PREDLOG ZAKONA
O KOMORAMA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
I. UVODNA ODREDBA
Član
Ovim zakonom osnivaju se komore zdravstvenih radnika, kao nezavisne, profesionalne organizacije, uređuje se članstvo u komorama zdravstvenih radnika, poslovi, organizacija i rad komora, posredovanje u sporovima i sudovi časti, kao i druga pitanja od značaja za rad komora.
II. VRSTE KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Član
Radi unapređivanja uslova za obavljanje profesije doktora medicine, doktora stomatologije, diplomiranih farmaceuta, diplomiranih farmaceuta medicinske biohemije i doktora medicine specijalista kliničke biohemije, medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, zaštite njihovih profesionalnih interesa, organizovanog učešća na unapređivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite i zaštite interesa građana u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu – osnivaju se:
1) Lekarska komora Srbije;
2) Stomatološka komora Srbije;
3) Farmaceutska komora Srbije;
4) Komora biohemičara Srbije;
5) Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.
Član
Lekarska komora Srbije, Stomatološka komora Srbije, Farmaceutska komora Srbije, Komora biohemičara Srbije, odnosno Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (u daljem tekstu: komora) ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i statutom komore.
Komora ima račun.
Sedište komore je u Beogradu.
Komora ima ogranke komore, u skladu sa statutom.
III. ČLANSTVO U KOMORI
Član
Članstvo u komori je obavezno za sve doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, diplomirane farmaceute medicinske biohemije i doktore medicine specijaliste kliničke biohemije, medicinske sestre i zdravstvene tehničare, koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i u drugim oblicima zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa).
Članstvo u komori je obavezno i za zdravstvene radnike iz stava 1. ovog člana koji kao profesiju obavljaju poslove zdravstvene delatnosti u ustanovama socijalne zaštite, zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, u državnim organima, na fakultetima, odnosno u školama zdravstvene struke, ambulantama medicine rada koje obrazuju poslodavci i u drugim ustanovama u kojima se obavlja zdravstvena delatnost u skladu sa zakonom.
Pod obavljanjem profesije, u smislu ovog zakona, podrazumeva se neposredno obavljanje zdravstvene delatnosti od strane zdravstvenih radnika koji imaju odgovarajuće stručno obrazovanje zdravstvene struke i koji svoju delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i kod poslodavaca iz stava 2. ovog člana, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Član
Članstvo u komori dobrovoljno je za doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, diplomirane farmaceute medicinske biohemije i doktore medicine specijaliste kliničke biohemije, medicinske sestre i zdravstvene tehničare, koji ne obavljaju kao profesiju poslove zdravstvene delatnosti.
Komora može imati i počasne članove, kao i članove donatore, u skladu sa statutom komore.
Član
Članovi Lekarske komore Srbije jesu doktori medicine koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove lekara u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno kod drugog poslodavca iz člana 4. stav 2. ovog zakona (u daljem tekstu: lekari).
Članovi Stomatološke komore Srbije jesu doktori stomatologije koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove stomatologa u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno kod drugog poslodavca iz člana 4. stav 2. ovog zakona (u daljem tekstu: stomatolozi).
Članovi Farmaceutske komore Srbije jesu diplomirani farmaceuti koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove farmaceuta u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno kod drugog poslodavca iz člana 4. stav 2. ovog zakona (u daljem tekstu: farmaceuti).
Članovi Komore biohemičara Srbije jesu diplomirani farmaceuti medicinske biohemije, diplomirani farmaceuti specijalisti medicinske biohemije i doktori medicine specijalisti kliničke biohemije, koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove biohemije u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno kod drugog poslodavca iz člana 4. stav 2. ovog zakona (u daljem tekstu: biohemičari).
Članovi Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije jesu medicinske sestre i zdravstveni tehničari koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno kod drugog poslodavca iz člana 4. stav 2. ovog zakona (u daljem tekstu: medicinske sestre i zdravstveni tehničari).
IV. POSLOVI KOMORE
Povereni poslovi
Član
Komora, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:
1) donosi kodeks profesionalne etike (u daljem tekstu: etički kodeks);
2) vrši upis zdravstvenih radnika, pod uslovima propisanim zakonom, i vodi imenik svih članova komore;
3) izdaje, obnavlja i oduzima odobrenje za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) članovima komore koji su upisani u imenik članova komore iz tačke 2) ovog stava i vodi imenik o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama;
4) posreduje u sporovima između članova komore, odnosno između članova komore i korisnika zdravstvenih usluga;
5) organizuje sudove časti za utvrđivanje povrede profesionalne dužnosti i odgovornosti članova komore, kao i za izricanje mera za te povrede;
6) vodi imenik izrečenih disciplinskih mera članovima komore;
7) na zahtev člana komore ili drugog ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica izdaje izvode iz imenika, uverenja i potvrde o činjenicama o kojima vodi evidenciju, a koji predstavljaju javne isprave;
8) utvrđuje visinu članarine za članove komore;
9) utvrđuje iznos nadoknade za upis u imenike članova komore iz tačke 2) ovog stava, iznos nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence, kao i nadoknade za izdavanje izvoda iz imenika, uverenja i potvrda o evidencijama koje komora vodi;
10) izdaje legitimaciju članovima komore koji imaju licencu;
11) izdaje identifikacioni broj članovima komore koji imaju licencu.
