PREDLOG ZAKONA
O LEGALIZACIJI OBJEKATA
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, uslovi za izdavanje upotrebne dozvole, kao i druga pitanja od značaja za legalizaciju objekata.
Član 2.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.
Član 3.
Za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može se naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat:
1) izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo i sl.);
2) izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta;
3) izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes;
4) izgrađen u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugih objekata izgrađenih u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona;
5) izgrađen, odnosno rekonstruisan, u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i udaljenja od susednih objekata, protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik RS”, broj 50/11).
Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 5) ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži overenu saglasnost vlasnika susednog objekta.
Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži saglasnost upravljača javnog dobra da je predmetni objekat u funkciji javne namene, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
II. USLOVI, NAČIN I POSTUPAK LEGALIZACIJE OBJEKATA
Član 4.
Legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, odnosno rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Član 5.
Građevinska, odnosno upotrebna dozvola izdaće se, u skladu sa ovim zakonom, za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do 11. septembra 2009. godine i za koje je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole do 11. marta 2010. godine.
Građevinska, odnosno upotrebna dozvola iz stava 1. ovog člana može se izdati i za objekte izgrađene na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta.
Član 6.
Kad organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat čija je izgradnja završena bez građevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, građevinsku i upotrebnu dozvolu može izdati jednim rešenjem.
Član 7.
Građevinska i upotrebna dozvola za stambeni objekat koji se sastoji od više posebnih delova, stambeno poslovni objekat ili poslovni objekat, preko 300m² bruto razvijene građevinske površine i koji ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, izdaće se jednim rešenjem.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži specifikaciju posebnih delova objekta.
Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta za objekat iz stava 1. ovog člana plaća se sukcesivno, kroz plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za posebne fizičke delove objekta.
Član 8.
Za objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do 11. septembra 2009. godine, koji se koristi bez upotrebne dozvole, a prema nalazu komisije koju obrazuje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, ispunjava propisane uslove za korišćenje, organ nadležan za naknadno izdavanje građevinske dozvole izdaće upotrebnu dozvolu u roku od osam dana od dana prijema izveštaja komisije o ispunjenosti uslova za korišćenje objekta.
Nalaz iz stava 1. ovog člana dostavlja se u roku od 30 dana od dana obrazovanja komisije nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se građevinska dozvola, odnosno odobrenje za izgradnju.
Član 9.
Građevinski inspektor će naložiti zabranu korišćenja objekta za koji se utvrdi da ne ispunjava propisane uslove za korišćenje.
Rešenje o zabrani korišćenja objekta iz stava 1. ovog člana, građevinski inspektor će doneti u roku od osam dana od dana dostavljanja nalaza komisije iz člana 8. stav 1. ovog zakona.
Član 10.
Građevinsku dozvolu za legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno upotrebnu dozvolu za objekte koji se koriste bez upotrebne dozvole izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ).
Organi iz stava 1. ovog člana nadležni su za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za legalizaciju onih objekata za čiju izgradnju su prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćeni da izdaju građevinsku dozvolu.
Član 11.
Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na rešavanje po žalbi na rešenje koje se donosi na osnovu ovog zakona, shodno će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Član 12.
Legalizacija objekta u smislu ovog zakona vrši se po zahtevu koji sadrži:
geodetski snimak;
projekat izvedenog objekta u tri primerka;
3) dokaz o pravu korišćenja, svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu;
4) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta;
5) dokaz o uplati administrativne takse.
Član 13.
Projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe legalizacije objekta i naknadnog pribavljanja građevinske dozvole.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije sadrži naročito:
projektni zadatak potpisan od strane podnosioca zahteva;
situaciono rešenje;
3) postojeće stanje sa visinskim kotama građevinske parcele, položajem susednih katastarskih parcela i objekata i nazivima okolnih ulica;
4) nivelaciono rešenje sa prikazom spoljnih dimenzija objekta;
5) tehnički izveštaj;
6) potpis i overu odgovornog projektanta;
7) saglasnost podnosioca zahteva na projekat izvedenog objekta;
8) osnove i karakteristične preseke objekta;
9) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najviše tačke krovne konstrukcije;
10) osnovu temelja i svih etaža u razmeri 1:50;
11) karakteristične podužne i poprečne preseke kroz objekat u razmeri 1:50;
12) potrebne izglede objekta u razmeri 1:50;
13) specifikaciju posebnih fizičkih delova objekta (numeracija, namena, neto korisna površina svakog posebnog dela objekta, naziv etaže na kojoj se nalazi);
blok šemu instalaciju sa načinom priključenja na spoljnu mrežu;
izjavu o stepenu izgrađenosti i upotrebljivosti objekta.
Stepen izgrađenosti objekta obuhvata naročito: izvedene grube građevinske radove sa formiranim konstruktivnim sklopom, odnosno podatke da objekat poseduje noseće elemente (temelj, zidove, armirano betonske ili čelične stubove sa gredama, odnosno armirano betonsku tavanicu).
Član 14.
Posebna vrsta projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije izrađuje se za: porodične stambene objekte do 300m² bruto razvijene građevinske površine, stambene objekte preko 300m² bruto razvijene građevinske površine, stambeno poslovne objekte, poslovne objekte, proizvodne objekte i objekte niskogradnje.
Član 15.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije porodičnog stambenog objekta do 300 m² bruto razvijene građevinske površine sadrži naročito:
projektni zadatak potpisan od strane podnosioca zahteva;
osnove i karakteristične preseke objekta;
tehnički izveštaj;
potpis i overu odgovornog projektanta;
saglasnost podnosioca zahteva na projekat izvedenog objekta.
Član 16.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije za stambene objekte preko 300m² bruto razvijene građevinske površine, stambeno poslovne objekte i proizvodne objekte sadrži:
1) projektni zadatak potpisan od strane podnosioca zahteva;
2) situaciono rešenje;
3) postojeće stanje sa visinskim kotama građevinske parcele, položajem susednih katastarskih parcela i objekata i nazivima okolnih ulica;
4) nivelaciono rešenje sa prikazom spoljnih dimenzija objekta;
5) tehnički izveštaj;
6) potpis i overu odgovornog projektanta;
7) saglasnost podnosioca zahteva na projekat izvedenog objekta;
8) osnove i karakteristične preseke objekta;
9) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najviše tačke krovne konstrukcije;
10) osnovu temelja i svih etaža u razmeri 1:50;
11) karakteristične podužne i poprečne preseke kroz objekat u razmeri 1:50;
12) potrebne izglede objekta u razmeri 1:50;
13) specifikacija posebnih fizičkih delova objekta (numeracija, namena, neto korisna površina svakog posebnog dela objekta, naziv etaže na kojoj se nalazi);
14) blok šemu instalacija sa načinom priključenja na spoljnu mrežu;
15) izjavu o stepenu izgrađenosti i upotrebljivosti objekta.
Član 17.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije objekata komunalne infrastrukture ili podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta, pored sadržine propisane u članu 13. ovog zakona, sadrži i druge podatke koji su karakteristični za tu vrstu objekata (izvod iz katastra podzemnih instalacija, snimak trase postojećeg voda i dr.).
Član 18.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije objekata niskogradnje, pored sadržine propisane u članu 13. ovog zakona, sadrži i druge podatke koji su karakteristični za tu vrstu objekata (podužni profil, karakteristične poprečne profile, ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta).
Član 19.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje: uslove na osnovu kojih se utvrđuju objekti iz člana 3. ovog zakona; način izrade i sadržinu projekta izvedenog objekta propisan za postupak legalizacije, posebne vrste projekata izvedenog objekta; stepen izgrađenosti objekta; sadržinu i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.
Član 20.
Kada je predmet legalizacije nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, kao dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima prilaže se ugovor zaključen u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada.
