Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM

PARTNERSTVU I KONCESIJAMA

Član 1.

U Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/11 i 15/16), u članu 2. stav 1. posle reči: „privatnim partnerom,” dodaje se reč: „isključivo”, a reči: „kojim se uređuje javna svojina” zamenjuju se rečima: „i drugih propisa kojima se uređuje javna svojina i budžetski sistem.”

Član 2.

U članu 4. tačka 3) reči: „odnosno javnog ili privatnog partnera i društva za posebne namene” brišu se.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

„4a) javni ugovor o institucionalnom javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije je ugovor kojim se uređuju prava i obaveze davaoca koncesije i koncesionara u skladu sa odredbama ovog zakona i odredbama drugih propisa kojima se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.”

U tački 9) posle reči: „privatnim partnerom” reči: „ili DPN” brišu se.

U tački 10) posle reči: „javni ugovor” dodaju se reči: „odnosno i DPN koje osniva privatni partner kada sa javnim partnerom zaključuje javni ugovor”, a reči: „ili u tu svrhu osniva DPN” brišu se.

U tački 15) posle reči: „fizičko lice” dodaju se reči: „ili konzorcijum jednog ili više takvih fizičkih ili pravnih lica,”.

Tačka 16) briše se.

Član 3.

U članu 7. stav 2. tačka 5) posle reči: „plaćanje u novcu” dodaju se reči: „ili da mu dozvoli naplatu naknade krajnjim korisnicima za pružene usluge, ako je tako predviđeno predlogom projekta JPP/koncesionim aktom;”.

Član 4.

U članu 9. stav 1. posle reči: „Institucionalno JPP” dodaju se zapeta i reči: „sa ili bez elemenata koncesije,”.

U stavu 2. posle reči: „članova” reč: „DPN” zamenjuje se rečima: „zajedničkog privrednog društva”.

U stavu 5. posle reči: „Na sadržinu ugovora” dodaju se reči: „o osnivanju zajedničkog privrednog društva”.

Član 5.

U članu 10. stav 1. menja se i glasi:

„Koncesija, u smislu ovog zakona, jeste ugovorno ili institucionalno JPP sa elementima koncesije u kome je javnim ugovorom uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, koje javni partner ustupa privatnom partneru, na određeno vreme, pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane privatnog, odnosno javnog partnera, pri čemu privatni partner snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Posebni oblici koncesije su koncesija za javne radove i koncesija za javne usluge.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U stavu 4. posle reči: „Koncesija za” dodaje se reč: „javne”.

Član 6.

U članu 11. stav 1. posle reči: „prirodnog bogatstva,” reč: „odnosno” briše se, a posle reči: „u javnoj svojini” dodaju se zapeta i reči: „odnosno dobra u svojini javnog tela”.

Član 7.

U članu 13. stav 1. posle reči: „prirodnog bogatstva,” reč: „odnosno” briše se, a posle reči: „dobra u opštoj upotrebi” dodaju se reči: „koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela”.

U stavu 2. tačka 4) posle reči: „javno preduzeće” dodaje se tačka zapeta, a reči: „odnosno pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije.” brišu se.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

„5) pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije.”

Član 8.

U članu 14. stav 2. reči: „privrednih subjekata” zamenjuju se rečima: „lica iz stava 1. ovog člana”.

Član 9.

U članu 15. stav 1. menja se i glasi:

„DPN se obavezno osniva radi realizacije javnog ugovora, osim ako predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom nije drugačije određeno i može učestvovati isključivo u sprovođenju projekta JPP/koncesije u čiju svrhu je osnovano.”

Član 10.

U članu 17. stav 2. posle reči: „podizvođač ispunjava uslove” dodaju se reči: „određene od strane javnog tela u konkursnoj dokumentaciji i uslove predviđene važećim propisima”.

St. 3. i 4. menjaju se i glase:

„U slučaju podugovaranja, privatni partner je neograničeno solidarno odgovoran za izvršenje ugovornih obaveza podizvođača.

Ako podugovaranje nije navedeno u ponudi na način iz stava 1. ovog člana, ugovor sa podizvođačima se ne može zaključiti bez prethodne saglasnosti javnog partnera.”

Član 11.

U članu 18. stav 4. menja se i glasi:

„Rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče od dana potpisivanja javnog ugovora, osim ako nije drugačije predviđeno u javnom ugovoru, odnosno konkursnoj dokumentaciji.”

Član 12.

U članu 20. stav 4. menja se i glasi:

„Ako je koncesija koja se dodeljuje poseban oblik koncesije za javne radove, odnosno javne usluge u skladu sa članom 10. st. 2, 3. i 4. ovog zakona, na postupak odabira koncesionara/privatnog partnera primenjuju se postupci javne nabavke, određeni zakonom kojim se uređuju javne nabavke.”

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„U postupku izbora privatnog partnera ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke koje se odnose na:

(1) način obračuna procenjene vrednosti javnog ugovora;

(2) zajedničku ponudu;

(3) podizvođače;

(4) rokove za podnošenje ponuda i prijava;

(5) rokove u vezi sa donošenjem odluke o izboru najpovoljnije ponude;

(6) rokove za zaključenje ugovora i

(7) izmene javnog ugovora.”

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 13.

U članu 21. stav 3. reči: „eventualno obnavljanje javnog ugovora” zamenjuju se rečima: „dozvoljene izmene koje nastaju tokom trajanja javnog ugovora.”

Član 14.

U članu 23. stav 1. posle reči: „i prijava za učešće,” reč: „naručioci” zamenjuje se rečima: „javna tela”.

U stavu 2. uvodna rečenica menja se i glasi:

„Ako se postupak izbora privatnog partnera sprovodi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju javne nabavke, sledeći rokovi se smatraju primerenim i ne mogu biti kraći od:”.

Član 15.

U članu 25. zapeta i reči: „određenih zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije” brišu se.

Član 16.

U članu 27. stav 4. posle reči: „Republika Srbija” dodaje se zapeta, a reči: „ili drugo” zamenjuju se rečju: „odnosno”.

Član 17.

U članu 29. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Kada je davalac koncesije javno telo, javno preduzeće ili pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije, koncesioni akt usvaja odgovarajući organ iz stava 2. tač. 1) – 3) ovog člana u zavisnosti od toga u čijoj nadležnosti je takav davalac koncesije.”

Dosadašnji st. 3, 4, 5. i 6. postaju st. 4, 5, 6. i 7.

U stavu 6. tačka 9) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 9) dodaju se tač. 10) i 11), koje glase:

„10) podatke o drugim ugovorima koji se zaključuju pre, istovremeno ili posle zaključenja javnog ugovora, bilo u formi priloga javnog ugovora, bilo kao posebni ugovori, radi ostvarenja ekonomske opravdanosti ili komercijalnih potreba relevantnog projekta, kao što su ugovori o prenosu prava korišćenja nepokretnih i pokretnih stvari, prenos odnosno ustupanje koncesionaru ugovora koje zaključi javno telo, preuzimanje zaposlenih itd;

„11) ostale podatke i dokumente od značaja za koncesiju.”

U stavu 7. reči: „iz stava 4. ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz stava 6. ovog člana”.

Član 18.

U članu 34. stav 1. posle reči: „tehničke” dodaju se reči: „i druge”, posle reči: „nacrt” dodaju se reči: „ili bitne elemente”, a posle reči: „njihove osposobljenosti” dodaju se reči: „za realizaciju projekta”.

U stavu 3. posle reči: „tehničke” dodaju se reči: „i druge”.

U stavu 8. posle reči: „jedinice lokalne samouprave” dodaju se reči: „i drugog javnog tela,”.

Član 19.

U članu 35. u tački 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 8), koja glasi:

„8) ostale podatke od značaja za postupak davanja koncesije.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„U javnom pozivu mora da se navede da li se koncesija daje u skladu sa čl. 35-41. ovog zakona ili u skladu sa članom 41a ovog zakona.”

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.

Član 20.

U članu 38. stav. 1. posle reči: „za ozbiljnost ponude” dodaju se zapeta i reči: „bezuslovnu, neopozivu, bez prigovora i plativu na prvi poziv, koja će biti dostavljena uz ponudu.”

U stavu 7. reči: „st. 1. i 2. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „st. 2, 3. i 4. ovog zakona”.

Član 21.

Posle člana 41. dodaje se član 41a, koji glasi:

„Član 41a

U slučaju da je procenjena vrednost koncesije veća od 50 miliona evra javno telo može doneti odluku da se postupak davanja koncesije sprovede u fazama, pod uslovom da je to predviđeno koncesionim aktom.

Način davanja koncesije u fazama iz stava 1. ovog člana bliže propisuje Vlada.”

Član 22.

U članu 42. stav 1. posle tačke 5) dodaju se tačke 5a), 5b) i 5v), koje glase:

„5a) vrstu primenjenog postupka;

5b) broj primljenih ponuda;

5v) kriterijum izbora koji je primenjen;”.

U tački 10) reč: „ponuđača” zamenjuje se rečima: „najpovoljnije ponude”.

Član 23.

U članu 43. stav 2. posle reči: „predmetnog dobra” dodaju se zapeta i reči: „naknada za korišćenje dobra u svojini javnog tela, kao i druge vrste javnih prihoda, osim poreza na imovinu, vezane za korišćenje tog dobra.”

U stavu 4. posle reči: „u opštoj upotrebi, odnosno javnog dobra” dodaju se zapeta i reči: „odnosno dobra u svojini javnog tela.”

U stavu 6. posle reči: „lokalne samouprave” dodaju se reči: „odnosno prihod javnog tela koje je davalac koncesije,”, a posle reči: „naknada” dodaju se reči: „ili drugi javni prihod, osim porez na imovinu,”.

U stavu 7. posle reči: „korišćenje predmetnog dobra” dodaju se reči: „ili drugog javnog prihoda, osim poreza na imovinu, vezanog za korišćenje tog dobra.”

Član 24.

U članu 46. stav 2. tačka 15) posle reči: „povezanim licima” dodaju se reči: „ili drugih ugovora kojima se poverava obavljanje određenih poslova od strane privatnog partnera trećim licima, ako je takvo poveravanje predviđeno predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom;”.

U tački 16) posle reči: „(uključujući jemstva javnog partnera finansijerima)”, dodaju se reči: „ili drugi način obezbeđenja plaćanja;”.

U tački 23) posle reči: „ili privatnom partneru,” dodaju se reči: „način isplate naknade i sredstva iz kojih će biti isplaćena naknada),”.

Posle tačke 27) dodaje se tačka 27a), koja glasi:

„27a) eventualno pravo javnog partnera ili nadležnog državnog organa da u cilju zaštite javnog interesa kao i u slučaju postojanja opasnosti za javnu bezbednost ili ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi ili povrede obaveza privatnog partnera/koncesionara iz javnog ugovora, u potpunosti ili delimično prekine izvršenje ugovora ili preuzme izvršenje odgovarajućih obaveza privatnog partnera/koncesionara (step-in right), uz definisanje posledica korišćenja tog prava;”.

Član 25.

U članu 47. stav 1. menja se i glasi:

„Javno telo, posle donošenja odluke o izboru privatnog partnera, a pre zaključenja javnog ugovora, ima obavezu da organu iz čl. 26. i 29. ovog zakona dostavi konačni nacrt javnog ugovora uključujući priloge koji čine njegov sastavni deo, radi davanja saglasnosti.”

Član 26.

U članu 49. stav 2. posle reči: „refinansiranjem” dodaju se reči: „predmeta”.

U stavu 4. reč: „Obezbeđenje” zamenjuje se rečju: „Zahtev”.

U stavu 5. posle reči: „pre zaključenja” dodaju se reči: „izmena javnog ugovora, kao i zaključenja”.

U stavu 6. posle reči: „iz stava 5. ovog člana,” dodaju se zapeta i reči: „kada se odnosi na zaključenje direktnog ugovora,”.

Član 27.

U članu 50. posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4. i 5, koji glase:

„Ako se izmene javnog ugovora vrše po zahtevu finansijera, pored ograničenja iz stava 2. ovog člana, tim izmenama se ne sme narušavati balans podele rizika na štetu javnog partnera u skladu sa članom 7. stav 2. tačka 6) ovog zakona, niti se vrednost javnog ugovora može povećati za više od 3%.

Zahtev finansijera iz stava 3. ovog člana treba da bude ekonomski opravdan, pravno dokumentovan i prihvatljiv za javnog partnera.

U slučaju izmene javnog ugovora po zahtevu finansijera iz stava 3. ovog člana potrebno je prethodno pribaviti mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija za projekte iz člana 27. stav 4. i člana 29. stav. 5. ovog zakona”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 6.

Član 28.

Naziv iznad člana 56. i član 56. menjaju se i glase:

„Prestanak javnog ugovora

Član 56.

Javni ugovor prestaje istekom roka previđenog javnim ugovorom kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom ili javnim ugovorom.

U slučaju prestanka javnog ugovora, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP predaju se javnom partneru u skladu sa odredbama javnog ugovora, kao i drugih ugovora zaključenih od strane javnog partnera u vezi sa konkretnim projektom JPP.

Javni ugovor može prestati otkupom predmeta javnog ugovora pod uslovima predviđenim javnim ugovorom, a izuzetno, ako to nalaže javni interes, otkup predmeta javnog ugovora može se vršiti pod uslovima i na način utvrđen propisima o eksproprijaciji u kom slučaju privatni partner ima pravo na isplatu pune naknade prema tržišnoj vrednosti.

Javni partner može privatnom partneru oduzeti prava ustanovljena javnim ugovorom ako privatni partner ne izvršava ugovorom preuzete obaveze, iz razloga javne bezbednosti, kao i u slučaju da se obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi, a mere predviđene posebnim propisima nisu dovoljne da se to spreči, na način i pod uslovima utvrđenim javnim ugovorom.”

Član 29.

Naziv iznad člana 57. i član 57. menjaju se i glase:

„Sredstva iz okvira predmeta javno-privatnog partnerstva/koncesije

Član 57.

Po prestanku javnog ugovora, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP/koncesije postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili pravnog lica ovlašćenog posebnim zakonom kojim se uređuje davanje koncesije, osim ako drugačije nije predviđeno direktnim ugovorom iz člana 49. ovog zakona.

