Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

PREDLOG

ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA

Član 1.

U Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05) u članu 1. stav 1. reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”, a reč: „stečene” zamenjuje se rečju: „pribavljene”.

U stavu 2. reč: „ratifikaciji” zamenjuje se rečju: „potvrđivanju”.

Član 2.

Član 2. menja se i glasi:

„Svrha izvršenja sankcija je izvršenje pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka radi zaštite društva od krivičnih i drugih kažnjivih dela.”

Član 3.

U članu 3. reči: „Zakonikom o krivičnom postupku” zamenjuju se rečima: „posebnim zakonom”, a reč: „aktima” zamenjuje se rečju: „ugovorom”.

Član 4.

U članu 8. stav 1. reč: „ratifikovanim” zamenjuje se rečju: „potvrđenim”.

Član 5.

U nazivu Glave druge reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”.

U nazivu odeljka I. reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”.

U članu 12. stav 1. reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”, a reč: „zavodske” zamenjuje se rečju: „krivične”.

U stavu 3. reč: „zavodske” zamenjuje se rečju: „krivične”.

U stavu 4. posle prve rečenice dodaje se rečenica koja glasi: „Stručno osposobljavanje i obuka obavljaju se u Centru za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Centar).”

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi: „Unutrašnje uređenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica u sastavu Uprave, propisuje Vlada uredbom.”

Član 6.

U članu 13. tačka 6) briše se.

Član 7.

U članu 17. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Zavod i Centar osnivaju se aktom Vlade.

Aktom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište Centra.”

Stav 3. briše se.

Član 8.

U članu 18. stav 1. tačka 1) reč: „prevaspitavanje” zamenjuje se rečju: „tretman”.

U stavu 5. reči: „posebnim uređajima” zamenjuju se rečima: „posebnom opremom” .

Član 9.

U naslovu iznad člana 19. reč: „prevaspitavanje” zamenjuje se rečju: „tretman”.

U stavu 1. reč: „prevaspitavanje” zamenjuje se rečju: „tretman”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Služba za tretman utvrđuje program postupanja prema osuđenom i usklađuje rad ostalih službi i drugih učesnika na njihovom sprovođenju.”

Član 10.

U članu 20. stav 1. posle reči: „lica” dodaje se zapeta i reči: „učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom”.

U stavu 2. reč: „snabdevena” zamenjuje se rečju: „opremljena”.

Član 11.

U članu 21. stav 3. posle reči: „obezbeđenje” dodaju se zapeta i reči:

„ zaposleni u organizacionoj jednici Uprave nadležnoj za nadzor, bezbednost, kao i načelnici i zamenici načelnika odeljenja u sedištu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici”.

Član 12.

Član 22. menja se i glasi:

„ Služba za obuku i upošljavanje obučava osuđene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove određene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuđenom.

Osuđeni se obučavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda.

Rad Službe za obuku i upošljavanje se obavlja u okviru zakonom dozvoljenih delatnosti i u skladu sa opštim propisima za svaku pojedinu delatnost.

Na predlog upravnika zavoda, direktor Uprave daje saglasnost za obavljanje delatnosti.

Proizvodi i usluge iz rada Službe za obuku i upošljavanje mogu se koristiti za funkcionisanje Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda.

Zavod može da prodaje na tržištu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuđenih.

Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuđenih koristi zavod, na osnovu finansijskog plana zavoda donetog uz saglasnost direktora Uprave. Prihodi se koriste za pokriće izdataka nastalih radom osuđenih, naknade za rad i nagrade za rad osuđenih, tehnološko unapređenje rada i poboljšanje uslova života i rada osuđenih.

Postizanje prihoda od obuke i rada osuđenih ne sme štetiti ostvarenju svrhe obuke i upošljavanja.

Bliži propis o organizaciji rada Službe za obuku i upošljavanje donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 13.

U članu 23. stav 1. menja se i glasi:

„Služba za zdravstvenu zaštitu vrši zdravstvenu prevenciju, leči osuđena i pritvorena lica, nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom.”

U stavu 2. reči: „raspolagati uslugama” zamenjuju se rečima: „omogućiti usluge”.

U stavu 3. reči: „biti snabdeven odgovarajućim bolničkim prostorijama, medicinskim materijalom, priborom, uređajima i lekovima” zamenjuju se rečima: „raspolagati odgovarajućim bolničkim prostorijama i biti snabdeven medicinskim materijalom, priborom, uređajima i lekovima”.

Član 14.

U članu 26. stav 3. reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”.

U stavu 4. reči: „ sedam godina radnog iskustva nakon sticanja visoke školske spreme u poslovima izvršenja sankcija ili u pravosuđu” zamenjuju se rečima: „devet godina radnog iskustva posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine”.

Član 15.

U članu 27. st. 2 . i 4. zapeta i reči: „na pet godina” brišu se.

Stav 5. menja se i glasi: „Za upravnika zavoda i zamenika upravnika može biti raspoređeno lice koje ima sedam godina radnog iskustva na poslovima izvršenja sankcija, u pravosuđu, advokaturi, vojsci ili policiji, posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.”

Član 16.

U članu 28. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Načelnika službe, na obrazložen predlog upravnika zavoda, raspoređuje direktor Uprave.

Za načelnika službe može biti raspoređeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine i koje ima pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajućim poslovima.”

Član 17.

U članu 29. stav 2. reči: „upravnika zavoda” zamenjuju se rečima: „lica koje ovlaste”.

Član 18.

Član 31. menja se i glasi:

„Svrha izvršenja kazne zatvora je da osuđeni tokom izvršenja kazne, primenom odgovarajućih programa postupanja, usvoji društveno prihvatljive vrednosti u cilju lakšeg uključivanja u uslove života posle izvršenja kazne kako ubuduće ne bi činio krivična dela.”

Član 19.

U članu 32. st. 1. i 2. reči: „vaspitnog programa” zamenjuju se rečima: „programa postupanja”.

Član 20.

U članu 33. st. 1. i 3. brišu se.

Član 21.

U članu 34. stav 2. menja se i glasi:

„ Kad to zahteva program postupanja, zdravstveno stanje osuđenog ili kad je to predviđeno ovim zakonom, može se odrediti da osuđeni izdržava kaznu odvojeno od ostalih osuđenih.”

Član 22.

U članu 37. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Protiv rešenja direktora Uprave iz stava 2. ovog člana dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.”

Član 23.

Član 40. menja se i glasi:

„Direktor Uprave može naknadno rasporediti osuđenog u drugi zavod, ukoliko se prilikom ispitivanja ličnosti osuđenog utvrdi da bi se program postupanja uspešnije realizovao u drugom zavodu.

Protiv rešenja direktora Uprave iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Žalba na rešenje o naknadnom raspoređivanju ne odlaže izvršenje rešenja.”

Član 24.

U članu 41. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

„U postupku upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora sud sarađuje sa Upravom. Pri određivanju dana javljanja osuđenog radi izdržavanja kazne zatvora, sud je dužan da zatraži izveštaj Uprave o broju raspoloživih mesta u zavodima i da vodi računa o prioritetu izvršenja, s obzirom na prirodu krivičnog dela, izrečenu kaznu i rok zastarelosti izvršenja kazne.

Bliži propis o postupku upućivanja lica lišenih slobode donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 25.

U članu 43. stav 1. menja se i glasi:

,,Kad su prebivalište i boravište osuđenog nepoznati, za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora nadležan je osnovni sud koji je doneo prvostepenu odluku, a ako je tu odluku doneo viši sud, za upućivanje je nadležan osnovni sud u mestu sedišta tog višeg suda.”

U stavu 2. reč: ,,opštinski” zamenjuje se rečju:,,osnovni”.

Član 26.

.

U članu 48. stav 1. tačka 1) posle reči: „traje” dodaju se reči: „ili zbog teške hronične bolesti, ako se stanje osuđenog znatno pogorša, a nema uslova za lečenje u zavodu ili Specijalnoj zatvorskoj bolnici”.

U stavu 1. tačka 3) reč: ,,usvojioca” zamenjuje se rečju: ,,usvojitelja”.

Član 27.

U članu 53. st. 1. i 3. reč: ,,okružnog” zamenjuju se rečju: ,,višeg”.

Član 28.

U članu 63. stav 3. posle reči: „radi” dodaju se reči: ,,utvrđivanja programa postupanja i”, a reči: „u odgovarajuću vaspitnu grupu i utvrđivanja programa izvršenja kazne” brišu se.

U stavu 4. reči: „kućnim redom” zamenjuju se rečima: „pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih”.

Stav 5. menja se i glasi:

„Tokom izvršenja kazne zatvora moguće je naknadno razvrstavanje osuđenog, zavisno od potreba ostvarivanja svrhe izvršenja kazne i izmena programa postupanja.”

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

„Odluku o programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju donosi upravnik zavoda na obrazložen predlog stručnog tima, koji se zasniva na oceni ispunjenosti uslova propisanih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih. Stručni tim sastavljen je od predstavnika službi zavoda.

Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 29.

U članu 67. stav 1. posle reči: „metara” dodaju se reči: „i četiri kvadratna metra”.

Član 30.

Naslov iznad člana 69. i član 69. menjaju se i glase:

„Higijena u zavodu

Član 69.

Osuđeni moraju održavati ličnu higijenu i higijenu odeće i prostorija u kojima borave.

Zavod je dužan da obezbedi pribor i sredstva za održavanje higijene.

U zavodima se redovno kontrolišu higijena osuđenih i prostorija u kojima borave.”

Član 31.

U članu 71. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Bliži propis o ishrani osuđenih donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 32.

U članu 72. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Bliži propis o odeći, obući, rublju i posteljini donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 33.

Član 73. stav 2. menja se i glasi:

„U zavodu otvorenog i poluotvorenog tipa i otvorenom i poluotvorenom odeljenju zavoda zatvorenog tipa osuđeni ima pravo da nosi sopstvenu odeću i obuću.”

Član 34.

Član 75. menja se i glasi:

„Osuđeni ima neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku.

U zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, zavodu zatvorenog tipa i zatvorenom odeljenju zavoda, na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, prvostepeni sud u sedištu zavoda može, ako to nalažu zahtevi održavanja reda, sigurnosti i bezbednosti, sprečavanja krivičnih dela i zaštita oštećenih, doneti odluku da se, na određeno vreme, tekst pisama nadzire. Iz istih razloga sud može uskratiti dopisivanje.

Protiv odluke suda iz stava 2. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana neposredno višem sudu. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.

U slučaju sumnje na slanje i primanje nedozvoljenih stvari putem pisma, pismo upućeno osuđenom, kao i pismo koje on upućuje, otvoriće se u njegovom prisustvu i pregledati. Nedozvoljene stvari će se oduzeti.

Osuđeni ima pravo na dopisivanje bez nadzora sa braniocem, Zaštitnikom građana ili drugim državnim organima i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava.”

Član 35.

U članu 76. stav 2. menja se i glasi:

„Odredbe člana 75. st. 2, 3. i 5. shodno se primenjuju i na nadziranje telefonskog razgovora.”

Član 36.

Član 77. menja se i glasi:

„Osuđeni ima pravo na pravnu pomoć u vezi sa izvršenjem kazne zatvora, a zavod je dužan da mu takvu pomoć pruža.

Zavod upućuje osuđenog na način ostvarivanja drugih oblika pravne pomoći.”

Član 37.

Član 78. stav 1. menja se i glasi:

„Osuđeni ima pravo na posetu bračnog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do četvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i hranitelja, hranjenika i staratelja:

1) jednom nedeljno – u zavodu ili odeljenju otvorenog tipa;

2) dvaput mesečno – u zavodu ili odeljenju poluotvorenog tipa;

3) jedanput mesečno – u zavodu ili odeljenju zatvorenog tipa i u zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.”

Član 38.

U članu 80. stav 1. posle reči: „ima” zapeta i reči: „pod uslovom uzajamnosti,” brišu se.

Stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „s kojom ne postoji uzajamnost” brišu se.

Član 39.

U članu 81. stav 2. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „osim posete branioca ili punomoćnika koji ga zastupa ili koga je on pozvao radi davanja punomoćja.”

Član 40.

Član 86. stav 1. menja se i glasi:

„Rad osuđenog je sastavni deo programa postupanja.”

U stavu 2. reč: „tog” briše se.

Član 41.

U članu 100. reči: „Bliže odredbe” zamenjuju se rečima: „Bliži propis”, a reči: ,,uređuje se pravilnikom, koji” brišu se.

Član 42.

Član 101. stav 1. menja se i glasi:

„Osuđeni ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti i odredbama ovog zakona.”

Član 43.

U članu 102. stav 3. posle reči: „lekar” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: „ prema opštim medicinskim propisima” brišu se.

Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:

„U zavodu se može obrazovati posebno odeljenje za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci.

Bliži propis o radu i sprovođenju programa odeljenja za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 44.

U članu 103. stav 1. tačka 6) posle reči: „osuđenih” dodaju se reči: „i obaveštava upravnika zavoda o bilo kom znaku ili indikaciji da se sa osuđenim postupa nasilno”.

Član 45.

U članu 112. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Bliži propis o obrazovanju osuđenih donose sporazumno ministar nadležan za pravosuđe i ministar nadležan za obrazovanje.”

Član 46.

Naslov iznad člana 114. i član 114. menjaju se i glase:

„ Podnesak, pritužba i žalba

Član 114.

Osuđeni se može, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti načelniku ili drugom ovlašćenom licu iz odgovarajuće službe zavoda.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno i obrazloženo odgovori na podnesak osuđenog.

Osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u zavodu učinjene prema njemu.

Upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti dužan je da ispita pritužbu osuđenog i da u roku od 15 dana donese rešenje.

Osuđeni koji ne dobije odgovor na pritužbu ili nije zadovoljan donetim rešenjem ima pravo da u roku od osam dana, od dana prijema rešenja podnese žalbu direktoru Uprave.

Direktor Uprave dužan je da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.”

Član 47.

Posle člana 114. dodaju se čl. 114a i 114b koji glase:

„Član 114a

Ako osuđeni smatra da je njegovo pravo povređeno postupanjem upravnika, može podneti pritužbu direktoru Uprave.

Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da pritužba nije podneta iz razloga navedenog u stavu 1, pritužbu će dostaviti nadležnom organu i o tome će obavestiti osuđenog.

Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može da ispita osnovanost pritužbe i neposrednim uvidom u svu relevantnu dokumentaciju zavoda, razgovorom sa upravnikom i zaposlenima u zavodu, razgovorom sa osuđenim koji je podneo pritužbu i drugim osuđenima, bez prisustva zaposlenih u zavodu.

Ako se utvrdi da je pritužba osnovana, direktor Uprave će naložiti da se otkloni povreda prava osuđenog.

Ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja zaposlenog, direktor Uprave obavestiće pismeno upravnika zavoda i lice ovlašćeno za vršenje nadzora, a ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja upravnika obavestiće lice ovlašćeno za vršenje nadzora.

Član 114b

Osuđeni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih lica u zavodu prituži ovlašćenom licu koje nadzire rad zavoda.

Sadržina pritužbe predstavlja tajnu.”

Član 48.

U članu 115. stav 1. reči: „na radu” zamenjuju se rečima: „u ostvarivanju programa postupanja”.

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) prošireno pravo na broj poseta;”.

Tačka 2) menja se i glasi:

„2) prošireno pravo na krug lica koja mogu posetiti osuđenog (dalji srodnici, prijatelji i drugi);”.

St. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Odluku iz stava 1. ovog člana upravnik zavoda donosi na obrazložen predlog stručnog tima, u skladu sa pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih.

U slučaju da osuđeni prestane da ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, stručni tim zavoda može upravniku predložiti oduzimanje nekih od dodeljenih posebnih prava.”

Član 49.

U članu 116. stav 3. posle prve rečenice dodaje se rečenica koja glasi: „Žalba na odluku direktora Uprave ne odlaže izvršenje rešenja.”

Član 50.

U članu 117. stav 2. posle reči: „odluke” dodaju se reči: „direktora Uprave”.

Član 51.

U članu 118. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Žalba na odluku direktora Uprave iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.”

Član 52.

U članu 122. stav 2. reči: ,, organ unutrašnjih poslova, koji” zamenjuju se rečima: ,,policiju, koja”.

Član 53.

U članu 125. stav 1. posle reči: „obaveštavaju” dodaju se reči: ,,policija i istražni sudija, a zatim”, a reč: ,,usvojilac” zamenjuje se rečju: ,,usvojitelj”.

Član 54.

U članu 128. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

„Pod aktivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima službenog ili ovlašćenog lica koje se vrši zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti ili preduzimanjem slične radnje.

Pod pasivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima službenog ili ovlašćenog lica koje se vrši oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja.”

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 4. reči: ,,organa unutrašnjih poslova” zamenjuje se rečju: ,,policije”.

Član 55.

U članu 130. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Neposredno nakon primene mere prinude, izuzev mere vezivanja, obavezan je lekarski pregled osuđenog prema kome je mera primenjena i koji se ponavlja između dvanaestog i dvadesetčetvrtog sata od primene mere.

Pismeni izveštaj službe obezbeđenja i izveštaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju se upravniku bez odlaganja. Izveštaj lekara sadrži i navode lica prema kome je mera prinude primenjena o načinu nastanka povreda i mišljenje lekara o povezanosti primenjene mere i nastalih povreda. Upravnik zavoda obaveštava direktora Uprave o upotrebi mera prinude i prosleđuje izveštaje u roku od 24 sata od vremena primene mere prinude.”

Član 56.

U članu 131. stav 1. tačka 3) posle reči: ,, težu kaznu” dodaju se reči: ,,ili bekstvo lica kome je određen pritvor za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina”.

Stav 4. briše se.

Član 57.

U članu 133. stav 3. reči: „nadležni organ unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: „policiju i sud koji ga je uputio na izdržavanje kazne zatvora”.

Član 58.

U članu 134. stav 2. briše se.

Član 59.

Član 135. menja se i glasi: „U slučaju neposrednog bekstva osuđenog iz zavoda ili prilikom sprovođenja osuđenog, pripadnik službe za obezbeđenje je dužan da bez odlaganja obavesti policiju i obezbedi mesto za koje pretpostavlja da se osuđeni krije.”

Član 60.

U članu 136. stav 2. tačka 1) briše se.

Tač. 2) do 6) postaju tač. 1) do 5).

U dosadašnjoj tački 6) koja postaje tačka 5) reči: „psihoaktivna sredstva” zamenjuje se rečima : „psihoaktivne supstance”.

Član 61.

Naslov iznad člana 137. i član 137. brišu se.

Član 62.

U članu 139. stav 1. posle reči: „odeljenjima” dodaje se reč: „zavoda” , a reči: „i može da traje najduže šest meseci u toku godine” brišu se.

U stavu 2. posle reči: „žalbe” dodaju se reči: „direktoru Uprave”.

Član 63.

U naslovu iznad člana 141. reči: „psihoaktivna sredstva” zamenjuju se rečima : „psihoaktivne supstance”.

U članu 141. reč: „sredstava” zamenjuje se rečju: „supstanci”.

Dodaje se stav 2. koji glasi: „U slučaju testiranja na virus HIV-a i virus hepatitisa C, potreban je pristanak osuđenog.”

Član 64.

U članu 142. reči: „psihoaktivna sredstva” zamenjuju se rečima: „psihoaktivne supstance”.

Član 65.

Član 143. menja se i glasi:

„Bliži propis o merama za održavanje reda i bezbednosti donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Izuzetno, policija može biti uključena u održavanje reda i bezbednosti u zavodima, kao i prilikom sprovođenja lica lišenih slobode, saglasno posebnom sporazumu između ministra nadležnog za pravosuđe i ministra unutrašnjih poslova.”

Član 66.

U članu 145. stav 1. tačka 6) posle reči: „stvari” dodaju se reči: „ili sredstva za komunikaciju na daljinu”.

U tački 12) reči: „opojnog ili psihoaktivnog sredstva” zamenjuju se rečima: „opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci”.

Član 67.

U članu 157. reči: „dvadeset i četiri sata” zamenjuju se rečima: „četrdeset osam sati”.

Član 68.

U članu 166. stav 2. broj: „15” zamenjuje se brojem: „30”.

Stav 3. briše se.

Član 69.

U članu 167. stav 2. posle reči: „prethodnog” dodaje se reč: „radnog”.

Stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: ,,nadležni organ unutrašnjih poslova” zamenjuje se rečju: ,,policiju”.

Član 70.

U članu 169. stav 2. reči: ,,organu unutrašnjih poslova” zamenjuje se rečju: ,,policiji”.

Član 71.

Član 173. menja se i glasi:

„Direktor Uprave može, zbog dobrog vladanja osuđenog i postignutih rezultata u programu postupanja, na predlog upravnika zavoda, prevremeno otpustiti osuđenog sa izdržavanja kazne, najviše tri meseca do isteka kazne, ako je izdržao devet desetina kazne.

Predlog iz stava 1. ovog člana podnosi upravnik zavoda, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja stručnog tima.”

Član 72.

Naziv odeljka XI. i odeljak XI. menjaju se i glase:

„ XI. PRIPREMA ZA OTPUŠTANjE OSUĐENOG I POMOĆ NAKON OTPUŠTANjA

Član 174.

Zavod je dužan da pre otpuštanja osuđenog sa izvršenja kazne zatvora, u okviru programa postupanja, utvrdi program pružanja pomoći nakon otpuštanja.

U ostvarivanju pružanja pomoći iz stava 1. ovog člana zavod sarađuje sa organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadležnom za tretman i alternativne sankcije, organom starateljstva nadležnim prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno ukoliko osuđeni nije imao prebivalište, prema mestu poslednjeg boravišta osuđenog pre upućivanja na izvršenje kazne zatvora, policijom ili odgovarajućom organizacijom ili udruženjem.

Zavod je dužan da pre otpuštanja osuđenog o tome obavesti policiju u mestu prebivališta, odnosno boravišta, kao i sud koji je izrekao kaznu zatvora.

Bliži propis o pripremi za otpuštanje i pomoć nakon otpuštanja donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 73.

Glava četvrta menja se i glasi:

„IZVRŠENJE NOVČANE KAZNE

Nadležnost i postupak za izvršenje novčane kazne

Član 175.

Za izvršenje novčane kazne nadležan je sud koji je doneo prvostepenu presudu.

Član 176.

Rok za plaćanje novčane kazne određuje se presudom.

Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca.

U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.

Član 177.

Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora.

Zamena novčane kazne kaznom zatvora vrši se tako što se za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne određuje jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Ako je izrečena novčana kazna u iznosu većem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.

Član 178.

Ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora.

Ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti, na osnovu odluke suda.

Član 179.

Neplaćena novčana kazna može se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu.

Zamena novčane kazne kaznom rada u javnom interesu vrši se tako što se za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne određuje osam časova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od tristašezdeset časova.

Član 180.

Posle smrti osuđenog novčana kazna neće se izvršiti.

Član 180a

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje izvršenje novčane kazne izrečene za krivično delo shodno se primenjuju na izvršenje novčane kazne izrečene za privredni prestup i prekršaj, ako zakonom nije drukčije određeno.”

Član 74.

Član 181. menja se i glasi:

„Sud koji je odlučivao u prvom stepenu pokreće postupak za izvršenje kazne rada u javnom interesu pred organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadležnom za tretman i alternativne sankcije.

Sud koji je doneo prvostepenu odluku dužan je da izvršnu odluku, s podacima o ličnosti osuđenog pribavljenim tokom krivičnog postupka, dostavi organizacionoj jedinici u sastavu Uprave nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna.

Za izvršenje kazne rada u javnom interesu nadležan je poverenik.

Poverenika rešenjem određuje direktor Uprave, u roku od osam dana od prijema izvršne presude.”