Ako je pravo svojine na objektu, odnosno građevinskom zemljištu upisano u skladu sa zakonom kojim se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, kao dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima prilaže se overena kopija rešenja o upisu prava svojine.
Član 21.
Nadležni organ, po izvršenoj proveri ispunjenosti uslova iz čl. 3. i 5. ovog zakona, utvrđuje da li je uz zahtev podneta propisana dokumentacija, odnosno svi dokazi propisani ovim zakonom.
Dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište dostavlja se kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom, nadležni organ je dužan da zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 22.
Ako u roku od šest meseci od dana prijema obaveštenja iz člana 21. ovog zakona, podnosilac zahteva ne dostavi potrebnu dokumentaciju, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana urednog uručenja može tužbom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Član 23.
Kada nadležni organ utvrdi da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija i dokazi, pristupa odlučivanju o mogućnosti legalizacije, u skladu sa ovim zakonom.
Ako nadležni organ utvrdi da ne postoji mogućnost legalizacije, rešenjem će odbiti zahtev.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja, a ako je rešenje donelo nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se bez odlaganja nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Član 24.
Ako nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, obaveštava podnosioca zahteva da u roku od 60 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.
Po dostavljanju dokaza da su uređeni međusobni odnosi sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište, nadležni organ u roku od 15 dana izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli.
Ako nadležni organ utvrdi da bespravno izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, građevinsku i upotrebnu dozvolu može izdati jednim rešenjem.
Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana, a ako je rešenje donelo nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Pravnosnažno rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana predstavlja osnov za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Član 25.
Ako podnosilac zahteva ne dostavi dokaz iz člana 24. stav 1. ovog zakona u propisanom roku, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dostavljanja, a ako je zaključak donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se bez odlaganja nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Član 26.
Nadležni organ uručuje dva primerka rešenja iz člana 24. ovog zakona podnosiocu zahteva, a jedan primerak dostavlja nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Jedan primerak rešenja i dokumentaciju na osnovu koje je izdato rešenje zadržava nadležni organ.
Nadležni organ vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjima iz člana 24. ovog zakona, a spisak izdatih rešenja se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je i putem interneta.
III. NAKNADA ZA UREĐIVANJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Član 27.
Vlasnik objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju plaća naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta.
Visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekta.
Jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Član 28.
Jedinica lokalne samouprave može da propiše umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za vlasnika bespravno izgrađenog porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao svoje stambeno pitanje i ako on ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.
Porodičnim domaćinstvom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se lica koja sa vlasnikom objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju žive u zajedničkom domaćinstvu ( bračni drug ili lice koje sa vlasnikom objekta živi u vanbračnoj zajednici, deca rođena u braku ili van braka, usvojena ili pastorčad i druga lica koja je vlasnik objekta ili njegov bračni drug dužan da po zakonu izdržava a koja sa njim stanuju u istom stanu, odnosno porodičnoj stambenoj zgradi).
Član 29.
Jedinica lokalne samouprave može da propiše umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za vlasnike objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima mesnog samodoprinosa, srazmerno učešću u opremanju.
Član 30.
Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta može se izvršiti jednokratnom uplatom ili se može platiti na jednake mesečne rate na period koji ne može biti duži od 20 godina.
Član 31.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese opšti akt kojim će bliže urediti merila za određivanje visine naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja te naknade.
IV. RUŠENJE
Član 32.
Rušenje objekata, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do 11. septembra 2009. godine i ako su zahtevi za legalizaciju podneti do 11. marta 2010. godine, neće se izvršavati do pravosnažno okončanog postupka legalizacije.
Građevinski inspektor će doneti bez odlaganja rešenje o rušenju objekta ako rešenje o rušenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole posle 11. septembra 2009. godine.
Član 33.
Pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču se uslovi za rušenje objekta, odnosno njegovog dela.
