Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU

Član 1.

U Zakonu o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15-US), u članu 4. stav 2. tačka 1) posle reči: „građevinskog” dodaju se zapeta i reč: „vodnog”.

Član 2.

U članu 10. tačka 5) posle reči: „radovima” dodaju se reči: „i katastarskim klasiranjem, bonitiranjem i komasacionom procenom zemljišta”.

Tačka 17) menja se i glasi:

„17) vođenje Registra geografskih imena;”.

U tački 21) posle reči: „organizacije” dodaju se reči: „i pravnog subjekta koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, osim ako su u sastavu ministarstva nadležnog za poslove odbrane”.

Tačka 22) menja se i glasi:

„22) oblast geomagnetizma i aeronomije;”.

Član 3.

Član 11. menja se i glasi:

„Član 11.

(1) U postupku osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, u prvom stepenu rešava komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, koju obrazuje Zavod.

(2) U postupku održavanja katastra nepokretnosti i osnivanja i održavanja katastra vodova, u prvom stepenu rešava uža unutrašnja jedinica Zavoda obrazovana za teritoriju opštine, grada, odnosno gradske opštine – služba za katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: Služba).

(3) U postupcima iz st. 1. i 2. ovog člana u drugom stepenu rešava Zavod.”

Član 4.

U članu 12. tačka 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 7), koja glasi:

„7) katastarsko klasiranje, bonitiranje i komasaciona procena zemljišta.”

Član 5.

U članu 16. stav 1. reči: „iz člana 17. stav 4. ovog zakona” brišu se, posle reči: „zaposlenom” dodaju se zapeta i reči: „odnosno angažovanom”, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „koja, pored ostalog, sadrži ime, prezime i jedinstveni matični broj građana.”

Član 6.

U članu 17. stav 1. posle reči: „struke” dodaju se zapeta i reči: „od kojih najmanje jedan”.

Stav 6. menja se i glasi:

„(6) Za izvođenje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, geodetska organizacija mora imati najmanje jedno zaposleno lice poljoprivredne struke sa osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položenim državnim stručnim ispitom propisanim za to obrazovanje i radnim iskustvom od najmanje tri godine na poslovima katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta.”

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

„(7) Za izvođenje radova geodetska organizacija ne sme da angažuje lice koje ne ispunjava uslove za te radove propisane odredbama st. 1- 6. ovog člana.”

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

Član 7.

U članu 18. stav 1. tačka 3) reč: „Zavodu” zamenjuje se rečju: „Službi”.

U tački 5) posle reči: „sedišta,” dodaju se reči: „promenu adrese poslovnog prostora van sedišta”.

U tački 6) reč: „Zavodu” zamenjuje se rečju: „Službi”.

Tačka 8) briše se.

U stavu 2. tačka 2) posle reči: „sedište” dodaju se reči: „ili poslovni prostor van sedišta”.

U tački 4) posle reči: „leku” dodaju se reči: „ili po nalogu inspektora”.

Dodaje se stav 6, koji glasi:

„(6) Podaci o ličnosti koje sadrži evidencija iz stava 2. tačka 1) ovog člana su: ime, prezime, prebivalište i adresa i jedinstveni matični broj građana.”

Član 8.

U članu 19. stav 3. posle reči: „podacima,” dodaju se reči: „kao i ako potpiše i overi elaborat i zapisnik koje je izradilo lice koje nije zaposleno, odnosno angažovano u toj geodetskoj organizaciji,”.

U stavu 4. tačka 1) reči: „od tri meseca do jedne godine” zamenjuju se rečima: „na tri meseca”.

U stavu 6. reči: „iz člana 17. stav 6. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „poljoprivredne struke koje izvodi te radove”.

Dodaje se stav 7, koji glasi:

„(7) Licu poljoprivredne struke iz stava 6. ovog člana zabraniće se izvođenje radova, shodno odredbama st. 3. i 4. ovog člana.”

Član 9.

U članu 20. stav 3. tač. 3) i 4) menjaju se i glase:

„3) posle izrečene zabrane izvođenja određene vrste geodetskih radova rešenjem inspektora koje je postalo konačno, nastavlja da izvodi te radove;

4) posle izrečene zabrane izvođenja radova, u periodu od tri godine od dana izricanja te zabrane, ponovo dobije zabranu izvođenja radova rešenjem inspektora koje je postalo konačno.”

Član 10.

U članu 21. posle reči: „ministarstvu” dodaju se reči: „nadležnom za poslove građevinarstva”, a broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.

Član 11.

U članu 22. dodaje se stav 2, koji glasi:

„(2) Podaci o ličnosti koje sadrži registar iz stava 1. ovog člana su ime, ime jednog roditelja, prezime, prebivalište i adresa i jedinstveni matični broj građana.”

Član 12.

U članu 29. stav 2. posle reči: „katastarskom premeru,” dodaju se reči: „u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom,”.

Stav 3. menja se i glasi:

„(3) Stručni nadzor nad radovima iz člana 25. stav 1. tačka 6) ovog zakona vrši geodetska organizacija koju bira investitor.”

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 13.

U članu 50. dodaje se stav 4, koji glasi:

„(4) Kada se podaci o posebnom delu objekta prikupljaju prema faktičkom stanju, površina i struktura se utvrđuju prema važećem standardu u oblasti izgradnje objekata.”

Član 14.

U članu 52. dodaje se stav 4, koji glasi:

„(4) Prirodne osobine zemljišta utvrđuju se laboratorijskim ispitivanjem zemljišnih uzoraka u ovlašćenoj pedološkoj laboratoriji.”

Član 15.

U članu 54. stav 1. reči: „i stvarnim pravima na njima” brišu se.

U stavu 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „a ne mogu se odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja (potpuno inkorporisani delovi voda).”

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„(4) Uređaji koji su izgrađeni na vodovima i koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova, a mogu se odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja, smatraju se pokretnim stvarima i nisu predmet premera, odnosno upisa u katastar vodova.”

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 16.

Član 64. menja se i glasi:

„Član 64.

U postupku upisa u katastar nepokretnosti proverava se da li su ispunjeni uslovi za upis propisani ovim zakonom i drugim propisima.”

Član 17.

U članu 65. reč. „podnošenja” zamenjuje se rečju: „prijema”.

Član 18.

U članu 70. stav 1. posle reči: „nepokretnostima” dodaje se zapeta, a reči: „i stvarnim pravima” zamenjuju se rečima: „stvarnim pravima i određenim obligacionim pravima”.

U tački 4) reč: „stvarnih” briše se.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„(3) O imaocima prava na nepokretnostima vode se podaci o:

1) imenu, imenu jednog roditelja i prezimenu za fizičko lice, odnosno nazivu pravnog lica;

2) prebivalištu i adresi za fizička lica, odnosno sedištu i adresi za pravna lica;

3) jedinstvenom matičnom broju građana, odnosno matičnom broju pravnog lica.”

Član 19.

U članu 72. dodaje se stav 4, koji glasi:

„(4) U listu nepokretnosti sadržani su podaci o imaocu prava iz člana 70. stav 3. ovog zakona.”

Član 20.

U članu 73. stav 1. tačka 2) reč: „stvarnih” briše se.

Član 21.

Član 74. menja se i glasi:

„Član 74.

(1) Upis nepokretnosti je upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta.

(2) Podaci o parceli upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada je to određeno zakonom.

(3) Podaci o objektu i posebnim delovima objekta za koji je izdata upotrebna dozvola u objedinjenoj proceduri shodno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, upisuju se na osnovu upotrebne dozvole i elaborata geodetskih radova, u kom slučaju se upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta vrši u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole.

(4) Podaci o objektu koji nije obuhvaćen stavom 3. ovog člana upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i tehničke dokumentacije ako je za objekat izdata građevinska ili upotrebna dozvola.

(5) Podaci o posebnim delovima objekta koji nisu obuhvaćeni stavom 3. ovog člana, upisuju se na sledeći način:

1) ako se radi o nepokretnosti upisanoj u prethodno važeće evidencije nepokretnosti (zemljišne knjige, knjige tapija, intabulacione knjige i knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom), podaci se prenose u katastar nepokretnosti iz tih evidencija;

2) ako se radi o nepokretnosti za koju je izdata upotrebna dozvola, podaci o posebnom delu se upisuju na osnovu te upotrebne dozvole, ako sadrži takve podatke, odnosno na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, i to putem uverenja nadležnog organa, a ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, podaci o posebnom delu iz ove tačke, mogu se upisati na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke na okolnost podataka o posebnom delu objekta nastalom saglasno upotrebnoj dozvoli;

3) ako se radi o nepokretnosti izgrađenoj pre stupanja na snagu propisa o izgradnji objekata, kao podaci o posebnom delu upisuju se podaci iz vremena pre stupanja na snagu propisa o izgradnji objekata, i to putem uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke;

4) ako se radi o nepokretnosti za koju nije izdata dozvola a koja nije izgrađena pre stupanja na snagu propisa o izgradnji, do upisa prava svojine i upisa podataka u smislu tačke 2) ovog stava, podaci o posebnom delu objekta se upisuju na osnovu elaborata geodetskih radova.

(6) Kada za objekat nije izdata građevinska ili upotrebna dozvola, kada je objekat izgrađen prekoračenjem ovlašćenja iz građevinske dozvole, ili je objekat privremeni, upisuje se i odgovarajuća zabeležba.”

Član 22.

U nazivu odeljka 3.1.2. briše se reč: „stvarnih”, a iznad člana 75. dodaje se naziv člana, koji glasi: „Upis stvarnih prava”.

U članu 75. posle reči: „nepokretnostima” dodaju se zapeta i reči: „ako zakonom za pojedina prava nije određeno da upis ima deklarativno dejstvo”.

Član 23.

Član 76. menja se i glasi:

„Član 76.

(1) Pravo svojine na nepokretnosti upisuje se kao:

1) svojina;

2) susvojina;

3) zajednička svojina.

(2) Svojina se upisuje u korist isključivog vlasnika cele nepokretnosti.

(3) Susvojina se upisuje u korist suvlasnika sa određenim udelima u odnosu na celinu nepokretnosti ili u skladu sa zakonom kojim se uređuje sticanje prava na građevinskom zemljištu.

(4) Zajednička svojina na nepokretnosti upisuje se na ime svih zajedničara.”

Član 24.

Član 77. menja se i glasi:

„Član 77.

U katastar nepokretnosti upisuju se pravo korišćenja nepokretnosti u slučajevima predviđenim Zakonom o javnoj svojini, pravo zakupa građevinskog zemljišta radi izgradnje, pravo službenosti, hipoteka i druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom.

Radi identičnosti upisa sa upisom u posebnoj evidenciji o nepokretnostima iz člana 8. stav 3. ovog zakona (vojni katastar), ministarstvo nadležno za poslove odbrane se upisuje kao korisnik nepokretnosti u državnoj svojini, odnosno u javnoj svojini Republike Srbije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, državni organi i organizacije i organi i organizacije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javne agencije i druge organizacije čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, mogu se, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini i posebnim zakonima, upisati kao korisnici nepokretnosti u svojini osnivača, koje su namenjene izvršavanju njihovih nadležnosti.”

Član 25.

Posle člana 77. dodaju se čl. 77a i 77b, sa njihovim nazivima, koji glase:

„Hipoteka

Član 77a

Za hipoteku se upisuju podaci o poveriocu i dužniku, iznosu obezbeđenog potraživanja, valuti, kamatnoj stopi i osnovu za upis.

Upis obligacionih prava

Član 77b

U katastar nepokretnosti upisuju se obligaciona prava, i to: ugovorno pravo preče kupovine, zakup i druga obligaciona prava na nepokretnosti čiji upis je predviđen zakonom.”

Član 26.

U članu 78. stav 2. menja se i glasi:

„(2) Predbeležba se vrši na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konačan upis stvarnih prava, i to:

1) ako je u ispravi postavljen uslov ili odložni rok za sticanje prava, a uslov i rok nisu ispunjeni;

2) ako je u odluci vršioca javnih ovlašćenja određen upis predbeležbe.”

Stav 3. briše se

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 3, menja se i glasi:

„(3) Predbeležba se upisuje na rok do 30 dana ili na rok prema ispravi iz stava 2. ovog člana.”

Član 27.

U članu 79. stav 2. menja se i glasi:

„(2) Opravdanjem, predbeležba postaje upis stvarnih prava, o čemu se donosi rešenje, sa dejstvom od trenutka prijema zahteva za upis predbeležbe.”

Član 28.

U članu 81. stav 2. menja se i glasi:

„(2) Upis zabeležbe ne sprečava dalje upise na nepokretnosti na koji se ta zabeležba odnosi, osim ako je suprotno izričito propisano zakonom, već su od upisa zabeležbe koja je od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe, uslovni i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana.”

Član 29.

Član 82. menja se i glasi:

„Član 82.

(1) U katastar nepokretnosti upisuju se sledeće zabeležbe:

1) zabeležba ličnih stanja imaoca prava;

2) zabeležba spora, odnosno drugog postupka koji se vodi pred sudom ili vršiocem javnih ovlašćenja, a koji za ishod može imati promenu upisa prava na nepokretnosti;

3) zabeležba da prvostepena odluka nije konačna;

4) zabeležba da prvostepena odluka nije pravnosnažna;

5) zabeležba upravnog spora protiv drugostepene odluke u katastru nepokretnosti;

6) zabeležba odluke o zabrani otuđenja i opterećenja nepokretnosti;

7) zabeležba odluke o zabrani upisa;

8) zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju;

9) zabeležba postojanja bračnog ugovora;

10) zabeležba prvenstvenog reda;

11) zabeležba pokretanja postupka eksproprijacije;

12) ostale zabeležbe propisane zakonom.

(2) Zabeležba predviđena stavom 1. tačka 2) ovog člana upisuje se na osnovu tužbe podnete nadležnom sudu, odnosno na osnovu drugog dokaza da je pokrenut postupak koji se zabeležava. Takva isprava ne podleže uslovima za upis iz čl. 87. i 88. ovog zakona.

(3) Ako se traži zabeležba spora za poništavanje ili raskid određenog pravnog posla, odnosno poništavanje ili stavljanje van snage odluke nadležnog organa, upis zabeležbe se dozvoljava ako je taj pravni posao, odnosno odluka nadležnog organa predstavljala osnov za upis u katastar nepokretnosti.”

Član 30.

Posle člana 82. dodaju se čl. 82a i 82b, sa njihovim nazivima, koji glase:

Član 82a

(1) Zabeležba upravnog spora je upis kojim se čini vidljivim da je protiv drugostepenog rešenja Zavoda pokrenut upravni spor.

(2) Odluka doneta u upravnom sporu iz stava 1. ovog člana proizvodi dejstvo protiv lica u pogledu čijeg upisa se vodio upravni spor, uključujući i sticaoca, odnosno druga lica koja su upisana na istoj nepokretnosti posle drugostepenog rešenja Zavoda.

Član 82b

(1) Upisani imalac prava na nepokretnosti može da zahteva zabeležbu prvenstvenog reda za budućeg sticaoca prava, koja će tom sticaocu omogućiti da, ako upiše svoje pravo u roku od 60 dana, odnosno u roku propisanom zakonom, od dana upisa zabeležbe prvenstvenog reda, taj upis ima prvenstveni red od trenutka prijema zahteva za upis takve zabeležbe, bez obzira na eventualne druge upise provedene u međuvremenu.

(2) Zabeležba iz stava 1. ovog člana je dozvoljena i upisuje se ako bi u vreme prijema zahteva bio dozvoljen upis u pogledu kojeg se zabeležuje prvenstveni red.

(3) Zabeležba prvenstvenog reda sadrži podatke o stvarnom pravu za koje je prvenstveni red zabeležen i licu u čiju korist se upisuje, a ako je posredi hipoteka i o najvišem iznosu koji bi se tom hipotekom obezbedio, kao i datum do kojeg zabeležba proizvodi dejstvo.

(4) Zahtev za upis zabeležbe prvenstvenog reda mora da sadrži i podatke iz stava 3. ovog člana, a potpis podnosioca na njemu mora biti overen u skladu sa propisima o overi potpisa.

(5) Istovremeno s upisom prava u korist lica u čiju korist je upisana zabeležba prvenstvenog reda sticanja tog prava, po službenoj dužnosti briše se ta zabeležba prvenstvenog reda, kao i svi upisi izvršeni u međuvremenu koji su bili protivni svrsi te zabeležbe.

(6) Ako u roku od 60 dana, odnosno u roku propisanom zakonom, od dana upisa zabeležbe prvenstvenog reda ne dođe do upisa prava u korist lica u čiju korist je upisana ta zabeležba, ona se briše po službenoj dužnosti.

(7) Isprava na osnovu koje se upisuju prava za koja je zabeležen prvenstveni red, može biti sastavljena pre ili posle podnošenja zahteva za upis te zabeležbe, osim u slučaju da je protiv imaoca prava pokrenut stečaj, kada isprava za upis mora biti sačinjena 60 dana pre otvaranja stečajnog postupka.

(8) Pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, odnosno pre slučaja iz stava 5. ovog člana, zabeležba prvenstvenog reda može se brisati po zahtevu imaoca prava iz stava 1. ovog člana, samo uz pismenu saglasnost lica u čiju korist je upisana zabeležba, sa potpisom overenim u skladu sa propisima o overi potpisa.”

Član 31.

U članu 85. stav 1. reč: „podnošenja” zamenjuje se rečju: „prijema”.

U stavu 3. posle reči: „objektu” dodaju se reči: „ili na stanu stečenom ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini”.

Član 32.

U članu 86. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

„(5) Izuzetno od stava 1. ovog člana, za upis zabeležbe prvenstvenog reda ne mora da postoji posebna isprava za upis.

(6) Izuzetno od stava 2. ovog člana:

1) isprava za upis nastala pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, mora sadržati označenje nepokretnosti koja je predmet upisa i podatke o upisanom prethodniku i licu u čiju korist se zahteva upis, na način koji omogućava njihovu pouzdanu identifikaciju;

2) isprava o univerzalnom pravnom sledbeništvu pravnog lica upisanog u katastar nepokretnosti ne mora da sadrži označenje nepokretnosti, ako je pravni sledbenik jedno lice;

3) podaci o površini posebnog dela objekta sadržani u ugovoru o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sačinjenom u skladu sa zakonom mogu odstupiti od podataka katastra nepokretnosti, u kom slučaju se upisuje površina iz ugovora.”

Član 33.

U članu 87. dodaje se stav 3, koji glasi:

„(3) U slučaju da izjava o dozvoli upisa nije sadržana u ispravi o pravnom poslu nastaloj pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, upis će se izvršiti ako nema drugih smetnji za upis.”

Član 34.

U članu 88. stav 1. menja se i glasi:

”(1) Javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao sud, nadležni državni i drugi organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala, odnosno sačinila, u vršenju javnih ovlašćenja, druga organizacija ili lice.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„(2) Javne isprave su i javnobeležničke isprave i odluke koje su sačinili, izdali, doneli ili potvrdili javni beležnici.”

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „odnosno izvršna.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 35.

Posle člana 88. dodaju se naziv člana i član 88a, koji glase:

„Ostale isprave za upis

Član 88a

Upis u katastar nepokretnosti, osim upisa prava, vrši se i na osnovu odgovarajućih potvrda i uverenja koje izdaju nadležni organi, odnosno vršioci javnih ovlašćenja, elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova, nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka i tužbe podnete nadležnom sudu kojima se dokazuju činjenice koje su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti.”

Član 36.

U članu 94. stav 3. posle reči: „lice pravne struke sa” dodaju se reči: „osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,” a posle reči: „sa najmanje osnovnim akademskim studijama” dodaju se reči: „u obimu od najmanje 180 ESPB bodova”.

Član 37.

U članu 98. stav 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „ako ima ispravu koja vodi sticanju svojine na posebnom delu objekta.”.

Član 38.

U članu 108. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Kad Zavod utvrdi da je u skladu sa ovim zakonom sproveden i završen postupak izlaganja i da katastar nepokretnosti ima propisan sastav i sadržinu, potvrđuje ga rešenjem, koje se objavljuje na internet stranici Zavoda.”

Član 39.

Član 111. menja se i glasi:

„Član 111.

(1) Adresni registar jeste osnovni i javni registar o kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova u naseljenom mestu.

(2) Adresni registar iz stava 1. ovog člana vodi i održava Služba.

(3) Adresni registar obuhvata utvrđivanje kućnih brojeva za stambene i poslovne zgrade, kao i za građevinske parcele i vođenje podataka o kućnim brojevima, ulicama i trgovima u okviru naseljenog mesta.

(4) Označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima obavlja Služba.

(5) Označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova obavlja jedinica lokalne samouprave.”

Član 40.

U članu 114. stav 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „kao i u postupku prelaska na prostorni referentni sistem ETRS 89 i UTM projekciju.”

Dodaju se st. 4, 5. i 6, koji glase:

„(4) O razlici u površini iz stava 3. ovog člana imaoci prava obaveštavaju se putem obaveštenja na internet stranici Zavoda.

(5) Ako razlika površina iz stava 3. ovog člana nije u propisanim granicama, donosi se rešenje shodno članu 137. ovog zakona.

(6) Promena naziva ulice i trga, kao i promene iz stava 1. tač. 7) do 9) ovog člana, provode se u bazi podataka bez donošenja rešenja.”

Član 41.

U članu 115. stav 2. tačka 2) reči: „uža unutrašnja jedinica Zavoda” zamenjuju se rečju: „Služba”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„(3) Imalac prava na nepokretnosti dužan je da licima zaposlenim u geodetskoj organizaciji ili Zavodu, koja rade na poslovima iz stava 1. ovog člana, dozvoli pristup nepokretnosti i obavljanje tih poslova.”

Član 42.

U članu 116. dodaje se stav 3, koji glasi:

„(3) Ako je granica između dve katastarske opštine utvrđena sredinom zajedničke parcele (put, reka i sl.) vrši se po službenoj dužnosti deoba te parcele na dve parcele po dužini i po principu jednakosti površina.”

Član 43.

U članu 117. stav 1. reč: „Zavodu” zamenjuje se rečju: „Službi”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je kod nadležnog organa pokrenut postupak za izdavanje upotrebne dozvole, promena iz člana 114. stav 1. tačka 2) ovog zakona prijavljuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, broj: „3.” zamenjuje se brojem: „4.”.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 44.

Član 118. menja se i glasi:

„Član 118.

(1) Geodetska organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, dostavi Službi elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se geodetski radovi izvode za potrebe izdavanja upotrebne dozvole u objedinjenoj proceduri, elaborat geodetskih radova dostavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

(3) Kad se radovi izvode na osnovu ugovora o izvođenju geodetskih radova, geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrđenom ugovorom koji se dostavlja uz prijavu radova.

(4) Ako geodetska organizacija ne dostavi elaborat geodetskih radova u propisanom roku, poziva se da u roku od osam dana elaborat dostavi, o čemu se obaveštava i podnosilac zahteva.

(5) Služba vrši pregled elaborata koji obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa.

(6) Ako elaborat nema nedostataka, Služba overava i prima elaborat.

(7) Kad se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u roku od osam dana nedostatke otkloni.

(8) Ako se elaborat geodetskih radova ne dostavi u ostavljenom roku zahtev se odbacuje, a ako nedostaci nisu otklonjeni u ostavljenom roku zahtev se odbija.

Član 45.

U članu 119. stav 3. menja se i glasi:

„(3) Državni organ koji vodi evidenciju o mestu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica, dužan je da na zahtev Zavoda dostavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana, imenu, imenu roditelja, prezimenu, adresi prebivališta i mestu rođenja lica.”

Dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

„(4) Organizacija koja vodi registar privrednih subjekata, dužna je da na zahtev Zavoda dostavi podatke o registrovanom privrednom subjektu.

(5) Podaci iz st. 3. i 4. ovog člana dostavljaju se u elektronskom obliku putem WEB servisa.”

Član 46.

Naziv člana 121. i član 121. menjaju se i glase:

„Postupak upisa

Član 121.

(1) Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu priloženih isprava u skladu sa zahtevom, ili na osnovu zakona kojim je određen upis.

(2) Ako iz isprave za upis proizilazi da, uz upis koji se zahteva, postoje i ograničenja tog upisa u smislu tereta, obaveza ili prava drugih lica, a koja se po zakonu mogu upisati u katastar nepokretnosti, odlučuje se i o upisu tih ograničenja.

(3) Činjenice od značaja za rešenje upravne stvari mogu se utvrditi i uviđajem na licu mesta, o čemu se stranke obaveštavaju najkasnije dan ranije.

(4) Činjenice od značaja za upis mogu se utvrditi na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka odgovarajuće struke, koje uz zahtev priloži podnosilac zahteva.

(5) Kada se u postupku održavanja katastra nepokretnosti ispravljaju greške, nedostaci i propusti u podacima o nepokretnostima i upisanim stvarnim i drugim pravima na njima, može se održati javna usmena rasprava, ako je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje stvari.”

Član 47.

Član 123. menja se i glasi:

„Član 123.

(1) Zahtev za upis se podnosi u pisanom obliku.

(2) Zahtev mora biti potpisan svojeručno, a ako se zahtev podnosi u elektronskoj formi mora biti potpisan elektronskim potpisom.

(3) Zahtev može podneti stranka iz člana 122. ovog zakona.

(4) Upis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih, na osnovu overenog ovlašćenja ostalih zajedničara.

(5) Ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.

(6) Stranka može odustati od svog zahteva do donošenja prvostepene odluke, o čemu se donosi zaključak o obustavi postupka.

(7) Stranka ne može proširiti ili izmeniti podneti zahtev, ali može precizirati zahtev ako se zasniva na istom pravnom osnovu, kao i dostavljati nove isprave i dokaze, sve do donošenja prvostepene odluke.

(8) O podnetim zahtevima zavod vodi evidenciju koja, pored ostalog, sadrži i sledeće podatke o ličnosti: ime, ime jednog roditelja, prezime, prebivalište i adresa i jedinstveni matični broj građana.”

Član 48.

Član 124. menja se i glasi:

„Član 124.

(1) Uredan zahtev za upis u katastar nepokretnosti mora da sadrži:

1) ime, ime jednog roditelja i prezime, odnosno naziv, jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj, prebivalište i boravište, odnosno sedište podnosioca zahteva i lica u čiju korist se zahteva upis, ako to lice nije ujedno i podnosilac zahteva;

2) naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti za koju se zahteva upis, prema podacima katastra nepokretnosti;

3) promenu za koju se zahteva upis;

4) u prilogu: isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, odnosno u formi elektronskog dokumenta, ako je zahtev podnet u elektronskoj formi i dokaz o uplaćenoj taksi.

(2) Ako upis i promenu zahteva lice u čiju se korist ne odlučuje o upisu, odnosno koje nije upisani prethodnik, uz zahtev se prilaže i isprava kojom se dokazuje pravni interes za podnošenje zahteva.

(3) Ako uz zahtev nije dostavljen dokaz o uplaćenoj taksi opomenom se nalaže plaćanje takse u roku od osam dana.

(4) Ako se u ostavljenom roku dostavi dokaz o uplaćenoj taksi, smatra se da je zahtev uredan.

(5) U zahtevu za upis stranka može zahtevati dostavljanje rešenja poštom preporučeno na zahtevanu adresu, neposredno u prostorijama Službe ili putem internet aplikacije.”

Član 49.

Član 125. menja se i glasi:

„Član 125.

(1) Za odlučivanje o osnovanosti upisa merodavno je stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je zahtev za upis primljen.

(2) Služba upisuje godinu, mesec, dan, čas, minut i sekund prijema zahteva za upis i istovremeno na nepokretnosti na koju se odnosi zahtev upisuje zabeležbu vremena prijema i broj predmeta pod kojim je zahtev zaveden.

