PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O MEĐUNARODNIM IZLOŽBAMA
Član 1.
Potvrđuje se Konvencija o međunarodnim izložbama sačinjena u Parizu, 22. novembra 1928. godine u originalu na francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije o međunarodnim izložbama u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
Konvencija o međunarodnim izložbama
Pariz, 22. novembra 1928. godine
Dole potpisani, opunomoćeni zastupnici dole navedenih vlada na konferenciji održanoj u Parizu od 12. do 22. novembra 1928. godine, sporazumeli su se da, uz zajednički dogovor i pod uslovom ratifikacije o sledećim odredbama:
Poglavlje I
Definicije
Član 1.
Odredbe ove konvencije primenjivaće se isključivo na zvanične međunarodne izložbe odnosno na one koje su zvanično priznate kao takve.
Zvaničnom međunarodnom izložbom ili zvanično priznatom izložbom smatra se svaka manifestacija bez obzira na njen naziv, na koju su diplomatskim putem pozvane strane zemlje – obično neperiodičnog karaktera, čiji je glavni cilj prikazati napredak koji su postigle različite zemlje u jednoj ili više oblasti proizvodnje, gde se u principu ne pravi razlika između kupaca i posetilaca prilikom ulaska u izložbene prostorije.
Odredbama ove konvencije nisu obuhvaćene:
Izložbe koje traju kraće od tri nedelje;
Naučne izložbe organizovane povodom međunarodnih kongresa, pod uslovom da njihovo trajanje ne premašuje trajanje predviđeno pod tačkom 1;
Izložbe iz lepih umetnosti;
Izložbe koje organizuje jedna zemlja u drugoj, na poziv ove poslednje.
Zemlje potpisnice su se složile da odbiju međunarodne izložbe iz domena ove konvencije koje ne ispunjavaju predviđene obaveze u pogledu patronata i subvencija države, kao i drugih pogodnosti predviđenih u poglavljima III, IV i V.
Član 2.
Izložba je opšta ako obuhvata rezultate ljudske aktivnosti iz više oblasti proizvodnje ili ako je organizovana radi prikaza celokupnog napretka postignutog u određenoj oblasti, kao što su higijena, primenjene umetnosti, savremeni komfor, kolonijalni razvoj, itd.
Izložba je specijalna ako se odnosi na jednu primenjenu nauku (elektricitet, optika, hemija, itd.), na jednu tehniku (tekstil, livnica, grafička umetnost, itd.), na jednu sirovinu (koža i krzno, svila, nikl, itd.), na jednu elementarnu potrebu (grejanje, ishrana, transport, itd.).
Međunarodni biro iz člana 10. pripremiće klasifikaciju izložbi koja će služiti kao osnova za određivanje zanimanja i predmeta koji mogu učestvovati na posebnoj izložbi shodno prethodnom stavu. Ovaj spisak će se moći revidirati svake godine.
Član 3.
Trajanje međunarodnih izložbi ne sme da bude duže od šest meseci; s tim da Međunarodni ured može da odobri da izložba opšteg karaktera traje i duže, pod uslovom da ne traje duže od dvanaest meseci.
Poglavlje II
Učestalost izložbi
Član 4.
Učestalost izložbi iz ove konvencije regulisana je shodno sledećim načelima:
Opšte izložbe su svrstane u dve kategorije:
Prva kategorija: opšte izložbe koje za pozvane zemlje predstavljaju obavezu izgradnje nacionalnih paviljona;
Druga kategorija: opšte izložbe koje za pozvane zemlje ne predstavljaju gore navedenu obavezu.
U jednoj istoj zemlji u toku petnaestogodišnjeg perioda ne može da se organizuje više od jedne opšte izložbe prve kategorije; mora da prođe deset godina između dve opšte izložbe bilo koje kategorije.
Svaka zemlja potpisnica može da organizuje učešće na opštoj izložbi prve kategorije ukoliko je od poslednje izložbe prve kategorije do ove proteklo najmanje šest godina. Ona može da organizuje učešće na opštoj izložbi druge kategorije ako je od poslednje opšte izložbe proteklo najmanje dve godine. Ovaj interval se povećava na četiri godine, ako se radi o izložbi istog tipa.
Rokovi iz prethodnog paragrafa primenjuju se bez obzira na to da li je organizator izložbe zemlja potpisnica konvencije ili nije.
Specijalne izložbe istog tipa mogu da se održavaju istovremeno na teritoriji zemalja potpisnica. Rok od pet godina je obavezan za njihovo ponavljanje u istoj zemlji. Međutim, Međunarodni ured može izuzetno da smanji ovaj rok na najmanje tri godine, ako smatra da je taj rok razuman zbog brzog razvoja određene grane proizvodnje. Isto smanjenje roka može da bude odobreno za izložbe koje se već tradicionalno održavaju u nekim zemljama u razmaku manjem od pet godina.
Specijalne izložbe različitog tipa mogu da se održe u istoj zemlji u vremenskom razmaku od najmanje tri meseca.
Navedeni rokovi iz ovog člana računaju se od datuma otvaranja izložbe.
Član 5.
Zemlja potpisnica na čijoj se teritoriji organizuje izložba shodno odredbama ove konvencije treba, izuzev člana 8, da uputi diplomatskim putem poziv stranim zemljama:
Tri godine unapred, ako se radi o opštim izložbama prve kategorije;
Dve godine unapred, ako se radi o opštim izložbama druge kategorije;
Godinu dana unapred, ako se radi o specijalnim izložbama.
Nijedna vlada ne može da organizuje ili da bude pokrovitelj učešća na međunarodnoj izložbi, bez upućivanja gore pomenutog poziva.
Član 6.
Ako više zemalja konkuriše za organizovanje međunarodne izložbe, one će na osnovu zajedničkog dogovora odrediti koja će od njih imati privilegiju da bude organizator.
Ukoliko ne mogu da postignu dogovor, zatražiće arbitražu Međunarodnog biroa koji će uzeti u obzir navedene argumente, naime posebne razloge istorijske ili moralne prirode, period koji je protekao od poslednje izložbe i broj manifestacija koje su do tada organizovane u konkurentskim zemljama.
Član 7.
Ako se izložba, sa karakteristikama manifestacija utvrđenih u prvom članu, organizuje u zemlji koja nije potpisnica ove konvencije, zemlje potpisnice će, pre nego što prihvate poziv na ovu izložbu, da zatraže mišljenje Međunarodnog biroa.
One neće dati svoj pristanak za predviđenu izložbu, ako ona ne pruža iste garancije koje su predviđene ovom konvencijom ili barem dovoljne garancije. U slučaju poklapanja datuma održavanja izložbe u organizaciji zemlje potpisnice i zemlje koja nije potpisnica konvencije, ostale zemlje potpisnice će odlučiti da li prehvataju prvu, osim u izuzetnim okolnostima.
Član 8.
Zemlje koje žele da organizuju izložbu shodno ovoj konvenciji, treba Međunarodnom birou, šest meseci pre roka za slanje poziva utvrđenog u članu 5, da upute zahtev za prijavu za ovu izložbu. U zahtevu će navesti naziv izložbe i njeno trajanje; priložiće klasifikaciju, opšti pravilnik, pravilnik o žiriju i celokupnu dokumentaciju o predviđenim merama za bezbednost lica i konstrukcija, za zaštitu industrijske i umetničke svojine i za ispunjenje obaveza predviđenih u poglavljima IV i V. Biro usvaja prijavu samo ako izložba ispunjava uslove iz ove konvencije.