Pravnosnažni akt iz stava 1. ovog člana nadležni organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana dostavlja građevinskoj inspekciji.
Građevinski inspektor je dužan da odmah po prijemu akta iz stava 1. ovog člana, a najkasnije u roku od tri dana, donese rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto.
V. PRIKLJUČENJE NA INFRASTRUKTURU
Član 34.
Objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine, u skladu sa odredbama ovog zakona, a koji je izgrađen do 11. septembra 2009. godine, može privremeno, do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije, biti priključen na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.
Ako objekat iz stava 1. ovog člana ne bude legalizovan u skladu sa ovim zakonom, građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana po dobijanju akta iz člana 33. ovog zakona, primerak tog akta dostavi javnom komunalnom preduzeću ili privrednom društvu koje je privremeno priključilo objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu.
Javno komunalno preduzeće ili privredno društvo dužno je da po prijemu akta iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja, isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen u skladu sa stavom 1. ovog člana.
VI. KAZNENE ODREDBE
Član 35.
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta kojim se se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen (član 34).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću, privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.
Član 36.
Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako:
ne izda upotrebnu dozvolu u propisanom roku (član 8);
2) ne naloži zabranu korišćenja objekta u propisanom roku za koji se utvrdi da ne ispunjava propisane uslove za korišćenje (član 9);
3) ne donese rešenje u propisanom roku o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 33);
4) ne dostavi u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju (član 33).
Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći kazna zatvora do 30 dana.
VII. NADZOR
Član 37.
Nadzor nad izvršavanjem odreda ba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.
Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na inspekcijski nadzor shodno će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 38.
Postupci za legalizaciju započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona po zahtevima koji su podneti do 11. marta 2010. godine a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Član 39.
Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 11. marta 2010. godine, smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona.
Član 40.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O b r a z l o ž e nj e
I. USTAVNI OSNOV
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 7, 12 i 17. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje određene odnose u organizaciji i korišćenju prostora, svojinske i obligacione odnose i druge odnose koji su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US i 50/13-US), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, uređena je materija koja se odnosi na planiranje, građevinsko zemljište, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, vršenje inspekcijskog nadzora, legalizacija objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole, kao i na druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata.
Polazeći od rezultata prethodne analize navedenih zakonskih odredaba, odnosno zakona kojima se uređuje legalizacija objekata, kao i odluke Ustavnog suda koji je ocenjivao ustavnost pojedinih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekata, zaključeno je da je neophodno pristupiti pripremi posebnog zakona kojim će se urediti legalizacija objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine. Naime, predloženim zakonskim rešenjima, stvaraju se uslovi za dovođenje u legalne tokove bespravno izgrađene objekte. Ovim bi investitori, odnosno vlasnici bespravno izgrađenih objekata, pribavljanjem građevinske, odnosno upotrebne dozvole, znatno uvećali tržišnu vrednost tih objekata.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U članu 1. utvrđen je predmet ovog zakona tako što su navedeni odnosi koji će njime biti uređeni. Prema ovoj odredbi predmet uređivanja su uslovi, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za za izgradnju, uslovi, za izdavanje upotrebne dozvole.
Čl. 2. i 3. utvrđeni su objekti na koje se ne primenjuje ovaj zakon, odnosno objekti koji se ne mogu legalizovati, i za koje se, po pravilu, ne može naknadno izdati građevinska dozvola.
U članu 4. data je definicija legalizacije a to je naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Čl. 5 i 6. u posebnom poglavlju koje se odnosi na uslove, način i postupak legalizacije objekata, uređeno je naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole. Naime, prema ovim odredbama građevinska dozvola izdaće se, u skladu sa ovim zakonom, za sve objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do 11. septembra 2009. godine i za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine. Takođe građevinska, odnosno upotrebna dozvola prema odredbama navedenih članova, može se izdati i za objekte izgrađene na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju. Pod propisanim uslovima građevinska i upotrebna dozvola u postupku legalizacije može se izdati jednim rešenjem.
