PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA
I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE
Član 1.
U Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 61/05), u članu 9, reči: „fizičkih lica“ brišu se.
Član 2.
U članu 11. stav 2, tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.“.
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:
„Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja likvidacionog postupka u slučaju da se stečajni postupak sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada on utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.
Povezana lica, u smislu stava 2. ovog člana, imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju banke u slučaju stečaja ili likvidacije banke, odnosno značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje osiguranje u slučaju stečaja ili likvidacije društva za osiguranje.“.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.
Član 3.
U članu 16, posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova stečajnog upravnika.“.
Član 4.
U članu 17. stav 1, tačka 1) menja se i glasi:
„1) potraživanja Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita i potraživanja poverilaca po osnovu depozita osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita umanjena za osigurani iznos depozita, kao i potraživanja Agencije po osnovu kredita za isplatu depozita u visini osiguranog iznosa datih banci u toku postupka likvidacije koji je prethodio stečaju, u skladu sa ovim zakonom.“.
Član 5.
U članu 19, posle reči: „skupštini poverilaca“ dodaju se zapeta i reči: „Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika“.
Član 6.
U članu 25, posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
„Skupština banke, odnosno društva za osiguranje, usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije.“.
Član 7.
Posle člana 26. dodaju se čl. 26a, 26b i 26v, koji glase:
„Član 26a
Likvidacioni upravnik u postupku prinudne likvidacije banke i likvidacioni upravnik u postupku dobrovoljne likvidacije banke dužni su da u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, a pre isplate drugih poverilaca bez prijave potraživanja, organizuju isplatu depozita osiguranih u smislu tog zakona u celosti, na teret likvidacione mase.
U slučaju da likvidacioni upravnik utvrdi da raspoloživa novčana sredstva nisu dovoljna za isplatu iz stava 1. ovog člana, dužan je da organizuje isplatu depozita do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Nakon isplate depozita do visine osiguranog iznosa, likvidacioni upravnik dužan je da nastavi isplatu depozita srazmerno njihovoj visini, a u skladu s prilivom novčanih sredstava do potpune isplate depozita.
Ostali poverioci banke u likvidaciji isplaćuju se posle potpune isplate depozita iz stava 1. ovog zakona.
U slučaju donošenja rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka nad bankom u likvidaciji, iz sredstava prenetih na račun banke isplatioca i dalje će se isplaćivati depoziti iz st. 2. i 3. ovog člana do isteka roka od tri godine od dana kad je doneto rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci u likvidaciji, nakon čega će se izvršiti povraćaj neutrošenih sredstava u stečajnu masu banke.
Član 26b
U postupku prinudne likvidacije likvidacioni upravnik, u roku i na način utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, određuje banku koja će isplaćivati depozite iz člana 26a stav 1. ovog zakona i s njom zaključuje ugovor.
U postupku dobrovoljne likvidacije banke, predsednik izvršnog odbora banke dužan je da, uz zahtev iz člana 24. stav 2. ovog zakona, Narodnoj banci Srbije dostavi odluku skupštine banke o izboru banke isplatioca, kao i ugovor zaključen s tom bankom koji stupa na snagu danom donošenja rešenja iz člana 24. stav 4. ovog zakona.
Likvidacioni upravnik dužan je da, u skladu sa ugovorima iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši prenos sredstva potrebnih za isplatu depozita iz člana 26a ovog zakona, iz likvidacione mase na banku isplatioca, kao i da preko sredstava javnog informisanja obavesti deponente o datumu započinjanja i mestu isplate ovih depozita.
Član 26v
Radi izmirivanja obaveza nastalih a neprijavljenih šteta i šteta u sporu iz obaveznog osiguranja sredstva za isplatu tih šteta obezbeđuju se i rezervišu u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje.
Obezbeđivanje i rezervisanje sredstava iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa pravilima o visini tehničkih rezervi za tu vrstu šteta za godišnji obračun i prenose se na poseban račun garantnog fonda osiguranja. O iznosu rezervisanih sredstava pribavlja se mišljenje ovlašćenog aktuara.