Privatni partner/koncesionar predaje objekat, uređaje, postrojenja i druga sredstva iz stava 1. ovog člana, kao i sve druge objekte koji su predmet javnog ugovora, a koji su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili pravnog lica ovlašćenog posebnim zakonom kojim se uređuje davanje koncesije bez tereta i u stanju koje obezbeđuje njihovo nesmetano korišćenje i funkcionisanje.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, drugi objekti izgrađeni u skladu sa članom 7. stav 2. tačka 7) ovog zakona, a koji nisu u funkciji predmeta javnog ugovora (javnog objekta, javne usluge, javne infrastrukture i sl.), ostaju u svojini privatnog partnera, s tim što javni partner može da pribavi ove objekte, u skladu sa javnim ugovorom.”

Član 30.

U članu 58. stav 2. posle reči: „Republičkoj komisiji” dodaju se reči: „za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki”.

Član 31.

U članu 60. stav 2. menja se i glasi:

„Arbitraža sa sedištem u inostranstvu može se ugovoriti ukoliko je privatni partner ili njegov neposredni ili posredni vlasnik strano pravno ili fizičko lice ili u slučaju konzorcijuma ukoliko je najmanje jedan član konzorcijuma ili njegov posredni ili neposredni vlasnik strano pravno ili fizičko lice.”

Član 32.

U članu 63. stav 2. tačka 3) posle reči: „dodeljen ugovor” dodaju se zapeta i reči: „kao i o podizvođačima;”.

Član 33.

U članu 72. stav 1. menja se i glasi:

„Naknade koje javni, odnosno privatni partner plaća na osnovu javnog ugovora mogu biti denominovane u stranoj valuti, dok se plaćanje naknade vrši u dinarima, na način predviđen javnim ugovorom.”

Član 34.

Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 35.

Podzakonski akt iz člana 21. ovog zakona biće donet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 36.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.”

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim se utvrđuje da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE

Razlozi za donošenje ovog zakona se ogledaju u potrebi daljeg regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (u daljem tekstu: Zakon), uvođenja bolje kontrole finansijskih uticaja projekata javno-privatnog partnerstva (u daljem tekstu: JPP) i usklađivanja sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Član 1. predviđa izmenu u članu 2. Zakona kojom se, pored primene zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama za realizaciji projekata javno-privatnog partnerstva, primenjuju i odgovarajuće odredbe propisa kojima se uređuje javna svojina i budžetski sistem.

Član 2. predviđa izmene u članu 4. Zakona kojima se preciziraju postojeće definicije javnog ugovora, privatnog partnera i ponuđača. Pored toga, uvodi se model institucionalnog javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, kako bi se omogućilo da i u javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije mogu da učestvuju javna tela, a radi veće zaštite javnog interesa.

Član 3. predviđa izmenu člana 7. Zakona kojom se razjašnjava razlika između javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije, koja je do sada bila sadržana u drugom propisu – Zakonu o komunalnim delatnostima.

Član 4. predviđa izmene člana 9. Zakona kojima se uvodi model institucionalnog javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, i precizira odnos između društva za posebne namene i zajedničkog privrednog društva.

Član 5. predviđa izmene člana 10. Zakona kojima se menja definicija koncesije kako bi se potvrdila mogućnost institucionalnog javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, kao i kako bi se stvorili preduslovi da se koncesija može dati radi korišćenja dobra u svojini javnog tela, što ranije nije bilo moguće. Pored toga, pojašnjava se da su koncesija za javne radove i koncesija za javne usluge posebni oblici koncesije, i precizira se definicija koncesije za javne usluge.

Član 6. predviđa izmenu člana 11. Zakona kojom se potvrđuje mogućnost da se koncesija može dati radi korišćenja dobra u svojini javnog tela.

Član 7. predviđa izmenu člana 13. Zakona koja podrazumeva usklađivanje sa članom 11, odnosno potvrđuje mogućnost da se koncesija može dati radi korišćenja dobra u svojini javnog tela.

Član 8. predviđa izmenu člana 14. Zakona koji podrazumeva terminološko usaglašavanje st. 1. i 2.

Član 9. predviđa izmenu u članu 15. Zakona kojom se precizira postojeća definicija društva za posebne namene.

Član 10. predviđa izmene člana 17. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču podugovaranja.

Član 11. predviđa izmenu člana 18. Zakona kojom se precizira postojeća odredba koja se tiče računanja rokova.

Član 12. predviđa izmene člana 20. Zakona kojima se u potpunosti razjašnjava kada se na postupak dodele JPP sa ili bez elemenata koncesije (ne) primenjuje zakon kojim se uređuju javne nabavke, odnosno pojedine njegove odredbe, što je u skladu sa uporednom praksom.

Član 13. predviđa se izmena člana 21. Zakona kojom se precizira izračunavanje procenjene vrednosti javnog ugovora.

Član 14. predviđa izmene člana 23. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču rokova za prijem ponuda i prijava.

Član 15. predviđa izmenu člana 25. radi usklađivanja sa Zakonom o javnim nabavkama.

Član 16. predviđa izmenu člana 27. Zakona kojom se precizira postojeća odredba koja se tiče predlagača projekta javno-privatnog partnerstva.

Član 17. predviđa izmene člana 29. Zakona kojima se precizira postojeća odredba koja se tiče predlagača koncesionog akta i javnog tela nadležnog za usvajanje koncesionog akta, kao i odredbe koje se tiču sadržine koncesionog akta.

Član 18. predviđa izmene člana 34. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču konkursne dokumentacije.

Član 19. predviđa izmene člana 35. kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču javnog poziva.

Član 20. predviđa izmene člana 38. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču garancije za ozbiljnost ponude.

Član 21. predviđa dodavanje novog člana 41a koji omogućava da za projekte čija je vrednost veća od 50 miliona evra, radi zaštite javnog interesa, bude posebno uređen način davanja koncesije.

Član 22. predviđa izmene člana 42. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču sadržine odluke o izboru najpovoljnije ponude.

Član 23. predviđa izmene člana 43. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču koncesione naknade.

Član 24. predviđa izmene člana 46. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe koje se tiču sadržine javnog ugovora. Pored toga, u skladu sa međunarodnom praksom, prepoznaje se mogućnost zaključivanja ugovora o poveravanju određenih poslova od strane privatnog partnera trećim licima (outsorcing), kao i mogućnost intervenisanja javnog partnera u cilju zaštite javnog interesa.

Član 25. predviđa izmenu člana 47. Zakona kojom se precizira postupak davanja saglasnosti na javni ugovor.

Član 26. predviđa izmene člana 49. Zakona kojima se preciziraju postojeće odredbe o finansiranju javnih ugovora.

Član 27. predviđa izmene člana 50. Zakona kojima se u skladu sa međunarodnom praksom, prepoznaje mogućnost izmene javnog ugovora na zahtev finansijera, ali samo ukoliko je javni interes na adekvatan način zaštićen, i u izuzetno ograničenom obimu.

Član 28. predviđa izmene člana 56. Zakona kojima se uređuje prestanak javnog ugovora, umesto prestanka društva za posebne namene.

Član 29. predviđa izmene člana 57. Zakona kojima se uređuje pravna sudbina sredstava iz okvira predmeta javno-privatnog partnerstva/koncesije, umesto objekata, s obzirom da se koncesija može ticati i drugih sredstava.

Član 30. predviđa izmenu člana 58. Zakona koja se odnosi na zaštitu prava.

Član 31. predviđa izmenu člana 60. kako bi se ukinulo ograničenje arbitrabilnosti suprotno Zakonu o arbitraži.

Član 32. predviđa izmenu člana 63. Zakona kojom se preciziraju dužnosti javnog partnera u pogledu praćenja rada privatnog partnera i izvršavanja njegovih ugovornih obaveza.

Član 33. predviđa izmenu člana 72. Zakona kojom se precizira devizni tretman javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije.

Član 34. propisuje da će se postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 35. propisuje rok za donošenje propisa iz člana 21. Predloga zakona.

Član 36. uređuje stupanje na snagu ovog zakona.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćeni tekst), radi regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba Zakona, uvođenja bolje kontrole finansijskih uticaja JPP projekata i usklađivanja sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.

VI. ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši

Izradi ovog zakona prethodio je period više od četiri godine njegove primene. U izradi teksta zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva kao i iskustva stručnjaka u oblasti koju reguliše Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (predstavnika relevantnih ministarstava, advokata, privrednika itd) koji su prethodnih godina primenjivali Zakon. Od kada je usvojen Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama realizovani su projekti u oblasti gradsko-prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanja komunalnog otpada, proizvodnje toplotne i električne energije upotrebom obnovljivih izvora energije, i više je nego očigledno da javno-privatno partnerstvo postaje najrealnija opcija i za realizaciju lokalnih/regionalnih/nacionalnih infrastrukturnih projekata, jer se u poslednjih godinu dana sve veći broj ideja i projekata upravo kreće u tom pravcu. Iako je u navedenim oblastima javno-privatno partnerstvo prepoznato kao mogućnost i instrument razvoja, može se reći da je institut javno-privatnog partnerstva još uvek u povoju odnosno ne postoji dovoljno iskustva u praksi. Ovo je posebno važno za javna tela, odnosno opštine, gradove, javna preduzeća i dr., kao predlagače projekta javno-privatnog partnerstva, jer predviđene izmene kroz pojašnjenja određenih odredbi, doprinose lakšem prepoznavanju potencijalnih projekata i pripreme predloga projekta javno-privatnog partnerstva u skladu sa Zakonom, budući da je to primećeno kao postojeći nedostatak u praksi.

U tom smislu precizirana je definicija koncesije, kao i sprovođenje koncesije kroz institucionalni model, jer je to identifikovano kao nejasnoća za predlagače projekta u smislu sprovođenja adekvatne procedure i odabira najoptimalnijeg modela kod pripreme projekta.

Osnivanje društva za posebne namene koje učestvuje isključivo u sprovođenju projekta javno-privatnog partnerstva u čiju svrhu je osnovano predstavlja specifičnost modela javno-privatnog partnerstva i kroz izmene je definicija istog razjašnjena, jer dosadašnja odredba javnim telima je stvarala dilemu obaveznosti osnivanja ovog društva.

Odredbe koje se odnose na postupak odabira privatnog partnera u praksi su takođe stvarale zabunu, u smislu primene ovog propisa i propisa kojima se uređuju javne nabavke, što je ovim izmenama sada razjašnjeno i jasno definisano.

Takođe, javni ugovor koji predstavlja osnov za realizaciju dugoročnih projekata, kakvi su projekti javno-privatnog partnerstva kroz predviđene izmene sadrži dodatne elemente, koji svakako štite javni interes i omogućavaju javnom partneru da u cilju zaštite javnog interesa u potpunosti ili delimično prekine izvršenje ugovora ili preuzme izvršenje odgovarajućih obaveza privatnog partnera/koncesionara u slučaju povrede bitnih obaveza javnog ugovora od strane privatnog partnera/koncesionara, kao i u slučaju postojanja opasnosti za javnu bezbednost ili ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi.

Radna grupa je započela svoj rad analizom postojećeg sistema i Projekata JPP pripremljenih na osnovu Zakona o JPP i koncesijama. Neka od rešenja rezultat su daljih intenzivnih konsultacija i fokus grupa.

Aspekt potrebe instrumenata predviđenih Predlogom zakona

Porast zahteva za analizom fiskalnog uticaja, povezano sa potrebama za novom javnom infrastrukturom u Republici Srbiji doprineo je razmatranju mogućnosti balansiranja potreba privatnog finansiranja projekata javne infrastrukture. Osim toga, nedostatak javnog finansiranja i nedovoljna sredstva državnih organa da razvijaju i modernizuju putnu i komunalnu infrastrukturu kao što su vodovodna mreža i upravljanje otpadnim vodama, sistemi daljinskog grejanja i snadbevanja električnom energijom, doveo je do potrebe da se pronađe rešenje kojim bi se postigla oba cilja (zaštita budžeta i privlačenje privatnih investicija). JPP projekti imaju za cilj povećanje regionalne i ekonomske konkurentnosti, privlačenje investicija, podršku i razvoj postojećih privrednih subjekata i nova zapošljavanja, kao i ekonomski cilj (povećanje budžetskih prihoda i prelazak sa tradicionalnog modela finansiranja u kojem je javno telo investitor koji preuzima sve rizike koji proizilaze iz izgradnje i eksploatacije na model JPP-a u kojem se određeni rizici prenose na investitora iz privatnog sektora). Zakon o JPP-u i koncesijama u smislu realizacije projekata za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i pružanja usluga od javnog interesa podrazumeva realizaciju određenih ciljeva, i to: jačanje finansijskih kapaciteta raspoloživih za izgradnju infrastrukture; ostvarivanje kvalitetnijih javnih usluga; javnost u radu i transparentnije procedure raspolaganja i korišćenja javnih resursa; usklađenost pravnog okvira javno-privatnog partnerstva sa međunarodnim standardima i „dobrom praksom”. Suština uvođenja privatnog sektora u tradicionalne javne poslove je smanjenje fiskalnog pritiska na državni/lokalni budžet, ubrzanje infrastrukturnih ulaganja, poboljšanje usluga, ali i podsticanje rasta društvenog proizvoda i boljeg života građana. Posebno su lokalne samouprave pod stalnim pritiskom da unaprede kvalitet pružanja javnih usluga, pri čemu raspolažu veoma ograničenim sredstvima. Javne institucije zbog zakonskih, institucionalnih ili administrativnih ograničenja ne mogu uvek da odgovore na sve potrebe građana. Postoji i pritisak na javni sektor da smanji broj zaposlenih i ukupne troškove, što se kroz model javno-privatnog partnerstva, odnosno kroz prava i obaveze koje jedan i drugi partner imaju ili kroz raspodelu rizika može ostvariti. Pored smanjenja troškova rada, javni sektor kroz javno-privatna partnerstva teži da privuče dodatne resurse, i da u narednih 5 do 50 godina ima garantovanu uslugu za svoje građane, koju privatni partner pruža za određenu naknadu na mnogo efikasniji i ekonomičniji način.