Nijedna zemlja potpisnica neće prihvatiti poziv za učešće na izložbi shodno ovoj konvenciji, ako u pozivu nije navedeno odobrenje za prijavu.
U svakom slučaju, zemlje potpisnice koje su primile poziv zadržavaju slobodu da ne učestvuju na izložbi organizovanoj u skladu sa odredbama ove konvencije.
Član 9.
Ako jedna zemlja odustane od organizovanja izložbe koju je planirala i za koju je dato odobrenje, Međunarodni biro će odlučivati o datumu kada će ona moći da konkuriše ponovo sa ostalim zemljama za organizaciju neke druge izložbe.
Poglavlje III
Međunarodni biro za izložbe
Član 10.
Osniva se Međunarodni biro za izložbe zadužen za nadzor nad primenom ove konvencije. Biro ima Administrativni savet kojoj pomaže Komisija za klasifikaciju, kao i direktora čije su imenovanje i dužnosti utvrđeni pravilnikom iz sledećeg člana.
Prvi sastanak Administrativnog saveta Međunarodnog biroa biće sazvan u Parizu od strane Vlade Republike Francuske u godini koja sledi posle stupanja na snagu ove konvencije. Na tom sastanku će Komisija odrediti sedište Međunarodnog biroa i izabrati direktora.
Član 11.
Administrativni savet čine članovi iz zemalja potpisnica i to jedan do tri predstavnika po zemlji. On ima pravo da među svoje članove uključi i dva ili tri člana Međunarodne trgovinske komore koje ova komora imenuje.
Savet odlučuje o svim pitanjima shodno svojim nadležnostima iz ove konvencije; on raspravlja i usvaja pravilnike o organizaciji i unutrašnjem funkcionisanju Međunarodnog biroa. Usvaja budžet prihoda i rashoda, kontroliše i odobrava račune.
Član 12.
Svaka zemlja, nezavisno od broja delegata, raspolaže jednim glasom unutar Saveta. Svaka zemlja može da poveri drugoj zemlji da je zastupa, s tim da u tom slučaju ta zemlja ima broj glasova u skladu sa brojem zemalja koje zastupa. Kvorum od dve trećine zastupljenih zemalja u Savetu je neophodan za valjanost odlučivanja.
Prilikom glasanja neophodna je apsolutna većina glasova, izuzev u sledećim slučajevima:
Usvajanje pravilnika;
Povećanje budžeta;
Odbijanje žalbe jedne zemlje potpisnice ili prihvatanje žalbe, ako ju je priložilo više zemalja;
Odobrenje za opštu izložbu sa trajanjem dužim od šest meseci.
U ova četiri slučaja, neophodna je većina od dve trećine zemalja zastupljenih u Međunarodnom birou.
Član 13.
Komisiju za klasifikaciju čine predstavnici dvanaest zemalja potpisnica koje imenuje njihova vlada.
Polovinu ovih zemalja imenuje Međunarodni biro; druga polovina se rotira u skladu sa uslovima utvrđenim u pravilniku Biroa.
Komisija može da među svoje članove uključi, u svojstvu savetnika, jednog ili dva člana Međunarodne trgovinske komore imenovana od strane komore.
Komisija dostavlja klasifikaciju iz člana 2. na odobrenje Administrativnom savetu, kao i izmene koje bi mogle da se unesu. U vezi primene rokova predviđenih članom 4. daje mišljenje o tome da li je izložba koja se prijavljuje specijalna ili opšta i, da li je, uprkos svom nazivu i klasifikaciji, drugačijeg karaktera od prethodne izložbe ili od specijalne izložbe koja se organizuje istog datuma.
Član 14.
Budžet Biroa se privremeno utvrđuje na 4,000 funti. Troškove Biroa snose zemlje potpisnice čije se učešće utvrđuje na sledeći način: udeo zemalja članica Društva naroda utvrđuje se proporcionalno sa njihovim doprinosom koji plaćaju u Društvu naroda. Izuzev u slučaju kada se gore utvrđeni budžet povećava, najveći udeo po zemlji ne može biti veći od 500 funti. Zemlje koje nisu članice Društva naroda imenuju zemlju članicu Društva naroda imajući u vidu njihovu ekonomsku razvijenost i njihov udeo je jednak udelu na taj način utvrđene zemlje.
Administrativni savet takođe može da odobri ubiranje drugih prihoda naplatom pruženih usluga grupama ili pojedincima.
Poglavlje IV
Obaveze zemalja domaćina i zemalja učesnica
Član 15.
Vlada koja poziva na međunarodnu izložbu treba da imenuje komesara vlade ili delegata zaduženog da je zastupa i da garantuje izvršenje obaveza prema stranim učesnicima. Osim toga, komesar ili delegat treba da preduzme sve neophodne mere za materijalno očuvanje izložbenih eksponata.
Član 16.
Vlade zemalja učesnica treba da imenuju komesare ili delegate za njihovo zastupanje i za kontrolu poštovanja pravilnika objavljenih povodom manifestacije.
Komesari ili delegati su isključivo zaduženi da dodelu ili za raspoređivanje mesta za učesnike izložbe u paviljonima svojih zemalja i u nacionalnim sekcijama.
Član 17.
Na opštoj izložbi Administracija nema pravo da naplaćuje bilo kakve takse za pokrivena i otvorena izložbena mesta predviđena programom izložbe i dodeljena svakoj zemlji učesnici.
Član 18.
Prilikom svake izložbe shodno ovoj konvenciji, inostrani predmeti oslobođeni plaćanja carine i taksi prihvataju se privremeno pod uslovom da ponovo budu izneti iz zemlje. Potvrdom pošiljaoca priloženom uz robu potvrđuje se broj i vrsta, marke i brojevi paketa, kao i trgovinski naziv proizvoda, njihova težina, poreklo i vrednost. Sa predmeta se u prostorijama izložbe skida plomba bez njihovog podvrgavanja carinskoj kontroli na granici. Prethodne odredbe su primenjive pod uslovom da je to u skladu sa carinskim propisima zemlje organizatora izložbe.
Ako je prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje domaćina neophodna garancija za privremeno oslobađanje od carine predviđeno u prethodnom paragrafu, garancija koju pruža komesar svake zemlje učesnice u ime izlagača biće smatrana dovoljnom zaplaćanje carinskih i drugih dažbina i taksi za izložbene eksponate koji ne bi bili ponovo izneti iz zemlje u utvrđenom roku po zatvaranju izložbe.
Isključuju se iz povlastice privremenog oslobađanja od taksi zalihe robe koja ne predstavlja uzorak u pravom smislu te reči i koja se uvozi sa isključivim ciljem da se pusti u prodaju za vreme izložbe.
U slučaju potpunog ili delimičnog uništenja izložbenih eksponata, izlagač ima pravo na oslobađanje od plaćanja:
1) Ako dokaže da su nepredstavljene količine ili oštećeni predmeti bili korišćeni za potrebe izložbe ili da više ne mogu da budu prodati zbog svoje kvarljivosti;
2) Ako po carinskoj tarifi nije naplativa nikakva dažbina ili ulazna taksa za oštećene ili neupotrebljive predmete.