Članom 7. predviđeno je naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i za višestambene objekte. Posle izdavanja građevinske dozvole za objekat u celini, naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta plaćali bi sukcesivno vlasnici posebnih fizičkih delova zgrade.
Čl. 8. i 9. propisan je rok za izdavanje upotrebne dozvole za objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine ali na osnovu građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju.
U čl. 10. i 11. utvrđena je nadležnost za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, kao i rešavanje po žalbama.
Čl. 12-18. je propisana dokumentacija koju sadrži zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole s tim što je u cilju efikasnosti i ekonomičnosti, odnosno pojednostavljenja postupka predviđena izrada posebne vrste projekata izvedenog objekta zavisno od vrste i namene bespravno izgrađenog objekta.
U članu 19. predviđeno je davanje ovlašćenja ministru nadležnom za poslove građevinarstva da bliže propiše uslove na osnovu kojih se utvrđuju objekti za koje se ne može izdati naknadno građevinska dozvola, način izrade i sadržinu tehničke dokumentacije propisane za postupak legalizacije objekata, stepen izgrađenosti objekta kao i sadržina i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.
Članom 20. propisan je način utvrđivanja dokaza o rešenim imovinsko pravnim odnosima u postupku legalizacije .
Čl. 21-26. uređen je postupak legalizacije.
U čl. 27. do 31. uređena je naknada za uređivanje građevinskog zemljišta koju plaća vlasnik objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju. Istim članom propisani su kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta na osnovu datih kriterijuma propisuje jedinica lokalne samouprave. Takođe, odredbama navedenih članova propisan je i rok za donošenje akta kojim će se bliže urediti merila za određivanje visine naknade, uslovi pod kojima se može ostvariti pravo na eventualno umanjenje naknade, kao i uslovi i način plaćanja te naknade.
U čl. 32. i 33. uređeno je rušenje objekata ako se utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole posle 11. septembra 2009. godine. Takođe, i ovim zakonom je predviđeno da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. Građevinski inspektor je dužan da odmah po dobijanju akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, a najkasnije u roku od tri dana donese rešenje o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje već nije doneto.
Članom 34. previđena je mogućnost privremenog priključenja bespravno izgrađenog objekta na tehničku infrastrukturu a do okončanja postupka legalizacije.
Čl. 35. i 36. propisane su sankcije za učinjene prekršaje, odnosno privredne prestupe.
U članu 37. utvrđeno je da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma.
Odredbe čl. 38. i 39. su prelaznog karaktera, kojima je propisano da će se rešavanje zahteva za legalizaciju koji su podneti a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po odredbama ovog zakona.
Članom 39. predviđeno je da se zahtevi za legalizaciju podneti u skladu sa ranije važećim zakonima a koji nisu rešeni, odnosno zahtevi podneti do 11. marta 2010. godine smatraju zahtevima po ovom zakonu. Dakle, ovim zakonom nije predviđeno podnošenje novih zahteva za legalizaciju objekta.
U članu 40. utvrđeno je stupanje na snagu ovog zakona a to je naredni dan od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. Uklanjanje, odnosno rušenje bespravno izgrađenih objekata uređeno je Zakonom o planiranju i izgradnji u posebnom poglavlju (čl. 167-171). Za izvršenje rešenja o uklanjanju bespravno izgrađenih objekata koja sprovodi Republička građevinska inspekcija u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, u razdelu 21 – Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, funkcija 620 – Razvoj zajednice, ekonomska klasifikacija-463 – Transferi ostalim nivoima vlasti, obezbeđena su sredstva u iznosu od 10.000.000 dinara, namenjena za rušenje bespravno izgrađenih objekata. Prema raspoloživim informacijama jedinice lokalne samouprave su takođe obezbedile određena sredstva za ove namene u svojim budžetima. Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da troškovi izvršenja padaju na teret izvršenika s tim da ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje troškovi padaju na teret budžeta do naplate od izvršenika.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Ovim zakonom se pre svega obezbeđuje pribavljanje, odnosno naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
U Republici Srbiji je bilo više pokušaja da se objekti izgrađeni suprotno zakonu, gde god je to moguće, vrate u zakonske okvire. Tako, od 1997. godine, od prvog zakona o legalizaciji – Zakona o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte („Službeni glasnik RS”, broj 16/97), svaki sledeći zakon je bio sve liberalniji u odnosu na prethodni, ali i pored svih pogodnosti koje su bile predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji, to nije dalo očekivani efekat, odnosno od oko 700.000. podnetih zahteva za legalizaciju, rešeno je samo oko 15%.