Radi izmirivanja obaveza po osnovu nastalih a neprijavljenih šteta i šteta u sporu iz drugih osnova osiguranja sredstva za isplatu tih šteta obezbeđuju se i rezervišu u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje u skladu sa pravilima o kriterijumima i načinu obračunavanja rezervisanih šteta.
Sredstva iz stava 2. ovog člana prenose se na račun likvidacione, odnosno stečajne mase društva za osiguranje, koji se vodi kod Agencije.
U sporu iz stava 2. ovog člana postupak se nastavlja protiv likvidacione, odnosno stečajne mase.“.
Član 8.
U članu 27. stav 2, posle reči: „deobe likvidacione mase“ dodaju se zapeta i reči: „osim potraživanja za izmirivanje obaveza iz člana 26v ovog zakona,“.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, monetarni, bankarski i devizni sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Postupci stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, regulisani su Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 61/05).
Postupci stečaja i likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ“, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01) i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89, „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 84/04) nastavljeni su po odredbama tih zakona.
Postupci stečaja društava za osiguranje započeti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89, „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 84/04), nastavljeni su po odredbama tog zakona.
Pored toga, na postupak stečaja banaka i društava za osiguranje primenjuju se i odredbe Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05), osim ako Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nije drukčije određeno.
Ovim zakonom se, pre svega, želi postići usaglašavanje sa drugim zakonima koji uređuju ovu oblast, a prvenstveno sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i zakonom kojim se uređuju banke. Naime, zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita proširen je krug deponenata koji imaju pravo da im se u slučaju stečaja banke isplate osigurani depoziti od strane Agencije za osiguranje depozita, i na preduzetnike, kao i mala i srednja pravna lica.
U pogledu pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik stavljao u povoljniji položaj pojedine poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, predviđen je opšti rok za pobijanje pravnih radnji od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka. Ovim izmenama rok se produžava na godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem u smislu zakona kojim se uređuju banke.
Ovim izmenama je predviđeno da se potraživanjem Agencije prema banci u stečaju po osnovu osiguranog iznosa depozita smatra i potraživanje po osnovu kredita za isplatu depozita u visini osiguranog iznosa, datog banci u toku postupka likvidacije koji je prethodio stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Značajna novina u ovom zakonu je što je ustanovljena obaveza likvidacionog upravnika u postupku prinudne likvidacije banke, kao i u postupku dobrovoljne likvidacije banke, da u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, pre isplate drugih poverilaca, bez obaveze podnošenja prijave potraživanja od strane deponenata osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, organizuje isplatu tih depozita na teret likvidacione mase. Ovim se teži ka izjednačavanju deponenata banke u stečaju i banke u likvidaciji u pogledu prava na isplatu osiguranog depozita. Ovo iz razloga što depoziti fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica treba da budu zaštićeni i sigurni bez obzira na vrstu postupka koji je otvoren prema banci. Ovakvo rešenje doprinosi daljem jačanju poverenja u bankarski sistem.
Takođe je predviđeno da isplata tih deponenata bude prioritet i u likvidacionom postupku, odnosno da se isplati tih depozita pristupi pre isplate ostalih poverilaca u skladu sa prilivom novčanih sredstava u likvidacionu masu.
U pogledu likvidacije društva za osiguranje je predviđena novina u pogledu ustanovljavanja obaveze da se u završnom likvidacionom bilansu rezervišu sredstva predviđena za izmirivanje obaveza po osnovu nastalih, a neprijavljenih šteta i šteta u sporu iz osnova obaveznog osiguranja i njihovog prenošenja na račun garantnog fonda osiguranja. Radi izmirivanja obaveza po osnovu nastalih, a neprijavljenih šteta i šteta u sporu iz drugih osnova osiguranja, propisana je obaveza da se rezervišu sredstva i prenesu na račun likvidacione mase.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. ovog zakona se vrši usaglašavanje sa izmenama zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, čime se praktično proširuje krug lica prema kojima Agencija za osiguranje depozita ima obavezu isplate osiguranih depozita u slučaju stečaja banke, a to su, pored dosadašnjih fizičkih lica, i preduzetnici i mala i srednja pravna lica.