Ova pogodnost neće biti odobrena ako su predmeti pušteni u upotrebu za koju su normalno namenjeni.
Dokaze iz stava 4. podnosi komesar ili delegat zemlje čiji je državljanin izlagač; odluku o tome donosi Administracija zemlje gde se održava izložba.
Smatraće se predmetima namenjenim za izložbu shodno prethodnim odredbama:
1) Građevinski materijali čak iako su uvezeni u vidu sirovina u cilju upotrebe po dospeću u zemlju gde se izložba održava;
2) Alati, transportni materijal za radove vezane za izložbu;
3) Predmeti koji služe za unutrašnju i spoljnu dekoraciju prostorija, štandova, polica izlagača;
4) Predmeti koji služe za dekoraciju i opremanje prostorija namenjenih komesarima ili delegatima zemalja učesnica, kao i kancelarijski materijal koji je predviđen za njih;
5) Predmeti i proizvodi korišćeni za instalacije i za funkcionisanje izloženih mašina ili aparata;
6). Uzorci potrebni žiriju za ocenu i za kvalifikaciju izloženih predmeta, uz obavezu izdavanja potvrde komesara sekcije sa napomenom o vrsti i količini upotrebljenih predmeta.
Osim toga, oslobođeni su taksi:
1) Katalozi, brošure i zvanični plakati, sa ili bez ilustracija, izrađeni u zemljama učesnicama na izložbi;
2) Katalozi, brošure, plakati i druge publikacije, sa ili bez ilustracija, koje strani izlagači besplatno dele na izložbi i samo za vreme izložbe.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na predmete koji, shodno zakonodavstvu zemlje organizatora, pripadaju monopolu države ili čija je prodaja zabranjena ili uređena licencom, izuzev pod uslovima propisanim od strane vlade te zemlje. Međutim, izlaganje ovih proizvoda je dozvoljeno uz primenu kontrolnih mera u cilju zabrane njihove prodaje.
Član 19.
Pravilnik svake međunarodne izložbe treba da sadrži klauzulu koja izlagaču daje pravo da povuče svoju izjavu o učešću, u slučaju da dođe do pogoršanja u pogledu prava koja se primenjuju na proizvode tog izlagača nakon što je prihvatio da učestvuje na izložbi.
Član 20.
Posle izložbe, izlagač može, ako zakonodavstvo zemlje gde je izložba održana to ne zabranjuje, da proda i isporuči izložene uzorke. U tom slučaju ne podleže drugim taksama osim onima koje bi morao da plati u slučaju direktnog uvoza.
Član 21.
Na međunarodnoj izložbi, geografski naziv koji se odnosi na zemlju učesnicu može se koristiti za obeležavanje neke grupe ili postavke samo uz odobrenje komesara ili delegata te zemlje.
U slučaju neučešća zemlje potpisnice, ovakve zabrane izriče administracija izložbe na zahtev zainteresovane vlade.
Član 22.
Na izložbi se smatraju nacionalnim i stoga se tako mogu nazivati samo sekcije konstituisane pod nadzorom komesara ili delegata imenovanog, shodno čl. 15 i 16, od strane vlade zemlje organizatora ili učesnice.
Član 23.
Nacionalna sekcija jedne zemlje može da sadrži samo predmete koji pripadaju toj zemlji.
Međutim, uz dozvolu komesara ili delegata zainteresovane zemlje, u nju se može uvrstiti i predmet koji pripada drugoj zemlji, pod uslovom da isključivo služi za dopunjavanje postavke, da ne utiče na visinu nadoknade dodeljene glavnom predmetu i da joj, po tom osnovu, ne pripada nikakva nadoknada.
Predmetima koji pripadaju industriji ili poljoprivredi jedne zemlje smatraju se samo predmeti dobijeni iz njenog tla, odnosno ubirani ili proizvedeni na njenoj teritoriji.
Član 24.
Izuzev u slučaju kada zakonske odredbe zemlje organizatora predviđaju drugačije, na izložbi se ne može dozvoliti monopol bilo koje vrste. Administracija izložbe međutim, ako proceni neophodnim, može da dozvoli monopol u sledećim oblastima: rasveta, grejanje, oslobađanje od carine, održavanje i reklamiranje unutar izložbe. U tom slučaju mora da ispunjava sledeće uslove:
Navesti postojanje ovog ili ovih vidova monopola u pravilniku izložbe i u biltenu za pristup koji izlagači potpisuju;
Obezbediti korišćenje monopolisanih usluga za izlagače pod uobičajenim uslovima koji se primenjuju u zemlji;
Ni u kom slučaju ne ograničavati nadležnosti komesara u svojim sekcijama.
Komesar zemlje organizatora donosi mere kako tarife radnika koje se naplaćuju zemljama učesnicama ne bi bile više od onih koje se traže od administratora zemlje organizatora.
Član 25.
Svaka zemlja u kojoj se održava međunarodna izložba ponudiće svoju pomoć u dobijanju od svojih administracija, kompanija i preduzeća za železnički, brodski ili avio-prevoz olakšica prilikom prevoza predmeta namenjenih za izložbu.
Član 26.
Svaka zemlja će upotrebiti sva sredstva, shodno svom zakonodavstvu, koja smatra najcelishodnijim za sprečavanje aktivnosti fiktivnih promotera izložbi ili izložbi na koje su učesnici prevarom privučeni lažnim obećanjima, oglasima ili reklamama.
Poglavlje V
Nadoknade
Član 27.
U opštem pravilniku izložbe treba navesti, nezavisno od povlastica koje se uvek mogu dodeljivati, da li će izlagačima biti dodeljene nagrade ili ne. U slučaju da su predviđene nagrade, njihova visina može da se ograniči za neke kategorije.
Pre otvaranja izložbe, izlagači koji na njoj učestvuju, bilo po sekcijama ili u svom nacionalnom paviljonu, a koji žele da budu izuzeti od dodele nagrada, o tome treba da daju izjavu administraciji izložbe preko svojih komesara ili delegata.
Članovi žirija obavezno su izuzeti od dodele nagrada.
Član 28.
Učešće na izložbi može da bude slobodno ili da podleže prethodnom odobrenju.
Učešće je slobodno, ako svi predmeti za izložbu mogu da budu slobodno prihvaćeni, pod uslovom da izlagač u određenom roku potpiše pristupnicu i ispunjava sve uslove za pristup.
Učešće podleže prethodnom odobrenju, ako je opštim pravilnikom izložbe predviđeno da predmeti koji će se izlagati treba da ispunjavaju specijalne uslove kao što su dobra izrada ili originalnost.
U tom slučaju, pravilnikom će biti predočene procedure usvojene u zemlji orgaznizatoru za prijem predmeta u nacionalnu sekciju, kako bi pozvanoj zemlji bilo omogućeno da se pozove na njih, s tim da svaka zemlja zadržava pravo da po sopstvenom nahođenju primenjuje svoje procedure.
Član 29.
Procenu i ocenu izloženih predmeta vrši međunarodni žiri sastavljen prema sledećim pravilima:
1) Svaka zemlja je zastupljena u žiriju u srazmeri svog učešća na izložbi, imajući pre svega u vidu broj izlagača, ne računajući saradnike i kooperatore, i površinu koju zauzimaju.