Jasno definisana pravila

Novi zakon bi trebalo da obezbedi jasne odredbe vezane za nadležne državne organe kao strane ugovornice, jasna pravila i unapređenje realizacije projekata, pri tome ostavljajući decentralizovan način odlučivanja za manje lokalne projekte.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ciljevi zakonodavne aktivnosti na izradi zakona o izmenama i dopunama pravnog okvira o koncesijama/javno-privatnom partnerstvu su:

pronalaženje preciznijih formulacija za određene odredbe, zasnovane na dosadašnjoj implementaciji Zakona, čime se postiže usaglašavanje sa drugim propisima, jasno razumevanje i efikasnija primena u praksi, i onemogućava pogrešno tumačenje, što se pre svega odnosi na odredbe ovog zakona, ali i zakona kojima se uređuje javna svojina, zakona kojima se uređuje budžetski sistem, zakona kojima se uređuju javne nabavke i dr.;

uvođenje bolje kontrole finansijskih uticaja projekata javno-privatnog partnerstva, budući da ovakvi projekti potencijalno dovode do fiskalnih i finansijskih rizika iz razloga kompleksnosti projekta, njegove vrednosti i dužine trajanja, što se postiže kroz neophodne elemente koji su sadržani u predlogu projekta, odnosno elemente u javnom ugovoru, koji svakako prolaze kroz procedure odobravanja od strane nadležnih organa, ali i vršenja nadzora nad realizacijom javnih ugovora kroz nadležnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija;

formiranje efikasnog mehanizma koji bi dozvolio državnim i lokalnim organima da realizuju projekte kroz javno-privatno partnerstvo na osnovu jasnih pravila, budući da raspolažu različitim kapacitetima za pripremu i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva. Uključivanjem privatnog sektora u izgradnju javnih objekata i vršenje javnih usluga dolazi do brže implementacije projekata koja se postiže poveravanjem više faza realizacije projekta (finansiranje, projektovanje, izgradnje, korišćenje) jednom privatnom partneru (misli se i na konzorcijum), ali i veće mogućnosti finansiranja infrastrukturnih projekata bez angažovanja ograničenih budžetskih sredstava i zaduživanja na finansijskom tržištu;

obezbeđivanje pravnog okvira za transparentnu i pravičnu tendersku proceduru sa jednakim tretmanom svih ponuđača u postupku traženja privatnog partnera za takve projekte. Odredbe koje se odnose na postupak odabira privatnog partnera u praksi su stvarale zabunu, u smislu primene ovog propisa i propisa kojima se uređuju javne nabavke, što je ovim izmenama sada razjašnjeno i jasno definisano. Uz to, razrađeniji elementi konkursne dokumentacije, javnog poziva, i odluke o izboru najpovoljnije ponude doprinose kvalitetu čitavog postupka i sigurnosti primene načela na kojima se zasniva uređivanje uslova, načina i postupka zaključivanja javnih ugovora, a to su načela: zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice, proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana. Na ovaj način omogućavaju se različite inovacije u obezbeđivanju infrastrukture i usluga pomoću konkurencije koja podstiče privatne partnere da pronađu efikasnije načine za realizaciju projekata od svojih konkurenata i predlagača projekta, što svakako dovodi do boljeg merenja performansi pružanja usluga uvođenjem tržišnih standarda za ocenu kvaliteta;

usklađenost sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom, do mere koja nije u suprotnosti sa pravom Evropske unije, u smislu postojanja adekvatnog pravnog okvira i za velike infrastrukturne projekte, koji su veće vrednosti i koji zbog svoje kompleksnosti se mogu kroz postupak sprovesti u fazama, pod uslovom da je to predviđeno koncesionim aktom, što će svakako biti odobreno i kontrolisano od strane nadležnih organa.

3. Druge mogućnosti za rešavanje problema

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

1) status quo – nemenjanje važećeg Zakona, i

2) donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o JPP i koncesijama kojim bi se izvršila korekcija dela uočenih problema,

Tokom analize pojedinačnih rešenja u Predlogu zakona, razmatrana su u dva koraka:

– u prvom razmatrana je potrebe za izmenama odredbi važećeg Zakona,

– u drugom, ako su izmene bile neophodne, razmatrane su relevantne opcije i utvrđivala se najpoželjnija sa aspekta utvrđenih kriterijuma.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Donošenjem ovog zakona bili bi rešeni problema koji su se pojavili u praksi. Razlozi za predlaganje usvajanja ovog zakona se ogledaju u potrebi daljeg regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba Zakona, uvođenja bolje kontrole finansijskih uticaja JPP projekata i usklađivanja sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom, predložene su izmene Zakona.

5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja

Po svojoj prirodi odredbe ovog zakona imaju efekat na javni sektor, sva domaća i strana privredna društva kao i preduzetnike, odnosno na organe javne vlasti, kao i na banke i druge finansijske institucije. Odredbe zakona na navedene kategorije subjekata, kao učesnike u različitim fazama realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, imaju pozitivan efekat, budući da unapređuju i omogućavaju razumevanje koncepta javno-privatnog partnerstva i na taj način dovode do njegove efikasnije primene. U suprotnom, nedovoljno ozbiljno i stručno pripremljeni i realizovani projekti mogli bi postati dugoročno veliki teret budžetskoj potrošnji, izazvati povećanje javnog duga, uz prateće ekološke i socijalno-ekonomske rizike. Od ovog instituta se očekuje prvenstveno podizanje kapaciteta na nivou lokalnih samouprava, pokrajinskih i republičkih organa, ali i svih javnih tela da učestvuju u početnoj fazi izrade predloga projekata javno-privatnog partnerstva i rade na prepoznavanju potencijalnih projekata, zatim povezivanje javnog i privatnog sektora i njihova kontinuirana saradnja, praćenje kvaliteta projekata i merenje efekata. Velika su očekivanja, u smislu povećanja priliva privatnog kapitala u one projekte gde ima prostora za unapređenje kvaliteta javnih usluga, ulaganjem sredstava u novu infrastrukturu, opremu i način pružanja usluga.

Promovisanje modela javno-privatnog partnerstva i njegova šira primena mogu biti od velike koristi, ne samo za privatni sektor, već i za društvo. Angažovanje privatnog kapitala jeste jedna, ali ne i jedina opcija za rešavanje problema. U aranžmane javno-privatnog partnerstva bi trebalo ulaziti posle pažljivog i objektivnog odmeravanja svih argumenata za i protiv, odnosno poređenja prednosti i nedostataka ovog i tradicionalnih načina obezbeđenja javnih usluga. Kada se vlasti odluče za model javno-privatnog partnerstva, one bi trebalo da obezbede jasan primat javnom interesu, odnosno javnom pravu, u meri u kojoj ono odražava dobrobit stanovništva. Predložena rešenja će imati neposredan efekat na:

– državne organe Republike Srbije, organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

– privredna društva

– preduzetnike

– niz drugih zainteresovanih lica

6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća.

Neće biti troškova koje prouzrokuju predložene izmene i dopune Zakona, budući da su predložene zakonske izmene dopune već postojećih rešenja koje unapređuju proces javno-privatnog partnerstva, kao i da su sva suštinska pitanja rešena postojećim zakonom.

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

Indirektni benefit će postojati, s obzirom na uvođenje bolje kontrole finansijskih uticaja JPP projekata i usklađivanje sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom. Javno-privatno partnerstvo predstavlja okvir zajedničke akcije javnog sektora (oličenog u državi /jedinicama lokalne samouprave) i privatnog sektora, radi obezbeđenja funkcionisanja delatnosti od opšteg interesa i efikasnog i ekonomski održivog razvoja infrastrukture. Javno-privatno partnerstvo je direktna posledica ekonomske potrebe države da, umesto pribavljanja kreditnog kapitala namenjenog izgradnji i razvoju infrastrukture i razvoju održivog sistema obavljanja delatnosti od javnog interesa, uspostave partnerski odnos sa privatnim kapitalom. Pored smanjenja troškova rada, javno-privatna partnerstva teže da privuku dodatne resurse u javni sektor. Troškovi jednokratnih investicija mogu se rasporediti na duži period, što se bolje uklapa u pravila o generisanju prihoda javnog sektora. Putem javno-privatnog partnerstva omogućava se prenos i upotreba novih znanja i tehnologija u javnom sektoru, unapređuje se kvalitet usluga i brže ostvaruju strateški ciljevi.

U tom smislu preciziranje definicije koncesije, kao i sprovođenje koncesije kroz institucionalni model, otklanja postojeće nejasnoće identifikovane kod predlagača projekata u smislu sprovođenja adekvatne procedure i odabira najoptimalnijeg modela kod pripreme projekta. Ovo je posebno korisno za sva javna tela, odnosno opštine, gradove, javna preduzeća i dr., budući da su oni predlagači projekta javno-privatnog partnerstva, ali i za društvo u celini, jer kod ovakvih projekata predmet se odnosi na delatnost koja je od opšteg interesa i koju koriste svi ili većina građana. Zatim, obaveznost i preciziranje odredbe koja se odnosi na osnivanje društva za posebne namene koje učestvuje isključivo u sprovođenju projekta javno-privatnog partnerstva u čiju svrhu je osnovano, budući da predstavlja specifičnost modela javno-privatnog partnerstva, jasno ukazuje za koje potrebe i kada se osniva ovo društvo. Ova odredba, odnosno njeno preciziranje je važno kako za javnog, tako i za privatnog partnera, budući da će se kroz osnivanje ovog društva projekat realizovati na predviđen vremenski period i da će javni i privatni partner imati određena prava ali i određene obaveze za vreme trajanja ugovora. Uz to, odredbe koje se odnose na postupak odabira privatnog partnera u praksi su takođe stvarale zabunu, u smislu primene ovog propisa i propisa kojima se uređuju javne nabavke, što je ovim izmenama sada razjašnjeno, jasno definisano i posebno važno za adekvatno sprovođenje i unapređenje postupka odabira privatnog partnera. Ova izmena reflektuje se takođe na javnu i privatnu stranu ugovornog aranžmana, budući da jasnija procedura dovodi do preciznih i razumljivih pravila postupanja i otklanja sve potencijalne nedoumice koje mogu dovesti do nezainteresovanosti potencijalnih privatnih investitora za određeni projekat. Na kraju, odredbe koje dodatno unapređuju sadržinu javnog ugovora dodatno štite javni interes, što je posebno važno za ovakve projekte, budući da su to projekti velike vrednosti i dužine trajanja do 50 godine, što je takođe važno i za javnog ali i privatnog partnera radi predvidljivosti svih potencijalnih rizika koji mogu nastati tokom trajanja projekta, a koje je moguće identifikovati u momentu zaključenja ugovora.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Očekuje se veliki broj domaćih i stranih privrednih subjekata koji će biti formiran radi realizacije projekata JPP sa ili bez elemenata koncesije, posebno imajući u vidu da važeći zakon već predviđa obavezu osnivanja društva za posebne namene radi realizacije svakog projekta, i to kao društva kapitala, imajući u vidu da je javnom partneru neophodno da ima potpuno odgovornog privatnog partnera registrovanog u skladu sa propisima Republike Srbije, sa isključivom obavezom realizacije JPP projekta. Ovo partnerstvo zapravo predstavlja jednostavnu tržišnu transakciju, koja može poprimiti razne oblike u okviru pružanja javnih usluga. Na jednoj strani je državna ili lokalna vlast kao naručilac usluga, proizvoda ili radova, a na drugoj privatna kompanija, odnosno njihov isporučilac. Takođe, uređivanje uslova, načina i postupka zaključivanja javnih ugovora u postupku javno-privatnog partnerstva, zasniva se na sledećim načelima: zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice, proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

U izradi teksta ovog zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva kao i iskustva stručnjaka u oblasti koju reguliše Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (predstavnika relevantnih ministarstava nadležnih za poslove ekonomije, finansija, infrastrukture, rudarstva, komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine, advokata, privrednika itd) koji su u prethodnih godina primenjivali Zakon.

10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa

Potrebno je doneti izvršni propis kojim se uređuje način davanja koncesije kada se sprovodi u fazama radi sprovođenja ovog zakona.

Značajan akter sprovođenja koncepta javno-privatnog partnerstva u Republici Srbiji je Komisija za javno-privatno partnerstvo, stručno telo Vlade, koja pruža pomoć pri realizaciji projekata javno-privatnih partnerstava i koncesija u Republici Srbiji. Komisija ima nadležnosti da: pomaže u pripremi predloga za javno-privatno partnerstvo kako bi se olakšao razvoj javno-privatnih partnerstava i javnih ugovora; informiše i konsultuje o pitanjima javno-privatnih partnerstava sa elementima koncesije ili bez njih; daje mišljenje u postupku odobravanja predloga projekta javno-privatnog partnerstva bez elemenata koncesije i u postupku predlaganja koncesionog akta nadležnim organima za odobravanje; identifikuje i olakšava realizaciju najboljih stranih iskustava za Republiku Srbiju u pogledu javno-privatnih partnerstava sa elementima koncesije ili bez njih; izrađuje metodološke materijale u oblasti javno-privatnog partnerstva. Metodologija za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva (value-for-money) u javno-privatnom partnerstvu i koncesijama usvojena je u julu 2013. godine.

U institucionalnom smislu, Komisija za javno-privatno partnerstvo ostvaruje saradnju sa zainteresovanim javnim telima (na nacionalnom i lokalnom nivou) povodom realizacije konkretnih projekata javno-privatnog partnerstva. Komisija ostvaruje saradnju sa svim nivoima vlasti u cilju promovisanja koncepta javno-privatnog partnerstva.

Nakon odobravanja predloga projekta javno-privatnog partnerstva, sprovođenja postupka odabira privatnog partnera i potpisivanja javnog ugovora, otpočinje faza realizacije projekta javno-privatnog partnerstva. Javni ugovori evidentiraju se u Registru javnih ugovora koji vodi ministarstvo nadležno za poslove finansija kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka na portalu javnih nabavki – podportal. Javno telo dužno je da dostavi ministarstvu zaključen javni ugovor sa svim prilozima, kao i izmene ugovora i svih priloga radi upisa u Registar. Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i način vođenja Registra, rokove u kojima se dostavljaju javni ugovori i prilozi, način upisa i lica ovlašćena za pristup Registru, kao i podatke kojima se može pristupiti, u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje zaštita podataka i poslovna tajna. Registar je javan.

