos zaduživanja iz stava 3. ovog člana utvrđuje se u skladu sa mogućnostima organizacije obaveznog socijalnog osiguranja da iz sopstvenih prihoda finansira otplatu glavnice i kamate.
Ako se javi kratkoročni deficit u tekućoj likvidnosti u toku budžetske godine, usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima, finansiranje se može vršiti pozajmicom iz budžeta Republike, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Vlada.
Ukupni iznos kratkoročnog zaduživanja iz budžeta Republike, u toku budžetske godine, mora biti vraćen do 30. novembra tekuće godine.
Iznos kratkoročnog ili dugoročnog zaduživanja za kapitalne investicione rashode, odnosno za lekove, u toku budžetske godine ne može biti veći od 20% ukupno ostvarenih prihoda finansijskog plana organizacije obaveznog socijalnog osiguranja u prethodnoj godini.
IX. KONTROLA, EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANjE
Tehnička i finansijska kontrola
Član 40.
Kontrolu sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu za koje je Republika dala garanciju, obavlja jedinica za upravljanje projektom (u daljem tekstu: JUP) koja se obrazuje pri korisniku kredita.
JUP, svakih šest meseci, dostavlja Ministarstvu i nadležnom ministarstvu izveštaj o kontroli iz stava 1. ovog člana.
Ministar finansija bliže uređuje oblik i sadržinu izveštaja o kontroli iz stava 2. ovog člana.
Evidencija i izveštavanje
Član 41.
Ministarstvo vodi evidenciju o javnom dugu Republike.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži naročito podatke o iznosu i otplati javnog duga, datoj garanciji, odnosno kontragaranciji, vrednosti, nivou kamatnih stopa i proviziji za datu garanciju.
Ministarstvo jednom godišnje podnosi izveštaj Vladi o podacima iz evidencije iz stava 1. ovog člana.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa vođenjem evidencije o javnom dugu Republike.
X. UPRAVA ZA JAVNI DUG
Osnivanje i organizacija
Član 42.
Osniva se Uprava za javni dug (u daljem tekstu: Uprava), kao organ uprave u sastavu Ministarstva i uređuje njena nadležnost i organizacija.
Za obavljanje poslova iz nadležnosti Uprave obrazuju se organizacioni delovi.
Način obrazovanja, struktura, i nadležnosti organizacionih delova iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom ministra finansija, na predlog direktora Uprave.
Rukovođenje
Član 43.
Upravom rukovodi direktor.
Direktora Uprave postavlja Vlada, na predlog ministra finansija.
Član 44.
U vezi sa javnim dugom, Uprava obavlja poslove koji se odnose na:
1) praćenje pregovora o zaduživanju;
2) državne hartije od vrednosti;
3) upravljanje prilivima po osnovu javnog duga;
4) smanjenje rizika;
5) praćenje i analiziranje stanja i promena na domaćim i inostranim finansijskim tržištima;
6) pripremanje strategije za upravljanje javnim dugom;
7) praćenje zaduživanja lokalne vlasti;
8) praćenje zaduživanja pravnih lica kada se traži garancija;
9) vođenje evidencija i računovodstvenih poslova o javnom dugu i
finansijsko izveštavanje;
10) upravljanje finansijskim informacionim sistemom;
11) predlaganje zabrane učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu;
12) obavljanje drugih poslova, u skladu sa zakonom.
Pružanje drugih finansijskih usluga
Član 45.
Uprava može pružati druge finansijske usluge u skladu sa ugovorom, za koje naplaćuje naknadu koja predstavlja prihod budžeta Republike.
Visinu naknade za vršenje usluga iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada, na predlog ministra finansija.
Sredstva za rad Uprave obezbeđuju se u budžetu Republike.
HI. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 47.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup učesnik – pravno lice ako ne izvrši obavezu po osnovu podnete ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti (član 31. stav 2. tačka 2) ovog zakona).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u učesniku – pravnom licu.
Član 48.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup učesnik – pravno lice ako se dogovara sa drugim učesnicima, pre održavanja primarne prodaje, u nameri da utiče na visinu cene državnih hartija od vrednosti (član 31. stav 2. tačka 3) ovog zakona).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u učesniku – pravnom licu.
Prekršaj odgovornog lica
Član 49.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, kao i odgovorno lice u pravnom licu ako izvrši zaduživanje na način koji je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Prekršaj fizičkog lica
Član 50.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice – kupac ako se dogovara sa drugim učesnicima, pre održavanja primarne prodaje, u nameri da utiče na visinu cene državnih hartija od vrednosti (član 29. stav 2. tačka 3) ovog zakona).