(3) Vreme prijema i broj predmeta iz stava 2. ovog člana određuje se prema trenutku prijema pisanog zahteva u prijemnoj kancelariji, nezavisno od toga kada je i na koji način zahtev upućen.

(4) Kada je podneto više zahteva za upis na istoj nepokretnosti, odnosno istom udelu na nepokretnosti, prvo će se uzeti u postupak zahtev koji je prvi primljen.

(5) Po konačnom rešavanju ranijeg zahteva, uzimaju se u postupak ostali zahtevi, po redosledu prijema.

(6) Izuzetno, redosled rešavanja zahteva iz st. 4. i 5. ovog člana ne odnosi se na zahteve za:

1) provođenje promene iz člana 114. stav 1. tač. 6) do 9) ovog zakona;

2) zabeležbe koje se upisuju bez donošenja rešenja;

3) upise koji se mogu spojiti u jedan postupak.

(7) U jedan postupak mogu se spojiti zahtevi za upis na osnovu saglasnosti stranaka u čiju korist se postupci vode, ili na osnovu zahteva stranke iz postupka u kome je priložena isprava kojom se stavlja van snage isprava koja je osnov upisa u postupku koji se po redosledu rešavanja ranije rešava.”

Član 50.

Član 126. menja se i glasi:

„Član 126.

(1) O zahtevu za upis odlučuje se rešenjem na osnovu isprava i dokaza podnetih uz zahtev.

(2) Zahtev se usvaja i dozvoljava upis kad su ispunjeni uslovi propisani zakonom i kad je zahtev u skladu sa sadržinom podnesene isprave.

(3) Ako nisu ispunjeni uslovi za upis zahtev se odbija rešenjem.

(4) Ako zahtev nije uredan, Služba nije dužna da obaveštava stranku o nedostacima u pogledu podnetog zahteva i priloženih isprava, već će rešenjem odbaciti zahev.

(5) Izuzetno od st. 3. i 4. ovog člana, ako se zahtev odnosi na upis nepokretnosti, podnosilac zahteva se poziva da u roku od osam dana otkloni nedostatke, posle čega se o zahtevu odlučuje.

(6) O zahtevu za upis, koji po redosledu prvenstva može da se rešava, odlučuje se u roku od sedam radnih dana, a u složenijim predmetima u roku od 30 radnih dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja elaborata geodetskih radova.”

Član 51.

Član 127. menja se i glasi:

„Član 127.

(1) Rešenje o upisu u katastar nepokretnosti sadrži: vrstu upisa, vrstu prava, označenje nepokretnosti, podatke o licu u čiju korist se vrši upis, podatke o upisanom prethodniku, osnov upisa, podatke o visini takse, svojeručni, odnosno elektronski potpis ovlašćenog lica i drugo.

(2) Rešenje o odbijanju, odnosno o odbacivanju zahteva sadrži podatke o zahtevanoj vrsti upisa, vrsti prava, opisu nepokretnosti i licu čiji se zahtev odbija, odnosno odbacuje sa razlozima za odbijanje, odnosno odbacivanje, podatke o visini takse i drugo.

(3) Podaci o licima koje sadrži rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana su ime, ime jednog roditelja i prezime, odnosno naziv, jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj, prebivalište i boravište, odnosno sedište.

(4) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se strankama u postupku upisa poštom preporučeno, neposredno u prostorijama Službe ili putem internet aplikacije.

(5) Rešenje se dostavlja javnim saopštenjem na oglasnoj tabli nadležne Službe i internet stranici Zavoda ako je adresa prebivališta, boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, adresa navedena u zahtevu nepoznata, pošiljka vraćena sa napomenom dostavljača da je primalac nepoznat na adresi, odnosno odseljen ili da pošiljku nije preuzeo u ostavljenom roku.

(6) U slučajevima iz stava 5. ovog člana smatra se da je rešenje dostavljeno protekom roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli i internet stranici Zavoda.

(7) Ostala akta u postupku dostavljaju se u skladu sa odredbama st. 4. do 6. ovog člana.”

Član 52.

U članu 128. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Upis u katastar nepokretnosti vrši se danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, sa dejstvom od momenta prijema zahteva, uz istovremeni upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno i brisanje zabeležbe podnetog zahteva.”

U stavu 2. posle reči: „odluke” dodaju se reči: „u nadležnoj Službi.”

Član 53.

U članu 129. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Protiv rešenja, odnosno zaključka donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba Zavodu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno zaključka, preko nadležne Službe.”

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„(3) Ako služba nađe da je žalba osnovana, dužna je da usvoji žalbu i zameni odluku u roku od sedam radnih dana, a u protivnom, žalbu sa spisima predmeta dostavi Zavodu u istom roku.”

Član 54.

Naziv člana 130. i član 130. menjaju se i glase:

„Postupanje do pravnosnažnosti odluke

Član 130.

(1) Do konačnosti odluke donete u prvom stepenu neće se odlučivati po novom zahtevu za upis na istoj nepokretnosti, odnosno na istom udelu na nepokretnosti.

(2) Zabeležba da odluka nije konačna briše se ako na odluku nije izjavljena žalba u zakonskom roku, odnosno po prijemu drugostepene odluke ako je na odluku bila izjavljena žalba, uz upis zabeležbe da odluka nije pravnosnažna.

(3) Stranka koja je pokrenula upravni spor dužna je da odmah dostavi i Službi dokaz o pokretanju upravnog spora radi upisa zabeležbe pokretanja upravnog spora, o čemu se obaveštavaju stranke u postupku.

(4) Zabeležba da rešenje nije pravnosnažno briše se ako u roku od 60 dana od dana dostavljanja drugostepenog rešenja strankama u postupku, Službi nije dostavljen dokaz da je pokrenut upravni spor, kao i po dostavljanju odluke iz upravnog spora.

(5) Zabeležbe iz ovog člana upisuju se i brišu po službenoj dužnosti bez donošenja rešenja.”

Član 55.

U članu 133. stav 2. reči: „tri godine” zamenjuju se rečima: „pet godina”.

U stavu 5. broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.

Član 56.

U članu 134. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„(1) U postupku održavanja katastra nepokretnosti brisanje držaoca i upis prava svojine na objektu, odnosno posebnom delu objekta, kao i objektu, odnosno posebnom delu objekta koji se prvi put upisuju u katastar nepokretnosti, vrši se na osnovu upotrebne dozvole ili u skladu sa zakonom kojim se propisuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez dozvole.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, upis prava svojine na stanu vrši se i na osnovu ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sačinjenog u skladu sa zakonom.”

U stavu 4. broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.

Član 57.

Naziv člana 135. i član 135. menjaju se i glase:

„Upis držaoca

Član 135.

(1) U postupku održavanja katastra nepokretnosti kada nisu ispunjeni uslovi za upis prava svojine na objektu, odnosno posebnom delu objekta, dozvoliće se upis držaoca dokazivanjem svojstva graditelja.

(2) Svojstvo graditelja dokazuje se na osnovu najmanje jednog od sledećih dokaza:

1) građevinske dozvole;

2) izdatog računa za plaćanje komunalnih usluga ili računa za plaćanje električne energije;

3) overene izjave imaoca prava svojine, suvlasnika ili zajedničara na parceli za objekat, odnosno overene izjave imaoca prava svojine, suvlasnika ili zajedničara na objektu za poseban deo objekta.

(3) Ako upis držaoca zahteva lice koje nije graditelj, dozvoliće se upis na osnovu isprave koja vodi sticanju prava svojine na objektu, odnosno posebnom delu objekta.

(4) Ako se svojstvo graditelja ne dokaže, ili se ispravom iz stava 3. ovog člana ne dokaže državina, upisuje se da držalac objekta, odnosno posebnog dela objekta nije utvrđen.

(5) Na nepokretnostima na kojima je upisan držalac, dozvoliće se promena držaoca na osnovu isprave za upis, shodnom primenom opštih uslova za upis prava iz ovog zakona.”

Član 58.

U članu 137. stav 1. reč: „Zavod” zamenjuje se rečju: „Služba”.

U stavu 3. reč: „Zavod” zamenjuje se rečju: „Služba”, a broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.

Član 59.

U članu 138. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„(2) Katastar vodova se osniva na osnovu podataka dobijenih geodetskim merenjem vodova i tehničke dokumentacije o vodovima.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 60.

Član 145. menja se i glasi:

„Član 145.

(1) Osnivanje katastra vodova vrši se za teritoriju opštine, odnosno grada.

(2) Upisom jednog voda u katastar vodova smatra se da je katastar vodova za tu opštinu, odnosno grad osnovan.

(3) Upis voda vrši se po zahtevu, uz obavezu investitora da podnese zahtev za upis, osim kada elaborat geodetskih radova dostavlja po službenoj dužnosti nadležni organ shodno zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata.

(4) Upis prava na vodu vrši se po zahtevu investitora ili drugog zakonom ovlašćenog lica.

(5) O upisu u katastar vodova odučuje se rešenjem koje se dostavlja investitoru, odnosno podnosiocu zahteva.

(6) Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

(7) U pogledu upisa stvarnih prava, obligacionih prava i zabeležbi na vodovima shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na upis stvarnih prava, obligacionih prava i zabeležbi na objektu u katastru nepokretnosti.

(8) U katastar vodova upisuje se zabeležba postojanja založnog prava koje je registrovano u registru nadležnom za registraciju založnog prava na pokretnim stvarima i pravima na uređajima koji su izgrađeni na vodovima, a koji se smatraju pokretnim stvarima.”

Član 61.

U članu 147. stav 1. menja se i glasi:

(1) Investitor, odnosno imalac prava na vodu dužan je da podnese zahtev za provođenje promene na vodu, najkasnije sedam dana pre početka izgradnje ili rekonstrukcije voda, odnosno u roku od sedam dana od dana uklanjanja ili prestanka korišćenja voda, osim kada elaborat geodetskih radova dostavlja po službenoj dužnosti nadležni organ shodno zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata.”

Član 62.

U članu 148. st. 1, 3, 4. i 6. reč: „Zavod”, u datom padežu, zamenjuje se rečju: „Služba”, u odgovarajućem padežu.

U stavu 7. broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.

Član 63.

Član 151. menja se i glasi:

„Član 151.

(1) Generalna procena vrednosti nepokretnosti obuhvata prikupljanje podataka, obradu podataka i definisanje modela za vrednovanje nepokretnosti.

(2) Za svako pojedinačno tržište određene vrste nepokretnosti određuje se model za vrednovanje nepokretnosti, koji čine matematička formula, relacijske tabele i vrednosni nivoi.

(3) Vrednosne zone su prostorna predstava vrednosnih nivoa iz stava 2. ovog člana.

(4) Zavod određuje modele za vrednovanje nepokretnosti iz stava 1. ovog člana najmanje svake treće godine.

(5) Podatak o određenoj vrednosti nepokretnosti, sa datumom određivanja, upisuje se u bazu podataka katastra nepokretnosti.

(6) Podaci iz postupka masovne procene vrednosti nepokretnosti objavljuju se na internet stranici Zavoda.”

Član 64.

Naziv člana 152. i član 152. menjaju se i glase:

„Registar cena nepokretnosti

Član 152.

(1) Za potrebe masovne procene vrednosti nepokretnosti, Zavod vodi registar cena nepokretnosti.

(2) Registar iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o nepokretnosti preuzete iz kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu nepokretnosti, iz baze podataka katastra nepokretnosti u momentu prometa, kao i dodatne podatke o tim nepokretnostima.

(3) Podaci o nepokretnosti koji su sadržani u bazi podataka katastra nepokretnosti preuzimaju se posredstvom WEB servisa.

(4) Podaci iz registra cena nepokretnosti čuvaju se u bazi podataka deset godina od dana unosa podataka u registar, a nakon isteka tog roka trajno se čuvaju u digitalnom arhivu Zavoda.

(5) Javni beležnik je dužan da za potrebe iz stava 1. ovog člana unese u registar cena nepokretnosti podatke iz ugovora o kupoprodaji i ugovora o zakupu i druge podatke o nepokretnosti propisane podzakonskim aktom, kao i da dostavi skenirane ugovore.

(6) Unos podataka i dostava ugovora iz stava 5. ovog člana vrši se putem internet aplikacije koju obezbeđuje Zavod.”

Član 65.

Član 153. menja se i glasi:

„Član 153.

(1) Topografsko-kartografska baza podataka jeste podsistem geodetsko-katastarskog informacionog sistema, koji se u informatičkom smislu izrađuje i održava u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje geodetsko-katastarski informacioni sistem.

(2) Topografsko-kartografska baza podataka formira se za teritoriju Republike Srbije iz podataka topografskog premera i drugih izvora i namenjena je za izradu topografsko- kartografskih proizvoda.

(3) Topografsko-kartografska baza podataka naročito sadrži:

1) digitalni model terena;

2) digitalni ortofoto;

3) osnovni topografski model.

(4) Za potrebe ažuriranja topografsko-kartografske baze podataka iz stava 1. ovog člana, vrši se periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije i prikupljanje podataka drugim metodama i postupcima.

(5) Periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije Zavod sprovodi najmanje jednom u pet godina.”

Član 66.

Posle člana 153. dodaju se naziv člana i član 153a, koji glasi:

„Osnovni topografski model

Član 153a

(1) Osnovni topografski model jeste skup podataka koji čine topografski podaci u vektorskom obliku prikupljeni u skladu sa odgovarajućim modelom podataka i predstavlja obavezan sadržaj topografsko-kartografske baze podataka.

(2) Osnovni topografski model naročito sadrži sledeće tematske celine:

1) objekti;

2) saobraćajna mreža;

3) hidrografija;

4) zemljišni pokrivač;

5) reljef.”

Član 67.

Posle člana 156. dodaju se čl. 156a i 156b, sa njihovim nazivima, koji glase:

„Registar geografskih imena

Član 156a

(1) Registar geografskih imena je osnovni i javni registar o geografskim imenima naseljenih mesta i fizičko-geografskih objekata sa podacima o njihovom geoprostornom položaju, klasifikaciji i ostalim atributima.

(2) Registar geografskih imena vodi se u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima i dokumentima u oblasti geografskih imena.

(3) Upis geografskog imena u registar vrši se na osnovu zakona, statuta jedinice lokalne samouprave, akta nadležnog organa, odnosno organizacije, drugog registra koji sadrži i geografska imena, karte, plana i drugih relevantnih dokumenata.

(4) Komisija za standardizaciju geografskih imena sprovodi postupak standardizacije geografskih imena upisanih u registar geografskih imena, o čemu izveštava Vladu i Savet NIGP-a.

(5) Svi subjekti u Republici Srbiji koji u svom radu koriste geografska imena dužni su da koriste standardizovana imena iz registra geografskih imena.

(6) Registar geografskih imena javno je dostupan i objavljuje se na internet stranici Zavoda.

Komisija za standardizaciju geografskih imena

Član 156b

(1) Komisija za standardizaciju geografskih imena je stručno telo ovlašćeno da u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima u oblasti geografskih imena, standardizuje geografska imena i njihovu upotrebu na području Republike Srbije i da predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim organizacijama u oblasti geografskih imena.

(2) Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje Vlada na predlog Zavoda.

(3) Za članove komisije iz stava 1. ovog člana Zavod predlaže zaposlene u Zavodu i druge istaknute stručnjake u oblasti standardizacije i upotrebe geografskih imena.

(4) Komisija iz stava 1. ovog člana ima pečat, koji se izrađuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje pečat državnih organa.

(5) Zavod obezbeđuje radni prostor i opremu za rad komisije iz stava 1. ovog člana i pruža joj stručnu i administrativno-tehničku podršku.”

Član 68.

U članu 171. stav 3. menja se i glasi:

„(3) Pregled i overu geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima za koje se ne izrađuje glavni projekat vrši geodetska organizacija kojoj je izdata licenca za obavljanje radova iz člana 12. tačka 1) ovog zakona, koju bira investitor.”

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„(4) Geodetska organizacija ne može da pregleda i overava geodetske podloge iz stava 3. ovog člana koje je ona izradila.”

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „katastarsko-informacionog” zamenjuju se rečima: „geodetsko-katastarskog informacionog”.

Član 69.

Član 173. menja se i glasi:

„Član 173.

(1) Uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, uključujući i zbirku isprava, može se izvršiti neposredno u prostorijama Zavoda ili putem interneta, shodnom primenom odredaba st. 3. i 4. ovog člana u pogledu obima podataka.

(2) Iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentacije u analognom obliku izdaju se podaci, uverenja, potvrde, izveštaji i isprave u propisanoj formi, shodnom primenom odredaba st. 3. i 4. ovog člana u pogledu obima podataka.

(3) List nepokretnosti iz člana 72. ovog zakona koji sadrži sve podatke o nepokretnostima i imaocima prava izdaje se imaocu prava, licu koje on ovlasti, licu koje dokaže pravni interes, licu koje ima javno ovlašćenje, državnom i drugom organu za vođenje postupka iz njegove nadležnosti.

(4) List nepokretnosti u kome su izostavljeni jedinstveni matični broj građanina, ime roditelja, prebivalište i adresa upisanog imaoca prava, izdaje se svakom zainteresovanom licu.

(5) Prepisi i kopije originalnih podataka važećeg premera mogu se izdavati sudovima i drugim državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, geodetskim organizacijama, kao i sudskim veštacima geodetske struke kada su rešenjem suda ili drugog nadležnog organa određeni da veštače u konkretnom predmetu.

(6) Prepisi i kopije originalnih podataka premera koji nije na snazi mogu se izdavati sudovima, odnosno sudskim veštacima geodetske struke kada su rešenjem suda ili drugog nadležnog organa određeni da veštače u konkretnom predmetu, kao i ministarstvu nadležnom za poslove odbrane za potrebe osnivanja i održavanja vojnog katastra.

(7) Podaci i akti iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana izdaju se u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, osim ako se zahteva veći obim podataka, i to neposredno u prostorijama Zavoda, poštom ili elektronskom poštom, odnosno drugim elektronskim putem, u skladu sa zahtevom stranke, odnosno nadležnog organa.”

Član 70.

Član 175. menja se i glasi:

„Član 175.

(1) Obveznik takse za pružanje usluga (po zahtevu ili po službenoj dužnosti) je podnosilac zahteva, odnosno lice u čiju se korist provodi promena ili izdaju podaci.

(2) Obveznik takse za podatke premera i katastra koji se izdaju geodetskoj organizaciji za potrebe izvođenja geodetskih radova je geodetska organizacija.

(3) Oslobađaju se plaćanja takse Republika Srbija i njeni organi i organizacije, kao i autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi za:

1) promene iz člana 114. stav 1. tač. 2), 3), 10) i 11) koje se vrše u njihovu korist;

2) izdavanje uverenja i izveštaja o podacima iz službene evidencije, u analognom ili digitalnom obliku, a koji su im neophodni za vođenje postupka po službenoj dužnosti;

3) izdavanje digitalnih rasterskih ili vektorskih kopija katastarskih planova, planova vodova i digitalnog ortofotoa, za područje za koje je doneta odluka o izradi, odnosno izmeni određenog planskog dokumenta.

(4) Oslobađa se plaćanja takse ministarstvo nadležno za poslove odbrane za usluge date u cilju osnivanja vojnog katastra, osim za geodetske radove na terenu.

(5) Oslobađaju se plaćanja takse nadležni organi za izdavanje digitalnih rasterskih ili vektorskih kopija katastarskih planova, planova vodova, digitalnog ortofotoa, digitalnog modela terena, topografskih i drugih karata, podataka adresnog registra i registra prostornih jedinica za potrebe realizacije aktivnosti u vezi sa vanrednim situacijama.

(6) Oslobađaju se plaćanja takse javni beležnici za uvid i korišćenje podataka iz registra cena nepokretnosti.

(7) Oslobađa se plaćanja takse za upis u katastar nepokretnosti:

1) lice kome je u skladu sa zakonom vraćena nepokretnost oduzeta po ranijim propisima;

2) lice koje je po zakonu steklo pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade po osnovu pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine;

3) lice u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima;

4) lice u postupku za ispravku greške;

5) lice za upis po osnovu rešenja o nasleđivanju.

(8) Ne plaća se taksa za uverenje za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, odnosno prava u skladu sa propisima kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

(9) Ne plaća se taksa za uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, koja se vrši neposredno u prostorijama Zavoda, kao i za uvid putem interneta u određene podatke propisane podzakonskim aktom iz člana 174. ovog zakona.

(10) Ako je zahtev za upis odbijen, odnosno odbačen ili je postupak obustavljen ne vraća se uplaćena taksa, a ako zahtev bude ponovljen u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja po prvom zahtevu, ne plaća se taksa.”

Član 71.

U članu 176. stav 3. tačka 1) posle reči: „radove” zapeta i reči: „odnosno izrađuje tehničku dokumentaciju,” brišu se.

Član 72.

U članu 177. stav 1. menja se i glasi:

„ (1) U vršenju inspekcijskog nadzora nad radom geodetske organizacije inspektor je ovlašćen da:

1) zapisnikom konstatuje utvrđeno činjenično stanje;

2) ako utvrdi nepravilnosti, istim zapisnikom naloži preduzimanje mera za njihovo otklanjanje u određenom roku;

3) ako u određenom roku nije postupljeno po naloženim merama, zabrani izvođenje određene vrste geodetskih radova, na period od tri meseca.”

U stavu 2. reči: „i obustavu” brišu se.

U stavu 5. posle reči: „žalba” dodaje se reč: „Zavodu”, a broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.

Dodaje se stav 7, koji glasi:

„(7) Protiv rešenja Zavoda donetog po žalbi iz stava 5. ovog člana, može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.”

Član 73.

U članu 179. st. 1. i 2. posle reči: „obrazovanju,” dodaju se reči: „osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (minimalno 240 ESPB bodova),”.

Član 74.

U članu 181. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

„(1) Vlada, na predlog Zavoda, propisuje način i postupak utvrđivanja kućnih brojeva, označavanja zgrada brojevima i označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova, vođenje registra kućnih brojeva, ulica i trgova, kao i izgled tabli sa kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova.”

U dosadašnjem stavu 1, koji postaje stav 2, posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) način i postupak vršenja inspekcijskog nadzora;”.

Tačka 9) briše se.

Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:

„16a) postupak, metode i način rada u oblasti geomagnetizma i aeronomije;”.

Član 75.

U članu 183. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

„ 1) izvodi geodetske radove, a ne ispunjava propisane uslove za rad ili radove izvodi lice koje za te radove ne ispunjava propisane uslove(član 13. i član 17. stav 7);”.

U tački 4) posle reči: „sedišta,” dodaju se reči: „adrese poslovnog prostora van sedišta,”.

Tačka 7) briše se.

Posle dosadašnje tačke 8) dodaje se tačka 8a), koja glasi:

„8a) licu koje vrši stručni ili inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije i Zavodu kada vrši pregled i prijem radova, ne stavi na uvid tehničku i drugu dokumentaciju i ne omogući nesmetano vršenje nadzora i pregleda radova [član 18. stav 1. tačka 9)];”.

Član 76.

U članu 184. stav 1. tačka 1), u zagradi, reči: „stav 1” zamenjuju se rečima: „stav 1. i član 115. stav 3”.

U tački 6), u zagradi, broj: „2” zamenjuje se brojem: „3”.

Član 77.

U članu 185. tačka 1), u zagradi, reči: „stav 1” zamenjuju se rečima: „stav 1. i član 115. stav 3”.

Član 78.

(1) Prvostepeni postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona završiće se po odredbama ovog zakona.

(2) Započeti postupci stručnog nadzora nad izvođenjem geodetskih radova u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom koje je ugovorila geodetska organizacija pre stupanja na snagu ovog zakona, završiće se u skladu sa ugovorom.

(3) Do uspostavljanja elektronskog kancelarijskog poslovanja i odgovarajuće internet aplikacije, dostavljanje zahteva i rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona, vrši se u papirnoj formi.

Član 79.

(1) Zavod će devedesetog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona preuzeti nerešene predmete i državne službenike iz odgovarajuće unutrašnje jedinice ministarstva u čijoj je nadležnosti bio drugostepeni postupak u oblasti osnivanja i održavanja katastra nepokretnosti i katastra vodova.

2) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi odredba člana 28. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 44/14, 14/15 i 54/15), u delu koja se odnosi na nadležnost Zavoda za označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.

Član 80.

(1) Podzakonska akta iz člana 74. ovog zakona doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(2) Zavod će uskladiti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa odredbama člana 3. ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 81.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredbe člana 3. koja počinje da se primenjuje devedesetog dana od dana stupanja na snagu zakona.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 7) Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i odredbi tačke 11) istog člana, prema kojoj Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se:

postupak upisa nepokretnosti i prava na njima u katastar nepokretnosti ubrza, uvođenjem novih procesnih pravila koja treba da omoguće da se postupak okonča u što kraćem roku, bez odugovlačenja, kao i vraćanjem Zavodu nadležnosti za odlučivanje u drugostepenom upravnom postupku u oblasti premera i katastra, koji u tome ima dugogodišnje iskustvo;

pojedine odredbe Zakona usklade sa drugim zakonima koji su u međuvremenu doneti ili izmenjeni, a od značaja su za delatnost Republičkog geodetskog zavoda, kao što su Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o državnim službenicima i dr;

stvore uslovi za elektronsko kancelarijsko poslovanje, kako u postupku izdavanja i razmene dokumenata, tako i upravnom postupku uvođenjem kao mogućeg i elektronskog potpisa na podnescima stranaka i na službenim aktima, budući da Zakon o opštem upravnom postupku, koji se primenjuje kao supsidijeran propis u postupku upisa u katastar nepokretnosti, zahteva svojeručan potpis;

stvori pravni osnov za obradu podataka o ličnosti, saglasno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti;

otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg Zakona, preciziranjem pojedinih odredaba, poboljšanjem postojećih rešenja u Zakonu i normativnim uređenjem odnosa koji do sada nisu bili uređeni.

stručni nadzor nad geodetskim radovima vrši jednoobrazno i efikasnije, tako da Zavod vrši stručni nadzor nad svim geodetskim radovima koji su od uticaja na podatke premera i katastra, odnosno geodetsko-katastarskog informacionog sistema (osnovni geodetski radovi, katastarski premer, uređenje zemljišne teritorije komasacijom, osnivanje i obnova katastra nepokretnosti, premer vodova, osnivanje katastra vodova, topografski premer i topografsko-kartografska delatnost), iz razloga što podaci dobijeni izvođenjem tih radova postaju sastavni deo službene evidencije Zavoda, za čiju tačnost i pouzdanost odgovara Republika Srbija – Republički geodetski zavod. Stručni nadzor nad geodetskim radovima u inženjersko-tehničkim oblastima, koji nisu od uticaja na podatke premera i katastra, vršiće geodetska organizacija, a ne Zavod, kako je to propisano važećim Zakonom. Dosadašnja iskustva iz prakse, kada je stručni nadzor u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom vršila i geodetska organizacija, pokazala su da takvo rešenje nije bilo dobro, iz razloga što je Zavod obavezan da izvrši proveru podataka koji su bili predmet stručnog nadzora pre nego što ih stavi u službenu upotrebu, pri čemu su uočavani određeni nedostaci i propusti u izvođenju geodetskih radova. Takvi geodetski radovi nisu mogli biti prihvaćeni i stavljeni u službenu upotrebu, a naknadna ispravka, u pojedinim slučajevima nije bila moguća zbog proteka vremena ili dodatnih troškova.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Odredbom člana 1. vrši se dopuna odredbe člana 4. važećeg Zakona, tako što se dodaje nova vrsta zemljišta koje se upisuje u katastar nepokretnosti (vodno zemljište).

Odredbama člana 2, kojima se menja član 10. važećeg Zakona, koji uređuje delokrug Zavoda, nisu proširene nadležnosti Zavoda, već je izvršeno njegovo uslađivanje sa drugim odredbama tog zakona, kao i Zakona o ministarstvima.