Svaka zemlja ima pravo na jednog člana žirija za svaku kategoriju u kojoj ima izložene proizvode, izuzev ako su administracija izložbe i komesar ili delegat dotične zemlje saglasni da mu priznaju da njegovo učešće nije opravdano obimom učešća u toj kategoriji.Nijedna zemlja ne može da ima više od sedam članova žirija po kategoriji; s tim da se ovo ograničenje ne primenjuje za namirnice u tečnom i čvrstom stanju;
2) Funkcija člana žirija treba da bude dodeljena osobama sa neophodnim tehničkim znanjem.
3) Članovi žirija ne mogu da budu imenovani na tu funkciju bez saglasnosti svoje vlade;
4) Žiri raspolaže sa tri stepena odlučivanja ili instanci.
Član 30.
Nagrade su podeljene u pet kategorija:
Velike nagrade;
Počasne diplome;
Zlatne medalje;
Srebrne medalje;
Bronzane medalje.
Osim toga, na predlog nagrađenih izlagača ili članova žirija, mogu da budu dodeljene diplome njihovim saradnicima i kooperatorima.
Svojstvo člana žirija nosilac može da navodi u svim slučajevima kada su izlagači ovlašćeni da se pozivaju na svoje nagrade.
Kvalifikacija „izvan konkurencije“ od sada je zabranjena kako za članove žirija tako i za izlagače koji su tražili da budu izuzeti od dodele nagrada.
Član 31.
Ranglista izložbe bieće registrovana u Međunarodnom birou. Nagrađeni će moći da se pozivaju na nagrade koje su im dodeljene pod uslovom da navedu, iza nagrade i tačan naziv izložbe. Biće im odobreno da uz ovu napomenu navedu i momogram Međunarodnog biroa. Međunarodni biro izložbi obavestiće Međunarodni biro za industrijsku svojinu u Bernu o registrovanim izložbama i dostaviće mu rangliste.
Član 32.
Međunarodni biro će sačiniti tipski pravilnik o opštim uslovima sastava i rada žirija, kao i o načinu dodele nagrada. Zemlje organizatori dobiće preporuku za njegovo usvajanje.
Pogravlje VI
Završne odredbe
Član 33.
Ova konvencija će biti ratifikovana.
Svaka vlada će obavestiti Vladu Francuske čim bude spremna za deponovanje ratifikacije. Kada sedam vlada bude obavestilo o svojoj spremnosti za deponovanje ratifikacije, pokrenuće se procedura u toku narednog meseca pošto je Vlada Francuske primila poslednju deklaraciju i na dan koji ova vlada odredi.
Ratifikacije će biti deponovane u arhivi Vlade Francuske.
O deponovanju ratifikacija biće sačinjen zapisnik koji će potpisati predstavnici zemalja koje u tome učestvuju, kao i ministar spoljnih poslova Republike Francuske.
Vlade zemalja potpisnica koje nisu u mogućnosti da deponuju instrument ratifikacije pod uslovima predviđenim u stavu (a) ovog člana, moćiće to naknadno da učine upućivanjem pismenog obaveštenja o tome Vladi Republike Francuske uz priloženi instrument ratifikacije.
Vlada Francuske će se postarati da diplomatskim putem dostavi overenu kopija zapisnika o prvom deponovanju ratifikacije i o obaveštenjima navedenim u prethodnom stavu vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile.U slučaju iz prethodnog stava, Vlada Francuske će istovremeno obavestiti o datumu kada je obaveštenje primila.
Član 34.
(a) Ova konvencija će se integralno primenjivati samo na teritoriji zemalja potpisnica;
(b) Ako neka zemlja želi da se ona primenjuje i na teritoriji njenih kolonija, protektorata, prekomorskih teritorija ili sizerenstva odnosno dominijuma, tu svoju nameru treba da navede u samom instrumentu ratifikacije ili će ona biti predmet pismenog obaveštenja upućenog Vladi Francuske, koji će biti deponovan u arhivu te vlade.
Ako se odabere ovaj postupak, Vlada Francuske će vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile dostaviti overenu kopiju obaveštenja, uz navedeni datum njegovog prijema;
(c) Izložbe koje sadrže isključivo proizvode sa teritorije zemlje i sa teritorije njenih kolonija, protektorata, prekomorskih teritorija ili sizerenstva odnosno dominijuma,smatraju se nacionalnim izložbama i kao takve nisu predmet ove konvencije, bez obzira na to da li je važnost konvencije proširena na te teritorije.
Član 35.
(a) Posle stupanja na snagu ove konvencije, bilo koja zemlja koja je nije potpisala može naknadno da joj pristupi.
(b) U tu svrhu će pismenim i diplomatskim putem obavestiti Vladu Francuske o svojoj nameri, što će biti deponovano u arhivu te vlade.
(c) Vlada Francuske će odmah dostaviti vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile overenu kopiju obaveštenja, uz navedeni datum njegovog prijema.
Član 36.
Ova konvencija će stupiti na snagu za zemlje potpisnice koje će učestvovati u prvom deponovanju ratifikacija, mesec dana posle sačinjavanja zapisnika. Za zemlje koje je budu naknadno ratifikovale ili joj budu naknadno pristupile, kao i za njihove kolonije, protektorate, prekomorske teritorije ili sizerenstva odnosno dominijume koji nisu navedeni u instrumentima ratifikacije, konvencija će početi da važi mesec dana posle datuma prijema obaveštenja predviđena u čl. 33. pod (d); 34. pod (b) i 35. pod (b).
Član 37.
Zemlje potpisnice ne mogu da otkažu konvenciju pre isteka roka od pet godina od dana njenog stupanja na snagu.
Otkazivanje se posle toga može izvršiti u bilo kom momentu pismenim obaveštenjem upućenim Vladi Republike Francuske. Ono će stupiti na snagu godinu dana posle prijema obaveštenja. Vlada Republike Francuske će vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile dostaviti overenu kopiju obaveštenja, uz navedeni datum njegovog prijema.
Odredbe ovog člana primenjivaće se i na kolonije, protektorate, prekomorske teritorije ili sizerenstva odnosno dominijume.
Član 38.
Ako se posle otkazivanja broj zemalja potpisnica smanji na ispod sedam, Vlada Republike Francuske će odmah sazvati međunarodnu konferenciju radi dogovora o svim merama koje treba preduzeti.
Član 39.
Vlada Republike Francuske će Međunarodnom birou takođe dostaviti overenu kopiju svake ratifikacije, pristupanja i otkazivanja.
Član 40.
Ova konvencija će moći da se potpiše u Parizu do 30. aprila 1929. godine.
U potvrdu čega su dole navedeni opunomoćeni potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Parizu, dvadeset drugog novembra hiljadu devetsto dvadeset osme godine, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivu Vlade Republike Francuske i čije će overene kopije biti dostavljene diplomatskim putem svim vladama zemalja zastupljenih na pariskoj konferenciji.
