Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti

PREDLOG ZAKONA

O METEOROLOŠKOJ I HIDROLOŠKOJ DELATNOSTI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Ovim zakonom uređuje se meteorološka i hidrološka delatnost, organizacija i način obavljanja meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteoroloških i hidroloških poslova, sistem rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, fond meteoroloških i hidroloških podataka i informacija, zaštita hidrometeorološkog informacionog sistema, međunarodna saradnja, kao i druga pitanja od značaja za meteorološku i hidrološku delatnost.

Definicija meteorološke i hidrološke delatnosti

Član 2.

Meteorološka i hidrološka delatnost su delatnosti od interesa za Republiku Srbiju u pogledu zaštite života ljudi i materijalnih dobara od delovanja meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, kao i racionalnog korišćenja vremenskih uslova, klime i vodnih resursa, a u cilju održivog privrednog razvoja Republike Srbije.

Delatnosti iz stava 1. ovog člana ostvaruju se kroz razvoj i funkcionisanje meteorološkog i hidrološkog sistema rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, programe istraživanja stanja i promena vremena, klime i režima voda, poslove primene meteorologije i hidrologije i osposobljavanje kadra za obavljanje ovih delatnosti.

Sistemi, programi i poslovi u okviru delatnosti iz stava 1. ovog člana, kao delatnosti od interesa za Republiku Srbiju, sastavni su deo međunarodnih meteoroloških i hidroloških programa i informacionih sistema.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

akcident jeste neočekivani događaj čije posledice ili moguće posledice nisu zanemarljive sa aspekta zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne, odnosno radijacione sigurnosti ili bezbednosti;

atmosferski i hidrološki procesi jesu kvalitativne i kvantitativne promene parametara stanja atmosfere i voda, koje se neprekidno odvijaju u vremenu i prostoru usled uticaja prirodnih i antropogenih faktora;

dopunska mreža stanica jeste skup od jedne ili više meteoroloških i/ili hidroloških stanica koje uspostavlja organ autonomne pokrajine i/ili lokalne samouprave, javno preduzeće i/ili ustanova, kao i drugo pravno lice, odnosno preduzetnik;

državnimeteorološki osmatrački sistem jeste skup mreža meteoroloških stanica na kojima se sprovode propisani programi meteoroloških merenja i osmatranja, uključujući i monitoring kvaliteta vazduha;

državni hidrološki osmatrački sistem jeste skup mreža hidroloških stanica na kojima se sprovode propisani programi hidroloških merenja i osmatranja, uključujući i monitoring kvaliteta voda;

merenje i ispitivanje kvaliteta vazduha i/ili voda u slučaju udesa, odnosno havarijskog zagađenja jeste aktivnost sa povećanim brojem merenja i određivanja kvaliteta vazduha i/ili voda na lokacijama na kojima je došlo do zagađenja usled udesa, odnosno havarijskog zagađenja;

katastrofa meteorološkog ili hidrološkog porekla jeste meteorološka ili hidrološka elementarna nepogoda ili događaj povezan sa njom koja, veličinom i intenzitetom, u velikim razmerama ugrožava zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu;

klimatska informacija jeste klimatski izveštaj, analiza, prognoza, upozorenje, projekcija klimatskih promena i bilo koja druga informacija koja se odnosi na postojeću klimu ili očekivane promene i varijabilnost klime;

meteorološke i hidrološke elementarne nepogode jesu oblici atmosferskih i hidroloških procesa koji dovode do ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi i/ili prouzrokuju štetu većeg obima;

meteorološka informacija jeste meteorološki izveštaj, analiza, prognoza, upozorenje i bilo koja druga informacija koja se odnosi na postojeće ili očekivane vremenske uslove;

meteorološko merenje i osmatranje jeste instrumentalno merenje i/ili određivanje vrednosti jednog ili više meteoroloških elemenata;

meteorološko obezbeđenje jeste skup mera, aktivnosti i poslova na prikupljanju, obradi, analizi, prognozi i distribuciji meteoroloških podataka i informacija o tekućem i očekivanom stanju vremena i klime od značaja za bezbednost života ljudi i materijalnih dobara;

meteorološki podaci jesu kvantitativne vrednosti meteoroloških elemenata i pojava koje su dobijene meteorološkim merenjima, osmatranjima i/ili njihovom obradom na meteorološkim stanicama upisanim u Registar mreža državnih meteoroloških i hidroloških stanica i dopunskih mreža meteoroloških i hidroloških stanica;