Odredbama člana 3. promenjena je nadležnost za rešavanje u drugostepenom postupku u oblasti katastra nepokretnosti i katastra vodova, tako da će Zavod biti nadležan za rešavanje u drugom stepenu, a ne ministarstvo nadležno za poslove urbanizma.

U članu 4. izvršeno je usklađivanje odredbe člana 12. važećeg Zakona, u kojoj se taksativno navodi koje radove može da obavlja geodetska organizacija, sa drugim odredbama koje propisuju uslove za izvođenje geodetskih radova. S obzirom da Zakon odredbom člana 17. stav 6. propisuje uslove pod kojima geodetska organizacija može da obavlja radove katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, a da u članu 12. nije navedeno da geodetska organizacija može da obavlja i te radove, u tom smislu je dopunjen član 12.

Odredbom člana 5. izbrisane su iz člana 16. stav 1. važećeg Zakona reči: „iz člana 17. stav 4. ovog zakona”, kao suvišne, propisano je da Zavod izdaje legitimaciju i licu geodetske, odnosno poljoprivredne struke angažovanom u geodetskoj organizaciji (nije u radnom odnosu već je angažovan po osnovu ugovora o privremenim ili povremenim poslovima). Takođe, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, propisano je koje podatke o ličnosti sadrži legitimacija za identifikaciju.

Odredbom člana 6. izvršeno je usklađivanje Zakona sa Zakonom o državnim službenicima, u pogledu uslova za izvođenje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, koji se tiču stepena obrazovanja, kako bi ti uslovi za zaposlene u geodetskoj organizaciji bili isti kao i za zaposlene u Republičkom geodetskom zavodu. Takođe je propisano da geodetska organizacija ne sme da za izvođenje radova angažuje lice koje ne ispunjava zakonom propisane uslove za te radove.

Odredbom člana 7. precizirane su dužnosti geodetske organizacije i proširene obavezom da prijavi Zavodu promenu adrese radnog prostora van sedišta. Takođe, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, propisano je koje podatke o ličnosti sadrži evidencija primljenih zahteva koju vodi geodetska organizacija.

Odredbama člana 8. predviđeno je da će se licu sa geodetskom licencom oduzeti geodetska licenca, pečat i legitimacija i zabraniti izvođenje geodetskih radova, između ostalog, i ako potpiše elaborat i zapisnik koji je izradilo lice koje nije zaposleno, odnosno angažovano u istoj geodetskoj organizaciji. Izmenjen je vremenski period za koji se licu sa geodetskom licencom mogu oduzeti geodetska licenca, pečat i legitimacija i zabraniti izvođenje geodetskih radova, tako da se period od „tri meseca do jedne godine” zamenjuje periodom od „tri meseca” i izvršeno je preciziranje odredbe člana 19. stav 6. važećeg Zakona. Takođe, propisano je da će se i licu poljoprivredne struke koje izvodi radove katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta zabraniti izvođenje radova pod istim uslovima koji su propisani odredbama st. 3. i 4. istog člana za lica geodetske struke.

U članu 9. izmenjeni su uslovi pod kojima se geodetskoj organizaciji oduzima licenca za rad, tako da je predviđeno da se ista oduzima, između ostalog, ako posle izrečene zabrane izvođenja radova geodetska organizacija nastavlja da izvodi te radove i ako nakon prve izrečene zabrane, u periodu od tri godine od dana izricanja zabrane, ponovo dobije zabranu izvođenja radova.

U članu 10. precizirano je kom ministarstvu se izjavljuje žalba na rešenja o licencama i smanjen je rok za žalbu sa 15 na osam dana.

Odredbom člana 11. propisani su podaci o ličnosti koje sadrži registar licenci.

Odredbama člana 12. izmenjene su nadležnosti za vršenje stručnog nadzora na izvođenjem geodetskih radova, tako da se predviđa da stručni nadzor nad geodetskim radovima u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom vrši isključivo Republički geodetski zavod, a ne i geodetska organizacija, kako je to sada propisano, a da geodetska organizacija po izboru investitora vrši stručni nadzor nad izradom geodetskih podloga za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehničkim oblastima.

Odredbom člana 13. propisano je, kada se podaci o posebnom delu objekta prikupljaju prema faktičkom stanju, da se površina i struktura utvrđuju prema važećem standardu u oblasti izgradnje objekata,

Odredbom člana 14. propisano je da se prirodne osobine zemljišta utvrđuju laboratorijskim ispitivanjem zemljišnih uzoraka u ovlašćenoj pedološkoj laboratoriji.

Odredbom člana 15. izmenjene su odredbe koje se odnose na premer vodova, tako da je predviđeno da u postupku premera vodova nije obavezno prikupljanje podataka o stvarnim pravima na njima. Takođe je precizirano koji uređaji spadaju u pripadajuće uređaje i postrojenja tako što je dodato da su to uređaji koji se ne mogu odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja (potpuno inkorporisani delovi voda). Uređaji koji se mogu odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja, smatraju se pokretnim stvarima i nisu predmet premera, odnosno upisa u katastar vodova.

Odredbom člana 16. na drugačiji način je formulisano načelo zakonitosti.

Članom 17. propisuje se da se utvrđivanje reda prvenstva za upis u katastar nepokretnosti vrši prema vremenskom redosledu prijema zahteva za upis, a ne podnošenja, kako je to sada propisano.

U čl. 18. i 19, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, taksativno je navedeno koji se podaci o imaocu prava na nepokretnosti upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti, odnosno koje podatke o ličnosti sadrži list nepokretnosti.

U članu 20. izbrisana je reč: „stvarnih”, s obzirom na to da se u katastar nepokretnosti, pored stvarnih prava, upisuju i određena obligaciona prava.

Odredbom člana 21. izvršeno je usklađivanje sa objedinjenom procedurom po Zakonu o planiranju i izgradnji i izmenjene su i dopunjene odredbe koje se odnose na upis objekata i posebnih delova objekata u katastar nepokretnosti. Precizirane su odredbe koje propisuju kada se elaborat geodetskih radova može koristiti kao osnov za upis posebnih delova u katastar nepokretnosti.

Odredbama čl. 22, 23. i 24. na drugačiji način je definisan upis prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnostima bez bitnijih suštinskih promena, kao i to da se stvarnim pravom smatra pravo zakupa građevinskog zemljišta radi izgradnje. Takođe je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini.

Odredbom člana 25. uređen je upis hipoteke, navedeno je koji se podaci o hipoteci i koja obligaciona prava upisuju u katastar nepokretnosti.

U čl. 26. i 27. izvršeno je preciziranje odredaba i detaljnije uređivanje predbeležbe.

Odredbom člana 28. preciziran je postupak daljih upisa po upisu zabeležbe.

Odredbom člana 29, kojom je izmenjen član 82. Zakona, navedene su zabeležbe koje se upisuju u katastar nepokretnosti.

Odredbama člana 30. preciziran je postupak upisa zabeležbe upravnog spora i zabeležbe prvenstvenog reda.

Odredbom člana 31. predviđen je izuzetak od pravila da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutku prijema zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik), tako da se ne zahteva postojanje upisanog prethodnika na stanu stečenom ugovorom o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini.

Odredbama člana 32. propisano je da za upis zabeležbe prvenstvenog reda ne mora da postoji posebna isprava za upis. Za isprave nastale pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti i isprave o univerzalnom pravnom sledbeništvu pravnog lica, predviđen je izuzetak u pogledu podataka koje isprava treba da sadrži. Takođe je predviđeno da podaci o površini posebnog dela objekta sadržani u ugovoru o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sačinjenom u skladu sa zakonom mogu odstupiti od podataka katastra nepokretnosti, u kom slučaju se upisuje površina iz ugovora.

Odredbom člana 33. propisano je da će upis u katastar nepokretnosti izvršiti u slučaju kada izjava o dozvoli upisa nije sadržana u ispravi o pravnom poslu nastaloj pre stupanja na snagu katastra nepokretnosti u katastarskoj opštini na koju se isprava odnosi, ako nema drugih smetnji za upis.

Odredbama člana 34. precizirana je definicija javne isprave i pravilo o obaveznoj pravnosnažnosti, odnosno izvršnosti javnih isprava.

Odredbom člana 35. propisane su ostale isprave za upis kojima se dokazuju promene podataka o imaocima prava i drugim podacima u katastru nepokretnosti, na osnovu kojih se može vršiti upis u katastar nepokretnosti, a koje nisu obuhvaćene odredbama čl. 87. i 88. Zakona.

Odredbom člana 36. izvršeno je usklađivanje Zakona sa Zakonom o državnim službenicima, u pogledu uslova za postupak izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima koji se tiču stepena obrazovanja presednika komisije za izlaganje i člana komisije geodetske struke.

Odredbom člana 37. preciziran je član 98. Zakona tako što se lice u posedu posebnog dela objekta upisuje kao držalac ako ima ispravu koja vodi sticanju svojine na posebnom delu objekta, ako se primenom odredaba st. 1. i 2. navedenog člana ne može upisati imalac prava svojine na posebnom delu objekta.

Odredbom člana 38. precizirana je odredba koja uređuje potvrđivanje katastra nepokretnosti, po sprovedenom i završenom postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.

Odredbom člana 39. preciziran je sadržaj adresnog registra i utvrđena nadležnost Službe za katastar nepokretnosti za označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima i nadležnost jedinice lokalne samouprave za označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.

Odredbama člana 40. precizirane su promene u postupku održavanja katastra nepokretnosti u pogledu promena razlika u površini parcela i objekata nastalih u postupku prevođenja postojećeg analognog katastarskog plana u digitalni oblik, kao i u postupku prelaska na prostorni referentni sistem ETRS 89 i UTM projekciju. Takođe, propisan je način obaveštavanja imaoca prava o navedenim promenama, o postupku provođenja promena kada razlika površina nije u propisanim granicama, kao i o postupku promena naziva ulica i trgova i promena i stava 1. tač. 7) do 9) ovog člana.

Odredbom člana 41. propisana je obaveza imaocu prava na nepokretnosti da licima zaposlenim u geodetskoj organizaciji ili Zavodu, koja rade na poslovima prikupljanja podataka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvođenja geodetskih radova na terenu, dozvoli pristup nepokretnosti i obavljanje tih poslova.

Odredbom člana 42. propisano je da, u okviru unapređenja kvaliteta podataka premera, Zavod po službenoj dužnosti vrši deobu zajedničke parcele na dve parcele po dužini i po principu jednakosti površina, ako je granica između dve katastarske opštine utvrđena sredinom zajedničke parcele (put, reka i sl.).

Odredbama člana 43. precizirano je da se zahtev za provođenje promene na nepokretnosti podnosi Službi za katastar nepokretnosti. Takođe, propisano je da se, u pogledu roka, podnošenje prijave izgradnja, rekonstrukcija, dogradnja, uklanjanje objekta i formiranje posebnih delova objekta vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata, ako je kod nadležnog organa pokrenut postupak za izdavanje upotrebne dozvole.

Odredbom člana 44. preciziran je i detaljnije razrađen postupak dostavljanja, pregleda i prijema elaborata geodetskih radova; dostavljanje elaborata geodetskih radova u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata, kada se geodetski radovi izvode za potrebe izdavanja upotrebne dozvole; obaveze geodetske organizacije koja obavlja radove; nadležnost Službe za katastar nepokretnosti da vrši kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih radova, opominje geodetsku organizaciju da dostavi elaborat geodetskih radova u propisanom roku i o tome obaveštava podnosioca zahteva i precizirani su rokovi za otklanjanje utvrđenih nedostataka.

Odredbama člana 45. propisane su obaveze državnom organu koji vodi evidenciju o mestu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica da na zahtev Zavoda dostavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana, imenu, imenu roditelja, prezimenu, adresi prebivališta i mestu rođenja lica. Takođe propisana je obaveza organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, da na zahtev Zavoda dostavi podatke o registrovanom privrednom subjektu, kao i oblik i način dostavljanja tih podataka.

Odredbom člana 46. propisan je postupak upisa, utvrđivanja činjenica od značaja za rešenje upravne stvari i ispravljanja grešaka u postupku održavanja katastra nepokretnosti.

Odredbom člana 47. propisan je način podnošenja zahteva i oblici u kojima se zahtev može podneti, mogućnost preciziranja zahteva i dostavljanja novih isprava, bez mogućnosti proširivanja i menjanja zahteva.

Odredbom člana 48. propisan je sadržaj urednog zahteva za provođenje promene u katastru nepokretnosti, obaveza dostavljanja dokaza o uplaćenoj taksi, kao i mogućnost da stranka izabere način dostavljanja rešenja: poštom preporučeno na zahtevanu adresu, neposredno u prostorijama Službe ili putem internet aplikacije.

Odredbom člana 49. propisan je trenutak prema kojem se određuje merodavno stanje katastra nepokretnosti za odlučivanje o osnovanosti upisa; postupak Službe za katastar nepokretnosti po prijemu zahteva; redosled rešavanja zahteva za provođenje promene u katastru nepokretnosti i izuzeci na koje se ne primenjuje propisani redosled rešavanja zahteva.

Odredbom člana 50. propisan je postupak odlučivanja o zahtevu za upis u katastar nepokretnosti i to: usvajanje, odbijanje i odbacivanje zahteva; otklanjanje nedostataka u postupku upisa nepokretnosti i rokovima rešavanja po zahtevu koji po redosledu prvenstva može da se rešava.

Odredbom člana 51. propisani su sadržina rešenja o upisu, odbijanju i odbacivanju zahteva i dostavljanje rešenja poštom preporučeno, neposredno u prostorijama Službe ili putem internet aplikacije kao i javnim saopštenjem na oglasnoj tabli nadležne Službe, ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta stranke nepoznata.

Odredbom člana 52. propisano je da se upis u katastar nepokretnosti vrši danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen sa dejstvom od momenta prijema zahteva, uz istovremeni upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno i brisanje zabeležbe podnetog zahteva.

Odredbom člana 53. propisan je rok za podnošenje žalbe protiv rešenja, odnosno zaključka donetog u prvom stepenu, kao i obaveza Službe da usvoji žalbu i zameni odluku ako nađe da je žalba osnovana i rok za postupanje.

Odredbom člana 54. propisano je postupanje Službe za katastar nepokretnosti do pravnosnažnosti rešenja, i to: da se do konačnosti odluke donete u prvom stepenu neće odlučivanje po novom zahtevu za upis na istoj nepokretnosti, odnosno na istom udelu na nepokretnosti; upis i brisanje zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno i zabeležbe da rešenje nije pravnosnažno; dostavljanje dokaza o pokretanju upravnog spora i upis zabeležbe pokretanja upravnog spora.

Odredbama člana 55. izvršeno je usaglašavanje zakonskih odredaba u pogledu roka za upis prava svojine u korist lica upisanog kao držaoca parcela, kao i roka za izjavljivanje žalbe na rešenje.

Odredbama člana 56. propisani su uslovi pod kojima se vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnom delu objekta, i skraćen je rok za žalbu protiv rešenja, sa 15 na osam dana, od dana dostavljanja rešenja.

Odredbom člana 57. propisan je postupak upisa i promene upisanog držaoca u katastru nepokretnosti.

Odredbama člana 58. izvršeno je usaglašavanje zakonskih odredaba u pogledu nadležnosti za ispravljanje grešaka u održavanju katastra nepokretnosti i u pogledu roka za izjavljivanje žalbe protiv tog rešenja (skraćenje roka sa 15 na osam dana od dana dostavljanja rešenja).

Odredbom člana 59. propisano je na osnovu kojih podataka se osniva katastar vodova.

Odredbama člana 60. propisan je postupak upisa u katastar vodova, i to: teritorija za koju se vrši osnivanje katastra vodova; obaveza investitora; nadležnost Službe za katastar nepokretnosti; pravo na žalbu i rok za izjavljivanje žalbe; primena odredbi zakona koje se odnose na upis stvarnih i obligacionih prava i zabeležbi na objektu u katastru nepokretnosti u pogledu upisa stvarnih i obligacionih prava i zabeležbi na vodovima.

Odredbom člana 61. propisana je obaveza investitora, odnosno imaoca prava na vodu da podnese zahtev za provođenje promene nastale izgradnjom, rekonstrukcijom i uklanjanjem voda ili prestankom korišćenja postojećeg voda, u roku od sedam dana od dana nastanka promene.

Odredbama člana 62. izvršeno je usaglašavanje zakonskih odredaba u pogledu nadležnosti za pregled i overu elaborata geodetskih radova i u pogledu roka za izjavljivanje žalbe protiv rešenja (skraćenje roka sa 15 na osam dana od dana dostavljanja rešenja).

Odredbama člana 63. propisan je postupak generalne procene i određivanja vrednosti pojedinačne nepokretnosti i to: definicija generalne procene vrednosti nepokretnosti, model za vrednovanje nepokretnosti; vrednosne zone; dinamika određivanja modela za vrednovanje nepokretnosti; upis i objavljivanje podataka iz postupka masovne procene vrednosti nepokretnosti.

Odredbama člana 64. propisan je sadržaj registra cena nepokretnosti koji vodi Zavod, preuzimanje i čuvanje podataka i obaveza javnog beležnika da unosi u registar cena nepokretnosti podatke iz ugovora o kupoprodaji i ugovora o zakupu i dodatne podatke o nepokretnosti propisane podzakonskim aktom i da dostavi skenirane ugovore putem internet aplikacije koju obezbeđuje Zavod.

Odredbama člana 65. propisani su način formiranja i sadržina topografsko-kartografske baze podataka, kao i postupak ažuriranja iste.

Odredbama člana 66. propisana je sadržina osnovnog topografskog modela.

Odredbama člana 67. propisani su: način vođenja registra geografskih imena; upis geografskih imena u registar; obaveze subjekata u Republici Srbiji koji u svom radu koriste geografska imena; način objavljivanja registra; način obrazovanja Komisije za standardizaciju geografskih imena i tehnička podrška istoj.

Odredbama člana 68. povereni su geodetskoj organizaciji, koju izabere investitor i koja ispunjava uslove iz člana 17. stav 1. Zakona, poslovi pregleda i overe geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima za koje se ne izrađuje glavni projekat. Takođe, propisano je da geodetska organizacija ne može da pregleda i overava geodetske podloge koje je ona izradila i precizirano je da izvode iz baze podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema izdaje i overava Zavod.

Odredbama člana 69. propisan je: način vršenja uvida u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku; vrste isprava koje se u analognom obliku izdaju iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentacije; izvršeno je usklađivanje Zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u pogledu obima i zaštite podataka koji se izdaju, tako što je propisano kome i pod kojim uslovima mogu biti dostupni podaci o ličnosti; kome se mogu izdavati prepisi i kopije originalnih podataka premera. Takođe je propisan rok za izdavanje podataka.

Odredbama člana 70. propisano je ko su obveznici takse za pružanje usluga Zavoda, kao i oslobođenja od plaćanja takse, odnosno precizirani su slučajevi u kojima se oslobađaju plaćanja takse Republika Srbija i njeni organi i organizacije, kao i autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi, nadležni organi i javni beležnici kao i lica kojima je u skladu sa zakonom vraćena nepokretnost oduzeta po ranijim propisima; lica u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima; lica u postupku za ispravku greške i lice za upis po osnovu rešenja o nasleđivanju. Pored toga, propisano je da se ne plaća taksa za uverenje za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, odnosno prava u skladu sa propisima kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i za uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, koja se vrši neposredno u prostorijama Zavoda, kao i za uvid putem interneta u određene podatke propisane Pravilnikom o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda. Konačno, precizirano je da se u slučaju kada je zahtev za upis odbijen, odnosno odbačen ili je postupak obustavljen ne vraća uplaćena taksa, a ako zahtev bude ponovljen u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja po prvom zahtevu, taksa se ne plaća.

Odredbom člana 71. izbrisane su iz važećeg Zakona reči: „odnosno izrađuje tehničku dokumentaciju,” kao suvišne.

Odredbom člana 72. pecizirane su odredbe Zakona koje se odnose na ovlašćenja inspektora u vršenju nadzora nad radom geodetske organizacije. Takođe, skraćen je rok za žalbu na rešenje inspektora sa 15 na osam dana i propisano da se protiv rešenja Zavoda donetog po žalbi, može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Odredbom člana 73. izvršeno je usklađivanje Zakona sa Zakonom o državnim službenicima, u pogledu uslova, koji se tiču stepena obrazovanja, za obavljanje poslova inspektora u inspekcijskom nadzoru nad radom geodetske organizacije i poslova inspektora u inspekcijskom nadzoru nad izdavanjem kartografskih publikacija.

Odredbama člana 74. izvršeno je usklađivanje člana 181. važećeg Zakona, kojim se propisuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, sa drugim odredbama ovog zakona.

Odredbama člana 75. dopunjene su odredbe člana 183. važećeg Zakona, tako što je propisano da će se novčanom kaznom kazniti za prekršaj geodetska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica: ako geodetske radove izvodi lice koje za te radove ne ispunjava propisane uslove; ako ne prijavi Zavodu promenu adrese radnog prostora van sedišta i ako licu koje vrši stručni ili inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije i Zavodu kada vrši pregled i prijem radova, ne stavi na uvid tehničku i drugu dokumentaciju i ne omogući nesmetano vršenje nadzora i pregleda radova. Takođe, tačka 7) navedenog člana zakona izbrisana je kao suvišna.

Odredbama čl. 76. i 77, kojim se dopunjuju čl. 184. i 185. važećeg Zakona, izvršeno je njihovo usklađivanje sa drugim odredbama tog Zakona.

Odredbama člana 78. propisano je da će se prvostepeni i drugostepeni postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, završiti po odredbama ovog zakona; da će postupci stručnog nadzora nad izvođenjem geodetskih radova koje je obavljala geodetska organizacija ugovorene pre stupanja na snagu ovog zakona, završiti ta geodetska organizacija u skladu sa ugovorom i da će se dostavljanje zahteva i rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona, vršiti u papirnoj formi do uspostavljanja elektronskog kancelarijskog poslovanja i odgovarajuće internet aplikacije.

Odredbama člana 79. propisano je da će Zavod devedesetog dana od dana stupanja na snagu zakona preuzeti nerešene predmete i zaposlene iz odgovarajuće unutrašnje jedinice ministarstva u čijoj je nadležnosti bio drugostepeni postupak u oblasti osnivanja i održavanja katastra nepokretnosti i katastra vodova, kao i da će prestati da važi odredba člana 28. Zakona o ministarstvima u delu koji se odnosi na nadležnost Zavoda za označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.

Odredbama člana 80. utvrđeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata.

Odredbom člana 81. propisano je stupanje na snagu zakona i predviđena je odložna primena člana 3. ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno dodatno obezbeđivanje finansijskih sredstava u Budžetu Republike Srbije.

V. PREGLED ODREDABA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU

KOJE SE MENJAJU ODNOSNO DOPUNJUJU

Član 4.

(1) Katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.

(2) Nepokretnosti koje se, u smislu ovog zakona, upisuju u katastar nepokretnosti, jesu:

1) zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog VODNOG i drugog zemljišta);

2) nadzemni i podzemni građevinski objekti (u daljem tekstu: objekti);

3) posebni delovi objekata koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaža i drugi).

(3) Objekti, u smislu ovog zakona, jesu: zgrade svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture, sporta i rekreacije, skloništa i drugi građevinski objekti.

(1) Delokrug Zavoda su geodetski radovi i poslovi državne uprave koji se odnose na:

1) osnovne geodetske radove;

2) katastarski i komasacioni premer;

3) osnivanje, obnovu i održavanje katastra nepokretnosti;

4) premer vodova, osnivanje i održavanje katastra vodova;

5) stručni nadzor nad geodetskim radovima I KATASTARSKIM KLASIRANJEM, BONITIRANJEM I KOMASACIONOM PROCENOM ZEMLJIŠTA;

6) izdavanje i oduzimanje licence za rad geodetske organizacije;

7) izdavanje i oduzimanje geodetske licence;

8) izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za snimanje iz vazdušnog prostora teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera;

9) adresni registar;

10) održavanje registra prostornih jedinica;

11) premer državne granice i vođenje registra državne granice;

12) katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta;

13) obračun katastarskog prihoda;

14) procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti;

15) daljinsku detekciju, topografski premer i topografsko-kartografsku delatnost;

16) izdavanje kartografskih i drugih publikacija i davanje saglasnosti za izdavanje kartografskih publikacija;

17) vođenje evidencije o geografskim imenima i predlaganje Vladi članova Komisije za standardizaciju geografskih imena VOĐENJE REGISTRA GEOGRAFSKIH IMENA;

18) osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom;

19) vođenje arhiva dokumentacije državnog premera, katastra nepokretnosti, katastra vodova i topografsko-kartografske delatnosti;

20) učešće u osnivanju i održavanju Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka;

21) inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije I PRAVNOG SUBJEKTA KOJI SE BAVI IZDAVANJEM KARTOGRAFSKIH PUBLIKACIJA, OSIM AKO SU U SASTAVU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ODBRANE;

22) overu geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima OBLAST GEOMAGNETIZMA I AERONOMIJE;

23) pružanje usluga iz delokruga Zavoda u okviru međunarodne saradnje.

U upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava:

1) u prvom stepenu Zavod;

2) u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma (u daljem tekstu: ministarstvo).

(1) U POSTUPKU OSNIVANJA I OBNOVE KATASTRA NEPOKRETNOSTI, U PRVOM STEPENU REŠAVA KOMISIJA ZA IZLAGANJE NA JAVNI UVID PODATAKA O NEPOKRETNOSTIMA I STVARNIM PRAVIMA NA NJIMA, KOJU OBRAZUJE ZAVOD.

(2) U POSTUPKU ODRŽAVANJA KATASTRA NEPOKRETNOSTI I OSNIVANJA I ODRŽAVANJA KATASTRA VODOVA, U PRVOM STEPENU REŠAVA UŽA UNUTRAŠNJA JEDINICA ZAVODA OBRAZOVANA ZA TERITORIJU OPŠTINE, GRADA, ODNOSNO GRADSKE OPŠTINE – SLUŽBA ZA KATASTAR NEPOKRETNOSTI (U DALJEM TEKSTU: SLUŽBA);

(3) U POSTUPCIMA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA U DRUGOM STEPENU REŠAVA ZAVOD.

Geodetski radovi koje obavlja geodetska organizacija su:

1) izrada tehničke dokumentacije i stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova za koje je predviđena izrada glavnog projekta;

2) izvođenje geodetskih radova za koje je predviđena izrada glavnog projekta;

3) izvođenje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i održavanju katastra vodova;

4) izrada geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima za koje se ne izrađuje glavni projekat;

5) izrada projekata geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja;

6) realizacija projekata geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja;

7) KATASTARSKO KLASIRANJE, BONITIRANJE I KOMASACIONA PROCENA ZEMLJIŠTA.

(1) Licu geodetske struke i licu poljoprivredne struke iz člana 17. stav 4. ovog zakona zaposlenom, ODNOSNO ANGAŽOVANOM u geodetskoj organizaciji, Zavod izdaje legitimaciju za identifikaciju (u daljem tekstu: legitimacija), KOJA, PORED OSTALOG, SADRŽI IME, PREZIME I JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA.

(2) Lice kome je izdata legitimacija dužno je da legitimaciju koristi prilikom:

1) predstavljanja imaocima prava na nepokretnosti prilikom ulaska na parcele i u objekte radi obavljanja geodetskih radova na terenu;

2) predstavljanja ovlašćenom licu koje vrši inspekcijski nadzor.

(3) Zaposleni u geodetskoj organizaciji kome je prestao radni odnos u toj geodetskoj organizaciji, dužan je da Zavodu vrati legitimaciju.