Za Albaniju:
DR. STAVRO STAVRI
Za Nemačku:
DR. PETER MATHIES
EMIL WIEHL
DR. HANS HEIMAN
Za Australiju:
F.C. FARAKER
Za Austriju:
GRUNBERGER
Za Belgiju:
E. DE GAIFFIER
Za Brazil:
F. GUIMARAES
Za Kanadu:
PHILIPPE ROY
Za Kolumbiju:
JOSE DE LA VEGA
Za Kubu:
HERNANDEZ PORTELA
Za Dansku:
H. A. BERNHOFT
Za Dominikansku Republiku:
DR. T. FRANCO FRANCO
Za Španiju:
CARLOS DE GOYENECHE
Za Francusku:
F. CHAPSAL
CHARMEIL
R. COULONDRE
J. LESOUFACHE
G. ROGER SANDOZ
BARON THENARD
Za Veliku Britaniju i Severnu Irsku:
E. CROWE
J. R. CAHILL
H. W. G. COLE
Za Grčku:
N. POLITIS
Za Gvatemalu:
JOSE MATOS
Za Haiti:
NEMOURS
Za Mađarsku:
FREDERIC VILLANI
Za Italiju:
GIOVANNI BELLI
Za Japan:
H. KAWAI
Za Maroko:
J. NACIVET
Za Holandiju:
E. H. KRELAGE
Za Peru:
M. H. CORNEJO
Za Poljsku:
OTTHON WECLAWOWICZ
Za Portugal
A. DA GAMA OCHOA
Za Rumuniju:
CONST. DIAMANDY
Za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca:
MILIVOJ PILYA
Za Švedsku:
Pod uslovom da je ratifikuje Nj. V. Kralj uz saglasnost Riksdaga.
ALBERT EHRENSVARD
JOSEPH SACHS
S. BERJIUS
Za Švajcarsku:
DUNANT
DR M. G. LIENERT
GUSTAV BRANDT
Za Tunis:
H. GEOFFROY-SAINT-HILLAIRE
Za Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika:
M. TOUMANOFF
G. LACHKEVITCH
M. RAFALOFF
PROTOKOL POTPISIVANjA (2)
Dole potpisani opunomoćeni su se sastali na današnji dan da bi pristupili potpisivanju konvencije o međunarodnim izložbama.
Belgijska delegacija je konstatovala da se ova konvencija ne primenjuje na izložbe za koje je stranim zemljama već upućen zvaničan poziv, diplomatskim putem, kao što je međunarodna izložba koja će se održati 1935. godine u Brislu.
Delegacije vlada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Slobodne države Irske izjavljuju da smatraju da se konvencija o organizovanju međunarodnih izložbi ne odnosi na izložbe koje bi eventualno organizovala Britanska zajednica naroda na kojima bi učešće bilo ograničeno na ostale članove Britanske zajednice naroda.
U momentu pristupanja potpisivanju konvencije o međunarodnim izložbama, italijanska delegacija želi da precizira da svoj potpis stavlja ad referendum i uz zadršku da će Vlada Italije eventualno imati nešto da saopšti u vezi sa odredbama koje se odnose na naučne izložbe sa trajanjem dužim od tri nedelje i organizovanim povodom međunarodnih kongresa.
U trenutku pristupanja potpisivanju protokola priloženog uz konvenciju o međunarodnim izložbama, italijanska delegacija izjavljuje da nije u mogućnosti da se priključi četvrtoj želji izraženoj u protokolu, pošto Italija nije potpisala Madridsku konvenciju od 14. aprila 1891. godine o suzbijanju lažnih podataka o poreklu, revidiranu u Vašingtonu 2. juna 1911. godine.
Japanska delegacija je izrazila želju da diplomatski poziv za specijalnu izložbu Japanu bude poslat od strane zemlje organizatora najmanje godinu i po dana ranije, imajući u vidu geografski položaj Japana.
Delegacija Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika izjavljuje u vezi sa primenom odredbe člana 4 konvencije, prema kojoj između dve specijalne izložbe istog tipa organizovane u istoj zemlji treba da protekne najmanje pet godina, da Vlada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika zadržava pravo da posebno vodi računa o svakoj od šest republika članica Saveza, o Rusiji, Ukrajini, Transkavkaskoj Federaciji, Belorusiji, Turkmenistanu i Uzbekistanu.
Kao potvrdu toga dole potpisani punomoćnici potpisali su ovaj protokol.
Sačinjeno u Parizu, dvadeset drugog novembra hiljadu devetsto dvadeset osme godine.
Za Albaniju:
DR. STAVRO STAVRI
Za Nemačku:
DR. PETER MATHIES
EMIL WIEHL
DR. HANS HEIMAN
Za Australiju:
F.C. FARAKER
Za Belgiju:
E. DE GAIFFIER
Za Brazil:
F. GUIMARAES
Za Kanadu:
PHILIPPE ROY
Za Kolumbiju:
JOSE DE LA VEGA
Za Kubu:
HERNANDEZ PORTELA
Za Dansku:
H. A. BERNHOFT
Za Dominikansku Republiku:
DR. T. FRANCO FRANCO
Za Španiju:
CARLOS DE GOYENECHE
Za Francusku:
F. CHAPSAL
CHARMEIL
R. COULONDRE
J. LESOUFACHE
G. ROGER SANDOZ
BARON THENARD
Za Veliku Britaniju i Severnu Irsku:
E. CROWE
J. R. CAHILL
H. W. G. COLE
Za Grčku:
N. POLITIS
Za Gvatemalu:
JOSE MATOS
Za Haiti:
NEMOURS
Za Mađarsku:
FREDERIC VILLANI
Za Italiju:
GIOVANNI BELLI
Za Japan:
H. KAWAI
Za Maroko:
J. NACIVET
Za Holandiju:
E. H. KRELAGE
Za Peru:
M. H. CORNEJO
Za Poljsku:
Delegacija Poljske, potpisujući ovu konvenciju, želi da saopšti da Vlada Poljske namerava da organizuje opštu međunarodnu izložbu u Varšavi 1943. godine i da smatra da ova izjava nije u suprotnosti sa obavezama koje preuzima potpisivanjem ove konvencije.
OTTHON WECLAWOWICZ
Za Portugal:
A. DA GAMA OCHOA
Za Rumuniju:
CONST. DIAMANDY
Za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca:
MILIVOJ PILYA
Za Švedsku:
Pod uslovom da je ratifikuje Nj. V. Kralj uz saglasnost Riksdaga.
ALBERT EHRENSVARD
JOSEPH SACHS
S. BERJIUS
Za Švajcarsku:
DUNANT
DR M. G. LIENERT
GUSTAV BRANDT
Za Tunis:
H. GEOFFROY-SAINT-HILLAIRE
Za Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika:
M. TOUMANOFF
G. LACHKEVITCH
M. RAFALOFF
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona, sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
1. Konvencija o međunarodnim izložbama (u daljem tekstu: Konvencija) potpisana je u Parizu 22. novembra 1928. godine. Naša država je potpisnica Konvencije (u ime Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Konvenciju je potpisao Milivoj Pilja), ali dokument nije ratifikovan tako da nismo do sada koristili povlastice koje Konvencija pruža.
Bilo koja vlada može u bilo kom trenutku pristupiti Konvenciji, putem deponovanja instrumenata pristupanja kod Vlade Republike Francuske, a Konvencija za zemlju deponenta stupa na snagu danom deponovanja instrumenata. Naša država nije deponovala instrumente pristupanja.