HII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ispunjenje obaveza po osnovu zaduženja do stupanja na snagu zakona
Član 51.
Ugovori o kreditu, odnosno zajmu koje je Republika zaključila do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i akti o emitovanju hartija od vrednosti koje su nadležni organi doneli do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi pod uslovima utvrđenim u tim ugovorima, odnosno aktima o emitovanju hartija od vrednosti.
Garancije koje je Republika dala do dana stupanja na snagu ovog zakona, predstavljaju obavezu Republike u skladu sa datom garancijom.
Započeti postupci
Član 52.
Postupci za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno zajmu, kao i postupci za davanje garancija Republike, koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Prestanak važenja pojedinih odredaba zakona
Član 53.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 52, 53, 56, 57, 58, 59. i 60. i člana 73. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 9/02 i 87/02).
Ako su odredbe drugih zakona koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se odredbe ovog zakona.
Do početka rada Uprave poslove iz člana 44. ovog zakona obavljaće Ministarstvo – Sektor za trezor.
Stupanje na snagu
Član 54.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tač. 4. i 10. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika, između ostalog, uređuje i obezbeđuje, finansijski sistem, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi definisanja uslova, načina i postupka po kojima Republika Srbija može da se zadužuje, kao i potrebi propisivanja načina i postupka po kojima može da se zadužuju teritorijalna autonomija i lokalna samouprava, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, republički fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i potrebi da se jasno definiše da javna preduzeća, kao i pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija, mogu tražiti garanciju Republike Srbije, pri čemu ova pravna lica moraju ispuniti određene uslove da bi dobili garanciju, izdavanje garancija Republike, način i postupak upravljanja javnim dugom, vođenje evidencije o javnom dugu, kao i osnivanje Uprave za javni dug.
Naime, Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 9/2002 i 87/2002) samo okvirno su bila uređena pitanja koja su se odnosila na dug i garancije, dok se ovim zakonom detaljno uređuju sva pitanja koja se odnose na sve aspekte javnog duga Republike Srbije, pre svega šta se sve smatra javnim dugom Republike Srbije, koje su obaveze Republike Srbije po osnovu javnog duga, kao i šta te obaveze predstavljaju za Republiku Srbiju.
Pri koncipiranju zakonskih rešenja, korišćena su uporedna zakonodavstva zemalja u okruženju, kojima su u formulisanju konkretnih rešenja pružali podršku eksperti iz zemalja koja imaju dugu tradiciju u ovoj regulativi. Takođe, su u pripremi ovog zakona korišćena iskustva, kao i pomoć američkih eksperata koji su posebno insistirali na rešenjima koja preporučuju Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Takođe, su predložena rešenja formulisana u saradnji sa relevantnim domaćim institucijama, pre svih sa Narodnom bankom Srbije, kao i ekspertima iz ove oblasti.
Uvažavajući iskustva, sugestije i predloge, ovim zakonom na predloženi način uređeni su uslovi, način i postupak pod kojim Republika Srbija može da se zadužuje kod domaćih i inostranih poverilaca, u domaćoj i stranoj valuti, ovlašćenja za zaduživanje, uslovi, način i postupak zaduživanja lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, uslovi i ovlašćenja za davanje garancija, odnosno kontragarancija od strane Republike Srbije, za servisiranje duga Srbije i Crne Gore, kao i davanje garancija javnim preduzećima i pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija.