meteorološka stanica jeste mesto sa odgovarajućim objektom, instrumentima i opremom za izvršavanje propisanog programa meteoroloških merenja i osmatranja, uključujući i program monitoringa kvaliteta vazduha kada je to posebnim propisom utvrđeno;

meteorološko obezbeđenje vazdušne plovidbe u vazdušnom prostoru Republike Srbije jesu vazduhoplovne meteorološke usluge koje obuhvataju: sistematska meteorološka prizemna, radiosondažna i radarska merenja i osmatranja na teritoriji Republike Srbije, obezbeđivanje podataka meteoroloških satelitskih osmatranja, izradu prognostičkih karata za planiranje letenja i vazduhoplovne meteorološke dokumentacije za let, uključujući izradu prognoza za aerodrom i oblast, izradu vazduhoplovnih klimatoloških informacija za aerodrome, uspostavljanje, održavanje i razvoj vazduhoplovnog meteorološkog telekomunikacionog sistema za razmenu meteoroloških podataka i informacija, meteorološka osmatranja na aerodromskim meteorološkim stanicama, prikupljanje, obradu i arhiviranje podataka, dostavljanje meteoroloških informacija i podataka korisnicima, proveru tehničke ispravnosti meteoroloških instrumenata i opreme na aerodromima;

modifikacija vremena jeste skup mera, aktivnosti i poslova kojima se ostvaruje nameran veštački uticaj na atmosferske procese, u cilju odbrane od grada i smanjenja štetnog dejstva magle i drugih atmosferskih pojava ili stimulacije korisnih efekata tih procesa, a naročito stimulacije padavina;

monitoring kvaliteta vazduha jeste sistematsko instrumentalno merenje i/ili određivanje fizičko-hemijskog sastava vazduha i padavina, uključujući atmosferski ozon i sadržaj zagađujućih materija u atmosferi i deo je jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha;

monitoring kvaliteta voda jeste sistematsko instrumentalno merenje i/ili određivanje fizičkohemijskih, hemijskih, bioloških i mikrobioloških osobina vode i određivanje sadržaja zagađujućih materija u vodama, uključujući i sedimente;

podaci kvaliteta vazduha jesu podaci dobijeni merenjem koncentracija zagađujućih materija u vazduhu instrumentima za automatsko merenje i/ili uzimanjem uzoraka i njihovom fizičko-hemijskom analizom;

podaci kvaliteta voda jesu vrednosti parametara kvaliteta voda dobijene fizičkohemijskim, hemijskim, biološkim i mikrobiološkim merenjima, osmatranjima i/ili njihovom obradom;

podzemne vode jesu sve vode koje su ispod površine zemlje u zoni zasićenja i u dodiru sa površinom zemlje ili potpovršinskim slojem;

vodno telo podzemne vode jeste posebna zapremina podzemne vode unutar jednog ili više vodonosnih slojeva;

sistematsko praćenje i istraživanje vremena, klime i voda jeste skup aktivnosti koje obuhvataju meteorološka i hidrološka merenja i osmatranja i monitoring kvaliteta vazduha i voda, prikupljanje i razmenu podataka, istraživanje atmosferskih i hidroloških procesa, klimatskih promena i promena vodnih resursa, izradu i izdavanje prognoza vremena, klime i voda, kao i upozorenja na meteorološke i hidrološke elementarne nepogode i katastrofe i akcidentna zagađenja vazduha i voda, a koje se obavljaju u okviru operativnog meteorološkog i hidrološkog tehničko-tehnološkog sistema i razvojno-istraživačkih programa;

stanje atmosfere jeste skup kvantitativnih i kvalitativnih vrednosti parametara atmosfere u definisanom momentu vremena ili vremenskom intervalu, obrađenih i predstavljenih na način koji obezbeđuje objektivnu ocenu o ovoj komponenti prirodne sredine;

stanje voda jeste skup kvantitativnih i kvalitativnih vrednosti parametara površinskih i podzemnih voda u definisanom momentu vremena ili vremenskom intervalu, obrađenih i predstavljenih na način koji obezbeđuje objektivnu ocenu o ovoj komponenti prirodne sredine;

udes, odnosno havarijsko zagađenje vazduha i/ili voda jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji nastaju oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih i štetnih materija u vazduh i/ili vodu;

hidrološka informacija jeste hidrološki izveštaj, analiza, prognoza, upozorenje ili bilo koja druga informacija koja se odnosi na postojeće ili očekivane hidrološke uslove;