Pravilnik o načinu vođenja i sadržini registra javnih ugovora donet je od strane ministra finansija i privrede 27. juna 2013. godine i objavljen je u „Službenom glasniku RS”, broj 57/13.

Takođe, u skladu sa zakonom vrši se i nadzor nad realizacijom javnih ugovora. Ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, može samostalno, bez zahteva javnog partnera, da pokrene postupak nadzora putem inspekcijskih, odnosno nadležnih poreskih službi i organa nad privatnim partnerom koji ne izvršava obaveze u skladu sa javnim ugovorom, a u okviru delokruga nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija. U slučaju neizvršavanja mera i preporuka ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, kao i u slučaju neostvarivanja saradnje, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, može zatražiti pokretanje upravnog i inspekcijskog nadzora u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje rad organa državne uprave.

Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu, koju je donela Vlada i objavljena je u „Službenom glasniku RS”, broj 47/13.

U tom smislu gore navedeni ciljevi ostvaruju se upravo kroz rad ovih institucija i njihovih nadležnosti u skladu sa zakonom. Navedenim podzakonskim aktima i metodološkim dokumentima omogućava se efikasniji i kvalitetniji način pripreme projekta, a isto tako vrši kontrola sprovođenja istog. Ovo je posebno važno za ciljeve koji se odnose na:

uvođenje bolje kontrole finansijskih uticaja projekata javno-privatnog partnerstva, budući da ovakvi projekti potencijalno dovode do fiskalnih i finansijskih rizika iz razloga kompleksnosti projekta, njegove vrednosti i dužine trajanja, što se postiže kroz neophodne elemente koji su sadržani u predlogu projekta, odnosno elemente u javnom ugovoru, koji svakako prolaze kroz procedure odobravanja od strane nadležnih organa, ali i vršenja nadzora nad realizacijom javnih ugovora kroz nadležnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija;

formiranje efikasnog mehanizma koji bi dozvolio državnim i lokalnim organima da realizuju projekte kroz javno-privatno partnerstvo na osnovu jasnih pravila, budući da raspolažu različitim kapacitetima za pripremu i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva. Uključivanjem privatnog sektora u izgradnju javnih objekata i vršenje javnih usluga dolazi do brže implementacije projekata koja se postiže poveravanjem više faza realizacije projekta (finansiranje, projektovanje, izgradnje, korišćenje) jednom privatnom partneru (misli se i na konzorcijum), ali i veće mogućnosti finansiranja infrastrukturnih projekata bez angažovanja ograničenih budžetskih sredstava i zaduživanja na finansijskom tržištu;

obezbeđivanje pravnog okvira za transparentnu i pravičnu tendersku proceduru sa jednakim tretmanom svih ponuđača u postupku traženja privatnog partnera za takve projekte. Odredbe koje se odnose na postupak odabira privatnog partnera u praksi su stvarale zabunu, u smislu primene ovog propisa i propisa kojima se uređuju javne nabavke, što je ovim izmenama sada razjašnjeno i jasno definisano. Uz to, razrađeniji elementi konkursne dokumentacije, javnog poziva, i odluke o izboru najpovoljnije ponude doprinose kvalitetu čitavog postupka i sigurnosti primene načela na kojima se zasniva uređivanje uslova, načina i postupka zaključivanja javnih ugovora, a to su načela: zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice, proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana. Na ovaj način omogućavaju se različite inovacije u obezbeđivanju infrastrukture i usluga pomoću konkurencije koja podstiče privatne partnere da pronađu efikasnije načine za realizaciju projekata od svojih konkurenata i predlagača projekta, što svakako dovodi do boljeg merenja performansi pružanja usluga uvođenjem tržišnih standarda za ocenu kvaliteta.

VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Primena zakona

Član 2.

Na sva ulaganja sredstava u javnoj svojini u zajedničko privredno društvo sa privatnim partnerom ISKLJUČIVO radi realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, primenjuju se odredbe ovog zakona, kao i odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje javna svojina I DRUGIH PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE JAVNA SVOJINA I BUDŽETSKI SISTEM.

Na javno-privatna partnerstva koja se sprovode u skladu sa posebnim pravilima postupka međunarodnih organizacija, primenjuju se odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na postupak dodele javnih ugovora.

Definicije

Član 4.

Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) projekat javnoprivatnog partnerstva jeste projekat koji se izrađuje, predlaže, odobrava i sprovodi po nekom od modela javno-privatnog partnerstva i čini niz međusobno povezanih aktivnosti, koje se odvijaju određenim redosledom, radi postizanja definisanih ciljeva, u okviru određenog vremenskog perioda i određenih finansijskih sredstava, a koji je u skladu sa ovim zakonom odobren kao projekat javno-privatnog partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije.

2) ugovorno javnoprivatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo u kojem se međusobni odnos javnog i privatnog partnera uređuje ugovorom o javno-privatnom partnerstvu.

3) javni ugovor je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije, zaključen u pisanom obliku između javnog i privatnog partnera, odnosno javnog ili privatnog partnera i društva za posebne namene, kojim se u cilju realizacije projekta javno-privatnog partnerstva, uređuju međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

4) institucionalno javnoprivatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo zasnovano na odnosu između javnog i privatnog partnera kao osnivača, odnosno članova zajedničkog privrednog društva, koje je nosilac realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.

4a) JAVNI UGOVOR O INSTITUCIONALNOM JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU SA ELEMENTIMA KONCESIJE JE UGOVOR KOJIM SE UREĐUJU PRAVA I OBAVEZE DAVAOCA KONCESIJE I KONCESIONARA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA I ODREDBAMA DRUGIH PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE OBLAST IZ KOJE JE PREDMET KONCESIJE.

5) javna infrastruktura je objekat koji se javno koristi odnosno koji se stavlja na raspolaganje radi korišćenja ili dobrobiti javnosti (ili grupe lica ili subjekata kojoj se može slobodno pristupiti i koja je unapred definisana samo u apstraktnom smislu) u bilo kojem sektoru javnih usluga ili privrede.

6) društvo za posebne namene (u daljem tekstu: DPN) je privredno društvo koje osniva privatni, odnosno javni partner za potrebe zaključenja javnog ugovora, odnosno za potrebe realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.

7) javno telo je:

(1) državni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem i budžet, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(2) javno preduzeće;

(3) pravno lice koje obavlja i delatnost od opšteg interesa, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:

– da više od polovine članova organa upravljanja tog pravnog lica čine predstavnici javnog tela;

– da više od polovine glasova u organu tog pravnog lica imaju predstavnici javnog tela;

– da javno telo vrši nadzor nad radom tog pravnog lica;

– da javno telo poseduje više od 50% akcija, odnosno udela u tom pravnom licu;

– da se više od 50% finansira iz sredstava javnog tela.

(4) pravno lice osnovano od javnog tela, a koje obavlja i delatnost od opšteg interesa i koje ispunjava najmanje jedan od uslova iz tačke 7) podtačka (3) ovog člana.

8) javno preduzeće, u smislu ovog zakona, je svako preduzeće, odnosno privredno društvo na koje javno telo može neposredno ili posredno vršiti dominantan uticaj na osnovu vlasništva nad njim, na osnovu finansijskog udela u njemu ili na osnovu pravila kojima je uređeno. Smatra se da dominantan uticaj javnog tela postoji kada ti subjekti, neposredno ili posredno, u odnosu na neko preduzeće, odnosno privredno društvo:

(1) poseduju većinu upisanog kapitala ili

(2) kontrolišu većinu glasova po osnovu akcija koje je izdalo to preduzeće, odnosno privredno društvo ili

(3) mogu imenovati više od polovine upravnog, poslovodnog ili nadzornog organa tog preduzeća, odnosno privrednog društva.

9) javni partner je jedno ili više javnih tela, odnosno pravno lice koje je, u skladu sa ovim zakonom nadležno za davanje koncesije, odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva, koje sa privatnim partnerom ili DPN zaključuje javni ugovor, ili jedno ili više javnih tela koje je sa privatnim partnerom povezano članstvom u zajedničkom privrednom društvu.

10) privatni partner je fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, sa domaćim ili stranim učešćem ili bez njega, ili konzorcijum jednog ili više takvih fizičkih ili pravnih lica koja su odabrana u postupku javne nabavke ili postupku davanja koncesije i koji sa javnim partnerom zaključuje javni ugovor, ODNOSNO I DPN KOJE OSNIVA PRIVATNI PARTNER KADA SA JAVNIM PARTNEROM ZAKLJUČUJE JAVNI UGOVOR ili u tu svrhu osniva DPN, ili sa javnim partnerom osniva zajedničko privredno društvo.

11) postupak izbora privatnog partnera je postupak javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, ili postupak davanja koncesije u skladu sa ovim zakonom.

12) koncesiona naknada je naknada koju plaća koncesionar ili koncedent, u skladu sa javnim ugovorom koji uređuje koncesiju.

13) registar javnih ugovora je jedinstvena elektronska baza podataka koja služi za evidentiranje i praćenje realizacije javnih ugovora koji se, u skladu sa ovim zakonom, sprovode na teritoriji Republike Srbije.

14) odluka o izboru najpovoljnije ponude je akt koji donosi javno telo, nakon ocene pristiglih ponuda za dodelu javnog ugovora, a u skladu sa konkursnom dokumentacijom i kriterijumima za izbor najpovoljnije ponude.

15) ponuđač je pravno ili fizičko lice, ILI KONZORCIJUM JEDNOG ILI VIŠE TAKVIH FIZIČKIH ILI PRAVNIH LICA, koje je dostavilo ponudu u postupku javne nabavke za dodelu javnog ugovora, odnosno u postupku za davanje koncesije.

16) republička komisija je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki obrazovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

17) samoinicijativni predlog označava predlog zainteresovanog lica nadležnom javnom telu za sprovođenje, odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije, koji se ne podnosi kao odgovor na javni poziv naručioca u okviru postupka dodele javnog ugovora.

18) savetnik je jedno ili više pravnih, odnosno fizičkih lica koja poseduju specijalistička znanja neophodna za pripremu, ugovaranje i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva.

19) pisani ili u pisanom obliku znači svako pismeno koje se sastoji od reči ili brojčanih iznosa koji se mogu čitati, umnožavati i naknadno slati. Takvo pismeno može uključivati podatke koji se prenose i čuvaju u elektronskoj formi.

20) podnosilac zahteva je učesnik u postupku koji podnosi zahtev za zaštitu prava.

II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

1. Pojam javnoprivatnog partnerstva

Član 7.

Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP), u smislu ovog zakona, jeste dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno.

Bitni elementi javno-privatnog partnerstva odnose se na:

1) predmet JPP, koji ne može biti isključivo komercijalno korišćenje dobra u opštoj upotrebi ili drugog dobra niti isključiva isporuka dobara;

2) oblik JPP koje može biti institucionalno JPP ili ugovorno JPP, ili kao koncesija koja predstavlja poseban oblik JPP u skladu sa ovim zakonom;

3) obavezu privatnog partnera da od javnog partnera preuzme izgradnju, odnosno rekonstrukcije javne infrastrukture, odnosno objekta od javnog značaja, kao i održavanje javne infrastrukture, odnosno obavljanje usluga od javnog značaja, sa jednom ili više obaveza kao što su: finansiranje, upravljanje i održavanje, u cilju pružanja usluga od javnog značaja krajnjim korisnicima iz okvira nadležnosti javnog partnera, ili u cilju obezbeđivanja neophodnih preduslova javnom partneru za pružanje usluga od javnog značaja iz okvira njegovih nadležnosti, ili pružanje usluga od javnog značaja iz okvira nadležnosti javnog partnera krajnjim korisnicima;

4) delimično ili potpuno finansiranje projekta JPP od strane privatnog partnera;

5) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru za preuzete obaveze izvrši prenošenje određenih stvarnih prava ili da mu dodeli koncesiju ili da mu za preuzete obaveze vrši plaćanje u novcu ILI DA MU DOZVOLI NAPLATU NAKNADE KRAJNJIM KORISNICIMA ZA PRUŽENE USLUGE, AKO JE TAKO PREDVIĐENO PREDLOGOM PROJEKTA JPP/KONCESIONIM AKTOM;

6) preuzimanje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim može na bolji način da upravlja, odnosno na koji može da utiče, ili se rizici dele u izbalansiranom odnosu, sve u cilju optimalnog upravljanja rizikom tokom trajanja projekta JPP, uz korišćenje upravljačkih, tehničkih, finansijskih i inovativnih sposobnosti privatnog partnera, kao i unapređenjem razmene veština i znanja između javnog i privatnog partnera, a naročito preuzimanje rizika tražnje ili rizika raspoloživosti objekta, usluge, infrastrukture i sl;

7) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost ili izgradi druge objekte u okviru realizacije projekta JPP, samo u slučaju da na drugi način nije moguće obezbediti potreban nivo isplativosti realizacije projekta javno-privatnog partnerstva i povraćaj uloženih sredstava.

U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana kada javni partner prenosi određena stvarna prava privatnom partneru, vrši se zabeležba u registru u kome se vode podaci o nepokretnosti i pravima nad njima, da su ta prava preneta u svrhu realizacije javnog ugovora.

2.2. Institucionalno JPP

Član 9.

Institucionalno JPP, SA ILI BEZ ELEMENATA KONCESIJE, se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao članova zajedničkog privrednog društva koje je nosilac realizacije projekta JPP, pri čemu se taj odnos može zasnivati na osnivačkim ulozima u novoosnovanom privrednom društvu ili na sticanju vlasničkog udela, odnosno dokapitalizaciji postojećeg privrednog društva.

Osnivačka i upravljačka prava uređuju se slobodno između članova DPN ZAJEDNIČKOG PRIVREDNOG DRUŠTVA u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Javno telo pokreće postupak izbora privatnog partnera na način propisan odredbom člana 26. ovog zakona, odnosno propisan odredbama ovog zakona kojima se uređuje postupak davanja koncesije, primenjujući kriterijume iz člana 21. ovog zakona.

