Predlog zakona
o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala
I. OSNOVNA ODREDBA
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak izvršenja kazne zatvora za krivična dela koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, smatraju krivičnim delima organizovanog kriminala, organizacija i nadležnost državnih organa u postupku izvršenja kazne, položaj osuđenih i nadzor nad izvršenjem kazne zatvora.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, odredbe ovog zakona se primenjuju i na izvršenje kazne zatvora za:
1) krivično delo terorizma iz člana 312. Krivičnog zakonika i krivično delo međunarodnog terorizma iz člana 391. Krivičnog zakonika;
2) krivična dela iz čl. 370. do 386. Krivičnog zakonika;
3) teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja, su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
4) krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 2) i 3) ovog stava.
Ako odredbama ovog zakona nije drukčije propisano, na izdržavanje kazne zatvora lica iz st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU IZVRŠENjA KAZNE ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL
1. Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala
Član 2.
Za izvršenje izrečene kazne zatvora za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona obrazuje se Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem (u daljem tekstu: Posebno odeljenje).
Za punoletna lica muškog pola, kojima je uz kaznu zatvora za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana, kao i lečenja u toku izvršenja kazne zatvora, u Specijalnoj zatvorskoj bolnici obezbeđuju se posebne prostorije pod nadzorom.
Obavljanje poslova održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju
Član 3.
Poslove održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju obavljaju zaposleni u zavodima iz službi za obezbeđenje, koji su posebno obučeni i upućeni na rad u Posebno odeljenje.
Obavljanje ostalih poslova u Posebnom odeljenju
Član 4.
Poslove zdravstvene zaštite, tretmana, obuke i upošljavanja i opšte poslove u Posebnom odeljenju, obavljaju zaposleni u sedištu Uprave za izvršenje zavodskih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) i zavodima koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju nedostatka zaposlenih na poslovima zdravstvene zaštite u zavodima, radi ostvarivanja zdravstvene zaštite osuđenih, poslove zdravstvene zaštite mogu da obavljaju zdravstveni radnici koji nisu zaposleni u zavodima.
Propisi o organizaciji i radu Posebnog odeljenja
Član 5.
Bliže propise o organizaciji i radu Posebnog odeljenja, posebnim uslovima koje treba da ispunjavaju zaposleni iz člana 3. ovog zakona i načinu njihovog izbora pre upućivanja na rad u Posebno odeljenje donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Upućivanje na rad u Posebno odeljenje
Član 6.
Zaposlene iz čl. 3. i 4. ovog zakona na rad u Posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija (u daljem tekstu: direktor Uprave), na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje (u daljem tekstu: upravnik zavoda), uz saglasnost lica koje se upućuje, na vreme do šest meseci.
Prestanak rada lica upućenog u Posebno odeljenje
Član 7.
Na obrazložen predlog upravnika zavoda ili na molbu lica upućenog na rad u Posebno odeljenje, rešenjem direktora Uprave, rad u Posebnom odeljenju može prestati i pre isteka roka od šest meseci.
Rešenje iz stava 1. ovog člana direktor Uprave donosi u roku od tri dana od dana prijema predloga, odnosno molbe.
Protiv rešenja direktora Uprave dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od dana prijema odluke.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rukovođenje Posebnim odeljenjem
Član 8.
Posebnim odeljenjem rukovodi načelnik Posebnog odeljenja, koji za svoj rad i rad Posebnog odeljenja odgovara upravniku zavoda.
Načelnika iz stava 1. ovog člana raspoređuje direktor Uprave, na obrazloženi predlog upravnika zavoda.
Za načelnika iz stava 1. ovog člana može biti raspoređeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajućim poslovima.
2. Nadležni sud i javni tužilac
Član 9.
U postupku izvršenja kazne zatvora za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona nadležan je predsednik Višeg suda u Beogradu (u daljem tekstu: predsednik suda).
U postupku iz stava 1. ovog člana, predsednik suda može ovlastiti sudiju Višeg suda u Beogradu ili sudiju Posebnog odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, odnosno sudiju Veća za ratne zločine upućenog na rad u Viši sud u Beogradu (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija).
U postupku iz stava 1. ovog člana, prilikom odlučivanja o žalbi, nadležan je predsednik Apelacionog suda u Beogradu (u daljem tekstu: predsednik Apelacionog suda).
Za odlučivanje iz stava 3. ovog člana, predsednik Apelacionog suda može ovlastiti sudiju tog suda ili sudiju Posebnog odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala ili sudiju Veća za ratne zločine, upućenog na rad u Apelacioni sud u Beogradu (u daljem tekstu: ovlašćeni apelacioni sudija).
U postupku iz stava 1. ovog člana postupa Tužilac za organizovani kriminal, odnosno Tužilac za ratne zločine (u daljem tekstu: javni tužilac).
Plate i druga prava po osnovu rada
Član 10.
Upravnik zavoda, načelnik Posebnog odeljenja i zaposleni koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje, imaju platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u Posebno odeljenje.
Licima iz stava 1. ovog člana ne pripadaju drugi dodaci na platu, osim dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu i dodatka za pripravnost.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, tako što se 12 meseci provedenih na radu u Posebnom odeljenju računa kao 16 meseci staža osiguranja.