hidrološko merenje i osmatranje jeste instrumentalno merenje i/ili određivanje vrednosti jednog ili više hidroloških elemenata;

hidrološko obezbeđenje jeste skup mera, aktivnosti i poslova na prikupljanju, obradi, analizi, prognozi i distribuciji hidroloških podataka i informacija o tekućem i očekivanom stanju površinskih i podzemnih voda od značaja za bezbednost života ljudi i materijalnih dobara;

hidrološki podaci jesu kvantitativne vrednosti hidroloških elemenata i pojava koje su dobijene hidrološkim merenjima i osmatranjima i/ili njihovom obradom na hidrološkim stanicama upisanim u Registar mreža državnih meteoroloških i hidroloških stanica i dopunskih mreža meteoroloških i hidroloških stanica;

hidrološka stanica jeste mesto sa odgovarajućim objektom, instrumentima i opremom za izvršavanje propisanog programa hidroloških merenja i osmatranja, uključujući i program monitoringa kvaliteta voda.

Meteorološka i hidrološka delatnost zasnivaju se na sledećim osnovnim načelima:

načelu integralnosti, što znači da su atmosfera, hidrosfera i klimatski sistem planete Zemlje u celini kao planetarni – globalni sistemi, sa procesima koji se u njima i između njih odvijaju nedeljivi, što uslovljava globalnu integrisanost i tehničko-tehnološku povezanost nacionalnih meteoroloških i hidroloških osmatračkih, telekomunikacionih i analitičko-prognostičkih sistema, radi operativne međunarodne razmene meteoroloških i hidroloških podataka i informacija, podataka o kvalitetu vazduha i voda, kao i podataka o meteorološkim i hidrološkim elementarnim nepogodama i katastrofama, tehnološkim i nuklearnim udesima i akcidentima sa prekograničnim uticajem;

načelu kontinuiteta, koje podrazumeva da organizacija i način obavljanja poslova meteorološke i hidrološke delatnosti moraju biti tako koncipirani da dugoročno obezbeđuju sistematsko, sveobuhvatno i neprekidno praćenje i prognoziranje stanja vremena, klime i voda, kao i kvaliteta vazduha i voda, i ranu najavu meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa;

načelu prevencije, što znači obezbeđivanje uspostavljanja i funkcionisanja sistema rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, kao i povećane zagađenosti vazduha i voda u slučaju tehnoloških i nuklearnih udesa i akcidenata, na način kojim se omogućava preventivna zaštita i ublažavanje posledica njihovog štetnog delovanja;

načelu pravovremenosti informisanja javnosti, što znači da vremenski rokovi između prikupljanja podataka, izrade meteoroloških i hidroloških informacija i upozorenja o aktuelnom i budućem stanju vremena, klime i voda i kvalitetu vazduha i voda, kao i o potencijalnim opasnostima od meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, klimatskih promena i promena vodnih resursa, i njihovog dostavljanja nadležnim organima državne uprave, sredstvima javnog informisanja, zainteresovanim institucijama i drugim korisnicima, treba da budu minimalni;

načelu pouzdanosti, koje podrazumeva da su aktivnosti i metode u praćenju, analiziranju i prognoziranju stanja i promena vremena, klime i voda i diseminaciji podataka i informacija, zasnovani na savremenim naučnim saznanjima, najboljim raspoloživivim naučnim metodama, mernim tehnikama i tehnologijama kako bi zvanični meteorološki i hidrološki podaci i informacije što verodostojnije odražavali atmosferske i hidrološke pojave i procese;

načelu standardizacije i međunarodne uporedivosti, što znači da su zvanični meteorološki i hidrološki podaci i podaci o kvalitetu vazduha i voda rezultat merenja i osmatranja po metodama usaglašenim sa međunarodnim standardima i metodama u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti i monitoringa kvaliteta vazduha i voda i da su usklađeni sa međunarodnim klasifikacijama i definicijama, u cilju postizanja njihove uporedivosti;

načelu javnosti, što znači da su svi zvanični meteorološki i hidrološki podaci i informacije kao i podaci o kvalitetu vazduha i voda – javni i istovremeno dostupni svim korisnicima.

II. ORGANIZACIJA I NAČIN OBAVLjANjA METEOROLOŠKIH I HIDROLOŠKIH POSLOVA OD INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU I OSTALIH METEOROLOŠKIH I HIDROLOŠKIH POSLOVA

Član 5.