Poslove iz stava 1. ovog člana komora obavlja kao poverene poslove.
U vršenju poverenih poslova iz stava 1. tač. 2), 3) i 7) ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako zakonom nije drukčije određeno.
Na odluku o visini članarine i nadoknada iz stava 1. tač. 8) i 9) ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Odluku iz stava 4. ovog člana komora objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja dužna je da prihvati identifikacioni broj iz stava 1. tačka 11) ovog člana kao jedan od neophodnih elemenata za izdavanje identifikacionog broja za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ostali poslovi komore
Član
Pored poslova iz člana 7. ovog zakona, komora obavlja i sledeće poslove:
1) zastupa i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju profesije;
2) stara se o ugledu članova komore, odnosno o obavljanju poslova zdravstvene delatnosti u skladu sa etičkim kodeksom;
3) vodi evidenciju članova komore koji obavljaju privatnu praksu a koji su upisani u registar kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom;
4) predlaže listu nadzornika za redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita;
5) daje inicijativu za bliže uređivanje načina obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, kao i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika, odnosno uslova koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa za obavljanje pripravničkog i specijalističkog staža zdravstvenih radnika;
6) učestvuje u utvrđivanju nomenklature zdravstvenih usluga, kriterijuma i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i u utvrđivanju kriterijuma i merila za zaključivanje ugovora o pružanju zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje;
7) predlaže kriterijume i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u privatnoj praksi, odnosno cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama, a koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i visinu cena tih zdravstvenih usluga;
8) daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
9) daje inicijativu i preduzima mere za osiguranje članova komore kod nosioca osiguranja za rizik koji može nastupiti zbog stručne greške u vršenju poslova zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom;
10) pruža pomoć građanima u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu u slučaju nestručnog ili neetičkog rada članova komore;
11) pruža stručnu pomoć članovima komore;
12) zastupa interese članova komore koji obavljaju privatnu praksu pri zaključivanju ugovora sa organizacijom zdravstvenog osiguranja;
13) daje predlog za dobijanje naziva primarijusa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita;
14) prati i pokreće inicijativu za preduzimanje zakonom propisanih mera u vezi sa povredom propisa o zabrani reklamiranja (oglašavanja) u oblasti zdravstvene zaštite;
15) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom komore.
Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence
Član
Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenim radnicima, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Direktor komore donosi rešenje o izdavanju, obnovljanju ili oduzimanju licence.
Upis u imenik komore
Član
Komora, odnosno ogranak komore, u skladu sa ovim zakonom, vodi imenike komore, i to:
1) imenik svih članova komore;
2) imenik izdatih, obnovljenih ili oduzetih licenci;
3) imenik izrečenih disciplinskih mera članovima komore.
U imeniku članova komore iz stava 1. tačka 1) ovog člana vodi se posebna evidencija o članovima komore koji su pripravnici, specijalizanti, specijalisti ili koji imaju užu specijalnost.
Imenik iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana vodi ogranak komore, a imenik iz tačke 2) vodi komora.
Komora, na osnovu izveštaja ogranaka o upisu u imenik iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, vodi evidencije o članovima komore upisanim u imenik, odnosno o izrečenim disciplinskim merama članovima komore.
Član
Na zahtev zdravstvenog radnika, rešenje o upisu u imenik iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona donosi ogranak komore, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa zakonom i statutom komore.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi odgovorno lice u ogranku komore koje je određeno statutom komore.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom organu komore, u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.
Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Ogranak komore dužan je da nadležnom organu komore dostavlja mesečne izveštaje o izvršenom upisu u imenik iz člana 10. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona, radi vođenja evidencije.
Član
U komori se po službenoj dužnosti, vrši upis izdatih, obnovljenih ili oduzetih licenci u imenik izdatih, obnovljenih ili oduzetih licenci iz člana 10. stav 1. tačka 2) ovog zakona, u roku od 15 dana od dana izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence.
U ogranku komore se po službenoj dužnosti, vrši upis izrečene disciplinske mere članovima komore u imenik izrečenih disciplinskih mera iz člana 10. stav 1. tačka 3) ovog zakona, u roku od 15 dana od dana izricanja disciplinske mere.
Član
Članovi komore dužni su da nadlženom organu komore prijave sve promene koje su bitne za upis u imenik iz člana 10. ovog zakona, kao i druge bitne činjenice iz nadležnosti komore, u roku od 30 dana od dana saznanja za te promene, odnosno činjenice.
Član
Imenici iz člana 10. ovog zakona su javne knjige.
Član
Komora uređuje sadržaj i podatke koji se vode u imeniku, način vođenja i obrazac imenika, obrazac izvoda iz imenika, uverenja, potvrda i evidencija, kao i postupak upisa u imenike, u skladu sa statutom komore.
V. ORGANIZACIJA I RAD KOMORE
Organi komore
Član
Organi komore jesu:
1) skupština;
2) upravni odbor;
3) nadzorni odbor;
4) direktor.
5) etički odbor komore;
6) komisija za posredovanje;
7) sud časti prvog stepena;
8) sud časti drugog stepena;
9) odbori komore;
10) druga tela utvrđena statutom komore.
Mandat članova organa komore iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana traje četiri godine.