Nakon sprovedenog postupka izbora privatnog partnera, javno telo i odabrani privatni partner zaključuju javni ugovor i ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva iz člana 15. ovog zakona, a u svrhu realizacije projekta JPP.

Na sadržinu ugovora O OSNIVANJU ZAJEDNIČKOG PRIVREDNOG DRUŠTVA iz stava 4. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakona kojima se uređuje položaj privrednih društava.

Na zajedničko privredno društvo iz člana 15. ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i poslovanje privrednih društava, kao i odredbe ugovora o osnivanju iz stava 5. ovog člana.

Na raspolaganje udelima ili akcijama u zajedničkom privrednom društvu na način na koji je ugovoreno njegovim osnivačkim aktima, ne primenjuje se zakon kojim se uređuje privatizacija (put i call opcija).

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje registracija javnih ugovora i nadzor nad njihovom realizacijom, primenjuju se i na javne ugovore o institucionalnom JPP.

3. Koncesija

3.1. Pojam

Član 10.

Koncesija, u smislu ovog zakona, jeste ugovorno JPP sa elementima koncesije u kome je javnim ugovorom uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, koje nadležno javno telo ustupa domaćem ili stranom licu, na određeno vreme, pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane privatnog, odnosno javnog partnera, pri čemu privatni partner snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije.

KONCESIJA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE UGOVORNO ILI INSTITUCIONALNO JPP SA ELEMENTIMA KONCESIJE U KOME JE JAVNIM UGOVOROM UREĐENO KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE PRIRODNOG BOGATSTVA, DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI KOJA SU U JAVNOJ SVOJINI, ODNOSNO DOBRA U SVOJINI JAVNOG TELA ILI OBAVLJANJA DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA, KOJE JAVNI PARTNER USTUPA PRIVATNOM PARTNERU, NA ODREĐENO VREME, POD POSEBNO PROPISANIM USLOVIMA, UZ PLAĆANJE KONCESIONE NAKNADE OD STRANE PRIVATNOG, ODNOSNO JAVNOG PARTNERA, PRI ČEMU PRIVATNI PARTNER SNOSI RIZIK VEZAN ZA KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE PREDMETA KONCESIJE.

POSEBNI OBLICI KONCESIJE SU KONCESIJA ZA JAVNE RADOVE I KONCESIJA ZA JAVNE USLUGE.

Koncesija za javne radove, u smislu ovog zakona je ugovorni odnos istovetan ugovoru o javnoj nabavci kojim se vrši nabavka radova u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, osim činjenice da se naknada za javne radove sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje izvedenih radova ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.

Koncesija za JAVNE usluge, u smislu ovog zakona je ugovorni odnos istovetan ugovoru o javnoj nabavci usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, ako se naknada za pružene usluge sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje, odnosno pružanje usluga ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.

3.2. Predmet koncesije

Član 11.

Koncesija se može dati radi komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, ODNOSNO DOBRA U SVOJINI JAVNOG TELA ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, a naročito:

1) za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa;

2) za pojedine delatnosti unutar zaštićenih područja prirode, kao i za korišćenje drugih zaštićenih prirodnih bogatstava;

3) u oblasti energetike;

4) za luke;

5) za javne puteve;

6) za javni prevoz;

7) za aerodrome;

8) u oblasti sporta i obrazovanja;

9) na kulturnim dobrima;

10) za komunalne delatnosti;

11) u oblasti železnica;

12) za komercijalno korišćenje žičara;

13) u oblasti zdravstva;

14) u oblasti turizma;

15) i drugim oblastima.

Osim pitanja postupka, sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedinu oblast ili delatnost iz stava 1. ovog člana mogu se urediti posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost.

4.2. Javno telo kao davalac koncesijekoncedent

Član 13.

Javno telo ima pravo da samostalno pokrene postupak realizacije projekta JPP sa elementima koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi KOJA SU U JAVNOJ SVOJINI, ODNOSNO DOBRA U SVOJINI JAVNOG TELA ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa iz svoje nadležnosti.

Davalac koncesije može biti:

1) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije;

2) Vlada autonomne pokrajine, u ime autonomne pokrajine kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti autonomne pokrajine;

3) skupština jedinice lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

4) javno preduzeće;, odnosno pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije.

5) PRAVNO LICE OVLAŠĆENO POSEBNIM PROPISIMA ZA DAVANJE KONCESIJE.

5. Privatni partner

5.1. Pravno i fizičko lice

Član 14.

Učesnik u postupku dodele javnog ugovora može biti svako domaće ili strano fizičko, odnosno pravno lice.

Grupe privrednih subjekata LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA mogu podnositi ponude ili nastupati kao učesnici u postupku. Javna tela nemaju pravo da traže od ovih grupa lica da imaju određenu pravnu formu kako bi učestvovala u postupku.

Od svih učesnika u postupku čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija mora se zahtevati određena pravna forma po dodeli javnog ugovora.

5.2. Društvo za posebne namene

Član 15.

DPN se obavezno osniva radi realizacije javnog ugovora i može učestvovati isključivo u sprovođenju projekta JPP u čiju svrhu je osnovano, osim ako predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom nije drugačije određeno.

DPN SE OBAVEZNO OSNIVA RADI REALIZACIJE JAVNOG UGOVORA, OSIM AKO PREDLOGOM PROJEKTA JPP, ODNOSNO KONCESIONIM AKTOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO I MOŽE UČESTVOVATI ISKLJUČIVO U SPROVOĐENJU PROJEKTA JPP/KONCESIJE U ČIJU SVRHU JE OSNOVANO.

DPN se osniva u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava.

5.4. Podugovaranje

Član 17.

U konkursnoj dokumentaciji i nacrtu javnog ugovora, javno telo može da zahteva od ponuđača da u svojoj ponudi navede deo vrednosti ugovora u procentima za koji namerava da zaključi ugovor sa podizvođačima.

Podugovaranje je moguće jedino ako predloženi podizvođač ispunjava uslove ODREĐENE OD STRANE JAVNOG TELA U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI I USLOVE PREDVIĐENE VAŽEĆIM PROPISIMA za obavljanje profesionalne delatnosti u pogledu ekonomskog i finansijskog stanja, kao i tehničke i/ili stručne osposobljenosti za izvršavanje svog dela ugovornih obaveza.

U slučaju iz stava 1. ovog člana ponuđač je neograničeno solidarno odgovoran za izvršenje ugovornih obaveza.

U SLUČAJU PODUGOVARANJA, PRIVATNI PARTNER JE NEOGRANIČENO SOLIDARNO ODGOVORAN ZA IZVRŠENJE UGOVORNIH OBAVEZA PODIZVOĐAČA.

Ako podugovaranje nije navedeno u ponudi na način iz stava 1. ovog člana, podugovor se ne može zaključiti bez prethodne saglasnosti javnog partnera.

AKO PODUGOVARANJE NIJE NAVEDENO U PONUDI NA NAČIN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UGOVOR SA PODIZVOĐAČIMA SE NE MOŽE ZAKLJUČITI BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI JAVNOG PARTNERA.

5.5. Rok na koji se zaključuje javni ugovor

Član 18.

Rok na koji se zaključuje javni ugovor određuje se na način koji ne ograničava tržišnu utakmicu više nego što je to potrebno da se obezbedi amortizacija ulaganja privatnog partnera i razuman povraćaj uloženog kapitala, istovremeno uzimajući u obzir rizik koji je povezan sa komercijalnim korišćenjem predmeta ugovora.

Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od pet godina ni duži od 50 godina, uz mogućnost da se nakon isteka ugovorenog perioda zaključi novi ugovor uz izbor privatnog partnera na način i u postupku propisanom ovim zakonom.

Kada se javnim ugovorom dodeljuje koncesija, rok se utvrđuje u skladu sa ovim zakonom, osim ako rok na koji se daje koncesija nije određen posebnim propisom kojim se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.

Rok iz stava 2. ovog člana teče od dana potpisivanja javnog ugovora.

ROK IZ STAVA 2. OVOG ČLANA POČINJE DA TEČE OD DANA POTPISIVANJA JAVNOG UGOVORA, OSIM AKO NIJE DRUGAČIJE PREDVIĐENO U JAVNOM UGOVORU, ODNOSNO KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI.

Rok na koji je zaključen javni ugovor ne može se produžiti, osim u slučaju kada je privatni partner, bez svoje krivice onemogućen u sprovođenju svojih ugovornih obaveza.

III POSTUPAK I NAČIN DODELE JAVNIH UGOVORA

Vrste postupaka

Član 20.

Postupak izbora privatnog partnera je ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom.

Javni ugovor zaključuje se kao ugovor o javno-privatnom partnerstvu ili kao ugovor o koncesiji.

Ako realizacija projekta JPP podrazumeva davanje koncesije iz člana 10. stav 1. ovog zakona, postupak izbora privatnog partnera sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako koncesija koja se dodeljuje ima pretežno obeležja koncesije za javne radove, odnosno javne usluge u skladu sa članom 10. st. 1. i 2. ovog zakona na postupak odabira koncesionara/privatnog partnera primenjuju se postupci javne nabavke, određeni zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

AKO JE KONCESIJA KOJA SE DODELJUJE POSEBAN OBLIK KONCESIJE ZA JAVNE RADOVE, ODNOSNO JAVNE USLUGE U SKLADU SA ČLANOM 10. ST. 2, 3. I 4. OVOG ZAKONA NA POSTUPAK ODABIRA KONCESIONARA/PRIVATNOG PARTNERA PRIMENJUJU SE POSTUPCI JAVNE NABAVKE, ODREĐENI ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE.

U POSTUPKU IZBORA PRIVATNOG PARTNERA NE PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE KOJE SE ODNOSE NA:

(1) NAČIN OBRAČUNA PROCENJENE VREDNOSTI JAVNOG UGOVORA;

(2) ZAJEDNIČKU PONUDU;

(3) PODIZVOĐAČE;

(4) ROKOVE ZA PODNOŠENJE PONUDA I PRIJAVA;

(5) ROKOVE U VEZI SA DONOŠENJEM ODLUKE O IZBORU NAJPOVOLJNIJE PONUDE;

(6) ΡΟΚΟVE ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA I

(7) IZMENE JAVNOG UGOVORA.

Ako javno telo radi realizacije projekta JPP angažuje savetnike, na njihov izbor primenjuje se zakon kojim se uređuju javne nabavke.

Kriterijumi za izbor i izračunavanje vrednosti

Član 21.

Za izbor privatnog partnera primenjuju se kriterijumi za izbor propisani zakonom kojim se uređuju javne nabavke, osim odredaba kojima se uređuje prednost domaćih ponuđača u odnosu na strane.

U primeni kriterijuma iz stava 1. ovog člana pod cenom se podrazumeva neto sadašnja vrednost koja se odnosi na ukupne troškove u ugovorenom periodu bez poreza na dodatu vrednost.

Obračun procenjene vrednosti javnog ugovora zasniva se na ukupnoj vrednosti, prema proceni javnog tela, pri čemu se uzima u obzir procenjeni ukupan iznos, uključujući eventualne opcije i eventualno obnavljanje javnog ugovora. DOZVOLJENE IZMENE KOJE NASTAJU TOKOM TRAJANJA JAVNOG UGOVORA.

Na procenu vrednosti koncesije za javne usluge sa pravom na eksploataciju usluga i koncesije za javne radove, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Procena vrednosti koncesije koja se dodeljuje u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Rokovi za prijem ponuda i prijava

Član 23.

Prilikom određivanja rokova za prijem ponuda i prijava za učešće, naručioci JAVNA TELA naročito uzimaju u obzir složenost javnog ugovora i vreme potrebno za sastavljanje ponude kako bi predvideli primeren rok.

Sledeći rokovi se smatraju primerenim i ne mogu biti kraći od:

AKO SE POSTUPAK IZBORA PRIVATNOG PARTNERA SPROVODI U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE, SLEDEĆI ROKOVI SE SMATRAJU PRIMERENIM I NE MOGU BITI KRAĆI OD:

1) u otvorenom postupku, najkraći rok za prijem ponuda je 52 dana od datuma objavljivanja javnog poziva.

2) u slučaju postupaka koji sprovodi imalac isključivih prava, u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke, koji izvodi radove, kao i u slučaju restriktivnog postupka, pregovaračkog postupaka sa objavljivanjem javnog poziva i konkurentnog dijaloga koji sprovodi javno telo:

(1) najkraći rok za prijem ponuda ili prijave za učešće u restriktivnom postupku je 37 dana od datuma slanja javnog poziva;

(2) u slučaju restriktivnih postupaka, najkraći rok za prijem ponuda je 40 dana od datuma objavljivanja javnog poziva.

Donje granične vrednosti

Član 25.

Ovaj zakon se primenjuje na sve javne ugovore koji nisu izuzeti i čija je procenjena vrednost bez poreza na dodatu vrednost (PDV) jednaka ili viša od donjih graničnih vrednosti ispod kojih javna tela nisu u obavezi da primenjuju zakon kojim se uređuju javne nabavke, određenih zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije.

1.2. Sadržina predloga projekta JPP

Član 27.

Predlog projekta JPP sadrži:

1) predmet predloženog JPP, naznaku geografskog područja na kojem bi se obavljala delatnost JPP i ciljevi u okviru javnih zadataka koje treba ostvariti projektom;

2) poslovni plan, uključujući uslove JPP, procenu troškova i analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva (value-for-money, u skladu sa Metodologijom koju donosi Komisija za JPP), specifikacije o finansijskoj prihvatljivosti JPP za javno telo, specifikacije u pogledu finansiranja projekta (iz budžeta, finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija, privatno finansiranje i cena finansiranja) i raspoloživost sredstava, planiranu raspodelu rizika;

3) analizu ekonomske efikasnosti predloženog projekta;

3a) finansijske efekte predloženog projekta na budžet Republike Srbije, odnosno budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave tokom životnog veka trajanja projekta;

4) vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje treba da obezbede partneri u projektu;

5) kratak pregled uslova, zahteva i načina obezbeđenja infrastrukture i usluga korisnicima od strane privatnog partnera, kao što je projektni kvalitet, specifikacije rezultata za usluge ili nivo cena, i sl.;

6) informacije o postupku dodele, posebno o kriterijumima izbora i dodele, odabrani postupak dodele, pregled sadržine javnog ugovora u skladu sa članom 46. ovog zakona;

7) zahtevi u oblasti zaštite životne sredine, u pogledu uslova rada, bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti zaposlenih koje angažuje privatni partner;

8) planirana dinamika razvoja projekta, od postupka dodele sve do početka pružanja usluge ili puštanja u rad objekata ili druge infrastrukture;

9) projektni tim javnog tela koji će pratiti ceo projekat i obavljati funkciju konkursne komisije koja vrši odabir ponuđača, odnosno ekonomski najpovoljnije ponude, uključujući spoljne savetnike.