Predsednik suda, ovlašćeni sudija, predsednik Apelacionog suda i ovlašćeni apelacioni sudija, imaju prava iz st. 1. i 4. ovog člana, pod uslovom da ne ostvaruju uvećanje osnovne plate po osnovu postupanja u predmetima organizovanog kriminala, koje je propisano Zakonom o sudijama, odnosno pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, koje je propisano Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, odnosno Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Posebne obaveze
Član 11.
Lica iz člana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javni tužilac, dužni su da poštuju pravila o bezbednosti i pripravnosti i da podatke i saznanja do kojih dođu u vezi sa obavljanjem poslova i zadataka propisanih ovim zakonom čuvaju kao službenu tajnu.
Podaci o imovnom stanju i bezbednosnoj proveri
Član 12.
Lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona dužna su da pre stupanja na rad, u pisanoj formi dostave potpune i tačne podatke o svom imovnom stanju i o imovnom stanju svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena krvnog srodstva i tazbinskog srodstva do drugog stepena, u skladu sa aktom Vlade.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 5. ovog zakona, kao i na javnog tužioca.
Podaci iz stava 1. ovog člana jesu službena tajna.
Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno pre početka vršenja funkcije, tokom rada, odnosno za vreme vršenja funkcije i godinu dana po prestanku rada, odnosno prestanka vršenja funkcije, u skladu sa aktom Vlade iz stava 1. ovog člana.
Sredstva za rad
Član 13.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje prostorije, opremu, oružje i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Posebnog odeljenja.
Sredstva za rad Posebnog odeljenja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
III. IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA
Upućivanje na izvršenje kazne
Član 14.
Na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje upućuje se punoletno lice muškog pola koje je pravnosnažno osuđeno, a nalazilo se u pritvoru do pravnosnažnosti te presude, odnosno pravnosnažno osuđeno u odsustvu za krivična dela iz člana 1. stav 1. ovog zakona, ukoliko se utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će osuđeni:
1) preko osuđenog ili drugog lica nastaviti da usmerava kriminalnu delatnost organizovane kriminalne grupe;
2) preko osuđenog ili drugog lica uspostaviti saradnju sa drugom organizovanom kriminalnom grupom radi nastavka kriminalne delatnosti;
3) preko osuđenog ili drugog lica organizovati sukobe sa drugom organizovanom kriminalnom grupom;
4) preko drugog lica ugroziti sigurnost sudije, javnog tužioca, ili drugog učesnika u krivičnom postupku koji je u toku ili je pravnosnažno okončan, ili drugog službenog lica koje je postupalo u pretkrivičnom postupku ili u postupku izvršenja kazne;
5) navoditi drugo lice na izvršenje krivičnih dela.
Na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje može se uputiti i punoletno lice muškog pola koje je pravnosnažno osuđeno, a nalazilo se u pritvoru do pravnosnažnosti te presude, odnosno pravnosnažno osuđeno u odsustvu za krivična dela iz člana 1. stav 2. tačka 1) ovog zakona, za koja postoje okolnosti iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana.
Na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje može se uputiti i punoletno lice muškog pola koje je pravnosnažno osuđeno, a nalazilo se u pritvoru do pravnosnažnosti presude, odnosno pravnosnažno osuđeno u odsustvu za krivična dela iz člana 1. stav 2. tač. 2) do 4) ovog zakona, na kaznu zatvora od najmanje deset godina, za koja postoje okolnosti iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana.
Rešenje kojim se osuđeni upućuje na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje
Član 15.
Rešenje kojim se osuđeni upućuje na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje donosi predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija ako utvrdi da postoji najmanje jedna od okolnosti iz člana 14. ovog zakona.
Postojanje okolnosti navedenih u članu 14. ovog zakona utvrđuje se na osnovu činjenica i dokaza prikupljenih u toku krivičnog postupka, iz izveštaja policije i službi bezbednosti, kao i mišljenja javnog tužioca.
Policija, službe bezbednosti i javni tužilac dužni su da na zahtev suda dostave odgovarajuću dokumentaciju, izveštaje i mišljenje na osnovu kojih se može utvrditi postojanje razloga da se osuđeni uputi na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od tri dana od dana kada je presuda kojom je osuđenom izrečana kazna zatvora postala izvršna.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana osuđeni može izjaviti žalbu u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Žalba se podnosi predsedniku Apelacionog suda, preko prvostepenog suda.
Postupanje i odlučivanje po žalbi
Član 16.
Žalba sa rešenjem i ostalim spisima predmeta dostavlja se predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe.
Radi odlučivanja o žalbi, predsednik Apelacionog suda može tražiti dopunska objašnjenja od predsednika suda, policije, službi bezbednosti i javnog tužioca.
Odlučujući po žalbi, predsednik Apelacionog suda može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i ukinuti prvostepeno rešenje. Odluka se donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.
Predsednik Apelacionog suda će rešenjem uvažiti žalbu i ukinuti odluku o upućivanju osuđenog na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje, ukoliko utvrdi da ne postoje okolnosti iz člana 14. ovog zakona.
Dostavljanje dokumentacije i sprovođenje osuđenog na izdržavanje kazne
Član 17.
Po donošenju konačne odluke o upućivanju osuđenog na izdržavanje kazne zatvora, Posebnom odeljenju se dostavlja nalog za prijem, izvršna presuda, konačna odluka i druga dokumentacija prikupljena tokom krivičnog postupka i postupka upućivanja na izdržavanje kazne.
Nalog za sprovođenje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje dostavlja se zavodu u kome se osuđeni nalazi.
Početak izvršenja kazne i obaveštavanje suda
Član 18.