Članom 2. ovog zakona se produžava rok za pobijanje pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik stavljao u povoljniji položaj pojedine poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava sa dosadašnjih šest meseci na godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem. Pored toga, ovim članom se precizira način računanja rokova i definiše termin povezanih lica.
Članom 3. ovog zakona predviđa se da ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova stečajnog upravnika.
Članom 4. ovog zakona predviđa se da se potraživanjem Agencije prema banci u stečaju po osnovu osiguranog iznosa depozita smatra i potraživanje po osnovu kredita za isplatu depozita u visini osiguranog iznosa, datog banci u toku postupka likvidacije koji je prethodio stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Članom 5. ovog zakona predviđa se da se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, u delu koji se odnosi na Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, ne primenjuju na stečajni postupak banaka i društava za osiguranje.
Članom 6. ovog zakona predviđa se da je u postupku dobrovoljne likvidacije, za usvajanje izveštaja o sprovedenoj likvidaciji, završnog likvidacionog bilansa i izveštaja ovlašćenog revizora o tom bilansu, kao i predloga o raspodeli likvidacionog ostatka, potrebno pribaviti prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.
Članom 7. ovog zakona se uvode tri nova člana 26a, 26b i 26v, od kojih se prva dva odnose na postupak prinudne i dobrovoljne likvidacije banke, a treći na postupak likvidacije društva za osiguranje.
Novim članom 26a ustanovljava se obaveza likvidacionog upravnika banke da pre istplate drugih poverilaca i bez prijave potraživanja deponenata čiji su depoziti osigurani u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, kao i da ukoliko utvrdi da raspoloživa novčana sredstva nisu dovoljna za isplatu pristupi isplati depozita do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, organizuje isplatu depozita u celosti na teret likvidacione mase.
Novim članom 26b predviđeni su način i rokovi isplate depozita iz člana 26a, izbor banke isplatioca i prenos sredstava iz likvidacione mase.
Novim članom 26v predviđena je obaveza da se u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje rezervišu sredstva predviđena za izmirivanje obaveza po osnovu nastalih, a neprijavljenih šteta i šteta u sporu iz osnova obaveznog osiguranja i njihovo prenošenje na račun garantnog fonda osiguranja. Radi izmirivanja obaveza po osnovu nastalih, a neprijavljenih šteta i šteta u sporu iz drugih osnova osiguranja, propisana je obaveza da se rezervišu sredstva i prenesu na račun likvidacione mase.
Članom 8. ovog zakona vrši se usaglašavanje sa novim članom 26v.
Članom 9. ovog zakona određuje se da dan stupanja na snagu ovog zakona bude naredni dan od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Saglasno članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja što proističe iz potrebe da se, u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu, što pre reaguje adekvatnim merama za zaštitu deponenata. Naime, ovim zakonom se vrši usaglašavanje sa izmenama zakona kojim se uređuje osiguranje depozita tako što se stavljaju u jednak položaj deponenti u postupku stečaja i u postupku likvidacije banke, te je neophodno njihovo stupanje na snagu istog dana.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona u ovom trenutku nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Ovim zakonom se želi postići usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, obzirom da je tim zakonom proširen krug deponenata koji imaju pravo da im se u slučaju stečaja banke isplate osigurani depoziti od strane Agencije za osiguranje depozita. Naime, zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita je predviđeno da se pored depozita fizičkih lica, osiguravaju i depoziti preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica, čime se doprinosi finansijskoj stabilnosti i za tu kategoriju učesnika na tržištu.