Predlagač projekta samostalno ili preko nadležnog javnog tela prikuplja saglasnosti na materijal kojim se organu za odobravanje projekta JPP predlaže konkretni projekat JPP.

U postupku pribavljanja saglasnosti, predlog projekta se dostavlja i Komisiji za javno-privatno partnerstvo radi davanja mišljenja i ocene da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP.

Ako je Republika Srbija, ili drugo ODNOSNO javno telo Republike Srbije predlagač projekta javno-privatnog partnerstva i ako je procenjena vrednost tog projekta veća od 50 miliona evra, Komisija za JPP, pre davanja svog mišljenja, obavezno prethodno pribavlja mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Ako organ za odobravanje iz člana 26. ovog zakona u roku od tri meseca ne odobri predlog projekta niti zahteva njegovu izmenu, smatra se da predlog nije odobren.

2. Pokretanje postupka za realizaciju projekta javnoprivatnog partnerstva sa elementima koncesije

2.1. Predlog za donošenje koncesionog akta

Član 29.

Javno telo, pre sačinjavanja predloga za donošenje koncesionog akta, imenuje stručni tim za izradu konkursne dokumentacije koji vrši procenu vrednosti koncesije, izrađuje studiju opravdanosti davanja koncesije i preduzimanje svih ostalih radnji koje prethode postupku davanja koncesije u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa kojima se bliže uređuje oblast iz koje je predmet koncesije (u daljem tekstu: Stručni tim javnog tela).

Na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja i procene uticaja koncesione delatnosti na životnu sredinu, nadležno javno telo priprema predlog za donošenje koncesionog akta koji dostavlja, radi usvajanja:

1) Vladi, ako je davalac koncesije Republika Srbija, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije;

2) Vladi autonomne pokrajine, ako je davalac koncesije autonomna pokrajina, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te autonomne pokrajine;

3) skupštini jedinice lokalne samouprave, ako je davalac koncesije jedinica lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te jedinice lokalne samouprave.

KADA JE DAVALAC KONCESIJE JAVNO TELO, JAVNO PREDUZEĆE ILI PRAVNO LICE OVLAŠĆENO POSEBNIM PROPISIMA ZA DAVANJE KONCESIJE, KONCESIONI AKT USVAJA ODGOVARAJUĆI ORGAN IZ STAVA 2. TAČ. 1) – 3) U ZAVISNOSTI OD TOGA U ČIJOJ NADLEŽNOSTI JE TAKAV DAVALAC KONCESIJE.

U postupku donošenja koncesionog akta, predlog koncesionog akta se dostavlja i Komisiji za JPP radi davanja mišljenja i ocene da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP sa elementima koncesije.

Ako je Republika Srbija davalac koncesije, odnosno kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije i ako je procenjena vrednost te koncesije veća od 50 miliona evra, Komisija za JPP, pre davanja svog mišljenja, obavezno prethodno pribavlja mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži:

1) predmet koncesije;

2) razloge za davanje koncesije;

3) eventualno oduzimanje poverenih poslova i oduzimanje prava korišćenja imovine za obavljanje poverenih poslova;

4) podatke o uticaju koncesione delatnosti na životnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema;

5) minimalne tehničke, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje učesnik u postupku mora da ispunjava da bi mu se omogućilo učestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja;

6) rok trajanja koncesije uključujući obrazloženje predloženog roka;

7) podatke o potrebnim novčanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja, način plaćanja, davanja garancija ili drugih sredstava obezbeđenja za izvršavanje koncesionih obaveza, prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnošenje prigovora od strane tih korisnika, pitanja uslova i načina vršenja nadzora, i cene i opšte uslove za korišćenje dobara i obavljanje delatnosti;

8) podatke o naknadama koje plaćaju koncedent i koncesionar;

9) ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvršavanjem koncesije, ukoliko se predlaže da to bude elemenat koncesionog akta;

10) PODATKE O DRUGIM UGOVORIMA ZA KOJE SE OČEKUJE DA ĆE BITI ZAKLJUČENI PRE, ISTOVREMENO ILI POSLE ZAKLJUČENJA JAVNOG UGOVORA, BILO U FORMI PRILOGA JAVNOG UGOVORA, BILO KAO POSEBNI UGOVORI, RADI OSTVARENJA EKONOMSKE OPRAVDANOSTI ILI KOMERCIJALNIH POTREBA RELEVANTNOG PROJEKTA, KAO ŠTO SU UGOVORI O PRENOSU PRAVA KORIŠĆENJA NEPOKRETNIH I POKRETNIH STVARI, PRENOS ODNOSNO USTUPANJE KONCESIONARU UGOVORA KOJE ZAKLJUČI JAVNO TELO, PREUZIMANJE ZAPOSLENIH ITD;

11) OSTALE PODATKE I DOKUMENTE OD ZNAČAJA ZA KONCESIJU.

Po usvajanju predloga za donošenje koncesionog akta od strane organa iz stava 2. ovog člana, predloženi koncesioni akt postaje koncesioni akt koji sadrži sve elemente iz stava 4.ovog člana IZ STAVA 6. OVOG ČLANA.

Konkursna dokumentacija

Član 34.

Konkursna dokumentacija sadrži oblik ponude, sadržaj ponude, rok važnosti ponude, opis predmeta koncesije (tehničke I DRUGE specifikacije), nacrt ILI BITNE ELEMENTE javnog ugovora o koncesiji, uslove i dokaze koje su ponuđači obavezni da dostave uz ponudu u svrhu dokazivanja njihove osposobljenosti ZA REALIZACIJU PROJEKTA, zahtev za dostavu pune liste povezanih društava, rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, kao i sve ostale zahteve koje ponuđač mora da ispuni.

Ako davalac koncesije ili drugo javno telo na osnovu posebnog propisa ima pravo određivanja cene koju koncesionaru za njegove usluge plaćaju krajnji korisnici ili davanja saglasnosti koncesionaru na tarifu njegovih javnih usluga, takvo pravo, kao sastavni deo odredaba javnog ugovora o koncesiji koja je predmet postupka dodele, treba da bude sastavni deo konkursne dokumentacije.

Opis predmeta koncesije (tehničke I DRUGE specifikacije) ne može biti definisan na način kojim se ograničava tržišna utakmica prilikom sprovođenja postupka za davanje koncesije.

Konkursna dokumentacija mora biti izrađena na način koji omogućava uporedivost ponuda za dobijanje predmetne koncesije.

Davalac koncesije može u konkursnoj dokumentaciji navesti tela od kojih pravno, odnosno fizičko lice koje ima interes za učestvovanje u postupku davanja koncesije može dobiti informacije o obavezama vezanima za poreze, doprinose i ostale javne prihode, za zaštitu životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara, energetsku efikasnost, odredbe o zaštiti na radu i o uslovima na radu koji su na snazi na području na kojem će se obavljati delatnost navedena u javnom ugovoru o koncesiji.

U postupku davanja koncesije svakom pravnom, odnosno fizičkom licu koje ima interes za učestvovanjem u postupku davanja koncesije daje se mogućnost da pod jednakim uslovima dobije na uvid konkursnu dokumentaciju potrebnu za izradu ponude ili da je otkupi.

Davalac koncesije dužan je da unapred definiše novčanu naknadu za uvid ili otkup konkursne dokumentacije potrebne za izradu ponude.

Naknada iz stava 7. ovog člana prihod je budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine ili budžeta jedinice lokalne samouprave, I DRUGOG JAVNOG TELA, ako su isti davaoci koncesije.

Podaci o pravnim i/ili fizičkim licima koja zatraže uvid u dokumentaciju ili otkupe dokumentaciju čuvaju se kao tajna u skladu sa članom 24. ovog zakona.

Na sva ostala pitanja sadržine konkursne dokumentacije u slučaju davanja koncesije za javne radove, odnosno javne usluge primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Javni poziv za davanja koncesije

Član 35.

Postupak dodele javnog ugovora o JPP sa elementima koncesije, davalac koncesije pokreće objavljivanjem javnog poziva.

Javni poziv mora da sadrži sledeće podatke:

1) kontakt podatke davaoca koncesije;

2) predmet koncesije, uključujući prirodu i obim koncesione delatnosti, mesto obavljanja koncesione delatnosti i rok trajanja koncesije;

3) rok za predaju ponuda, adresu na koju se dostavljaju ponude, jezik i pismo na kojem ponude moraju biti sačinjene;

4) lične, stručne, tehničke i finansijske uslove koje moraju da zadovolje ponuđači, kao i isprave kojima se dokazuje njihovo ispunjenje;

5) kriterijume za izbor najpovoljnije ponude;

6) datum dostavljanja obaveštenja o ishodu postupka;

7) naziv i adresu tela nadležnog za rešavanje po zahtevima za zaštitu prava, kao i podatke o rokovima za njihovo podnošenje;

8) OSTALE PODATKE OD ZNAČAJA ZA POSTUPAK DAVANJA KONCESIJE.

U JAVNOM POZIVU MORA DA SE NAVEDE DA LI SE KONCESIJA DAJE U SKLADU SA ČL. 35-41. OVOG ZAKONA ILI U SKLADU SA ČLAN 41A OVOG ZAKONA.

Javni poziv sadrži podatak o vrsti postupka na osnovu koga se sprovodi davanje koncesije (sa ili bez pretkvalifikacije).

Javni poziv može da sadrži i druge podatke u skladu sa posebnim zakonom.

Javni poziv se objavljuje u skladu sa članom 22. ovog zakona.

Garancija za ozbiljnost ponude

Član 38.

Pre početka postupka davanja koncesije, davalac koncesije je dužan da u konkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu navede obavezu ponuđača da dostavi bankarsku garanciju (u daljem tekstu: garancija) za ozbiljnost ponude, BEZUSLOVNU, NEOPOZIVU, BEZ PRIGOVORA I PLATIVU NA PRVI POZIV, KOJA ĆE BITI DOSTAVLJENA UZ PONUDU.

Vrsta i vrednost garancija određuju se u zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije, a u skladu sa procenom davaoca koncesije i u skladu sa posebnim propisima kojima se ta pitanja uređuju.

Stručni tim iz člana 30. ovog zakona predlaže vrstu i visinu konkretnih garancija.

Davalac koncesije dužan je da utvrdi visinu garancije za ozbiljnost ponude u apsolutnom iznosu. Garancija za ozbiljnost ponude ne može biti viša od 5% procenjene vrednosti koncesije.

Garancija za ozbiljnost ponude, ako je neiskorišćena, mora se vratiti najkasnije u roku od 10 dana od dana donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, odnosno odluke o poništaju postupka davanja koncesije.

Garancija za ozbiljnost ponude mora se bez odlaganja vratiti ako se ponuda ne razmatra pri izboru.

Na sva pitanja vezana za garanciju za ozbiljnost ponude kod davanja koncesija za radove i koncesija za usluge u skladu sa članom 10. st. 1. i 2. ovog zakona, ST. 2, 3. I 4. OVOG ZAKONA primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

ČLAN 41A

U SLUČAJU DA JE PROCENJENA VREDNOST KONCESIJE VEĆA OD 50 MILIONA EVRA JAVNO TELO MOŽE DONETI ODLUKU DA SE POSTUPAK DAVANJA KONCESIJE SPROVEDE U FAZAMA, POD USLOVOM DA JE TO PREDVIĐENO KONCESIONIM AKTOM.

NAČIN DAVANJA KONCESIJE U FAZAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA BLIŽE PROPISUJE VLADA.

Sadržina odluke o izboru najpovoljnije ponude

Član 42.

Odluka o izboru najpovoljnije ponude sadrži:

1) naziv davaoca koncesije sa brojem i datumom donošenja odluke;

2) naziv ponuđača;

3) predmet koncesije;

4) prirodu, obim i mesto obavljanja koncesione delatnosti;

5) rok trajanja koncesije;

5a) VRSTU PRIMENJENOG POSTUPKA;

5b) BROJ PRIMLJENIH PONUDA;

5v) KRITERIJUM IZBORA KOJI JE PRIMENJEN;

6) posebne uslove koje treba da ispunjava koncesionar tokom trajanja koncesije;

7) iznos koncesione naknade ili osnov za utvrđivanje iznosa koncesione naknade koju će plaćati koncesionar ili koncedent;

8) rok u kojem je najpovoljniji ponuđač obavezan da potpiše javni ugovor o koncesiji sa davaocem koncesije;

9) rok u kome davalac koncesije može pozvati druge ponuđače da potpišu ugovor o koncesiji u slučaju nepotpisivanja ugovora od strane najpovoljnijeg ponuđača, kao i obavezu produženja roka obaveznosti ponude i roka bankarske garancije za ozbiljnost ponude;

10) obrazloženje razloga za izbor ponuđača NAJPOVOLJNIJE PONUDE;

11) pouku o pravnom leku;

12) potpis odgovornog lica i pečat davaoca koncesije.

Odluka o izboru najpovoljnije ponude može da sadrži i druge odgovarajuće podatke u skladu sa konkursnom dokumentacijom, podnetom ponudom, kao i odredbama posebnih propisa kojima se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.

Koncesiona naknada

Član 43.

Koncesionar, odnosno koncedent je dužan da plaća novčanu naknadu za koncesiju u iznosu i na način kako je to uređeno javnim ugovorom o koncesiji, osim ako plaćanje naknade za koncesiju nije ekonomski opravdano.

