PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA ZAKONA O JAVNOM REDU I MIRU
Član 1.
U Zakonu o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS”, broj 6/16), u članu 17. stav 1. broj: „10.000” zamenjuje se brojem: „50.000”, a broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.
U stavu 2. broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „100.000”.
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru sadržan je u članu 97. tačka 4) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru ima za cilj sprečavanje protivpravnog ponašanja podizanjem iznosa zaprećenih novčanih kazni za prekršaje iz člana 17. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS”, broj 6/16) – „Paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje”. Naime, uočen je porast društvene opasnosti koja nastaje paljenjem savremenih i tehnološki unapređenih pirotehničkih proizvoda, kao i upotrebom vatrenog oružja ili imitacije oružja koji u velikoj meri izazivaju uznemirenost građana prilikom obeležavanja svečanosti shodno tradicionalnim običajima. Obzirom da postoji niz drugih savremenih načina da se svečanost uveliča, a da se pritom ne ugrožava bezbednost lica i imovine i ne stvara uznemirenost građana, smatramo da će podizanje iznosa zaprećenih kazni biti jedan od mehanizama kojima se suzbija ovakav način obeležavanja proslava i svečanosti.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru menja se važeći član 17, pod nazivom „Paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje” na način da se propisani iznos novčane kazne u stavu 1. povećava, tako da konačni raspon zaprećenih novčanih kazni za narušavanje javnog reda i mira paljenjem pirotehničkih sredstava umesto dosadašnjih 10.000 donja granica raspona bude 50.000, a gornja granica 100 000 dinara.
U članu 1. stav 2. Predloga zakona menja se donja granica raspona zaprećenih novčanih kazni za upotrebu oružja ili imitacije oružja sa 50.000 na 100.000 dinara.
Članom 2. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje odredbi Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva unutrašnjih poslova i neće zahtevati dodatno izdvajanje sredstava.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Uzimajući u obzir razloge navedene u delu II Obrazloženja smatramo da je neophodno donošenje zakona po hitnom postupku kako bi se blagovremeno informisala javnost o podizanju iznosa zaprećenih novčanih kazni i kako bi se upoznali sa potrebom da se intenzivira aktivnost policije na suzbijanju ove vrste prekršaja pred nastupajući period praznika i svečanosti, koje se tradicionalno odvijaju u jesen.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da bi nedonošenjem ovog zakona mogle nastati štetne posledice po život i zdravlje ljudi, a samim tim bi bilo ugroženo stanje javne bezbednosti, te se predlaže donošenje zakona po hitnom postupku.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM REDU I MIRU KOJE SE MENJAJU
Paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje
Član 17.
Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 10.000 50.000 do 50.000 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.
Ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
ANALIZA EFEKATA
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši
Ministarstvo unutrašnjih poslova je uočilo izvestan stepen povećanja društvene opasnosti usled tradicionalnog korišćenja savremenih pirotehničkih proizvoda i oružja, kao i imitacije oružja prilikom obeležavanja svečanosti i drugih proslava u Republici Srbiji. Savremene tehnologije u proizvodnji pirotehničkih sredstava i imitacije oružja omogućavaju stvaranje većeg uznemiravanja građana i narušavanja javnog reda i mira, jer je reč o proizvodima sa unapređenim efektima na okolinu (povećanje nivoa buke i znatna mogućnost za nanošenje telesnih povreda prisutnih). Zbog izuzetno ozbiljnih posledica koje vršenje ovih prekršaja može da izazove u pogledu ugrožavanja sigurnosti građana, naročito prilikom obeležavanja svečanosti i proslava, zaključeno je da zaprećene kazne ne postižu u punoj meri svrhu kažnjavanja. Kako bi se postiglo maksimalno suzbijanje ovog nepoželjnog ponašanja, Predlogom zakona se predviđa njegovo strožije kažnjavanje. Smatramo da će kao i povećanje iznosa zaprećenih novčanih kazni uz istovremenu povećanu aktivnost na suzbijanju ove vrste prekršaja, doprineti suzbijanju ove pojave, a samim tim preduprediće se ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Usvajanjem Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru podiže se nivo bezbednosti građana koji se nalaze na mestima kojima su izloženi upotrebi pirotehničkih sredstava, oružja i imitacije oružja. Činjenicom da postoji veća izvesnost kažnjavanja protivpravnog ponašanja koja uznemirava građane i narušava javni red i mir, stvoriće se uslovi za spontano gubljenje običaja za prekomernu, nestručnu i protivzakonitu upotrebu navedenih proizvoda, kao i oružja u legalnom posedu.