(1) Za izradu tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova i stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova, za koje je ovim zakonom predviđena izrada glavnog projekta, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, OD KOJIH NAJMANJE JEDAN sa geodetskom licencom prvog reda.

(2) Za izvođenje geodetskih radova za koje je ovim zakonom predviđena izrada glavnog projekta, geodetska organizacija mora imati najmanje pet zaposlenih lica geodetske struke, od kojih najmanje dva sa geodetskom licencom prvog reda.

(3) Za izradu projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, od kojih najmanje jedno sa geodetskom licencom prvog reda.

(4) Za izvođenje geodetskih radova na izradi geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima za koje se ne izrađuje glavni projekat, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, od kojih najmanje jedno sa geodetskom licencom drugog reda.

(5) Za izvođenje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i katastra vodova i realizaciji projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena lica geodetske struke sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom propisanim za to obrazovanje i radnim iskustvom od najmanje tri godine sa tim obrazovanjem.

(6) Za izvođenje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, geodetska organizacija mora imati najmanje jedno zaposleno lice poljoprivredne struke sa master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine (minimalno 240 ESPB bodova), sa položenim državnim stručnim ispitom propisanim za to obrazovanje, odgovarajućom licencom Inženjerske komore Srbije i radnim iskustvom od najmanje tri godine na poslovima katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta.

(6) ZA IZVOĐENJE RADOVA KATASTARSKOG KLASIRANJA, BONITIRANJA I KOMASACIONE PROCENE ZEMLJIŠTA, GEODETSKA ORGANIZACIJA MORA IMATI NAJMANJE JEDNO ZAPOSLENO LICE POLJOPRIVREDNE STRUKE SA OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA U OBIMU OD NAJMANJE 240 ESPB BODOVA, MASTER AKADEMSKIM STUDIJAMA, SPECIJALISTIČKIM AKADEMSKIM STUDIJAMA, SPECIJALISTIČKIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, MASTER STRUKOVNIM STUDIJAMA, ODNOSNO SA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE ILI SPECIJALISTIČKIM STUDIJAMA NA FAKULTETU, POLOŽENIM DRŽAVNIM STRUČNIM ISPITOM PROPISANIM ZA TO OBRAZOVANJE I RADNIM ISKUSTVOM OD NAJMANJE TRI GODINE NA POSLOVIMA KATASTARSKOG KLASIRANJA, BONITIRANJA I KOMASACIONE PROCENE ZEMLJIŠTA.

(7) ZA IZVOĐENJE RADOVA GEODETSKA ORGANIZACIJA NE SME DA ANGAŽUJE LICE KOJE NE ISPUNJAVA USLOVE ZA TE RADOVE PROPISANE ODREDBAMA ST. 1 – 6. OVOG ČLANA.

(7) (8) Za snimanje iz vazdušnog prostora teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera, geodetska organizacija mora ispunjavati uslove iz stava 2. ovog člana i posedovati ovlašćenje Zavoda za snimanje iz vazdušnog prostora, koje se izdaje rešenjem u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

(8) (9) Geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima (građevinarstvo, arhitektura, rudarstvo, energetika, poljoprivreda, šumarstvo, mašinstvo i brodogradnja i dr.), geodetska organizacija izvodi u skladu sa uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, odnosno propisima kojima se uređuje izvođenje radova u određenoj inženjersko-tehničkoj oblasti.

(1) Geodetska organizacija kojoj je izdata licenca za rad, dužna je da:

1) geodetske radove izvodi na osnovu podataka preuzetih iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema;

2) geodetske radove izvodi u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima;

3) pre početka izvođenja radova, prijavi Zavodu SLUŽBI radove predviđene ovim zakonom;

4) otkloni nepravilnosti utvrđene u postupku pregleda i prijema radova i u postupku vršenja inspekcijskog i stručnog nadzora;

5) Zavodu prijavi promenu sedišta, PROMENU ADRESE RADNOG PROSTORA VAN SEDIŠTA, naziva i svaku drugu promenu koja je od značaja za njen rad, u roku od 15 dana od dana nastanka promene;

6) dostavi Zavodu SLUŽBI elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju, u roku utvrđenom ovim zakonom, odnosno ugovorenom roku;

7) istakne raspored radnog vremena i vremena predviđenog za rad sa strankama, koji su usaglašeni sa zakonom, i da ga se pridržava;

8) cenu za pružanje usluga naplaćuje u skladu sa propisanom

9) obezbedi odgovarajući dokument o ispravnosti geodetskog instrumenta kojim izvodi geodetske radove;

10) licu koje vrši stručni ili inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije i Zavodu kada vrši pregled i prijem radova, stavi na uvid tehničku i drugu dokumentaciju i omogući nesmetano vršenje nadzora i pregleda radova.

(2) Pored dužnosti iz stava 1. ovog člana, geodetska organizacija kojoj je izdata licenca za izvođenje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i održavanju katastra vodova dužna je da:

1) vodi evidenciju primljenih zahteva stranaka;

2) u postupku održavanja katastra nepokretnosti prihvati zahtev stranke za obavljanje geodetskih radova na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde ima sedište ILI POSLOVNI PROSTOR VAN SEDIŠTA, odnosno ne sme da odbije zahtev bez opravdanog razloga;

3) obavesti Zavod o sprečenosti za izvođenje radova koja traje duže od jednog meseca, u roku od tri dana od dana nastanka razloga sprečenosti za rad;

4) o svom trošku izvrši ponovni uviđaj na terenu i utvrdi činjenično stanje u slučaju kad se u postupku po pravnom leku ILI PO NALOGU INSPEKTORA oceni da te činjenice nisu pravilno utvrđene.

(3) U slučaju promene iz stava 1. tačka 5) ovog člana ili promene za koju je Zavod saznao na drugi način, a koja je od uticaja na ispunjenost uslova za rad geodetske organizacije, odnosno za izvođenje određene vrste geodetskih radova, Zavod donosi rešenje o promeni.

(4) Opravdanim razlogom, u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, smatra se bolest ili druga sprečenost za rad zaposlenog u geodetskoj organizaciji i odsustvovanje sa posla zaposlenog u geodetskoj organizaciji u skladu sa zakonom.

(5) Za štetu koju zaposleni u geodetskoj organizaciji prouzrokuje trećem licu prilikom obavljanja geodetskih radova odgovara geodetska organizacija u skladu sa zakonom.

(6) PODACI O LIČNOSTI KOJE SADRŽI EVIDENCIJA IZ STAVA 2. TAČKA 1) OVOG ČLANA SU: IME, IME JEDNOG RODITELJA, PREZIME, PREBIVALIŠTE I ADRESA I JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA.

(1) Za geodetske radove koje izvodi geodetska organizacija, odgovorno je lice sa geodetskom licencom, odnosno lice geodetske struke koje izvodi radove u geodetskoj organizaciji koja nema zaposlene sa geodetskom licencom.

(2) Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da:

1) geodetske radove izvodi u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima;

2) potpiše i overi svojim pečatom, odnosno pečatom geodetske organizacije elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uviđaju.

(3) Ako lice iz stava 1. ovog člana ne izvodi geodetske radove u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima ili potpiše i overi elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima, KAO I AKO POTPIŠE I OVERI ELABORAT I ZAPISNIK KOJE JE IZRADILO LICE KOJE NIJE ZAPOSLENO, ODNOSNO ANGAŽOVANO U TOJ GEODETSKOJ ORGANIZACIJI, Zavod će rešenjem oduzeti geodetsku licencu, pečat i legitimaciju i zabraniti izvođenje geodetskih radova.

(4) Geodetska licenca, pečat i legitimacija oduzimaju se i izvođenje geodetskih radova zabranjuje:

1) od tri meseca do jedne godine NA TRI MESECA, ako lice sa geodetskom licencom ne izvodi geodetske radove u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima;

2) na tri godine, ako je lice sa geodetskom licencom overilo svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima.

(5) Licu geodetske struke zaposlenom u geodetskoj organizaciji koje izvodi geodetske radove, a kome se ne izdaje geodetska licenca, zabraniće se izvođenje geodetskih radova, shodno odredbama st. 3. i 4. ovog člana.

(6) Izuzetno od stava 1. ovog člana, za izvođenje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta odgovorno je lice iz člana 17. stav 6. ovog zakona POLJOPRIVREDNE STRUKE KOJE IZVODI TE RADOVE.

(7) LICU POLJOPRIVREDNE STRUKE IZ STAVA 6. OVOG ČLANA ZABRANIĆE SE IZVOĐENJE RADOVA, SHODNO ODREDBAMA ST. 3. I 4. OVOG ČLANA.

(1) Licenca za rad prestaje da važi na zahtev geodetske organizacije i oduzimanjem.

(2) O prestanku važenja licence iz stava 1. ovog člana odlučuje Zavod rešenjem.

(3) Zavod će oduzeti licencu geodetskoj organizaciji, ako geodetska organizacija:

1) bude brisana iz registra nadležnog organa;

2) ne ispunjava propisane uslove za rad u skladu sa ovim zakonom;

3) bez opravdanog razloga ne obavlja geodetske radove na održavanju katastra nepokretnosti i katastra vodova duže od 60 dana na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde ima sedište POSLE IZREČENE ZABRANE IZVOĐENJA ODREĐENE VRSTE GEODETSKIH RADOVA REŠENJEM INSPEKTORA KOJE JE POSTALO KONAČNO NASTAVLJA DA IZVODI TE RADOVE;

4) posle naloženih mera od strane inspektora, nastavlja sa kršenjem propisa, odnosno ako posle zabrane izvođenja radova nastavi sa radom POSLE IZREČENE ZABRANE IZVOĐENJA RADOVA, U PERIODU OD TRI GODINE OD DANA IZRICANJA TE ZABRANE, PONOVO DOBIJE ZABRANU IZVOĐENJA RADOVA REŠENJEM INSPEKTORA KOJE JE POSTALO KONAČNO.

(4) Svim zaposlenima u geodetskoj organizaciji kojoj je licenca prestala da važi ili je oduzeta, prestaju da važe legitimacije danom prestanka važenja licence, odnosno danom konačnosti rešenja o oduzimanju licence.

Protiv rešenja o licencama donetih u skladu sa odredbama ovog zakona, može se izjaviti žalba ministarstvu NADLEŽNOM ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA u roku od 15 OSAM dana od dana dostavljanja rešenja.

Član 22.

(1) O izdatim licencama za rad geodetskih organizacija, geodetskim licencama i licima zaposlenim u geodetskim organizacijama kojima se ne izdaje geodetska licenca, kao i o oduzimanju licenci i zabrani izvođenja geodetskih radova, Zavod vodi registar koji je javno dostupan na internet stranici Zavoda.

(2) PODACI O LIČNOSTI KOJE SADRŽI REGISTAR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU IME, IME JEDNOG RODITELJA, PREZIME, PREBIVALIŠTE I ADRESA I JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA.

(1) Stručni nadzor je nadzor nad izvođenjem radova za koje je ovim zakonom predviđena izrada glavnog projekta i obuhvata:

1) kontrolu da li se izvođenje radova vrši prema tehničkoj dokumentaciji;

2) kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova;

3) primenu propisa, standarda i tehničkih normativa.

(2) Stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova u osnovnim geodetskim radovima, katastarskom premeru, U OBLASTI UREĐENJA ZEMLJIŠNE TERITORIJE KOMASACIJOM, osnivanju i obnovi katastra nepokretnosti, premera vodova i osnivanja katastra vodova i topografskom premeru i topografsko-kartografskoj delatnosti, vrši Zavod.

(3) Stručni nadzor nad radovima u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom određuje investitor. STRUČNI NADZOR NAD RADOVIMA IZ ČLANA 25. STAV 1. TAČKA 6) OVOG ZAKONA VRŠI GEODETSKA ORGANIZACIJA KOJU BIRA INVESTITOR.

(4) Stručni nadzor iz stava 3. ovog člana može da vrši Zavod ili geodetska organizacija.

(5) (4) Geodetska organizacija ne može da vrši stručni nadzor nad radovima koje ona izvodi.

(1) Geodetsko merenje granice katastarske opštine i nepokretnosti vrši se u skladu sa propisanim klasama tačnosti.

(2) U postupku katastarskog premera prikupljaju se, odnosno preuzimaju podaci o:

1) prostornim jedinicama;

2) parcelama;

3) objektima;

4) posebnim delovima objekta.

(3) Podaci o objektu i posebnom delu objekta prikupljaju se prema faktičkom stanju ili preuzimaju iz postojećih evidencija i tehničke dokumentacije.

(4) KADA SE PODACI O POSEBNOM DELU OBJEKTA PRIKUPLJAJU PREMA FAKTIČKOM STANJU, POVRŠINA I STRUKTURA SE UTVRĐUJU PREMA VAŽEĆEM STANDARDU U OBLASTI IZGRADNJE OBJEKATA.

(1) Katastarsko klasiranje zemljišta vrši se na osnovu prirodnih i ekonomskih uslova proizvodnje postojeće kulture na zemljištu i služi za utvrđivanje katastarskog prihoda.

(2) Parcele poljoprivrednog i šumskog zemljišta svrstavaju se u sledeće katastarske kulture: njiva, vrt, voćnjak, vinograd, livada, ribnjak, pašnjak, šuma, trstik i močvara.

(3) Teritorijalna jedinica za bonitiranje zemljišta jeste teritorija Republike Srbije.

(4) PRIRODNE OSOBINE ZEMLJIŠTA UTVRĐUJU SE LABORATORIJSKIM ISPITIVANJEM ZEMLJIŠNIH UZORAKA U OVLAŠĆENOJ PEDOLOŠKOJ LABORATORIJI.

(1) Premer vodova, nadzemnih i podzemnih, jeste geodetsko merenje i prikupljanje podataka o vodovima i stvarnim pravima na njima.

(2) Vodovi, u smislu ovog zakona, jesu vodovod, kanalizacija, drenaža, toplovod, naftovod, gasovod, elektrovodovi, telekomunikacije i drugi vodovi, sa pripadajućim uređajima i postrojenjima.

(3) U pripadajuće uređaje i postrojenja spadaju uređaji koji su izgrađeni na vodovima, i koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova, A NE MOGU SE ODVOJITI OD VODA BEZ UNIŠTENJA ILI ZNAČAJNOG OŠTEĆENJA (POTPUNO INKORPORISANI DELOVI VODA).

(4) UREĐAJI KOJI SU IZGRAĐENI NA VODOVIMA I KOJI OMOGUĆAVAJU FUNKCIONISANJE I CELISHODNO KORIŠĆENJE VODOVA, A MOGU SE ODVOJITI OD VODA BEZ UNIŠTENJA ILI ZNAČAJNOG OŠTEĆENJA, SMATRAJU SE POKRETNIM STVARIMA I NISU PREDMET PREMERA, ODNOSNO UPISA U KATASTAR VODOVA.

(4) (5) Premer vodova finansiraju imaoci prava na vodovima, lokalna samouprava ili druga zainteresovana pravna i fizička lica.

(5) (6) Podaci prikupljeni u postupku premera čine elaborat premera vodova i služe za osnivanje katastra vodova.

Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu ovog zakona i drugih propisa.

U POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI PROVERAVA SE DA LI SU ISPUNJENI USLOVI ZA UPIS PROPISANI OVIM ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA.

Upis u katastar nepokretnosti i utvrđivanje reda prvenstva prava vrši se prema vremenskom redosledu podnošenja PRIJEMA zahteva za upis, osim ako je zakonom drukčije određeno.

(1) Baza podataka katastra nepokretnosti jeste skup geoprostornih i drugih podataka o nepokretnostima, i stvarnim pravima STVARNIM PRAVIMA I ODREĐENIM OBLIGACIONIM PRAVIMA na njima, i naročito sadrži podatke o:

1) parcelama;

2) objektima;

3) posebnim delovima objekata;

4) imaocima stvarnih prava na nepokretnostima.

(2) U bazi podataka katastra nepokretnosti vode se podaci adresnog registra i registra prostornih jedinica.

(3) O IMAOCIMA PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA VODE SE PODACI O:

1) IMENU, IMENU JEDNOG RODITELJA I PREZIMENU ZA FIZIČKO LICE, ODNOSNO NAZIVU PRAVNOG LICA;

2) PREBIVALIŠTU I ADRESI ZA FIZIČKA LICA, ODNOSNO SEDIŠTU I ADRESI ZA PRAVNA LICA;

3) JEDINSTVENOM MATIČNOM BROJU GRAĐANA, ODNOSNO MATIČNOM BROJU PRAVNOG LICA.

(1) Iz baze podataka katastra nepokretnosti izdaje se list nepokretnosti u propisanom obliku i sadržaju, za:

1) nepokretnost;

2) imaoca prava.

(2) List nepokretnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana sadrži podatke koji se odnose na jednu nepokretnost.

(3) List nepokretnosti iz stava 1. tačka 2) sadrži podatke koji se odnose na sve nepokretnosti koje pripadaju istom imaocu prava.

(4) U LISTU NEPOKRETNOSTI SADRŽANI SU PODACI O IMAOCU PRAVA IZ ČLANA 70. STAV 3. OVOG ZAKONA.

Vrste upisa u katastar nepokretnosti jesu:

1) upis nepokretnosti;

2) upis stvarnih prava;

3) predbeležba;

4) zabeležba.

(1) Upis nepokretnosti je upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta.

(2) Podaci o parceli upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada je to određeno zakonom.

(3) Podaci o objektu upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova.

(4) Podaci o posebnim delovima objekta upisuju se na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska ili upotrebna dozvola, ili na osnovu:

1) zemljišne knjige, knjige tapija, intabulacione knjige i knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom;

2) akta nadležnog organa;

3) elaborata geodetskih radova.

(5) Kada za objekat, odnosno posebni deo objekta nije izdata građevinska ili upotrebna dozvola, kada je objekat izgrađen prekoračenjem ovlašćenja iz građevinske dozvole, ili je objekat privremeni, upisuje se i odgovarajuća zabeležba.

(1) UPIS NEPOKRETNOSTI JE UPIS PODATAKA O PARCELI, OBJEKTU I POSEBNOM DELU OBJEKTA.

(2) PODACI O PARCELI UPISUJU SE NA OSNOVU ELABORATA PREMERA, ODNOSNO ELABORATA GEODETSKIH RADOVA I ISPRAVE ZA UPIS KADA JE TO ODREĐENO ZAKONOM.

(3) PODACI O OBJEKTU I POSEBNIM DELOVIMA OBJEKTA ZA KOJI JE IZDATA UPOTREBNA DOZVOLA U OBJEDINJENOJ PROCEDURI SHODNO ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE PLANIRANJE I IZGRADNJA, UPISUJU SE NA OSNOVU UPOTREBNE DOZVOLE I ELABORATA GEODETSKIH RADOVA, U KOM SLUČAJU SE UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTU ODNOSNO POSEBNIM DELOVIMA OBJEKTA VRŠI U ROKU OD SEDAM DANA OD DOSTAVLJANJA UPOTREBNE DOZVOLE.

(4) PODACI O OBJEKTU KOJI NIJE OBUHVAĆEN STAVOM 3. OVOG ČLANA UPISUJU SE NA OSNOVU ELABORATA PREMERA, ODNOSNO ELABORATA GEODETSKIH RADOVA I TEHNIČKE DOKUMENTACIJE AKO JE ZA OBJEKAT IZDATA GRAĐEVINSKA ILI UPOTREBNA DOZVOLA.

(5) PODACI O POSEBNIM DELOVIMA OBJEKTA KOJI NISU OBUHVAĆENI STAVOM 3. OVOG ČLANA, UPISUJU SE NA SLEDEĆI NAČIN:

1) AKO SE RADI O NEPOKRETNOSTI UPISANOJ U PRETHODNO VAŽEĆE EVIDENCIJE NEPOKRETNOSTI (ZEMLJIŠNE KNJIGE, KNJIGE TAPIJA, INTABULACIONE KNJIGE I KNJIGE PRODATIH DRUŠTVENIH STANOVA SA HIPOTEKOM), PODACI SE PRENOSE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI IZ TIH EVIDENCIJA;

2) AKO SE RADI O NEPOKRETNOSTI ZA KOJU JE IZDATA UPOTREBNA DOZVOLA, PODACI O POSEBNOM DELU SE UPISUJU NA OSNOVU TE UPOTREBNE DOZVOLE, AKO SADRŽI TAKVE PODATKE, ODNOSNO NA OSNOVU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE NA OSNOVU KOJE JE IZDATA GRAĐEVINSKA, ODNOSNO UPOTREBNA DOZVOLA, I TO PUTEM UVERENJA NADLEŽNOG ORGANA, A AKO NADLEŽNI ORGAN NIJE U MOGUĆNOSTI DA IZDA TAKVO UVERENJE, PODACI O POSEBNOM DELU IZ OVE TAČKE, MOGU SE UPISATI NA OSNOVU NALAZA I MIŠLJENJA STALNOG SUDSKOG VEŠTAKA GRAĐEVINSKE STRUKE NA OKOLNOST PODATAKA O POSEBNOM DELU OBJEKTA NASTALOM SAGLASNO UPOTREBNOJ DOZVOLI;

3) AKO SE RADI O NEPOKRETNOSTI IZGRAĐENOJ PRE STUPANJA NA SNAGU PROPISA O IZGRADNJI OBJEKATA, KAO PODACI O POSEBNOM DELU UPISUJU SE PODACI IZ VREMENA PRE STUPANJA NA SNAGU PROPISA O IZGRADNJI OBJEKATA, I TO PUTEM UVERENJA NADLEŽNOG ORGANA ILI NALAZA I MIŠLJENJA STALNOG SUDSKOG VEŠTAKA GRAĐEVINSKE STRUKE;

4) AKO SE RADI O NEPOKRETNOSTI ZA KOJU NIJE IZDATA DOZVOLA A KOJA NIJE IZGRAĐENA PRE STUPANJA NA SNAGU PROPISA O IZGRADNJI, DO UPISA PRAVA SVOJINE I UPISA PODATAKA U SMISLU TAČKE 2) OVOG STAVA, PODACI O POSEBNOM DELU OBJEKTA SE UPISUJU NA OSNOVU ELABORATA GEODETSKIH RADOVA.

(6) KADA ZA OBJEKAT NIJE IZDATA GRAĐEVINSKA ILI UPOTREBNA DOZVOLA, KADA JE OBJEKAT IZGRAĐEN PREKORAČENJEM OVLAŠĆENJA IZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE, ILI JE OBJEKAT PRIVREMENI, UPISUJE SE I ODGOVARAJUĆA ZABELEŽBA.

3.1.2. Upis stvarnih prava

Upis stvarnih prava je upis kojim se stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima, AKO ZAKONOM ZA POJEDINA PRAVA NIJE ODREĐENO DA IMA DEKLARATIVNO DEJSTVO.

(1) Svojina na nepokretnosti upisuje se kao:

1) pravo svojine;

2) pravo susvojine;

3) pravo zajedničke svojine.

(2) Pravo svojine upisuje se u korist imaoca prava na celoj nepokretnosti.

(3) Pravo susvojine upisuje se u korist imalaca prava po određenim udelima u odnosu na celinu nepokretnosti.

(4) Pravo zajedničke svojine na nepokretnosti upisuje se na ime svih imalaca prava svojine, kada udeo u ispravi za upis nije određen.

(1) PRAVO SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI UPISUJE SE KAO:

1) SVOJINA;

2) SUSVOJINA;

3) ZAJEDNIČKA SVOJINA.

(2) SVOJINA SE UPISUJE U KORIST ISKLJUČIVOG VLASNIKA CELE NEPOKRETNOSTI.

(3) SUSVOJINA SE UPISUJE U KORIST SUVLASNIKA SA ODREĐENIM UDELIMA U ODNOSU NA CELINU NEPOKRETNOSTI ILI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STICANJE PRAVA NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU.

(4) ZAJEDNIČKA SVOJINA NA NEPOKRETNOSTI UPISUJE SE NA IME SVIH ZAJEDNIČARA.

U katastar nepokretnosti upisuju se pravo korišćenja, pravo zakupa, pravo službenosti, hipoteka i druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom.

(1) U KATASTAR NEPOKRETNOSTI UPISUJU SE PRAVO KORIŠĆENJA NEPOKRETNOSTI U SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM ZAKONOM O JAVNOJ SVOJINI, PRAVO ZAKUPA GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA RADI IZGRADNJE, PRAVO SLUŽBENOSTI, HIPOTEKA I DRUGA STVARNA PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA PROPISANA ZAKONOM.

(2) RADI IDENTIČNOSTI UPISA SA UPISOM U POSEBNOJ EVIDENCIJI O NEPOKRETNOSTIMA IZ ČLANA 8. STAV 3. OVOG ZAKONA (VOJNI KATASTAR), MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ODBRANE SE UPISUJE KAO KORISNIK NEPOKRETNOSTI U DRŽAVNOJ SVOJINI, ODNOSNO U JAVNOJ SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE.

(3) IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, DRŽAVNI ORGANI I ORGANIZACIJE I ORGANI I ORGANIZACIJE AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I JAVNE AGENCIJE I DRUGE ORGANIZACIJE ČIJI SU OSNIVAČI REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, MOGU SE, U SKLADU SA ZAKONOM O JAVNOJ SVOJINI I POSEBNIM ZAKONIMA, UPISATI KAO KORISNICI NEPOKRETNOSTI U SVOJINI OSNIVAČA, KOJE SU NAMENJENE IZVRŠAVANJU NJIHOVIH NADLEŽNOSTI.

HIPOTEKA

ČLAN 77A

ZA HIPOTEKU SE UPISUJU PODACI O POVERIOCU I DUŽNIKU, IZNOSU OBEZBEĐENOG POTRAŽIVANJA, VALUTI, KAMATNOJ STOPI I OSNOVU ZA UPIS.

UPIS OBLIGACIONIH PRAVA

ČLAN 77B

U KATASTAR NEPOKRETNOSTI UPISUJU SE OBLIGACIONA PRAVA, I TO: UGOVORNO PRAVO PREČE KUPOVINE, ZAKUP I DRUGA OBLIGACIONA PRAVA NA NEPOKRETNOSTI ČIJI UPIS JE PREDVIĐEN ZAKONOM.

Član 78.

(1) Predbeležba je upis kojim se uslovno stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju stvarna prava na nepokretnostima.

(2) Predbeležba se vrši na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konačan upis stvarnih prava, i to:

1) ako privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu ne sadrži izjavu o dozvoli upisa, a ta izjava nije data ni u posebnoj ispravi;

2) ako je izjava o dozvoli upisa uslovna ili oročena, a uslov i rok nisu ispunjeni;

3) ako javna isprava nije postala pravnosnažna;

4) ako nadležni organ u javnoj ispravi odredi upis predbeležbe.

(2) PREDBELEŽBA SE VRŠI NA OSNOVU ISPRAVE ZA UPIS KOJA NE ISPUNJAVA USLOVE ZA KONAČAN UPIS STVARNIH PRAVA, I TO:

1) AKO JE U ISPRAVI POSTAVLJEN USLOV ILI ODLOŽNI ROK ZA STICANJE PRAVA, A USLOV I ROK NISU ISPUNJENI;

2) AKO JE U ODLUCI VRŠIOCA JAVNIH OVLAŠĆENJA ODREĐEN UPIS PREDBELEŽBE.

(3) Predbeležba se upisuje i na osnovu isprave za upis u kojoj je nepokretnost na koju se predbeležba odnosi odrediva, ali nije potpuno i tačno određena.

(4) (3) Predbeležba se upisuje na rok do 90 dana ili na rok prema ispravi iz stava 2. tačka 4) ovog člana. PREDBELEŽBA SE UPISUJE NA ROK DO 30 DANA ILI NA ROK PREMA ISPRAVI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

(1) Predbeležba se opravdava otklanjanjem smetnji za upis stvarnih prava koje su postojale u trenutku upisa predbeležbe, odnosno naknadnim dostavljanjem dokaza o ispunjenju uslova ili roka za upis stvarnih prava.