Suštinski značaj rešenja, koja se predlažu ovim zakonom, jeste i u obezbeđivanju urednog i efikasnog izmirivanja javnih rashoda u slučaju da ostvareni javni prihodi ne odgovaraju utvrđenoj visini planiranih javnih prihoda, a što se postiže obezbeđivanjem sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, odnosno budžetskog deficita. Pored navedenog, ovim zakonom predviđa se i mogućnost zaduživanja radi obezbeđivanja sredstava za refinansiranje i to kada se dostignu ograničenja za zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti i budžetskog deficita, ali pod uslovom da se ovo zaduživanje koristi isključivo za plaćenje neizmirenog duga ili obaveza po izdatim garancijama. Takođe, se predviđa i mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi obezbeđenja sredstava za nove investicione projekte koji će omogućiti dalji ekonomski razvoj Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze i iz potrebe posebnog uređivanja upravljanja javnim dugom, kao i statusa javnog duga. Ovo iz razloga što se pravilnim upravljanjem javnim dugom postiže osnovni cilj, a to je smanjenje svih troškova zaduživanja Republike Srbije, uz istovremeno smanjenje rizika zaduživanja. U vezi sa tim ciljem, nabrojani su poslovi koji obuhvataju upravljanje javnim dugom i za koje je ministar finansija ovlašćen da ih obavlja, ali na osnovu strategije koju usvaja Vlada Republike Srbije jednom godišnje, i koja čini sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine. Takođe, pravilno upravljanje prilivima po osnovnu javnog duga omogućava da se na najbolji mogući način obezbede odgovarajući iznosi potrebne valute za neodložno plaćanje obaveza po osnovu javnog duga. Propisivanjem da je javni dug bezuslovna i neopoziva obaveza Republike Srbije, kako u pogledu glavnice, tako i obaveza po kamati i svih pripadajućih troškova, i da će u budžetu svake godine biti predviđen iznos koji je dovoljan za izmirenje svih obaveza po osnovu javnog duga, kao i da ove obaveze imaju prioritet u odnosu na ostale javne rashode utvrđene budžetom za tu godinu, da se na otplatu javnog duga ne odnose bilo kakve privremene obustave izvršenja budžeta, kao i da se ne mogu vršiti ni bilo kakve druge promene, osim u slučaju prilagođavanja plaćanja po osnovu javnog duga, niti se uslovi ugovora mogu jednostrano menjati, za investitore će predstavljati dodatnu sigurnost u vezi sa njihovim ulaganjima.
Takođe, razlozi za donošenje ovog zakona, proizilaze i iz potrebe celovitog uređivanja pitanja davanja garancija Republike Srbije koja, iako predstavlja samo uslovnu obavezu za Republiku Srbiju, mora biti uređena na takav način da obezbede punu zaštitu Republike Srbije, kao davaoca garancije. Predloženim odredbama ovog zakona, ovaj cilj će se postići na taj način što su tačno propisani obim sredstava do koga se daju pojedinačne garancije, kao i utvrđeni su uslovi koje moraju da ispunjavaju lica koja traže garanciju. Takođe, propisivanjem da otplatu obaveze, za koju je data garancija, vrši dužnik, a da je servisiranje duga po osnovu date garancije samo uslovna obaveza Republike Srbije, kao i propisivanjem regresnog prava, prema licima čiju je obavezu izmirila Republika Srbija, postignuta je potpuna zaštita interesa Republike Srbije.
Imajući u vidu činjenicu da se Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ne primenjuje na javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti čiji je emitent Republika Srbija, bilo je potrebno da se ovim zakonom, u celosti uredi i zaduživanje Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Uređivanje zaduživanja Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti, na predloženi način, omogućiće efikasnije upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije. Iskustvo drugih zemalja u tranziciji koje su, kao i Republika Srbija, imale nerazvijeno tržište novca i kapitala, dokazalo je da emitovanje državnih hartija od vrednosti predstavlja najbolji pravac u razvoju ovog tržišta. S obzirom da se državne hartije od vrednosti smatraju najkvalitetnijim hartijama od vrednosti, i da će veliki broj investitora biti zainteresovan za njihovu kupovinu, bilo je potrebno predvideti određene kaznene mere, u slučaju da se ova lica ne pridržavaju odredaba ovog zakona u vezi sa kupovinom ovih hartija od vrednosti.
Polazeći od zakonom utvrđenog posebnog položaja jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i činjenice da se odredbe Zakona o budžetskom sistemu odnose pored Republike Srbije i na lokalnu vlast, bilo je potrebno ovim zakonom urediti uslove, način i postupak zaduživanja lokalne vlasti. Prema predloženim odredbama ovog zakona lokalna vlast donosi odluku o zaduživanju, uz pribavljeno mišljenje Ministarstva finansija, gde će se u kojoj valuti i na koji način zadužiti. Međutim, lokalna vlast se može zadužiti samo za propisane namene i u skladu sa propisanim ograničenjima koja se odnose na visinu zadužitivanja. S obzirom da lokalna vlast može tražiti garanciju Republike Srbije, u cilju zaštite Republike Srbije, predloženim odredbama propisano je regresno pravo Republike Srbije prema lokalnoj vlasti, u slučaju ako Republika Srbija izmiri obavezu po osnovu date garancije.
Takođe, je ovim zakonom obuhvaćen i način i postupak zaduživanja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, imajući u vidu činjenicu da je ovo sistemski zakon, kojim treba urediti zadiživanje svih lica na koje se primenjuju odredbe Zakona o budžetskom sistemu.