Predloženim zakonom o legalizaciji objekata vodilo se računa o stavovima i ranije datim saopštenjem Ustavnog suda Republike Srbije o nesaglasnosti odredaba čl. 185-200. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US i 50/13-US) sa Ustavom Republike Srbije.
Ocenjeno je da donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarivanje sledećih ciljeva:
1) prevođenje bespravne gradnje u režim pravom priznatih odnosa;
2) uspostavljanje pravne jednakosti u obavezama između lica koja su gradila objekte bez građevinske dozvole i lica koja to pravo ostvaruje u redovnom postupku;
3) uspostavljanje pravne sigurnosti u prometu nepokretnosti;
4) preciziranje prava i obaveza svih učesnika u postupcima legalizacije čime se izbegava arbitrernost nadležnih organa;
5) povećava prihod u budžetima jedinica lokalnih samouprava za održavanje i izgradnju nove komunalne infrastrukture.
Predloženim zakonom se posredno ostvaruju i drugi ciljevi, čime se doprinosi ekonomskom razvoju. Takođe, uspostavljanjem prava svojine na objektima po okončanom postupku legalizacije, stvara se mogućnost da vlasnik takvog objekta obezbedi odgovarajuće kredite, izvrši energetsku sanaciju objekta i dr.
Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primenom ovog zakona biće stvoreni dodatni troškovi za podnosioce zahteva za legalizaciju objekata, koji će, u skladu sa odredbama ovog zakona morati da snose troškove izrade tehničke dokumentacije, plaćanja taksi i naknada. Takođe se ističe da se ovim zakonom, u skladu sa propisanom nadležnošću, stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija.
Prema podacima koji su prikupljeni posle isteka roka za podnošenje zahteva za legalizaciju (rok je istekao 11. marta 2010. godine), podneto je oko 700.000 zahteva. Svi ovi zahtevi su u raznim fazama postupka. Odluka Ustavnog suda odnosi se upravo na ove zahteve, a predloženim nacrtom zakona ne predviđa se novi rok za legalizaciju, tako da građani-podnosioci zahteva imaju obaveze da plate takse i naknade propisane ovim zakonom, a odnose se na pribavljanje dokaza potrebnih za ocenu ispunjenosti uslova za legalizaciju. Postoje zajednički troškovi za sve podnosioce zahteva, a to su administrativne takse, dok visina naknada propisanih zakonom zavisi od vrste, površine, složenosti i namene objekta za koji je podnet zahtev za legalizaciju. Na osnovu navedenog visinu naknade utvrđuje, u svakom konkretnom slučaju, jedinica lokalne samouprave u skladu sa kritrijumima propoiasinim Zakonom a na osnovi merila koja propisuje.