Republički hidrometeorološki zavod (u daljem tekstu: Zavod) jeste organ državne uprave – posebna organizacija sa statusom pravnog lica koja obavlja meteorološke i hidrološke poslove i to:

planiranje, uspostavljanje, održavanje i razvoj državne mreže meteoroloških i hidroloških stanica;

sistematska meteorološka i hidrološka merenja i osmatranja u državnoj mreži meteoroloških i hidroloških stanica;

monitoring promena hemijskog sastava atmosfere i voda u državnoj mreži meteoroloških i hidroloških stanica;

planiranje, uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj meteorološkog i hidrološkog računarskog i telekomunikacionog sistema za prikupljanje, razmenu i distribuciju podataka i informacija o stvarnom i prognoziranom stanju vremena, klime i voda, kao i podataka o kvalitetu vazduha i voda;

uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj meteorološkog i hidrološkog analitičkog-prognostičkog sistema i hidrometeorološkog sistema rane najave za izradu i izdavanje vremenskih, klimatskih, agrometeoroloških, biometeoroloških, hidroloških i hidrogeoloških analiza, prognoza i upozorenja na meteorološke i hidrološke elementarne nepogode i katastrofe, za izradu i izdavanje analiza i prognoza kvaliteta voda u slučaju havarijskih zagađenja, kao i za modeliranje i prognozu prekograničnog atmosferskog transporta i depozicije zagađujućih materija i radionuklida u slučaju udesa i akcidenata;

uspostavljanje i razvoj baza meteoroloških i hidroloških podataka i podataka o kvalitetu vazduha i voda, obrada, objavljivanje i arhiviranje podataka;

uspostavljanje međunarodne saradnje u oblasti meteorologije i hidrologije i sprovođenje međunarodnih konvencija i standarda u oblasti meteorologije, hidrologije, monitoringa i istraživanja klimatskih promena i kvaliteta vazduha i voda;

ispitivanje i etaloniranje merila koja se koriste u oblasti meteorologije i hidrologije;

meteorološko i hidrološko obezbeđenje plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima, kopnenog saobraćaja i Vojske Srbije, kao i obezbeđenje meteoroloških i hidroloških podataka i informacija za potrebe nadležnih državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica;

meteorološka i hidrološka podrška odbrani i zaštiti od poplava, ledenih pojava i drugih meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa;

meteorološka podrška sistemu za suzbijanje grada i drugim vidovima modifikacije vremena;

meteorološke i hidrološke poslove i poslove monitoringa prekograničnog zagađenja vazduha i voda za potrebe upravljanje vodama i zaštite životne sredine;

poslove primenjene meteorologije, klimatologije i hidrologije za potrebe privrednih i drugih delatnosti, a naročito za potrebe ocene rizika, planiranja i zaštite od meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i drugih nesreća, izrade stručnih mišljenja u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova, prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja hidroloških i meteoroloških uslova, projektovanja i izgradnje javnih objekata od opšteg interesa utvrđenih zakonom i izrada specijalnih meteoroloških, klimatskih i hidroloških analiza i informacija;

praćenje i istraživanje stanja i promena vremena, klime, vodnih resursa i režima površinskih i podzemnih voda, sunčeve radijacije, energetskog potencijala sunca, vetra i voda, kao i razvoj i uvođenje u operativnu primenu numeričkih modela za prognozu vremena, voda, klimatskih promena, kvaliteta vazduha i voda i atmosferskog transporta i depozicija zagađujućih materija, uključujući i radionuklide;

obuku i usavršavanje kadrova u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti.

Zavod obavlja i druge poslove državne uprave iz oblasti meteorologije i hidrologije, i u međunarodnim meteorološkim i hidrološkim organizacijama izvršava funkcije nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije.

Pored poslova iz st. 1. i 2. ovog člana, Zavod može da obavlja i usluge koje se odnose naročito na programe monitoringa, specijalne obrade podataka, meteorološke, klimatske i hidrološke analize, prognoze i studije po posebnim zahtevima, uvođenjem dodatnih i posebnih procedura, metodologija i operacija, kao i vanredne distribucije (u daljem tekstu: stručne usluge).

Poslove iz svog delokruga Zavod obavlja u sedištu i van sedišta, u područnim jedinicama.