Posebno odeljenje obaveštava predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudiju, javnog tužioca i policiju o danu i času kada je osuđeni stupio na izdržavanje kazne.
Početak izdržavanja kazne računa se od dana kada je osuđeni stupio na izdržavanje kazne u Posebno odeljenje.
IV. PRODUŽENjE I PRESTANAK IZVRŠENjA KAZNE U POSEBNOM ODELjENjU
Preispitivanje razloga za izvršenja kazne u Posebnom odeljenju
Član 19.
Predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija ispituje po službenoj dužnosti da li i dalje postoje razlozi za izdržavanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju na svake dve godine od početka izdržavanja kazne, odnosno od poslednjeg rešenja kojim se produžava izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na predlog upravnika zavoda, predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija može ispitati da li i dalje postoje razlozi za izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju posle godinu dana od početka izdržavanja kazne, odnosno od poslednjeg rešenja kojim se produžava izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju.
Predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija doneće rešenje da se osuđenom produžava izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju, ukoliko utvrdi da i dalje postoje okolnosti iz člana 14. ovog zakona.
Utvrđivanja razloga za preispitivanje odluke
Član 20.
Postojanje okolnosti iz člana 14. ovog zakona predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija, utvrđuje na osnovu činjenica i dokaza iz izveštaja Posebnog odeljenja, policije i službi bezbednosti, kao i mišljenja javnog tužioca.
Izveštaj o ponašanju osuđenog za vreme izdržavanja kazne zatvora Posebno odeljenje dostavlja najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je osuđeni upućen u Posebno odeljenje, odnosno isteka roka za koji mu je produženo izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju.
Policija, službe bezbednosti i javni tužilac dužni su da, na zahtev predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije, dostave odgovarajuću dokumentaciju, izveštaje i mišljenje na osnovu kojih se može utvrditi postojanje razloga da se osuđenom produži izdržavanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju.
Rešenje kojim se osuđenom obustavlja izdržavanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju
Član 21.
Ako utvrdi da više ne postoje okolnosti iz član 14. ovog zakona predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija donosi rešenje kojim se osuđenom obustavlja izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.
Pravo na žalbu
Član 22.
Protiv rešenja predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije kojim se osuđenom produžava izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju osuđeni može izjaviti žalbu u roku od tri dana od dana ostavljanja rešenja.
Žalba se podnosi predsedniku Apelacionog suda, preko predsednika suda.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Postupanje i odlučivanje po žalbi
Član 23.
Predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija je dužan da žalbu, zajedno sa rešenjem i ostalim spisima predmeta dostavi predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe.
O izjavljenoj žalbi odlučuje predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlašćeni apelacioni sudija.
U postupku odlučivanja po žalbi, predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlašćeni apelacioni sudija može tražiti dopunske podatke od predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije, Posebnog odeljenja, policije, službi bezbednosti i javnog tužioca.
Predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlašćeni apelacioni sudija može odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i ukinuti rešenje.
Predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlašćeni apelacioni sudija će uvažavajući žalbu rešenjem ukinuti rešenje o produženju izdržavanja kazne i obustaviti izdržavanja kazne zatvora u Posebnom odeljenju, ukoliko utvrdi da više ne postoje okolnosti iz člana 14. ovog zakona.
Odluku po žalbi predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlašćeni apelacioni sudija donosi u roku od 15 od dana dostavljanja žalbe.
Prestanak izdržavanja kazne u Posebnom odeljenju i upućivanje na dalje izdržavanje kazne
Član 24.
Kada rešenje kojim se obustavlja izdržavanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju postane konačno, predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija dostavlja rešenje osuđenom, sudu koji je nadležan za izvršenje kazne zatvora po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i zavodu.
Upravnik zavoda raspoređuje osuđenog kome je obustavljeno izdržavanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju na dalje izdržavanje kazne u tom zavodu.
Naknadno raspoređivanje osuđenog u Posebno odeljenje
Član 25.
Osuđeni iz člana 24. stav 2. ovog zakona, naknadno se raspoređuje u Posebno odeljenje, ukoliko se utvrdi da ponovo postoji najmanje jedna od okolnosti iz člana 14. ovog zakona.
Rešenje o naknadnom raspoređivanju u Posebno odeljenje donosi predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija, na predlog upravnika zavoda.
Osuđeni za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona koji nije bio upućen na izdržavanje kazne u Posebno odeljenje, može se naknadno rasporediti u Posebno odeljenje, ukoliko se utvrdi da postoji najmanje jedna od okolnosti iz člana 14. ovog zakona.
Rešenje o naknadnom raspoređivanju osuđenog iz stava 3. ovog člana u Posebno odeljenje donosi predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija, na predlog upravnika zavoda u kome se osuđeni nalazi na izdržavanju kazne. Predlog se dostavlja predsedniku suda, odnosno ovlašćenom sudiji preko direktora Uprave.
Na naknadno raspoređivanje osuđenog, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upućivanju i produženju izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju.
V. RAZVRSTAVANjE OSUĐENOG U POSEBNOM ODELjENjU
Razvrstavanje osuđenog
Član 26.
Posle stupanja u Posebno odeljenje osuđeni se upućuje u prijemno odeljenje. U prijemnom odeljenju osuđeni se može zadržati najduže sedam dana.