Biro za međunarodne izložbe (u daljem tekstu: Biro) je međunarodna organizacija koja omogućuje vladama zemalja članica da smanje troškove usled veoma strogih kontrola kojima se podvrgavaju organizatori izložbi.
Od zemalja članica se zahteva da plaćaju članarinu čiji iznos nije visok. Generalna skupština Biroa pravično utvrđuje visinu godišnje naknade za nove zemlje članice na osnovu sporazuma sa vladom koja upućuje zahtev. Prema podacima sa kraja 2007. godine, godišnja članarina za grupe zemalja IV i V, u skladu sa rangiranjem na skali Ujedinjenih nacija iznosi od 1908-3180 evra. Godišnji iznos članarine, koji će nakon pristupanja Republike Srbije Konvenciji utvrditi Generalna skupština Biroa, a u skladu sa rangiranjem na skali Ujedinjenih nacija finansiraće se iz sredstava Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije.
Članstvo države u Birou omogućuje toj zemlji da učestvuje u svim većanjima Biroa i ima ulogu u odlučivanju o razvoju politika i principa koji se tiču izložbi.
Osim toga, zemlje članice od početka učestvuju u razgovorima sa organizatorima izložbi i u poziciji su da utiču na njih da prihvate njihova gledišta o organizaciji izložbi u kojima nameravaju da učestvuju. Na primer, vlade članice Biroa bile su u mogućnosti da u prošlosti smanje previsoke naknade koje su utvrdili organizatori izložbi.
Takođe, članstvo u Birou pruža i određen broj materijalnih prednosti. Zemlji članici koja želi da organizuje izložbu određenog datuma daće se prednost, u slučaju da od zemlje koja nije članica Biroa stigne zahtev da organizuje izložbu istog tog datuma.
Pored navedenog, prilikom podnošenja zahteva za prijavljivanje neke izložbe, od zemlje članice Biroa zahteva se da plati samo polovinu uobičajenih troškova na ime ispitivanja tog zahteva.
Izvesno je da što više članica Biro bude imao, to će veći biti njegov uticaj i veće mogućnosti da smanjuje troškove svojih članica. Stoga je u interesu svih vlada zemalja koje eventualno budu organizovale izložbe, ili onih koje su samo zainteresovane za učešće na nekoj međunarodnoj izložbi, da pristupe Konvenciji iz 1928. godine, koja je revidirana pomenutim protokolima, i da na taj način postanu članice Biroa.
Imajući u vidu navedeno, članstvo u Birou može doneti i brojne materijalne koristi zemlji članici. Između ostalog, organizator Svetske izložbe „Expo 2010“ u Šangaju, NR Kina svim zemljama učesnicama, članicama Biroa, odobrava i popust od 15% na troškove zakupa iznajmljenog paviljona. Ova povlastica je značajna za Republiku Srbiju koja će uzeti učešće na Svetskoj izložbi „Expo 2010“ u Šangaju, NR Kina.
2. Konvencijom se regulišu sledeća pitanja:
Član 1. Konvencije predviđa primenu njenih odredbi isključivo na zvanične međunarodne izložbe odnosno na one koje su zvanično priznate kao takve. Zvaničnom međunarodnom izložbom ili zvanično priznatom izložbom smatra se svaka manifestacija bez obzira na njen naziv, na koju su diplomatskim putem pozvane strane zemlje – obično neperiodičnog karaktera, čiji je glavni cilj prikazati napredak koji su postigle različite zemlje u jednoj ili više oblasti proizvodnje, gde se u principu ne pravi razlika između kupaca i posetilaca prilikom ulaska u izložbene prostorije. Zemlje potpisnice su se složile da odbiju međunarodne izložbe iz domena ove konvencije koje ne ispunjavaju predviđene obaveze u pogledu patronata i subvencija države, kao i drugih pogodnosti predviđenih u poglavljima III, IV i V.
Članom 2. Konvencije definisano je da je Izložba opšta ako obuhvata rezultate ljudske aktivnosti iz više oblasti proizvodnje ili ako je organizovana radi prikaza celokupnog napretka postignutog u određenoj oblasti, kao što su higijena, primenjene umetnosti, savremeni komfor, kolonijalni razvoj, itd. Izložba je specijalna ako se odnosi na jednu primenjenu nauku (elektricitet, optika, hemija, itd.), na jednu tehniku (tekstil, livnica, grafička umetnost, itd.), na jednu sirovinu (koža i krzno, svila, nikl, itd.), na jednu elementarnu potrebu (grejanje, ishrana, transport, itd.). Međunarodni biro iz člana 10. pripremiće klasifikaciju izložbi koja će služiti kao osnova za određivanje zanimanja i predmeta koji mogu učestvovati na posebnoj izložbi shodno prethodnom stavu. Ovaj spisak će se moći revidirati svake godine.
Članom 3. Konvencije je regulisano trajanje međunarodnih izložbi odnosno da ne sme da bude duže od šest meseci; s tim da Međunarodni ured može da odobri da izložba opšteg karaktera traje i duže, pod uslovom da ne traje duže od dvanaest meseci.
Članom 4. Konvencije regulisana je učestalost izložbi iz ove konvencije
Član 5. reguliše vremenski period u kom zemlja potpisnica na čijoj se teritoriji se organizuje izložba, shodno odredbama ove konvencije, treba da uputi diplomatskim putem poziv stranim zemljama.
Članom 6. Konvencije se definiše da ako više zemalja konkuriše za organizovanje međunarodne izložbe, one će na osnovu zajedničkog dogovora odrediti koja će od njih imati privilegiju da bude organizator. Ukoliko ne mogu da postignu dogovor, zatražiće arbitražu Međunarodnog biroa koji će uzeti u obzir navedene argumente, naime posebne razloge istorijske ili moralne prirode, period koji je protekao od poslednje izložbe i broj manifestacija koje su do tada organizovane u konkurentskim zemljama.
Član 7. Konvencije predviđa da ako se izložba, sa karakteristikama manifestacija utvrđenih u prvom članu, organizuje u zemlji koja nije potpisnica ove konvencije, zemlje potpisnice će, pre nego što prihvate poziv na ovu izložbu, da zatraže mišljenje Međunarodnog biroa.
Član 8. Konvencije reguliše da zemlje koje žele da organizuju izložbu shodno ovoj konvenciji, treba da Međunarodnom birou, šest meseci pre roka za slanje poziva utvrđenog u članu 5. upute zahtev za prijavu za ovu izložbu.
Član 9. Konvencije predviđa da ako jedna zemlja odustane od organizovanja izložbe koju je planirala i za koju je dato odobrenje, Međunarodni biro će odlučivati o datumu kada će ona moći da konkuriše ponovo sa ostalim zemljama za organizaciju neke druge izložbe.
Članom 10. Konvencije osniva se Međunarodni biro za izložbe zadužen za nadzor nad primenom ove konvencije. Biro ima Administrativni savet kojoj pomaže Komisija za klasifikaciju, kao i direktora čije su imenovanje i dužnosti utvrđeni pravilnikom iz sledećeg člana.
Članom 11. Konvencije osniva se Administrativni savet koji čine članovi iz zemalja potpisnica i to jedan do tri predstavnika po zemlji. On ima pravo da među svoje članove uključi i dva ili tri člana Međunarodne trgovinske komore koje ova komora imenuje. Savet odlučuje o svim pitanjima shodno svojim nadležnostima iz ove konvencije; on raspravlja i usvaja pravilnike o organizaciji i unutrašnjem funkcionisanju Međunarodnog biroa. Usvaja budžet prihoda i rashoda, kontroliše i odobrava račune.