Imovina, odnosno sredstva koja Zavod koristi za obavljanje poslova iz ovog zakona u svojini su Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Hidrometeorološki informacioni sistem

Poslovi iz člana 5. st. 1. i 2. ovog zakona obavljaju se neprekidno i u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega i čine jedinstven hidrometeorološki informacioni sistem Republike Srbije.

Hidrometeorološki sistem iz stava 1. ovog člana je deo sistema zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i sistema osmatranja vazdušnog prostora Republike Srbije i uključen je u međunarodne meteorološke i hidrološke informacione sisteme.

Monitoring kvaliteta vazduha i voda iz člana 5. stav 1. tačka 3) ovog zakona uključen je u informacioni sistem zaštite životne sredine i vodni informacioni sistem u skladu sa posebnim zakonom.

Zavod, u skladu sa međunarodnim konvencijama i sporazumima iz oblasti meteorologije, obavlja poslove od značaja za meteorološku podršku vazdušnom saobraćaju i deo poslova iz oblasti vazduhoplovne meteorologije i to: sistematska meteorološka prizemna, radiosondažna i radarska merenja i osmatranja na teritoriji Republike Srbije, izradu prognostičkih karata za planiranje letenja i dela vazduhoplovne meteorološke dokumentacije za let, izradu vazduhoplovnih klimatoloških informacija za aerodrome, uspostavljanje, održavanje i razvoj vazduhoplovnog meteorološkog telekomunikacionog sistema za razmenu meteoroloških informacija, prikupljanje, obradu i arhiviranje podataka, kao i proveru tehničke ispravnosti meteoroloških instrumenata i uređaja na aerodromima.

Vazduhoplovna meteorološka dokumentacija za let izrađuje se u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama.

Pojedine poslove iz stava 1. ovog člana Zavod, u funkciji nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije, obavlja i kao pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga, uz prethodno pribavljen sertifikat, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj.

Poslovi uspostavljanja, funkcionisanja i razvoja tehničko-tehnološkog sistema modifikacije vremena za potrebe suzbijanja grada, kao i istraživanje i razvoj metoda drugih vidova veštačkog uticaja na vreme obavljaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje suzbijanje grada.

Poslovi multidisciplinarnih istraživanja uticaja klimatskih promena i zagađenosti vazduha i voda, uključujući prekogranična zagađenja, na vodne resurse, desertifikaciju zemljišta, biodiverzitet, a naročito šumske eko-sisteme, zdravlje stanovništva, energetiku, saobraćaj, turizam i druge delatnosti, obavljaju se u saradnji sa Zavodom.

Poslove osnovnih naučnih istraživanja u oblasti meteorologije i hidrologije, uključujući razvoj numeričkih modela atmosfere i hidroloških modela, kao i istraživanja u oblasti modifikacije vremena, obavljaju naučno-istraživačke institucije, samostalno ili u saradnji sa Zavodom, u skladu sa zakonom.

Ostali meteorološki i hidrološki poslovi

Član 11.

Ostali meteorološki i hidrološki poslovi su:

poslovi analize i prognoze opštih lokalnih vremenskih uslova za zainteresovane korisnike u jedinicama lokalne samouprave;

poslovi primene meteorologije, klimatologije i hidrologije za potrebe planiranja i projektovanja u oblasti urbanizma, građevinarstva, industrije, energetike, turizma, saobraćaja, vodoprivrede, zaštite životne sredine, osiguranja i drugih delatnosti;

poslovi razvoja i/ili kalibracije numeričkih modela atmosfere i hidroloških modela, uključujući modele za kvalitet vazduha i voda;

razvoj tehničkih uređaja i instrumenata za meteorološka i hidrološka merenja, veštački uticaj na vreme i monitoring kvaliteta vazduha i voda;

poslovi meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja u dopunskoj mreži meteoroloških i hidroloških stanica;

drugi meteorološki i hidrološki poslovi, osim poslova iz člana 5. ovog zakona.

Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona i drugim propisima, donetim i objavljenim srpskim standardima i srodnim dokumentima koji su povezani sa pojedinim oblastima meteorologije i hidrologije.

Obavljanje ostalih meteoroloških i hidroloških poslova

Ostale meteorološke i hidrološke poslove iz člana 11. ovog zakona obavlja pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je registrovano za obavljanje meteorološke i/ili hidrološke delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, i koje ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti.

U slučaju potrebe, poslove iz stava 1. ovog člana može da obavlja i Zavod.

Direktor Zavoda propisuje bliže uslove u pogledu tehničke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti iz stava 1. ovog člana.