S obzirom da izmirivanje obaveza po javnom dugu predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije, bilo je potrebno ovim zakonom urediti i kontrolu i izveštavanje u vezi sa zaduživanjem. Kontrola zaduživanja Republike Srbije, obavljala bi se u propisanom postupku koji podrazumeva da Vlada Republike Srbije, utvrđuje predlog osnova o zaduživanju putem kredita, ili za davanje garancije, na koji način bi Vlada Republike Srbije, od početka zaduživanja, kao i davanja garancija, imala uvid u sva zaduživanja iz kojih će proizaći obaveze, odnosno kada je u pitanju data garancija, mogu proizaći obaveze za Republiku Srbiju. Kontrola zaduživanja obavljala bi se i na taj način što bi predstavnik Ministarstva finansija prisustvovao od početka pregovoranja o zaduživanju, kao i pregovoranja o zaduživanju za koje se traži garancija, a obezbeđivala bi se i kroz kontrolu sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu, na taj način što bi se pri korisniku kredita obrazovala posebna jedinica za upravljanje projektima. Pored toga, vodi će se i evidencija javnog duga od strane Ministarstva, koje će o podacima o zaključenim ugovorima o kreditu, kao i datim garancijama, jednom godišnje, izveštavati Vladu Republike Srbije.
Pored navedenog, razlog za donošenje ovog zakona proizilazi i iz činjenice da bi poslove u vezi sa javnim dugom Republike, koje je dosad obavljalo Ministarstvo finansija – Sektor za trezor, ubuduće trebalo da obavlja poseban organ u okviru Ministarstva, kao što je to slučaj u nekim zemljama (Mađarskoj, Češkoj Republici). Zbog toga se ovim zakono, predlaže osnivanje posebne Uprave za javni dug, kao organa u sastavu Ministarstva finansija i uređuje njena nadležnost i organizacija. Međutim, kako se u ovom momentu ne može odrediti kada će biti obezeđeni svi potrebni uslovi za početak rada ove uprave, a koji se, pre svega, odnose na preuzimanje svih poslova u vezi sa javnim dugom, kako bi se obezbedilo kontinuirano obavljanje ovih značajnih poslova, sve poslove u vezi sa javnim dugom nastaviće da obavlja, Ministarstvo finansija – Sektor za trezor.
S obzirom da su ovim zakonom u celosti i na nov način uređena pitanja u vezi sa javnim dugom, bilo je neophodno da se u prelaznim i završnim odredbama zaštite poverioci po do sada zaključenim ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, emitovanim hartijama od vrednosti, kao i datim garancijama, kao i da prestanu da važe pojedine odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na pitanja u vezi sa dugom i garancijama, odnosno obavljanjem ovih poslova u Ministarstvu finansija-Sektoru za trezor.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U odredbama čl. 1. i 2. Predloga zakona propisuje se predmet uređivanja ovog zakona, kao i značenje pojedinih izraza koji su upotrebljeni u ovom zakonu.
U odredbama čl. 3. i 4. Predloga zakona propisuje se zaduživanje Republike u zemlji i inostranstvu, u domaćoj i stranoj valuti, u skladu sa ovim zakonom, stim što se zaduživanje izdavanjem hartija od vrednosti u zemlji može vršiti isključivo u domaćoj valuti.
U odredbama člana 5. Predloga zakona propisuje se ovlašćenje za zaduživanje odnosno nabrajaju se namene za koje se Republika može zaduživati, kao i ko odlučuje o dugoročnom, a ko o kratkoročnom zaduživanju Republike. Prema odredbama navedenog člana, Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita i za finansiranje investicionih projekata, davanju garancija i kontragarancija, kao i neposrednom preuzimanju obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, a Vlada Republike Srbije odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih harija od vrednosti. Shodno odredbama navedenog člana ministar nadležan za poslove finansija odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita i emitovanju kratkoročnih državnih harija od vrednosti i jedini je ovlašćen da u ime Vlade Republike Srbije i za račun Republike Srbije, ugovara zaduživanje. Takođe, ministar finansija, odnosno izuzetno postavljeno lice koje rešenjem ovlasti, može da u ime Vlade Republike Srbije, a za račun Republike Srbije zaključi ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti. U odredbama ovog člana precizirano je da se pod dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti smatraju, krediti odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine, kao i limit do kog se mogu uzimati kratkoročni krediti, kao i emitovati dugoročne, odnosno kratkoročne državne hartije od vrednosti.