U prijemnom odeljenju upoznaje se ličnost osuđenog sa psihološkog, kriminološkog i bezbednosnog stanovišta.
Upravnik zavoda donosi program postupanja prema osuđenom, na osnovu podataka prikupljenih tokom boravka u prijemnom odeljenju i podataka prikupljenih tokom krivičnog postupka i postupka upućivanja na izdržavanje kazne.
Na osnovu programa postupanja osuđeni se smešta u određene prostorije i grupe u okviru Posebnog odeljenja.
Akt o kućnom redu Posebnog odeljenja
Član 27.
Akt o kućnom redu Posebnog odeljenja donosi ministar nadležan za pravosuđe.
VI. POLOŽAJ OSUĐENOG
Prava osuđenog
Član 28.
Osuđeni koji je raspoređen u Posebno odeljenje ostvaruje sledeća prava:
1) pravo na smeštaj;
2) pravo na ishranu;
3) pravo na odeću, rublje i obuću;
4) pravo na lečenje i zdravstvenu zaštitu;
5) pravo na rad;
6) pravo na slobodno vreme;
7) pravo na obaveštavanje i dopisivanje;
8) pravo na ostvarivanje verskih prava;
9) pravo na telefonski razgovor;
10) pravo na posete bliskih srodnika i drugih lica;
11) pravo na prijem paketa i novčanih pošiljki;
12) pravo na pravnu pomoć;
13) pravo na pritužbu i žalbu.
Pravo na smeštaj
Član 29.
Osuđeni se, po pravilu, smešta odvojeno od drugih osuđenih.
Osuđeni se smešta u prostoriju od najmanje četiri kvadratna metra, koja je zagrejana, dovoljno osvetljena prirodnim i veštačkim svetlom, koje omogućava čitanje i rad bez smetnji za vid.
Prostorija iz stava 2. ovog člana mora da raspolaže sanitarnim uređajima i drugim sredstvima za održavanje lične higijene.
Pravo na lečenje i zdravstvenu zaštitu
Član 30.
Osuđeni ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti i odredbama ovog zakona.
Specijalistički lekarski pregled može obavljati lekar koga osuđeni izabere sa liste koju utvrđuje direktor Uprave.
Specijalistički lekarski pregled koji je odobren isključivo na zahtev osuđenog, obavlja se na njegov trošak.
Osuđenog kome se u Posebnom odeljenju ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita, upravnik zavoda, na predlog lekara, upućuje u Specijalnu zatvorsku bolnicu, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.
O sprovođenju osuđenog iz stava 4. ovog člana upravnik zavoda odmah obaveštava direktora Uprave, a po potrebi i druge državne organe.
Ukoliko se u ni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici osuđenom ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštite, osuđeni se upućuje na lečenje u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudiju.
Pravo na rad
Član 31.
Rad osuđenih je dobrovoljan i sastavni je deo programa postupanja.
Osuđeni radi u prostorijama Posebnog odeljenja, sa sredstvima i predmetima koji nisu podobni za nanošenje povreda, narušavanje zdravlja ili pripremanje bekstva.
Pravo na slobodno vreme
Član 32.
Osuđenom se obezbeđuje boravak na svežem vazduhu u trajanju od najmanje dva časa dnevno.
Boravak na svežem vazduhu osuđenih organizuje se u grupama od najviše pet osuđenih.
Fizička aktivnost osuđenih organizuje se u odgovarajućem prostoru Posebnog odeljenja.
Pravo na obaveštavanje
Član 33.
Osuđeni ima pravo da iz zavodske biblioteke ili o svom trošku nabavlja knjige i novine.
Osuđeni može pratiti televizijski i radio program, u uslovima odvojenog smeštaja.
Odlukom upravnika zavoda, iz razloga održavanja reda, sigurnosti i bezbednosti, sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili zaštite oštećenih, prava iz st. 1. i 2. ovog člana, mogu se ograničiti ili uskratiti.
Protiv odluke upravnika zavoda iz stava 3. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe direktoru Uprave u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
Pravo na dopisivanje
Član 34.
Osuđeni ima neograničeno pravo na dopisivanje sa bračnim drugom, decom, roditeljima, usvojenikom, usvojiteljem, bratom i sestrom (u daljem tekstu: bliski srodnici).
Osuđeni se može dopisivati i sa drugim licima, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.
Na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, ako to nalažu razlozi održavanja reda, sigurnosti i bezbednosti, sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili zaštite oštećenih, predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija, može doneti odluku da se pravo na dopisivanje ograniči ili uskratiti na određeno vreme.
Protiv odluke predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudija iz stava 3. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
Ograničenje prava na dopisivanje
Član 35.
Sadržaj pisama se nadzire.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, sadržaj pisama se ne nadzire u slučajevima dopisivanja sa braniocem, nadležnim sudom, ministarstvom nadležnim za pravosuđe, međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i Zaštitnikom građana.
O svim otpremljenim ili primljenim pismima vodi se posebna evidencija.
Pravo na telefonski razgovor
Član 36.
Osuđeni ima pravo na telefonski razgovor sa bliskim srodnicima, najviše dva puta mesečno.
Izuzetno, upravnik zavoda, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije, može odobriti telefonski razgovor i sa drugim licima.
Na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, ako to nalažu razlozi održavanja reda, sigurnosti i bezbednosti, sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili zaštite oštećenih, predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija pravo na telefonski razgovor može ograničiti ili uskratiti na određeno vreme.