Član 75.

Naslov iznad člana 182. i član 182. menjaju se i glase:

„Poslodavac, vrsta i program rada

Član 182.

Rad u javnom interesu obavlja se kod pravnog lica (u daljem tekstu: poslodavac) koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naročito humanitarnim, zdravstvenim, ekološkim ili komunalnim delatnostima.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe zaključuje ugovor o saradnji sa izabranim pravnim licem o obavljanju rada u javnom interesu.

Izbor poslodavca, vrstu posla i program rada utvrđuje poverenik.

Direktor Uprave zaključuje ugovor sa poslodavcem za svakog osuđenog kojim se određuju međusobni odnosi u vezi sa obavljanjem rada u javnom interesu.

Za slučaj nesreće na radu, Uprava osigurava živote osuđenih na kaznu rada u javnom interesu.

U izvršenju kazne rada u javnom interesu poverenik sarađuje sa osuđenim, sudom, službom za zapošljavanje, organom starateljstva, organima jedinice lokalne samouprave i policijom.”

Član 76.

Član 183. menja se i glasi:

„Tokom ostvarenja programa poverenik je obavezan da najmanje dva puta izvesti sud i organizacionu jedinicu u sastavu Uprave nadležnu za tretman i alternativne sankcije o obavljanju rada u javnom interesu.

Poverenik prati izvršenje programa obavljanja rada u javnom interesu, predlaže izmene programa i obaveštava sud i Upravu o nastanku okolnosti koje onemogućavaju izršenje programa.

Ako poverenik utvrdi da osuđeni ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, može predložiti sudu da dužinu izrečene kazne rada u javnom interesu umanji za jednu četvrtinu.”

Član 77.

U članu 185. reči: „izricanju kazne” zamenjuju se rečima: „izrečenoj kazni”, a reči: ,,organu unutrašnjih poslova nadležnom prema prebivalištu, odnosno boravištu” zamenjuju se rečima: ,,policiji u mestu prebivališta, odnosno boravišta”.

Član 78.

Član 186. menja se i glasi:

„Sud koji je odlučivao u prvom stepenu pokreće postupak za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom pred organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadležnom za tretman i alternativne sankcije.

Za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom nadležan je poverenik.

Poverenika rešenjem određuje direktor Uprave, u roku od osam dana od prijema pravnosnažne presude.”

Član 79.

U članu 187. reč: ,,povereniku” zamenjuje se rečima: ,,organizacionoj jedinici u sastavu Uprave nadležnoj za tretman i alternativne sankcije”.

Član 80.

U članu 188. stav 1. reči: ,,nadležnim organom unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečju: ,,policijom”.

Član 81.

U članu 190. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. do 5. koji glase:

„Na osnovu ostvarenog uspeha u izvršenju zaštitnog nadzora poverenik će u izveštaju predložiti sudu da zameni ili ukine pojedine obaveze osuđenog.

Ako na osnovu ostvarenih rezultata smatra da je u potpunosti ispunjena svrha zaštitnog nadzora, poverenik će u izveštaju predložiti sudu da se osuđenom ukine zaštitni nadzor pre isteka roka proveravanja.

Ako osuđeni tokom sprovođenja programa ne ispunjava obaveze koje su mu određene, poverenik će o tome obavestiti sud i organizacionu jedinicu u sastavu Uprave nadležnu za tretman i alternativne sankcije, uz navođenje razloga.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 6.

Član 82.

U članu 191. reči: ,, zaštitnog nadzora” zamenjuju se rečima: ,, uslovne osude sa zaštitinim nadzorom”.

Član 83.

Posle člana 191. dodaje se član 191a koji glasi:

,,Član 191a

Bliži propis o izboru i načinu rada poverenika nadležnog za izvršenje kazne rada u javnom interesu i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 84.

U članu 192. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Mera iz stava 1. ovog člana izvršava se u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a izuzetno u drugoj zdravstvenoj ustanovi.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Na predlog Specijalne zatvorske bolnice, odnosno druge zdravstvene ustanove u kojoj se mera iz stava 1. ovog člana izvršava, sud može u toku trajanja mere odlučiti da se lice prema kojem se mera izvršava premesti iz jedne u drugu zdravstvenu ustanovu.”

Član 85.

U članu 193. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Lice prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ima ista prava i obaveze kao i lice koje izdržava kaznu zatvora, ako potrebe lečenja drukčije ne zahtevaju.”

Član 86.

U članu 194. stav 1. reči: ,,organ uprave nadležan za unutrašnje poslove” zamenjuje se rečju: ,,policija”.

Član 87.

U članu 195. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Na predlog Specijalne zatvorske bolice ili druge zdravstvene ustanove u kojoj se mera izvršava, sud može u toku trajanja mere odlučiti da se mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi obustavi ili izreći meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U stavu 4. reči: ,,organ uprave nadležan za unutrašnje poslove” zamenjuju se rečju: ,,policija”.

Član 88.

U članu 206. stav 2. reči: ,,organu uprave nadležnom za unutrašnje poslove po” zamenjuju se rečima: ,, policiji u”.

Član 89.

U članu 208. reči: ,,organ unutrašnjih poslova nadležan prema ranijem prebivalištu, odnosno boravištu” zamenjuju se rečima: ,,policija u mestu ranijeg prebivališta, odnosno boravišta”, a reči: ,,organ unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečju: ,,policiju”.

Član 90.

U članu 209. stav 1. reči: ,,organu unutrašnjih poslova nadležnom prema prebivalištu, odnosno boravištu” zamenjuju se rečima: ,,policiji u mestu prebivališta, odnosno boravišta”.

U stavu 2. reči: ,, organ uprave nadležan za unutrašnje poslove po” zamenjuju se rečima: ,,policija u”.

Član 91.

Član 210. menja se i glasi:

,, Organizaciona jedinica policije koja je oduzela vozačku dozvolu, a tu dozvolu nije izdala, obaveštava o oduzimanju dozvole organizacionu jedinicu policije koja je vozačku dozvolu izdala.

Ako lice kome je izrečena mera oduzimanja vozačke dozvole promeni prebivalište, odnosno boravište, a vreme za koje je mera izrečena nije isteklo, policija u mestu ranijeg prebivališta, odnosno boravišta lica o tome odmah obaveštava policiju u novom mestu prebivališta, odnosno boravišta tog lica. ”

Član 92.

U članu 212. stav 1. reči: ,,nadležnom organu unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečju: ,,policiji”.

Član 93.

U članu 213. umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju se reči: „radi njenog objavljivanja.”

Dodaje se stav 2. koji glasi:

„Troškove javnog objavljivanja presude snosi osuđeni.”

Član 94.

U članu 215. stav 1. reči: „izdržava kaznu” zamenjuju se rečima: „se raspoređuje na izvršenje kazne”, a reči: „okružnog zatvora” zamenjuju se rečima: „zavoda”.

U stavu 2. reči: „izdržava kaznu” zamenjuju se rečima: „raspoređuje se na izvršenje kazne”.

Član 95.

U članu 216. stav 1. reči: „organ za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje” zamenjuju se rečima: „prekršajni sud koji je doneo prvostepenu presudu”.

U stavu 3. reči: „organ za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje” zamenjuju se rečima: „prekršajni sud koji je doneo prvostepenu presudu”, a reči: „izvršno rešenje organu za prekršaje” zamenjuju se rečima: „izvršnu presudu prekršajnom sudu”.

Član 96.

U članu 217. st. 1. i 4. reči: „ organ za prekršaje” zamenjuju se rečima:

„ prekršajni sud”.

Član 97.

U članu 218. stav 1. reči: „ organ za prekršaje” zamenjuju se rečima: „prekršajni sud”.

Član 98.

U članu 219. stav 1. reči: „organ za prekršaje” zamenjuju se rečima: „prekršajni sud”.

Član 99.

U članu 224. stav 1. reči: „starešini prvostepenog organa za prekršaje” zamenjuju se rečima: „predsedniku prekršajnog suda koji je doneo prvostepenu presudu”.

U stavu 2. reč: „Starešina” zamenjuje se rečima: „Predsednik prekršajnog suda iz stava 1. ovog člana”.

U stavu 3. reči: „starešina prvostepenog organa za prekršaje” zamenjuju se rečima: „predsednik prekršajnog suda iz stava 1. ovog člana”.

Član 100.

U članu 225. stav 1. reči: ,,starešini nadležnog drugostepenog organa za prekršaje” zamenjuju se rečima: ,, predsedniku Višeg prekršajnog suda”.

U stavu 3. reči: ,, Starešina drugostepenog organa za prekršaje” zamenjuju se rečima: ,,Predsednik Višeg prekršajnog suda”.

Član 101.

U članu 226. stav 2. reči: „Starešina prvostepenog organa za prekršaje” zamenjuju se rečima: „Predsednik prekršajnog suda”.

Član 102.

U članu 227. stav 1. reči: „Starešina prvostepenog organa za prekršaje” zamenjuju se rečima: „Predsednik prekršajnog suda”.

Član 103.

Naziv pododeljka 5. i član 231. menjaju se i glase:

„ 5. Otpuštanje kažnjenog

Član 231.

Kažnjeni se otpušta iz zavoda onog dana kada mu je istekla kazna.”

Član 104.

U članu 234. stav 1. menja se i glasi:

„Odredbe člana 213. ovog zakona shodno se primenjuju u postupku izvršenja zaštitne mere javnog objavljivanja presude.”

Član 105.

U članu 235. stav 1. posle reči: „rešenjem” dodaje se reč: „suda”.

Član 106.

U članu 237. stav 1. posle reči: ,,osuđenih” stavlja se zapeta i dodaju se reči: ,,u skladu sa rasporednim aktom ministra nadležnog za pravosuđe”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Prilikom smeštaja pritvorenika vodi se računa o ranijoj osuđivanosti, zdravstvenom stanju, ličnim sklonostima, jeziku koji govori i razume i vrsti krivičnog dela koje mu se stavlja na teret.”

Član 107.

Član 241. menja se i glasi:

„Pritvorenik se može, samo po nalogu suda koji vodi postupak ili kad to zahteva hitna medicinska pomoć, izvesti iz zavoda i sprovesti drugim organima, odnosno u zdravstvenu ustanovu.”

Član 108.

U članu 244. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Protiv odluke direktora Uprave pritvorenik ima pravo žalbe ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od tri dana od dana prijema odluke. Žalba na odluku direktora Uprave ne odlaže izvršenje rešenja.”

Član 109.

U članu 245. reč: ,,okružnog” zamenjuju se rečju: ,,višeg”.

Član 110.

U članu 246. stav 2. posle reči: „se” dodaje se reč: „odmah”.

Član 111.

U članu 247. stav 1. posle reči: „obaveštava” dodaje se reč: „policiju” i zapeta, a reč: ,,usvojioca” zamenjuje se rečju: ,,usvojitelja”.

Član 112.

U članu 251. stav 1. menja se i glasi:

„U postupku izvršenja oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i privrednim prestupom shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršnom postupku.”

Član 113.

Naziv Dela šestog menja se i glasi: ,,Radni odnosi, nadzor i kontrola rada ”.

Član 114.

Naziv Glave četrnaeste i Glava četrnaesta menjaju se i glase:

„ GLAVA ČETRNAESTA

Radni odnosi

1. Opšte pravilo

Član 252.

Na direktora Uprave i zaposlena lica u Upravi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

2. Posebni uslovi

Član 253.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih u Upravi, upravnika i zamenika upravnika odlučuje direktor Uprave, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa unutar zavoda odlučuje upravnik zavoda.

Uslovi i način zasnivanja radnog odnosa

Član 254.

Radni odnos u Upravi zasniva se putem javnog konkursa.

Uprava oglašava i sprovodi javni konkurs za popunjavanje radnih mesta.

U radni odnos ne može se primiti lice koje je osuđeno zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno na kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca i lice koje ne ispunjava zahteve bezbednosne provere.

Bliži propis o sprovođenju javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa

Član 255.

Radni odnos prestaje:

kad se utvrdi da su podaci koji su navedeni prilikom zasnivanja radnog odnosa netačni;

kad sud dostavi pravnosnažnu presudu kojom je zaposleni osuđen za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili pravnosnažnu presudu kojom je izrečena kazna zatvora duža od šest meseci.

Pripravnički staž u službi za obezbeđenje

Član 256.

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti lice koje, pored zakonom utvrđenih ispunjava i sledeće uslove: da ima srednju stručnu spremu, da je mlađe od dvadeset i pet godina, da je odslužilo vojni rok sa oružjem i da je psihički i fizički sposobno za vršenje službe.

Utvrđivanje psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti i lice do dvadeset osam godina života, ako ima visoko odnosno više obrazovanje.

Član 257.

Pripravnički staž se obavlja u okviru obuke za pripravnike, na osnovu programa pripravničkog staža.

Program pripravničke obuke u službi za obezbeđenje donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Član 258.

Pripravnik stiče odgovarajuće zvanje, ako po završenom pripravničkom stažu položi stručni ispit.

Pripravniku prestaje radni odnos, ako u propisanom roku ne položi stručni ispit, izuzev ako je do toga došlo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga.

Pripravniku u službi za obezbeđenje koji samovoljno napusti Upravu ili svojom krivicom bude isključen iz obuke, prestaje radni odnos i dužan je da nadoknadi troškove obuke.

Zvanja i ocenjivanje zaposlenih u Upravi

Član 259.

Zaposleni u Upravi stiču zvanja u zavisnosti od stečenog obrazovanja, radnog iskustva, stručnih znanja, osposobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada zaposlenih.

Vlada propisuje zvanja zaposlenih u Upravi.

Stručno usavršavanje, obuka i polaganje stručnih ispita za zvanja radi obavljanja poslova radnog mesta u Upravi sprovode se na osnovu pravilnika koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Zaposleni u službi za obezbeđenje izuzeti su od obaveze polaganja državnog stručnog ispita.

Član 260.

Zaposleni se ocenjuju jedanput godišnje, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Rad se ocenjuje pozitivnom ili negativnom ocenom.

Pozitivne ocene su: „dovoljan” – 2, „dobar” – 3, „vrlo dobar” – 4 i ,,odličan” – 5.

Negativna ocena je „nedovoljan” – 1.

Ako je zaposleni ocenjen negativnom ocenom, vanredno se ocenjuje posle tri meseca. Ako je na vanrednom ocenjivanju zaposleni ocenjen negativnom ocenom, direktor Uprave može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa.

Bliži propis o ocenjivanju donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Prava i dužnosti zaposlenih u Upravi

Član 261.

Zaposlena lica moraju svojim vladanjem i izgledom u svakoj prilici pružati dobar primer licima prema kojima se izvršava sankcija. Akt o izgledu i vladanju zaposlenih u Upravi donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Zaposlena lica ne mogu se baviti poslovima koji su nespojivi sa poslovima u Upravi.

Koji su poslovi nespojivi sa poslovima u Upravi, određuje ministar nadležan za pravosuđe.

Član 262.

Uprava osigurava živote zaposlenih i snosi troškove sahrane zaposlenog koji izgubi život u vršenju ili povodom vršenja službe.

Porodici lica iz stava 1. ovog člana Uprava dodeljuje jednokratnu novčanu pomoć u visini 12 mesečnih plata, obračunatih prema mesecu u kome je zaposleno lice izgubilo život.

Član 263.

Direktoru Uprave i zaposlenima staž osiguranja može se računati u uvećanom trajanju, tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja.

Licima iz stava 1. ovog člana koeficijent se srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja uvećava do 30%.

Visinu koeficijenata za obračun i isplatu plata u Upravi utvrđuje Vlada.

Radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem sporazumno utvrđuju ministar nadležan za pravosuđe i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.

Član 264.

Zaposleni kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja, upućuju se na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine, a direktor Uprave može, na sopstvenu inicijativu ili na predlog upravnika, odlučiti da se zdravstvena kontrola ili testiranje na psihoaktivne supstance i alkohol obavlja i ranije.

Direktor uprave može odlučiti da se izvrši provera psihofizičkih sposobnosti zaposlenih u službi za obezbeđenje.

Proveru psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.

Član 264a

Po potrebi službe, licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, može rešenjem ministra nadležnog za pravosuđe prestati radni odnos s pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Licu iz stava 1. pripada, po ostvarenom pravu na penziju, otpremnina u petostrukom iznosu plate primljene za poslednji mesec pre odlaska u penziju.

Član 265.

Kad potrebe službe to zahtevaju, zaposleno lice obavezno je da radi duže od punog radnog vremena.

Direktor Uprave i upravnik zavoda mogu, po potrebi službe, zaposlenom licu odložiti ili prekinuti godišnji odmor.

Zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez svoje saglasnosti biti privremeno upućeno na odgovarajuće radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najduže jednu godinu.

Rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog lica donosi direktor Uprave. Protiv rešenja o privremenom upućivanju može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od osam dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Zaposleno lice koje je upućeno na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa opštim propisima.

Povrede radnih obaveza i dužnosti

Član 266.

Za lakše i teže povrede radnih obaveza i dužnosti zaposleni u Upravi odgovaraju disciplinski.

Pored lakših povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, lakšom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se svako ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi.

Pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, težom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se i:

prijem poklona od osuđenih i njihovih rođaka;

trgovina i razmena robe sa osuđenima;

unošenje ili iznošenje iz zavoda zabranjenih stvari za račun osuđenih;

dogovaranje sa osuđenim upravljeno na pomaganje njegovog bekstva ili otežavanje istrage;

neprijavljivanje dogovora osuđenih za organizovanje pobune, bekstva ili drugih oblika povrede akta o kućnom redu;

nepreduzimanje radnji prema osuđenom koji pokušava da pobegne;

odavanje državne ili službene tajne;

bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;

izdavanje ili izvršenje naređenja kojim se očigledno ugrožava sigurnost osuđenih i imovine;

prekoračenje ovlašćenja u primeni sredstava prinude;

nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema rukovodiocu, saradnicima ili strankama;

neovlašćeno udaljenje sa radnog mesta ili napuštanje lica prilikom sprovoda;

neovlašćeno davanje podataka ili obaveštenja u vezi sa vršenjem službe ili rada zavoda;

dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku rada;

nepostupanje po naredbi rukovodioca.

Za sve teže povrede radnih obaveza i dužnosti može se izreći mera prestanka radnog odnosa.

Za lakšu povredu radne obaveze koja se odnosi na ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi, direktor Uprave, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, može izreći novčanu kaznu po sprovedenom disciplinskom postupku u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre izricanja.

Disciplinski postupak

Član 267.

Disciplinski postupak protiv zaposlenih unutar zavodi vodi disciplinska komisija koju imenuje upravnik zavoda. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje upravnik, na predlog disciplinske komisije.

Disciplinski postupak protiv upravnika i zaposlenih u sedištu Uprave vodi disciplinska komisija koju imenuje direktor Uprave. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje direktor Uprave, na predlog disciplinske komisije.

Protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od osam dana od dana prijema odluke.

Nagrađivanje zaposlenih

Član 268.

Direktor Uprave donosi odluku o nagrađivanju zaposlenih, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, za izuzetno zalaganje na radu u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre nagrađivanja.

Ostale odredbe

Član 269.

Pored akata predviđenih ovim zakonom ministar nadležan za pravosuđe donosi akte kojima se uređuju:

unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi;

vođenje evidencija o osuđenima;

uniforma, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i druga oprema u službi za obezbeđenje;

stručno usavršavanje, obuka i ispiti u Upravi;

službena tajna i način čuvanja podataka koji predstavljaju službenu tajnu;

način obavljanja poslova u službi za obezbeđenje.”

Član 115.

U nazivu Glave petnaeste reči: „nad radom zavoda i Uprave” zamenjuju se rečju: „rada”.

Član 116.

U članu 270. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Nadzor rada Uprave vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Nadzor rada zavoda obavlja organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za nadzor u Upravi, preko ovlašćenih lica.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,, Nadzor u zavodu obuhvata:

status i zaštitu prava lica lišenih slobode;

tretman lica lišenih slobode;

obezbeđenje zavoda i bezbednost zavoda;

materijalno-finansijsko poslovanje zavoda;

obuku i upošljavanje lica lišenih slobode;

upravljanje zavodom i rad zaposlenih;

bezbednost lica lišenih slobode.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 117.

Naslov iznad člana 272. briše se.

U članu 272. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Ako ovlašćeno lice u vršenju nadzora smatra da je upravnik zavoda učinio povredu radne dužnosti, pokrenuće disciplinski postupak protiv njega pred disciplinskom komisijom Uprave. Ako smatra da je drugi zaposleni u zavodu povredio radnu dužnost, a ovlašćeno lice nije pokrenulo disciplinski postupak, pokrenuće disciplinski postupak pred disciplinskom komisijom zavoda.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

„Zapisnik sadrži mere za otklanjanje uočenih nedostataka u funkcionisanju zavoda.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

Član 118.

U članu 278. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Uprava jednom godišnje dostavlja izveštaj o radu komisiji iz stava 1. ovog člana.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 119.

U članu 42. stav 1, članu 51. st. 1. i 2, članu 52. st. 1. i 2, članu 54. stav 2, članu 56. stav 1. i članu 202. stav 1. reč: ,,opštinski” u određenom padežu zamenjuje se rečju: ,,osnovni” u odgovarajućem padežu.

Član 120.

U članu 50. stav 2, članu 105. i članu 223. stav 2. reč: ,,usvojilac” u određenom padežu zamenjuje se rečju: ,,usvojitelj” u odgovarajućem padežu.

Član 121.

Propisi predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 122.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 25, 27, 95. do 102, 109. i 119. ovog zakona koje će se primenjivati danom početka primene Zakona o uređenju sudova (,,Službeni glasnik RS,” broj 116/08).

O B R A Z L O Ž E Nj E

1. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost.

2.RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Narodna skupština Republike Srbije donela je 29. septembra 2005. godine Zakon o izvršenju krivičnih sankcija («Službeni glasnik RS», broj 85/2005), koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine.

Polazeći od potreba usklađivanja ovog zakona sa novim Ustavom Republike Srbije i evropskim pravnim standardima iz oblasti izvršenja krivičnih sankcija ocenjeno je da je neophodno da se pristupi izradi izmena i dopuna zakona. Međunarodni standardi koji su bili okvir za predlaganje novih zakonskih rešenja su nova Evropska zatvorska pravila, koja imaju karakter preporuke Saveta Evrope i koja su usvojena nakon stupanja na snagu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Preporuka Saveta Evrope državama članicama je da se u donošenju zakona rukovode pravilima sadržanim u ovoj preporuci. Prilikom izrade novih zakonskih rešenja vodilo se računa o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava i standardima koje je usvojio u svojim opštim izveštajima Komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT).

Zakoni kojima se uređuju organizacija i rad sudova takođe su okvir za predlaganje novih zakonskih rešenja.

U cilju što kvalitetnije izrade novih zakonskih rešenja, Uprava je organizovala Okrugli sto: Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija“ (Beograd, 6. jul 2007. g.) na kojem su učestvovali pored ostalih, i upravnici zavoda. Na osnovu primedaba i sugestija , Radna grupa je izradila tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

3. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. uređuje predmet zakona. Predlaže se promena naziva Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i vrši se usaglašavanje sa terminologijom Ustava Republike Srbije.

U članu 2. predlaže se jednostavnije i adekvatnije određivanje svrhe izvršenja krivičnih sankcija. Važeća definicija nije primerena prirodi svih sankcija.

U članu 3. i 4. izvršeno je usaglašavanje sa terminologijom Ustava.

Članom 5. predlaže se preciznije određivanje naziva Uprave, saglasno sa predlogom iz člana 1. Definisan je i položaj Centra za obuku i stručno osposobljavanje kao organizacione jedinice Uprave.