Odredbe Zakona koje se odnose na određivanje visine naknade direktna su posledica primene odluke Ustavnog suda. Naime, jedinica lokalne samouprave ima ustavno i zakonsko ovlašćenje da uređuje i obezbeđuje korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta. Zakonom su propisani kriterijumi na osnovu kojih jedinica lokalne samouprave određuje merila za određivanje visine naknade. Odredbama koje je Ustavni sud stavio van snage bliže je bilo uređeno i pitanje umanjenja naknade u taksativno navedenim slučajevima, ali je tom istom odlukom ocenjeno da je ta odredba u suprotnosti sa Ustavom. Norme propisane Nacrtom zakona nisu imperativnog karaktera, a svaka jedinica lokalne samouprave će, vodeći računa o platežnoj sposobnosti svojih građana i visini i načinu određivanja prihoda budžeta po ovom osnovu urediti i pitanje visine, načina i uslova plaćanja ove naknade.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Pozitivne posledice ovog zakona, prema troškovima koje će ovaj zakon stvoriti, su takve da opravdavaju njegovo donošenje. Na jednoj strani, vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona, naknadnim pribavljanjem građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole, biti upisani kao vlasnici, što im omogućava ostvarenje drugih prava kao vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što su dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da, u skladu sa zakonom, dalje investiraju u svoj objekat (adaptacija, rekonstrukcija, sanacija i dr.). Naročito se ističe da bespravno izgrađeni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija će, ukoliko ovaj zakon bude implementiran u propisanim rokovima, dalje nastaviti uspostavljanje svojinske evidencije na teritoriji Republike Srbije.
Prema odluci Ustavnog suda, legalizacija kao takva može da se zadrži u pravnom poretku, kao vid „pozitivne diskriminacije” koji je društveno prihvatljiv, ali se postupak, način i uslovi za ostvarenje tog prava ne smeju razlikovati od onih propisanih za redovni postupak za ostvarivanje prava na gradnju. Imajući u vidu navedeno, ali i komleksnost i specifičnost materije koja se obrađuje, predloženim zakonom propisan je postupak koji se primenjuje u procesu pribavljanja građevinske dozvole, uz neznatne korekcije opštih rokova.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Predlogom zakona, predviđeno je, između ostalog, da je glavni projekat, jedan od dokaza koji se prilažu uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole. Ovaj projekat izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije, te je moguće da će, imajući u vidu broj objekata koji će biti predmet legalizacije, u skladu sa ovim zakonom, ovo uticati na povećanje broja ovih pravnih lica, a samim tim i na tržišnu konkurenciju među njima.
U odnosu na broj podnetih zahteva, može se pretpostaviti da će za izradu tehničke dokumentacije biti angažovan značajan broj privrednih subjekata koji su registrovani za pružanje ovih usluga (projektovanje, tehnička kontrola, stručni nadzor, geodetski poslovi…), ali njihov broj nije moguće precizno odrediti, kao ni vreme kada će biti angažovani, s obzirom da to zavisi od organa koji vodi postupak, ali i od podnosioca zahteva, koji mogu odlučiti da ne izvrše dopunu dokumentacije, odnosno, koji mogu i odustati od daljeg vođenja postupka.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
U raspravama i konsultacijama kao i podnetim inicijativama u toku pripreme ovog zakona sa predstavnicima ministarstava i posebnih organizacija, drugih organa i organizacija, pojedinih opština i gradova zainteresovane strane su imale priliku da iznesu svoje stavove koji su u velikoj meri uticali na konačna rešenja u ovom zakonu.
Od momenta donošenja odluke Ustavnog suda, ovom ministarstvu su dostavljani komentari i sugestije, pre svega predstavnika opština i gradova, a sprovedena je i javna rasprava o Nacrtu zakona u peridu od 24. maja do 12. juna 2013. godine. Okrugli sto, odnosno svodna javna rasprava održana je 10. juna 2013. godine u Sava centru u Beogradu. Javna rasprava je organizovana u saradnji sa Stalnom konferencijom opština i gradova, i raspravi je prisustvovalo oko 200 učesnika. Pored predstavnika opština i gradova, na javnu raspravu su pozvani i predstavnici Inženjerske komore Srbije, predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog javnog pravobranilaštva i Republičke Direkcije za imovinu RS. Istovremeno, s obzirom da je Nacrt zakona objavljen na sajtu Ministarstva, u obzir su uzete i sugestije pristigle elektronskim putem.