U odredbama čl. 6, 7, 8. i 9. Predloga zakona propisuje se kada, na koji način i pod kojim uslovima Republika može da se zaduži za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje neizmirenog duga, kao i za finansiranje investicionih projekata.
U odredbi člana 10. Predloga zakona propisan je postupak zaduživanja Republike uzimanjem kredita.
U odredbama čl. 11. i 12. Predloga zakona propisani su ciljevi zaduživanja i upravljanja javnim dugom, koji se sprovode na osnovu strategije o upravljanju javnim dugom koju priprema ministar finasija, a koja čini sastavni deo Memoranduma o budžetu. Takođe, navedenim članovima propisano je i upravljanje prilivima po osnovu javnog duga, koje obavlja ministar, odnosno postavljeno lice koje on ovlasti u Ministarstvu.
U odredbama čl. 13. Predloga zakona propisane su obaveze otplate javnog duga, kao i da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova, da otplata javnog duga može biti kako u domaćoj tako i stranoj valuti, da je za servisiranje duga u budžetu Republike Srbije predviđena stalna aproprijacija, kao i da servisiranje javnog duga ima prioritet u odnosu na ostale javne rashode.
U odredbama člana 14. i 15. Predloga zakona propisano je šta sve čini iznos javnog duga i kako će se on obračunati, kao i da se u toku izvršenja budžeta Republike ne mogu vršiti nikakve izmene u planu amortizacije duga, menjati metodologija za primenjivanje tog plana, osim u slučaju potrebnih prilagođavanja, kao i da se ugovoreni uslovi javnog duga ne mogu jednostrano menjati.
U odredbama čl. 16. do 25. Predloga zakona propisana su ovlašćenja za davanje garancije, obim sredstava za davanje garancije, uslovi za davanje garancije koje će bliže urediti ministar finansija, a koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi dobili garanciju, račun za posebne namene na koji će se deponovati sredstva inostranih kredita u stranoj valuti, za kredite dužnika kojima je Republika Srbija dala garanciju, način otplate obaveza po osnovu kojih je data garancija, uslovi za otplatu duga nastalog po osnovu garancije, pravo regresa Republike Srbije prema dužniku u slučaju izmirivanja obaveze po osnovu date garancije, prestanak važenja garancije , kao i postupak za davanje garancije. Takođe je uređeno i pitanje davanje kontragarancije Republike Srbije, državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, kao i regresno pravo iz član 22. ovog zakona koje Republika ima prema dužniku, kao i prema korisniku kredita za koje je dala kontragaranciju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
U odredbama čl. 26. do 29. Predloga zakona regulisane su državne hartije od vrednosti, u smislu emitovanja državnih hartija od vrednosti, propisivanja uslova emisije i prodaje na primarnom tržištu, kupaca ovih hartija, kliringa i saldiranja, kao i načina isplate državnih hartija od vrednosti.
U odredbama čl. 30, 31. i 32. Predloga zakona propisane su zabrane koje se odnose kako na lica koja kupuju državne hartije od vrednosti, tako i na druga lica u slučaju korišćenja privilegovanih informacija, izricanje mera licima koja postupe suprotno slučajevima koji su taksativno nabrojani u odredbama člana 31. Predloga zakona, donošenje rešenja o izricanju mera, kao i novčane kazne, u slučaju ako učesnik ne ispoštuje podnetu ponudu za kupovinu državnih hartija od vrednosti, koja je konačna i obavezujuća.
U odredbama čl. 33. do 38. Predloga zakona propisano je zaduživanje lokalne vlasti i to ko donosi odluku o zaduživanju lokalne vlasti, šta je potrebno da se pribavi pre donošenja odluke, gde i u kojoj valuti se lokalna vlast može zaduživati, za koje namene i u kom obimu se može zadužiti, kao i na koji način će Republika Srbija ostvariti svoje regresno pravo prema lokalnoj vlasti u slučaju da kao garant, odnosno kontragarant izvrši obavezu umesto lokalne vlasti.
U odredbi člana 39. Predloga zakona propisani su uslovi, način i postupak, kao i ograničenja za zaduživanje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i način prevazilaženje problema ukoliko se javi kratkoročni deficit u tekućoj likvidnosti u toku fiskalne godine, usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima.