Predlaže se da Vlada uredbom odredi uređenje i organizaciju Uprave, zbog specifičnosti naziva organizacionih jedinica, njihove nadležnosti i delokruga.

Članom 6. izostavljen je Centar za obuku i stručno osposobljavanje, u skladu sa predloženim izmenama i dopunama u članu 5.

U članu 7. predlaže se izmena odredbe člana 17. ZIKS-a, u smislu da se aktom Vlade osnivaju zavodi i Centar za stručno osposobljavanje i obuku u Upravi.

Brisana je odredba stava 3. koja se odnosi na osnivanje preduzeća za obuku i upošljavanje osuđenih i maloletnika s obzrom da je neprimenljiva u praksi.

U čl. 8. i 9. izmenjen je naziv službe za prevaspitanje u službu za tretman koji je primereniji savremenim tendencijama i dopunjena je uloga ove službe.

Članom 10. naglašava se uloga službe za obezbeđenje i u sprovođenju programa postupanja, čime se ona stavlja u neposrednu funkciju ostvarenja svrhe izvršenja krivičnih sankcija zavodskog karaktera.

Članom 11. predviđeno je da pored pripadnika službe za obezbeđenje i druga lica koja su zaposlena u Upravi mogu imati službenu legitimaciju.

U članu 12. naglašava se i precizira da se rad osuđenih organizuje saglasno programu postupanja.

Rad službe za obuku i upošljavanje precizira se u skladu sa važećim propisima i na taj način omogućava se da zavod može proizvode i usluge nastale u toku obuke osuđenih prodati. Prihod od te prodaje može se upotrebiti za pokriće troškova nastalih radom osuđenih, za naknade i nagrade za rad osuđenih kao i za poboljšanje funkcionisanja Uprave, uslova života i rada osuđenih i za tehnološko unapređenje, što će imati za posledicu izvesne uštede u budžetu i može biti podsticaj za radno angažovanje osuđenih.

Predloženom izmenom u članu 13. služba za zdravstvenu zaštitu se uključuje u utvrđivanje i sprovođenje programa postupanja.

Članom 14. prilagođava se naziv Uprave ranije predloženom nazivu. Određuju se uslovi za postavljanje direktora Uprave u pogledu godina radnog iskustva i vrši se usaglašavanje sa zakonom kojim se regulišu radni odnosi u državnim organima.

Predložena izmena u članu 15. smatra se kao adekvatnije rešenje. Upravnik i zamenik upravnika zavoda ne raspoređuju se na određeno vreme, a zbog specifičnosti poslova predviđa se određeno radno iskustvo iz srodnih oblasti.

Članom 16. određeno je da načelnika službe raspoređuje direktor Uprave, a ne ministar, kao celishodnije rešenje.

Članom 17. je odredba važećeg člana 29. stav 2. određena šire, tako da direktor Uprave može da ovlasti i drugo lice koje će obaveštavati javnost o izvršenju sankcija, a ne samo upravnika zavoda.

Članom 18. naglašava se da se upravo primenom odgovarajućeg programa postupanja ostvaruje svrha izvršenja kazne zatvora.

Imajući u vidu da je adekvatnije govoriti o programu postupanja nego o vaspitnom programu, koji je obuhvaćen programom postupanja, predložena je izmena u članu 19.

U članu 21. pored postojećih razloga za izvršenje kazne zatvora odvojeno od ostalih osuđenika dodat je kao razlog i kada to zahteva program postupanja koji za svako lice donosi upravnik zavoda na osnovu obrazloženog predloga stručnog tima.

U članu 23. predviđeno je da se naknadno raspoređivanje primenjuje samo tokom ispitivanja ličnosti osuđenog, ukoliko se utvrdi da bi se program postupanja uspešnije sproveo u drugom zavodu. Takođe, predviđeno je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

U članu 24. predlaže se novina (dopuna člana 41. ZIKS-a) koja je izuzetno je značajna. Ona je rezultat stanja kapaciteta zavoda. Ovakvo rešenje nije nepoznato u stranim pravnim sistemima. Primena ovakve odredbe bi podrazumevala ažurnost i saradnju između Uprave i sudova koji upućuju osuđena lica na izvršenje kazne zatvora, kao i utvrđivanje kriterijuma prioriteta upućivanja. Podzakonskim aktom bi se bliže uredila ova materija.

Članom 26. predviđeno je da je razlog za odlaganje izvršenja kazne zatvora, pored postojećih i teška hronične bolesti lica koje se upućuje na izvršenje kazne.

U članu 28. bliže se određuje svrha prijemnog odeljenja. Ministar nadležan za pravosuđe donesi odgovarajuće akte o razvrstavanju osuđenih i naknadnom razvrstavanju. Utvrđuje se ko donosi odluku o razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju i na čemu se takva odluka zasniva, kao i ovlašćenja i sastav stručnog tima.

U članu 29. uspostavlja se standard i u pogledu minimuma kvadratnog prostora po osuđeniku u spavaonici u cilju približavanja evropskim standardima u ovoj oblasti, a u sladu sa preporukom Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope nadležnim organima Republike Srbije.

U članu 30. preciznije se definiše obaveza za osuđene i zavod u pogledu održavanja higijene.

U čl. 31. i 32. predviđeno je da bliži propis o ishrani, kao i o odeći, rublju i posteljini donese ministar nadležan za pravosuđe.

U članu 33. predlaže se da u zavodu otvorenog i poluotvorenog tipa i poluotvorenom odeljenju zavoda zatvorenog tipa, osuđeni ima pravo da nosi sopstvenu odeću i obuću bez ikakvog uslovljavanja dozvolom. Ovo rešenje odgovara savremenim zatvorskim standardima.

U članu 34. predlaže se izmena u skladu sa odredbom Ustava kojom se garantuje tajnost pisama i izuzeci od ovog pravila.

Shodna primena predloženih odredaba o nadzoru pisama i na telefonski razgovor je opravdana i logična (član 35).

Članom 36. određena su dva oblika pravne pomoći osuđenom: neposredno u vezi sa izvršenjem kazne zatvora i ostali. Predlaže se da je zavod dužan da osuđenom pruža prvi oblik pravne pomoći, a u odnosu na drugi da ga upućuje na način njenog ostvarivanja. Ovakvo rešenje se čini primerenijim i realnim.

U članu 37. predlaže se proširivanje prava osuđenog na posete i to u pogledu kruga lica koja ga mogu posećivati.

Članom 38. predviđeno je da uzajamnost ne treba da bude uslov za ostvarivanje prava osuđenih lica.

Osuđenom koji se nalazi u samici mora se dati pravo da ga posete branilac ili punomoćnik koji ga zastupa ili koga je on pozvao radi davanja punomoćja (član 39).

Članom 40. pristup radu osuđenog uređen je tako, da se naglasi da je rad sastavni deo programa postupanja.

Članom 42. izmenjena je odredba člana 101. stav 1. važećeg zakona po kojoj osuđeni uživa besplatnu zdravstvenu zaštitu, s obzirom da je ista naišla na kritiku iz opravdanih razloga. Takva odredba nije realna i nije primenjena ni u uporednom zakonodavstvu. Zbog toga se predlaže da osuđeni ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu po opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti, kao i po specijalnim odredbama ZIKS-a ukoliko postoje. To je maksimum koji se u ovom momentu može smatrati primenljivim.

U članu 43. pošlo se od toga da se podrazumeva da i u slučaju iz stava 3. člana 102. ZIKS-a, lekar mora postupiti prema opštim medicinskim propisima.

Predlaže se i mogućnost osnivanja posebnog odeljenja u zavodu za odvikavanje od korišćenja psihoaktivnih supstanci.

Članom 44. je dopunjena odredba člana 103. važećeg ZIKS-a, s obzirom da je Evropskim zatvorskim pravilima Saveta Evrope predviđeno da lekar u cilju obezbeđivanja zdravstvene zaštite u zavodu u što kraćem roku obavesti upravnika zavoda o znaku ili indiciji da se sa osuđenim postupalo nasilno, čime se pojačava zaštita ličnog i telesnog integriteta osuđenog.

U članu 45. precizno se definiše da će se obrazovanje osuđenih urediti sporazumom između dva nadležna ministarstva.

Čl. 46. i 47. potpunije, jasnije i doslednije uredilo se pitanja podnesaka, pritužbi i žalbi u cilju ostvarivanja prava osuđenih. Rokovi koji se predlažu smatraju se primerenim mogućnostima i potrebama efikasne zaštite.

U članu 48. predlaže se izmena stav 1. člana 115. važećeg ZIKS-a, s obzirom da je rad osuđenog obuhvaćen programom postupanja, a izmenama u stavu 3. jasno se određuje ko dostavlja obrazložen predlog upravniku zavoda. Značajno je razdvajanje odredbe o proširenom pravu na broj poseta i proširenom pravu na krug lica koja mogu posećivati osuđenog, a posebno stav 4. kojim se predviđa mogućnost oduzimanja posebnih prava osuđenom u slučaju da prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih su mu dodeljena.

U članu 51. predviđeno je da žalba na odluku direktora o prekidu izvršenja kazne zatvora ne odlaže izvršenje rešenja.

U članu 53. precizirano je da se o smrti osuđenog, pored kruga lica koji je već propisan, mora odmah obavestiti i policija i istražni sudija.

U članu 54. određen je pojam aktivnog i pasivnog otpora.

U članu 55. preciznije su utvrđene situacije nakon primene mere prinude prema osuđenom. Insistira se na lekarskom pregledu neposredno nakon primene mere prinude i njegovom ponavljanju između dvanaestog i dvadesetčetvrtog sata, kao i na dostavljanju odvojenih izveštaja službe obezbeđenja i o lekarskom pregledu upravniku zavoda, bez odlaganja.

Propisuju se obavezni elementi lekarskog izveštaja u skladu sa preporukom Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope nadležnim organima Republike Srbije, tako da isti sadrži navode osuđenog prema kome je prinuda primenjena, o načinu nastanka povrede i mišljenje lekara o povezanosti navodno primenjene mere i nastalih povreda.

Takođe, upravnik se obavezuje da u relativno kratkom roku obavesti direktora Uprave o primeni mere prinude i da istovremeno dostavi izveštaj službe za obezbeđenje i izveštaj o lekarskim pregledima.

U članu 56. precizira se upotreba vatrenog oružja u odnosu na pritvorena lica, ako se drugim merama ne može sprečiti bekstvo.

Predlaže se da se odredba o svrsi upotrebe vatrenog oružja briše, jer se smatra suvišnom, odnosno da se tako određena svrha podrazumeva na osnovu prethodnih odredaba.

Članom 57. precizirano je da se o bekstvu osuđenog mora obavestiti i sud nadležan za izvršenje kazne zatvora.

Članom 58. predloženo je brisanje stava 2. člana 134. ZIKS-a, s obzirom da nije saglasna sa Ustavom RS.

Članom 59. daje se ovlašćenje pripadniku službe za obezbeđenje da u cilju hvatanja osuđenog koji je u bekstvu obezbedi mesto za koje pretpostavlja da se osuđeni krije.

U članu 60. predlaže se da se izostavi iz nabrajanja posebna mera pojačan nadzor, a da se terminološki uskladi testiranje na psihoaktivne supstance što je primereniji izraz.

U članu 61. predlaže se brisanje navedenog člana saglasno predloženim izmenama u prethodnom članu.

U članu 62. Zakona izmene i dopune su mahom redakcijskog karaktera. Bitno je što se predlaže da se rok trajanja mere smeštaja pod pojačan nadzor briše, s obzirom da se preispituje svaka tri meseca.

Predloženom izmenom u članu 63. udovoljava se standardima zdravstvenih propisa, kada je neophodan pristanak osuđenog pri testiranju na HIV virus i virus hepatitis C.

U članu 64. izvršeno je terminološko usklađivanje.

U članu 65. precizira se da policija može biti uključena u održavanje reda i bezbednosti u zavodima samo izuzetno, na osnovu posebnog sporazuma između ministra nadležnog za pravosuđe i minstra unutrašnjih poslova.

U regulisanju ove odredbe primenjena su Evropska zatvorska pravila Saveta Evrope na osnovu kojih se učestvovanje drugih organa za sprovođenje zakona u postupanju sa osuđenim licima unutar zavoda mora propisati zvaničnim sporazumom.

Budući da se smatra da je vreme od 24 sata izdvajanja osuđenog iz bezbednosnih razloga kratko, predlaže se da trajanje izdvajanja osuđenog bude 48 časova, u kom roku se može sprovesti disciplinski postupak (član 67).

U članu 68. iz realnih razloga, produžava rok sa 15 na 30 dana za odlučivanje o tužbi.

Članom 69. određeno je da osuđeni treba da bude otpušten sa izvršenja kazne radnog dana, a odredbu o njegovom oslobađanju od svakog rada najmanje tri dana pre otpuštanja treba brisati, s obzirom da se program postupanja, čiji je deo i rad osuđenog, realizuje do njegovog otpuštanja.

U članu 71. predviđeno je da zbog specifičnosti ustanove prevremenog otpuštanja osuđenog sa izdržavanja kazne, bude određen strožiji uslov za njenu primenu, tako da prevremeno otpuštanje ne može biti duže od tri meseca pre isteka kazne, a osuđeno lice mora izdržati devet desetina kazne zatvora.

U članu 72. detaljnije se reguliše identifikacija osnovnih pitanja u vezi sa postpenalnom zaštitom.

U celini se menja Glava četvrta ZIKS-a i njena sadržina se usaglašava sa odredbama Krivičnog zakonika kojima se uređuje izvršenje novčane kazne (član 73).

Čl. 74.-77. detaljnije se uredilo izvršenje kazne rada u javnom interesu.

Definiše se poslodavac, vrsta i program rada, obaveze poverenika i njegova ovlašćenja vezana za mogućnost da predloži sudu umanjenje dužine izrečene kazne rada u javnom interesu. Predviđeno je da se bližim propisom ministra nadležnog za pravosuđe, utvrdi izbor i način rada poverenika, čime se postiže utvrđivanje jasnih kriterijuma oko izbora poverenika i način njegovog rada.

Čl. 78.-82. uređuje izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Predviđeno je da sud koji je odlučivao u prvom stepenu pokreće postupak za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom pred nadležnom organizacionom jedinicom Uprave. Takođe, data su veća ovlašćenja povereniku za izvršenje zaštitnog nadzora u smislu da u svom izveštaju može predložiti sudu da zameni ili ukine pojedine obaveze osuđenog, kao i da podnese predlog sudu da ukine zaštitni nadzor pre isteka roka proveravanja

Član 84. potpunije uređuje izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

U članu 85. predviđa se da lice kome je određena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ima ista prava i obaveze kao i lice koje izdržava kaznu zatvora, osim ako potreba lečenja nalažu izuzetak.

U članu 87. predlaže se da na predlog Specijalne zatvorske bolnice ili druge zdravstvene ustanove u kojoj se mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj bolnici izvršava, sud može da obustavi navedenu mere ili da izrekne meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi.

U članu 94. predlaže se primereniji izraz „raspoređivanje na izvršenje kazne“ za prekršajno kažnjeno lice i definiše se da se to lice može rasporediti u bilo koji zavod, a ne samo u okružni zatvor.

U čl. 95.-102. izvršeno je, u skladu sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o uređenju sudova, terminološko usklađivanje. Ove odredbe se inače odnose na izvršavanje kazne zatvora izrečene za prekršaj.

U članu 103. precizno se definiše kada se prekršajno kažnjeni otpušta iz zavoda zbog toga što su u pitanju kratkotrajne kazne zatvora, tako da nema uticaja činjenica da istek kazne pada na neradni dan, odnosno na dan praznika, jer se gubi svrha sankcije, pa je predloženo da se prekršajno kažnjeni otpušta onog dana kada mu ističe kazna, bez obzira da li je to radni ili neradni dan.

Čl. 105. -111. preciznije su uređena neka pitanja statusa pritvorenih lica: u pogledu njihovog smeštaja, izvođenja iz zavoda i sprovođenja, pravne zaštite.

Član 112. odnosi se na postupak izvršenja oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i privrednim prestupom.

Član 114. reguliše radne odnose u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Ovim članom izvršena je izmena postojeće Glave četrnaeste i propisana su nova rešenja, imajući u vidu specifičnost poslova koje obavljaju zaposleni u Upravi.

Propisano je da Direktor Uprave odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u Upravi, a upravnik zavoda odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u zavodima,osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. O nekim pravima zaposlenih u zavodu ipak odlučuje direktor, odnosno ministar u okviru svojih ovlašćenja, na primer o prestanku radnog odnosa pre ispunjenja opštih uslova za odlazak u penziju.

Definisano je da se radni odnos u Upravi zasniva putem javnog konkursa. Potreba da se na ovaj način definišu uslovi i zasnivanje radnog odnosa proizilazi iz činjenice da obavljanje poslova u Upravi zahteva specifična znanja i sposobnosti i da sprovođenje internog konkursa po opštim propisima nema efekta, jer su radna mesta razvrstana u zvanja koja ne postoje u drugim državnim organima.

Predviđeni su i posebni slučajevi prestanka radnog odnosa u Upravi iz razloga što priroda poslova odnosno rad sa osuđenim licem zahteva da zaposleni imaju kako moralne kvalitete tako i da sama osuđivanost za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ili izrečena kazna zatvora duža od tri meseca automatski ima za posledicu prestanak radnog odnosa.

Definisani su specifični uslovi za pripravnike u službi za obezbeđenje koji se odnose kako na godine života tako i na posebne psihofizičke sposobnosti koje se ne traže po opštim propisima. Proveru psihofizičke sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.

Regulisani su uslovi pod kojima pripravnik stiče zvanje iz službe za obezbeđenje i uslovi kad pripravniku prestaje radni odnos ukoliko ne položi stručni ispit ili samovoljno napusti Upravu ili svojom krivicom bude isključen iz obuke.

Zaposleni u Upravi stiču zvanja u zavisnosti od stručne spreme, radnog iskustva, stručnih znanja i osposobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada. Potreba da se za obavljanje poslova radnog mesta vrši kontinuirana edukacija, proizilazi iz činjenice da uspešan rad u Upravi zahteva stalnu proveru dostignutog stepena znanja i njegovo usavršavanje kao i motivaciju zaposlenih da polaganjem ispita stiču više zvanje kako bi što bolje obavljali poslove radnog mesta.

Uslove za sticanje i gubitak zvanja propisuje Vlada zbog toga što su to zvanja koja su različita od zvanja ostalih zaposlenih u državnim organima.

Precizirano je da se stručno usavršavanje, obuka i polaganje stručnih ispita sprovodi na osnovu pravilnika koji donosi ministar nadležan za pravosuđe. Ovo zbog toga što obavljanje poslova u Upravi zahteva specifična znanja i veštine i osposobljenost za obavljanje određenih poslova često ne zavisi od stepena stručne spreme.

Propisano je da se zaposleni u Upravi ocenjuju jedanput godišnje pozitivnom ili negativnom ocenom. Mogućnost da usled negativne ocene na vanrednom ocenjivanju zaposlenom prestane radni odnos, ograničena je, jer konačnu odluku može doneti direktor Uprave, a ne samo upravnik zavoda koji je izvršio ocenjivanje.

Zbog značaja koji ima ocena propisano je i da bliži propis donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Određene su i odredbe o ponašanju i vladanju zaposlenih u Upravi koji moraju u svakoj prilici pružati dobar primer licima prema kojima se izvršava sankcija.

U okviru prava i dužnosti zaposlenih propisano je da se staž osiguranja sa uvećanim trajanjem može računati direktoru Uprave i zaposlenima tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju ovih poslova može stepenovati do 16 meseci. Predviđeno je da se koeficijent uvećava do 30% zaposlenima kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, srazmerno stepenu uvećanja staža.

Imajući u vidu da utvrđivanje visine koeficijenata za obračun i isplatu plata nije materija koju treba da obrađuje ovaj zakon, a zbog potrebe da se odrede koeficijenti, predviđeno je da Vlada utvrđuje koeficijente za obračun i isplatu plata zaposlenih.

Predviđeno je da se zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, upućuju na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine ili ako direktor odluči i ranije.

Direktor Uprave može odlučiti da se izvrši provera psihofizičkih sposobnosti zaposlenih u službi za obezbeđenje, zbog činjenice da su to uniformisana i naoružana lica i da je iz tih razloga predviđena mogućnost provere psihofizičkih sposobnosti.

Proveru psihofizičkih sposobnosti vrši komisija koju imenuje direktor Uprave.

Propisani su i posebni slučajevi težih povrede radnih obaveza i dužnosti, pored slučajeva težih povreda radnih obaveza i dužnosti predviđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima. Zbog potrebe da se spreči svako neodgovorno ponašanje zaposlenih koje može dovesti do bezbednosnih problema predviđeno je 15 težih povreda umesto dosadašnjih 11.

Uređen je i disciplinski postupak koji je različit od postupka koji je predviđen Zakonom o državnim službenicima. Predviđeno je da drugostepeni organ bude ministar nadležan za pravosuđe. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje je u činjenici da ako su u pitanju teži disciplinski prestupi koji su predviđeni ZIKS-om, a u pitanju su uvek povrede vezane za osuđena lica (prijem poklona od osuđenih lica, trgovina i razmena robe sa osuđenima itd.), potrebno je u što kraćem roku sprovesti disciplinski postupak.

Precizno se definiše ko donosi odluku o nagrađivanju , iz kojih razloga i visinu te naknade, kao motivaciju zaposlenih da se što više angažuju na obavljanju poslova.

U članu 116. pecizira se koja organizaciona jedinica u sastavu Uprave obavlja poslove nadzora i definiše predmet nadzora zbog specifičnosti poslova neophodno je navesti šta je predmet nadzora u zavodima.

Članom 117. propisan je veći značaj i uloga ovlašćenih lica da u vršenju nadzora mogu pokrenuti disciplinski postupak protiv upravnika pred disciplinskom komisijom Uprave ukoliko utvrde da postoji povreda radne obaveze, kao i protiv drugog zaposlenog ako već nije u okviru zavoda to učinjeno.

U članu 118. se radi efikasnije skupštinske kontrole izvršenja krivičnih sankcija Uprava obavezuje da jednom godišnje dostavlja izveštaj Komisiji radi uvida i kontrole.

4. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

5. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, iz razloga što bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad državnih organa.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU

Član 1

Ovim zakonom uređuje se, ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno, postupak izvršenja krivičnih sankcija prema punoletnim licima, prava i obaveze lica prema kojima se izvršavaju sankcije, organizacija Uprave za izvršenje zavodskih KRIVIČNIH sankcija, nadzor nad njenim radom, izvršenje sankcija izrečenih za privredne prestupe i prekršaje, oduzimanje imovinske koristi stečene PRIBAVLjENE krivičnim delom i privrednim prestupom i primena mere pritvora.

Ako je zakonom o ratifikaciji POTVRĐIVANjU međunarodnog ugovora uređeno neko pitanje iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se odredbe tog zakona.

Član 2

Svrha izvršenja sankcija je sprovođenje pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, zaštita društva od krivičnih dela i izdvajanje učinilaca krivičnih dela iz društvene sredine u cilju njihovog lečenja, čuvanja i osposobljavanja za samostalno staranje o svojim potrebama nakon izvršenja sankcije.

SVRHA IZVRŠENjA SANKCIJA JE IZVRŠENjE PRAVNOSNAŽNIH I IZVRŠNIH SUDSKIH ODLUKA RADI ZAŠTITE DRUŠTVA OD KRIVIČNIH I DRUGIH KAŽNjIVIH DELA.