Ovlašćenja i način rada organa iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju statutom komore, u skladu sa zakonom.
Član
Direktor, članovi upravnog i nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, lica izabrana u organe upravljanja, odnosno poslovanja visokoškolskih ustanova, Srpskog lekarskog društva, udruženja zdravstvenih ustanova i drugih stručnih udruženja zdravstvenih radnika.
Član
Organi komore iz člana 16. ovog zakona organizuju se na način kojim se obezbeđuje ravnopravna zastupljenost svih ogranaka komore, kao i ravnopravno učešće u radu i odlučivanju članova komore koji profesiju zdravstvenog radnika obavljaju u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi.
Član
Skupština je najviši organ komore.
Skupština:
1) donosi statut komore i druge opšte akte;
2) donosi etički kodeks;
3) donosi godišnji program rada komore;
4) donosi poslovnik o svom radu i poslovnik o radu radnih tela koje obrazuje;
5) bira i razrešava predsednika skupštine;
6) bira i razrešava direktora i članove upravnog i nadzornog odbora;
7) bira i razrešava predsednika i članove etičkog odbora komore;
8) bira i razrešava sudove časti prvog stepena, kao i sud časti drugog stepena;
9) utvrđuje visinu članarine za članove komore;
10) utvrđuje iznos nadoknada za upis u imenik članova komore, nadoknada za izdavanje i obnavljanje licence, kao i iznos drugih nadoknada za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda iz evidencija koje vodi komora;
11) donosi odluku o visini izdvajanja prihoda komore u fond uzajamne pomoći članova komore, koji se vodi na posebnom podračunu komore;
12) razmatra izveštaje o radu organa komore i ogranaka komore;
13) usvaja izveštaj o radu i finansijskom poslovanju komore sa godišnjim obračunom, kao i druge izveštaje koje dostavlja upravni i nadzorni odbor komore;
14) ostvaruje saradnju sa komorama u zemlji i inostranstvu;
15) obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom komore.
Član
Skupština ima predsednika, koga bira iz svojih redova.
Predsednik skupštine predstavlja skupštinu, saziva sednice skupštine i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom komore.
Član
Skupština može obrazovati skupštinska veća, skupštinske odbore, stalna i povremena radna tela radi bolje organizacije rada komore, razmatranja pojedinih pitanja iz svog delokruga, u skladu sa statutom.
Statutom se bliže uređuju ovlašćenja, način rada i izbora skupštinskih veća, skupštinskih odbora, odnosno radnih tela iz stava 1. ovog člana, kao i druga pitanja od značaja za njihov rad.
Član
Upravni odbor:
1) sprovodi odluke skupštine;
2) utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata komore;
3) predlaže državnim organima mere za unapređenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
4) utvrđuje plan prihoda i rashoda komore i stara se o njegovom izvršenju;
5) usvaja periodični obračun i podnosi skupštini na usvajanje izveštaj o radu i finansijskom poslovanju komore sa godišnjim obračunom;
6) razmatra primedbe i predloge članova komore, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, drugih državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, fakulteta i škola zdravstvene struke, organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, o čemu podnosi izveštaj skupštini;
7) razmatra i druge izveštaje o radu komore u vezi sa poslovima koje komora u skladu sa zakonom obavlja;
8) prati i pokreće inicijativu za preduzimanje zakonom propisanih mera u vezi sa povredom propisa o zabrani reklamiranja (oglašavanja) u oblasti zdravstvene zaštite i o tome podnosi izveštaj skupštini;
9) vrši i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom, kao i poslove koje mu poveri skupština.
Član
Članove upravnog odbora, kao i predsednika upravnog odbora bira i razrešava skupština iz reda svojih članova.
Član
Nadzorni odbor vrši kontrolu poslovanja komore i unutrašnji nadzor nad radom komore.
Članove nadzornog odbora i predsednika nadzornog odbora bira i razrešava skupština iz reda svojih članova.
Član
Direktor komore:
1) rukovodi komorom, predstavlja i zastupa komoru;
2) odgovara za zakonitost rada i poslovanja komore;
3) rešenjem izdaje, obnavlja i oduzima licencu;
4) izvršava odluke skupštine i upravnog odbora;
5) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u stručnoj službi komore;
6) obavlja druge poslove određene zakonom i statutom.
Član
Direktora imenuje i razrešava skupština iz reda svojih članova.
Za direktora može biti imenovano isto lice najviše dva puta uzastopno.
Član
Etički odbor komore:
1) razmatra etička pitanja koja se odnose na obavljanje lekarske, stomatološke, farmaceutske profesije, profesije biohemičara, odnosno profesije medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara;
2) daje mišljenje o radu članova komore u skladu sa etičkim kodeksom;
3) promoviše principe profesionalne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova komore u obavljanju profesije zdravstvenog radnika;
4) obavlja druge poslove u vezi sa primenom i poštovanjem etičkog kodeksa.
Sastav etičkog odbora komore, izbor članova i predsednika, kao i način rada, bliže se uređuju statutom komore, u skladu sa zakonom.
Teritorijalna organizacija komore
Član
Komora ima ogranke kao svoje organizacione jedinice.
Ogranci komore iz stava 1. ovog člana obavljaju poslove komore iz člana 7. tač. 2), 4), 5), 6) i 7) i člana 8. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i statutom komore.