Članom 12. Konvencije predviđa se da svaka zemlja, nezavisno od broja delegata, raspolaže jednim glasom unutar Saveta. Svaka zemlja može da poveri drugoj zemlji da je zastupa, s tim da u tom slučaju ta zemlja ima broj glasova u skladu sa brojem zemalja koje zastupa. Kvorum od dve trećine zastupljenih zemalja u Savetu je neophodan za valjanost odlučivanja.
Članom 13. Konvencije predviđa se da Komisiju za klasifikaciju čine predstavnici dvanaest zemalja potpisnica koje imenuje njihova vlada. Polovinu ovih zemalja imenuje Međunarodni biro; druga polovina se rotira u skladu sa uslovima utvrđenim u pravilniku Biroa. Komisija može da među svoje članove uključi, u svojstvu savetnika, jednog ili dva člana Međunarodne trgovinske komore imenovana od strane komore. Komisija dostavlja klasifikaciju iz člana 2 na odobrenje Administrativnom savetu, kao i izmene koje bi mogle da se unesu. U vezi primene rokova predviđenih članom 4, daje mišljenje o tome da li je izložba koja se prijavljuje specijalna ili opšta i, da li je, uprkos svom nazivu i klasifikaciji, drugačijeg karaktera od prethodne izložbe ili od specijalne izložbe koja se organizuje istog datuma.
Članom 14. Konvencije se utvrđuje Budžet Biroa privremeno na 4,000 funti. Troškove Biroa snose zemlje potpisnice čije se učešće utvrđuje na sledeći način: udeo zemalja članica Društva naroda utvrđuje se proporcionalno sa njihovim doprinosom koji plaćaju u Društvu naroda. Izuzev u slučaju kada se gore utvrđeni budžet povećava, najveći udeo po zemlji ne može biti veći od 500 funti. Zemlje koje nisu članice Društva naroda imenuju zemlju članicu Društva naroda imajući u vidu njihovu ekonomsku razvijenost i njihov udeo je jednak udelu na taj način utvrđene zemlje. Administrativni savet takođe može da odobri ubiranje drugih prihoda naplatom pruženih usluga grupama ili pojedincima.
Član 15. Konvencije definiše da Vlada koja poziva na međunarodnu izložbu treba da imenuje komesara vlade ili delegata zaduženog da je zastupa i da garantuje izvršenje obaveza prema stranim učesnicima. Osim toga, komesar ili delegat treba da preduzme sve neophodne mere za materijalno očuvanje izložbenih eksponata.
Član 16. predviđa da Vlade zemalja učesnica treba da imenuju komesare ili delegate za njihovo zastupanje i za kontrolu poštovanja pravilnika objavljenih povodom manifestacije. Komesari ili delegati su isključivo zaduženi da dodelu ili za raspoređivanje mesta za učesnike izložbe u paviljonima svojih zemalja i u nacionalnim sekcijama.
Članom 17. se predviđa da na opštoj izložbi Administracija nema pravo da naplaćuje bilo kakve takse za pokrivena i otvorena izložbena mesta predviđena programom izložbe i dodeljena svakoj zemlji učesnici.
Članom 18. se definiše da su prilikom svake izložbe shodno ovoj konvenciji, inostrani predmeti oslobođeni plaćanja carine i taksi prihvataju se privremeno pod uslovom da ponovo budu izneti iz zemlje. Potvrdom pošiljaoca priloženom uz robu potvrđuje se broj i vrsta, marke i brojevi paketa, kao i trgovinski naziv proizvoda, njihova težina, poreklo i vrednost. Sa predmeta se u prostorijama izložbe skida plomba bez njihovog podvrgavanja carinskoj kontroli na granici. Prethodne odredbe su primenjive pod uslovom da je to u skladu sa carinskim propisima zemlje organizatora izložbe. Ako je prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje domaćina neophodna garancija za privremeno oslobađanje od carine predviđeno u prethodnom paragrafu, garancija koju pruža komesar svake zemlje učesnice u ime izlagača biće smatrana dovoljnom zaplaćanje carinskih i drugih dažbina i taksi za izložbene eksponate koji ne bi bili ponovo izneti iz zemlje u utvrđenom roku po zatvaranju izložbe. Isključuju se iz povlastice privremenog oslobađanja od taksi zalihe robe koja ne predstavlja uzorak u pravom smislu te reči i koja se uvozi sa isključivim ciljem da se pusti u prodaju za vreme izložbe. U slučaju potpunog ili delimičnog uništenja izložbenih eksponata, izlagač ima pravo na oslobađanje od plaćanja ukoliko ispuni detaljno navedene zahteve.
Članom 19. definiše se da Pravilnik svake međunarodne izložbe treba da sadrži klauzulu koja izlagaču daje pravo da povuče svoju izjavu o učešću, u slučaju da dođe do pogoršanja u pogledu prava koja se primenjuju na proizvode tog izlagača nakon što je prihvatio da učestvuje na izložbi.
Član 20 reguliše da posle izložbe, izlagač može, ako zakonodavstvo zemlje gde je izložba održana to ne zabranjuje, da proda i isporuči izložene uzorke. U tom slučaju ne podleže drugim taksama osim onima koje bi morao da plati u slučaju direktnog uvoza.
Članom 21. predviđa se da na međunarodnoj izložbi, geografski naziv koji se odnosi na zemlju učesnicu može se koristiti za obeležavanje neke grupe ili postavke samo uz odobrenje komesara ili delegata te zemlje. U slučaju neučešća zemlje potpisnice, ovakve zabrane izriče administracija izložbe na zahtev zainteresovane vlade.
Članom 22. definiše da se da se na izložbi smatraju nacionalnim i stoga se tako mogu nazivati samo sekcije konstituisane pod nadzorom komesara ili delegata imenovanog, shodno članu 15 i 16, od strane vlade zemlje organizatora ili učesnice.
Članom 23. definiše se da Nacionalna sekcija jedne zemlje može da sadrži samo predmete koji pripadaju toj zemlji. Međutim, uz dozvolu komesara ili delegata zainteresovane zemlje, u nju se može uvrstiti i predmet koji pripada drugoj zemlji, pod uslovom da isključivo služi za dopunjavanje postavke, da ne utiče na visinu nadoknade dodeljene glavnom predmetu i da joj, po tom osnovu, ne pripada nikakva nadoknada. Predmetima koji pripadaju industriji ili poljoprivredi jedne zemlje smatraju se samo predmeti dobijeni iz njenog tla, odnosno ubirani ili proizvedeni na njenoj teritoriji.
Članom 24.definisano je da izuzev u slučaju kada zakonske odredbe zemlje organizatora predviđaju drugačije, na izložbi se ne može dozvoliti monopol bilo koje vrste, osim u sledećim oblastima: rasveta, grejanje, oslobađanje od carine, održavanje i reklamiranje unutar izložbe, pod uslovom da se ispune određeni uslovi.
Član 25. predviđa da svaka zemlja u kojoj se održava međunarodna izložba ponudiće svoju pomoć u dobijanju od svojih administracija, kompanija i preduzeća za železnički, brodski ili avio-prevoz olakšica prilikom prevoza predmeta namenjenih za izložbu.