Ovim zakonom se ustanovljava obaveza likvidacionog upravnika u postupku prinudne likvidacije banke, kao i u postupku dobrovoljne likvidacije banke, da u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, pre isplate drugih poverilaca, bez obaveze podnošenja prijave potraživanja od strane deponenata, organizuje isplatu tih depozita na teret likvidacione mase. Ovim se teži ka izjednačavanju deponenata banke u stečaju i banke u likvidaciji u pogledu prava na isplatu osiguranog depozita. Ovo iz razloga što depoziti fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica treba da budu zaštićeni i sigurni bez obzira na vrstu postupka koji je otvoren prema banci. Ovakvo rešenje doprinosi daljem jačanju poverenja u bankarski sistem, a takođe predstavlja i usaglašavanje sa zakonodavstvom zemalja u okruženju i zemalja Evropske unije.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizilaze iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnog uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu kao i omogućavanja adekvatnog reagovanja regulatornih tela. Ovim zakonom, a u skladu sa Direktivama EU, ova oblast se postavlja u stabilnije, preciznije i konzistentnije regulatorne okvire koji će predstavljati deo seta mera kojim se ublažavaju posledice krize na finansijskom tržištu.
TEKST ODREDABA ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjAVAJU
Član 9.
Agencija je dužna da isplati osigurane depozite fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Član 11.
Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava.
Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, A U ROKU OD GODINU DANA AKO SU TI POSLOVI IZVRšENI SA POVEZANIM LICEM.
ROKOVI IZ STAVA 2. OVOG čLANA POČINJU OD DANA NASTUPANJA PRAVNIH POSLEDICA POKRETANJA LIKVIDACIONOG POSTUPKA U SLUčAJU KADA SE STEčAJNI POSTUPAK SPROVODI NA PREDLOG LIKVIDACIONOG UPRAVNIKA KADA UTVRDI DA IMOVINA LIKVIDACIONOG DUžNIKA NIJE DOVOLJNA DA PODMIRI SVA POTRAžIVANJA POVERILACA.
POVEZANA LICA, U SMISLU OVOG ZAKONA, IMAJU ZNAčENJE UTVRđENO ZAKONOM KOJIM SE UREđUJU BANKE U SLUčAJU STEčAJA ILI LIKVIDACIJE BANKE, ODNOSNO ZNAčENJE UTVRđENO ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE OSIGURANJE U SLUčAJU STEčAJA ILI LIKVIDACIJE DRUšTVA ZA OSIGURANJE.
Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.
Član 16.
Stečajni dužnik na teret stečajne mase, pre glavne deobe, isplaćuje:
1) neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka;
2) neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;
3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika;
4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine;
5) troškove stečajnog postupka;
6) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja stečajnog postupka.
Troškove iz stava 1. tač. 3), 4), 5) i 6) ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, a troškove iz tač. 1) i 2) na teret preostalih sredstava.
MINISTAR NADLEžAN ZA POSLOVE FINANSIJA PROPISUJE OSNOVE I MERILA ZA ODREđIVANJE NAGRADE ZA RAD I NAKNADE STVARNIH TROšKOVAAGENCIJE ZA OBAVLJANJE POSLOVA STEčAJNOG UPRAVNIKA.
Član 17.
Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):
1) potraživanja Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita fizičkih lica i potraživanja po osnovu depozita fizičkih lica umanjena za iznos osiguranog depozita;
1) POTRAžIVANJA AGENCIJE PO OSNOVU OSIGURANOG IZNOSA DEPOZITA I POTRAžIVANJA POVERILACA PO OSNOVU DEPOZITA OSIGURANIH U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREđUJE OSIGURANJE DEPOZITA UMANJENA ZA OSIGURANI IZNOS DEPOZITA, KAO I POTRAžIVANJA AGENCIJE PO OSNOVU KREDITA ZA ISPLATU DEPOZITA U VISINI OSIGURANOG IZNOSA DATIH BANCI U TOKU POSTUPKA LIKVIDACIJE KOJI JE PRETHODIO STEčAJU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
2) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) potraživanja ostalih poverilaca;
4) potraživanja akcionara banke.
Član 19.
Na stečajni postupak banaka i društava za osiguranje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, izuzev odredaba o prethodnom stečajnom postupku, stečajnom sudiji, skupštini poverilaca, AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEčAJNIH UPRAVNIKA i reorganizaciji.