Područje za koje se obrazuje ogranak, broj ogranaka, sedište ogranka, organizacija i način rada i rukovođenja ogrankom, stručna služba ogranka, način rada komisije za posredovanje i suda časti prvog stepena, kao i druga pitanja neophodna za rad ogranka, uređuju se statutom komore.
Opšti akti komore
Član
Komora donosi statut i druge opšte akte u skladu sa zakonom i statutom komore.
Statutom komore bliže se uređuju: poslovi koje komora obavlja u okviru zakonskih ovlašćenja; način obavljanja poslova komore; unutrašnja organizacija i rad komore; sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa komore; broj članova u organima komore; način izbora i opoziva članova u organima komore; organ komore koji imenuje posrednika, postupak posredovanja; organ komore koji obrazuje sudove časti, sastav sudova časti, uslovi i način izbora i razrešenja sudija, nadležnost sudova časti, lakše i teže povrede profesionalnih dužnosti i ugleda člana komore, postupak za pokretanje i utvrđivanje odgovornosti člana komore, postupak pred sudom časti, izricanje mera, način izvršenja izrečenih mera i rokovi za pokretanje postupka i izvršenje mera, kao i druga pitanja od značaja za rešavanje sporova; prava i dužnosti članova komore; ogranci komore; organizacija i organi ogranaka komore i njihovo sedište; obavljanje stručnih poslova za komoru, kao i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju komore.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja daje saglasnost na statut komore u delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja komore iz člana 7. ovog zakona.
Statut komore objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član
Skupština komore donosi etički kodeks kojim se utvrđuju etička načela u obavljanju profesionalnih dužnosti članova komore.
Etičkim kodeksom utvrđuju se i odnosi članova komore prema pacijentima, kao i međusobni odnosi članova komore.
Etički kodeks komora objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
VI. SREDSTVA ZA OSNIVANjE I RAD KOMORE
Član
Sredstva za osnivanje komore obezbeđuju se iz:
1) budžeta Republike Srbije;
2) donacija, poklona i legata.
Član
Komora stiče sredstva za rad od:
1) članarine koju plaćaju članovi komore;
2) nadoknade za upis u imenik članova komore;
3) nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence;
4) legata;
5) poklona;
6) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Članovi komore dužni su da uredno plaćaju članarinu, nadoknadu za upis u imenike, kao i druge nadoknade za rad komore, u skladu sa zakonom.
Član
Sredstva komore vode se na računu.
Ogranak komore ima podračun na kome se nalaze i vode sredstva za obavljanje poslova i zadataka ogranka u skladu sa ovim zakonom i statutom komore.
Aktom komore uređuje se iznos sredstava iz člana 32. ovog zakona koji se uplaćuje na račun komore i deo sredstava koji se uplaćuje na podračun ogranka.
Sredstva iz člana 32. stav 1. tačka 3) ovog zakona uplaćuju se na račun komore.
Legati i pokloni iz člana 32. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona vode se na posebnom podračunu komore i koriste se za obavljanje poslova iz nadležnosti komore i razvoj komore.
Naredbodavac za upotrebu sredstava komore jeste direktor komore, a izuzetno lice koje on ovlasti.
Naredbodavac za upotrebu sredstava ogranka komore jeste lice utvrđeno statutom komore.
Komora odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom kojom raspolaže.
Član
Komora na posebnom podračunu vodi sredstva namenjena za fond uzajamne pomoći članova komore.
Sredstva fonda iz stava 1. ovog člana mogu se upotrebiti za pružanje neposredne pomoći članovima komore, za osiguranje članova komore kod nosioca osiguranja za rizik koji može nastupiti zbog stručne greške u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, kao i za stručno usavršavanje članova komore, u skladu sa statutom komore.
VII. JAVNOST RADA KOMORE
Član
Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti komore.
Komora je dužna da obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, nadležne pravosudne organe i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova komore pred nadležnim organima komore, kao i o postupcima izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, ako se u tim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo.
Komora je dužna da na zahtev organa iz stava 2. ovog člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima saznanje.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, fakulteti i škole zdravstvene struke, organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, najmanje jednom godišnje, daju mišljenje o radu komore, koje razmatra skupština komore.
Član
Komora, samoinicijativno ili po zahtevu, obaveštava ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, druge državne organe, nadležne organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja, o problemima u vezi sa obavljanjem zdravstvene delatnosti članova komore, kao i o problemima građana u ostvarivanju zdravstvene zaštite, i predlaže mere za njihovo rešavanje.
Komora sarađuje sa Srpskim lekarskim društvom, Društvom farmaceuta Srbije, fakultetima i školama zdravstvene struke, referentnim zdravstvenim ustanovama, strukovnim udruženjima zdravstvenih radnika i organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja, u vezi sa pitanjima značajnim za rad komore i zdravstvene zaštite stanovništva.
VIII. POSREDOVANjE U SPOROVIMA I
DISCIPLINSKI POSTUPAK
Posredovanje u sporovima
Član
Radi vansudskog rešavanja sporova između članova komore, kao i između člana komore i pacijenata, u vezi sa obavljanjem zdravstvene delatnosti, imenuje se posrednik.
Član
Postupak posredovanja pokreće se na zahtev strana u sporu iz člana 37. ovog zakona.