3. Druge mogućnosti za rešenje problema
Druga mogućnost za rešavanje problema nalazi se u donošenju Zakona o eksplozivnim materijama, međutim, proces pripreme i donošenja ovakvog složenog zakona zahteva duži vremenski period, a okolnosti nalažu hitno reagovanje nadležnih državnih organa. Obzirom da je takvo ponašanje već sankcionisano Zakonom o javnom redu i miru i to članom 17. Zakona, smatramo da je najefikasnija reakcija za smanjenje navedene društvene opasnosti upravo intenziviranje rada Policije u pogledu suzbijanja ove vrste prekršaja, kao i podizanje iznosa zaprećenih novčanih kazni.
4. Zašto je donošenje novog zakona najbolje rešenje problema
Donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru je najbolje rešenje problema iz razloga koji su sadržani u tački 3. Analize efekata propisa. Usvajanjem zakona blagovremeno bi se predupredilo narušavanje javnog reda i mira u većem obimu putem korišćenja pirotehničkih sredstava, oružja i vatrenog oružja u legalnom posedu.
5. Na koga i kako će uticati predložena rešenja
Rešenja predložena ovim zakonom uticaće na sve građane Republike Srbije u smislu sprečavanja zloupotreba prilikom korišćenja pirotehničkih sredstava, oružja u legalnom posedu i imitacija oružja.
6. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Usvajanje ovog Zakona neće stvoriti nove troškove za građane i privredu Republike Srbije. Priroda samog prava čije se zaštita obezbeđuje ovim Zakonom nije ekonomska, niti zahteva bilo kakve promene u smislu povećanja poreskih i drugih finansijskih obaveza koje bi snosili građani ili privredni subjekti u Republici Srbiji. Takođe, Zakon neće stvoriti potrebu za novim administrativnim troškovima.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Mišljenja smo da će efekti usvajanja Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru biti višestruko pozitivni. Pre svega, omogućiće uživanje i zaštitu Ustavom zagarantovane slobode i prava svih građana.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Ovim zakonom ne regulišu se oblasti koje bi imale uticaj na ekonomska kretanja u Republici Srbiji, te kao takav neće stimulisati pojavu novih tržišnih subjekata i uticati na tržišnu konkurenciju.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Tokom pripremanja Zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru nije sprovedena javna rasprava te se javnost nije izjašnjavala u pogledu sadržinu odredaba Zakona koji su predmet izmene. Obzirom da se ne vrše izmene u dispozitivnom delu odredbi u kojima je već sankcionisana upotreba pirotehničkih sredstava, oružja i imitacija oružjem na način da se narušava javni red i mir i da se menjaju isključivo iznosi novčanih kazni mišljenja smo da nije neophodno, jer je u interesu svih građana da se nivo bezbednosti podigne do najvišeg stepena.
10. Koje će se mere prilikom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo unutrašnjih poslova će intenzivirati rad u pogledu suzbijanja prekršaja sankcionisanih po Zakonu o javnom redu i miru.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo unutrašnjih poslova
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru
Draft Law on Amendments to Law on Public Order
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):
NE
a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma.
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
NE
a) Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Glava V, Područje pravde, slobode i bezbednosti; Poglavlje 1. Opšte odredbe, Član 67. i Poglavlje 2. politike koje se odnose na graničnu kontrolu, azil i useljavanje, Član 78.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
NE
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
NE
8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
NE