Sredstva za sprovođenje ovog zakona

Sredstva za obavljanje poslova meteorološke i hidrološke delatnosti iz člana 5. stav 1. tač. 1) do 15) ovog zakona, kao i drugih koji su na osnovu ovog zakona i drugih propisa u nadležnosti Zavoda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Pojedine aktivnosti Zavoda, a naročito razvojno-istraživačke i aktivnosti obučavanja i usavršavanja kadrova, mogu se finansirati i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Naknade za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga

Za vazduhoplovne meteorološke usluge iz člana 7. stav 1. ovog zakona koje Zavod pruža, korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi plaćaju naknadu, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje civilno vazduhoplovstvo.

Naknada iz stava 1. ovog člana je prihod budžeta Republike Srbije, a utvrđuje se u skladu sa posebnim zakonom i po merilima koja su predviđena potvrđenim međunarodnim ugovorima, odlukama, uputstvima i preporukama Svetske meteorološke organizacije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.

Naknada za pružanje stručnih usluga

Za stručne usluge iz člana 5. stav 3. ovog zakona koje Zavod pruža, kao i za ostale meteorološke i hidrološke poslove iz člana 12. ovog zakona u slučaju kada ih Zavod obavlja, plaća se naknada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana su sopstveni prihodi Zavoda i koriste se za: razvoj metodoloških i analitičko-prognostičkih rešenja, opremanje Zavoda, kao i za specijalističko obrazovanje i obuku u određenim oblastima meteorologije i hidrologije.

Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada na predlog Zavoda.

III. SISTEM RANE NAJAVE METEOROLOŠKIH I HIDROLOŠKIH ELEMENTARNIH NEPOGODA I METEOROLOŠKI I HIDROLOŠKI OSMATRAČKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Hidrometeorološki sistem rane najave

Član 16.

Zavod uspostavlja meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, računarsko-telekomunikacioni sistem i analitičko-prognostički sistem i obezbeđuje permanentno funkcionisanje meteorološkog i hidrološkog sistema praćenja i prognoziranja stanja vremena, klime i voda i rane najave meteoroloških i hidroloških elemenatarnih nepogoda i katastrofa (u daljem tekstu: hidrometeorološki sistem rane najave).

Zavod putem sredstava javnog informisanja, nadležne službe za vanredne situacije i na drugi pogodan način obaveštava javnost, kao i zainteresovane organe i organizacije, o stanju vremena, klime i voda.

Zavod izdaje obaveštenja, najave i upozorenja o meteorološkim i hidrološkim elementarnim nepogodama i katastrofama, kao i o prekograničnim efektima zagađenja vazduha u slučaju udesa i dostavlja ih nadležnoj službi za vanredne situacije kao i zainteresovanim organima i organizacijama.

Zavod izrađuje i periodično novelira karte ugroženosti i karte rizika od meteoroloških elementarnih nepogoda i učestvuje u izradi karata ugroženosti od poplava na osnovu propisane metodologije i u okviru svog delokruga izrađuje procenu ugroženosti Republike Srbije i dostavlja je ministarstvu nadležnom za poslove zaštite i spasavanja.

Meteorološki i hidrološki osmatrački sistem Republike Srbije

Član 17.

Radi sistematskog praćenja i istraživanja stanja i promena vremena, klime i voda, otkrivanja, prognoziranja i rane najave meteoroloških i hidroloških nepogoda i katastrofa i detekcije klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, uspostavlja se meteorološki i hidrološki osmatrački sistem Republike Srbije (u daljem tekstu: državni meteorološki i hidrološki osmatrački sistem) kao integralni deo evropskih i globalnih osmatračkih sistema.

Državni meteorološki i hidrološki osmatrački sistem iz stava 1. ovog člana čine državne mreže meteoroloških stanica, državne mreže hidroloških stanica i državna mreža laboratorija.

Državne mreže meteoroloških stanica

Član 18.

Državne mreže meteoroloških stanica obuhvataju mreže:

meteoroloških opservatorija;

sinoptičkih stanica;

meteoroloških radarskih centara;

radiosondažnih stanica;

aerodromskih meteoroloških stanica;

klimatoloških stanica;

agrometeoroloških stanica;

padavinskih stanica;

fenoloških stanica;

stanica za kvalitet vazduha;

stanica za sunčevo zračenje i atmosferski ozon.