Član 3

Odredbe ovog zakona primenjuju se i prilikom izvršenja krivičnih sankcija koje izreknu strani sudovi, kad je to određeno Zakonikom o krivičnom postupku POSEBNIM ZAKONOM i međunarodnim aktima UGOVOROM.

Član 8

Lice prema kome se izvršava sankcija ima pravo na zaštitu osnovnih prava propisanih Ustavom, ratifikovanim POTVRĐENIM međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ovim zakonom.

Lice prema kome se izvršava sankcija može biti ograničeno u osnovnim pravima samo u meri neophodnoj za izvršenje sankcije i u postupku propisanom ovim zakonom.

Glava druga

UPRAVA ZA IZVRŠENjE ZAVODSKIH KRIVIČNIH SANKCIJA

I DELATNOST UPRAVE ZA IZVRŠENjE ZAVODSKIH KRIVIČNIH SANKCIJA

Član 12

Uprava za izvršenje zavodskih KRIVIČNIH sankcija (u daljem tekstu: Uprava) organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana i obaveznog lečenja alkoholičara, kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom (u daljem tekstu: zavodske KRIVIČNE sankcije).

Uprava je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije.

Uprava vodi jedinstvene evidencije o licima prema kojima se izvršavaju zavodske KRIVIČNE sankcije.

Uprava preduzima mere u cilju stalnog stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I OBUKA OBAVLjAJU SE U CENTRU ZA OBUKU I STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE UPRAVE ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA (U DALjEM TEKSTU: CENTAR).

Uprava ostvaruje saradnju sa odgovarajućim ustanovama, udruženjima i organizacijama koje se bave problemima izvršenja krivičnih sankcija.

UNUTRAŠNjE UREĐENjE, ORGANIZACIJU I DELOKRUG ORGANIZACIONIH JEDINICA U SASTAVU UPRAVE, PROPISUJE VLADA UREDBOM.

Član 13

U Upravi postoje sledeće vrste zavoda:

1) kazneno-popravni zavod i okružni zatvor – za izvršenje kazne zatvora;

2) kazneno-popravni zavod za žene – za izvršenje kazne zatvora i maloletničkog zatvora izrečene ženama;

3) kazneno-popravni zavod za maloletnike – za izvršenje kazne maloletničkog zatvora;

4) Specijalna zatvorska bolnica – za lečenje osuđenih i pritvorenih lica, za izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana;

5) vaspitno-popravni dom – za izvršenje vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom;

6) Centar za obuku zaposlenih u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.

Član 17

Zavod se osniva aktom Vlade Republike Srbije.

Aktom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip i sedište zavoda.

ZAVOD I CENTAR OSNIVAJU SE AKTOM VLADE.

AKTOM O OSNIVANjU ZAVODA ODREĐUJE SE VRSTA, TIP I SEDIŠTE ZAVODA, ODNOSNO DELTNOST I SEDIŠTE CENTRA.

Vlada Republike Srbije osnovaće svojom odlukom preduzeće za obuku i upošljavanje osuđenih i maloletnika.

Član 18

U zavodima mogu postojati sledeće službe:

1) služba za prevaspitavanje TRETMAN;

2) služba za obezbeđenje;

3) služba za obuku i upošljavanje;

4) služba za zdravstvenu zaštitu;

5) služba za opšte poslove.

Za dva ili više zavoda mogu se obrazovati zajedničke službe.

Služba za obezbeđenje je jedinstvena formacija Uprave.

Zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuđenih.

Zavod za žene mora raspolagati posebnim uređajima POSEBNOM OPREMOM za lečenje trudnica, porodilja i bolesti žena.

Služba za prevaspitavanje TRETMAN

Član 19

Služba za prevaspitavanje TRETMAN primenjuje metode i postupke kojima se na osuđene utiče da ubuduće ne čine krivična dela.

Služba za prevaspitavanje usklađuje rad ostalih učesnika u prevaspitavanju. SLUŽBA ZA TRETMAN UTVRĐUJE PROGRAME POSTUPANjA PREMA OSUĐENOM I USKLAĐUJE RAD OSTALIH SLUŽBI I DRUGIH UČESNIKA NA NjIHOVOM SPROVOĐENjU.

Član 20

Služba za obezbeđenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuđena i pritvorena lica, UČESTVUJE U UTVRĐIVANjU I SPROVOĐENjU PROGRAMA POSTUPANjA PREMA OSUĐENOM i obavlja druge poslove određene zakonom.

Služba za obezbeđenje sprovodi osuđena i pritvorena lica u službenim vozilima koja su snabdevena OPREMLjENA uređajima za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih signala, propisanom ventilacijom i osvetljenjem.

Član 21

Služba za obezbeđenje je naoružana i uniformisana.

Pripadnici službe za obezbeđenje mogu po naređenju direktora Uprave ili upravnika zavoda vršiti dužnost u civilnom odelu.

Pripadnici službe za obezbeđenje, ZAPOSLENI U ORGANIZACIONOJ JEDINICI UPRAVE NADLEŽNOJ ZA NADZOR, BEZBEDNOST, KAO I NAČELNICI I ZAMENICI NAČELNIKA ODELjENjA U SEDIŠTU UPRAVE, UPRAVNICI ZAVODA I NjEGOVI ZAMENICI imaju službenu legitimaciju, čiju sadržinu i izgled propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Član 22

Služba za obuku i upošljavanje obučava osuđene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove određene zakonom.

Osuđeni se obučavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda.

SLUŽBA ZA OBUKU I UPOŠLjAVANjE OBUČAVA OSUĐENE ZA RAD, ORGANIZUJE NjIHOV RAD I OBAVLjA DRUGE POSLOVE ODREĐENE ZAKONOM, SAGLASNO PROGRAMU POSTUPANjA PREMA OSUĐENOM.

OSUĐENI SE OBUČAVAJU I RADE U ZAVODIMA ILI IZVAN ZAVODA.

RAD SLUŽBE ZA OBUKU I UPOŠLjAVANjE SE OBAVLjA U OKVIRU ZAKONOM DOZVOLjENIH DELATNOSTI I U SKLADU SA OPŠTIM PROPISIMA ZA SVAKU POJEDINU DELATNOST.

NA PREDLOG UPRAVNIKA ZAVODA, DIREKTOR UPRAVE DAJE SAGLASNOST ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI.

PROIZVODI I USLUGE IZ RADA SLUŽBE ZA OBUKU I UPOŠLjAVANjE MOGU SE KORISTITI ZA FUNKCIONISANjE UPRAVE, SOPSTVENE POTREBE ZAVODA I ZA POTREBE DRUGIH ZAVODA.

ZAVOD MOŽE DA PRODAJE NA TRŽIŠTU PROIZVODE I USLUGE NASTALE U TOKU OBUKE I RADA OSUĐENIH.

PRIHOD OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA IZ OBUKE I RADA OSUĐENIH KORISTI ZAVOD, NA OSNOVU FINANSIJSKOG PLANA ZAVODA DONETOG UZ SAGLASNOST DIREKTORA UPRAVE. PRIHODI SE KORISTE ZA POKRIĆE IZDATAKA NASTALIH RADOM OSUĐENIH, NAKNADE ZA RAD I NAGRADE ZA RAD OSUĐENIH, TEHNOLOŠKO UNAPREĐENjE RADA I POBOLjŠANjE USLOVA ŽIVOTA I RADA OSUĐENIH.

POSTIZANjE PRIHODA OD OBUKE I RADA OSUĐENIH NE SME ŠTETITI OSTVARENjU SVRHE OBUKE I UPOŠLjAVANjA.

BLIŽI PROPIS O ORGANIZACIJI RADA SLUŽBE ZA OBUKU I UPOŠLjAVANjE DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 23

Služba za zdravstvenu zaštitu vrši zdravstvenu prevenciju, leči osuđena i pritvorena lica i nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode. SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU VRŠI ZDRAVSTVENU PREVENCIJU, LEČI OSUĐENA I PRITVORENA LICA, NADZIRE HIGIJENU I KVALITET HRANE I VODE I UČESTVUJE U UTVRĐIVANjU I SPROVOĐENjU PROGRAMA POSTUPANjA PREMA OSUĐENOM.

Služba za zdravstvenu zaštitu ima najmanje jednog lekara i jednog medicinskog tehničara, a mora raspolagati uslugama OMOGUĆITI USLUGE i jednog lekara psihijatra.

Kad je bolničko lečenje organizovano u zavodu, zavod mora imati lekara i bolničko osoblje sa propisanom stručnom spremom i biti snabdeven odgovarajućim bolničkim prostorijama, medicinskim materijalom, priborom, uređajima i lekovima RASPOLAGATI ODGOVARAJUĆIM BOLNIČKIM PROSTORIJAMA I BITI SNABDEBEN MEDICINSKIM MATERIJALOM, PRIBOROM, UREĐAJIMA I LEKOVIMA.

Zdravstvenom radniku koji pregleda i leči osuđenog garantuje se i obezbeđuje puna profesionalna nezavisnost, saglasno zakonu i etičkom kodeksu.

Član 26

Upravom rukovodi direktor Uprave.

Direktora Uprave, na obrazložen predlog ministra nadležnog za pravosuđe, postavlja Vlada Republike Srbije, na pet godina.

Direktor Uprave predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvršenje zavodskih KRIVIČNIH sankcija u Republici Srbiji.

Za direktora Uprave može biti postavljeno lice koje ima visoku školsku spremu i najmanje sedam godina radnog iskustva nakon sticanja visoke školske spreme u poslovima izvršenja sankcija ili u pravosuđu DEVET GODINA RADNOG ISKUSTVA POSLE STEČENOG VISOKOG OBRAZOVANjA NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANjU OD ČETIRI GODINE.

Član 27

Zavodom rukovodi upravnik zavoda.

Upravnika zavoda, na obrazložen predlog direktora Uprave raspoređuje ministar nadležan za pravosuđe, na pet godina.

Upravnik zavoda zastupa zavod i odgovoran je za zakonit i pravilan rad u zavodu.

Upravnik zavoda može imati zamenika koga, na obrazložen predlog direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za pravosuđe, na pet godina.

Za upravnika zavoda i zamenika upravnika može biti raspoređeno lice koje ima visoku školsku spremu i najmanje pet godina radnog iskustva nakon sticanja visoke školske spreme u poslovima izvršenja sankcija ili u pravosuđu. ZA UPRAVNIKA ZAVODA I ZAMENIKA UPRAVNIKA MOŽE BITI RASPOREĐENO LICE KOJE IMA SEDAM GODINA RADNOG ISKUSTVA NA POSLOVIMA IZVRŠENjA SANKCIJA, U PRAVOSUĐU, ADVOKATURI, VOJSCI ILI POLICIJI, POSLE STEČENOG VISOKOG OBRAZOVANjA NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANjU OD ČETIRI GODINE.

Član 28

Službom u zavodu rukovodi načelnik službe.

Načelnika službe, na obrazložen predlog upravnika zavoda i uz saglasnost direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za pravosuđe.

Za načelnika službe može biti raspoređeno lice koje ima visoku školsku spremu i potrebno radno iskustvo važno za odgovarajuću službu.

NAČELNIKA SLUŽBE, NA OBRAZLOŽEN PREDLOG UPRAVNIKA ZAVODA, RASPOREĐUJE DIREKTOR UPRAVE.

ZA NAČELNIKA SLUŽBE MOŽE BITI RASPOREĐENO LICE KOJE JE STEKLO VISOKO OBRAZOVANjE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANjU OD ČETIRI GODINE I KOJE IMA PET GODINA RADNOG ISKUSTVA NA ISTIM ILI ODGOVARAJUĆIM POSLOVIMA.

Član 29

Rad Uprave je javan.

Ministar nadležan za pravosuđe i direktor Uprave, neposredno ili preko upravnika zavoda LICA KOJE OVLASTE, obaveštavaju javnost o izvršenju sankcija, pod uslovom da se time ne povređuje službena tajna, ozbiljno ne ugrožava bezbednost ili održavanje reda u zavodu u kome se izvršava sankcija.

Bliže propise o službenoj tajni i načinu njenog čuvanja donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Član 31

Svrha izvršenja kazne zatvora je da osuđeni tokom izdržavanja kazne, primenom sistema savremenih vaspitnih mera, usvoji društveno prihvatljive vrednosti u cilju lakšeg uključivanja u uslove života nakon izdržavanja kazne kako ubuduće ne bi činio krivična dela. SVRHA IZVRŠENjA KAZNE ZATVORA JE DA OSUĐENI TOKOM IZVRŠENjA KAZNE, PRIMENOM ODGOVARAJUĆIH PROGRAMA POSTUPANjA, USVOJI DRUŠTVENO PRIHVATLjIVE VREDNOSTI U CILjU LAKŠEG UKLjUČIVANjA U USLOVE ŽIVOTA POSLE IZVRŠENjA KAZNE KAKO UBUDUĆE NE BI ČINIO KRIVIČNA DELA

Član 32

Sa osuđenim se postupa na način koji u najvećoj meri odgovara njegovoj ličnosti i ostvarivanju vaspitnog programa PROGRAMA POSTUPANjA.

Radi ostvarivanja vaspitnog programa PROGRAMA POSTUPANjA vrši se razvrstavanje osuđenih lica.

Član 33

Kod osuđenog lica treba razvijati ličnu odgovornost i podsticati ga da u vaspitnom programu samoinicijativno učestvuje.

Osuđeno lice ne može u okviru službe zavoda obavljati dužnost koja sadrži disciplinska ovlašćenja.

Tokom izdržavanja kazne zatvora osuđeno lice učestvuje u održavanju reda i discipline, kao i u vaspitnim, kulturnim i drugim aktivnostima, pod kontrolom upravnika zavoda.

Član 34

Osuđeni izdržavaju kaznu po pravilu zajedno.

Kad to zahteva zdravstveno stanje osuđenog ili kad je to predviđeno ovim zakonom, može se odrediti da osuđeni izdržava kaznu odvojeno od ostalih osuđenika. KAD TO ZAHTEVA PROGRAM POSTUPANjA, ZDRAVSTVENO STANjE OSUĐENOG ILI KAD JE TO PREDVIĐENO OVIM ZAKONOM, MOŽE SE ODREDITI DA OSUĐENI IZDRŽAVA KAZNU ODVOJENO OD OSTALIH OSUĐENIH.

Osuđena muška i ženska lica izdržavaju kaznu odvojeno.

Član 37

Osuđeni se upućuje na izdržavanje kazne zatvora saglasno rasporednom aktu ministra nadležnog za pravosuđe.

Izuzetno, na molbu osuđenog direktor Uprave može iz opravdanih razloga odstupiti od rasporednog akta i promeniti mesto izvršenja kazne.

PROTIV REŠENjA DIREKTORA UPRAVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ŽALBA NIJE DOPUŠTENA

Član 40

Osuđeni koji je raspoređen u određeni tip zavoda može biti odlukom direktora Uprave naknadno raspoređen u drugi tip zavoda.

U kazneno-popravni zavod zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem naknadno se raspoređuje osuđeni za kojeg se prilikom ispitivanja ličnosti utvrdi da bi bitno ugrozio bezbednost ostalih osuđenika, ili koji za vreme izdržavanja kazne bitno narušava kućni red, kao i osuđeni za koga se utvrdi da su preduzete mere postupanja prema njemu ostale bezuspešne.

Bliži propis o naknadnom raspoređivanju donosi ministar nadležan za pravosuđe.

DIREKTOR UPRAVE MOŽE NAKNADNO RASPOREDITI OSUĐENOG U DRUGI ZAVOD, UKOLIKO SE PRILIKOM ISPITIVANjA LIČNOSTI OSUĐENOG UTVRDI DA BI SE PROGRAM POSTUPANjA USPEŠNIJE REALIZOVAO U DRUGOM ZAVODU.

PROTIV REŠENjA DIREKTORA UPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOZVOLjENA JE ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA. ŽALBA NA REŠENjE O NAKNADNOM RASPOREĐIVANjU NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

Član 41

Ako sud koji je doneo prvostepenu odluku nije nadležan za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora, dužan je da izvršnu odluku, s podacima o ličnosti osuđenog pribavljenim tokom krivičnog postupka, dostavi nadležnom sudu za upućivanje na izvršenje kazne u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna.

Nadležni sud je dužan da u roku od tri dana od prijema odluke pristupi upućivanju osuđenog na izdržavanje kazne.

U POSTUPKU UPUĆIVANjA OSUĐENOG NA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA SUD SARAĐUJE SA UPRAVOM. PRI ODREĐIVANjU DANA JAVLjANjA OSUĐENOG RADI IZDRŽAVANjA KAZNE ZATVORA, SUD JE DUŽAN DA ZATRAŽI IZVEŠTAJ UPRAVE O BROJU RASPOLOŽIVIH MESTA U ZAVODIMA I DA VODI RAČUNA O PRIORITETU IZVRŠENjA, S OBZIROM NA PRIRODU KRIVIČNOG DELA, IZREČENU KAZNU I ROK ZASTARELOSTI IZVRŠENjA KAZNE.

BLIŽI PROPIS O POSTUPKU UPUĆIVANjA LICA LIŠENIH SLOBODE DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 42

Za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora nadležan je opštinski OSNOVNI sud prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog u vreme kada je odluka kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna.

Isti sud zadržava nadležnost i ako se prebivalište ili boravište osuđenog docnije izmene.

Član 43

Kad su prebivalište i boravište osuđenog nepoznati, za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora je nadležan opštinski sud koji je doneo prvostepenu odluku, a ako je tu odluku doneo okružni sud, za upućivanje je nadležan opštinski sud u mestu sedišta tog okružnog suda. KAD SU PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE OSUĐENOG NEPOZNATI, ZA UPUĆIVANjE OSUĐENOG NA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA NADLEŽAN JE OSNOVNI SUD KOJI JE DONEO PRVOSTEPENU ODLUKU, A AKO JE TU ODLUKU DONEO VIŠI SUD, ZA UPUĆIVANjE JE NADLEŽAN OSNOVNI SUD U MESTU SEDIŠTA TOG VIŠEG SUDA.

Osuđenog koji je u pritvoru na izdržavanje kazne zatvora upućuje opštinski OSNOVNI sud na čijem području je sedište zavoda u kome je osuđeni pritvoren.

Član 48

Izvršenje kazne zatvora može se odložiti:

1) ako je osuđeni oboleo od teške akutne bolesti – dok bolest traje ILI ZBOG TEŠKE HRONIČNE BOLESTI, AKO SE STANjE OSUĐENOG ZNATNO POGORŠA, A NEMA USLOVA ZA LEČENjE U ZAVODU ILI SPECIJALNOJ ZATVORSKOJ BOLNICI;

2) ako je osuđena žena navršila šesti mesec trudnoće ili ima dete mlađe od jedne godine – najduže do navršene treće godine života deteta;

3) zbog smrti ili teške bolesti bračnog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojioca USVOJITELjA osuđenog – najduže tri meseca od dana odlaganja;

4) ako je supruga osuđenog na tri meseca pred porođajem ili je od njenog porođaja proteklo manje od šest meseci, a nema drugih članova domaćinstva koji bi joj pomogli – najduže šest meseci od dana odlaganja;

5) ako su zajedno sa osuđenim na izdržavanje kazne pozvani njegov bračni drug ili drugi član zajedničkog domaćinstva ili je neko od njih već u zatvoru – najduže šest meseci od dana odlaganja;

6) ako je osuđenom odlaganje potrebno zbog neodložnih poljskih ili sezonskih radova ili radova izazvanih kakvim udesom, a u porodici osuđenog nema potrebne radne snage – najduže tri meseca od dana odlaganja;

7) ako je osuđeni obavezan da završi započeti posao usled čijeg neizvršenja može nastati znatna šteta – najduže tri meseca od dana odlaganja;

8) ako je osuđenom odlaganje potrebno zbog završetka školovanja – najduže šest meseci od dana odlaganja;

9) ako je osuđenom odlaganje potrebno za polaganje već prijavljenog ispita – najduže dva meseca od dana odlaganja.

Danom odlaganja izvršenja kazne zatvora smatra se dan kada je doneto rešenje o odlaganju.

Član 50

Molba za odlaganje izdržavanja kazne zatvora podnosi se u roku od tri dana od prijema naloga za izdržavanje kazne.

Ako je teška akutna bolest osuđenog ili smrt njegovog bračnog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojioca USVOJITELjA usledila posle isteka roka od tri dana, molba se može podneti do dana kada osuđeni treba da se javi na izdržavanje kazne.

Postupak odlaganja izvršenja kazne zatvora

Član 51

Molba za odlaganje izvršenja kazne zatvora podnosi se predsedniku nadležnog opštinskog OSNOVNOG suda.

Kad uz molbu nisu priloženi dokazi, predsednik opštinskog OSNOVNOG suda nalaže osuđenom da ih dostavi u roku od osam dana i upozorava ga da će se u suprotnom molba odbaciti.

Član 52

Predsednik opštinskog OSNOVNOG suda je dužan da povodom molbe za odlaganje izvršenja kazne zatvora donese rešenje u roku od tri dana od prijema molbe.

Neblagovremenu molbu, molbu koju podnese neovlašćeno lice i molbu uz koju nisu blagovremeno priloženi dokazi, predsednik opštinskog OSNOVNOG suda odbacuje.

Član 53

Osuđeni može protiv prvostepenog rešenja izjaviti žalbu predsedniku nadležnog okružnog VIŠEG suda.

Žalba se podnosi u roku od tri dana od prijema rešenja.

Predsednik okružnog VIŠEG suda je dužan da o žalbi odluči u roku od tri dana od njenog prijema.

Član 54

Molba za odlaganje izvršenja kazne zatvora zadržava izvršenje kazne do pravnosnažnosti rešenja o molbi.

Predsednik nadležnog opštinskog OSNOVNOG suda, koji prilikom odbijanja drugi put podnete molbe utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odlučiće da žalba ne zadržava izvršenje kazne.

Član 56

Predsednik nadležnog opštinskog OSNOVNOG suda opoziva odlaganje izvršenja kazne zatvora ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobrio ili osuđeni odlaganje koristi protivno odobrenoj svrsi.

Ako je odobreno odlaganje izvršenja kazne trudnici, a dete se rodi mrtvo, odlaganje se obustavlja kad istekne šest meseci od porođaja, a ako je dete umrlo posle porođaja odlaganje se obustavlja kad istekne šest meseci od smrti deteta.

Ako je odlaganje izvršenja kazne odobreno majci deteta mlađeg od jedne godine a dete umre, odlaganje se obustavlja kad istekne šest meseci od smrti deteta.

Član 63

Nakon stupanja u zavod, osuđeni se upućuje u prijemno odeljenje.

U prijemnom odeljenju osuđeni se može zadržati najduže trideset dana.

U prijemnom odeljenju se upoznaje ličnost osuđenog radi UTVRĐIVANjA PROGRAMA POSTUPANjA I njegovog razvrstavanja u odgovarajuću vaspitnu grupu i utvrđivanja programa izvršenja kazne.

Razvrstavanje osuđenog vrši se na osnovu vrste krivičnog dela, visine izrečene kazne, oblika krivice, odnosa osuđenog prema krivičnom delu, ranije osuđivanosti i drugih kriterijuma utvrđenih kućnim redom PRAVILNIKOM O TRETMANU, PROGRAMU POSTUPANjA, RAZVRSTAVANjU I NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU OSUĐENIH.

Tokom izdržavanja kazne zatvora moguće je naknadno razvrstavanje (reklasifikacija) osuđenog u drugu vaspitnu grupu, zavisno od potreba ostvarivanja svrhe izvršenja kazne, kao i izmena programa izvršenja kazne. TOKOM IZVRŠENjA KAZNE ZATVORA MOGUĆE JE NAKNADNO RAZVRSTAVANjE OSUĐENOG, ZAVISNO OD POTREBA OSTVARIVANjA SVRHE IZVRŠENjA KAZNE I IZMENA PROGRAMA POSTUPANjA.