U odredbama čl. 40. i 41. Predloga zakona propisana je kontrola, evidencija i izveštavanje u vezi sa ugovorima o kreditu i davanjem garancija, koja se obezbeđuje kroz kontrolu sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu, odnosno ugovora o kreditu za koji je Republika Srbija dala garanciju, i to preko posebne jedinice za upravljanje projektom koja se obrazuje pri korisniku kredita i koja u propisanim rokovima o nalazima kontrole izveštava Ministarstvo finansija. Takođe, je propisano da Ministarstvo finansija vodi evidenciju o javnom dugu, koja sadrži podatke o iznosu i otplati javnog duga, datim garancijama, odnosno kontragarancijama, vrednosti, nivou kamatnih stopa, proviziji za date garancije, o čemu jednom godišnje se podnosi izveštaj Vladi Republike Srbije.
U odredbama čl. 42. do 46. Predloga zakona uređena su pitanja koja se odnose na osnivanje i organizaciju Uprave za javni dug, rukovođenje, nadležnosti i sredstva za rad.
U odrebama člana 47. do 50. Predloga zakona predviđeni su privredni prestupi i prekršaji.
U odredbama čl. 51. do 53. Predloga zakona uređena su pitanja koja se odnose na ispunjavanje obaveza po osnovu zaduživanja do stupanja na snagu ovog zakona, započete postupke za zaključivanje ugovora do dana stupanja na snagu ovog zakona, prestanak važenja pojedinih odredaba Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na dug i garancije, primenjivanje odredbe ovog zakona u slučaju da su odredbe drugih zakona u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, s obzirom da su ovim zakonom sistemski uređena ova pitanja, kao i vršenje ovih poslova u Ministarstvu finansija-Sektoru za trezor, do otpočinjanja sa radom Uprave za javni dug.
Odredbom člana 54. Predloga zakona propisano je vreme stupanja na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona biće potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike, pre otpočinjanja sa radom Uprave za javni dug.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Rešenja predviđena u Predlogu zakona o javnom dugu imaju najznačajniji efekat u smislu planiranja, upravljanja, kao i vođenja evidencije o javnom dugu.
U širem smislu reči, efekti ovog zakona proizlaze iz činjenice da se precizno određuju uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i javnih preduzeća i pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, kada traže garanciju, odnosno kontragaranciju Republike Srbije.
Naime, utvrđivanjem uslova, načina i postupka za zaduživanje Republike Srbije, štite se interesi građana i privrede jer se onemogućava nekontrolisano zaduživanje Republike Srbije, na taj način što se zaduživanje vrši po propisanom postupku, za propisane namene i strogo vodi evidencija o svakom zaduživanju. Sa druge strane, zaduživanje Republike Srbije pod navedenim uslovima, osigurana su, odnosno zaštićena sva investitorova ulaganja, čime se dodatno stimulišu i potencijalni investitori da odobravaju kredite, uz istovremeno pospešivanje konkurentnosti na finansijskom tržištu ovih pravnih subjekata, u vezi sa uslovima pod kojima nude davanje kredita.
S obzirom da je Predlogom zakona regulisano i pitanje državnih hartija od vrednosti koje mogu kupovati sva domaća pravna i fizička lica, kao i strana pravna i fizička lica pod uslovima o kojima odlučuje Vlada Republike Srbije, ovaj zakon bi stimulisao navedena lica da ulažu svoja sredstva u državne hartije od vrednosti, trguju ovim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu, čime bi se pospešilo i još više razvilo domaće nerazvijeno tržište novca i kapitala, a posebno što bi se sa ovim hartijama moglo da trguje i na stranom tržištu novca i kapitala.
Takođe, na osnovu predloženih rešenja omogućava se Republici Srbiji da, samo licima koja ispunjavaju predviđene uslove, može dati garanciju za izmirivanje njihovih obaveza, što sa jedne strane daje veću sigurnost za Republiku Srbiju, da se neće naći u situaciji da iz budžeta, umesto dužnika, plati dospelu, a neizmirenu obavezu, a sa druge strane davanjem garancije Republike Srbije pod navedenim uslovima, štite se i interesi poverioca koji su odobrili kredite ovim licima.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizlaze iz činjenice da je potrebno što pre na celovit način urediti uslove, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i način i postupak izdavanja garancija Republike Srbije, čime bi se izbegle štetne posledice po građane i privredu, jer će se onemogućiti nekontrolisano zaduživanje Republike Srbije, sa jedne strane, a sa druge strane, zaduživanje pod propisanim uslovima, štiti i interese ulagača, čime se dodatno stimulišu i potencijalni ulagači da ulažu u projekte koji će omogućiti brži razvoj privrede i društva u celini.