Zavod uspostavlja i obezbeđuje funkcionisanje i razvoj državnih mreža meteoroloških stanica iz stava 1. ovog člana, vrši njihovo uključivanje u evropske i globalne meteorološke osmatračke sisteme i sisteme monitoringa kvaliteta vazduha i obavlja sistematska meteorološka merenja i osmatranja, kodiranje, evidentiranje, prikupljanje i međunarodnu razmenu podataka iz državnog meteorološkog osmatračkog sistema, kao i monitoring kvaliteta vazduha u skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, uspostavljanje aerodromske meteorološke stanice državne mreže iz stava 1. tačka 5) ovog člana, kao i uspostavljanje meteorološkog radarskog centra državne mreže iz stava 1. tačka 3) ovog člana, može da vrši i drugi organ državne uprave, odnosno pravno lice u skladu sa posebnim zakonom.

Organ, odnosno pravno lice iz stava 3. ovog člana dužan je da meteorološka merenja i osmatranja vrši u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega i da podatke meteoroloških merenja i osmatranja aerodromske meteorološke stanice državne mreže, odnosno podatke radarskih meteoroloških osmatranja meteorološkog radarskog centra državne mreže, operativno dostavlja Zavodu.

Vlada, na predlog Zavoda, utvrđuje državne mreže meteoroloških stanica, kao i program rada i način izveštavanja državnih mreža meteoroloških stanica iz stava 1. ovog člana.

Program rada državne mreže stanica za kvalitet vazduha iz stava 1. tačka 10) ovog člana donosi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita vazduha.

Direktor Zavoda propisuje način primene metoda meteoroloških merenja i osmatranja, kao i načine kodiranja, evidentiranja i prikupljanja podataka iz državnog meteorološkog osmatračkog sistema u skladu sa međunarodnim metodama i standardima.

Državne mreže hidroloških stanica

Član 19.

Državne mreže hidroloških stanica obuhvataju mreže:

hidroloških reonskih stanica;

hidroloških stanica površinskih voda;

hidroloških stanica podzemnih voda;

stanica za kvalitet površinskih voda;

stanica za kvalitet podzemnih voda.

Zavod uspostavlja i obezbeđuje funkcionisanje i razvoj državnih mreža hidroloških stanica iz stava 1. ovog člana, vrši njihovo uključivanje u evropske i globalne hidrološke osmatračke sisteme i sisteme monitoringa kvaliteta voda i obavlja sistematska hidrološka merenja i osmatranja, monitoring kvaliteta voda, kodiranje, evidentiranje, prikupljanje i međunarodnu razmenu podataka iz državnog hidrološkog osmatračkog sistema.

Vlada, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove voda i ministarstva nadležnog za poslove životne sredine utvrđuje državne mreže hidroloških stanica, program rada i način izveštavanja državnih mreža hidroloških stanica iz stava 1. ovog člana.

Program rada državne mreže stanica za kvalitet voda iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana donosi se prema Godišnjem programu monitoringa, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita voda.

Direktor Zavoda propisuje način primene metoda hidroloških merenja i osmatranja, kao i načine kodiranja, evidentiranja i prikupljanja podataka iz državnog hidrološkog osmatračkog sistema u skladu sa međunarodnim metodama i standardima.

Državna mreža laboratorija

Član 20.

Državna mreža laboratorija obuhvata:

nacionalnu laboratoriju za poslove merenja regionalnog i prekograničnog atmosferskog prenosa zagađujućih materija u vazduhu i aerosedimentima, a koji su u nadležnosti Zavoda, u skladu sa posebnim zakonom;

nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta voda;

Laboratorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu akreditovane od strane nadležnog akreditacionog tela, u skladu sa odgovarajućim standardima.

Zavod uspostavlja i obezbeđuje funkcionisanje državne mreže laboratorija iz stava 1. ovog člana.

Zavod obezbeđuje proveru tehničke ispravnosti instrumenata i opreme iz državnog meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema.

Organ uprave, odnosno pravno lice koje uspostavlja aerodromske meteorološke stanice državne mreže iz člana 18. stav 3. ovog zakona dužan je da obezbedi sertifikaciju meteoroloških instrumenata i uređaja koji se koriste, u skladu sa zakonom.

Direktor Zavoda propisuje način i periodičnost provere tehničke ispravnosti instrumenata i opreme iz državnog meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema iz stava 4. ovog člana.