ODLUKU O PROGRAMU POSTUPANjA, RAZVRSTAVANjU I NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU DONOSI UPRAVNIK ZAVODA NA OBRAZLOŽEN PREDLOG STRUČNOG TIMA, KOJI SE ZASNIVA NA OCENI ISPUNjENOSTI USLOVA PROPISANIH PRAVILNIKOM O TRETMANU, PROGRAMU POSTUPANjA, RAZVRSTAVANjU I NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU OSUĐENIH. STRUČNI TIM SASTAVLjEN JE OD PREDSTAVNIKA SLUŽBI ZAVODA.

PRAVILNIK O TRETMANU, PROGRAMU POSTUPANjA, RAZVRSTAVANjU I NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU OSUĐENIH DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 67

Prostorije u kojima osuđeni žive i rade moraju biti čiste, suve, provetrene, zagrejane i dovoljno osvetljene, kako prirodnim, tako i veštačkim svetlom koje omugućava čitanje i rad bez smetnji za vid. Spavaonica mora biti toliko prostrana da na svakog osuđenog dođe najmanje osam kubnih metara I ČETIRI KVADRATNA METRA prostora.

Prostorije moraju imati primerene sanitarne uređaje i sredstva za ličnu higijenu.

Svaki osuđeni ima pravo na zaseban ležaj.

Nadzor nad higijenom u zavodu HIGIJENA U ZAVODU

Član 69

U zavodima se redovno nadziru higijena osuđenih i higijena u prostorijama.

OSUĐENI MORAJU ODRŽAVATI LIČNU HIGIJENU I HIGIJENU ODEĆE I PROSTORIJA U KOJIMA BORAVE.

ZAVOD JE DUŽAN DA OBEZBEDI PRIBOR I SREDSTVA ZA ODRŽAVANjE HIGIJENE.

U ZAVODIMA SE REDOVNO KONTROLIŠU HIGIJENA OSUĐENIH I PROSTORIJA U KOJIMA BORAVE.

Član 71

Osuđenom u svako doba mora biti dostupna voda za piće.

Zdravstvena ispravnost hrane i vode u zavodima redovno se nadziru.

BLIŽI PROPIS O ISHRANI OSUĐENIH DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 72

Osuđeni ima pravo na besplatno rublje, odeću i obuću koji su prilagođeni mesnim klimatskim prilikama.

Kad to zahteva posao koji obavlja, osuđeni ima pravo na posebnu radnu odeću, obuću i opremu.

BLIŽI PROPIS O ODEĆI, OBUĆI, RUBLjU I POSTELjINI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 73

Odeća osuđenog ne sme delovati omalovažavajuće ni ponižavajuće.

Direktor Uprave može dozvoliti da u zavodu otvorenog tipa i u otvorenom odeljenju zavoda osuđeni nose sopstvenu odeću. U ZAVODU OTVORENOG I POLUOTVORENOG TIPA I OTVORENOM I POLUOTVORENOM ODELjENjU ZAVODA ZATVORENOG TIPA OSUĐENI IMA PRAVO DA NOSI SOPSTVENU ODEĆU I OBUĆU.

Član 75

Osuđeni ima neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku.

U zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, zavodu zatvorenog tipa i zatvorenom odeljenju zavoda sadržaj pisama se nadzire.

Upravnik zavoda može osuđenom koji izdržava kaznu u zavodu iz stava 2. ovog člana uskratiti dopisivanje iz razloga bezbednosti, o čemu obaveštava osuđenog.

Protiv odluke upravnika zavoda iz stava 3. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe.

Osuđeni ima pravo na dopisivanje bez nadzora sa braniocem, nadležnim organima i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava.

OSUĐENI IMA NEOGRANIČENO PRAVO NA DOPISIVANjE O SVOM TROŠKU.

U ZAVODU ZATVORENOG TIPA SA POSEBNIM OBEZBEĐENjEM, ZAVODU ZATVORENOG TIPA I ZATVORENOM ODELjENjU ZAVODA NA PREDLOG UPRAVNIKA ZAVODA ILI DIREKTORA UPRAVE, PRVOSTEPENI SUD U SEDIŠTU ZAVODA MOŽE, AKO TO NALAŽU ZAHTEVI ODRŽAVANjA REDA, SIGURNOSTI I BEZBEDNOSTI, SPREČAVANjA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITA OŠTEĆENIH, DONETI ODLUKU DA SE, NA ODREĐENO VREME, TEKST PISAMA NADZIRE. NADZOR OBAVLjA LICE KOJE ODREDI UPRAVNIK. IZ ISTIH RAZLOGA UPRAVNIK ZAVODA MOŽE USKRATITI DOPISIVANjE.

PROTIV ODLUKE SUDA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, OSUĐENI IMA PRAVO ŽALBE U ROKU OD TRI DANA NEPOSREDNO VIŠEM SUDU. ŽALBA NE ODLAŽE IZVRŠENjE ODLUKE.

U SLUČAJU SUMNjE NA SLANjE I PRIMANjE NEDOZVOLjENIH STVARI PUTEM PISMA, PISMO UPUĆENO OSUĐENOM, KAO I PISMO KOJE ON UPUĆUJE, OTVORIĆE SE U NjEGOVOM PRISUSTVU I PREGLEDATI. NEDOZVOLjENE STVARI ĆE SE ODUZETI.

OSUĐENI IMA PRAVO NA DOPISIVANjE BEZ NADZORA SA BRANIOCEM, ZAŠTITNIKOM GRAĐANA ILI DRUGIM DRŽAVNIM ORGANIMA I MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA ZA ZAŠTITU LjUDSKIH PRAVA.

Član 76

Osuđeni ima pravo na telefonski razgovor u skladu sa odredbama akta o kućnom redu, o svom trošku.

U zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, zavodu zatvorenog tipa i zatvorenom odeljenju zavoda može se nadzirati telefonski razgovor osuđenog iz razloga bezbednosti. Nadzor telefonskog razgovora naređuje upravnik zavoda, a vrši ga lice koje on odredi.ODREDBE ČLANA 75. ST. 2, 3. I 5. SHODNO SE PRIMENjUJU I NA NADZIRANjE TELEFONSKOG RAZGOVORA.

Član 77

Zavod osuđenom pruža pravnu pomoć u vezi sa izvršenjem kazne zatvora.

OSUĐENI IMA PRAVO NA PRAVNU POMOĆ U VEZI SA IZVRŠENjEM KAZNE ZATVORA, A ZAVOD JE DUŽAN DA MU TAKVU POMOĆ PRUŽA.

ZAVOD UPUĆUJE OSUĐENOG NA NAČIN OSTVARIVANjA DRUGIH OBLIKA PRAVNE POMOĆI.

Član 78

Osuđeni ima pravo na posetu bračnog druga, dece, usvojenika, roditelja, usvojioca i ostalih srodnika u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva:

1) jednom nedeljno – u zavodu ili odeljenju otvorenog tipa;

2) dvaput mesečno – u zavodu ili odeljenju poluotvorenog tipa;

3) jedanput mesečno – u zavodu ili odeljenju zatvorenog tipa i u zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. OSUĐENI IMA PRAVO NA POSETU BRAČNOG DRUGA, DECE, RODITELjA, USVOJENIKA, USVOJITELjA I OSTALIH SRODNIKA U PRAVOJ LINIJI I U POBOČNOJ LINIJI DO ČETVRTOG STEPENA KRVNOG I TAZBINSKOG SRODSTVA, KAO I HRANITELjA, HRANjENIKA I STARATELjA:

1) JEDNOM NEDELjNO – U ZAVODU ILI ODELjENjU OTVORENOG TIPA;

2) DVAPUT MESEČNO – U ZAVODU ILI ODELjENjU POLUOTVORENOG TIPA;

3) JEDANPUT MESEČNO – U ZAVODU ILI ODELjENjU ZATVORENOG TIPA I U ZAVODU ZATVORENOG TIPA SA POSEBNIM OBEZBEĐENjEM.

Upravnik zavoda može osuđenom odobriti i posete drugih lica.

Član 80

Strani državljanin ima, pod uslovom uzajamnosti, pravo na posetu diplomatsko-konzularnog predstavnika zemlje čiji je državljanin, odnosno države koja štiti njegove interese, a osuđeni čije interese ne štiti nijedna država ima pravo na posetu nadležnih organa i organizacija Republike Srbije i nadležnih međunarodnih organizacija.

Diplomatsko-konzularni predstavnik strane države dužan je da posetu najavi upravniku zavoda.

Diplomatsko-konzularnom predstavniku strane države s kojom ne postoji uzajamnost i predstavniku nadležne međunarodne organizacije, posetu odobrava direktor Uprave.

Član 81

Poseta traje najkraće jedan čas.

Za vreme izdržavanja disciplinske mere upućivanja u samicu osuđeni nema pravo na posete, OSIM POSETE BRANIOCA ILI PUNOMOĆNIKA KOJI GA ZASTUPA ILI KOGA JE ON POZVAO RADI DAVANjA PUNOMOĆJA.

Vreme, trajanje, način posete i izgled prostorije za posetu uređuju se aktom o kućnom redu.

Član 86

Radno sposobni osuđeni ima pravo i obavezu da radi. RAD OSUĐENOG JE SASTAVNI DEO PROGRAMA POSTUPANjA.

Svrha tog rada je da osuđeni stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje.

Član 100

Bliže odredbe BLIŽI PROPIS o radu osuđenog i njegovim pravima na osnovu rada uređuju se pravilnikom, koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Član 101

Osuđeni uživa besplatnu zdravstvenu zaštitu.OSUĐENI IMA PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREMA OPŠTIM PROPISIMA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

Osuđeni kome se u zavodu ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita upućuje se u Specijalnu zatvorsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, a trudnica radi porođaja u porodilište.

Vreme provedeno na lečenju uračunava se u kaznu zatvora.

Član 102

Lečenje osuđenog se sprovodi uz njegov pristanak.

Prisilno hranjenje osuđenog nije dozvoljeno.

Izuzetno, ako osuđeni odbijanjem lečenja ili hrane ozbiljno ugrozi svoje zdravlje ili život primeniće se medicinske mere koje odredi lekar, prema opštim medicinskim propisima.

Zdravstveni pregled osuđenog vrši se samo u prisustvu zdravstvenog radnika, osim ako zdravstveni radnik drukčije ne zatraži.

Osuđeni ima pravo da bude upoznat sa nalazima o njegovom zdravstvenom stanju i sadržinom njegovog zdravstvenog kartona, osim u slučajevima predviđenim opštim medicinskim propisima.

Osuđenom se mora omogućiti da koristi usluge zubnog lekara.

U ZAVODU SE MOŽE OBRAZOVATI POSEBNO ODELjENjE ZA ODVIKAVANjE OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI.

BLIŽI PROPIS O RADU I SPROVOĐENjU PROGRAMA ODELjENjA ZA ODVIKAVANjE OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 103

Lekar u zavodu dužan je da:

1) pregleda svakog osuđenog odmah nakon prijema u zavod, po povratku u zavod sa privremenog odsustva i pre otpuštanja iz zavoda;

2) prilikom prijema u zavod i kasnije, uvek kada je to potrebno, ustanovi da li je osuđeni fizički ili duševno oboleo i njegovu radnu sposobnost;

3) odmah pregleda osuđenog koji se žali da je bolestan ili postoje znaci da je bolestan;

4) svakodnevno pregleda osuđenog koji je bolestan ili odbija hranu ili vodu, a redovno, u intervalima ne dužim od tri meseca, ostale osuđene;

5) kontroliše smeštaj, ishranu, higijenu, sanitarne i druge uslove od kojih zavisi zdravlje osuđenih;

6) vodi posebnu evidenciju o povredama osuđenih I OBAVEŠTAVA UPRAVNIKA ZAVODA O BILO KOM ZNAKU ILI INDIKACIJI DA SE SA OSUĐENIM POSTUPA NASILNO;

7) nadzire rad apoteke i medicinskog osoblja koje evidentira, izdaje i daje propisanu terapiju osuđenom.

Lekar u zavodu dužan je da upravniku zavoda u pismenoj formi:

1) podnosi periodične izveštaje o zdravstvenom stanju osuđenih;

2) podnese izveštaj uvek kada ustanovi da je fizičko ili duševno stanje osuđenog narušeno ili ugroženo zbog produženja ili načina izdražavanja kazne i da preporuči mere za postupanje sa tim licem, uključujući i mogućnost prekida izvršenja kazne;

3) daje nalaze i preporuke o količini i kvalitetu hrane za osuđene;

4) daje nalaze i preporuke o poboljšanju higijene u zavodu i kod osuđenih, stanju sanitarnih uslova i uređaja, grejanja, osvetljenja i provetravanja u prostorijama u kojima borave osuđeni;

5) daje nalaze i preporuke u vezi sa neophodnim fizičkim aktivnostima osuđenih.

Upravnik zavoda dužan je da bez odlaganja preduzima mere iz stava 2. ovog člana koje mu preporuči lekar.

Član 105

O ozbiljnoj ugroženosti zdravlja ili života osuđenog, ili o njegovom premeštaju u zavodsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, zavod će odmah obavestiti njegovog bračnog druga, decu, usvojenike ili lice sa kojim je do odlaska na izdržavanje kazne živeo u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, a ako ih osuđeni nema tada njegove roditelje, usvojioca USVOJITELjA, braću, sestre ili dalje srodnike.

Član 112

Iz isprave o sticanju obrazovanja ne sme biti vidljivo da je obrazovanje osuđenog stečeno za vreme izdržavanja kazne.

BLIŽI PROPIS O OBRAZOVANjU OSUĐENIH DONOSE SPORAZUMNO MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE I MINISTAR NADLEŽAN ZA OBRAZOVANjE.

Pritužba i žalba PODNESAK, PRITUŽBA I ŽALBA

Član 114

Osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u zavodu učinjene prema njemu.

Upravnik zavoda, ili lice koje on na to ovlasti, dužan je da pažljivo ispita pritužbu i da o njoj donese rešenje, u roku od 15 dana.

Osuđeni koji ne dobije odgovor na pritužbu ili nije zadovoljan donetim rešenjem ima pravo da podnese žalbu direktoru Uprave, koji je dužan da o njoj odluči u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

Osuđeni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih i postavljenih lica u zavodu prituži ovlašćenom licu koje nadzire rad zavoda.

Sadržina pritužbe i žalbe predstavlja tajnu.

OSUĐENI SE MOŽE, RADI OSTVARIVANjA SVOJIH PRAVA, PODNESKOM OBRATITI NAČELNIKU ILI DRUGOM OVLAŠĆENOM LICU IZ ODGOVARAJUĆE SLUŽBE..

LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNO JE DA U ROKU OD PET DANA OD DANA PREDAJE PODNESKA, PISMENO I OBRAZLOŽENO ODGOVORI NA PODNESAK OSUĐENOG.

OSUĐENI IMA PRAVO PRITUŽBE UPRAVNIKU ZAVODA ZBOG POVREDE PRAVA ILI DRUGIH NEPRAVILNOSTI KOJE SU U ZAVODU UČINjENE PREMA NjEMU.

UPRAVNIK ZAVODA ILI LICE KOJE ON OVLASTI DUŽAN JE DA ISPITA PRITUŽBU OSUĐENOG I DA U ROKU OD 15 DANA DONESE REŠENjE.

OSUĐENI KOJI NE DOBIJE ODGOVOR NA PRITUŽBU ILI NIJE ZADOVOLjAN DONETIM REŠENjEM IMA PRAVO DA U ROKU OD OSAM DANA, OD DANA PRIJEMA REŠENjA PODNESE ŽALBU DIREKTORU UPRAVE.

DIREKTOR UPRAVE DUŽAN JE DA O ŽALBI ODLUČI U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ŽALBE.

ČLAN 114 A

AKO OSUĐENI SMATRA DA JE NjEGOVO PRAVO POVREĐENO POSTUPANjEM UPRAVNIKA, MOŽE PODNETI PRITUŽBU DIREKTORU UPRAVE.

AKO DIREKTOR UPRAVE ILI LICE KOJE ON OVLASTI UTVRDI DA PRITUŽBA NIJE PODNETA IZ RAZLOGA NAVEDENIH U STAVU 1, PRITUŽBU ĆE DOSTAVITI NADLEŽNOM ORGANU I O TOME ĆE OBAVESTITI OSUĐENOG.

DIREKTOR UPRAVE ILI LICE KOJE ON OVLASTI MOŽE DA ISPITA OSNOVANOST PRITUŽBE I NEPOSREDNIM UVIDOM U SVU RELEVANTNU DOKUMENTACIJU ZAVODA, RAZGOVOROM SA UPRAVNIKOM I ZAPOSLENIMA U ZAVODU, RAZGOVOROM SA OSUĐENIM KOJI JE PODNEO PRITUŽBU I DRUGIM OSUĐENIMA, BEZ PRISUSTVA ZAPOSLENIH U ZAVODU.

AKO SE UTVRDI DA JE PRITUŽBA OSNOVANA, DIREKTOR UPRAVE ĆE NALOŽITI DA SE OTKLONE POVREDA PRAVA OSUĐENOG.

AKO SMATRA DA JE DO POVREDE PRAVA OSUĐENOG DOŠLO USLED POSTUPANjA ZAPOSLENOG, DIREKTOR UPRAVE OBAVESTIĆE PISMENO UPRAVNIKA ZAVODA I LICE OVLAŠĆENO ZA VRŠENjE NADZORA, A AKO SMATRA DA JE DO POVREDE PRAVA OSUĐENOG DOŠLO USLED POSTUPANjA UPRAVNIKA OBAVESTIĆE LICE OVLAŠĆENO ZA VRŠENjE NADZORA.

ČLAN 114 B

OSUĐENI IMA PRAVO DA SE BEZ PRISUSTVA ZAPOSLENIH LICA U ZAVODU PRITUŽI OVLAŠĆENOM LICU KOJE NADZIRE RAD ZAVODA.

SADRŽINA PRITUŽBE PREDSTAVLjA TAJNU.

Član 115

Osuđenom koji se posebno dobro vlada i zalaže na radu U OSTVARIVANjU PROGRAMA POSTUPANjA upravnik zavoda može dodeliti sledeća posebna prava:

1) prošireno pravo na prijem paketa;

1A) PROŠIRENO PRAVO NA BROJ POSETA;

2) prošireno pravo na prijem poseta; PROŠIRENO PRAVO NA KRUG LICA KOJA MOGU POSETITI OSUĐENOG (DALjI SRODNICI, PRIJATELjI I DRUGI);

3) pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete;

4) pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama, bez prisustva ostalih osuđenih;

5) pravo na prijem poseta izvan zavoda;

6) pravo na pogodniji smeštaj;

7) pravo na slobodan izlazak u grad;

8) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima;

9) pravo na nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine;

10) pravo na vanredno odsustvo iz zavoda do sedam dana;

11) pravo na korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda.

Prošireno pravo na prijem poseta podrazumeva i proširenje kruga lica koja mogu posetiti osuđenog (dalji srodnici, prijatelji i drugi).

Odluku iz stava 1. ovog člana upravnik zavoda donosi na predlog svih stručnih službi zavoda.

ODLUKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UPRAVNIK ZAVODA DONOSI NA OBRAZLOŽEN PREDLOG STRUČNOG TIMA, U SKLADU SA PRAVILNIKOM O TRETMANU, PROGRAMU POSTUPANjA, RAZVRSTAVANjU I NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU OSUĐENIH..

U SLUČAJU DA OSUĐENI PRESTANE DA ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, STRUČNI TIM ZAVODA MOŽE UPRAVNIKU PREDLOŽITI ODUZIMANjE NEKIH OD DODELjENIH POSEBNIH PRAVA.

Član 116

Na molbu osuđenog ili predlog upravnika zavoda, kad za to postoje opravdani razlozi, direktor Uprave može osuđenog premestiti iz jednog zavoda u drugi zavod.

Direktor Uprave može, iz razloga bezbednosti, osuđenog premestiti po službenoj dužnosti.

Protiv odluke direktora Uprave iz st. 1. i 2. ovog člana osuđeni ima pravo žalbe ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od prijema odluke. ŽALBA NA ODLUKU DIREKTORA UPRAVE NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

Član 117

Zavod u koji je osuđeni premešten dužan je da odmah posle premeštaja osuđenom omogući da se javi porodici ili licu koje on odredi, o trošku zavoda.

Osuđeni kome je molba za premeštaj odbijena ne može podneti novu molbu dok ne istekne šest meseci od donošenja odluke DIREKTORA UPRAVE po ranijoj molbi.

Član 118

Na molbu osuđenog ili predlog upravnika zavoda, direktor Uprave može odobriti prekid izvršenja kazne zatvora ako nastanu razlozi zbog kojih bi se njeno izvršenje moglo odložiti.

Protiv odluke direktora Uprave iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od prijema odluke.

ŽALBA NA ODLUKU DIREKTORA UPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

Član 122

Direktor Uprave opoziva prekid izvršenja kazne zatvora ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je prekid odobrio ili osuđeni prekid koristi protivno odobrenoj svrsi.

Ako se osuđeni posle isteka ili opoziva prekida izvršenja kazne ne javi u zavod, zavod o tome odmah obaveštava organ unutrašnjih poslova koji POLICIJU KOJA, osuđenog sprovodi na dalje izdržavanje kazne.

Član 125

U slučaju smrti osuđenog odmah se obaveštavaju POLICIJA I ISTRAŽNI SUDIJA, A ZATIM njegov bračni drug, deca i usvojenik, a ako ih osuđeni nema – njegovi roditelji, usvojilac USVOJITELj, brat, sestra, dalji srodnici ili lice koje je on odredio.

O smrti osuđenog obaveštava se i sud koji je doneo prvostepenu odluku i matičar.

Član 128

Mere prinude prema osuđenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se spreči:

1) bekstvo osuđenog;

2) fizički napad na drugo lice;

3) nanošenje povrede drugom licu;

4) samopovređivanje;

5) prouzrokovanje materijalne štete;

6) aktivan i pasivan otpor osuđenog.

POD AKTIVNIM OTPOROM PODRAZUMEVA SE SVAKO SUPROTSTAVLjANjE OSUĐENOG ZAKONITIM SLUŽBENIM MERAMA, RADNjAMA I NALOZIMA SLUŽBENOG ILI OVLAŠĆENOG LICA KOJE SE VRŠI ZAKLANjANjEM ILI DRŽANjEM ZA LICE ILI PREDMET, OTIMANjEM, STAVLjANjEM U IZGLED DA ĆE SE LICE NAPASTI ILI PREDUZIMANjEM SLIČNE RADNjE.

POD PASIVNIM OTPOROM PODRAZUMEVA SE SVAKO SUPROTSTAVLjANjE OSUĐENOG ZAKONITIM SLUŽBENIM MERAMA, RADNjAMA I NALOZIMA SLUŽBENOG ILI OVLAŠĆENOG LICA KOJE SE VRŠI OGLUŠIVANjEM ILI ZAUZIMANjEM KLEČEĆEG, SEDEĆEG, LEŽEĆEG ILI SLIČNOG POLOŽAJA.

Mera prinude se može primeniti i prema licu koje protivpravno oslobađa osuđenog ili protivpravno ulazi u prostorije zavoda. Ovo lice se zadržava do dolaska ovlašćenih lica organa unutrašnjih poslova POLICIJE.

Član 130

O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem će se mera primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojećem protivpravnom napadu.

Upotrebu šmrkova sa vodom i hemijskih sredstava može narediti samo upravnik zavoda.