Član 25.
Ako Narodna banka Srbije da saglasnost za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije, taj postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Pravne posledice postupka likvidacije nastaju danom dostavljanja rešenja Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana pravnom licu iz člana 24. stav 1. ovog zakona.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 24. stav 2. ovog zakona, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja, u skladu sa ovim zakonom.
Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije banke, odnosno druge finansijske organizacije, odnosno društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Ako u toku vršenja nadzora iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji banke, odnosno druge finansijske organizacije, odnosno društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
SKUPšTINA BANKE, ODNOSNO DRUšTVA ZA OSIGURANJE, USVAJA IZVEšTAJ O SPROVEDENOJ LIKVIDACIJI, ZAVRšNI LIKVIDACIONI BILANS I IZVEšTAJ OVLAšćENOG REVIZORA O OVOM BILANSU, KAO I PREDLOG O RASPODELI LIKVIDACIONOG OSTATKA, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOJ SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE.
ČLAN 26A
LIKVIDACIONI UPRAVNIK U POSTUPKU PRINUDNE LIKVIDACIJE BANKE I LIKVIDACIONI UPRAVNIK U POSTUPKU DOBROVOLJNE LIKVIDACIJE BANKE DUžNI SU DA U ROKOVIMA UTVRđENIM ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE OSIGURANJE DEPOZITA, A PRE ISPLATE DRUGIH POVERILACA BEZ PRIJAVE POTRAžIVANJA, ORGANIZUJU ISPLATU DEPOZITA OSIGURANIH U SMISLU TOG ZAKONA U CELOSTI, NA TERET LIKVIDACIONE MASE.
U SLUčAJU DA LIKVIDACIONI UPRAVNIK UTVRDI DA RASPOLOžIVA NOVčANA SREDSTVA NISU DOVOLJNA ZA ISPLATU IZ STAVA 1. OVOG čLANA, DUžAN JE DA ORGANIZUJE ISPLATU DEPOZITA DO VISINE OSIGURANOG IZNOSA UTVRđENOG ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE OSIGURANJE DEPOZITA.
NAKON ISPLATE DEPOZITA DO VISINE OSIGURANOG IZNOSA, LIKVIDACIONI UPRAVNIK DUžAN JE DA NASTAVI ISPLATU DEPOZITA SRAZMERNO NJIHOVOJ VISINI, A U SKLADU S PRILIVOM NOVčANIH SREDSTAVA DO POTPUNE ISPLATE DEPOZITA.
OSTALI POVERIOCI BANKE U LIKVIDACIJI ISPLAćUJU SE POSLE POTPUNE ISPLATE DEPOZITA IZ STAVA 1. OVOG ZAKONA.
U SLUčAJU DONOšENJA REšENJA NARODNE BANKE SRBIJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA OTVARANJE STEčAJNOG POSTUPKA NAD BANKOM U LIKVIDACIJI, IZ SREDSTAVA PRENETIH NA RAčUN BANKE ISPLATIOCA I DALJE ćE SE ISPLAćIVATI DEPOZITI IZ ST. 2. I 3. OVOG čLANA DO ISTEKA ROKA OD TRI GODINE OD DANA KAD JE DONETO REšENJE O ODUZIMANJU DOZVOLE ZA RAD BANCI U LIKVIDACIJI, NAKON čEGA ćE SE IZVRšITI POVRAćAJ NEUTROšENIH SREDSTAVA U STEčAJNU MASU BANKE.
ČLAN 26B
U POSTUPKU PRINUDNE LIKVIDACIJE LIKVIDACIONI UPRAVNIK, U ROKU I NA NAčIN UTVRđENIM ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE OSIGURANJE DEPOZITA, ODREđUJE BANKU KOJA ćE ISPLAćIVATI DEPOZITE IZ čLANA 26A STAV 1. OVOG ZAKONA I S NJOM ZAKLJUčUJE UGOVOR.