Član 26. definiše da će svaka zemlja upotrebiti sva sredstva, shodno svom zakonodavstvu, koja smatra najcelishodnijim za sprečavanje aktivnosti fiktivnih promotera izložbi ili izložbi na koje su učesnici prevarom privučeni lažnim obećanjima, oglasima ili reklamama.
Član 27. predviđa da se u opštem pravilniku izložbe treba navesti, nezavisno od povlastica koje se uvek mogu dodeljivati, da li će izlagačima biti dodeljene nagrade ili ne. U slučaju da su predviđene nagrade, njihova visina može da se ograniči za neke kategorije. Pre otvaranja izložbe, izlagači koji na njoj učestvuju, bilo po sekcijama ili u svom nacionalnom paviljonu, a koji žele da budu izuzeti od dodele nagrada, o tome treba da daju izjavu administraciji izložbe preko svojih komesara ili delegata. Članovi žirija obavezno su izuzeti od dodele nagrada.
Član 28. definiše da učešće na izložbi može da bude slobodno ili da podleže prethodnom odobrenju. Učešće je slobodno, ako svi predmeti za izložbu mogu da budu slobodno prihvaćeni, pod uslovom da izlagač u određenom roku potpiše pristupnicu i ispunjava sve uslove za pristup.Učešće podleže prethodnom odobrenju, ako je opštim pravilnikom izložbe predviđeno da predmeti koji će se izlagati treba da ispunjavaju specijalne uslove kao što su dobra izrada ili originalnost. U tom slučaju, pravilnikom će biti predočene procedure usvojene u zemlji orgaznizatoru za prijem predmeta u nacionalnu sekciju, kako bi pozvanoj zemlji bilo omogućeno da se pozove na njih, s tim da svaka zemlja zadržava pravo da po sopstvenom nahođenju primenjuje svoje procedure.
Član 29. definiše da procenu i ocenu izloženih predmeta vrši međunarodni žiri sastavljen prema odgovarajućim pravilima.
Članom 30. regulišu se nagrade koje su podeljene su u pet kategorija.
Članom 31. određena je rang lista izložbe i biće registrovana u Međunarodnom birou. Nagrađeni će moći da se pozivaju na nagrade koje su im dodeljene pod uslovom da navedu, iza nagrade i tačan naziv izložbe.
Članom 32. Međunarodni biro će sačiniti tipski pravilnik o opštim uslovima sastava i rada žirija, kao i o načinu dodele nagrada. Zemlje organizatori dobiće preporuku za njegovo usvajanje.
Članom 33. definišu se modaliteti ratifikacije Konvencije.
Član 34. predviđa primenu Konvencije integralno samo na teritoriji zemalja potpisnica. Ako neka zemlja želi da se ona primenjuje i na teritoriji njenih kolonija, protektorata, prekomorskih teritorija ili sizerenstva odnosno dominijuma, tu svoju nameru treba da navede u samom instrumentu ratifikacije ili će ona biti predmet pismenog obaveštenja upućenog Vladi Francuske, koji će biti deponovan u arhivu te vlade. Ako se odabere ovaj postupak, Vlada Francuske će vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile dostaviti overenu kopiju obaveštenja, uz navedeni datum njegovog prijema. Izložbe koje sadrže isključivo proizvode sa teritorije zemlje i sa teritorije njenih kolonija, protektorata, prekomorskih teritorija ili sizerenstva odnosno dominijuma, smatraju se nacionalnim izložbama i kao takve nisu predmet ove konvencije, bez obzira na to da li je važnost konvencije proširena na te teritorije.
Član 35. definiše stupanje na snagu Konvencije i da posle stupanja na snagu ove konvencije, bilo koja zemlja koja je nije potpisala može naknadno da joj pristupi.U tu svrhu će pismenim i diplomatskim putem obavestiti Vladu Francuske o svojoj nameri, što će biti deponovano u arhivu te vlade. Vlada Francuske će odmah dostaviti vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile overenu kopiju obaveštenja, uz navedeni datum njegovog prijema.
Članom 36. definiše se da će konvencija e stupiti na snagu za zemlje potpisnice koje će učestvovati u prvom deponovanju ratifikacija, mesec dana posle sačinjavanja zapisnika. Za zemlje koje je budu naknadno ratifikovale ili joj budu naknadno pristupile, kao i za njihove kolonije, protektorate, prekomorske teritorije ili sizerenstva odnosno dominijume koji nisu navedeni u instrumentima ratifikacije, konvencija će početi da važi mesec dana posle datuma prijema obaveštenja predviđena u članovima 33, 34, 35.
Članom 37. predviđa se da Zemlje potpisnice ne mogu da otkažu konvenciju pre isteka roka od pet godina od dana njenog stupanja na snagu. Otkazivanje se posle toga može izvršiti u bilo kom momentu pismenim obaveštenjem upućenim Vladi Republike Francuske. Ono će stupiti na snagu godinu dana posle prijema obaveštenja. Vlada Republike Francuske će vladama koje su potpisale ovu konvenciju odnosno koje su joj pristupile dostaviti overenu kopiju obaveštenja, uz navedeni datum njegovog prijema.
Odredbe ovog člana primenjivaće se i na kolonije, protektorate, prekomorske teritorije ili sizerenstva odnosno dominijume.
Članom 38. predviđa se da ako se posle otkazivanja broj zemalja potpisnica smanji na ispod sedam, Vlada Republike Francuske će odmah sazvati međunarodnu konferenciju radi dogovora o svim merama koje treba preduzeti.
Član 39. obavezuje Vladu Republike Francuske da će Međunarodnom birou takođe dostaviti overenu kopiju svake ratifikacije, pristupanja i otkazivanja.
Član 40. definiše da ova konvencija će moći da se potpiše u Parizu do 30. aprila 1929. godine y potvrdu čega su navedeni opunomoćeni koji su potpisali ovu konvenciju.
OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona predviđa se potvrđivanje Konvencije o međunarodnim izložbama, sačinjene u Parizu, 22. novembra 1928. godine u originalu na francuskom jeziku.
U članu 2. Zakona dat je tekst Konvencije o međunarodnim izložbama, u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik.
Članom 3. Zakona predviđeno je stupanje na snagu Zakona i to tako da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
IV.FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sprovođenje Zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnim izložbama, Pariz, 22. novembra 1928. godine iziskuje minimalna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije za plaćanje godišnje članarine (1908 do 3180 evra) što će se planirati u okviru budžeta za narednu godinu nakon prijema u članstvo.
V.OBRAZLOŽENjE HITNOG POSTUPKA
Imajući u vidu da se planira učešće Republike Srbije na Svetskoj izložbi „Expo 2010“ u Šangaju, predlaže se potvrđivanje Konvencije o međunarodnim izložbama, Pariz, 22. novembra 1928. godine po hitnom postupku, kako bi Republika Srbija mogla da koristi povlastice koje proističu iz njenog članstva. Organizator Svetske izložbe „Expo 2010“ u Šangaju, svim zemljama učesnicama, članicama Konvencije, odobrava i popust od 15% na troškove zakupa iznajmljenog paviljona, što je značajna povlastica za Republiku Srbiju.