Nakon primene mere prinude obavezan je lekarski pregled osuđenog prema kome je prinuda primenjena. U naredna dvadeset i četiri sata lekarski pregled se obavlja još dva puta u jednakim vremenskim intervalima.

O primeni mere prinude i obavljenom lekarskom pregledu iz stava 3. ovog člana podnosi se pismeni izveštaj upravniku zavoda.

NEPOSREDNO NAKON PRIMENE MERE PRINUDE, IZUZEV MERE VEZIVANjA, OBAVEZAN JE LEKARSKI PREGLED OSUĐENOG PREMA KOME JE MERA PRIMENjENA I KOJI SE PONAVLjA IZMEĐU DVANAESTOG I DVADESETČETVRTOG SATA OD PRIMENE MERE.

PISMENI IZVEŠTAJ SLUŽBE OBEZBEĐENjA I IZVEŠTAJI O OBAVLjENIM LEKARSKIM PREGLEDIMA DOSTAVLjAJU SE UPRAVNIKU BEZ ODLAGANjA. IZVEŠTAJ LEKARA SADRŽI I NAVODE LICA PREMA KOME JE MERA PRINUDE PRIMENjENA O NAČINU NASTANKA POVREDA I MIŠLjENjE LEKARA O POVEZANOSTI PRIMENjENE MERE I NASTALIH POVREDA. UPRAVNIK ZAVODA OBAVEŠTAVA DIREKTORA UPRAVE O UPOTREBI MERA PRINUDE I PROSLEĐUJE IZVEŠTAJE U ROKU OD 24 SATA OD VREMENA PRIMENE MERE PRINUDE.

Član 131

Vatreno oružje dozvoljeno je upotrebiti samo ako se drugim merama ne može:

1) odbiti istovremen ili neposredno predstojeći protivpravni napad kojim se ugrožava život osuđenog, zaposlenog ili drugog lica zatečenog u zavodu;

2) onemogućiti bekstvo osuđenog iz zavoda zatvorenog tipa;

3) onemogućiti prilikom sprovođenja bekstvo osuđenog koji izdržava kaznu zatvora od deset godina ili težu kaznu ILI BEKSTVO LICA KOME JE ODREĐEN PRITVOR ZA KRIVIČNO DELO ZA KOJE SE MOŽE IZREĆI KAZNA ZATVORA PREKO 10 GODINA;

Vatreno oružje se neće upotrebiti ako bi se time ozbiljno ugrozio život drugog lica.

Ako se službena radnja preduzima pod neposrednim rukovodstvom upravnika zavoda ili rukovodioca službe obezbeđenja, vatreno oružje se može upotrebiti samo po njihovom naređenju.

Svrha upotrebe vatrenog oružja je onesposobljavanje napadača. Smrtonosna upotreba vatrenog oružja dozvoljena je samo u slučaju ozbiljne opasnosti po ljudski život.

Član 133

Pripadnik službe obezbeđenja bez odlaganja preduzima radnje da osuđenog onemogući u bekstvu.

O svakom pokušaju bekstva i bekstvu osuđenog, pripadnik službe obezbeđenja odmah obaveštava upravnika zavoda, koji je dužan da o tome obavesti direktora Uprave.

U slučaju bekstva osuđenog, upravnik zavoda obaveštava nadležni organ unutrašnjih poslova POLICIJU I SUD KOJI GA JE UPUTIO NA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA, naređuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su neophodne da se osuđeni u bekstvu liši slobode.

Za vreme bekstva osuđenom ne teče izvršenje kazne zatvora.

Član 134

U cilju lišavanja slobode neposredno odbeglog osuđenog pripadnik službe obezbeđenja se može poslužiti dostupnim prevoznim sredstvom i sredstvom veze. O upotrebi ovih sredstava izdaje se potvrda.

Pripadnik službe obezbeđenja može u istom cilju vršiti legitimisanje lica.

Član 135

U slučaju neposrednog bekstva osuđenog iz zavoda ili prilikom sprovođenja osuđenog pripadnik službe obezbeđenja može bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i vršiti pretres ako je to neophodno za lišavanje slobode osuđenog. O ulasku će se izdati potvrda, a ako je izvršen pretres sastaviće se zapisnik.

Pretres iz stava 1. ovog člana može se izvršiti i bez svedoka ako nije moguće obezbediti njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznačiti u zapisniku.

U SLUČAJU NEPOSREDNOG BEKSTVA OSUĐENOG IZ ZAVODA ILI PRILIKOM SPROVOĐENjA OSUĐENOG, PRIPADNIK SLUŽBE ZA OBEZBEĐENjE JE DUŽAN DA BEZ ODLAGANjA OBAVESTI POLICIJU I OBEZBEDI MESTO ZA KOJE PRETPOSTAVLjA DA SE OSUĐENI KRIJE.

Član 136

Prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste, koji se na drugi način ne mogu otkloniti, izuzetno se mogu narediti posebne mere.

Posebne mere su:

1) pojačan nadzor;

2) 1)oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari čije je držanje inače dozvoljeno;

3) 2)smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;

4)3)smeštaj pod pojačan nadzor;

5)4) usamljenje;

6)5) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE.

Primenu posebne mere određuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti.

Prema osuđenom moguće je primeniti i više posebnih mera istovremeno.

Izvršenje mere iz stava 2. ovog člana odmah se obustavlja ako su prestali razlozi za njenu primenu.

Pojačan nadzor

Član 137

Pojačan nadzor je učestalo posmatranje osuđenog bez remećenja njegovih svakodnevnih aktivnosti.

Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari

Član 139

Smeštaj pod pojačan nadzor može se primeniti samo u zavodima zatvorenog tipa, odnosno u zatvorenim odeljenjima ZAVODA i može da traje najduže šest meseci u toku godine .

Na rešenje o smeštaju pod pojačani nadzor osuđeni ima pravo žalbe DIREKTORU UPRAVE u roku od tri dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Mera iz stava 1. ovog člana preispituje se svaka tri meseca. Na rešenje o produženju trajanja ove mere osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

Član 141

U slučaju osnovane sumnje u postojanje zaraznih bolesti ili uzimanja opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava SUPSTANCI, moguće je od osuđenog uzimati uzorke krvi i mokraće u meri neophodnoj za ispitivanje prema pravilima medicinske struke, odnosno korišćenje odgovarajućeg testa.

U SLUČAJU TESTIRANjA NA VIRUS HIV-A I VIRUS HEPATITISA C, POTREBAN JE PRISTANAK OSUĐENOG.

Član 142

Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, smeštaj pod pojačan nadzor, usamljenje i testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE primenjuje se pod nadzorom lekara.

Član 143

Bliže propise o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima i o saradnji sa organom unutrašnjih poslova donosi ministar nadležan za pravosuđe.

BLIŽI PROPIS O MERAMA ZA ODRŽAVANjE REDA I BEZBEDNOSTI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

IZUZETNO, POLICIJA MOŽE BITI UKLjUČENA U ODRŽAVANjE REDA I BEZBEDNOSTI U ZAVODIMA, KAO I PRILIKOM SPROVOĐENjA LICA LIŠENIH SLOBODE, SAGLASNO POSEBNOM SPORAZUMU IZMEĐU MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE I MINISTRA UNUTRAŠNjIH POSLOVA.

Član 145

Teži disciplinski prestupi su:

1) bekstvo ili pokušaj bekstva iz zavoda;

2) podstrekavanje na pobunu ili bekstvo;

3) pripremanje pobune ili bekstva;

4) neovlašćeno napuštanje zavoda;

5) nasilje prema drugom licu;

6) pravljenje, posedovanje ili korišćenje opasne stvari ILI SREDSTAVA ZA KOMUNIKACIJU NA DALjINU;

7) izrada ili unošenje u zavod sredstva podobnog za napad, bekstvo ili vršenje krivičnog dela;

8) sprečavanje pristupa u bilo koji deo zavoda službenom licu ili licu koje se ovlašćeno nalazi u zavodu, odnosno ulazi u njega;

9) ugrožavanje, oštećenje ili uništenje imovine većeg obima;

10) odbijanje izvršenja zakonitog naloga ovlašćenog lica usled čega je nastupila ili mogla nastupiti teža štetna posledica;

11) namerno ili grubom nepažnjom ugrožavanje tuđeg zdravlja;

12) proizvodnja, posedovanje ili korišćenje opojnog ili psihoaktivnog sredstva OPOJNIH DROGA ILI PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI;

13) grubo zanemarivanje lične higijene;

14) bavljenje igrama na sreću;

15) namerno ugrožavanje svog zdravlja radi onesposobljavanja za izvršenje obaveze;

16) otpor zdravstvenom pregledu ili merama za sprečavanje opasnosti od zaraze;

17) podstrekavanje lica lišenog slobode na teži disciplinski prestup;

18) zanemarivanje radne obaveze koje je izazvalo ili je moglo izazavati težu štetnu posledicu;

19) obučavanje sebe ili drugog o načinu izvršenja krivičnog dela na osnovu ličnog ili tuđeg iskustva;

20) teža zloupotreba dobijenih posebnih prava iz člana 115. stav 1. ovog zakona;

21) ponavljanje lakših disciplinskih prestupa.

Član 157

Od momenta saznanja za učinjeni teži disciplinski prestup i tokom disciplinskog postupka, upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti može odlučiti da se osuđeni izdvoji iz bezbednosnih razloga od ostalih osuđenika, do dvadeset i četiri sata ČETRDESET OSAM SATI. Vreme izdvajanja se uračunava u disciplinsku meru upućivanja u samicu.

Član 166

Tužba za sudsku zaštitu se podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

O tužbi iz stava 1. ovog člana nadležni sud odlučiće u roku od 15 30 dana od dana prijema tužbe.

Tužba odlaže izvršenje odluke, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom kada žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 167

Osuđeni se otpušta iz zavoda onog dana kada mu je istekla kazna.

Ako je poslednji dan izvršenja kazne subota, nedelja ili državni praznik, osuđeni se otpušta prethodnog RADNOG dana.

Osuđeni se oslobađa svakog rada najmanje tri dana pre otpuštanja.

Zavod je dužan da u roku od osam dana nakon otpuštanja osuđenog o tome obavesti sud koji ga je uputio na izvršenje kazne, kao i nadležni organ unutrašnjih poslova POLICIJU.

Član 169

Osuđenom se prilikom otpuštanja iz zavoda izdaje otpusni list.

Otpusni list, pored ostalog, sadrži i datum otpuštanja i datum do kada otpušteno lice treba da se javi organu unutrašnjih poslova POLICIJI.

Otpusni list služi otpuštenom licu i kao dokaz o identitetu do prispeća u mesto prebivališta, odnosno boravišta.

Član 173

Direktor Uprave može, na predlog upravnika zavoda, prevremeno otpustiti osuđenog sa izdržavanja kazne, najmanje tri meseca pre isteka kazne, ako je izdržao devet desetina kazne i nije dobio uslovni otpust.

Predlog iz stava 1. ovog člana podnosi upravnik zavoda nakon prethodno pribavljenog mišljenja svih stručnih službi zavoda o ponašanju osuđenog.

DIREKTOR UPRAVE MOŽE, ZBOG DOBROG VLADANjA OSUĐENOG I POSTIGNUTIH REZULTATA U PROGRAMU POSTUPANjA, NA PREDLOG UPRAVNIKA ZAVODA, PREVREMENO OTPUSTITI OSUĐENOG SA IZDRŽAVANjA KAZNE, NAJVIŠE TRI MESECA DO ISTEKA KAZNE, AKO JE IZDRŽAO DEVET DESETINA KAZNE.

PREDLOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODNOSI UPRAVNIK ZAVODA, NA OSNOVU PRETHODNO PRIBAVLjENOG MIŠLjENjA STRUČNOG TIMA.

XI POMOĆ NAKON IZVRŠENjA KAZNE ZATVORA

Član 174

Zavod je dužan da pre otpuštanja osuđenog sa izvršenja kazne zatvora, ustanovi da li mu je i kakva pomoć potrebna nakon otpuštanja.

O potrebi i vrsti pomoći iz stava 1. ovog člana zavod obaveštava organ starateljstva nadležan prema prebivalištu, odnosno boravištu otpuštenog lica, ili odgovarajuću organi zaciju ili udruženje.

XI PRIPREMA ZA OTPUŠTANjE OSUĐENOG I POMOĆ NAKON OTPUŠTANjA

Član 174

ZAVOD JE DUŽAN DA PRE OTPUŠTANjA OSUĐENOG SA IZVRŠENjA KAZNE ZATVORA, U OKVIRU PROGRAMA POSTUPANjA, UTVRDI PROGRAM PRUŽANjA POMOĆI NAKON OTPUŠTANjA.

U OSTVARIVANjU PRUŽANjA POMOĆI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAVOD SARAĐUJE SA ORGANIZACIONOM JEDINICOM U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNOM ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, ORGANOM STARATELjSTVA NADLEŽNIM PREMA MESTU POSLEDNjEG PREBIVALIŠTA, ODNOSNO UKOLIKO OSUĐENI NIJE IMAO PREBIVALIŠTE, PREMA MESTU POSLEDNjEG BORAVIŠTA OSUĐENOG PRE UPUĆIVANjA NA IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA, POLICIJOM ILI ODGOVARAJUĆOM ORGANIZACIJOM ILI UDRUŽENjEM.

ZAVOD JE DUŽAN DA PRE OTPUŠTANjA OSUĐENOG O TOME OBAVESTI POLICIJU U MESTU PREBIVALIŠTA ODNOSNO BORAVIŠTA, KAO I SUD KOJI JE IZREKAO KAZNU ZATVORA.

BLIŽI PROPIS O PRIPREMI ZA OTPUŠTANjE I POMOĆ NAKON OTPUŠTANjA DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Glava četvrta

IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE

Nadležnost i postupak za izvršenje novčane kazne

Član 175

Rešenje kojim se određuje izvršenje novčane kazne donosi po službenoj dužnosti sud koji je izrekao prvostepenu odluku.

U pogledu nadležnosti i postupka za naplatu novčane kazne primenjuju se odredbe Zakona o izvršnom postupku, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 176

Prinudnoj naplati novčane kazne pristupa se kad osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku.

Troškove prinudne naplate novčane kazne snosi osuđeni.

Sredstva od naplaćene novčane kazne su prihod budžeta Republike Srbije.

Član 177

Novčana kazna naplaćuje se popisom i prodajom pokretnih stvari osuđenog.

Kada je to nedovoljno prodaju se i nepokretne stvari osuđenog.

Odnos izvršenja novčane kazne, troškova krivičnog postupka i imovinskopravnog zahteva oštećenog

Član 178

Ako se istovremeno vrši prinudna naplata novčane kazne i troškova krivičnog postupka, prvo se naplaćuju troškovi krivičnog postupka.

Ako se zbog naplate novčane kazne imovina osuđenog tako smanji, da se imovinskopravni zahtev oštećenog ne može namiriti, taj se zahtev namiruje iz naplaćene novčane kazne, ali najviše do visine kazne.

Zamena novčane kazne u kaznu zatvora

Član 179

Kad novčana kazna ne može da se naplati u celini ili uopšte ne može da se naplati, izvršni sud o tome obaveštava sud koji je doneo prvostepenu odluku o novčanoj kazni.

Zamena nenaplaćene novčane kazne ili njenog dela kaznom zatvora vrši se prema odredbama krivičnog zakona, a osuđeni kome je novčana kazna zamenjena kaznom zatvora ima isti položaj kao lice koje izdržava kaznu zatvora izrečenu za prekršaj.

Shodna primena na izvršenje novčane kazne izrečene za privredni prestup i prekršaj

Član 180

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje novčane kazne izrečene za krivično delo shodno se primenjuje na izvršenje novčane kazne izrečene za privredni prestup i prekršaj, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno…

GLAVA ČETVRTA

IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE

NADLEŽNOST I POSTUPAK ZA IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE

ČLAN 175.

ZA IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE NADLEŽAN JE SUD KOJI JE DONEO PRVOSTEPENU PRESUDU.

ČLAN 176.

ROK ZA PLAĆANjE NOVČANE KAZNE ODREĐUJE SE PRESUDOM.

ROK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI KRAĆI OD 15 DANA NITI DUŽI OD TRI MESECA.

U OPRAVDANIM SLUČAJEVIMA SUD MOŽE DOZVOLITI DA OSUĐENI PLATI NOVČANU KAZNU U RATAMA, S TIM DA ROK ISPLATE NE MOŽE BITI DUŽI OD JEDNE GODINE.

ČLAN 177.

AKO OSUĐENI NE PLATI NOVČANU KAZNU U ODREĐENOM ROKU, SUD ĆE NOVČANU KAZNU ZAMENITI KAZNOM ZATVORA.

ZAMENA NOVČANE KAZNE KAZNOM ZATVORA VRŠI SE TAKO ŠTO SE ZA SVAKIH ZAPOČETIH HILjADU DINARA NOVČANE KAZNE ODREĐUJE JEDAN DAN KAZNE ZATVORA, S TIM DA KAZNA ZATVORA NE MOŽE BITI DUŽA OD ŠEST MESECI. AKO JE IZREČENA NOVČANA KAZNA U IZNOSU VEĆEM OD SEDAMSTO HILjADA DINARA, KAZNA ZATVORA NE MOŽE BITI DUŽA OD JEDNE GODINE.

ČLAN 178.

AKO OSUĐENI PLATI SAMO DEO NOVČANE KAZNE, SUD ĆE OSTATAK KAZNE SRAZMERNO ZAMENITI KAZNOM ZATVORA.

AKO OSUĐENI ISPLATI OSTATAK NOVČANE KAZNE, IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA ĆE SE OBUSTAVITI, NA OSNOVU ODLUKE SUDA.

ČLAN 179.

NEPLAĆENA NOVČANA KAZNA MOŽE SE, UMESTO KAZNOM ZATVORA ZAMENITI KAZNOM RADA U JAVNOM INTERESU.

ZAMENA NOVČANE KAZNE KAZNOM RADA U JAVNOM INTERESU VRŠI SE TAKO ŠTO SE ZA SVAKIH ZAPOČETIH HILjADU DINARA NOVČANE KAZNE ODREĐUJE OSAM ČASOVA RADA U JAVNOM INTERESU, S TIM DA RAD U JAVNOM INTERESU NE MOŽE BITI DUŽI OD TRISTAŠEZDESET ČASOVA.

ČLAN 180.

POSLE SMRTI OSUĐENOG NOVČANA KAZNA NEĆE SE IZVRŠITI.

ČLAN 180A

ODREDBE OVOG ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE IZREČENE ZA KRIVIČNO DELO SHODNO SE PRIMENjUJU NA IZVRŠENjE NOVČANE KAZNE IZREČENE ZA PRIVREDNI PRESTUP I PREKRŠAJ, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

Član 181

Sud koji je odlučivao u prvom stepenu pokreće postupak za izvršenje kazne rada u javnom interesu pred poverenikom posebne organizacione jedinice Uprave (u daljem tekstu: poverenik) prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog lica.

SUD KOJI JE ODLUČIVAO U PRVOM STEPENU POKREĆE POSTUPAK ZA IZVRŠENjE KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU PRED ORGANIZACIONOM JEDINICOM U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNOM ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE.

SUD KOJI JE DONEO PRVOSTEPENU ODLUKU DUŽAN JE DA IZVRŠNU ODLUKU, S PODACIMA O LIČNOSTI OSUĐENOG PRIBAVLjENIM TOKOM KRIVIČNOG POSTUPKA, DOSTAVI ORGANIZACIONOJ JEDINICI U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNOJ ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, U ROKU OD TRI DANA OD DANA KADA JE ODLUKA POSTALA IZVRŠNA.

ZA IZVRŠENjE KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU NADLEŽAN JE POVERENIK.

POVERENIKA REŠENjEM ODREĐUJE DIREKTOR UPRAVE U ROKU OD OSAM DANA OD PRIJEMA IZVRŠNE PRESUDE.

Određivanje vrste poslaPOSLODAVAC, VRSTA I PROGRAM RADA

Član 182

Rad u javnom interesu obavlja se kod poslodavca koji se bavi delatnošću u okviru koje se može ostvariti opšta svrha krivičnih sankcija.

Vrstu rada iz stava 1. ovog člana određuje poverenik, vodeći računa o sposobnostima, stečenim znanjima i zdravstvenom stanju osuđenog lica.

U izvršenju kazne rada u javnom interesu poverenik posebno sarađuje sa službom za zapošljavanje, centrom za socijalni rad, organima jedinice lokalne samouprave i organom unutrašnjih poslova.

RAD U JAVNOM INTERESU OBAVLjA SE KOD PRAVNOG LICA (U DALjEM TEKSTU: POSLODAVAC) KOJE SE BAVI POSLOVIMA OD JAVNOG INTERESA, A NAROČITO HUMANITARNIM, ZDRAVSTVENIM, EKOLOŠKIM ILI KOMUNALNIM DELATNOSTIMA.

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE ZAKLjUČUJE UGOVOR O SARADNjI SA IZABRANIM PRAVNIM LICEM O OBAVLjANjU RADA U JAVNOM INTERESU.

IZBOR POSLODAVCA, VRSTU POSLA I PROGRAM RADA UTVRĐUJE POVERENIK.

DIREKTOR UPRAVE ZAKLjUČUJE UGOVOR SA POSLODAVCEM ZA SVAKOG OSUĐENOG KOJIM SE ODREĐUJU MEĐUSOBNI ODNOSI U VEZI SA OBAVLjANjEM RADA U JAVNOM INTERESU.

ZA SLUČAJ NESREĆE NA RADU, UPRAVA OSIGURAVA ŽIVOTE OSUĐENIH NA KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU.

U IZVRŠENjU KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU POVERENIK SARAĐUJE SA OSUĐENIM, SUDOM, SLUŽBOM ZA ZAPOŠLjAVANjE, ORGANOM STARATELjSTVA, ORGANIMA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I POLICIJOM.

Član 183

Poverenik prati izvršenje kazne rada u javnom interesu i o tome obaveštava sud i Upravu.

TOKOM OSTVARENjA PROGRAMA POVERENIK JE OBAVEZAN DA NAJMANjE DVA PUTA IZVESTI SUD I ORGANIZACIONU JEDINICU U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNU ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE O OBAVLjANjU RADA U JAVNOM INTERESU.

POVERENIK PRATI IZVRŠENjE PROGRAMA OBAVLjANjA RADA U JAVNOM INTERESU, PREDLAŽE IZMENE PROGRAMA I OBAVEŠTAVA SUD I UPRAVU O NASTANKU OKOLNOSTI KOJE ONEMOGUĆAVAJU IZRŠENjE PROGRAMA.

AKO POVERENIK UTVRDI DA OSUĐENI ISPUNjAVA SVE SVOJE OBAVEZE VEZANE ZA RAD U JAVNOM INTERESU, MOŽE PREDLOŽITI SUDU DA DUŽINU IZREČENE KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU UMANjI ZA JEDNU ČETVRTINU.

Član 185

Radi oduzimanja vozačke dozvole, sud koji je odlučivao u prvom stepenu dostavlja izvršnu odluku o izricanju kazne IZREČENOJ KAZNI oduzimanja vozačke dozvole organu unutrašnjih poslova nadležnom prema prebivalištu, odnosno boravištu POLICIJI U MESTU PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA osuđenog u vreme kada je odluka kojom je izrečena kazna postala pravnosnažna.

Član 186

Sud koji je odlučivao u prvom stepenu pokreće postupak za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom (u daljem tekstu: zaštitni nadzor) pred poverenikom prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog lica.

SUD KOJI JE ODLUČIVAO U PRVOM STEPENU POKREĆE POSTUPAK ZA IZVRŠENjE USLOVNE OSUDE SA ZAŠTITNIM NADZOROM PRED ORGANIZACIONOM JEDINICOM U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNOM ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE.