Protiv odluke iz stava 3. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
Telefonski razgovor, izuzev razgovora sa braniocem, se nadzire i snima, o čemu se vodi posebna evidencija.
Pravo na posete bliskih srodnika i drugih lica
Član 37.
Osuđeni ima pravo na posete bliskih srodnika jednom mesečno.
Izuzetno, upravnik zavoda, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije, može odobriti pojedinačnu posetu drugih lica.
Direktor Uprave, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije, može odobriti pojedinačnu posetu diplomatsko-konzularnom predstavniku države čiji je osuđeni državljanin ili predstavniku međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Tok posete se audio-vizuelno nadzire i snima, osim u slučaju posete branioca, Zaštitnika građana i predstavnika međunarodne organizacije koja se bave zaštitom ljudskih prava, u skladu sa međunarodnim ugovorom.
O posetama se vodi posebna evidencija.
Pravo na prijem paketa i novčanih pošiljki
Član 38.
Osuđeni može od bliskih srodnika primiti jedan paket mesečno i mesečnu novčanu pošiljku do visine prosečne zarade u Republici Srbiji za prethodni mesec.
Pravo na pravnu pomoć
Član 39.
Osuđeni ima pravo na pravnu pomoć u vezi sa izdržavanjem kazne zatvora.
Posebno odeljenje upućuje osuđenog na način ostvarivanja prava u vezi sa izdržavanjem kazne, kao i drugih oblika pravne pomoći.
Pravo na pritužbu i žalbu
Član 40.
Osuđeni se može, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti načelniku Posebnog odeljenja ili drugom ovlašćenom licu upućenom na rad u Posebno odeljenje.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno i obrazloženo odgovori na podnesak osuđenog.
Osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u Posebnom odeljenju učinjene prema njemu.
Upravnik zavoda dužan je da ispita pritužbu osuđenog i da u roku od 15 dana donese rešenje.
Osuđeni koji ne dobije odgovor na pritužbu ili nije zadovoljan donetim rešenjem ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja, podnese žalbu direktoru Uprave.
Direktor Uprave dužan je da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.
Pravo na neposrednu pritužbu direktoru Uprave
Član 41.
Ako osuđeni smatra da je njegovo pravo povređeno postupanjem upravnika zavoda, može podneti pritužbu direktoru Uprave.
Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da pritužba nije podneta iz razloga navedenog u stavu 1. ovog člana, pritužbu će dostaviti nadležnom organu i o tome će obavestiti osuđenog.
Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može da ispita osnovanost pritužbe i neposrednim uvidom u svu relevantnu dokumentaciju zavoda i Posebnog odeljenja, razgovorom sa upravnikom zavoda, načelnikom Posebnog odeljenja i zaposlenima koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje, razgovorom sa osuđenim koji je podneo pritužbu i drugim osuđenima koji su upućeni na izdržavanje kazne u Posebno odeljenje, bez prisustva zaposlenih u Posebnom odeljenju.
Ako se utvrdi da je pritužba osnovana, direktor Uprave će naložiti da se otkloni povreda prava osuđenog.
Ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja zaposlenog koji je upućen na rad u Posebno odeljenje, direktor Uprave obavestiće pismeno upravnika zavoda i lice ovlašćeno za vršenje nadzora, a ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja upravnika zavoda obavestiće lice ovlašćeno za vršenje nadzora.
Osuđeni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih lica koji su upućeni na rad u Posebno odeljenju prituži ovlašćenom licu koje nadzire rad zavoda.
Sadržina pritužbe predstavlja službenu tajnu.
Posebna prava osuđenog
Član 42.
Osuđenom koj se posebno dobro vlada, upravnik zavoda, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije, može odobriti:
1) prošireno pravo na broj telefonskih razgovora iz člana 36. stav 1. ovog zakona;
2) prošireno pravo na broj poseta iz člana 37. stav 1. ovog zakona;
3) prijem novčane pošiljke u dvostrukoj vrednosti od vrednosti iz člana 38. ovog zakona.
Sprovođenje osuđenog
Član 43.
Osuđeni se može privremeno sprovoditi izvan zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje samo uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.
Premeštaj osuđenog
Član 44.
Direktor Uprave može iz razloga bezbednosti premestiti osuđenog u Posebno odeljenje drugog zavoda, uz prethodnu saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.
Protiv odluke direktora Uprave nije dozvoljena žalba.
VII. MERE ZA ODRŽAVANjE REDA I BEZBEDNOSTI
1. Mere prinude
Uslovi za primenu mera prinude
Član 45.
Mere prinude prema osuđenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se spreči:
1) bekstvo osuđenog;
2) fizički napad, odnosno nanošenje povreda drugom lice;
3) samopovređivanje ili samoubistvo osuđenog;
4) prouzrokovanje materijalne štete;
5) aktivan i pasivan otpor osuđenog.
Pod aktivnim otporom, podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim merama, radnjama i nalozima službenog lica koje se vrši zaklanjanjem ili držanjem za drugo lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se drugo lice napasti ili preduzimanjem slične radnje.
Pod pasivnim otporom, podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima službenog lica koje se vrši oglušivanjem o naredbu i nalog službenog lica ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja.
Vrste mera prinude
Član 46.