(2) Opravdanjem, predbeležba postaje upis stvarnih prava, sa dejstvom od trenutka upisa predbeležbe. OPRAVDANJEM, PREDBELEŽBA POSTAJE UPIS STVARNIH PRAVA, O ČEMU SE DONOSI REŠENJE, SA DEJSTVOM OD TRENUTKA PRIJEMA ZAHTEVA ZA UPIS PREDBELEŽBE.

(3) Predbeležba se briše rešenjem po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ako ne bude opravdana u roku.

(1) Zabeležba je upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, koje se odnose na ličnost imaoca prava, na samu nepokretnost ili na pravne odnose povodom nepokretnosti.

(2) Od upisa zabeležbe koja je od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, sva raspolaganja imaoca prava i upisi u katastru nepokretnosti koji su protivni svrsi upisane zabeležbe, uslovni su i zavise od ishoda rešavanja stvarnih prava na nepokretnosti zbog kojih je zabeležba upisana.

(2) UPIS ZABELEŽBE NE SPREČAVA DALJE UPISE NA NEPOKRETNOSTI NA KOJI SE TA ZABELEŽBA ODNOSI, OSIM AKO JE SUPROTNO IZRIČITO PROPISANO ZAKONOM, VEĆ SU OD UPISA ZABELEŽBE KOJA JE OD ZNAČAJA ZA ZASNIVANJE, IZMENU, PRESTANAK ILI PRENOS STVARNIH PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA, SVA RASPOLAGANJA IMAOCA PRAVA I UPISI U KATASTRU NEPOKRETNOSTI KOJI SU PROTIVNI SVRSI UPISANE ZABELEŽBE, USLOVNI I ZAVISE OD ISHODA REŠAVANJA STVARNIH PRAVA NA NEPOKRETNOSTI ZBOG KOJIH JE ZABELEŽBA UPISANA.

Zabeležbom se vrši upis činjenica koje se odnose na:

1) lična stanja imaoca prava;

2) prvenstveni red za budući upis;

3) pokretanje spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti;

4) pokretanje upravnog spora protiv drugostepenog rešenja u osnivanju i održavanju katastra nepokretnosti i katastra vodova;

5) pokretanje postupka eksproprijacije nepokretnosti;

6) zabranu otuđenja i opterećenja nepokretnosti;

7) zabranu upisa stvarnih prava na nepokretnosti;

8) postupak izvršenja;

9) pobijanje dužnikovih pravnih radnji;

10) zaštitu prirodnih dobara;

11) ostale zabeležbe propisane zakonom

(1) U KATASTAR NEPOKRETNOSTI UPISUJU SE SLEDEĆE ZABELEŽBE:

1)ZABELEŽBA LIČNIH STANJA IMAOCA PRAVA;

2) ZABELEŽBA SPORA, ODNOSNO DRUGOG POSTUPKA KOJI SE VODI PRED SUDOM ILI VRŠIOCEM JAVNIH OVLAŠĆENJA, A KOJI ZA ISHOD MOŽE IMATI PROMENU UPISA PRAVA NA NEPOKRETNOSTI;

3) ZABELEŽBA DA PRVOSTEPENA ODLUKA NIJE KONAČNA;

4) ZABELEŽBA DA PRVOSTEPENA ODLUKA NIJE PRAVNOSNAŽNA;

5) ZABELEŽBA UPRAVNOG SPORA PROTIV DRUGOSTEPENE ODLUKE U KATASTRU NEPOKRETNOSTI;

6) ZABELEŽBA ODLUKE O ZABRANI OTUĐENJA I OPTEREĆENJA NEPOKRETNOSTI;

7) ZABELEŽBA ODLUKE O ZABRANI UPISA;

8) ZABELEŽBA POSTOJANJA UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU;

9) ZABELEŽBA POSTOJANJA BRAČNOG UGOVORA;

10) ZABELEŽBA PRVENSTVENOG REDA;

11) ZABELEŽBA POKRETANJA POSTUPKA EKSPROPRIJACIJE;

12) OSTALE ZABELEŽBE PROPISANE ZAKONOM.

(2) ZABELEŽBA PREDVIĐENA STAVOM 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA UPISUJE SE NA OSNOVU TUŽBE PODNETE NADLEŽNOM SUDU, ODNOSNO NA OSNOVU DRUGOG DOKAZA DA JE POKRENUT POSTUPAK KOJI SE ZABELEŽAVA. TAKVA ISPRAVA NE PODLEŽE USLOVIMA ZA UPIS IZ ČL. 87. I 88. OVOG ZAKONA.

(3) AKO SE TRAŽI ZABELEŽBA SPORA ZA PONIŠTAVANJE ILI RASKID ODREĐENOG PRAVNOG POSLA, ODNOSNO PONIŠTAVANJA ILI STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE NADLEŽNOG ORGANA, UPIS ZABELEŽBE SE DOZVOLJAVA AKO JE TAJ PRAVNI POSAO, ODNOSNO ODLUKA NADLEŽNOG ORGANA PREDSTAVLJALA OSNOV ZA UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI.”

(1) ZABELEŽBA UPRAVNOG SPORA JE UPIS KOJIM SE ČINI VIDLJIVIM DA JE PROTIV DRUGOSTEPENOG REŠENJA ZAVODA POKRENUT UPRAVNI SPOR.

(2) ODLUKA DONETA U UPRAVNOM SPORU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PROIZVODI DEJSTVO PROTIV LICA U POGLEDU ČIJEG UPISA SE VODIO UPRAVNI SPOR, UKLJUČUJUĆI I STICAOCA ODNOSNO DRUGA LICA KOJA SU UPISANA NA ISTOJ NEPOKRETNOSTI POSLE DRUGOSTEPENOG REŠENJA ZAVODA.

ČLAN 82B

(1) UPISANI IMALAC PRAVA NA NEPOKRETNOSTI MOŽE DA ZAHTEVA ZABELEŽBU PRVENSTVENOG REDA ZA BUDUĆEG STICAOCA PRAVA, KOJA ĆE TOM STICAOCU OMOGUĆITI DA, AKO UPIŠE SVOJE PRAVO U ROKU OD 60 DANA, ODNOSNO U ROKU PROPISANOM ZAKONOM, OD DANA UPISA ZABELEŽBE PRVENSTVENOG REDA. TAJ UPIS IMA PRVENSTVENI RED OD TRENUTKA PRIJEMA ZAHTEVA ZA UPIS TAKVE ZABELEŽBE, BEZ OBZIRA NA EVENTUALNE DRUGE UPISE PROVEDENE U MEĐUVREMENU.

(2) ZABELEŽBA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE DOZVOLJENA I UPISUJE SE AKO BI U VREME PRIJEMA ZAHTEVA BIO DOZVOLJEN UPIS U POGLEDU KOJEG SE ZABELEŽUJE PRVENSTVENI RED.

(3) ZABELEŽBA PRVENSTVENOG REDA SADRŽI PODATKE O STVARNOM PRAVU ZA KOJE JE PRVENSTVENI RED ZABELEŽEN I LICU U ČIJU KORIST SE UPISUJE, A AKO JE POSREDI HIPOTEKA I O NAJVIŠEM IZNOSU KOJI BI SE TOM HIPOTEKOM OBEZBEDIO, KAO I DATUM DO KOJEG ZABELEŽBA PROIZVODI DEJSTVO.

(4) ZAHTEV ZA UPIS ZABELEŽBE PRVENSTVENOG REDA MORA DA SADRŽI I PODATKE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, A POTPIS PODNOSIOCA NA NJEMU MORA BITI OVEREN U SKLADU SA PROPISIMA O OVERI POTPISA.

(5) ISTOVREMENO S UPISOM PRAVA U KORIST LICA U ČIJU KORIST JE UPISANA ZABELEŽBA PRVENSTVENOG REDA STICANJA TOG PRAVA, PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI BRIŠE SE TA ZABELEŽBA PRVENSTVENOG REDA, KAO I SVI UPISI IZVRŠENI U MEĐUVREMENU KOJI SU BILI PROTIVNI SVRSI TE ZABELEŽBE.

(6) AKO U ROKU OD 60 DANA, ODNOSNO U ROKU PROPISANOM ZAKONOM, OD DANA UPISA ZABELEŽBE PRVENSTVENOG REDA NE DOĐE DO UPISA PRAVA U KORIST LICA U ČIJU KORIST JE UPISANA TA ZABELEŽBA, ONA SE BRIŠE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.

(7) ISPRAVA NA OSNOVU KOJE SE UPISUJU PRAVA ZA KOJA JE ZABELEŽEN PRVENSTVENI RED, MOŽE BITI SASTAVLJENA PRE ILI POSLE PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA UPIS TE ZABELEŽBE, OSIM U SLUČAJU DA JE PROTIV IMAOCA PRAVA POKRENUT STEČAJ, KADA ISPRAVA ZA UPIS MORA BITI SAČINJENA 60 DANA PRE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA.

(8) PRE ISTEKA ROKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODNOSNO PRE SLUČAJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, ZABELEŽBA PRVENSTVENOG REDA MOŽE SE BRISATI PO ZAHTEVU IMAOCA PRAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, SAMO UZ PISMENU SAGLASNOST LICA U ČIJU KORIST JE UPISANA ZABELEŽBA, SA POTPISOM OVERENIM U SKLADU SA PROPISIMA O OVERI POTPISA.

(1) Upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni su samo protiv lica koje je u trenutku podnošenja PRIJEMA zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava (upisani prethodnik).

(2) Upis se dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika.

(3) Kad se vrši upis stvarnih prava na novoizgrađenom objektu ILI NA STANU STEČENOM UGOVOROM O OTKUPU STANA U DRUŠTVENOJ, ODNOSNO DRŽAVNOJ SVOJINI ne zahteva se postojanje upisanog prethodnika.

(1) Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis.

(2) Isprava za upis mora naročito da sadrži:

1) mesto i datum sastavljanja, odnosno overe;

2) označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti (katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta).

3) prezime, ime i ime jednog roditelja, odnosno naziv, prebivalište, odnosno boravište, ili sedište i jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj upisanog prethodnika i lica u čiju korist se upis zahteva;

(3) Izuzetno od stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana, za upis zabeležbe koja se odnosi na ličnost imaoca prava isprava za upis ne mora da sadrži podatke o označenju nepokretnosti, a za upis zabeležbe koja se odnosi na samu nepokretnost isprava ne mora da sadrži podatke o upisanom prethodniku.

(4) Isprava za upis mora biti priložena u originalu ili overenoj kopiji ili u drugom obliku propisanom zakonom, a ako je isprava na stranom jeziku uz nju treba dostaviti i overen prevod.

(5) IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, ZA UPIS ZABELEŽBE PRVENSTVENOG REDA NE MORA DA POSTOJI POSEBNA ISPRAVA ZA UPIS.

(6) IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA:

1) ISPRAVA ZA UPIS NASTALA PRE STUPANJA NA SNAGU KATASTRA NEPOKRETNOSTI U KATASTARSKOJ OPŠTINI NA KOJU SE ISPRAVA ODNOSI, MORA SADRŽATI OZNAČENJE NEPOKRETNOSTI KOJA JE PREDMET UPISA I PODATKE O UPISANOM PRETHODNIKU I LICU U ČIJU KORIST SE ZAHTEVA UPIS, NA NAČIN KOJI OMOGUĆAVA NJIHOVU POUZDANU IDENTIFIKACIJU;

2) ISPRAVA O UNIVERZALNOM PRAVNOM SLEDBENIŠTVU PRAVNOG LICA UPISANOG U KATASTAR NEPOKRETNOSTI NE MORA DA SADRŽI OZNAČENJE NEPOKRETNOSTI, AKO JE PRAVNI SLEDBENIK JEDNO LICE;

3) PODACI O POVRŠINI POSEBNOG DELA OBJEKTA SADRŽANI U UGOVORU O OTKUPU STANA U DRUŠTVENOJ, ODNOSNO DRŽAVNOJ SVOJINI SAČINJENOM U SKLADU SA ZAKONOM MOGU ODSTUPITI OD PODATAKA KATASTRA NEPOKRETNOSTI, U KOM SLUČAJU SE UPISUJE POVRŠINA IZ UGOVORA.

(1) Privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora:

1) biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom;

2) sadržavati izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena.

(2) Ako izjava o dozvoli upisa nije sadržana u privatnoj ispravi, odnosno ispravi o pravnom poslu, može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje.

(3) U SLUČAJU DA IZJAVA O DOZVOLI UPISA NIJE SADRŽANA U ISPRAVI O PRAVNOM POSLU NASTALOJ PRE STUPANJA NA SNAGU KATASTRA NEPOKRETNOSTI U KATASTARSKOJ OPŠTINI NA KOJU SE ISPRAVA ODNOSI UPIS ĆE SE IZVRŠITI AKO NEMA DRUGIH SMETNJI ZA UPIS.

(1) Javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis je odluka suda, drugog državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, koji su po zakonu nadležni da donose odluke kojima se odlučuje o pravima, odnosno o drugim činjenicama koje se upisuju u katastar nepokretnosti.

(1) JAVNA ISPRAVA JE ISPRAVA KOJU JE U PROPISANOM OBLIKU IZDAO SUD, NADLEŽNI DRŽAVNI I DRUGI ORGAN U GRANICAMA SVOJIH OVLAŠĆENJA, KAO I ISPRAVA KOJU JE U TAKVOM OBLIKU IZDALA, ODNOSNO SAČINILA, U VRŠENJU JAVNIH OVLAŠĆENJA, DRUGA ORGANIZACIJA ILI LICE.

(2) JAVNE ISPRAVE SU I JAVNOBELEŽNIČKE ISPRAVE I ODLUKE KOJE SU SAČINILI, IZDALI, DONELI ILI POTVRDILI JAVNI BELEŽNICI.

(2) (3) Javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravnosnažna, ODNOSNO IZVRŠNA.

(3) (4) Strana javna isprava, odnosno isprava koja se u državi sastavljanja smatra javnom ispravom, smatra se podobnom za upis, ako je priznata u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

OSTALE ISPRAVE ZA UPIS

ČLAN 88A

UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI, OSIM UPISA PRAVA, VRŠI SE I NA OSNOVU ODGOVARAJUĆIH POTVRDA I UVERENJA KOJE IZDAJU NADLEŽNI ORGANI, ODNOSNO VRŠIOCI JAVNIH OVLAŠĆENJA, ELABORATA PREMERA, ODNOSNO ELABORATA GEODETSKIH RADOVA, NALAZA I MIŠLJENJA STALNOG SUDSKOG VEŠTAKA I TUŽBE PODNETE NADLEŽNOM SUDU KOJIMA SE DOKAZUJU ČINJENICE KOJE SU OD UTICAJA NA PODATKE KATASTRA NEPOKRETNOSTI.

(1) Postupak izlaganja obavlja komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima (u daljem tekstu: komisija za izlaganje) koju obrazuje Zavod.

(2) Komisija za izlaganje iz stava 1. ovog člana sastoji se od predsednika i dva člana, kojima se imenuju zamenici.

(3) Za predsednika komisije za izlaganje imenuje se lice pravne struke sa OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA U OBIMU OD NAJMANJE 240 ESPB BODOVA, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i sa položenim pravosudnim ispitom, a za članove jedno lice geodetske struke sa najmanje osnovnim akademskim studijama U OBIMU OD NAJMANJE 180 ESPB BODOVA, osnovnim strukovnim studijama, odnosno sa studijama u trajanju do tri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i položenim državnim stručnim ispitom i jedno lice iz reda građana sa područja katastarske opštine za koju se vrši osnivanje katastra nepokretnosti.

(1) Za imaoca prava svojine na posebnom delu objekta upisuje se jedno od sledećih lica:

1) lice koje je imalac prava svojine na objektu;

2) lice koje ima ispravu za upis prava svojine ako svoje pravo izvodi od imaoca prava svojine na objektu.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, za imaoca prava svojine na posebnom delu objekta upisuje se lice koje priloži ugovor o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, sačinjen u skladu sa zakonom.

(3) Ako se primenom odredaba st. 1. i 2. ovog člana ne može upisati imalac prava svojine na posebnom delu objekta, lice u posedu posebnog dela objekta upisuje se kao držalac, AKO IMA ISPRAVU KOJA VODI STICANJU SVOJINE NA POSEBNOM DELU OBJEKTA.

(1) Kad Zavod utvrdi da je katastar nepokretnosti osnovan u skladu sa ovim zakonom, potvrđuje ga rešenjem, koje se objavljuje na internet stranici Zavoda.

(1) KAD ZAVOD UTVRDI DA JE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM SPROVEDEN I ZAVRŠEN POSTUPAK IZLAGANJA I DA KATASTAR NEPOKRETNOSTI IMA PROPISAN SASTAV I SADRŽINU, POTVRĐUJE GA REŠENJEM, KOJE SE OBJAVLJUJE NA INTERNET STRANICI ZAVODA.

(2) Katastar nepokretnosti primenjuje se od dana donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana.

(1) Adresni registar jeste osnovni i javni registar o kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova u naseljenom mestu.

(2) Adresni registar iz stava 1. ovog člana vodi i održava Zavod.

(3) Adresni registar obuhvata utvrđivanje kućnih brojeva za stambene i poslovne zgrade, kao i za građevinske parcele, označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima i označavanje naseljenih mesta, ulica i trgova i vođenje podataka o kućnim brojevima, ulicama i trgovima.

(1) ADRESNI REGISTAR JESTE OSNOVNI I JAVNI REGISTAR O KUĆNIM BROJEVIMA I NAZIVIMA ULICA I TRGOVA U NASELJENOM MESTU.

(2) ADRESNI REGISTAR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VODI I ODRŽAVA SLUŽBA.

(3) ADRESNI REGISTAR OBUHVATA UTVRĐIVANJE KUĆNIH BROJEVA ZA STAMBENE I POSLOVNE ZGRADE, KAO I ZA GRAĐEVINSKE PARCELE I VOĐENJE PODATAKA O KUĆNIM BROJEVIMA, ULICAMA I TRGOVIMA U OKVIRU NASELJENOG MESTA.

(4) OZNAČAVANJE ZGRADA I GRAĐEVINSKIH PARCELA KUĆNIM BROJEVIMA OBAVLJA SLUŽBA.

(5) OZNAČAVANJE NAZIVA NASELJENIH MESTA, ULICA I TRGOVA OBAVLJA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE.

(1) Promene u postupku održavanja, u smislu ovog zakona, jesu promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale:

1) deobom, spajanjem parcela, promenom granica parcela ili realizacijom projekta parcelacije;

2) izgradnjom, rekonstrukcijom, dogradnjom, uklanjanjem objekta i formiranjem posebnih delova objekta;

3) rekonstrukcijom i dogradnjom posebnog dela objekta, deobom ili spajanjem posebnih delova objekata;

4) promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta;

5) promenom vrste i načina korišćenja zemljišta;

6) utvrđivanjem i promenom kućnog broja kao i promenom naziva ulice i trga;

7) promenom granica, naziva i matičnih brojeva prostornih jedinica;

8) promenom lestvice katastarskog prihoda;

9) promenom vrednosti nepokretnosti;

10) promenom koja se odnosi na sticanje, prenos, ograničenje i prestanak stvarnog prava ili držaoca nepokretnosti;

11) promenom ličnih, statusnih i drugih podataka o imaocu prava na nepokretnosti.

(2) Izgrađenim objektom, u smislu ovog zakona, smatra se objekat koji je stavljen pod krov ili je stavljen u funkciju za koju je namenjen.

(3) Ne smatra se promenom razlika u površini parcela i objekata nastala u postupku prevođenja postojećeg analognog katastarskog plana u digitalni oblik, ako je u propisanim granicama, KAO I U POSTUPKU PRELASKA NA PROSTORNI REFERENTNI SISTEM ETRS 89 I UTM PROJEKCIJU.

(4) O RAZLICI U POVRŠINI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA IMAOCI PRAVA OBAVEŠTAVAJU SE PUTEM OBAVEŠTENJA NA INTERNET STRANICI ZAVODA.

(5) AKO RAZLIKA POVRŠINA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NIJE U PROPISANIM GRANICAMA, DONOSI SE REŠENJE SHODNO ČLANU 137. OVOG ZAKONA.

(6) PROMENA NAZIVA ULICE I TRGA, KAO I PROMENE IZ STAVA 1. TAČ. 7) DO 9) OVOG ČLANA, PROVODE SE U BAZI PODATAKA BEZ DONOŠENJA REŠENJA.

(1) Prikupljanje podataka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvođenje radova na terenu iz člana 114. tač. 1) do 5) ovog zakona, kao i obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele, obavlja geodetska organizacija.

(2) Poslove iz stava 1. ovog člana obavlja i Zavod:

1) ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave nije registrovana geodetska organizacija;

2) ako je na teritoriji jedinice lokalne samouprave registrovana geodetska organizacija, na izričit zahtev stranke i pod uslovom da je katastar nepokretnosti osnovan u svim katastarskim opštinama za koje je nadležna uža unutrašnja jedinica Zavoda SLUŽBA;

3) u postupku po službenoj dužnosti.

(3) IMALAC PRAVA NA NEPOKRETNOSTI DUŽAN JE DA LICIMA ZAPOSLENIM U GEODETSKOJ ORGANIZACIJI ILI ZAVODU, KOJA RADE NA POSLOVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DOZVOLI PRISTUP NEPOKRETNOSTI I OBAVLJANJE TIH POSLOVA.

(1) U postupku održavanja katastra nepokretnosti unapređuje se, na propisan način, kvalitet podataka postojećeg premera za određenu nepokretnost.

(2) Prilikom unapređenja kvaliteta podataka može se promeniti oblik i površina nepokretnosti u propisanim vrednostima.

(3) AKO JE GRANICA IZMEĐU DVE KATASTARSKE OPŠTINE UTVRĐENA SREDINOM ZAJEDNIČKE PARCELE (PUT, REKA I SL.) VRŠI SE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI DEOBA TE PARCELE NA DVE PARCELE PO DUŽINI I PO PRINCIPU JEDNAKOSTI POVRŠINA.

(1) Imalac prava na nepokretnosti dužan je da u roku od 30 dana od nastanka promene podnese zahtev za provođenje promene Zavodu SLUŽBI.

(2) IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, AKO JE KOD NADLEŽNOG ORGANA POKRENUT POSTUPAK ZA IZDAVANJE UPOTREBNE DOZVOLE, PROMENA IZ ČLANA 114. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA PRIJAVLJUJE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA OBJEKATA.

(2) (3) Uz zahtev iz stava 1. ovog člana imalac prava dužan je da dostavi ispravu za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima.

(3) (4) Za promene za koje je potrebno prethodno izvesti radove na terenu i prikupiti podatke o nastalim promenama, imalac prava dužan je da uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavi izjavu geodetske organizacije da prihvata izvršenje radova na terenu, kada radove izvodi geodetska organizacija.

(4) (5) Zahtev i izjava iz stava 3. 4. ovog člana podnose se na propisanom obrascu.

(5) (6) Troškove utvrđivanja i provođenja promena snosi podnosilac zahteva.

(1) Geodetska organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, dostavi Zavodu elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju.

(2) Kad se radovi izvode na osnovu ugovora o izvođenju geodetskih radova, geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrđenom ugovorom koji se dostavlja uz prijavu radova.

(3) Zavod vrši pregled elaborata koji obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa.

(4) Ako elaborat nema nedostataka Zavod overava i prima elaborat.

(5) Kad se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni.

(6) Ako u ostavljenom roku nedostaci nisu otklonjeni, Zavod rešenjem odbija provođenje promene.

(1) GEODETSKA ORGANIZACIJA JE DUŽNA DA U ROKU OD 30 DANA OD DANA PREUZIMANJA PODATAKA PREMERA, DOSTAVI SLUŽBI ELABORAT GEODETSKIH RADOVA I ZAPISNIK O IZVRŠENOM UVIĐAJU.

(2) IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KADA SE GEODETSKI RADOVI IZVODE ZA POTREBE IZDAVANJA UPOTREBNE DOZVOLE U OBJEDINJENOJ PROCEDURI, ELABORAT GEODETSKIH RADOVA DOSTAVLJA SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA OBJEKATA.

(3) KAD SE RADOVI IZVODE NA OSNOVU UGOVORA O IZVOĐENJU GEODETSKIH RADOVA, GEODETSKA ORGANIZACIJA JE DUŽNA DA ELABORAT GEODETSKIH RADOVA DOSTAVI U ROKU UTVRĐENOM UGOVOROM KOJI SE DOSTAVLJA UZ PRIJAVU RADOVA.

(4) AKO GEODETSKA ORGANIZACIJA NE DOSTAVI ELABORAT GEODETSKIH RADOVA U PROPISANOM ROKU, POZIVA SE DA U ROKU OD OSAM DANA ELABORAT DOSTAVI, O ČEMU SE OBAVEŠTAVA I PODNOSILAC ZAHTEVA.

(5) SLUŽBA VRŠI PREGLED ELABORATA KOJI OBUHVATA KONTROLU I PROVERU KVALITETA IZVEDENIH GEODETSKIH RADOVA I PRIMENU PROPISA, STANDARDA I TEHNIČKIH NORMATIVA.

(6) AKO ELABORAT NEMA NEDOSTATAKA, SLUŽBA OVERAVA I PRIMA ELABORAT.

(7) KAD SE U POSTUPKU PREGLEDA ELABORATA UTVRDE NEDOSTACI, ZAPISNIKOM SE NALAŽE GEODETSKOJ ORGANIZACIJI DA U ROKU OD OSAM DANA NEDOSTATKE OTKLONI.

(8) AKO SE ELABORAT GEODETSKIH RADOVA NE DOSTAVI U OSTAVLJENOM ROKU ZAHTEV SE ODBACUJE, A AKO NEDOSTACI NISU OTKLONJENI U OSTAVLJENOM ROKU ZAHTEV SE ODBIJA.

(1) U cilju obezbeđenja ažurnosti katastra nepokretnosti Zavod po službenoj dužnosti prati promene na nepokretnostima.

(2) Praćenje se vrši upoređenjem podataka katastra nepokretnosti sa podacima dobijenim periodičnim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha ili podacima dobijenim drugim metodama i postupcima.

(3) Državni i drugi organi, preduzeća, ustanove i druge organizacije dužni su da Zavodu dostave isprave koje su od uticaja na podatke o nepokretnostima i prostornim jedinicama.

(3) DRŽAVNI ORGAN KOJI VODI EVIDENCIJU O MESTU PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA FIZIČKOG LICA, DUŽAN JE DA NA ZAHTEV ZAVODA DOSTAVI PODATKE O JEDINSTVENOM MATIČNOM BROJU GRAĐANA, IMENU, IMENU RODITELJA, PREZIMENU, ADRESI PREBIVALIŠTA I MESTU ROĐENJA LICA.

(4) ORGANIZACIJA KOJA VODI REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA, DUŽNA JE DA NA ZAHTEV ZAVODA DOSTAVI PODATKE O REGISTROVANOM PRIVREDNOM SUBJEKTU.

(5) PODACI IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA DOSTAVLJAJU SE U ELEKTRONSKOM OBLIKU PUTEM WEB SERVISA.

Upis po skraćenom postupku POSTUPAK UPISA

(1) Upis u katastar nepokretnosti vrši se, po pravilu, po skraćenom postupku na osnovu priloženih isprava.

(2) U slučaju kada se utvrdi da se na osnovu priloženih isprava ne može odlučiti po zahtevu, može se sprovesti ispitni postupak (saslušanje stranaka, uviđaj, veštačenje i drugo).

(1) UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI VRŠI SE NA OSNOVU PRILOŽENIH ISPRAVA U SKLADU SA ZAHTEVOM, ILI NA OSNOVU ZAKONA KOJIM JE ODREĐEN UPIS.