O ličnosti posrednika neophodno je da se saglase strane u sporu.
Postupak posredovanja okončava se izmirenjem, odnosno sporazumom strana u sporu ili konstatacijom da posredovanje nije uspelo, o čemu se donosi zaključak.
Disciplinska odgovornost članova komore
Član
Član komore disciplinski odgovara pred sudom časti ako činjenjem ili nečinjenjem izvrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore.
Član
Član komore vrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore ako:
1) postupa u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;
2) povredi etički kodeks;
3) obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, odnosno u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske, stomatološke, odnosno farmaceutske nauke i prakse, ili ako načini stručnu grešku;
4) svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima komore ili trećim licima povredi ugled profesije;
5) u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
6) ne ispunjava obaveze člana komore utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima komore.
Statutom komore određuju se i druge povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore.
Krivična ili prekršajna odgovornost, odnosno odgovornost člana komore iz radnog odnosa kod poslodavca, ne isključuje disciplinsku odgovornost člana komore po ovom zakonu.
Član
Ako se na osnovu činjenica do kojih komora dođe u postupku posredovanja iz člana 38. ovog zakona, kao i iz pritužbi građana ili iz drugih okolnosti, posumnja da je član komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 40. ovog zakona, komora pokreće disciplinski postupak protiv svog člana pred sudom časti.
Član
Sud časti obrazuje se kao:
1) sud časti prvog stepena;
2) sud časti drugog stepena.
Sud časti prvog stepena obrazuje se u sedištu ogranka komore, a sud časti drugog stepena u sedištu komore.
Član
Za povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 40. ovog zakona sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera:
1) javnu opomenu;
2) novčanu kaznu u visini do 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, u mesecu koji prethodi mesecu u kome se kazna izriče, po podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti;
4) privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti.
Član
Disciplinske mere iz člana 43. tač. 1) i 2) ovog zakona izriču se za lakše povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinska mera iz člana 43. tačka 2) ovog zakona može se izreći u trajanju od jednog do šest meseci.
Disciplinske mere iz člana 43. tač. 3) i 4) ovog zakona izriču se za težu povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinske mere iz člana 43. tač. 3) i 4) ovog zakona ne mogu trajati kraće od šest meseci, ni duže od jedne godine, a u izuzetnim slučajevima mogu trajati do pet godina.
Član
U postupku pred sudom časti shodno se primenjuju odgovarajuća pravila upravnog postupka o usmenoj raspravi, dokazivanju, zapisniku i dostavljanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član komore čija se disciplinska odgovornost utvrđuje mora biti saslušan u disciplinskom postupku i mora mu se omogućiti odbrana.
O saslušanju člana komore i sprovođenju drugih dokaza u disciplinskom postupku pred sudom časti vodi se zapisnik.
O žalbi protiv odluke suda časti prvog stepena rešava sud časti drugog stepena.
Član
Protiv konačne odluke suda časti kojom je izrečena disciplinska mera iz člana 43. tač. 1) i 2) ovog zakona član komore ne može pokrenuti upravni spor.
Protiv konačne odluke suda časti kojom je izrečena disciplinska mera iz člana 43. tač. 3) i 4) ovog zakona član komore može pokrenuti upravni spor.
Komora, odnosno ogranak komore, o konačnoj odluci suda časti kojom je izrečena disciplinska mera iz člana 43. tač. 3) i 4) ovog zakona obaveštava ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u roku od osam dana.
Član
Zastarelost pokretanja postupka pred sudom časti nastupa istekom jedne godine od dana učinjene povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore iz člana 40. ovog zakona.
Zastarelost izvršenja mere iz člana 43. tač. 1) do 4) ovog zakona nastupa po isteku šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke o izrečenoj meri.
Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka pred sudom časti ili izvršenja mere.
Posle svakog prekida rok zastarelosti počinje ponovo da teče, s tim da zastarelost nastaje u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je po ovom zakonu potrebno za zastarelost pokretanja postupka, odnosno izvršenja izrečene mere.
IX. STRUČNA SLUŽBA KOMORE
Član
Radi obavljanja stručnih, administrativnih i drugih poslova komora obrazuje stručnu službu.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u stručnoj službi komore primenjuju se propisi kojima se uređuje rad.
Organizacija, rad i nadležnost stručne službe komore uređuje se statutom komore.
X. NADZOR NAD RADOM KOMORE
Član
Nadzor nad zakonitošću rada i akata komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
U vršenju nadzora iz stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja može tražiti od komore odgovarajuće izveštaje i podatke, odnosno može izvršiti neposredan uvid u rad komore.
Komora je dužna da izveštaje i podatke iz stava 2. ovog člana dostavi ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja u roku od 30 dana od dana kada su podaci zatraženi.
U vršenju nadzora nad javnim ovlašćenjima komore primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje državna uprava.
Komora je dužna da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja podnese godišnji izveštaj o radu i finansijskom poslovanju do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Član
Nadzor nad zakonitim i namenskim korišćenjem sredstava komore, odnosno ogranka komore i postupanjem komore u pogledu pridržavanja propisa o finansijskom i računovodstvenom poslovanju vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.