Mere prinude su:
1) upotreba fizičke snage;
2) vezivanje;
3) izdvajanje;
4) upotreba gumene palice;
5) upotreba šmrkova sa vodom;
6) upotreba hemijskih sredstava;
7) upotreba elektromagnetnih (elektroničnih) nesmrtonosnih sredstava;
8) upotreba akustičko-optičkih nesmrtonosnih sredstava;
9) upotreba kinetičkih nesmrtonosnih sredstava;
10) upotreba vatrenog oružja.
Prilikom primene mera prinude koristi se ona mera koja najmanje ugrožava život i zdravlje lica prema kome se primenjuje, kojom se uspešno savlađuje otpor, a srazmerna je opasnosti koja preti.
Primena mere prinude
Član 47.
O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem će se mera primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojećem protivpravnom napadu.
Upotrebu šmrkova sa vodom, hemijskih sredstava, elektromagnetnih (elektroničnih) nesmrtonosnih sredstava, akustičko-optičkih nesmrtonosnih sredstava i kinetičkih nesmrtonosnih sredstava, može narediti samo upravnik zavoda.
Mere prinude iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo u slučaju težeg narušavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju od strane više osuđenih istovremeno i na istom mestu, kao i pod uslovima pod kojima se može upotrebiti vatreno oružje.
Lekarski pregled i izveštavanje posle primene mere prinude
Član 48.
Neposredno posle primene mere prinude, izuzev mere vezivanja, obavezan je lekarski pregled osuđenog prema kome je mera primenjena, a koji se ponavlja između dvanaestog i dvadesetčetvrtog časa od primene mere.
Pisani izveštaj načelnika Posebnog odeljenja i izveštaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju se upravniku zavoda, predsedniku suda, odnosno ovlašćenom sudiji i direktoru Uprave bez odlaganja. Izveštaj lekara sadrži i navode lica prema kome je mera prinude primenjena o načinu nastanka povreda, kao i mišljenje lekara o povezanosti primenjene mere i nastalih povreda.
2. Posebne mere
Uslovi za primenu i vrste posebnih mera
Član 49.
Prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili drugog ugrožavanja reda i bezbednosti, a koji se na drugi način ne mogu otkloniti, izuzetno se mogu narediti posebne mere.
Posebne mere su:
1) oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari čije je držanje dozvoljeno;
2) smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;
3) usamljenje;
4) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva.
Primena posebne mere odmah se obustavlja ako su prestali razlozi za njenu primenu.
VIII. SUDSKA ZAŠTITA
Pravo osuđenog na sudsku zaštitu
Član 50.
Protiv odluke direktora Uprave kojom je odlučeno o pravu osuđenog predviđenog ovim zakonom, a koja je doneta po žalbi na odluku upravnika zavoda, osuđeni ima pravo na sudsku zaštitu.
Sudska zaštita iz stava 1. ovog člana ostvaruje se u upravnom sporu.
Tužba za sudsku zaštitu
Član 51.
Tužba za sudsku zaštitu podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke iz člana 50. stav 1. ovog člana.
O tužbi iz stava 1. ovog člana nadležni sud odlučuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja tužbe.
IX. OTPUŠTANjE OSUĐENOG SA IZDRŽAVANjE KAZNE
Otpuštanje zbog isteka kazne
Član 52.
Osuđeni se otpušta iz Posebnog odeljenja onog dana kada mu je istekla kazna.
Ako je poslednji dan izvršenja kazne subota, nedelja ili državni praznik, osuđeni se otpušta prethodnog radnog dana.
Posebno odeljenje je dužno da u roku od 24 časa nakon otpuštanja osuđenog o tome obavesti predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudiju i policijsku upravu prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog.
Ako se otpušta osuđeni koji je strani državljanin, pored lica i organa iz stava 3. ovog člana, Posebno odeljenje je dužno da obavesti i organizacionu jedinicu za poslove stranaca ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Priprema za otpuštanje osuđenog i pomoć nakon otpuštanja
Član 53.
Posebno odeljenje je dužno da pre otpuštanja osuđenog sa izdržavanja kazne zatvora utvrdi program pružanja pomoći osuđenom nakon otpuštanja.
U ostvarivanju pružanja pomoći iz stava 1. ovog člana zavod sarađuje sa organizacionom jedinicom Uprave nadležnom za tretman i alternativne sankcije, organom starateljstva nadležnim prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog, policijom i odgovarajućom organizacijom ili udruženjem.
X. NADZOR NAD IZVRŠENjEM KAZNE ZATVORA
Nadzor nad radom Posebnog odeljenja
Član 54.
Nadzor nad radom Posebnog odeljenja vrše ovlašćena lica Uprave i komisija Narodne skupštine, u skladu Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, kao i Zaštitnik građana, u skladu sa Zakonom o zaštitniku građana.
Nadzor nad izvršenjem kazne zatvora u Posebnom odeljenju, pored lica i organa iz stava 1. ovog člana, vrši i predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija.
Predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija mogu da obilaze osuđene u Posebnom odeljenju, da sa njima razgovaraju bez prisustva zaposlenih koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje i da od njih primaju pritužbe.
HI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 55.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja akta o kućnom redu iz člana 27. ovog zakona, na izvršenje kazne za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona primenjivaće se akt kojim se uređuje kućni red u kazneno-popravnom zavodu sa posebnim obezbeđenjem, ukoliko nije u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Podzakonski akti koji se primenjuju na disciplinske prestupe, mere i postupak prema osuđenima, mere za održavanje reda i bezbednosti u zavodima Uprave, na naoružanje i opremu pripadnika službi za obezbeđenje u Upravi, kao i na akt o evidencijama koje se vode u Upravi, uskladiće se sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, u delu koji se odnosi na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta kazneno-popravnog zavoda u kome je obrazovano Posebno odeljenje, doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 56.