(2) AKO IZ ISPRAVE ZA UPIS PROIZILAZI DA, UZ UPIS KOJI SE ZAHTEVA, POSTOJE I OGRANIČENJA TOG UPISA U SMISLU TERETA, OBAVEZA ILI PRAVA DRUGIH LICA, A KOJA SE PO ZAKONU MOGU UPISATI U KATASTAR NEPOKRETNOSTI, ODLUČUJE SE I O UPISU TIH OGRANIČENJA.

(3) ČINJENICE OD ZNAČAJA ZA REŠENJE UPRAVNE STVARI MOGU SE UTVRDITI I UVIĐAJEM NA LICU MESTA, O ČEMU SE STRANKE OBAVEŠTAVAJU NAJKASNIJE DAN RANIJE.

(4) ČINJENICE OD ZNAČAJA ZA UPIS MOGU SE UTVRDITI NA OSNOVU NALAZA I MIŠLJENJA STALNOG SUDSKOG VEŠTAKA ODGOVARAJUĆE STRUKE, KOJE UZ ZAHTEV PRILOŽI PODNOSILAC ZAHTEVA.

(5) KADA SE U POSTUPKU ODRŽAVANJA KATASTRA NEPOKRETNOSTI ISPRAVLJAJU GREŠKE, NEDOSTACI I PROPUSTI U PODACIMA O NEPOKRETNOSTIMA I UPISANIM STVARNIM I DRUGIM PRAVIMA NA NJIMA, MOŽE SE ODRŽATI JAVNA USMENA RASPRAVA, AKO JE TO POTREBNO RADI UTVRĐIVANJA ODLUČNIH ČINJENICA I OKOLNOSTI KOJE SU OD ZNAČAJA ZA RAZJAŠNJENJE STVARI.

(1) Zahtev za upis se podnosi u pisanom obliku.

(2) Zahtev može podneti stranka iz člana 122. ovog zakona.

(3) Upis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih, na osnovu overenog ovlašćenja ostalih zajedničara.

(4) Ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.

(5) Stranka ne može podneti nov zahtev ako je po ranijem zahtevu za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza, doneta konačna odluka.

(1) ZAHTEV ZA UPIS SE PODNOSI U PISANOM OBLIKU.

(2) ZAHTEV MORA BITI POTPISAN SVOJERUČNO, A AKO SE ZAHTEV PODNOSI U ELEKTRONSKOJ FORMI MORA BITI POTPISAN ELEKTRONSKIM POTPISOM.

(3) ZAHTEV MOŽE PODNETI STRANKA IZ ČLANA 122. OVOG ZAKONA.

(4) UPIS ZAJEDNIČKIH PRAVA MOŽE ZAHTEVATI BILO KOJI OD ZAJEDNIČARA U KORIST SVIH, NA OSNOVU OVERENOG OVLAŠĆENJA OSTALIH ZAJEDNIČARA.

(5) AKO SE RADI O UPISU PRAVA DELJIVIH SRAZMERNO CELINI, SVAKI IMALAC PRAVA MOŽE DA ZAHTEVA UPIS ODGOVARAJUĆEG DELA U SVOJU KORIST, PRI ČEMU ĆE SE IZVRŠITI UPIS I U KORIST DRUGIH IMALACA PRAVA.

(6) STRANKA MOŽE ODUSTATI OD SVOG ZAHTEVA DO DONOŠENJA PRVOSTEPENE ODLUKE, O ČEMU SE DONOSI ZAKLJUČAK O OBUSTAVI POSTUPKA.

(7) STRANKA NE MOŽE PROŠIRITI ILI IZMENITI PODNETI ZAHTEV, ALI MOŽE PRECIZIRATI ZAHTEV, AKO SE ZASNIVA NA ISTOM PRAVNOM OSNOVU, KAO I DOSTAVLJATI NOVE ISPRAVE I DOKAZE, SVE DO DONOŠENJA PRVOSTEPENE ODLUKE.

(8) O PODNETIM ZAHTEVIMA ZAVOD VODI EVIDENCIJU KOJA, PORED OSTALOG, SADRŽI I SLEDEĆE PODATKE O LIČNOSTI: IME, IME JEDNOG RODITELJA, PREZIME, PREBIVALIŠTE I ADRESA I JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA.

(1) Uredan zahtev za upis prava u katastar nepokretnosti mora da sadrži:

1) podatke o podnosiocu zahteva;

2) naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti za koju se traži upis, prema podacima katastra nepokretnosti;

3) stvarno pravo ili promenu za koju se zahteva upis.

(2) Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti prilažu se isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji.

(3) Ako zahtev za upis nije uredan, ili ako uz zahtev nisu priloženi svi potrebni dokazi, podnosiocu zahteva naložiće se zaključkom da u određenom roku zahtev uredi, odnosno priloži potrebne dokaze.

(1) UREDAN ZAHTEV ZA UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI MORA DA SADRŽI:

1) IME, IME JEDNOG RODITELJA I PREZIME, ODNOSNO NAZIV, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, ODNOSNO MATIČNI BROJ, PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE, ODNOSNO SEDIŠTE PODNOSIOCA ZAHTEVA I LICA U ČIJU KORIST SE ZAHTEVA UPIS, AKO TO LICE NIJE UJEDNO I PODNOSILAC ZAHTEVA;

2) NAZIV KATASTARSKE OPŠTINE I OZNAČENJE NEPOKRETNOSTI ZA KOJU SE ZAHTEVA UPIS, PREMA PODACIMA KATASTRA NEPOKRETNOSTI;

3) PROMENU ZA KOJU SE ZAHTEVA UPIS;

4) U PRILOGU: ISPRAVE ZA UPIS U ORIGINALU, OVERENOM PREPISU ILI OVERENOJ KOPIJI, ODNOSNO U FORMI ELEKTRONSKOG DOKUMENTA AKO JE ZAHTEV PODNET U ELEKTRONSKOJ FORMI I DOKAZ O UPLAĆENOJ TAKSI.

(2) AKO UPIS I PROMENU ZAHTEVA LICE U ČIJU SE KORIST NE ODLUČUJE O UPISU, ODNOSNO KOJE NIJE UPISANI PRETHODNIK, UZ ZAHTEV SE PRILAŽE I ISPRAVA KOJOM SE DOKAZUJE PRAVNI INTERES ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA.

(3) AKO UZ ZAHTEV NIJE DOSTAVLJEN DOKAZ O UPLAĆENOJ TAKSI OPOMENOM SE NALAŽE PLAĆANJE TAKSE U ROKU OD OSAM DANA.

(4) AKO SE U OSTAVLJENOM ROKU DOSTAVI DOKAZ O UPLAĆENOJ TAKSI SMATRA SE DA JE ZAHTEV UREDAN.

(5) U ZAHTEVU ZA UPIS STRANKA MOŽE ZAHTEVATI DOSTAVLJANJE REŠENJA POŠTOM PREPORUČENO NA ZAHTEVANU ADRESU, NEPOSREDNO U PROSTORIJAMA SLUŽBE ILI PUTEM INTERNET APLIKACIJE.

(1) Za odlučivanje o osnovanosti upisa merodavno je stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je zahtev za upis primljen.

(2) Zavod upisuje godinu, mesec, dan, čas i minut prijema zahteva za upis i istovremeno na nepokretnosti na koju se odnosi zahtev upisuje zabeležbu vremena prijema i broj zahteva.

(3) Kada je podneto više zahteva za upis na istoj nepokretnosti, prvo će se uzeti u postupak zahtev koji je prvi primljen.

(4) Po konačnom rešavanju ranijeg zahteva, uzimaju se u postupak ostali zahtevi, po redosledu prijema.

(1) ZA ODLUČIVANJE O OSNOVANOSTI UPISA MERODAVNO JE STANJE KATASTRA NEPOKRETNOSTI U TRENUTKU KADA JE ZAHTEV ZA UPIS PRIMLJEN.

(2) SLUŽBA UPISUJE GODINU, MESEC, DAN, ČAS, MINUT I SEKUND PRIJEMA ZAHTEVA ZA UPIS I ISTOVREMENO NA NEPOKRETNOSTI NA KOJU SE ODNOSI ZAHTEV UPISUJE ZABELEŽBU VREMENA PRIJEMA I BROJ PREDMETA POD KOJIM JE ZAHTEV ZAVEDEN.

(3) VREME PRIJEMA I BROJ PREDMETA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, ODREĐUJE SE PREMA TRENUTKU PRIJEMA PISANOG ZAHTEVA U PRIJEMNOJ KANCELARIJI, NEZAVISNO OD TOGA KADA JE I NA KOJI NAČIN ZAHTEV UPUĆEN.

(4) KADA JE PODNETO VIŠE ZAHTEVA ZA UPIS NA ISTOJ NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO ISTOM UDELU NA NEPOKRETNOSTI, PRVO ĆE SE UZETI U POSTUPAK ZAHTEV KOJI JE PRVI PRIMLJEN.

(5) PO KONAČNOM REŠAVANJU RANIJEG ZAHTEVA, UZIMAJU SE U POSTUPAK OSTALI ZAHTEVI, PO REDOSLEDU PRIJEMA.

(6) IZUZETNO, REDOSLED REŠAVANJA ZAHTEVA IZ ST. 4. I 5. OVOG ČLANA NE ODNOSI SE NA ZAHTEVE ZA:

1) PROVOĐENJE PROMENE IZ ČLANA 114. STAV 1. TAČ. 6) DO 9) OVOG ZAKONA;

2) ZABELEŽBE KOJE SE UPISUJU BEZ DONOŠENJA REŠENJA;

3) UPISE KOJI SE MOGU SPOJITI U JEDAN POSTUPAK.

(7) U JEDAN POSTUPAK MOGU SE SPOJITI ZAHTEVI ZA UPIS NA OSNOVU SAGLASNOSTI STRANAKA U ČIJU KORIST SE POSTUPCI VODE, ILI NA OSNOVU ZAHTEVA STRANKE IZ POSTUPKA U KOME JE PRILOŽENA ISPRAVA KOJOM SE STAVLJA VAN SNAGE ISPRAVA KOJA JE OSNOV UPISA U POSTUPKU KOJI SE PO REDOSLEDU REŠAVANJA RANIJE REŠAVA.

(1) Zahtev se usvaja i dozvoljava upis, kad su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, i kad je zahtev u skladu sa sadržinom podnesene isprave.

(2) Ako nisu ispunjeni uslovi za upis, zahtev se odbija.

(3) Zahtev za upis se odbacuje kada je doneta konačna odluka o stvari po ranijem zahtevu stranke iz člana 123. stav 5. ovog zakona, ili ako podnosilac zahteva u određenom roku zahtev ne uredi i ne priloži potrebne dokaze shodno članu 124. stav 3. ovog zakona.

(4) O upisu se odlučuje rešenjem.

(1) O ZAHTEVU ZA UPIS ODLUČUJE SE REŠENJEM NA OSNOVU ISPRAVA I DOKAZA PODNETIH UZ ZAHTEV.

(2) ZAHTEV SE USVAJA I DOZVOLJAVA UPIS, KAD SU ISPUNJENI USLOVI PROPISANI ZAKONOM, I KAD JE ZAHTEV U SKLADU SA SADRŽINOM PODNESENE ISPRAVE.

(3) AKO NISU ISPUNJENI USLOVI ZA UPIS, ZAHTEV SE ODBIJA REŠENJEM.

(4) AKO ZAHTEV NIJE UREDAN, SLUŽBA NIJE DUŽNA DA OBAVEŠTAVA STRANKU O NEDOSTACIMA U POGLEDU PODNETOG ZAHTEVA I PRILOŽENIH ISPRAVA, VEĆ ĆE REŠENJEM ODBACITI ZAHTEV.

(5) IZUZETNO OD ST. 3. I 4. OVOG ČLANA, AKO SE ZAHTEV ODNOSI NA UPIS NEPOKRETNOSTI PODNOSILAC ZAHTEVA SE POZIVA DA U ROKU OD OSAM DANA OTKLONI NEDOSTATKE, POSLE ČEGA SE O ZAHTEVU ODLUČUJE.

(6) O ZAHTEVU ZA UPIS, KOJI PO REDOSLEDU PRVENSTVA MOŽE DA SE REŠAVA, ODLUČUJE SE U ROKU OD SEDAM RADNIH DANA, A U SLOŽENIJIM PREDMETIMA U ROKU OD 30 RADNIH DANA, OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, ODNOSNO DOSTAVLJANJA ELABORATA GEODETSKIH RADOVA.

(1) Rešenje o upisu u katastar nepokretnosti sadrži: vrstu upisa, vrstu stvarnog prava, označenje nepokretnosti, podatke o licu u čiju korist se vrši upis, podatke o upisanom prethodniku, podatke o visini takse i drugo.

(2) Rešenje o odbijanju upisa u katastru nepokretnosti ili odbacivanju zahteva za upis sadrži: podatke o zahtevanoj vrsti upisa, vrsti stvarnog prava, opisu nepokretnosti i licu čiji se zahtev odbija, odnosno odbacuje, sa razlozima za odbijanje upisa, odnosno odbacivanje zahteva, podatke o visini takse, naplaćene takse koja se vraća i drugo.

(3) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se strankama u postupku upisa.

(1) REŠENJE O UPISU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI SADRŽI: VRSTU UPISA, VRSTU PRAVA, OZNAČENJE NEPOKRETNOSTI, PODATKE O LICU U ČIJU KORIST SE VRŠI UPIS, PODATKE O UPISANOM PRETHODNIKU, OSNOV UPISA, PODATKE O VISINI TAKSE, SVOJERUČNI, ODNOSNO ELEKTRONSKI POTPIS OVLAŠĆENOG LICA I DRUGO.

(2) REŠENJE O ODBIJANJU, ODNOSNO O ODBACIVANJU ZAHTEVA SADRŽI PODATKE O ZAHTEVANOJ VRSTI UPISA, VRSTI PRAVA, OPISU NEPOKRETNOSTI I LICU ČIJI SE ZAHTEV ODBIJA, ODNOSNO ODBACUJE SA RAZLOZIMA ZA ODBIJANJE, ODNOSNO ODBACIVANJE, PODATKE O VISINI TAKSE I DRUGO.

(3) PODACI O LICIMA KOJE SADRŽI REŠENJE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA SU IME, IME JEDNOG RODITELJA I PREZIME, ODNOSNO NAZIV, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, ODNOSNO MATIČNI BROJ, PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE, ODNOSNO SEDIŠTE.

(4) REŠENJE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA DOSTAVLJA SE STRANKAMA U POSTUPKU UPISA POŠTOM PREPORUČENO, NEPOSREDNO U PROSTORIJAMA SLUŽBE ILI PUTEM INTERNET APLIKACIJE.

(5) REŠENJE SE DOSTAVLJA JAVNIM SAOPŠTENJEM NA OGLASNOJ TABLI NADLEŽNE SLUŽBE I INTERNET STRANICI ZAVODA, AKO JE ADRESA PREBIVALIŠTA, BORAVIŠTA, ODNOSNO SEDIŠTA STRANKE NEPOZNATA, ADRESA NAVEDENA U ZAHTEVU NEPOZNATA, POŠILJKA VRAĆENA SA NAPOMENOM DOSTAVLJAČA DA JE PRIMALAC NEPOZNAT NA ADRESI, ODNOSNO ODSELJEN ILI DA POŠILJKU NIJE PREUZEO U OSTAVLJENOM ROKU.

(6) U SLUČAJEVIMA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA SMATRA SE DA JE REŠENJE DOSTAVLJENO PROTEKOM ROKA OD OSAM DANA OD DANA ISTICANJA NA OGLASNOJ TABLI I INTERNET STRANICI ZAVODA.

(7) OSTALA AKTA U POSTUPKU DOSTAVLJAJU SE U SKLADU SA ODREDBAMA ST. 4. DO 6. OVOG ČLANA.

(1) Upis u katastar nepokretnosti vrši se danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno.

(1) UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI VRŠI SE DANOM DONOŠENJA REŠENJA KOJIM JE UPIS DOZVOLJEN, SA DEJSTVOM OD MOMENTA PRIJEMA ZAHTEVA, UZ ISTOVREMENI UPIS PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ZABELEŽBE RADI ČINJENJA VIDLJIVIM DA REŠENJE O UPISU NIJE KONAČNO I BRISANJE ZABELEŽBE PODNETOG ZAHTEVA.

(2) Upis u katastar nepokretnosti vrši se i na osnovu drugostepenog rešenja kojim se dozvoljava upis ili na osnovu sudske odluke iz upravnog spora, danom prijema drugostepenog rešenja, odnosno sudske odluke, U NADLEŽNOJ SLUŽBI.

(3) Pod upisom u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, podrazumeva se i brisanje prava na nepokretnosti, kao i brisanje upisa izvršenog prvostepenim rešenjem koje je poništeno.

(1) Protiv rešenjadonetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

(1) PROTIV REŠENJA, ODNOSNO ZAKLJUČKA DONETOG U PRVOM STEPENU MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA ZAVODU, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLJANJA REŠENJA, ODNOSNO ZAKLJUČKA, PREKO NADLEŽNE SLUŽBE.

(2) Stranka se može odreći prava na žalbu, a do donošenja drugostepenog rešenja može povući izjavljenu žalbu, izjavama koje se ne mogu opozvati.

(3) AKO SLUŽBA NAĐE DA JE ŽALBA OSNOVANA, DUŽNA JE DA USVOJI ŽALBU I ZAMENI ODLUKU U ROKU OD SEDAM RADNIH DANA, A U PROTIVNOM, ŽALBU SA SPISIMA PREDMETA DOSTAVI ZAVODU U ISTOM ROKU.

Postupanje do konačnosti rešenja POSTUPANJE DO PRAVNOSNAŽNOSTI ODLUKE

Član 130.

(1) Do konačnosti rešenja donetog u prvom stepenu neće se odlučivati po novom zahtevu za upis na istoj nepokretnosti.

(2) Zabeležba radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno briše se po službenoj dužnosti danom konačnosti tog rešenja.

(1) DO KONAČNOSTI ODLUKE DONETE U PRVOM STEPENU NEĆE SE ODLUČIVATI PO NOVOM ZAHTEVU ZA UPIS NA ISTOJ NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO NA ISTOM UDELU NA NEPOKRETNOSTI.

(2) ZABELEŽBA DA ODLUKA NIJE KONAČNA BRIŠE SE AKO NA ODLUKU NIJE IZJAVLJENA ŽALBA U ZAKONSKOM ROKU, ODNOSNO PO PRIJEMU DRUGOSTEPENE ODLUKE AKO JE NA ODLUKU BILA IZJAVLJENA ŽALBA UZ UPIS ZABELEŽBE DA ODLUKA NIJE PRAVNOSNAŽNA.

(3) STRANKA KOJA JE POKRENULA UPRAVNI SPOR DUŽNA JE DA ODMAH DOSTAVI I SLUŽBI DOKAZ O POKRETANJU UPRAVNOG SPORA RADI UPISA ZABELEŽBE POKRETANJA UPRAVNOG SPORA, O ČEMU SE OBAVEŠTAVAJU STRANKE U POSTUPKU.

(4) ZABELEŽBA DA REŠENJE NIJE PRAVNOSNAŽNO BRIŠE SE AKO U ROKU OD 60 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA DRUGOSTEPENOG REŠENJA STRANKAMA U POSTUPKU, SLUŽBI NIJE DOSTAVLJEN DOKAZ DA JE POKRENUT UPRAVNI SPOR, KAO I PO DOSTAVLJANJU ODLUKE IZ UPRAVNOG SPORA.

(5) ZABELEŽBE IZ OVOG ČLANA UPISUJU SE I BRIŠU PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI BEZ DONOŠENJA REŠENJA.

(1) Na zahtev lica koje je upisano kao držalac parcele, u smislu ovog zakona, odnosno njegovog pravnog sledbenika, vrši se upis prava svojine na parceli u korist tog lica, ako je od dana početka primene katastra nepokretnosti proteklo pet godina i ako treće lice u tom periodu ne podnese zahtev za upis prava svojine na osnovu isprave za upis.

(2) Upis prava svojine na parceli u korist lica iz stava 1. ovog člana upisanog kao držaoca parcele, izvršiće se rešenjem o dozvoli upisa i pre isteka roka od tri godine PET GODINA, ako to lice dostavi ispravu za upis.

(3) Kad se utvrdi da je zahtev trećeg lica iz stava 1. ovog člana osnovan, donosi se rešenje o dozvoli upisa prava trećeg lica i brisanju držaoca parcele.

(4) Brisanje držaoca i upis prava svojine, prava korišćenja, odnosno zakupa na parceli u državnoj, odnosno javnoj svojini dozvoliće se na osnovu isprave kojom je pravo svojine, pravo korišćenja, odnosno zakupa stečeno.

(5) Protiv rešenja kojim se dozvoljava ili odbija upis može se izjaviti žalba u roku od 15 OSAM dana od dana dostavljanja rešenja.

(1) Na zahtev lica koje je upisano kao držalac objekta, u smislu ovog zakona, odnosno njegovog pravnog sledbenika, vrši se upis prava svojine na objektu, u korist tog lica, kad se ispune uslovi iz člana 97. st. 1. i 2. ovog zakona.

U POSTUPKU ODRŽAVANJA KATASTRA NEPOKRETNOSTI BRISANJE DRŽAOCA I UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTU, ODNOSNO POSEBNOM DELU OBJEKTA, KAO I OBJEKTU, ODNOSNO POSEBNOM DELU OBJEKTA KOJI SE PRVI PUT UPISUJU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI, VRŠI SE NA OSNOVU UPOTREBNE DOZVOLE ILI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE PROPISUJU POSEBNI USLOVI ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ DOZVOLE.

(2) Na zahtev lica koje je upisano kao držalac posebnog dela objekta, u smislu ovog zakona, odnosno njegovog pravnog sledbenika, vrši se upis prava svojine na posebnom delu objekta, u korist tog lica, kad se ispune uslovi iz člana 98. st. 1. i 2. ovog zakona.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, UPIS PRAVA SVOJINE NA STANU VRŠI SE I NA OSNOVU UGOVORA O OTKUPU STANA U DRUŠTVENOJ, ODNOSNO DRŽAVNOJ SVOJINI SAČINJENOG U SKLADU SA ZAKONOM.”

(3) Kada je zahtev držaoca ili trećeg lica osnovan, donosi se rešenje o dozvoli upisa prava svojine i brisanju držaoca ili rešenje o odbijanju ako je zahtev neosnovan.

(4) Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 OSAM dana od dana dostavljanja rešenja.

(1) Na nepokretnostima na kojima je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti upisan držalac, pre proteka roka od tri godine od dana početka primene katastra nepokretnosti, dozvoliće se promena držaoca na osnovu rešenja o nasleđivanju ili ugovora o doživotnom izdržavanju.

(2) Na objektima i posebnim delovima objekata, osim promene na osnovu rešenja o nasleđivanju ili ugovora o doživotnom izdržavanju, dozvoliće se promena držaoca i na osnovu druge isprave za upis, shodnom primenom opštih uslova za upis iz člana 83. ovog zakona, pri čemu se upisanim prethodnikom smatra upisani držalac objekta ili posebnog dela objekta.

(3) U postupku održavanja katastra nepokretnosti, kada nema uslova za upis stvarnog prava, dozvoliće se upis držaoca prilikom provođenja promene nastale izgradnjom, rekonstrukcijom, dogradnjom, deobom ili spajanjem objekata, odnosno posebnog dela objekta, kao i dalja promena držaoca u smislu stava 2. ovog člana.

(1) U POSTUPKU ODRŽAVANJA KATASTRA NEPOKRETNOSTI KADA NISU ISPUNJENI USLOVI ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTU, ODNOSNO POSEBNOM DELU OBJEKTA, DOZVOLIĆE SE UPIS DRŽAOCA DOKAZIVANJEM SVOJSTVA GRADITELJA.

(2) SVOJSTVO GRADITELJA DOKAZUJE SE NA OSNOVU NAJMANJE JEDNOG OD SLEDEĆIH DOKAZA:

1) GRAĐEVINSKE DOZVOLE;

2) IZDATOG RAČUNA ZA PLAĆANJE KOMUNALNIH USLUGA ILI RAČUNA ZA PLAĆANJE ELEKTRIČNE ENERGIJE;

3) OVERENE IZJAVE IMAOCA PRAVA SVOJINE, SUVLASNIKA ILI ZAJEDNIČARA NA PARCELI ZA OBJEKAT, ODNOSNO OVERENE IZJAVE IMAOCA PRAVA SVOJINE, SUVLASNIKA ILI ZAJEDNIČARA NA OBJEKTU ZA POSEBAN DEO OBJEKTA.

(3) AKO UPIS DRŽAOCA ZAHTEVA LICE KOJE NIJE GRADITELJ, DOZVOLIĆE SE UPIS NA OSNOVU ISPRAVE KOJA VODI STICANJU PRAVA SVOJINE NA OBJEKTU, ODNOSNO POSEBNOM DELU OBJEKTA.

(4) AKO SE SVOJSTVO GRADITELJA NE DOKAŽE, ILI SE ISPRAVOM IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE DOKAŽE DRŽAVINA, UPISUJE SE DA DRŽALAC OBJEKTA, ODNOSNO POSEBNOG DELA OBJEKTA NIJE UTVRĐEN.

(5) NA NEPOKRETNOSTIMA NA KOJIMA JE UPISAN DRŽALAC, DOZVOLIĆE SE PROMENA DRŽAOCA NA OSNOVU ISPRAVE ZA UPIS, SHODNOM PRIMENOM OPŠTIH USLOVA ZA UPIS PRAVA IZ OVOG ZAKONA.

(1) U postupku održavanja katastra nepokretnosti Zavod SLUŽBA po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima.

(2) Greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu se ispraviti u roku od pet godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od pet godina od dana početka primene katastra nepokretnosti.

(3) O ispravci iz st. 1. i 2. ovog člana, Zavod SLUŽBA donosi rešenje protiv koga se može izjaviti žalba u roku od 15 OSAM dana od dana dostavljanja rešenja.

(4) U smislu stava 2. ovog člana, ne može se postupiti ako nema saglasnosti lica koje je posle pogrešnog upisa, upisalo svoje stvarno pravo smatrajući podatke katastra nepokretnosti istinitim i potpunim, u skladu sa načelom pouzdanja.

(1) Katastar vodova jeste osnovni registar o vodovima i stvarnim pravima na njima.

(2) KATASTAR VODOVA SE OSNIVA NA OSNOVU PODATAKA DOBIJENIH GEODETSKIM MERENJEM VODOVA I TEHNIČKE DOKUMENTACIJE O VODOVIMA.

(2) (3) U cilju osnivanja katastra vodova državni organi, privredna društva, preduzeća i druga pravna lica dužni su da omoguće korišćenje dokumentacije o vodovima kojom raspolažu.

(1) Osnivanje katastra vodova jeste upis vodova i stvarnih prava na njima na osnovu podataka elaborata premera i zbirke isprava.

(2) Upis u katastar vodova vrši Zavod, o čemu donosi rešenje koje dostavlja imaocu prava na vodu, odnosno držaocu.

(3) Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

(4) U pogledu upisa stvarnih prava na vodovima shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na upis stvarnih prava na objektu u katastru nepokretnosti.

(1) OSNIVANJE KATASTRA VODOVA VRŠI SE ZA TERITORIJU OPŠTINE, ODNOSNO GRADA.

(2) UPISOM JEDNOG VODA U KATASTAR VODOVA SMATRA SE DA JE KATASTAR VODOVA ZA TU OPŠTINU, ODNOSNO GRAD OSNOVAN.

3) UPIS VODA VRŠI SE PO ZAHTEVU, UZ OBAVEZU INVESTITORA DA PODNESE ZAHTEV ZA UPIS, OSIM KADA ELABORAT GEODETSKIH RADOVA DOSTAVLJA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI NADLEŽNI ORGAN SHODNO ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA OBJEKATA.