ZA IZVRŠENjE USLOVNE OSUDE SA ZAŠTITNIM NADZOROM NADLEŽAN JE POVERENIK.

POVERENIKA REŠENjEM ODREĐUJE DIREKTOR UPRAVE, U ROKU OD OSAM DANA OD PRIJEMA PRAVNOSNAŽNE PRESUDE.

Član 187

Sud koji je doneo prvostepenu odluku dužan je da izvršnu odluku, s podacima o ličnosti osuđenog lica pribavljenim tokom krivičnog postupka, dostavi povereniku ORGANIZACIONOJ JEDINICI U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNOJ ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna.

Član 188

Poverenik je dužan da u roku od tri dana posle prijema odluke otpočne pripreme za njeno izvršenje i da uspostavi saradnju sa nadležnim organom unutrašnjih poslova POLICIJOM, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruženjima.

Poverenik je dužan da u roku od 15 dana posle prijema odluke izradi program izvršenja zaštitnog nadzora i da sa njim upozna osuđeno lice.

Program iz stava 2. ovog člana poverenik dostavlja nadležnom sudu i odgovarajućem organu, ustanovi, organizaciji, odnosno poslodavcu iz stava 1. ovog člana.

Na program iz stava 2. ovog člana osuđeno lice ima pravo na prigovor nadležnom sudu u roku od tri dana od dana upoznavanja sa programom.

Tokom izvršenja zaštitnog nadzora poverenik je dužan da sarađuje sa porodicom osuđenog lica.

Član 190

Poverenik je dužan da najmanje jednom u šest meseci obaveštava sud koji je odredio zaštitni nadzor o rezultatima izvršenja zaštitnog nadzora.

U slučaju da izvršenje zaštitnog nadzora ne otpočne u roku od 30 dana posle prijema izvršne odluke ili osuđeni ne prihvati izvršenje zaštitnog nadzora, poverenik je dužan da odmah o tome obavesti sud koji je odredio zaštitni nadzor.

NA OSNOVU OSTVARENOG USPEHA U IZVRŠENjU ZAŠTITNOG NADZORA POVERENIK ĆE U IZVEŠTAJU PREDLOŽITI SUDU DA ZAMENI ILI UKINE POJEDINE OBAVEZE OSUĐENOG.

AKO NA OSNOVU OSTVARENIH REZULTATA SMATRA DA JE U POTPUNOSTI ISPUNjENA SVRHA ZAŠTITNOG NADZORA, POVERENIK ĆE U IZVEŠTAJU PREDLOŽITI SUDU DA SE OSUĐENOM UKINE ZAŠTITNI NADZOR PRE ISTEKA ROKA PROVERAVANjA.

AKO OSUĐENI TOKOM SPROVOĐENjA PROGRAMA NE ISPUNjAVA OBAVEZE KOJE SU MU ODREĐENE, POVERENIK ĆE O TOME OBAVESTITI SUD I ORGANIZACIONU JEDINICU U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNU ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, UZ NAVOĐENjE RAZLOGA.

Kad poverenik oceni da je svrha zaštitnog nadzora ostvarena o tome obaveštava nadležni sud.

Član 191

Bliži propis o izvršenju zaštitnog nadzora USLOVNE OSUDE SA ZAŠTITNIM NADZOROM donosi ministar nadležan za pravosuđe.

ČLAN 191A

BLIŽI PROPIS O IZBORU I NAČINU RADA POVERENIKA NADLEŽNOG ZA IZVRŠENjE KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU I USLOVNE OSUDE SA ZAŠTITNIM NADZOROM DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 192

Upućivanje lica na izvršenje mere obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi vrši sud koji je izrekao meru u prvom stepenu.

MERA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZVRŠAVA SE U SPECIJALNOJ ZATVORSKOJ BOLNICI, A IZUZETNO U DRUGOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI.

Kad je mera iz stava 1. ovog člana izrečena uz kaznu zatvora, lice prema kojem se ona primenjuje prvo se upućuje na izvršenje mere bezbednosti.

NA PREDLOG SPECIJALNE ZATVORSKE BOLNICE, ODNOSNO DRUGE ZDRAVSTVENE USTANOVE U KOJOJ SE MERA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZVRŠAVA, SUD MOŽE U TOKU TRAJANjA MERE ODLUČITI DA SE LICE PREMA KOJEM SE MERA IZVRŠAVA PREMESTI IZ JEDNE U DRUGU ZDRAVSTVENU USTANOVU.

Član 193

Mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može sadržati samo ona ograničenja kretanja i ponašanja koja su neophodna radi lečenja i čuvanja lica prema kojem se ova mera primenjuje i radi održavanja reda i discipline.

LICE PREMA KOME SE IZVRŠAVA MERA BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG PSIHIJATRIJSKOG LEČENjA I ČUVANjA U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI IMA ISTA PRAVA I OBAVEZE KAO I LICE KOJE IZDRŽAVA KAZNU ZATVORA, AKO POTREBE LEČENjA DRUKČIJE NE ZAHTEVAJU.

Član 194

Ako se lice kojem je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi nalazi na slobodi, a ne javi se ustanovi radi izvršenja mere, sud naređuje njegovo dovođenje ili izdavanje poternice. Naredbu izvršava organ uprave nadležan za unutrašnje poslove POLICIJA na čijem području se lice nalazi. Ako se takvo lice nalazi u pritvoru sprovođenje vrše ovlašćena lica.

Dovođenje i sprovođenje lica iz stava 1. ovog člana vrši se uz pratnju zdravstvenog radnika.

Član 195

Zdravstvena ustanova, odnosno odeljenje u koje je upućeno lice radi lečenja i čuvanja, obavezna je da najmanje jedanput godišnje obaveštava sud koji je izrekao meru, o stanju zdravlja lica prema kojem se primenjuje.

NA PREDLOG SPECIJALNE ZATVORSKE BOLICE ILI DRUGE ZDRAVSTVENE USTANOVE U KOJOJ SE MERA IZVRŠAVA, SUD MOŽE U TOKU TRAJANjA MERE ODLUČITI DA SE MERA OBAVEZNOG PSIHIJATRIJSKOG LEČENjA I ČUVANjA U PSIHIJATRIJSKOJ USTANOVI OBUSTAVI ILI IZREĆI MERU OBAVEZNOG PSIHIJATRIJSKOG LEČENjA NA SLOBODI.

Kad se završi lečenje, zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog člana obaveštava o tome sud koji je meru izrekao.

Ako se radi o licu čije je lečenje završeno, a kome još nije istekla kazna, organ uprave nadležan za unutrašnje poslove POLICIJA na čijem području se nalazi zdravstvena ustanova, na zahtev suda iz stava 1. ovog člana, sprovešće osuđeno lice na izvršenje kazne, pod uslovom da mu sud nije odredio uslovni otpust.

Član 202

Upućivanje lica na izvršenje mere obaveznog lečenja narkomana, odnosno mere obaveznog lečenja alkoholičara vrši sud koji je izrekao meru u prvom stepenu, a ako se lice nalazi u pritvoru opštinski OSNOVNI sud u čijem sedištu se pritvor izvršava.

O upućivanju na izvršenje mera iz stava 1. ovog člana sud obaveštava ustanovu u koju se lice kojem je mera izrečena upućuje.

Ako se lice iz stava 1. ovog člana ne javi ustanovi na lečenje ili samovoljno napusti započeto lečenje, ustanova će odmah o tome obavestiti nadležni sud koji naređuje njegovo dovođenje, odnosno izdavanje poternice.

Član 206

Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti dostavlja pravnosnažnu odluku organu, preduzeću ili organizaciji u kojoj je lice kojem je mera izrečena zaposleno, organu nadležnom za izdavanje dozvole ili odobrenja za vršenje određenog poziva ili samostalne delatnosti, kao i nadležnom inspekcijskom organu.

Pravnosnažna odluka iz stava 1. ovog člana dostavlja se i organu uprave nadležnom za unutrašnje poslove po POLICIJI U mestu prebivališta, odnosno boravišta lica prema kojem se ova mera primenjuje radi upisa u kaznenu evidenciju.

Član 208

Kada lice prema kome se mera primenjuje promeni prebivalište ili boravište, a vreme za koje je mera bezbednosti izrečena nije isteklo, organ unutrašnjih poslova nadležan prem ranijem prebivalištu, odnosno boravištu POLICIJA U MESTU RANIJEG PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA ovog lica, obaveštava o tome organ unutrašnjih poslova POLICIJU u mestu novog prebivališta ili boravišta tog lica.

Član 209

Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru zabrane upravljanja motornim vozilom dostavlja pravnosnažnu odluku na izvršenje organu unutrašnjih poslova nadležnom prema prebivalištu, odnosno boravištu POLICIJI U MESTU PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA lica kojem je mera izrečena u vreme kada je odluka kojom je mera izrečena postala pravnosnažna.

Meru iz stava 1. ovog člana prema licu koje ima stranu vozačku dozvolu izvršava organ uprave nadležan za unutrašnje poslove po POLICIJA U mestu izvršenja krivičnog dela.

Član 210

Organ unutrašnjih poslova koji je oduzeo vozačku dozvolu, a tu dozvolu nije izdao, obaveštava o oduzimanju dozvole organ unutrašnjih poslova koji je vozačku dozvolu izdao.

Kad lice kojem je izrečena mera oduzimanja vozačke dozvole promeni prebivalište, odnosno boravište, a vreme za koje je mera izrečena nije isteklo, organ unutrašnjih poslova nadležan prema ranijem prebivalištu, odnosno boravištu lica o tome odmah obaveštava organ unutrašnjih poslova nadležan prema novom mestu prebivališta, odnosno boravišta tog lica.

ORGANIZACIONA JEDINICA POLICIJE KOJA JE ODUZELA VOZAČKU DOZVOLU, A TU DOZVOLU NIJE IZDALA, OBAVEŠTAVA O ODUZIMANjU DOZVOLE ORGANIZACIONU JEDINICE POLICIJE KOJA JE VOZAČKU DOZVOLU IZDALA.

AKO LICE KOME JE IZREČENA MERA ODUZIMANjA VOZAČKE DOZVOLE PROMENI PREBIVALIŠTE, ODNOSNO BORAVIŠTE, A VREME ZA KOJE JE MERA IZREČENA NIJE ISTEKLO, POLICIJA U MESTU RANIJEG PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA LICA O TOME ODMAH OBAVEŠTAVA POLICIJU U NOVOM MESTU PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA TOG LICA.

Član 212

Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru proterivanja stranca iz zemlje dostavlja pravnosnažnu odluku na izvršenje nadležnom organu unutrašnjih poslova POLICIJI.

Mera iz stava 1. ovog člana izvršava se prema propisima koji uređuju kretanje i boravak stranaca u zemlji.

Član 213

Sud koji je odlučivao u prvom stepenu, dostavlja izvršnu odluku o javnom objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja uredniku sredstva javnog informisanja, RADI NjENOG OBJAVLjIVANjA.

TROŠKOVE JAVNOG OBJAVLjIVANjA PRESUDE SNOSI OSUĐENI.

Član 215

Kažnjeni izdržava kaznu SE RASPOREĐUJE NA IZVRŠENjE KAZNE zatvora u posebnom odeljenju okružnog zatvora ZAVODA, odvojeno od osuđenih.

Kažnjena žena izdržava kaznu RASPOREĐUJE SE NA IZVRŠENjE KAZNE zatvora u kazneno-popravnom zavodu za žene, odvojeno od osuđenih žena.

Maloletni kažnjeni odvajaju se od punoletnih.

Član 216

Za upućivanje kažnjenog na izdržavanje kazne zatvora nadležan je organ za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje PREKRŠAJNI SUD KOJI JE DONEO PRVOSTEPENU PRESUDU.

Kažnjeni se upućuju na izdržavanje kazne zatvora u skladu sa rasporednim aktom ministra nadležnog za pravosuđe.

Kad organ za prekršaje koji je doneo prvostepeno rešenje PREKRŠAJNI SUD KOJI JE DONEO PRVOSTEPENU PRESUDUodluči da se kazna izvrši prema prebivalištu ili boravištu kažnjenog, dostavlja izvršno rešenje organu za prekršaje IZVRŠNU PRESUDU PREKRŠAJNOM SUDU čije je sedište u mestu prebivališta, odnosno boravišta kažnjenog.

Član 217

Nadležni organ za prekršaje PREKRŠAJNI SUD pismeno nalaže kažnjenom da se određenog dana javi na izdržavanje kazne.

Kažnjeni se u nalogu upozorava da će molba za odlaganje izvršenja kazne biti odbačena ako se odmah uz molbu ne prilože dokazi o postojanju razloga za odlaganje.

Rok između prijema naloga i dana javljanja ne može biti kraći od osam niti duži od petnaest dana.

Nadležni organ za prekršaje PREKRŠAJNI SUD obaveštava zavod o datumu kada kažnjeni treba da se javi na izdržavanje kazne.

Član 218

Zavod izveštava nadležni organ za prekršaje PREKRŠAJNI SUD da li se kažnjeni javio na izdržavanje kazne zatvora.

Početak izvršenja kazne zatvora računa se od dana kada se kažnjeni javi u zavod na izdržavanje kazne.

Član 219

Ako se kažnjeni koji je uredno pozvan ne javi u zavod, organ za prekršaje PREKRŠAJNI SUD naređuje njegovo dovođenje, a ako se kažnjeni krije ili je u bekstvu, organ za prekršaje PREKRŠAJNI SUD naređuje izdavanje poternice.

U slučaju iz stava 1. početak izvršenja kazne zatvora računa se od dana kada je kažnjeni lišen slobode, a troškovi dovođenja padaju na teret kažnjenog.

Član 223

Molba za odlaganje podnosi se u roku od tri dana od prijema naloga za izdržavanje kazne.

Ako je teška akutna bolest kažnjenog ili smrt njegovog bračnog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojioca USVOJITELjA usledila posle isteka roka od tri dana, molba se može podneti do dana kada kažnjeni treba da se javi na izdržavanje kazne.

Član 224

Molba za odlaganje podnosi se starešini prvostepenog organa za prekršaje PREDSEDNIKU PREKRŠAJNOG SUDA KOJI JE DONEO PRVOSTEPENU PRESUDU.

Starešina PREDSEDNIK PREKRŠAJNOG SUDA IZ STAVA 1.OVOG ČLANA je dužan da povodom molbe donese rešenje u roku od tri dana od prijema molbe.

Neblagovremenu molbu, molbu koju je podnelo neovlašćeno lice i molbu uz koju nisu priloženi dokazi, starešina prvostepenog organa za prekršaje PREDSEDNIK PREKRŠAJNOG SUDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA odbacuje.

Član 225

Kažnjeni može protiv prvostepenog rešenja izjaviti žalbu starešini nadležnog drugostepenog organa za prekršaje. PREDSEDNIKU VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA.

Žalba se podnosi u roku od tri dana od prijema prvostepenog rešenja.

Starešina drugostepenog organa za prekršaje PREDSEDNIK VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA dužan je da o žalbi odluči u roku od tri dana od njenog prijema.

Član 226

Molba za odlaganje zadržava izvršenje kazne do pravnosnažnosti rešenja o molbi.

Starešina prvostepenog organa za prekršaje PREDSEDNIK PREKRŠAJNOG SUDA koji prilikom odbijanja drugi put podnete molbe utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odlučiće da žalba ne zadržava izvršenje kazne.

Član 227

Starešina prvostepenog organa za prekršaje PREDSEDNIK PREKRŠAJNOG SUDA opoziva odlaganje izvršenja kazne ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobrio ili kažnjeni odlaganje koristi protivno odobrenoj svrsi.

Ako je odobreno odlaganje kažnjenoj trudnici, a dete se rodi mrtvo, odlaganje se obustavlja kad istekne dva meseca od porođaja, a ako je dete umrlo posle porođaja, odlaganje se obustavlja kad istekne dva meseca od smrti deteta.

Kad je odlaganje odobreno kažnjenoj majci deteta mlađeg od jedne godine, a dete umre, odlaganje se obustavlja posle isteka dva meseca od smrti deteta.

5. Shodna primena odredaba o otpuštanju osuđenih OTPUŠTANjE KAŽNjENOG

Član 231

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje otpuštanje osuđenih lica shodno se primenjuju i na lica kažnjena za prekršaj.

KAŽNjENI SE OTPUŠTA IZ ZAVODA ONOG DANA KADA MU JE ISTEKLA KAZNA.

Član 234

Kad je izrečena zaštitna mera javnog objavljivanja presude, sud koji je doneo prvostepenu odluku dostavlja izvršnu odluku na objavljivanje dnevnom listu, radiju ili televiziji. ODREDBE ČLANA 213. OVOG ZAKONA SHODNO SE PRIMENjUJU U POSTUPKU IZVRŠENjA ZAŠTITNE MERE JAVNOG OBJAVLjIVANjA PRESUDE.

Troškove objavljivanja presude snosi lice osuđeno za privredni prestup.

Član 235

U pritvor se prima lice protiv koga je rešenjem SUDA određen pritvor.

Uz rešenje o određivanju pritvora zavodu se dostavlja i pismeni nalog za prijem pritvorenika.

U postupku sa pritvorenicima primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku i odredbe ovog zakona.

Član 237

Pritvorenik se smešta u posebno odeljenje zavoda, organizovano kao odeljenje zatvorenog tipa, odvojeno od osuđenih, U SKLADU SA RASPOREDNIM AKTOM MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.

Već osuđivani pritvorenik smešta se odvojeno od ostalih pritvorenika. PRILIKOM SMEŠTAJA PRITVORENIKA VODI SE RAČUNA O RANIJOJ OSUĐIVANOSTI, ZDRAVSTVENOM STANjU, LIČNIM SKLONOSTIMA, JEZIKU KOJI GOVORI I RAZUME I VRSTI KRIVIČNOG DELA KOJE MU SE STAVLjA NA TERET.

Odvojeno se smeštaju i pritvorenici koji su zajedno učestvovali u izvršenju krivičnog dela.

Član 241

Pritvorenik se samo po nalogu organa koji vodi postupak može privremeno izvesti iz zavoda i sprovesti drugim organima.

PRITVORENIK SE MOŽE, SAMO PO NALOGU SUDA KOJI VODI POSTUPAK ILI KAD TO ZAHTEVA HITNA MEDICINSKA POMOĆ, IZVESTI IZ ZAVODA I SPROVESTI DRUGIM ORGANIMA, ODNOSNO U ZDRAVSTVENU USTANOVU.

Član 244

Pritvorenik se iz razloga bezbednosti može premestiti iz jednog zavoda u drugi.

Rešenje o premeštaju donosi direktor Uprave, uz saglasnost suda.

PROTIV ODLUKE DIREKTORA UPRAVE PRITVORENIK IMA PRAVO ŽALBE MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ODLUKE. ŽALBA NA ODLUKU DIREKTORA UPRAVE NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

Član 245

Primenu mere pritvora nadzire predsednik okružnog VIŠEG suda na čijem je području sedište zavoda u kome se izvršava pritvor.

Član 246

Pritvorenik se otpušta iz zavoda na osnovu rešenja o ukidanju pritvora i naloga za puštanje iz pritvora, donetih od suda pred kojim se vodi postupak.

Pritvorenik se ODMAH otpušta i kad istekne vreme za koje je određen pritvor.

Pritvorenika pre otpuštanja iz zavoda pregleda lekar.

Član 247

U slučaju smrti pritvorenika zavod odmah obaveštava POLICIJU, njegovog bračnog druga, decu i usvojenika, a ako ih pritvorenik nema njegove roditelje, usvojioca USVOJITELjA, brata ili sestru, odnosno dalje srodnike.

O smrti pritvorenika obaveštava se i sud pred kojim se vodi postupak, predsednik suda koji vrši nadzor nad pritvorenicima i matičar.

Član 251

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje izvršenje novčane kazne izrečene za krivično delo shodno se primenjuju i na oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i privrednim prestupom. U POSTUPKU IZVRŠENjA ODUZIMANjA IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLjENE KRIVIČNIM DELOM I PRIVREDNIM PRESTUPOM SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA O IZVRŠNOM POSTUPKU.

Sredstva ostvarena oduzimanjem imovinske koristi prihod su budžeta Republike Srbije.

Deo šesti

PRAVA NA OSNOVU RADA I NADZOR NAD RADOM ZAVODA RADNI ODNOSI , NADZOR I KONTROLA RADA

Glava četrnaesta

PRAVA NA OSNOVU RADA

1. Opšte pravilo

Član 252

Na zaposlena i postavljena lica u Upravi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

2. Posebna pravila

Ovlašćenja upravnika zavoda

Član 253

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih unutar zavoda rešava upravnik zavoda.

Vladanje zaposlenih i postavljenih lica u Upravi

Član 254

Zaposlena i postavljena lica u Upravi moraju svojim vladanjem i izgledom u svakoj prilici pružati dobar primer licima prema kojima se izvršava sankcija.

Obavezan izgled i vladanje zaposlenih i postavljenih lica u Upravi propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Rad duži od punog radnog vremena i prekid godišnjeg odmora

Član 255

Kad potrebe službe zahtevaju, zaposleno lice obavezno je da radi duže od punog radnog vremena.

Upravnik zavoda može, po potrebi službe, zaposlenom licu odložiti ili prekinuti godišnji odmor.

Privremeno upućivanje zaposlenih lica

Član 256

Zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez njegove saglasnosti biti privremeno upućeno iz jednog zavoda u drugi najduže jednu godinu.

Rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog lica donosi direktor Uprave.

Nespojivost poslova sa službom u Upravi

Član 257

Postavljena i zaposlena lica ne mogu se baviti poslovima koji su nespojivi sa službom u Upravi.

Koji su poslovi nespojivi sa službom u Upravi određuje ministar nadležan za pravosuđe.

Pripravnički staž u službi za obezbeđenje

Član 258

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti lice koje, pored zakonom utvrđenih uslova za prijem u radni odnos u državnom organu, ispunjava i sledeće uslove: da je mlađe od dvadeset i pet godina, odslužilo vojni rok, ima srednju školsku spremu i psihički i fizički je sposobno za vršenje službe.

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti i lice starije od dvadeset i pet a mlađe od dvadeset i osam godina života ako ima višu ili visoku školsku spremu.

Član 259

Pre prijema pripravnika u službu za obezbeđenje proveravaju se psihičke i fizičke sposobnosti kandidata.

Pripravnički staž se obavlja u zavodu ili u okviru posebne obuke za pripravnike.

Program pripravničkog staža u službi za obezbeđenje donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Član 260

krivicom bude isključen sa obuke dužan je Upravi naknaditi troškove obuke.

Pripravniku u slučaju iz stava 1. ovog člana prestaje radni odnos.

Osiguravanje života zaposlenih i postavljenih lica u Upravi

Član 261

Uprava osigurava živote zaposlenih i postavljenih lica.

Uprava snosi troškove sahrane zaposlenog i postavljenog lica koje izgubi život u vršenju ili povodom vršenja službe.

Porodici lica iz stava 2. ovog člana Uprava dodeljuje jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 12 mesečnih plata obračunatih prema mesecu u kome je zaposleno, odnosno postavljeno lice izgubilo život.

Položaj zaposlenog lica kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem

Član 262

Zaposleno lice kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem upućuje se na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine, a direktor Uprave može, po potrebi službe, odlučiti da se zdravstvena kontrola obavlja i češće.

Licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem plata se, srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja, uvećava do 30% od plate koja je zakonom utvrđena za odgovarajuću platnu grupu.

Zavod je dužan da za lica iz stava 1. ovog člana obezbedi uslove za održavanje zdravstvene sposobnosti za obavljanje poverenih poslova.