Do početka rada Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, poslove predviđene ovim zakonom obavljaće Okružni sud u Beogradu i Vrhovni sud Srbije, odnosno predsednici tih sudova.
Do početka rada Tužilaštva za organizovani kriminal, poslove predviđene ovim zakonom obavljaće Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala.
Član 57.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala sadržan je u odredbama člana 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, prema kome, Republika Srbija uređuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Imajći u vidu potrebu da se suzbije organizovani kriminal, Republika Srbija se opredelila za obrazovanje specijalizovanih državnih organa za suzbijanje ove vrste kriminala. U tom cilju, 2002. godine donet je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, a takođe su izvršene i odgovarajuće izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, kojima se državnim organima daju šira ovlašćenja radi efikasnijeg otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovanog kriminala. Pored navedenog, postoji potreba da se donese poseban zakon kojim će se urediti izvršenje kazne zatvora lica osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala. Naime, neophodno je da se, u cilju uspešnijeg suprotstavljanja organizovanom kriminalu, spreči svaka mogućnost da osuđeni, posredno – preko drugih lica koja su ostala na slobodi, nastavi da organizuje ili usmerava kriminalne aktivnosti iste, ili drugih kriminalnih grupa. Važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ne pravi razliku u režimu izdržavanja kazne zatvora između lica koja su osuđena za krivična dela organizovanog kriminal i lica koja su osuđena za druga krivična dela.
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, kada je u pitanju pritvor, predviđa organizovanje Posebne pritvorske jedinice u kojoj se primenjuje mera pritvora prema licima protiv kojih se vodi krivični postupak za krivična dela organizovanog kriminala. Međutim, navedeni zakon ne predviđa posebnu jedinicu u kome bi se izdržavala kazna zatvora za navedena krivična dela. Zbog toga je neophodno da se u posebnom zakonu na celovit način reguliše izvršenje kazne zatvora prema osuđenim organizatorima i članovima kriminalne grupe, kao i obrazovanje i organizacija posebnog odeljenja postojećih zavoda u kojima bi ta lica izdržavala kazna zatvora.
Imajući u vidu činjenicu da se samo zakonom može predvideti poseban režim izvršenja kazne zatvora, s obzirom da se dodatno ograničavaju prava osuđenih, donošenjem posebnog zakona je jedino moguće uspostaviti osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Zakon sadrži sledeće delove: I – osnovna odredba, II – organizacija i nadležnost državnih organa u postupku izvršenja kazne zatvora za organizovani kriminal, III – izvršenje kazne zatvora, IV – produženje i prestanak izvršenja kazne u Posebnom odeljenju, V – razvrstavanje osuđenog u Posebnom odeljenju, VI – položaj osuđenog, VII – mere za održavanje reda i bezbednosti, VIII – sudska zaštita, IX – otpuštanje osuđenog sa izdržavanja kazne, X – nadzor nad radom Posebnog odeljenja i XI – prelazne i završne odredbe.
U osnovnoj odredbi (član 1. Zakona), određuje se predmet ovog zakona. Ovim zakonom uređuje se izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, a takođe se uređuje organizacija i nadležnost u postupku izdržavanja kazne, kao i položaj osuđenih lica. Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, ovaj zakon se može primeniti i za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela terorizma i međunarodnog terorizma, kao i krivična dela ratnih zločina. Takođe je predviđena shodna primena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija na izdržavanje kazne zatvora, ukoliko odredbom ovog zakona nije drukčije predviđeno.
U čl. 2. do 13. Zakona uređuje se organizacija i nadležnost državnih organa u postupku izvršenja kazne zatvora za organizovani kriminal. Predviđeno je da se za izvršenje kazne zatvora za krivična dela određena ovim zakonom, u okviru kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem obrazuje Posebno odeljenje u kome bi lica osuđenici za predmetna krivična dela izdržavala kaznu zatvora. Zakon propisuje da se u posebno odeljenje mogu uputiti na rad zaposleni na vreme do šest meseci, na osnovu odluke direktora Uprave, uz njihovu saglasnost. Zakon predviđa da zaposleni u Posebnom odeljenju moraju biti posebno obučeni za obavljanje poslova, a uslovi koje oni moraju da ispunjavaju biće propisani posebnim podzakonskim aktom koji donosi ministar pravde. Kao nadležni pravosudni organi koji donose odluke vezane za izdržavanje kazne zatvora lica osuđenih za predmetna krivična dela označeni su predsednik Višeg suda u Beogradu i predsednik Apelacionog suda u Beogradu, a kao nadležni tužilac određen je Tužilac za organizovani kriminal, odnosno Tužilac za ratne zločine. Ova rešenja usklađena su sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, tako i novim Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o javnom tužilaštvu. Zakon takođe propisuje i posebna prava zaposlenih u Posebnoj jedinici, odnosno nadležnim pravosudnim organima (mogućnost uvaćanja plate, beneficirani radni staž), kao i posebne obaveze za ova lica i njihovu bezbednosnu proveru.