(4) UPIS PRAVA NA VODU VRŠI SE PO ZAHTEVU INVESTITORA ILI DRUGOG ZAKONOM OVLAŠĆENOG LICA.

(5) O UPISU U KATASTAR VODOVA ODUČUJE SE REŠENJEM KOJE SE DOSTAVLJA INVESTITORU, ODNOSNO PODNOSIOCU ZAHTEVA.

(6) PROTIV REŠENJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLJANJA REŠENJA.

(7) U POGLEDU UPISA STVARNIH PRAVA, OBLIGACIONIH PRAVA I ZABELEŽBI NA VODOVIMA SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA UPIS STVARNIH PRAVA, OBLIGACIONIH PRAVA I ZABELEŽBI NA OBJEKTU U KATASTRU NEPOKRETNOSTI.

(8) U KATASTAR VODOVA UPISUJE SE ZABELEŽBA POSTOJANJA ZALOŽNOG PRAVA KOJE JE REGISTROVANO U REGISTRU NADLEŽNOM ZA REGISTRACIJU ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA I PRAVIMA NA UREĐAJIMA KOJI SU IZGRAĐENI NA VODOVIMA, A KOJI SE SMATRAJU POKRETNIM STVARIMA.

(1) Imalac prava na vodu dužan je da, u roku od tri dana od dana nastanka promene na vodu, podnese zahtev za provođenje promene.

(1) INVESTITOR, ODNOSNO IMALAC PRAVA NA VODU DUŽAN JE DA PODNESE ZAHTEV ZA PROVOĐENJE PROMENE NA VODU, NAJKASNIJE SEDAM DANA PRE POČETKA IZGRADNJE ILI REKONSTRUKCIJE VODA, ODNOSNO U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA UKLANJANJA ILI PRESTANKA KORIŠĆENJA VODA, OSIM KADA ELABORAT GEODETSKIH RADOVA DOSTAVLJA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI NADLEŽNI ORGAN SHODNO ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA OBJEKATA.

(2) Uz zahtev iz stava 1. ovog člana imalac prava dužan je da dostavi ispravu za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na vodovima.

(3) Za promene za koje je potrebno prethodno izvesti radove na terenu i prikupiti podatke o nastalim promenama, imalac prava dužan je da uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavi izjavu geodetske organizacije da prihvata izvršenje radova na terenu.

(4) Podzemni vodovi ne smeju se zatrpati pre nego što se izvrši geodetsko merenje i prikupljanje podataka o vodovima.

(5) Zahtev i izjava iz stava 3. ovog člana podnose se na propisanom obrascu.

(1) Geodetska organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, dostavi Zavodu SLUŽBI elaborat geodetskih radova.

(2) Kad se radovi izvode na osnovu ugovora, geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrđenom ugovorom koji se dostavlja uz prijavu radova.

(3) Zavod SLUŽBA vrši pregled elaborata koji obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa.

(4) Ako elaborat nema nedostataka Zavod SLUŽBA overava i prima elaborat, o čemu izdaje potvrdu geodetskoj organizaciji.

(5) Kad se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni.

(6) Ako u ostavljenom roku nedostaci nisu otklonjeni, Zavod SLUŽBA rešenjem odbija provođenje promene.

(7) Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 OSAM dana od dana dostavljanja rešenja imaocu prava na vodu.

(1) Generalna procena vrednosti je određivanje modela procene vrednosti za različite vrste nepokretnosti.

(2) Zavod određuje model procene vrednosti iz stava 1. ovog člana najmanje svake tri godine.

(3) Pre određivanja konačnog modela iz stava 1. ovog člana, privremene podatke generalne procene vrednosti Zavod dostavlja lokalnoj samoupravi za to područje na mišljenje, koja je dužna da se o tome izjasni u roku od 30 dana.

(4) Privremeni podaci objavljuju se i na internet stranici Zavoda.

(5) Podatak o određenoj vrednosti nepokretnosti, sa datumom određivanja, upisuje se u bazu podataka katastra nepokretnosti.

(1) GENERALNA PROCENA VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI OBUHVATA PRIKUPLJANJE PODATAKA, OBRADU PODATAKA I DEFINISANJE MODELA ZA VREDNOVANJE NEPOKRETNOSTI.

(2) ZA SVAKO POJEDINAČNO TRŽIŠTE ODREĐENE VRSTE NEPOKRETNOSTI ODREĐUJE SE MODEL ZA VREDNOVANJE NEPOKRETNOSTI, KOJI ČINE MATEMATIČKA FORMULA, RELACIJSKE TABELE I VREDNOSNI NIVOI.

(3) VREDNOSNE ZONE SU PROSTORNA PREDSTAVA VREDNOSNIH NIVOA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

(4) ZAVOD ODREĐUJE MODELE ZA VREDNOVANJE NEPOKRETNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAJMANJE SVAKE TREĆE GODINE.

(5) PODATAK O ODREĐENOJ VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI, SA DATUMOM ODREĐIVANJA, UPISUJE SE U BAZU PODATAKA KATASTRA NEPOKRETNOSTI.

(6) PODACI IZ POSTUPKA MASOVNE PROCENE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI OBJAVLJUJU SE NA INTERNET STRANICI ZAVODA.

(1) Za potrebe masovne procene vrednosti nepokretnosti, Zavod vodi evidenciju tržišnih cena nepokretnosti, koja sadrži podatke iz kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu nepokretnosti.

(2) Organ nadležan za overu ugovora dužan je da na zahtev Zavoda* dostavi Zavodu kopije overenih kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu.

(3) Za potrebe formiranja evidencije tržišnih cena nepokretnosti organ nadležan za utvrđivanje i naplatu poreza, dužan je da dostavi podatke iz ugovora iz stava 1. ovog člana za period od 2007. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona.

(1) ZA POTREBE MASOVNE PROCENE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI, ZAVOD VODI REGISTAR CENA NEPOKRETNOSTI.

(2) REGISTAR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI PODATKE O NEPOKRETNOSTI PREUZETE IZ KUPOPRODAJNIH UGOVORA I UGOVORA O ZAKUPU NEPOKRETNOSTI, IZ BAZE PODATAKA KATASTRA NEPOKRETNOSTI U MOMENTU PROMETA, KAO I DODATNE PODATKE O TIM NEPOKRETNOSTIMA.

(3) PODACI O NEPOKRETNOSTI KOJI SU SADRŽANI U BAZI PODATAKA KATASTRA NEPOKRETNOSTI PREUZIMAJU SE POSREDSTVOM WEB SERVISA.

(4) PODACI IZ REGISTRA CENA NEPOKRETNOSTI ČUVAJU SE U BAZI PODATAKA DESET GODINA OD DANA UNOSA PODATAKA U REGISTAR, A NAKON ISTEKA TOG ROKA TRAJNO SE ČUVAJU U DIGITALNOM ARHIVU ZAVODA.

(5) JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA ZA POTREBE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UNESE U REGISTAR CENA NEPOKRETNOSTI PODATKE IZ UGOVORA O KUPOPRODAJI I UGOVORA O ZAKUPU I DRUGE PODATKE O NEPOKRETNOSTI PROPISANE PODZAKONSKIM AKTOM, KAO I DA DOSTAVI SKENIRANE UGOVORE.

(6) UNOS PODATAKA I DOSTAVA UGOVORA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA VRŠI SE PUTEM INTERNET APLIKACIJE KOJU OBEZBEĐUJE ZAVOD.

(1) Podaci topografskog premera i podaci iz drugih izvora vode se u topografsko-kartografskoj bazi podataka, koja naročito sadrži sledeće tematske celine:

1) objekti;

2) saobraćajna mreža;

3) hidrografija;

4) način korišćenja zemljišta;

5) geografska i druga imena;

6) digitalni model terena;

7) digitalni ortofoto.

(2) Za potrebe ažuriranja topografsko-kartografske baze podataka iz stava 1. ovog člana, vrši se periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije i prikupljanje podataka drugim metodama i postupcima.

(3) Periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije Zavod sprovodi najmanje jednom u pet godina.

(1) TOPOGRAFSKO-KARTOGRAFSKA BAZA PODATAKA JESTE PODSISTEM GEODETSKO-KATASTARSKOG INFORMACIONOG SISTEMA, KOJI SE U INFORMATIČKOM SMISLU IZRAĐUJE I ODRŽAVA U SKLADU SA PODZAKONSKIM AKTOM KOJIM SE UREĐUJE GEODETSKO-KATASTARSKI INFORMACIONI SISTEM.

(2) TOPOGRAFSKO-KARTOGRAFSKA BAZA PODATAKA FORMIRA SE ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE IZ PODATAKA TOPOGRAFSKOG PREMERA I DRUGIH IZVORA I NAMENJENA JE ZA IZRADU TOPOGRAFSKO- KARTOGRAFSKIH PROIZVODA.

(3) TOPOGRAFSKO-KARTOGRAFSKA BAZA PODATAKA NAROČITO SADRŽI:

1) DIGITALNI MODEL TERENA;

2) DIGITALNI ORTOFOTO;

3) OSNOVNI TOPOGRAFSKI MODEL.

(4) ZA POTREBE AŽURIRANJA TOPOGRAFSKO-KARTOGRAFSKE BAZE PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, VRŠI SE PERIODIČNO SNIMANJE IZ VAZDUHA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE I PRIKUPLJANJE PODATAKA DRUGIM METODAMA I POSTUPCIMA.

(5) PERIODIČNO SNIMANJE IZ VAZDUHA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE ZAVOD SPROVODI NAJMANJE JEDNOM U PET GODINA.

(1) OSNOVNI TOPOGRAFSKI MODEL JESTE SKUP PODATAKA KOJI ČINE TOPOGRAFSKI PODACI U VEKTORSKOM OBLIKU PRIKUPLJENI U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM MODELOM PODATAKA I PREDSTAVLJA OBAVEZAN SADRŽAJ TOPOGRAFSKO-KARTOGRAFSKE BAZE PODATAKA.

(2) OSNOVNI TOPOGRAFSKI MODEL NAROČITO SADRŽI SLEDEĆE TEMATSKE CELINE:

1) OBJEKTI;

2) SAOBRAĆAJNA MREŽA;

3) HIDROGRAFIJA;

4) ZEMLJIŠNI POKRIVAČ;

5) RELJEF.

(1) REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA JE OSNOVNI I JAVNI REGISTAR O GEOGRAFSKIM IMENIMA NASELJENIH MESTA I FIZIČKO-GEOGRAFSKIH OBJEKATA SA PODACIMA O NJIHOVOM GEOPROSTORNOM POLOŽAJU, KLASIFIKACIJI I OSTALIM ATRIBUTIMA.

(2) REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA VODI SE U SKLADU SA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM PROPISIMA I DOKUMENTIMA U OBLASTI GEOGRAFSKIH IMENA.

(3) UPIS GEOGRAFSKOG IMENA U REGISTAR VRŠI SE NA OSNOVU ZAKONA, STATUTA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, AKTA NADLEŽNOG ORGANA, ODNOSNO ORGANIZACIJE, DRUGOG REGISTRA KOJI SADRŽI I GEOGRAFSKA IMENA, KARTE, PLANA I DRUGIH RELEVANTNIH DOKUMENATA.

(4) KOMISIJA ZA STANDARDIZACIJU GEOGRAFSKIH IMENA SPROVODI POSTUPAK STANDARDIZACIJE GEOGRAFSKIH IMENA UPISANIH U REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA O ČEMU IZVEŠTAVA VLADU I SAVET NIGP-A.

(5) SVI SUBJEKTI U REPUBLICI SRBIJI KOJI U SVOM RADU KORISTE GEOGRAFSKA IMENA DUŽNI SU DA KORISTE STANDARDIZOVANA IMENA IZ REGISTRA GEOGRAFSKIH IMENA.

(6) REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA JAVNO JE DOSTUPAN I OBJAVLJUJE SE NA INTERNET STRANICI ZAVODA.

(1) KOMISIJA ZA STANDARDIZACIJU GEOGRAFSKIH IMENA JE STRUČNO TELO OVLAŠĆENO DA U SKLADU SA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM STANDARDIMA U OBLASTI GEOGRAFSKIH IMENA, STANDARDIZUJE GEOGRAFSKA IMENA I NJIHOVU UPOTREBU NA PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE I DA PREDSTAVLJA REPUBLIKU SRBIJU U MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA U OBLASTI GEOGRAFSKIH IMENA.

(2) KOMISIJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, OBRAZUJE VLADA NA PREDLOG ZAVODA.

(3) ZA ČLANOVE KOMISIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAVOD PREDLAŽE ZAPOSLENE U ZAVODU I DRUGE ISTAKNUTE STRUČNJAKE U OBLASTI STANDARDIZACIJE I UPOTREBE GEOGRAFSKIH IMENA.

(4) KOMISIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IMA PEČAT, KOJI SE IZRAĐUJE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PEČAT DRŽAVNIH ORGANA.

(5) ZAVOD OBEZBEĐUJE RADNI PROSTOR I OPREMU ZA RAD KOMISIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I PRUŽA JOJ STRUČNU I ADMINISTRATIVNO-TEHNIČKU PODRŠKU.

(1) Izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova iz člana 169. stav 3. tačka 1) ovog zakona obavlja geodetska organizacija.

(2) Izradu tehničke dokumentacije, izvođenje radova na osnovu tehničke dokumentacije i stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova iz člana 169. stav 3. tač. 2) do 4) ovog zakona obavlja privredno društvo, drugo pravno lice i radnja koje je registrovano kod nadležnog organa za tu vrstu radova i ima najmanje jednog zaposlenog geodetske struke sa odgovarajućom licencom Inženjerske komore Srbije.

(3) Stručni nadzor nad izradom geodetskih podloga iz člana 170. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona i njihovu overu vrši Zavod.

3) PREGLED I OVERU GEODETSKIH PODLOGA U INŽENJERSKO-TEHNIČKIM OBLASTIMA ZA KOJE SE NE IZRAĐUJE GLAVNI PROJEKAT VRŠI GEODETSKA ORGANIZACIJA KOJOJ JE IZDATA LICENCA ZA OBAVLJANJE RADOVA IZ ČLANA 12. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, KOJU BIRA INVESTITOR.

(4) GEODETSKA ORGANIZACIJA NE MOŽE DA PREGLEDA I OVERAVA GEODETSKE PODLOGE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA KOJE JE ONA IZRADILA.

(4) (5) Izvode iz baze podataka katastarsko-informacionog GEODETSKO-KATASTARSKOG INFORMACIONOG sistema izdaje i overava Zavod.

(1) Uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, može se izvršiti neposredno u prostorijama Zavoda ili putem interneta.

(2) Iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentacije u analognom obliku izdaju se podaci, uverenja, potvrde, izveštaji i isprave u propisanoj formi.

(3) List nepokretnosti iz člana 72. stav 3. ovog zakona izdaje se imaocu prava, licu koje dokaže pravni interes i državnom organu za vođenje postupka pokrenutog po službenoj dužnosti iz njegove nadležnosti.

(4) Prepisi i kopije originalnih podataka premera mogu se izdavati državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i geodetskim organizacijama.

(1) UVID U PODATKE GEODETSKO-KATASTARSKOG INFORMACIONOG SISTEMA I DOKUMENTACIJU U ANALOGNOM OBLIKU, UKLJUČUJUĆI I ZBIRKU ISPRAVA, MOŽE SE IZVRŠITI NEPOSREDNO U PROSTORIJAMA ZAVODA ILI PUTEM INTERNETA, SHODNOM PRIMENOM ODREDABA ST. 3. I 4. OVOG ČLANA U POGLEDU OBIMA PODATAKA.

(2) IZ GEODETSKO-KATASTARSKOG INFORMACIONOG SISTEMA I DOKUMENTACIJE U ANALOGNOM OBLIKU IZDAJU SE PODACI, UVERENJA, POTVRDE, IZVEŠTAJI I ISPRAVE U PROPISANOJ FORMI SHODNOM PRIMENOM ODREDABA ST. 3. I 4. OVOG ČLANA U POGLEDU OBIMA PODATAKA.

(3) LIST NEPOKRETNOSTI IZ ČLANA 72. OVOG ZAKONA KOJI SADRŽI SVE PODATKE O NEPOKRETNOSTIMA I IMAOCIMA PRAVA IZDAJE SE IMAOCU PRAVA, LICU KOJE ON OVLASTI, LICU KOJE DOKAŽE PRAVNI INTERES, LICU KOJE IMA JAVNO OVLAŠĆENJE, DRŽAVNOM I DRUGOM ORGANU ZA VOĐENJE POSTUPKA IZ NJEGOVE NADLEŽNOSTI.

(4) LIST NEPOKRETNOSTI U KOME SU IZOSTAVLJENI JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANINA, IME RODITELJA, PREBIVALIŠTE I ADRESA UPISANOG IMAOCA PRAVA, IZDAJE SE SVAKOM ZAINTERESOVANOM LICU.

(5) PREPISI I KOPIJE ORIGINALNIH PODATAKA VAŽEĆEG PREMERA MOGU SE IZDAVATI SUDOVIMA I DRUGIM DRŽAVNIM ORGANIMA, ORGANIMA TERITORIJALNE AUTONOMIJE I LOKALNE SAMOUPRAVE, GEODETSKIM ORGANIZACIJAMA, KAO I SUDSKIM VEŠTACIMA GEODETSKE STRUKE KADA SU REŠENJEM SUDA ILI DRUGOG NADLEŽNOG ORGANA ODREĐENI DA VEŠTAČE U KONKRETNOM PREDMETU.

(6) PREPISI I KOPIJE ORIGINALNIH PODATAKA PREMERA KOJI NIJE NA SNAZI MOGU SE IZDAVATI SUDOVIMA, ODNOSNO SUDSKIM VEŠTACIMA GEODETSKE STRUKE KADA SU REŠENJEM SUDA ILI DRUGOG NADLEŽNOG ORGANA ODREĐENI DA VEŠTAČE U KONKRETNOM PREDMETU, KAO I MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE ODBRANE ZA POTREBE OSNIVANJA I ODRŽAVANJA VOJNOG KATASTRA.

(7) PODACI I AKTI IZ ST. 2, 3, 4. I 5. OVOG ČLANA IZDAJU SE U ROKU OD PET RADNIH DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, OSIM AKO SE ZAHTEVA VEĆI OBIM PODATAKA, I TO NEPOSREDNO U PROSTORIJAMA ZAVODA, POŠTOM ILI ELEKTRONSKOM POŠTOM, ODNOSNO DRUGIM ELEKTRONSKIM PUTEM, U SKLADU SA ZAHTEVOM STRANKE, ODNOSNO NADLEŽNOG ORGANA.

(1) Za usluge koje pruža Zavod, plaća se taksa.

(2) Pod uslugom Zavoda smatra se obavljanje terenskih i kancelarijskih poslova iz delokruga Zavoda, uključujući izdavanje i omogućavanje uvida u geodetsko-katastarske podatke.

(3) Visinu takse utvrđuje Zavod podzakonskim aktom.

(1) Obveznik takse za korišćenje podataka je podnosilac zahteva.

(2) Obveznik takse za pružanje usluga (po zahtevu ili po službenoj dužnosti) je podnosilac zahteva, odnosno lice u čiju se korist provodi promena.

(3) Oslobađaju se plaćanja takse Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organizacije za obavljanje kancelarijskih poslova iz delokruga Zavoda, za izdavanje izvoda iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i za uvid u geodetsko-katastarske podatke.

(4) Oslobađa se plaćanja takse za upis u katastar nepokretnosti:

1) lice kome je u skladu sa zakonom vraćena nepokretnost oduzeta po ranijim propisima;

2) lice u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima;

3) lice u postupku za ispravku greške;

4) lice za upis po osnovu rešenja o nasleđivanju.

(5) Ne plaća se taksa za izvode iz geodetsko-katastarskog informacionog sistemaza potrebe ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, odnosno prava u skladu sa propisima kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

(6) Ne plaća se taksa za uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, koja se vrši neposredno u prostorijama Zavoda, kao i za uvid putem interneta u određene podatke propisane podzakonskim aktom iz člana 174. ovog zakona.

(1) OBVEZNIK TAKSE ZA PRUŽANJE USLUGA (PO ZAHTEVU ILI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI) JE PODNOSILAC ZAHTEVA, ODNOSNO LICE U ČIJU SE KORIST PROVODI PROMENA ILI IZDAJU PODACI.

(2) OBVEZNIK TAKSE ZA PODATKE PREMERA I KATASTRA KOJI SE IZDAJU GEODETSKOJ ORGANIZACIJI ZA POTREBE IZVOĐENJA GEODETSKIH RADOVA JE GEODETSKA ORGANIZACIJA.

(3) OSLOBAĐAJU SE PLAĆANJA TAKSE REPUBLIKA SRBIJA I NJENI ORGANI I ORGANIZACIJE, KAO I AUTONOMNA POKRAJINA, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE I NJIHOVI ORGANI ZA:

1) PROMENE IZ ČLANA 114. STAV 1. TAČ. 2), 3), 10) I 11) KOJE SE VRŠE U NJIHOVU KORIST;

2) IZDAVANJE UVERENJA I IZVEŠTAJA O PODACIMA IZ SLUŽBENE EVIDENCIJE, U ANALOGNOM ILI DIGITALNOM OBLIKU, A KOJI SU IM NEOPHODNI ZA VOĐENJE POSTUPKA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI;

3) IZDAVANJE DIGITALNIH RASTERSKIH ILI VEKTORSKIH KOPIJA KATASTARSKIH PLANOVA, PLANOVA VODOVA I DIGITALNOG ORTOFOTOA, ZA PODRUČJE ZA KOJE JE DONETA ODLUKA O IZRADI, ODNOSNO IZMENI ODREĐENOG PLANSKOG DOKUMENTA.

(4) OSLOBAĐA SE PLAĆANJA TAKSE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ODBRANE ZA USLUGE DATE U CILJU OSNIVANJA VOJNOG KATASTRA, OSIM ZA GEODETSKE RADOVE NA TERENU.

(5) OSLOBAĐAJU SE PLAĆANJA TAKSE NADLEŽNI ORGANI ZA IZDAVANJE DIGITALNIH RASTERSKIH ILI VEKTORSKIH KOPIJA KATASTARSKIH PLANOVA, PLANOVA VODOVA, DIGITALNOG ORTOFOTOA, DIGITALNOG MODELA TERENA, TOPOGRAFSKIH I DRUGIH KARATA, PODATAKA ADRESNOG REGISTRA I REGISTRA PROSTORNIH JEDINICA ZA POTREBE REALIZACIJE AKTIVNOSTI U VEZI SA VANREDNIM SITUACIJAMA.

(6) OSLOBAĐAJU SE PLAĆANJA TAKSE JAVNI BELEŽNICI ZA UVID I KORIŠĆENJE PODATAKA IZ REGISTRA CENA NEPOKRETNOSTI

(7) OSLOBAĐA SE PLAĆANJA TAKSE ZA UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI:

1) LICE KOME JE U SKLADU SA ZAKONOM VRAĆENA NEPOKRETNOST ODUZETA PO RANIJIM PROPISIMA;

2) LICE KOJE JE PO ZAKONU STEKLO PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU BEZ NAKNADE PO OSNOVU PRETVARANJA PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE;

3) LICE U POSTUPKU IZLAGANJA NA JAVNI UVID PODATAKA O NEPOKRETNOSTIMA I STVARNIM PRAVIMA NA NJIMA;

4) LICE U POSTUPKU ZA ISPRAVKU GREŠKE;

5) LICE ZA UPIS PO OSNOVU REŠENJA O NASLEĐIVANJU.

(8) NE PLAĆA SE TAKSA ZA UVERENJE ZA POTREBE OSTVARIVANJA PRAVA IZ OBLASTI VASPITANJA I OBRAZOVANJA, OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA, SOCIJALNE ZAŠTITE, BORAČKO-INVALIDSKE ZAŠTITE I ZAŠTITE CIVILNIH INVALIDA RATA, ODNOSNO PRAVA U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM.

(9) NE PLAĆA SE TAKSA ZA UVID U PODATKE GEODETSKO-KATASTARSKOG INFORMACIONOG SISTEMA I DOKUMENTACIJU U ANALOGNOM OBLIKU, KOJA SE VRŠI NEPOSREDNO U PROSTORIJAMA ZAVODA, KAO I ZA UVID PUTEM INTERNETA U ODREĐENE PODATKE PROPISANE PODZAKONSKIM AKTOM IZ ČLANA 174. OVOG ZAKONA.

(10) AKO JE ZAHTEV ZA UPIS ODBIJEN, ODNOSNO ODBAČEN ILI JE POSTUPAK OBUSTAVLJEN NE VRAĆA SE UPLAĆENA TAKSA, A AKO ZAHTEV BUDE PONOVLJEN U ROKU OD 60 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA REŠENJA PO PRVOM ZAHTEVU, NE PLAĆA SE TAKSA.

(1) Inspekcijski nadzor je nadzor nad radom geodetske organizacije i pravnog subjekta koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija.

(2) Inspekcijski nadzor vrši Zavod preko inspektora.

(3) U vršenju inspekcijskog nadzora nad radom geodetske organizacije inspektor proverava da li:

1) geodetska organizacija, koja izvodi geodetske radove odnosno izrađuje tehničku dokumentaciju, ispunjava propisane uslove;

2) lice koje izvodi radove, ispunjava propisane uslove;

3) su izvršeni radovi u skladu sa zakonom i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta;

4) geodetska organizacija vodi dnevnik radova na propisan način;

5) je geodetska organizacija otklonila utvrđene nedostatke u određenom roku.

(4) Nadzor se obavlja u prostorijama geodetske organizacije ili na terenu u toku izvođenja geodetskih radova.

(5) U vršenju inspekcijskog nadzora nad pravnim subjektom koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, inspektor proverava:

1) teritoriju predstavljanja;

2) razmer, odnosno nivo geoinformacija;

3) projekciju i druge matematičke elemente;

4) kartografske izvore i način njihovog sticanja.

(6) Nadzor se obavlja u prostorijama pravnog subjekta koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija.

Član 177.

(1) U vršenju nadzora nad radom geodetske organizacije inspektor je ovlašćen da:

1) odredi rok za otklanjanje utvrđene nepravilnosti, ako utvrdi da geodetska organizacija ne ispunjava propisane uslove za izvođenje geodetskih radova ili izradu tehničke dokumentacije, a ako se nepravilnost u ostavljenom roku ne otkloni zabrani dalje izvođenje radova;

2) zabrani dalje izvođenje radova, ako utvrdi da lice koje izvodi radove ne ispunjava propisane uslove;

3) naloži preduzimanje mera za otklanjanje uočenih nedostataka, ako utvrdi da izvršeni radovi ne odgovaraju propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, a ako se ove mere u utvrđenom roku ne preduzmu, obustavi radove;

4) preduzima druge mere utvrđene zakonom.

U VRŠENJU INSPEKCIJSKOG NADZORA NAD RADOM GEODETSKE ORGANIZACIJE INSPEKTOR JE OVLAŠĆEN DA:

1) ZAPISNIKOM KONSTATUJE UTVRĐENO ČINJENIČNO STANJE;

2) AKO UTVRDI NEPRAVILNOSTI, ISTIM ZAPISNIKOM NALOŽI PREDUZIMANJE MERA ZA NJIHOVO OTKLANJANJE U ODREĐENOM ROKU;

3) AKO U ODREĐENOM ROKU NIJE POSTUPLJENO PO NALOŽENIM MERAMA, ZABRANI IZVOĐENJE ODREĐENE VRSTE GEODETSKIH RADOVA, NA PERIOD OD TRI MESECA.

(2) Za zabranu izvođenja i obustavu radova iz stava 1. ovog člana inspektor donosi rešenje.