U POSTUPKU DOBROVOLJNE LIKVIDACIJE BANKE, PREDSEDNIK IZVRšNOG ODBORA BANKE DUžAN JE DA, UZ ZAHTEV IZ čLANA 24. STAV 2. OVOG ZAKONA, NARODNOJ BANCI SRBIJE DOSTAVI ODLUKU SKUPšTINE BANKE O IZBORU BANKE ISPLATIOCA, KAO I UGOVOR ZAKLJUčEN S TOM BANKOM KOJI STUPA NA SNAGU DANOM DONOšENJA REšENJA IZ čLANA 24. STAV 4. OVOG ZAKONA.
LIKVIDACIONI UPRAVNIK DUžAN JE DA, U SKLADU SA UGOVORIMA IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA IZVRšI PRENOS SREDSTVA POTREBNIH ZA ISPLATU DEPOZITA IZ čLANA 26A OVOG ZAKONA, IZ LIKVIDACIONE MASE NA BANKU ISPLATIOCA, KAO I DA PREKO SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA OBAVESTI DEPONENTE O DATUMU ZAPOčINJANJA I MESTU ISPLATE OVIH DEPOZITA.
ČLAN 26V
RADI IZMIRIVANJA OBAVEZA NASTALIH A NEPRIJAVLJENIH šTETA I šTETA U SPORU IZ OBAVEZNOG OSIGURANJA SREDSTVA ZA ISPLATU TIH šTETA OBEZBEđUJU SE I REZERVIšU U ZAVRšNOM LIKVIDACIONOM BILANSU DRUšTVA ZA OSIGURANJE.
OBEZBEđIVANJE I REZERVISANJE SREDSTAVA IZ STAVA 1. OVOG čLANA VRšI SE U SKLADU SA PRAVILIMA O VISINI TEHNIčKIH REZERVI ZA TU VRSTU šTETA ZA GODIšNJI OBRAčUN I PRENOSE SE NA POSEBAN RAčUN GARANTNOG FONDA OSIGURANJA.
O IZNOSU REZERVISANIH SREDSTAVA PRIBAVLJA SE MIšLJENJE OVLAšćENOG AKTUARA.
RADI IZMIRIVANJA OBAVEZA PO OSNOVU NASTALIH A NEPRIJAVLJENIH šTETA I šTETA U SPORU IZ DRUGIH OSNOVA OSIGURANJA SREDSTVA ZA ISPLATU TIH šTETA OBEZBEđUJU SE I REZERVIšU U ZAVRšNOM LIKVIDACIONOM BILANSU DRUšTVA ZA OSIGURANJE U SKLADU SA PRAVILIMA O KRITERIJUMIMA I NAčINU OBRAčUNAVANJA REZERVISANIH šTETA.
SREDSTVA IZ STAVA 2. OVOG čLANA PRENOSE SE NA RAčUN LIKVIDACIONE, ODNOSNO STEčAJNE MASE DRUšTVA ZA OSIGURANJE KOJI SE VODI KOD AGENCIJE.
U SPORU IZ STAVA 2. OVOG čLANA POSTUPAK SE NASTAVLJA PROTIV LIKVIDACIONE, ODNOSNO STEčAJNE MASE.
Član 27.
Ako po okončanju postupka likvidacije preostanu sredstva, ta sredstva se dele akcionarima likvidacionog dužnika saglasno pravima iz akcija i u visini koja je srazmerna učešću u akcionarskom kapitalu likvidacionog dužnika.
Potraživanja poverilaca koja nisu prijavljena do dana deobe likvidacione mase, OSIM POTRAžIVANJA ZA IZMIRIVANJE OBAVEZA IZ čLANA 26V OVOG ZAKONA izmiriće, po okončanju postupka likvidacije, lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase posle glavne deobe, i to samo do visine vrednosti preuzete imovine.
Tužbu za isplatu potraživanja iz stava 2. ovog člana poverioci podnose protiv lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase, najkasnije u roku od šest meseci nakon okončanja likvidacionog postupka.