Član 263

Po potrebi službe, licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, može rešenjem ministra nadležnog za pravosuđe prestati radni odnos s pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Član 264

Licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pripada, po ostvarenom pravu na penziju, otpremnina u petostrukom iznosu plate primljene za poslednji mesec pre odlaska u penziju.

Povrede radnih obaveza i dužnosti

Član 265

Pored lakših povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, lakšom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se svako postupanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi, ako je izazvalo ili moglo izazvati štetne posledice manjeg značaja.

Pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, težom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se i:

1) prijem poklona od osuđenih i njihovih rođaka;

2) trgovanje i razmena robe sa osuđenima;

3) unošenje u zavod ili iznošenje iz zavoda zabranjenih stvari za račun osuđenih;

4) dogovaranje sa osuđenim upravljeno na pomaganje njihovog bekstva ili otežavanje istrage;

5) neprijavljivanje dogovora osuđenih za organizovanje pobune, bekstva ili drugih oblika povrede akta o kućnom redu;

6) neodgovorno držanje prema osuđenom koji pokušava da pobegne;

7) odavanje državne ili službene tajne;

8) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;

9) izdavanje ili izvršenje naređenja kojim se očigledno ugrožava sigurnost osuđenih i imovine;

10) prekoračenje ovlašćenja u primeni sredstava prinude;

11) izricanje disciplinske mere bez saslušanja osuđenog ili pre nego što se provere navodi koje su osuđeni istakli u disciplinskom postupku ili pre nego što se prethodno pribavi pismeno mišljenje lekara;

12) neblagovremeno rešavanje po žalbi protiv disciplinske mere upućivanja u samicu i posebne mere usamljenja.

Za sve teže povrede radnih obaveza i dužnosti može se izreći mera prestanka radnog odnosa i ako usled povrede nije nastupila materijalna šteta za Upravu.

Disciplinski postupak

Član 266

Disciplinski postupak protiv zaposlenog unutar zavoda vodi disciplinska komisija koju imenuje upravnik zavoda.

Disciplinska komisija predlaže upravniku zavoda izricanje disciplinske mere.

Član 267

Protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od osam dana od prijema odluke.

Nagrađivanje zaposlenih

Član 268

Na predlog upravnika zavoda direktor Uprave donosi odluku o nagrađivanju zaposlenih za izuzetno zalaganje u radu.

Ostale odredbe

Član 269

Pored akata predviđenih ovim zakonom, Vlada Republike Srbije doneće akte kojima se uređuju zvanja, zanimanja i koeficijenti za obračun plata zaposlenih u Upravi.

Pored akata predviđenih ovim zakonom, ministar nadležan za pravosuđe doneće akte kojima se uređuju:

1) organizacija i sistematizacija radnih mesta u Upravi;

2) vođenje evidencija o osuđenima;

3) uniforma, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i druga oprema u službi za obezbeđenje;

4) stručno osposobljavanje i ispiti zaposlenih u Upravi.

GLAVA ČETRNAESTA

RADNI ODNOSI

1. OPŠTE PRAVILO

ČLAN 252.

NA DIREKTORA UPRAVE I ZAPOSLENA LICA U UPRAVI PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU RADNI ODNOSI U DRŽAVNIM ORGANIMA, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

2. POSEBNI USLOVI

ČLAN 253.

O PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOSTIMA IZ RADNOG ODNOSA ZAPOSLENIH U UPRAVI, UPRAVNIKA I ZAMENIKA UPRAVNIKA ODLUČUJE DIREKTOR UPRAVE, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

O PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOSTIMA IZ RADNOG ODNOSA UNUTAR ZAVODA ODLUČUJE UPRAVNIK ZAVODA.

USLOVI I NAČIN ZASNIVANjA RADNOG ODNOSA

ČLAN 254.

RADNI ODNOS U UPRAVI ZASNIVA SE PUTEM JAVNOG KONKURSA.

UPRAVA OGLAŠAVA I SPROVODI JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE RADNIH MESTA.

U RADNI ODNOS NE MOŽE SE PRIMITI LICE KOJE JE OSUĐENO ZBOG KRIVIČNOG DELA KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, LICE PROTIV KOGA SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK ZA KRIVIČNO DELO KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, LICE KOJE JE OSUĐENO NA KAZNU ZATVORA U TRAJANjU DUŽEM OD TRI MESECA I LICE KOJE NE ISPUNjAVA ZAHTEVE BEZBEDNOSNE PROVERE.

BLIŽI PROPIS O SPROVOĐENjU JAVNOG KONKURSA ZA POPUNjAVANjE RADNIH MESTA DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA RADNOG ODNOSA

ČLAN 255.

RADNI ODNOS PRESTAJE:

KAD SE UTVRDI DA SU PODACI KOJI SU NAVEDENI PRILIKOM ZASNIVANjA RADNOG ODNOSA NETAČNI;

KAD SUD DOSTAVI PRAVNOSNAŽNU PRESUDU KOJOM JE ZAPOSLENI OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ILI PRAVNOSNAŽNU PRESUDU KOJOM JE IZREČENA KAZNA ZATVORA DUŽA OD ŠEST MESECI.

PRIPRAVNIČKI STAŽ U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE

ČLAN 256.

ZA PRIPRAVNIKA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE MOŽE SE PRIMITI LICE KOJE, PORED ZAKONOM UTVRĐENIH ISPUNjAVA I SLEDEĆE USLOVE: DA IMA SREDNjU STRUČNU SPREMU, DA JE MLAĐE OD DVADESET I PET GODINA, DA JE ODSLUŽILO VOJNI ROK SA ORUŽJEM I DA JE PSIHIČKI I FIZIČKI SPOSOBNO ZA VRŠENjE SLUŽBE.

UTVRĐIVANjE PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI OBAVLjA KOMISIJA KOJU IMENUJE DIREKTOR UPRAVE.

ZA PRIPRAVNIKA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE MOŽE SE PRIMITI I LICE DO DVADESET OSAM GODINA ŽIVOTA, AKO IMA VISOKO, ODNOSNO VIŠE OBRAZOVANjE.

ČLAN 257.

PRIPRAVNIČKI STAŽ SE OBAVLjA U OKVIRU OBUKE ZA PRIPRAVNIKE, NA OSNOVU PROGRAMA PRIPRAVNIČKOG STAŽA.

PROGRAM PRIPRAVNIČKE OBUKE U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

ČLAN 258

PRIPRAVNIK STIČE ODGOVARAJUĆE ZVANjE, AKO PO ZAVRŠENOM PRIPRAVNIČKOM STAŽU POLOŽI STRUČNI ISPIT.

PRIPRAVNIKU PRESTAJE RADNI ODNOS, AKO U PROPISANOM ROKU NE POLOŽI STRUČNI ISPIT, IZUZEV AKO JE DO TOGA DOŠLO ZBOG BOLESTI ILI IZ DRUGIH OPRAVDANIH RAZLOGA.

PRIPRAVNIKU U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE KOJI SAMOVOLjNO NAPUSTI UPRAVU ILI SVOJOM KRIVICOM BUDE ISKLjUČEN IZ OBUKE, PRESTAJE RADNI ODNOS I DUŽAN JE DA NADOKNADI TROŠKOVE OBUKE.

ZVANjA I OCENjIVANjE ZAPOSLENIH U UPRAVI

ČLAN 259.

ZAPOSLENI U UPRAVI STIČU ZVANjA U ZAVISNOSTI OD STEČENOG OBRAZOVANjA, RADNOG ISKUSTVA, STRUČNIH ZNANjA, OSPOSOBLjENOSTI ZA OBAVLjANjE POSLOVA RADNOG MESTA I OCENE RADA ZAPOSLENIH.

VLADA PROPISUJE ZVANjA ZAPOSLENIH U UPRAVI.

STRUČNO USAVRŠAVANjE, OBUKA I POLAGANjE STRUČNIH ISPITA ZA ZVANjA RADI OBAVLjANjA POSLOVA RADNOG MESTA U UPRAVI SPROVODE SE NA OSNOVU PRAVILNIKA KOJI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

ZAPOSLENI U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE IZUZETI SU OD OBAVEZE POLAGANjA DRŽAVNOG STRUČNOG ISPITA.

ČLAN 260.

ZAPOSLENI SE OCENjUJU JEDANPUT GODIŠNjE, NAJKASNIJE DO 1. MARTA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU.

RAD SE OCENjUJE POZITIVNOM ILI NEGATIVNOM OCENOM.

POZITIVNE OCENE SU: „DOVOLjAN” – 2, „DOBAR” – 3, „VRLO DOBAR” – 4 I „ODLIČAN” – 5.

NEGATIVNA OCENA JE „NEDOVOLjAN” – 1.

AKO JE ZAPOSLENI OCENjEN NEGATIVNOM OCENOM, VANREDNO SE OCENjUJE POSLE TRI MESECA. AKO JE NA VANREDNOM OCENjIVANjU ZAPOSLENI OCENjEN NEGATIVNOM OCENOM, DIREKTOR UPRAVE MOŽE DONETI REŠENjE O PRESTANKU RADNOG ODNOSA.

BLIŽI PROPIS O OCENjIVANjU DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

PRAVA I DUŽNOSTI ZAPOSLENIH U UPRAVI

ČLAN 261.

ZAPOSLENA LICA MORAJU SVOJIM VLADANjEM I IZGLEDOM U SVAKOJ PRILICI PRUŽATI DOBAR PRIMER LICIMA PREMA KOJIMA SE IZVRŠAVA SANKCIJA. AKT O IZGLEDU I VLADANjU ZAPOSLENIH DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

ZAPOSLENA LICA NE MOGU SE BAVITI POSLOVIMA KOJI SU NESPOJIVI SA POSLOVIMA U UPRAVI.

KOJI SU POSLOVI NESPOJIVI SA POSLOVIMA U UPRAVI, ODREĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

ČLAN 262.

UPRAVA OSIGURAVA ŽIVOTE ZAPOSLENIH I SNOSI TROŠKOVE SAHRANE ZAPOSLENOG KOJI IZGUBI ŽIVOT U VRŠENjU ILI POVODOM VRŠENjA SLUŽBE.

PORODICI LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UPRAVA DODELjUJE JEDNOKRATNU NOVČANU POMOĆ U VISINI 12 MESEČNIH PLATA, OBRAČUNATIH PREMA MESECU U KOME JE ZAPOSLENO LICE IZGUBILO ŽIVOT.

ČLAN 263

DIREKTORU UPRAVE I ZAPOSLENIMA STAŽ OSIGURANjA MOŽE SE RAČUNATI U UVEĆANOM TRAJANjU, TAKO DA SE SVAKIH 12 MESECI EFEKTIVNO PROVEDENIH U OBAVLjANjU POSLOVA RAČUNA NAJVIŠE DO 16 MESECI STAŽA OSIGURANjA.

LICIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOEFICIJENT SE SRAZMERNO STEPENU UVEĆANjA STAŽA OSIGURANjA UVEĆAVA DO 30%.

VISINU KOEFICIJENATA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA U UPRAVI UTVRĐUJE VLADA.

RADNA MESTA NA KOJIMA SE STAŽ OSIGURANjA RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANjEM SPORAZUMNO UTVRĐUJU MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE I MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANjA.

ČLAN 264

ZAPOSLENI KOJIMA SE STAŽ OSIGURANjA RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANjEM TAKO DA SE SVAKIH 12 MESECI EFEKTIVNO PROVEDENIH U OBAVLjANjU POSLOVA RAČUNA NAJVIŠE DO 16 MESECI STAŽA OSIGURANjA, UPUĆUJU SE NA ZDRAVSTVENU KONTROLU JEDNOM U TRI GODINE, A DIREKTOR UPRAVE MOŽE, NA SOPSTVENU INICIJATIVU ILI NA PREDLOG UPRAVNIKA, ODLUČITI DA SE ZDRAVSTVENA KONTROLA ILI TESTIRANjE NA PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE I ALKOHOL OBAVLjA I RANIJE.

DIREKTOR UPRAVE MOŽE ODLUČITI DA SE IZVRŠI PROVERA PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI ZAPOSLENIH U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE.

PROVERU PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI OBAVLjA KOMISIJA KOJU IMENUJE DIREKTOR UPRAVE.

ČLAN 264A

PO POTREBI SLUŽBE, LICU KOME SE STAŽ OSIGURANjA RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANjEM, MOŽE REŠENjEM MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE PRESTATI RADNI ODNOS S PRAVOM NA STAROSNU PENZIJU I PRE ISPUNjENjA OPŠTIH USLOVA ZA STICANjE PRAVA NA STAROSNU PENZIJU.

LICU IZ STAVA 1. PRIPADA, PO OSTVARENOM PRAVU NA PENZIJU, OTPREMNINA U PETOSTRUKOM IZNOSU PLATE PRIMLjENE ZA POSLEDNjI MESEC PRE ODLASKA U PENZIJU.

ČLAN 265.

KAD POTREBE SLUŽBE TO ZAHTEVAJU, ZAPOSLENO LICE OBAVEZNO JE DA RADI DUŽE OD PUNOG RADNOG VREMENA.

DIREKTOR UPRAVE I UPRAVNIK ZAVODA MOGU, PO POTREBI SLUŽBE, ZAPOSLENOM LICU ODLOŽITI ILI PREKINUTI GODIŠNjI ODMOR.

ZAPOSLENO LICE MOŽE, ZBOG POVEĆANOG OBIMA POSLA ILI DRUGIH POTREBA SLUŽBE, BEZ SVOJE SAGLASNOSTI BITI PRIVREMENO UPUĆENO NA ODGOVARAJUĆE RADNO MESTO U DRUGU ORGANIZACIONU JEDINICU UPRAVE, NAJDUŽE JEDNU GODINU.

REŠENjE O PRIVREMENOM UPUĆIVANjU ZAPOSLENOG LICA DONOSI DIREKTOR UPRAVE. PROTIV REŠENjA O PRIVREMENOM UPUĆIVANjU MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, U ROKU OD OSAM DANA OD PRIJEMA REŠENjA. ŽALBA NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

ZAPOSLENO LICE KOJE JE UPUĆENO NA RADNO MESTO U DRUGU ORGANIZACIONU JEDINICU IMA PRAVO NA TROŠKOVE PREVOZA, SMEŠTAJA I ISHRANE, U SKLADU SA OPŠTIM PROPISIMA.

POVREDE RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI

ČLAN 266.

ZA LAKŠE I TEŽE POVREDE RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI ZAPOSLENI U UPRAVI ODGOVARAJU DISCIPLINSKI.

PORED LAKŠIH POVREDA RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI UTVRĐENIH ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU RADNI ODNOSI U DRŽAVNIM ORGANIMA, LAKŠOM POVREDOM RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI SMATRA SE SVAKO PONAŠANjE PROTIVNO PROPISIMA O NAČINU OBAVLjANjA POSLOVA U UPRAVI.

PORED TEŽIH POVREDA RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI UTVRĐENIH ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU RADNI ODNOSI U DRŽAVNIM ORGANIMA, TEŽOM POVREDOM RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI SMATRA SE I:

PRIJEM POKLONA OD OSUĐENIH I NjIHOVIH ROĐAKA;

TRGOVINA I RAZMENA ROBE SA OSUĐENIMA;

UNOŠENjE ILI IZNOŠENjE IZ ZAVODA ZABRANjENIH STVARI ZA RAČUN OSUĐENIH;

DOGOVARANjE SA OSUĐENIM UPRAVLjENO NA POMAGANjE NjEGOVOG BEKSTVA ILI OTEŽAVANjE ISTRAGE;

NEPRIJAVLjIVANjE DOGOVORA OSUĐENIH ZA ORGANIZOVANjE POBUNE, BEKSTVA ILI DRUGIH OBLIKA POVREDE AKTA O KUĆNOM REDU;

NEPREDUZIMANjE RADNjI PREMA OSUĐENOM KOJI POKUŠAVA DA POBEGNE;

ODAVANjE DRŽAVNE ILI SLUŽBENE TAJNE;

BAVLjENjE POSLOVIMA KOJI SU NESPOJIVI SA SLUŽBENOM DUŽNOŠĆU;

IZDAVANjE ILI IZVRŠENjE NAREĐENjA KOJIM SE OČIGLEDNO UGROŽAVA SIGURNOST OSUĐENIH I IMOVINE;

PREKORAČENjE OVLAŠĆENjA U PRIMENI SREDSTAVA PRINUDE;

NEDOLIČNO, NASILNIČKO ILI UVREDLjIVO PONAŠANjE PREMA RUKOVODIOCU, SARADNICIMA ILI STRANKAMA;.

NEOVLAŠĆENO UDALjENjE SA RADNOG MESTA ILI NAPUŠTANjE LICA PRILIKOM SPROVODA;

NEOVLAŠĆENO DAVANjE PODATAKA ILI OBAVEŠTENjA U VEZI SA VRŠENjEM SLUŽBE ILI RADA ZAVODA;

DOLAZAK NA RAD POD DEJSTVOM ALKOHOLA ILI PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI ILI KONZUMIRANjE ALKOHOLA ILI PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI U TOKU RADA;

NEPOSTUPANjE PO NAREDBI RUKOVODIOCA.

ZA SVE TEŽE POVREDE RADNIH OBAVEZA I DUŽNOSTI MOŽE SE IZREĆI MERA PRESTANKA RADNOG ODNOSA.

ZA LAKŠU POVREDU RADNE OBAVEZE KOJA SE ODNOSI NA PONAŠANjE PROTIVNO PROPISIMA O NAČINU OBAVLjANjA POSLOVA U UPRAVI, DIREKTOR UPRAVE, NA PREDLOG UPRAVNIKA ILI SOPSTVENU INICIJATIVU, MOŽE IZREĆI NOVČANU KAZNU PO SPROVEDENOM DISCIPLINSKOM POSTUPKU U VISINI DO 30% OD OSNOVNE PLATE PRIMLjENE ZA MESEC PRE IZRICANjA.

DISCIPLINSKI POSTUPAK

ČLAN 267.

DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV ZAPOSLENIH UNUTAR ZAVODI VODI DISCIPLINSKA KOMISIJA KOJU IMENUJE UPRAVNIK ZAVODA. O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI ODLUČUJE UPRAVNIK, NA PREDLOG DISCIPLINSKE KOMISIJE.

DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV UPRAVNIKA I ZAPOSLENIH U SEDIŠTU UPRAVE VODI DISCIPLINSKA KOMISIJA KOJU IMENUJE DIREKTOR UPRAVE. O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI ODLUČUJE DIREKTOR UPRAVE, NA PREDLOG DISCIPLINSKE KOMISIJE.

PROTIV PRVOSTEPENE ODLUKE DONETE U DISCIPLINSKOM POSTUPKU MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA ODLUKE.

NAGRAĐIVANjE ZAPOSLENIH

ČLAN 268.

DIREKTOR UPRAVE DONOSI ODLUKU O NAGRAĐIVANjU ZAPOSLENIH, NA PREDLOG UPRAVNIKA ILI SOPSTVENU INICIJATIVU, ZA IZUZETNO ZALAGANjE NA RADU U VISINI DO 30% OD OSNOVNE PLATE PRIMLjENE ZA MESEC PRE NAGRAĐIVANjA.

OSTALE ODREDBE

ČLAN 269.

PORED AKATA PREDVIĐENIH OVIM ZAKONOM MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE DONOSI AKTE KOJIMA SE UREĐUJU:

UNUTRAŠNjE UREĐENjE I SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA U UPRAVI;

VOĐENjE EVIDENCIJA O OSUĐENIMA;

UNIFORMA, OZNAKE, SVEČANO ODELO, NAORUŽANjE, SPECIJALNA VOZILA I DRUGA OPREMA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE;

STRUČNO USAVRŠAVANjE, OBUKA I ISPITI U UPRAVI;

SLUŽBENA TAJNA I NAČIN ČUVANjA PODATAKA KOJI PREDSTAVLjAJU SLUŽBENU TAJNU;

NAČIN OBAVLjANjA POSLOVA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE.

Glava petnaesta

NADZOR I KONTROLA NAD RADOM ZAVODA I UPRAVE RADA

Član 270

Rad zavoda nadzire Uprava, preko ovlašćenih lica.

Uprava nadzire primenu propisa i stručni rad u izvršenju zavodskih sankcija, a naročito: organizovanje i rad zavoda, zakonito i pravilno postupanje prema osuđenim licima, proces prevaspitanja osuđenih, organizovanje rada osuđenih, stanje i primenu mera za obezbeđenje reda i bezbednosti, primenu disciplinskih mera, rad službe obezbeđenja, sprovođenje zdravstvenih i higijenskih mera, ishranu i odevanje osuđenih i njihov smeštaj.

NADZOR RADA UPRAVE VRŠI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE.

NADZOR RADA ZAVODA OBAVLjA ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA NADZOR U UPRAVI, PREKO OVLAŠĆENIH LICA.

NADZOR U ZAVODU OBUHVATA:

1. STATUS I ZAŠTITU PRAVA LICA LIŠENIH SLOBODE;

2. TRETMAN LICA LIŠENIH SLOBODE;

3. OBEZBEĐENjE ZAVODA I BEZBEDNOST ZAVODA;

4. MATERIJALNO-FINANSIJSKO POSLOVANjE ZAVODA;

5. OBUKU I UPOŠLjAVANjE LICA LIŠENIH SLOBODE;

6. UPRAVLjANjE ZAVODOM I RAD ZAPOSLENIH

7. BEZBEDNOST LICA LIŠENIH SLOBODE.

Za nadzor nad stručnim radom mogu se angažovati naučne i stručne ustanove i pojedinci.

Zapisnik o izvršenom nadzoru

Član 272

O izvršenom nadzoru ovlašćeno lice sastavlja zapisnik.

Ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana može naložiti mere i odrediti rokove za otklanjanje uočenih nedostataka.

AKO OVLAŠĆENO LICE U VRŠENjU NADZORA SMATRA DA JE UPRAVNIK ZAVODA UČINIO POVREDU RADNE DUŽNOSTI, POKRENUĆE DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV NjEGA PRED DISCIPLINSKOM KOMISIJOM UPRAVE. AKO SMATRA DA JE DRUGI ZAPOSLENI U ZAVODU POVREDIO RADNU DUŽNOST, A OVLAŠĆENO LICE NIJE POKRENULO DISCIPLINSKI POSTUPAK, POKRENUĆE DISCIPLINSKI POSTUPAK PRED DISCIPLINSKOM KOMISIJOM ZAVODA.

Ako postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili privredni prestup, ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu.

ZAPISNIK SADRŽI MERE ZA OTKLANjANjE UOČENIH NEDOSTATAKA U FUNKCIONISANjU ZAVODA.

Zapisnik može sadržati i predlog mera za poboljšanje rada zavoda.

Član 278

U cilju kontrole izvršenja krivičnih sankcija uređenih ovim zakonom, Narodna skupština Republike Srbije formira, na predlog odbora za pravosuđe i upravu, komisiju od pet članova.

Komisija iz stava 1. ovog člana je sastavljena od lica koja poznaju probleme izvršenja krivičnih sankcija a nisu zaposleni u Upravi.

Komisija je nazavisna u svom radu i Uprava je dužna da komisiji obezbedi sve podatke od značaja za njen rad. Komisija ima sva ovlašćenja koje ima i ovlašćeno lice iz čl. 270. i 271. ovog zakona.

UPRAVA JEDNOM GODIŠNjE DOSTAVLjA IZVEŠTAJ O RADU KOMISIJI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Komisija iz stava 1. ovog člana podnosi izveštaj o stanju izvršenja krivičnih sankcija uređenih ovim zakonom najmanje jedanput godišnje i dostavlja ga Narodnoj skupštini Republike Srbije i ministru nadležnom za pravosuđe.