XI. KAZNENE ODREDBE
Član
Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj komora ako:
1) ne izvrši upis zdravstvenog radnika koji ispunjava uslove propisane zakonom za upis u imenik članova komore, odnosno ako izvrši upis zdravstvenog radnika koji ne ispunjava zakonom propisane uslove u imenik članova komore (član 7. stav 1. tačka 2);
2) na zahtev člana komore ili drugog ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica ne izda izvod iz imenika koji komora vodi, uverenje ili potvrdu o činjenicama o kojima vodi evidenciju (član 7. stav 1. tačka 7);
3) članu komore koji ima licencu ne izda legitimaciju (član 7. stav 1. tačka 10);
4) članu komore koji ima licencu ne izda identifikacioni broj (član 7. stav 1. tačka 11);
5) članu komore izda, obnovi ili oduzme licencu suprotno zakonu (član 9);
6) ne vodi zakonom propisane imenike komore, odnosno ako ne izvrši upis podataka u imenik komore koji vodi, odnosno ako izvrši upis u imenik suprotno odredbama zakona (čl. 10, 11. i 12).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u komori novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.
Član
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako ne obavesti nadležnu komoru o promenama koje su bitne za upis u imenike koje komora vodi, kao i o drugim bitnim činjenicama iz nadležnosti komore (član 13).
XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja imenovaće najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odbore za pripremu konstituisanja i početak rada komora iz člana 2. ovog zakona.
Odbori iz stava 1. ovog člana imaju po 11 članova koje imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja na predlog Srpskog lekarskog društva i postojećih udruženja zdravstvenih radnika.
Članovi odbora biraju iz svojih redova predsednika.
Odbor donosi statutarnu odluku komore, kojom se utvrđuju pitanja od značaja za konstituisanje i početak rada komore, način i postupak sprovođenja izbora za članove skupštine komore, u roku od 30 dana od dana imenovanja odbora.
Odbor će doneti odluku o raspisivanju i sprovođenju izbora za članove skupštine komore u roku od 30 dana od dana donošenja statutarne odluke.
Postupak kandidovanja i izbora članova skupštine obaviće se u roku od 60 dana od dana donošenja odluke iz stava 5. ovog člana.
Član
Konstituisanje organa komore izvršiće se u roku od 30 dana od dana izbora članova skupštine.
Član
Komora počinje sa radom najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Komora je dužna da donese statut i druge opšte akte predviđene ovim zakonom najkasnije u roku od tri meseca od dana početka rada komore.
Komora će početi sa obavljanjem poverenih poslova, u skladu sa ovim zakonom, u roku od šest meseci od dana početka rada komore.
Član
Članovi komore dužni su da u roku od tri meseca od dana početka rada komore dostave komori potrebne podatke radi upisa u imenik komore iz člana 7. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Član
Farmaceutska komora Srbije preuzima prava, dužnosti, zaposlene, kao i sredstva i imovinu Farmaceutske komore Srbije osnovane u skladu sa članom 77a Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02).
Član
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 77a – 77e Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02).
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
4353005.060.doc/1
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zdravstvene zaštite.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje Zakona o komorama zdravstvenih radnika je potreba da se na celovit način stvori zakonski osnov za osnivanje komora zdravstvenih radnika, kao nezavisnih profesionalnih organizacija doktora medicine, doktora stomatologije, diplomiranih farmaceuta, diplomiranih farmaceuta medicinske biohemije i doktora medicine specijalista kliničke biohemije, kao i medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.
Osnivanjem komora zdravstvenih radnika kao profesionalnih organizacija zdravstvenih radnika stvoriće se uslovi za uspostavljanje viših profesionalnih standarda u vršenju profesije zdravstvenih radnika, kao i poštovanje etičkih i pravnih normi u obavljanju profesije zdravstvene zaštite, odnosno stalno razvijanje višeg profesionalnog nivoa odnosa zdravstvenih radnika prema pacijentima. Pored toga, osnivanjem komora stvoriće se uslovi i za zaštitu prava pacijenata od nesavesnog postupanja zdravstvenih radnika, odnosno čuvanja profesionalne tajne u obavljanju zdravstvene delatnosti zdravstvenih radnika. Takođe će se stvoriti uslovi za veću disciplinsku odgovornost zdravstvenih radnika. Izuzetno važnu ulogu komore će imati i u kontinuiranom procesu edukacije zdravstvenih radnika, odnosno u postupku izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence za samostalni rad zdravstvenih radnika.
Osnivanjem komora zdravstvenih radnika stvoriće se uslovi za organizovano učešće zdravstvenih radnika u reformi sistema zdravstvene zaštite, kao osnovnih činilaca, odnosno nosilaca zdravstvene zaštite, bez kojih se proces reforme ne može sprovoditi, odnosno bez čijeg se učešća proces kontinuiranog sprovođenja reforme sistema zdravstvene zaštite ne može uspešno ostvarivati.
Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba da se ranije važeća rešenja o osnivanju i radu komora, koja su bila zastupljena u čl. 77a do 77e Zakona o zdravstvenoj zaštiti, stave van snage, odnosno da se osnivanje i način rada komora zasnuje na savremenim principima i načelima o udruživanju zdravstvenih radnika i to na: načelu autonomnosti i samostalnosti u finansiranju, načelu decentralizacije, načelu obaveznosti, načelu vršenja poverenih javnih ovlašćenja i načelu odgovornosti.