Koncesionom naknadom biće obuhvaćena i naknada za korišćenje određenog dobra u opštoj upotrebi propisana zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra, NAKNADA ZA KORIŠĆENJE DOBRA U SVOJINI JAVNOG TELA, KAO I DRUGE VRSTE JAVNIH PRIHODA, OSIM POREZA NA IMOVINU, VEZANE ZA KORIŠĆENJE TOG DOBRA.

Novčana naknada za koncesiju može biti ugovorena kao stalan jednak iznos, odnosno kao varijabilni iznos, u zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije.

Visina koncesione naknade određuje se zavisno od vrste prirodnog bogatstva, vrste delatnosti, roka trajanja koncesije, poslovnog rizika i očekivane dobiti, opremljenosti i površini dobra u opštoj upotrebi, odnosno javnog dobra, ODNOSNO DOBRA U SVOJINI JAVNOG TELA.

Javnim ugovorom o koncesiji može se odrediti promena visine koncesione naknade u određenom vremenskom periodu, za vreme trajanja javnog ugovora o koncesiji, što je neophodno naznačiti u konkursnoj dokumentaciji.

Koncesiona naknada kada je plaća koncesionar je prihod budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ODNOSNO PRIHOD JAVNOG TELA KOJE JE DAVALAC KONCESIJE, a u slučaju da je koncesionom naknadom obuhvaćena i naknada ILI DRUGI JAVNI PRIHOD, OSIM POREZ NA IMOVINU, iz stava 2. ovog člana, ta sredstva se usmeravaju i koriste za namene definisane u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra.

Naknada koja je obuhvaćena koncesionom naknadom iz stava 2. ovog člana, ne može biti niža od iznosa utvrđenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra ILI DRUGOG JAVNOG PRIHODA, OSIM POREZA NA IMOVINU, VEZANOG ZA KORIŠĆENJE TOG DOBRA.

Sadržina javnog ugovora

Član 46.

Javni ugovor sadrži sve odredbe, uslove i druge klauzule koje javni partner smatra korisnim za ispunjavanje zadatka privatnog partnera i za odnos privatnog partnera sa drugim učesnicima koji igraju značajnu ulogu u realizaciji JPP sa ili bez elemenata koncesije.

Prilikom određivanja odredaba i uslova javnog ugovora, javni partner uređuje sledeća pitanja:

1) karakter i obim radova koje treba da izvrši i/ili usluga koje treba da obezbedi privatni partner i uslove za njihovo obezbeđenje, pod uslovom da su navedeni u javnom pozivu;

2) raspodela rizika između javnog i privatnog partnera;

3) odredbe o minimalnom zahtevanom kvalitetu i standardu usluga i radova u interesu javnosti ili korisnika usluga ili javnih objekata, kao i posledice neispunjenja ovih zahteva u pogledu kvaliteta, pod uslovom da ne predstavljaju povećanje ili smanjenje naknade privatnom partneru iz tačke 9) ovog stava;

4) obim isključivih prava privatnog partnera, ako postoje;

5) eventualnu pomoć koju javni partner može pružiti privatnom partneru za dobijanje dozvola i odobrenja potrebnih za realizaciju JPP ili koncesije;

6) zahteve u vezi sa DPN u pogledu: pravne forme, osnivanja, minimalnog kapitala i minimalnih drugih sredstava ili ljudskih resursa, strukture akcionara, organizacione strukture i poslovnih prostorija kao i poslovnih aktivnosti DPN;

7) vlasništvo nad sredstvima koja se odnose na projekat i po potrebi, obaveze ugovornih strana u pogledu sticanja projektnih sredstava i eventualno potrebnih službenosti;

8) visina i način izračunavanja koncesione naknade, ako je ima;

9) naknada privatnom partneru, bez obzira da li se sastoji od tarifa ili naknada za obezbeđene objekte ili usluge, način i formula za utvrđivanje, periodično usklađivanje i prilagođavanje tih tarifa ili naknada, eventualne isplate koje javni partner treba da izvrši privatnom partneru;

10) mehanizmi za smanjenje naknade (bez obzira na pravni oblik) privatnom partneru u slučaju lošijeg kvaliteta njegovih usluga/objekata;

11) postupak koji javni partner koristi za razmatranje i odobravanje projekata, planova izgradnje i specifikacija, kao i postupci za testiranje i konačnu inspekciju, odobrenje i prijem infrastrukturnog objekta kao i izvršenih usluga , ako je potrebno;

12) postupci za izmene projekata, planova izgradnje i specifikacija ako ih jednostrano utvrđuje javni partner i postupci za saglasnost o eventualnom produženju rokova i/ili povećanju naknade (uključujući troškove finansiranja);

13) obim obaveze privatnog partnera da zavisno od slučaja obezbedi izmenu objekata ili usluga u toku trajanja ugovora da bi se udovoljilo izmenjenoj stvarnoj tražnji za uslugom, njenom kontinuitetu i njenom pružanju pod suštinski istim uslovima svim korisnicima, kao i posledice toga na naknadu (i troškove finansiranja) za privatnog partnera;

14) mogući obim izmena javnog ugovora nakon njegovog zaključenja, lica koja imaju pravo da to zahtevaju i mehanizam za usaglašavanje tih izmena;

15) eventualna prava javnog partnera da privatnom partneru odobri zaključenje najvažnijih podizvođačkih ugovora ili ugovora sa zavisnim društvima privatnog partnera ili sa drugim povezanim licima ILI DRUGIH UGOVORA KOJIMA SE POVERAVA OBAVLJANJE ODREĐENIH POSLOVA OD STRANE PRIVATNOG PARTNERA TREĆIM LICIMA, AKO JE TAKVO POVERAVANJE PREDVIĐENO PREDLOGOM PROJEKTA JPP, ODNOSNO KONCESIONIM AKTOM;

16) jemstva koja treba da obezbedi privatni partner ili javni partner (uključujući jemstva javnog partnera finansijerima) ILI DRUGI NAČIN OBEZBEĐENJA PLAĆANJA;

17) pokriće osiguranjem koje treba da obezbeđuje privatni partner;

18) raspoloživi pravni lekovi u slučaju da bilo koja ugovorna strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze;

19) mera u kojoj bilo koja ugovorna strana može biti izuzeta od odgovornosti za neizvršenje ili kašnjenje u ispunjenju ugovornih obaveza usled okolnosti realno van njene kontrole (viša sila, promena zakona i sl.);

20) rok trajanja javnog ugovora i prava i obaveze ugovornih strana nakon njegovog isteka (uključujući i stanje u kojem se imovina mora predati javnom partneru), postupak produženja ugovorenog roka uključujući njegove posledice na finansiranje projekta;

21) kompenzacija i prebijanje potraživanja;

22) posledice štetne promene propisa;

23) razlozi i posledice prevremenog raskida (uključujući minimalan iznos koji se mora isplatiti javnom ili privatnom partneru, NAČIN ISPLATE NAKNADE, I SREDSTVA IZ KOJIH ĆE BITI ISPLAĆENA NAKNADA), ugovorne kazne i odgovarajuće odredbe predviđene u tački 19) ovog stava;

24) eventualna ograničenja odgovornosti ugovornih strana;

25) svi sporedni ili povezani ugovori koje treba zaključiti, uključujući i one namenjene lakšem finansiranju troškova vezanih za projekat, kao i efekte tih ugovora na javni ugovor. To naročito obuhvata posebne odredbe kojima se javnom partneru dozvoljava da zaključi ugovor sa finansijerima privatnog partnera i da obezbedi prava na prenos javnog ugovora na lice koje navedu finansijeri u određenim okolnostima;

26) merodavno pravo i mehanizam za rešavanje sporova;

27) okolnosti pod kojima javni partner ili određeno treće lice može (privremeno ili na drugi način) preuzeti vođenje objekta ili drugu funkciju privatnog partnera kako bi se obezbedilo delotvorno i neprekidno vršenje usluge i/ili objekata koji su predmet ugovora u slučaju ozbiljnih propusta privatnog partnera u izvršavanju njegovih obaveza;

27A) EVENTUALNO PRAVO JAVNOG PARTNERA ILI NADLEŽNOG DRŽAVNOG ORGANA DA U CILJU ZAŠTITE JAVNOG INTERESA KAO I U SLUČAJU POSTOJANJA OPASNOSTI ZA JAVNU BEZBEDNOST ILI UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE I ZDRAVLJA LJUDI ILI POVREDE OBAVEZA PRIVATNOG PARTNERA/KONCESIONARA IZ JAVNOG UGOVORA, U POTPUNOSTI ILI DELIMIČNO PREKINE IZVRŠENJE UGOVORA ILI PREUZME IZVRŠENJE ODGOVARAJUĆIH OBAVEZA PRIVATNOG PARTNERA/KONCESIONARA (STEP-IN RIGHT), UZ DEFINISANJE POSLEDICA KORIŠĆENJA TOG PRAVA;

28) oporezivanje i fiskalna pitanja – ako postoje.

Ako javni ugovor, nezavisno koje javno telo ga zaključuje, sadrži odredbe koje na bilo koji način dovode do odgovornosti Republike Srbije ili imaju direktnog uticaja na budžet Republike Srbije, neophodno je pribaviti saglasnost Vlade.

U slučaju nepribavljanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, takve odredbe su ništave po sili zakona.

Na pitanja koja se odnose na javni ugovor, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se propisi Republike Srbije.

Saglasnost na javni ugovor

Član 47.

Javno telo, pre donošenja odluke o izboru privatnog partnera i zaključenja javnog ugovora, ima obavezu da organu iz čl. 26. i 29. ovog zakona dostavi konačni nacrt javnog ugovora uključujući priloge koji čine njegov sastavni deo, radi davanja saglasnosti.

JAVNO TELO, POSLE DONOŠENJA ODLUKE O IZBORU PRIVATNOG PARTNERA, A PRE ZAKLJUČENJA JAVNOG UGOVORA, IMA OBAVEZU DA ORGANU IZ ČL. 26. I 29. OVOG ZAKONA DOSTAVI KONAČNI NACRT JAVNOG UGOVORA UKLJUČUJUĆI PRILOGE KOJI ČINE NJEGOV SASTAVNI DEO, RADI DAVANJA SAGLASNOSTI.

Organ iz stava 1. ovog člana, dužan je da na osnovu ocene o usaglašenosti nacrta ugovora sa ovim zakonom i sa konkursnom dokumentacijom, dâ saglasnost na konačni nacrt ugovora u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja.

Javni ugovor može biti zaključen po dobijanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana.

Na sve izmene i dopune zaključenog javnog ugovora kojima se menjaju prava i obaveze ugovornih strana, primenjuje se postupak u skladu sa odredbama ovog člana.

Davanje saglasnosti Vlade na konačni nacrt javnog ugovora u kome Republika Srbija nije ugovorna strana, ne podrazumeva odgovornost Republike Srbije za sporove koji nastanu iz tog ugovora između javnog i privatnog partnera.

Ako nije drugačije ugovoreno u pisanom obliku, javno telo koje je javni partner u javnom ugovoru uvek je odgovorno za realizaciju projekta JPP i za njegove eventualne posledice.

Finansiranje javnih ugovora

Član 49.

Javni ugovor može biti finansiran od strane privatnog partnera kroz kombinaciju direktnih ulaganja u kapital ili putem zaduženja, uključujući bez ograničenja strukturirano ili projektno finansiranje i sl. obezbeđeno od strane međunarodnih finansijskih institucija, banaka, odnosno trećih lica (u daljem tekstu: finansijeri).

Uz prethodnu saglasnost javnog partnera, privatni partner biće ovlašćen da dodeli, optereti hipotekom, založi, u periodu i obimu koji je u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javna svojina, bilo koje svoje pravo, odnosno obavezu iz javnog ugovora ili drugu imovinu vezanu za projekat, u korist finansijera, a u cilju obezbeđivanja plaćanja bilo kog nastalog ili budućeg potraživanja u vezi sa izgradnjom i finansiranjem, odnosno refinansiranjem PREDMETA JPP-a.

Na zahtev finansijera i privatnog partnera, javni partner može prihvatiti da dâ određena razumno zahtevana obezbeđenja i prihvati preuzimanje određenih odgovornosti koje su neophodne privatnom partneru u vezi sa bilo kojom obavezom iz javnog ugovora ako takvi zahtevi ne narušavaju raspodelu projektnih rizika definisanih u već zaključenom ugovoru.

Obezbeđenje ZAHTEV iz stava 3. ovog člana može podrazumevati i zaključenje posebnog direktnog ugovora između javnog partnera, privatnog partnera i finansijera, u skladu sa kojim, pored ostalog, javni partner može da se saglasi sa sledećim:

1) da će finansijeri biti ovlašćeni da umesto privatnog partnera privremeno vrše sva prava iz javnog ugovora i da isprave bilo koji propust privatnog partnera, a da će javni partner prihvatiti navedene radnje kao da ih je izvršio privatni partner;

2) da privatni partner, bez prethodne saglasnosti finansijera, neće prihvatiti otkaz, odnosno prestanak javnog ugovora na zahtev javnog partnera;

3) da javni partner neće na osnovu javnog ugovora podneti zahtev u vezi sa propustima privatnog partnera, pre prethodnog pismenog obaveštenja finansijerima o tome, dajući finansijerima, kao i privatnom partneru, mogućnost da isprave navedene propuste;

4) da će javni partner unapred dati saglasnost na privremeno ili konačno ustupanje ugovorne pozicije ili bilo kog prava privatnog partnera iz javnog ugovora, i da će dati tražena odobrenja za osnaženje obezbeđenja datog finansijerima od strane privatnog partnera;

5) sve druge uobičajene odredbe koje su opravdane u cilju adekvatnog obezbeđenja interesa javnog partnera i finansijera.

Javno telo, pre zaključenja IZMENA JAVNOG UGOVORA KAO I ZAKLJUČENJA direktnog ugovora iz stava 4. ovog člana, ima obavezu da pribavi saglasnost organa iz čl. 26. i 29. ovog zakona u skladu sa članom 47. ovog zakona.