U čl. 14. do 18. Zakona uređuje se izvršenje kazne zatvora. U članu 14. propisani su uslovi za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje. Pored uslova da je lice osuđeno za krivično delo organizovanog kriminala ili drugo krivično delo navedeno u ovom zakonu, potrebno je da sud utvrdi postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će osuđeni nastaviti da usmerava kriminalnu delatnost organizovane kriminalne grupe, da će uspostaviti saradnju sa drugom organizovanom kriminalnom grupom, ugroziti bezbednost učesnika u krivičnom postupku, kao i navoditi druga lica na izvršenje krivičnih dela. Zakonom je određeno da je za donošenje rešenja o upućivanju na izdržavanja kazne u Posebno odeljenje nadležan predsednik Višeg suda u Beogradu, koji ovo rešenje donosi na osnovu činjenica i dokaza prikupljenih u krivičnom postupku, izveštaja nadležnih državnih organa i mišljenja javnog tužioca. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba predsedniku Apelacionog suda u Beogradu.
U čl. 19. do 25. Zakona uređuje se produženje i prestanak izvršenja kazne u Posebnom odeljenju. Zakon propisuje da predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija koga on ovlasti, po službenoj dužnosti, na svake dve godine, preispituje da li postoje razlozi za izdržavanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju. U tom postupku predsednik suda može, nakon prikupljanja činjenica od nadležnih organa i mišljenja javnog tužioca, produžiti izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju ili obustaviti izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju. Protiv rešenja o produženju izdržavanja kazne zatvora u Posebnom odeljenju dozvoljena je žalba predsedniku Apelacionog suda u Beogradu.
U čl. 26. i 27. Zakona uređuje se razvrstavanje osuđenog u Posebnom odeljenju, u određene grupe, nakon boravka osuđenog u prijemnom odeljenju gde s upoznaje ličnost osuđenog sa psihološkog, sociološkog i bezbednosnog stanovišta. Član 27. Zakona propisuje da akt o kućnom redu Posebnog odeljenja donosi ministar pravde.
U čl. 28. do 44. Zakona uređen je položaj lica u Posebnom odeljenju. Osuđeni koji izdržava kaznu zatvora u Posebnom odeljenju ima uglavnom ista prava kao i druga osuđenih lica koja su propisana Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, uz određena ograničenja. Zakon propisuje da se osuđeni po pravilu smešta odvojeno od drugih osuđenih. U odnosu na odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, osuđenom koji izdržava kaznu u Posebnom odeljenju, ograničena su prava na obaveštavanje, dopisivanje, pravo na telefonski razgovor i posete bliskih srodnika i drugih lica. Posebno treba naglasiti da osuđeni ima pravo žalbe direktoru Uprave na odluku upravnika zavoda kojim mu se ograničavaju prava propisana ovim zakonom, kao i pravo na neposrednu pritužbu direktoru Uprave. Pored toga, zakon daje mogućnost da se osuđenom koji se dobro vlada, uz saglasnost predsednika suda, odobri prošireno pravo na broj telefonskih razgovora, broj poseta i prijem novčanih pošiljki.
U čl. 45. do 49. Zakona uređene su mere za održavanje reda u bezbednosti u Posebnom odeljenju. Članovima 45. do 47. Zakona bliže su određeni uslovi za primenu mera prinude, vrste mera prinude i način primene mera prinude. Radi zaštite prava osuđenog, članom 48. Zakona propisano je da se, posle prinude mere prinude, obavezno vrši lekarski pregled osuđenog i dostavljaju odgovarajući izveštaji lekara upravniku zavoda, predsedniku suda i direktoru Uprave. Prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva ili drugog ugrožavanja reda i bezbednosti mogu se narediti i posebne mere, ali samo izuzetno i ako se drugim merama ove opasnosti ne bi mogle sprečiti. Primena posebne mere odmah se obustavlja, ako su prestali razlozi za njenu primenu.
U čl. 50. i 51. Zakona uređuje se pravo osuđenog na sudsku zaštitu, koje se ostvaruje u upravnom sporu. Na ovaj način ustanovljava se sudska zaštita prava osuđenih lica, kada to lice smatra da su mu određena prava propisana ovim zakonom povređena, odnosno ograničena.
U čl. 52. i 53. Zakona uređuje se postupak otpuštanje osuđenog kome je istekla kazna, kao i pomoć osuđenom nakon otpuštanja. U ostvarivanju pružanja pomoći osuđenom, u cilju njegove resocijalizacije nakon izdržane kazne, Posebno odeljenje sarađuje sa organizacionom jedinicom Uprave nadležnom za tretman i alternativne sankcije, organom starateljstva, policijom i drugim organizacijama.
U članu 54. Zakona uređen je nadzor nad izvršenjem kazne zatvora u Posebnom odeljenju. Nadzor vrše, pored lica koja vrše nadzor nad radom zavoda po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija, kao i Zaštitnik građana.
U čl. 55. do 57. Zakona predviđene su prelazne i završne odredbe. Ovim odredbama propisani su rokovi za donošenje podzakonskih akata, prelazna rešenja u vezi sa početkom rada sudova i javnih tužilaštava u skladu sa novim zakonima koji uređuju organizaciju pravosuđa i stupanje zakona na snagu.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva. Izgrađen je i tehnički opremljen poseban objekat sa maksimalnim obezbeđenjem u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu-Zabeli. Sredstva za isplatu plata za 60 pripadnika iz službi za obezbeđenje zavoda, koji će ostvariti dodatak do 100% od osnovne plate u iznosu od 24.000.000 dinara obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, iz razloga što bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad državnih organa.