III. OBRAZLOŽENjE POJEDINIH REŠENjA
1. Osnovne odredbe
U članu 1. predloženo je osnivanje komora zdravstvenih radnika, kao nezavisnih, profesionalnih organizacija od značaja za obavljanje delatnosti zdravstvenih radnika.
2. Vrste komora zdravstvenih radnika
Čl. 2. i 3. predloženo je osnivanje: Lekarske komore Srbije, Stomatološke komore Srbije, Farmaceutske komore Srbije, Komore biohemičara Srbije, Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Komora ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom. Sedište komore je u Beogradu.
Komora ima ogranke koji su organizovani u skladu sa statutom komore. Na taj način data je puna autonomnost komori da, u zavisnosti od specifičnosti svake komore, izvrši unutrašnju organizaciju komore i obrazuje ogranke u skladu sa statutom.
3. Članstvo u komori zdravstvenih radnika
Čl. 4. do 6. predloženo je da je članstvo u komori obavezno za doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, diplomirane farmaceute medicinske biohemije i doktore medicine specijaliste kliničke biohemije, kao i medicinske sestre i zdravstvene tehničare, koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Pored toga, propisano je obaveza udruživanja u komore i za zdravstvene radnike koji kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost kod drugih poslodavaca, u skladu sa zakonom. Predložena je mogućnost da zdravstveni radnici budu i dobrovoljni članovi komore, u slučaju da zdravstvenu delatnost ne obavljaju kao profesiju.
4. Poslovi komore
U čl. 7. do 15. utvrđeni su poslovi, odnosno ovlašćenja komore.
U članu 7. predloženi su poslovi koje komora obavlja kao javna ovlašćenja, odnosno kao poverene poslove. U odnosu na dosadašnja zakonska rešenja ovi poslovi predstavljaju značajnu novinu, s obzirom da je komori dato kao jedno izuzetno važno javno ovlašćenje – davanje, obnavljanje ili oduzimanje odobrenja za samostalni rad članova komore (licenca), bez čega zdravstveni radnici ne mogu obavljati samostalno zdravstvenu delatnost, i vodi imenike izdatih, obnovljenih i oduzetih licenci. Vrlo važno javno ovlašćenje, koje obavlja komora, je i upis članova komore u imenik svih članova komore, a što predstavlja uslov za početak obavljanja samostalne delatnosti zdravstvenih radnika, pod uslovima propisanim zakonom. Komora organizuje i sprovodi postupak posredovanja u sporovima između članova komore, odnosno između članova komore i građana – pacijenata, organizuje sudove časti za utvrđivanje povrede profesionalne dužnosti i odgovornosti članova komore, kao i za izricanje disciplinskih mera za te povrede. Komora, takođe, utvrđuje visinu članarine za upis u komoru, odnosno utvrđuje iznos nadoknada za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licenci. Novinu predstavlja i predloženo rešenje da komora izdaje legitimaciju članovima komore na osnovu koje se oni indentifikuju za obavljanje samostalne delatnosti. Komora donosi kodeks profesionalne etike.
U članu 8. predložena su druga ovlašćenja koje komora ima, odnosno drugi poslovi koje ona obavlja, a koji ne predstavljaju javna ovlašćenja u smislu člana 7. ovog zakona.
U članu 9. propisano je da komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu za samostalni rad, s tim da su uslovi, način i postupak propisani zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita. Postupak izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence obavlja komora, kao jedinstvenu funkciju od značaja za teritoriju Republike.
U čl. 10. do 15. propisan je način i postupak upisa u imenik koje komora vodi.
5. Organizacija i rad komore
U čl. 16. do 30. propisana je organizacija i rad komore.
U čl. 16. do 27. propisani su organi upravljanja komore, njihova nadležnost, način i postupak izbora, kao i drugi organi koje komora može imati.
Radi zastupanja načela decentralizacije, članom 28. propisano je da komora ima ogranke kao svoje organizacione jedinice. Ogranci komore obavljaju najveći deo poslova koji su dati u nadležnost komore osim određenih poslova iz člana 7. koji su u nadležnosti komore i to kao poslovi čija decentralizacija nije moguća zbog interesa koji je od značaja za jedinstvenu organizaciju zdravstvene službe na nivou Republike. Naime, neophodno je da komora na jedinstven i potpun način uređuje sledeća pitanja: donošenje kodeksa profesionalne etike (etički kodeks); davanje, obnavljanje ili oduzimanje licence za samostalni rad članova komore; utvrđivanje visine članarine za članove komore; utvrđivanje iznosa nadoknada za upis u imenik komore svih članova komore koje ona vodi, kao i iznos nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence, odnosno drugih izvoda iz dokumentacije koju komora vodi; izdavanje legitimacija članovima komore i davanje indentifikacionih brojeva članovima komore. Napred nabrojana ovlašćenja, koja za cilj imaju očuvanje jedinstvene organizacije zdravstvene službe, odnosno uspostavljanje jedinstvenih principa i pravila u kvalitetu rada zdravstvenih radnika, odnosno u obezbeđivanju jedinstvenih dokumenata na osnovu kojih se zdravstveni radnici koji obavljaju profesionalnu delatnost u Republici Srbiji, indentifikuju, neophodno je zadržati u nadležnosti određene komore.
Drugi poslovi iz čl. 7. i 8. Zakona dati su u nadležnost ogranku komore.