Saglasnost iz stava 5. ovog člana, KADA SE ODNOSI NA ZAKLJUČENJE DIREKTNOG UGOVORA, podrazumevaće pravo finansijera da bez posebnog naknadnog odobrenja mogu sprovoditi radnje i štititi svoja prava na način predviđen direktnim ugovorom.

Postupak i granice izmena javnog ugovora

Član 50.

Na zahtev javnog, odnosno privatnog partnera ili banke, odnosno druge finansijske institucije javni ugovor se može izmeniti.

Izmene iz stava 1. ovog člana ne mogu da obuhvate sledeće odredbe:

1) predmet ugovora;

2) rok na koji je ugovor zaključen;

3) kod javnih ugovora o koncesiji, ponuđena koncesiona naknada.

AKO SE IZMENE JAVNOG UGOVORA VRŠE PO ZAHTEVU FINANSIJERA, PORED OGRANIČENJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, TIM IZMENAMA SE NE SME NARUŠAVATI BALANS PODELE RIZIKA NA ŠTETU JAVNOG PARTNERA U SKLADU SA ČLANOM 7. STAV 2. TAČKA 6) OVOG ZAKONA, NITI SE VREDNOST JAVNOG UGOVORA MOŽE POVEĆATI ZA VIŠE OD 3%.

ZAHTEV FINANSIJERA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA TREBA DA BUDE EKONOMSKI OPRAVDAN, PRAVNO DOKUMENTOVAN I PRIHVATLJIV ZA JAVNOG PARTNERA.

U SLUČAJU IZMENE JAVNOG UGOVORA PO ZAHTEVU FINANSIJERA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA POTREBNO JE PRETHODNO PRIBAVITI MIŠLJENJE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA ZA PROJEKTE IZ ČLANA 27. STAV. 4 I ČLANA 29. STAV. 5.

Na postupak izmene javnog ugovora, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaključenje ugovora.

Prestanak DPN

Član 56.

DPN prestaje istekom roka na koji je osnovano, ako javnim ugovorom nije drugačije predviđeno, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom ili javnim ugovorom.

U slučaju prestanka DPN, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP predaju se javnom partneru.

Koncesioni odnos može prestati otkupom koncesije pod uslovima predviđenim javnim ugovorom o koncesiji, a izuzetno, ako to nalaže javni interes, otkup koncesije može se vršiti pod uslovima i na način utvrđen propisima o eksproprijaciji u kom slučaju koncesionar ima pravo na isplatu pune naknade prema tržišnoj vrednosti.

Koncesioni odnos može prestati oduzimanjem koncesije aktom koji donosi koncedent, u slučaju da koncesionar ne obavlja koncesionu delatnost duže od godinu dana, ne izvršava ugovorom preuzete obaveze, iz razloga javne bezbednosti, kao i u slučaju da se obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi, a mere predviđene posebnim propisima nisu dovoljne da se to spreči, na način i pod uslovima utvrđenim javnim ugovorom.

PRESTANAK JAVNOG UGOVORA

Član 56.

JAVNI UGOVOR PRESTAJE ISTEKOM ROKA PREVIĐENOG JAVNIM UGOVOROM KAO I U DRUGIM SLUČAJEVIMA PROPISANIM ZAKONOM ILI JAVNIM UGOVOROM.

U SLUČAJU PRESTANKA JAVNOG UGOVORA, OBJEKTI, UREĐAJI, POSTROJENJA I DRUGA SREDSTVA IZ OKVIRA PREDMETA JPP PREDAJU SE JAVNOM PARTNERU U SKLADU SA ODREDBAMA JAVNOG UGOVORA, KAO I DRUGIH UGOVORA ZAKLJUČENIH OD STRANE JAVNOG PARTNERA U VEZI SA KONKRETNIM PROJEKTOM JPP.

JAVNI UGOVOR MOŽE PRESTATI OTKUPOM PREDMETA JAVNOG UGOVORA POD USLOVIMA PREDVIĐENIM JAVNIM UGOVOROM, A IZUZETNO, AKO TO NALAŽE JAVNI INTERES, OTKUP PREDMETA JAVNOG UGOVORA MOŽE SE VRŠITI POD USLOVIMA I NA NAČIN UTVRĐEN PROPISIMA O EKSPROPRIJACIJI U KOM SLUČAJU PRIVATNI PARTNER IMA PRAVO NA ISPLATU PUNE NAKNADE PREMA TRŽIŠNOJ VREDNOSTI.

JAVNI PARTNER MOŽE PRIVATNOM PARTNERU ODUZETI PRAVA USTANOVLJENA JAVNIM UGOVOROM AKO PRIVATNI PARTNER NE IZVRŠAVA UGOVOROM PREUZETE OBAVEZE, IZ RAZLOGA JAVNE BEZBEDNOSTI, KAO I U SLUČAJU DA SE OBAVLJANJEM KONCESIONE DELATNOSTI UGROŽAVA ŽIVOTNA SREDINA I ZDRAVLJE LJUDI, A MERE PREDVIĐENE POSEBNIM PROPISIMA NISU DOVOLJNE DA SE TO SPREČI, NA NAČIN I POD USLOVIMA UTVRĐENIM JAVNIM UGOVOROM.

Predaja objekta

Član 57.

Po prestanku javnog ugovora, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta koncesije/javno-privatnog partnerstva postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, osim ako drugačije nije predviđeno direktnim ugovorom iz člana 49. ovog zakona.

Privatni partner/koncesionar predaje objekat, uređaje i postrojenja iz stava 1. ovog člana, kao i sve druge objekte koji su predmet javnog ugovora, a koji su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez tereta i u stanju koje obezbeđuje njihovo nesmetano korišćenje i funkcionisanje.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, drugi objekti izgrađeni u skladu sa članom 7. stav 2. tačka 7) ovog zakona, a koji nisu u funkciji predmeta javnog ugovora (javnog objekta, javne usluge, javne infrastrukture i sl.), ostaju u svojini privatnog partnera.

SREDSTVA IZ OKVIRA PREDMETA JAVNOPRIVATNOG PARTNERSTVA/ KONCESIJE

Član 57.

PO PRESTANKU JAVNOG UGOVORA, OBJEKTI, UREĐAJI, POSTROJENJA I DRUGA SREDSTVA IZ OKVIRA PREDMETA JPP/KONCESIJE POSTAJU SVOJINA REPUBLIKE SRBIJE, AUTONOMNE POKRAJINE, JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, JAVNOG PREDUZEĆA ILI PRAVNOG LICA OVLAŠĆENOG POSEBNIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE DAVANJE KONCESIJE, OSIM AKO DRUGAČIJE NIJE PREDVIĐENO DIREKTNIM UGOVOROM IZ ČLANA 49. OVOG ZAKONA.

PRIVATNI PARTNER/KONCESIONAR PREDAJE OBJEKAT, UREĐAJE, POSTROJENJA I DRUGA SREDSTVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAO I SVE DRUGE OBJEKTE KOJI SU PREDMET JAVNOG UGOVORA, A KOJI SU U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, AUTONOMNE POKRAJINE, JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, JAVNOG PREDUZEĆA ILI PRAVNOG LICA OVLAŠĆENOG POSEBNIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE DAVANJE KONCESIJE BEZ TERETA I U STANJU KOJE OBEZBEĐUJE NJIHOVO NESMETANO KORIŠĆENJE I FUNKCIONISANJE.

IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, DRUGI OBJEKTI IZGRAĐENI U SKLADU SA ČLANOM 7. STAV 2. TAČKA 7) OVOG ZAKONA, A KOJI NISU U FUNKCIJI PREDMETA JAVNOG UGOVORA (JAVNOG OBJEKTA, JAVNE USLUGE, JAVNE INFRASTRUKTURE I SL.), OSTAJU U SVOJINI PRIVATNOG PARTNERA, S TIM ŠTO JAVNI PARTNER MOŽE DA PRIBAVI OVE OBJEKTE, U SKLADU SA JAVNIM UGOVOROM.

VI ZAŠTITA PRAVA

Član 58.

Pravna zaštita u postupku dodele javnog ugovora obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke

Svako lice koje je zainteresovano za učešće ili koje učestvuje u postupku dodele javnog ugovora na osnovu ovog zakona može Republičkoj komisiji ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI podneti zahtev za zaštitu prava protiv odluka javnog tela koje sprovodi postupak koje se mogu odvojeno pobijati, a koje su prema mišljenju tog lica donete nezakonito.

VII REŠAVANJE SPOROVA

Arbitraža

Član 60.

Za sporove između strana, koji nastanu na osnovu javnog ugovora, strane mogu ugovoriti arbitražno rešavanje sporova pred domaćom ili stranom arbitražom.

Arbitraža sa sedištem u inostranstvu ne može se ugovoriti ako se kao privatni partner javlja domaće pravno ili fizičko lice, odnosno konzorcijum sačinjen isključivo od domaćih pravnih i fizičkih lica.

ARBITRAŽA SA SEDIŠTEM U INOSTRANSTVU MOŽE SE UGOVORITI UKOLIKO JE PRIVATNI PARTNER ILI NJEGOV NEPOSREDNI ILI POSREDNI VLASNIK STRANO PRAVNO ILI FIZIČKO LICE, ILI U SLUČAJU KONZORCIJUMA UKOLIKO JE BAR JEDAN ČLAN KONZORCIJUMA ILI NJEGOV POSREDNI ILI NEPOSREDNI VLASNIK STRANO PRAVNO ILI FIZIČKO LICE.

Ako strane nisu ugovorile arbitražno rešavanje sporova, isključivo su nadležni sudovi Republike Srbije.

U postupcima iz st. 1. do 3. ovog člana merodavno pravo je pravo Republike Srbije.

VIII NADZOR

Član 63.

U skladu sa ovim zakonom, javni partner dužan je da kontinuirano prati rad privatnog partnera i izvršavanje njegovih obaveza iz javnog ugovora, kao i izvršavanje svih plaćanja u skladu sa javnim ugovorom.

Javni partner je dužan da:

1) najmanje jedanput godišnje od privatnog partnera zatraži posebne periodične izveštaje o njegovom radu, aktivnostima i ispunjenju obaveza, u skladu sa javnim ugovorom;

2) obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, o primljenim periodičkim izveštajima u skladu sa odredbama stava 2. ovog člana;

3) za vreme trajanja javnog ugovora vodi posebnu dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje privatnog partnera, pri čemu je dužan da vodi evidenciju o svim povezanim privrednim društvima privatnog partnera kome je dodeljen ugovor, KAO I O PODIZVOĐAČIMA;

4) čuva dokumentaciju koja se odnosi na određeno JPP, sa ili bez elemenata koncesije do isteka trajanja roka na koji je zaključen ugovor. Nakon isteka roka na koji je ugovor zaključen, dokumentacija se čuva u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske dokumentacije;

5) u roku od najviše 30 dana od dana prijema zahteva ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, dostavi sve potrebne podatke o postojećem JPP, sa ili bez elemenata koncesije;

6) obavesti nadležno javno pravobranilaštvo o postupcima nepoštovanja ugovora, kada postoje razlozi za pokretanje određenih postupaka od strane nadležnog javnog pravobranilaštva.

Javni partner dužan je da u slučaju neizmirenih dugovanja koja proizilaze iz ugovora preduzme sve mere nadzora i prinudne naplate, i svih pravnih radnji u skladu sa odredbama javnog ugovora, ostalim ovlašćenjima, kao i odredbama ovog zakona.

Devizni tretman JPP sa ili bez elementa koncesije

Član 72.

Plaćanje koncesione naknade odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora vrši se u dinarima.

NAKNADE KOJE JAVNI, ODNOSNO PRIVATNI PARTNER PLAĆA NA OSNOVU JAVNOG UGOVORA MOGU BITI DENOMINOVANE U STRANOJ VALUTI, DOK SE PLAĆANJE NAKNADE VRŠI U DINARIMA, NA NAČIN PREDVIĐEN JAVNIM UGOVOROM.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na predlog javnog tela Vlada može dati saglasnost da se plaćanja koja su u vezi sa delatnostima iz javnog ugovora mogu vršiti u stranoj valuti kao i da se sredstva na računu privatnog partnera mogu u svakom momentu konvertovati i čuvati u stranoj valuti.

OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač: VLADA

Obrađivač: MINISTARSTVO TRGOVINE, TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama

Law on Amendments to the Law on Public Private Partnership and Concessions

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):

a) Odredba Sporazuma koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa,

Član 72. i član 76. SSP-a

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,

Opšti prelazni rok

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

Ispunjava u potpunosti

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz

navedene odredbe Sporazuma,

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

C obzirom na potrebu daljeg regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba Zakona, uvođenja bolje kontrole finansijskih uticaja JPP projekata i usklađivanja sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom, predložene su izmene Zakona. U ovom momentu se propis ne usklađuje sa propisima Evropske unije, budući da je predviđen rok za postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije četvrti kvartal 2017. godine.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije – Naslov I Unutrašnje tržište, član 26. I Naslov VII, Poglavlje 3 Usklađivanje zakonodavstva , član 114

EN: The Treaty on Functioning European union – TITLE I The Internal Market, Article 26, and TITLE VII, CHAPTER 3 Approximation of Laws, Article 114.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Direktive:

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2014/23/EU od 26. februara 2014. o dodeli ugovora o koncesiji i o ukidanju Direktive 2014/18/ES

EN: DIRECTIVE 2014/23/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 February 2014 on the award of concession contracts and repealing Directive 2004/18/EC

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2014/24/EU od 26. februara 2014. o javnoj nabavci i o stavljanju van snage Direktive 2004/18/EZ

EN: DIRECTIVE 2014/24/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 February 2014 on public procurement and repealing Directive 2004/18/EC

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

– U ovom momentu propis je neusklađen sa propisima Evropske unije, budući da je predviđen rok za postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije četvrti kvartal 2017. godine. Propis se u određenoj meri usklađuje sa unutrašnjim zakonodavstvom, radi unapređenja njegove primene u različitim oblastima koje mogu biti predmet ovog propisa.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

Predviđen rok za postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije je četvrti kvartal 2017. godine.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

Ne svi

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Engleski

8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

Ne

Ostavite komentar