Jedan broj predloga nije uvažen, a naročito onih koji se odnose na ustanovljavanje novog roka za legalizaciju, što je bio predlog nekoliko jedinica lokalne samouprave i većeg broja fizičkih i pravnih lica. Naime, prihvatanjem predloga bilo bi omogućeno da na sva lica koja su svoje objekte gradili bez građevinske dozvole posle 11.09.2009.godine, budu primenjene odredbe novog zakona, a što je direktno suprotno stavu Ustavnog suda izraženom u obrazloženju odluke kojom se proglašavaju neustavnim sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekata, s obzirom da je Krivičnim zakonikom bespravna gradnja utvrđena kao posebno krivično delo.
Prihvaćene su i sugestije Ministarstva pravde i državne uprave koje se odnose na usklađivanje kaznenih odredbi Nacrta zakona sa Zakonom o prekršajima.
U odnosu na Nacrt zakona koji je bio na javnoj raspravi, tekst je dopunjen i odredbama kojima se precizira predmet legalizacije. Podzakonskim aktom će biti precizno navedeni objekti koji ne mogu biti predmet legalizacije (objekti na selu izgrađeni u vreme kada nije bilo potrebno pribavljati građevinsku dozvolu, manji montažni objekti izgrađeni na javnim površinama, ploveća postrojenja na vodnom zemljištu i dr.).
Koje mere će se tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
U fazi primene ovog zakona, jedinicama lokalne samouprave, privrednim društvima i drugim organizacijama i građanima će se pružati neophodna stručna pomoć kako bi se ostvarili ciljevi i razlozi za donošenje ovog zakona.
Ministarstvo će odmah po stupanju na snagu ovog zakona, pripremiti i doneti i podzakonski akt kojim će bliže urediti pojedina pitanja iz ovog zakona. Takođe, Ministarstvo će organizovati i okrugle stolove i radionice po upravnim okruzima u Srbiji, a sve u cilju pravilne i dosledne primene ovog zakona. Takođe, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, po zahtevima zainteresovanih lica miniStarstvo će davati i mišljenja o primeni pojedinih odredbi ovog zakona.
VI. RAZLOZI ZA HITNO DONOŠENJE ZAKONA
Predloženim zakonom stvaraju se uslovi za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole a time i pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenju odgovarajućih kredita i dr. U uslovima ekonomske krize neophodno je njegovo hitno sprovođenje kako bi se stvorili uslovi za pojednostavljenje administrativnih postupaka i transparentnost u ostvarivanju prava u ovoj oblasti i otklonile štetne posledice bespravne gradnje u Republici. S toga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku , saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po građane i privredu.
VII.RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Razlog za stupanje na snagu ovog zakona pre osmog dana od dana objavljivanja sadržan je u članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da zakon stupa na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njegovog donošenja.
Razlozi za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” sadržani su u ciljevima za njegovo donošenje. Naime, donošenjem ovog zakona po hitnom postupku i njegovim stupanjem na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” omogućava se sprovođenje započetih postupaka legalizacije imajući pri tome u vidu i saopštenje Ustavnog suda u vezi ocene ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekata.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA
EVROPSKE UNIJE
Ovlašćeni predlagač propisa – VladaObrađivač: Ministarstvo građevinarstva i urbanizma
Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA 0 LEGALIZACIJI OBJEKATA
DRAFT LAW ON LEGALIZATION OF BUILDING
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koje se odnose na normativnu saržinu propisa.
Ne postoje odgovarajuće odredbe sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost propisa.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Ne postoji veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ne postoje odredbe primarnih izvora prava EU koje se odnose na Predlog zakona
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ne postoje odredbe sekundarnih izvora prava EU koje se odnose na Predlog zakona
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Nisu uzimani u obzir ostali izvori prava EU
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne postoje odgovarajući propisi.
Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
U izradi Predloga zakona nisu učestvovali konsultanti.