Područje za koje se obrazuje ogranak komore, broj ogranaka komore, sedište tih ogranaka, organizacija i način rada i rukovođenja ograncima, kao i druga pitanja bitna za organizaciju i rad komore i njenih ogranaka, uređuju se statutom komore. Na taj način, data je potpuna autnomnost komore da ova bitna pitanja uredi na način koji je specifičan za potrebe određene komore.
Komora donosi statut i druga opšta akta, s tim da ministarstvo nadležno za poslove zdravlja daje saglasnost na statut komore, ali samo u onom delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja komore. Na taj način, u potpunosti je zastupljen princip autonomnosti komore.
6. Sredstva za početak rada i rad komore
Čl. 31. do 34. propisana su sredstva za osnivanje komore koja se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije kao i iz donacija, poklona i legata, odnosno propisano je da komora stiče sredstva za rad od: članarine, upisa u imenike koje vodi, izdavanje i obnavljanje licenci za samostalni rad, legata, poklona i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Komora uređuje iznos članarine, nadoknade za upis u imenike koje vodi, odnosno za izdavanje i obnavljanje licence za samostalni rad, kao i iznose nadoknada za izdavanje drugih dokumenata koje komora vodi.
Sredstva od izdatih i obnovljenih licenci za samostalni rad uplaćuju se na žiro račun komore, s obzirom da ovi poslovi predstavljaju jedinstvenu funkciju koju komora, za potrebe svih ogranaka obavlja, dok se ostala sredstva mogu uplaćivati bilo na žiro račun komore, bilo na podračun ogranaka, a u skladu sa aktom koji donosi komora i kojim se ova oblast uređuje u zavisnosti od specifičnosti svake komore. Na taj način, zastupljeno je načelo samostalnosti i nezavisnosti u radu komore, odnosno finansijska samostalnost komore i njenih ogranaka u zavisnosti od specifične organizacije svake komore.
7. Javnost rada komore
Čl. 35. i 36. propisana je javnost rada komore, odnosno obaveza komore da obaveštava nadležne organe, odnosno organizacije o poslovima koje komora obavlja, a koji su od interesa za funkcionisanje, odnosno preduzimanje zakonom propisanih mera od strane nadležnih organa, odnosno organizacija.
8. Posredovanje u sporovima i
disciplinski postupak
Čl. 37. do 47. propisan je postupak posredovanja u sporovima, kao i disciplinski postupak koji komora vodi.
U uspostavljanju većeg nivoa u obavljanju profesionalnih dužnosti, kao i ugleda članova komore, komora ima izuzetno značajnu funkciju u sprovođenju i organizaciji disciplinske odgovornosti članova komore. Postupak utvrđivanja disciplinske odgovornosti članova komore predstavlja utvrđivanje profesionalne odgovornosti članova komore, pod uslovima propisanim ovim zakonom, ali i pod uslovima koje komora bliže uređuje statutom. Profesionalna odgovornost članova komore, koju utvrđuje i sprovodi nadležna komora, nezavisna je i ne isključuje krivičnu, prekršajnu ili disciplinsku odgovornost članova komore.
U obavljanju ove vrlo važne funkcije komora organizuje sudove časti prvog stepena, koji se organizuju u ograncima komore, kao i sud časti drugog stepena, koji se organizuje u sedištu komore. Na taj način, zastupljena je dvostepenost u odlučivanju, odnosno u utvrđivanju disciplinske odgovornosti članova komore.
Značajno je istaći da komora ima mogućnost izricanja nekoliko disciplinskih mera i to: javnu opomenu, novčanu kaznu u visini od 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, privremenu zabranu samostalnog obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti i privremenu zabranu samostalnog obavljanja zdravstvene delatnosti. Na ovaj način, komori je data vrlo bitna funkcija u utvrđivanju povrede profesionalne dužnosti članova komore, odnosno u odmeravanju primerene disciplinske mere, koja će imati kako vaspitni, tako i kazneni karakter za članove komore koji narušavaju profesionalne dužnosti i ugled člana komore.
9. Stručna služba
Članom 48. propisano je da radi obavljanja stručnih, administrativnih i drugih poslova komora obrazuje stručnu službu.
10. Nadzor nad radom komore
Čl. 49. i 50. propisano je da nadzor nad zakonitošću rada komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, a polazeći od ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim se reguliše državna uprava, posebno u delu koji se odnosi na poverena javna ovlašćenja. Nadzor nad zakonitim i namenskim korišćenjem sredstava komore, odnosno ogranaka, vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.
11. Kaznene odredbe
Čl. 51. i 52. propisane su kaznene odredbe.
12. Prelazne i završne odredbe
Čl. 53. do 59. propisane su prelazne i završne odredbe. Predloženo je da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV. PROCENjENI IZNOS FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
U budžetu Republike Srbije za 2005. godine obezbeđena su sredstva za osnivanje i početak rada komora, u ukupnom iznosu od 5 miliona dinara, na razdelu – Ministarstva zdravlja. Ovim sredstvima obezbediće se mogućnost za osnivanje i početak rada komora, dok će se nastavak njihovog rada finansirati iz sopstvenih sredstava komore (članarina, upis u imenike, izdavanje i obnavljanje licence, pokloni, legati i dr.).
4353005.060.doc/3