(3) U vršenju inspekcijskog nadzora nad pravnim subjektom koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, inspektor je ovlašćen da:

1) obustavi izdavanje i stavljanje u promet kartografske publikacije i odredi rok za otklanjanje utvrđene nepravilnosti;

2) zabrani izdavanje i stavljanje u promet kartografske publikacije;

3) preduzme druge mere utvrđene zakonom.

(4) Za obustavu i zabranu izdavanja i stavljanja u promet kartografskih publikacija inspektor donosi rešenje.

(5) Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ZAVODU, u roku od 15 OSAM dana od dana dostavljanja rešenja.

(6) Žalba izjavljena protiv rešenja inspektora ne zadržava izvršenje rešenja.

(7) PROTIV REŠENJA ZAVODA DONETOG PO ŽALBI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, MOŽE SE POKRENUTI UPRAVNI SPOR U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA REŠENJA.

(1) Poslove inspektora u inspekcijskom nadzoru nad radom geodetske organizacije može da obavlja lice geodetske struke sa master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE (MINIMALNO 240 ESPB BODOVA), specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine (minimalno 240 ESPB bodova), položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje sedam godina u struci.

(2) Poslove inspektora u inspekcijskom nadzoru nad izdavanjem kartografskih publikacija, može da obavlja lice geodetske ili geografske struke sa master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE (MINIMALNO 240 ESPB BODOVA), specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine (minimalno 240 ESPB bodova), položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje sedam godina u struci.

(1) VLADA, NA PREDLOG ZAVODA, PROPISUJE NAČIN I POSTUPAK UTVRĐIVANJA KUĆNIH BROJEVA, OZNAČAVANJA ZGRADA BROJEVIMA I OZNAČAVANJA NAZIVA NASELJENIH MESTA, ULICA I TRGOVA, VOĐENJE REGISTRA KUĆNIH BROJEVA, ULICA I TRGOVA, KAO I IZGLED TABLI SA KUĆNIM BROJEVIMA I NAZIVIMA ULICA I TRGOVA.

(1) (2) Direktor Zavoda propisuje:

1) sadržinu i način rada kod izrade i kontrole tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova i vršenje stručnog nadzora;

1A) NAČIN I POSTUPAK VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA;

2) sadržinu i način vođenja dnevnika radova;

3) izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za snimanje iz vazdušnog prostora teritorije Republike Srbije;

4) dobijanje i prestanak važenja licence za rad geodetske organizacije, geodetske licence, vođenje evidencije o licencama, sadržaj i oblik pečata, geodetske licence i legitimacije za identifikaciju;

5) tehničke normative, metode i način rada kod izvođenja osnovnih geodetskih radova;

6) tehničke normative, metode i način rada koji se primenjuju u katastarskom premeru;

7) način i postupak katastarskog klasiranja i bonitiranja zemljišta;

8) tehničke normative, metode i način rada kod osnivanja, obnove i održavanja katastra nepokretnosti;

9) način i postupak utvrđivanja kućnih brojeva, označavanja zgrada brojevima i označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova (adresni registar);

10) tehničke normative, metode i način rada kod premera, osnivanja i održavanja katastra vodova;

11) sadržaj, formiranje i održavanje geodetsko-katastarskog informacionog sistema;

12) način čuvanja, uvida i izdavanja podataka, kao i način, uslove i kriterijume korišćenja sredstava za rad i primanja zaposlenih i opremanje Zavoda;

12a) visinu takse za pružanje usluga Zavoda;

13) tehničke normative, metode i način rada kod topografskog premera, sadržinu, oblik i razmeru topografsko-kartografskih proizvoda i postupak izdavanja kartografskih publikacija;

14) tehničke normative, metode i način rada kod premera državne granice, sadržaj i način vođenja registra državne granice;

15) bliže kriterijume, postupak, način i metodologiju za procenu vrednosti nepokretnosti;

16) način izrade i sadržinu geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima;

16A) POSTUPAK, METODE I NAČIN RADA U OBLASTI GEOMAGNETIZMA I AERONOMIJE;

17) druge tehničke normative, metode i način rada u oblasti državnog premera i katastra nepokretnosti i vodova.

(1) Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj geodetska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica, ako:

1) izvodi geodetske radove, a ne ispunjava propisane uslove za rad (član 13) IZVODI GEODETSKE RADOVE, A NE ISPUNJAVA PROPISANE USLOVE ZA RAD ILI RADOVE IZVODI LICE KOJE ZA TE RADOVE NE ISPUNJAVA PROPISANE USLOVE, (ČLAN 13. I ČLAN 17. STAV 7);

2) ne prijavi početak izvođenja radova [član 18. stav 1. tačka 3)];

3) ne otkloni u određenom roku utvrđene nepravilnosti u postupku pregleda i prijema radova i u postupku vršenja nadzora [ član 18. stav 1. tačka 4)];

4) ne prijavi Zavodu promenu sedišta, ADRESE POSLOVNOG PROSTORA VAN SEDIŠTA, naziva i svaku drugu promenu koja je od značaja za njen rad, u roku od 15 dana od dana nastale promene [čl. 18. stav 1. tačka 5)];

5) ne dostavi elaborat o izvršenim radovima, odnosno zapisnik o izvršenom uviđaju u postupku održavanja katastarskog premera, održavanja premera vodova i osnivanja katastra nepokretnosti u utvrđenom roku [ član 18. stav 1. tačka 6)];

6) ne istakne raspored radnog vremena i vremena predviđenog za rad sa strankama i ne pridržava ga se [član 18. stav 1. tačka 7)];

7) cenu za pružanje usluga ne naplaćuje u skladu sa propisanom [ član 18. stav 1. tačka 8)]

8) koristi geodetski instrument za izvođenje geodetskih radova bez dokumenta o njegovoj ispravnosti [član 18. stav 1. tačka 9)];

8A) LICU KOJE VRŠI STRUČNI ILI INSPEKCIJSKI NADZOR NAD RADOM GEODETSKE ORGANIZACIJE I ZAVODU KADA VRŠI PREGLED I PRIJEM RADOVA, NE STAVI NA UVID TEHNIČKU I DRUGU DOKUMENTACIJU I NE OMOGUĆI NESMETANO VRŠENJE NADZORA I PREGLEDA RADOVA [ČLAN 18. STAV 1. TAČKA 9)]

9) ne vodi evidenciju primljenih zahteva stranaka [ član 18. stav 2. tačka 1)];

10) odbije zahtev stranke bez opravdanog razloga [član 18. stav 2. tačka 2)];

11) ne obavesti Zavod o sprečenosti obavljanja poslova koja traje duže od jednog meseca, u roku od tri dana od dana nastanka razloga sprečenosti [član 18. stav 2. tačka 3)].

(2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u geodetskoj organizaciji koja ima svojstvo pravnog lica, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

(3) Novčanom kaznom od 30.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik – osnivač geodetske organizacije koja nema svojstvo pravnog lica.

(4) Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje izda ili stavi u promet kartografsku publikaciju bez prethodno pribavljene saglasnosti Zavoda (član 156. stav 3).

(5) Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

(1) Pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 100.000 do 250.000 dinara, ako:

1) ne dozvoli pristup nepokretnostima licima koja rade na poslovima državnog premera i katastra nepokretnosti ( član 46. stav 1. STAV 1. I ČLAN 115. STAV 3);

2) ne obeleži na propisan način vidnim i trajnim međnim belegama granične tačke parcele (član 49. stav 1);

3) ne prijavi u propisanom roku nastalu promenu na nepokretnosti (član 117. stav 1);

4) ne obavesti u propisanom roku Zavod o izvođenju građevinskih ili drugih radova koji mogu oštetiti ili uništiti geodetsku belegu ili smanjiti mogućnost njenog korišćenja (član 120. stav 1);

5) ne obavesti u propisanom roku Zavod o svakom oštećenju, uništenju, pomeranju ili izmeštanju geodetskih belega (član 120. stav 3);

6) ne omogući korišćenje dokumentacije o vodovima kojom raspolaže (član 138. stav 2 3);

7) ne prijavi u propisanom roku nastalu promenu na vodu (član 147. stav 1);

8) podzemne vodove zatrpa pre nego što se izvrši njihovo geodetsko merenje (član 147. stav 4);

(2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.

(3) Preduzetnik – osnivač radnje kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Fizičko lice – imalac prava na nepokretnosti kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara, ako:

1) ne dozvoli pristup nepokretnostima licima koja rade na poslovima državnog premera i katastra nepokretnosti (član 46. stav 1. STAV 1. I ČLAN 115. STAV 3);

2) ne obeleži na propisan način vidnim i trajnim međnim belegama granične tačke parcele (član 49. stav 1);

3) ne prijavi u propisanom roku nastalu promenu na nepokretnosti (član 117. stav 1);

4) ne obavesti u propisanom roku Zavod o izvođenju građevinskih ili drugih radova koji mogu oštetiti ili uništiti belegu ili smanjiti mogućnost njenog korišćenja (član 120. stav 1);

5) ne obavesti u propisanom roku Zavod o svakom oštećenju, uništenju, pomeranju ili izmeštanju belega (član 120. stav 3).

(1) PRVOSTEPENI POSTUPCI KOJI NISU OKONČANI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA ZAVRŠIĆE SE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

(2) ZAPOČETI POSTUPCI STRUČNOG NADZORA NAD IZVOĐENJEM GEODETSKIH RADOVA U OBLASTI UREĐENJA ZEMLJIŠNE TERITORIJE KOMASACIJOM KOJE JE UGOVORILA GEODETSKA ORGANIZACIJA PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, ZAVRŠIĆE SE U SKLADU SA UGOVOROM.

(3) DO USPOSTAVLJANJA ELEKTRONSKOG KANCELARIJSKOG POSLOVANJA I ODGOVARAJUĆE INTERNET APLIKACIJE, DOSTAVLJANJE ZAHTEVA I REŠENJA DONETIH U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, VRŠI SE U PAPIRNOJ FORMI.

Član 79.

(1) ZAVOD ĆE DEVEDESETOG DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PREUZETI NEREŠENE PREDMETE I DRŽAVNE SLUŽBENIKE IZ ODGOVARAJUĆE UNUTRAŠNJE JEDINICE MINISTARSTVA U ČIJOJ JE NADLEŽNOSTI BIO DRUGOSTEPENI POSTUPAK U OBLASTI OSNIVANJA I ODRŽAVANJA KATASTRA NEPOKRETNOSTI I KATASTRA VODOVA.

(2) DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJE DA VAŽI ODREDBA ČLANA 28. ZAKONA O MINISTARSTVIMA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 44/14, 1415 I 54/15), U DELU KOJI SE ODNOSI NA NADLEŽNOST ZAVODA ZA OZNAČAVANJE NAZIVA NASELJENIH MESTA, ULICA I TRGOVA.

Član 80.

(1) PODZAKONSKA AKTA IZ ČLANA 74. OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD 12 MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

(2) ZAVOD ĆE USKLADITI AKT O UNUTRAŠNJEM UREĐENJU I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA SA ODREDBAMA ČLANA 3. OVOG ZAKONA U ROKU OD TRI MESECA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

Član 81.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, OSIM ODREDBE ČLANA 3. KOJA POČINJE DA SE PRIMENJUJE DEVEDESETOG DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU ZAKONA.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

NA KOGA ĆE I KAKO ĆE NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENJA U ZAKONU 1.1. Izmene zakonskih odredaba koje se odnose na sticanje geodetskih licenci omogućiće da geodetsku licencu prvog reda stekne i lice geodetske struke sa osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESP bodova, tako da će lica zaposlena u geodetskoj organizaciji, u pogledu uslova, koji se odnose na stepen obrazovanja, za obavljanje određenih geodetskih radova, biti izjednačena sa zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu, kojima to omogućuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS ”, broj 99/14).

Geodetske organizacije više neće moći da vrše stručni nadzor nad radovima u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom, već samo nad izradom geodetskih podloga za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehničkim oblastima, koje izvodi druga geodetska organizacija. Stručni nadzor nad radovima u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom, prema ovom zakonu, ubuduće će vršiti isključivo Republički geodetski zavod. Ovo iz razloga što podaci dobijeni izvođenjem radova u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom postaju sastavni deo službene evidencije Republičkog geodetskog zavoda, za čiju tačnost i pouzdanost odgovara Zavod, dok geodetski radovi u inženjersko-tehničkim oblastima nisu od uticaja na podatke premera i katastra, odnosno ne postaju sastavni deo službene evidencije. Dosadašnja iskustva iz prakse, kada je stručni nadzor u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom vršila i geodetska organizacija, pokazala su da takvo rešenje nije bilo dobro, iz razloga što je Zavod obavezan da izvrši proveru podataka koji su bili predmet stručnog nadzora pre nego što ih stavi u službenu upotrebu, pri čemu su uočavani određeni nedostaci i propusti u izvođenju geodetskih radova. Takvi geodetski radovi nisu mogli biti prihvaćeni i stavljeni u službenu upotrebu, a naknadna ispravka, u pojedinim slučajevima nije bila moguća zbog proteka vremena ili dodatnih troškova.

1.3. Fizička i pravna lica će brže moći da upišu svoje nepokretnosti i prava na njima u katastar nepokretnosti, budući da je ovim zakonom propisano da se o zahtevu za upis, koji po redosledu prvenstva može da se rešava, odlučuje u roku od sedam radnih dana, a u složenijim predmetima u roku od 30 radnih dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja elaborata geodetskih radova. Takođe će brže moći da dođu do potrebne dokumentacije, s obzirom na to da se ovim zakonom propisuje rok za njihovo izdavanje od pet dana od dana podnošenja zahteva. Smanjiće se redovi pred šalterima u prijemnim kancelarijama, budući da Zakon predviđa mogućnost podnošenja zahteva i izdavanja dokumenata u formi elektronskog dokumenta.

1.4. Prema ovom zakonu označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova više neće biti u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, već jedinice lokalne samouprave. Ovo iz razloga što su jedinice lokalne samouprave prema važećim propisima nadležne za utvrđivanje naziva ulica i trgova i što imaju obavezu da finansiraju troškove označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova na svom području. Republički geodetski zavod je nadležan za utvrđivanje kućnih brojeva, tako da i dalje treba da bude nadležan za označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima.

2. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI (NAROČITO MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA)

Primena Zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi.

Izmenama zakonskih odredaba, koje se odnose na oslobađanje od plaćanja takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda, proširen je krug lica koja su oslobođena plaćanja takse:

– nadležni organi za izdavanje digitalnih rasterskih ili vektorskih kopija katastarskih planova, planova vodova, digitalnog ortofotoa, digitalnog modela terena, topografskih i drugih karata, podataka adresnog registra i registra prostornih jedinica za potrebe realizacije aktivnosti u vezi sa vanrednim situacijama;

– javni beležnici za uvid i korišćenje podataka iz registra cena nepokretnosti;

– lica koja su po zakonu stekla pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade po osnovu pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine;

– lica za uverenja za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Dopunama zakona koje se odnose na registar geografskih imena i komisiju za standardizaciju geografskih imena, ne stvaraju se indirektni troškovi za građane i privredu kao poreske obveznike proširivanjem nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda i stvaranjem novih tela-komisija, već se preciziraju postojeće nadležnosti Zavoda u vezi sa načinom vođenja registra i upisa geografskih imena, kao i postupak standardizacije i korišćenja geografskih imena i razrađuje član 10. tačka 17) važećeg Zakona o državnom premeru i katastru (kojom je propisano da Republički geodetski zavod u okviru svojih nadležnosti vodi evidenciju o geografskim imenima i predlaže Vladi članove Komisije za standardizaciju geografskih imena), odnosno propisuje se način obrazovanja Komisije i obezbeđivanje radnog prostora i opreme za rad Komisije.

Takođe, odredbama zakona kojima se predviđa uvođenje novog softvera za elektronsko kancelarijsko poslovanje ne stvaraju se indirektni troškovi za građane i privredu, jer je postupak nabavke navedenog softvera započet još 2009. godine i sredstva za uvođenje tog softvera već su bila planirana, ali je ugovor o izradi softvera raskinut zbog nepoštovanja ugovorenih rokova od strane izabranog ponuđača.

DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI

Primena Zakona neće stvoriti troškove.

DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANJE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNA KONKURENCIJA

Zakon omogućuje da geodetsku licencu prvog reda stekne i lice geodetske struke sa osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESP. Takođe, ublaženi su uslovi, u pogledu radnog iskustva, za dobijanje geodetske licence, što će geodetskim organizacijama omogućiti lakše pronalaženje odgovarajućih kadrova, a samim tim i ispunjenje uslova za dobijanje licence za rad.

5. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU

Nadležna ministarstva, jedinice lokalne samouprave, stručna javnost, naučnoobrazovne ustanove, udruženja geodeta, predstavnici geodetskih organizacija i NALED i USAID imali su priliku da se izjasne o zakonu na javnoj raspravi koja je sprovedena u periodu od 18. maja – 8. juna 2015. godine. Javne rasprave u vidu tribina održane su u Užicu, Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

Veliki broj učesnika javne rasprave dostavio je svoje primedbe, predloge i sugestije. Radna grupa za izradu Nacrta zakona razmotrila je pristigle komentare na tekst Nacrta zakona, sagledala mogućnosti njihovog inkorporiranja u tekst Nacrta zakona u cilju njegovog poboljšanja i znatan deo predloga prihvatila i ugradila u tekst Nacrta zakona, čime su pojedina zakonska rešenja znatno unapređena.

Prihvaćena je primedba „Geoudruženja”- Udruženje osnivača i vlasnika privatnih geodetskih organizacija Srbije, Beograd , Udruženja geodeta centralne Srbije, Kragujevac da geodetska organizacija može da dobije licencu za rad ako ima zakonom propisan broj lica geodetske, odnosno poljoprivredne struke, bez obzira da li su ta lica starija od 65 godina života ili ne. Ova primedba je prihvaćena iz razloga što geodetske organizacije koje krše propise i fiktivno zapošljavaju lica starija od 65 godina života koja su po sili zakona penzionisana, treba da budu sankcionisana, a ne da se, u tom smislu, propisuju strožiji uslovi za rad koji će se odnositi na sve geodetske organizacije. Tim pre što geodetske organizacije u manje razvijenim krajevima Srbije imaju poteškoća da nađu kadrove geodetske struke sa visokim obrazovanjem.

Nije prihvaćen predlog „Geoudruženja”- Udruženje osnivača i vlasnika privatnih geodetskih organizacija Srbije da se ovim zakonom osnuje Geodetska komora, jer to zahteva obimnije promene zakonskih rešenja koje nije moguće postići kroz izmene i dopune Zakona, već bi bilo neophodno donošenje novog Zakona.

Takođe, nisu prihvaćene primedbe predstavnika geodetskih organizacija i Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da geodetskim organizacijama ne treba uskraćivati pravo da vrše stručni nadzor nad radovima u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom, iz razloga navedenih pod tačkom 1.2.

Nije prihvaćena primedba Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da geodetsku licencu prvog reda ne treba da stiče lice geodetske struke sa osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESP bodova i specijalističkim strukovnim studijama, iz razloga što su Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 116/08, 104/09, i 99/14) osnovne akademske studije u obimu od 240 ESP bodova i specijalističke strukovne studije izjednačene sa diplomskim akademskim studijama – master i specijalističkim akademskim studijama u pogledu sticanja zvanja i poslova koji se mogu obavljati sa tim nivoom visokog obrazovanja. Predloženim zakonskim rešenjem će lica zaposlena u geodetskoj organizaciji, u pogledu uslova, koji se odnose na stepen obrazovanja, za obavljanje određenih geodetskih radova, biti izjednačena sa zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu koji obavljaju iste poslove, a kojima to omogućuje Zakona o državnim službenicima.

Iz razloga veće pravne sigurnosti, prihvaćena je primedba Advokatske komore Srbije i predstavnika geodetskih organizacija da ne treba uvoditi načelo dispozicije kada je u pitanju upis prava na nepokretnostima, već treba zadržati sada važeće načelo obaveznosti bez obzira da li se u katastar nepokretnosti upisuju nepokretnosti ili promena prava na nepokretnostima.

Prihvaćena je primedba Advokatske komore Srbije da ovim zakonom treba izričito propisati da je isprava o pravnom poslu sačinjena u formi javnobeležničkog zapisa podobna za upis samo ako je sačinjena u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, kako bi se sprečilo različito postupanje u primeni Zakona o javnom beležništvu.

Prihvaćena je primedba Advokatske komore Srbije da treba vratiti odredbu člana 89. stav 2. važećeg Zakona o državnom premeru i katastru, kojom je propisano da se upis u katastar neće dozvoliti u slučaju kad bi se takvim upisom izvršila povreda prinudnih propisa. Ovo iz razloga što bi predloženo brisanje navedene odredbe bilo u suprotnosti sa načelom zakonitosti upisa koje je propisano članom 64. važećeg Zakona.

Prihvaćena je primedba NALED-a da treba izričito propisati kraće rokove za postupanje po zahtevima stranaka. Nije prihvaćena primedba da treba propisati sankcije za nepoštovanje rokova iz sledećih razloga:

Obaveze Republičkog geodetskog zavoda proistekle iz zakona koji su doneti u proteklom periodu, kao što su konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, upis javne svojine i upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, kako po zahtevu stranaka tako i po službenoj dužnosti, dovele su do višestrukog povećanja broja predmeta u održavanju katastra nepokretnosti. U 2014. godini Republički geodetski zavod je rešio 646.345 upravnih predmeta, izdao 106.542 kopija planova i 1.467.484 prepisa listova nepokretnosti, izvoda i uverenja. Na doneta prvostepena rešenja izjavljeno je 6559 žalbi, odnosno oko 1%, što govori o kvalitetu odluka u prvostepenom upravnom postupku.

Istovremeno sa uvođenjem novih instituta u naš pravni sistem, kao što su javno beležništvo i privatni izvršitelji, došlo je do odliva kadrova pravne struke iz Republičkog geodetskog zavoda, a zbog restriktivnih mera Vlade nije moguće zapošljavanje novih kadrova. Sve to je prouzrokovalo, i pored velikog broja rešenih predmeta, i veći broj nerešenih predmeta u postupku održavanja katastra nepokretnosti.

Imajući u vidu navedeno, za sada ne postoje uslovi za realizaciju navedene mere i propisivanje sankcija zbog objektivne nemogućnosti da se svaki predmet reši u roku. Ukoliko se u narednom periodu steknu uslovi za zapošljavanje novih kadrova, iniciraćemo izmene Zakona radi propisivanja navedene sankcije.

6. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENJEM ZAKONA NAMERAVA

Nakon donošenja ovog zakona pristupiće se izradi novih, kao i izmeni postojećih podzakonskih akta, u cilju usaglašavanja sa ovim zakonom, kojima se uređuje oblast premera i katastra nepokretnosti i katastra vodova, stručnog nadzora nad poslovima premera i katastra, inspekcijskog nadzora nad radom geodetskih organizacija, izdavanja geodetskih licenci i licenci za rad geodetskih organizacija i visina taksi za usluge Republičkog geodetskog zavoda.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Republički geodetski zavod

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa:

Prelazni sporazum ne sadrži odredbe koje se odnose na normativnu sadržinu Predloga zakona.

Odredbe Naslova V Poglavlje II član 53. i Poglavlje III član 60. Sporazuma odnose se na normativnu sadržinu Predloga zakona.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma:

Odredbama Sporazuma nije određen poseban rok za usklađivanje.

Opšti rok za usklađivanje je šest godina.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma:

Predlogom zakona se ispunjavaju u potpunosti obaveze koje proizlaze iz navedenih odredaba Sporazuma.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije:

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije nije predviđeno donošenje ovog zakona.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima:

Odredbe čl. 5. i 8. Predloga zakona kojima se menjaju odredbe čl. 13. i 17. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15 – US) nisu usklađene sa odredbama člana 15. stav 2. tač. (d) i (f) i člana 16. stav 2. tačka (a) DIREKTIVE 2006/123/EZ EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 12. decembra 2006. godine o uslugama na unutrašnjem tržištu – Directive 2006/123/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on services in the internal market (Official Journal L 376, 27.12.2006 p. 36 – 68).

1. Naime, prema odredbama člana 15. stav 2. tač. (d) i (f) Direktive u pravnom sistemu države članice ne treba da postoje zahtevi koji određuju pristup predmetnoj uslužnoj delatnosti, i to zahtev za određene pružaoce usluga zbog specifične prirode delatnosti i zahtev za minimalan broj zaposlenih kao ograničenja koja otežavaju poslovno nastanjivanje i pružanje usluge geodetskih radova.

Međutim, odredbom člana 5. stav 2. Predloga zakona kojom je izmenjen član 13. stav 3. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15 – US) propisano je da pružalac usluge koji obavlja geodetske radove mora imati ovim zakonom propisani broj zaposlenih lica geodetske, odnosno poljoprivredne struke, shodno članu 17. ovog zakona, koja moraju biti zaposlena sa punim radnim vremenom.

Takođe, odredbom člana 8. Predloga zakona kojim je dopunjen i izmenjen član 17. st. 1, 6. i 7. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15 – US) propisano je, između ostalog, da za izradu tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova i stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova, za koje je ovim zakonom predviđena izrada glavnog projekta, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, od kojih najmanje jedno lice sa geodetskom licencom prvog reda. Takođe, propisano je da za izvođenje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, pružalac usluge mora imati najmanje jedno zaposleno lice poljoprivredne struke sa određenim obrazovanjem, položenim državnim stručnim ispitom propisanim za to obrazovanje i određenim radnim iskustvom, kao i da za izvođenje radova pružalac usluge (geodetska organizacija) ne sme da angažuje lice koje ne ispunjava uslove za te radove propisane st. 1-6. ovog člana.

2. Prema odredbama člana 16. stav 2. tačka (a) Direktive države članice ne smeju ograničavati slobodu pružanja usluga u slučaju pružaoca usluga poslovno nastanjenog u drugoj državi članici nametanjem obaveze pružaocu usluga da bude poslovno nastanjen na njihovoj teritoriji.

Međutim, odredbom člana 5. stav 1. Predloga zakona kojom je izmenjen član 13. stav 3. tačka 1) Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13 i 15/15 – US) propisano je da se licenca za rad izdaje pružaocu usluge (geodetskoj organizaciji) ako je registrovan kod nadležnog organa Republike Srbije.

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima,

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost:

Odredbom člana 577. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 i 5/15) propisano je da se predstavništvo stranog privrednog društva obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Saglasno navedenoj odredbi Zakona, neophodno je da pružalac usluge geodetskih radova bude registrovan i poslovno nastanjen na teritoriji Republike Srbije, radi praćenja njegove delatnosti i obavljanja nadzora nad istim. Ove obaveze su nediskriminatorne i proporcionalne cilju zaštite korisnika usluga – načela pouzdanja u tačnost podataka dobijenih obavljanjem geodetskih radova, kao i korisnika podataka Republičkog geodetskog zavoda, s obzirom da ova delatnost predstavlja poslove od opšteg interesa za Republiku Srbiju i da podaci dobijeni obavljanjem geodetskih radova od strane pružalaca usluga (geodetskih organizacija) postaju sastavni deo službene evidencije Republičkog geodetskog zavoda.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije:

Potpuno usaglašavanje navedenih odredaba ovog zakona sa Direktivom izvršiće se po donošenju horizontalnog zakona – Zakona o uslugama iz nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i usaglašavanja Zakona o privrednim društvima sa tim zakonom.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

DIREKTIVA 2006/123/EZ EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 12. decembra 2006. godine o uslugama na unutrašnjem tržištu prevedena je na srpski jezik od strane zaposlenih u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za potrebe PG 3.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Predlog zakona nije preveden na neki službeni jezik Evropske unije.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Navedeni propis nije bio predmet komunikacije sa Evropskom komisijom odnosno drugim stručnim telima Evropske unije.

Ostavite komentar