Radi dobijanja pouzdanih informacija o stanju vremena, klime i voda utvrđuju se lokacije meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže iz čl. 18. i 19. ovog zakona i zaštitne zone u okolini stanica.

U zaštitnim zonama u okolini stanica iz stava 1. ovog člana mogu se, u skladu sa međunarodnim standardima, uvesti ograničenja koja se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu narušiti prirodne atmosferske, odnosno hidrološke procese.

Za potrebe prolaza i transporta do meteorološke ili hidrološke stanice državne mreže iz čl. 18. i 19. ovog zakona utvrđuje se pravo službenosti prolaza preko parcela koje su u vlasništvu pravnih ili fizičkih lica, u skladu sa zakonom.

Vlada, na predlog Zavoda, utvrđuje lokacije meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže iz stava 1. ovog člana, zaštitne zone u okolini tih stanica kao i vrste ograničenja iz stava 2. ovog ovog člana koja se mogu uvesti u zaštitnim zonama i uslove za uvođenje tih ograničenja.

Pre podnošenja predloga iz stava 4. ovog člana koji se odnosi na lokacije hidroloških stanica državne mreže, Zavod prethodno pribavlja mišljenja ministarstava nadležnih za poslove voda i poslove životne sredine.

Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici dužni su da u postupku pribavljanja uslova za obavljanje privredne ili druge delatnosti, odnosno izvođenja radova u zaštitnoj zoni meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže pribave saglasnost Zavoda o ispunjenosti uslova utvrđenih aktom Vlade iz stava 4. ovog člana.

Na postupak izdavanja saglasnosti iz stava 6. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Jedinice lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, javna preduzeća i ustanove, kao i druga pravna lica, odnosno preduzetnici mogu, u skladu sa svojim specifičnim potrebama, o svom trošku, da uspostavljaju dopunske mreže meteoroloških i/ili hidroloških stanica osim stanica za kvalitet vazduha, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, lokalna mreža mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha uspostavlja se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita vazduha.

Dopunske mreže meteoroloških i/ili hidroloških stanica mogu da se uspostave ako su ispunjeni uslovi u pogledu lokacije stanica, programa meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja i načina izveštavanja stanica u sastavu ovih mreža.

Na stanicama iz stava 1. ovog člana vrše se meteorološka i hidrološka merenja i osmatranja i sprovodi provera tehničke ispravnosti meteoroloških i hidroloških instrumenata i opreme na način koji je propisan za državni meteorološki i hidrološki osmatrački sistem iz čl. 18, 19. i 20. ovog zakona.

Imaoci stanica dopunske meteorološke i hidrološke mreže dužni su da plate odgovarajuću naknadu za tehničku kontrolu meteoroloških i hidroloških instrumenata i opreme u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Direktor Zavoda bliže propisuje uslove iz stava 3. ovog zakona koji se odnose na dopunske mreže meteoroloških i hidroloških stanica, osim stanica za kvalitet vazduha iz stava 2. ovog člana.

Registar

Član 23.

Zavod vodi Registar državnih mreža meteoroloških i hidroloških stanica i dopunskih mreža meteoroloških i hidroloških stanica (u daljem tekstu: Registar), koji sadrži naročito sledeće podatke:

datum i redni broj upisa u Registar, tip mreže i vlasništvo;

međunarodni ili nacionalni broj stanice;

geografske koordinate, nadmorsku visinu, naziv mesta i rečnog sliva.

Registar se vodi u obliku registarske knjige i u elektronskom obliku i može se povezivati sa drugim registrima i bazama podataka koje vodi Zavod.

Upis državnih mreža meteoroloških i hidroloških stanica iz stava 1. ovog člana u Registar je obavezan.

Upis mreža stanica iz stava 1. ovog člana u Registar vrši se na osnovu zahteva koji je imalac stanice državne mreže dužan da podnese Zavodu, odnosno koji imalac stanice dopunske mreže može podneti Zavodu.

Upis u Registar vrši se na osnovu rešenja koje donosi direktor Zavoda.

Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Zvanični meteorološki i hidrološki podaci su samo oni podaci koji su dobijeni na stanicama koje su upisane u Registar.

Direktor Zavoda bliže uređuje sadržinu i način vođenja Registra, kao i način upisa u Registar.

Izrada i izdavanje vanrednih meteoroloških

i hidroloških informacija i upozorenja

Zavod je nadležan za izradu i izdavanje vanrednih meteoroloških i hidroloških informacija i upozorenja, u periodu pre, za vreme i neposredno posle prestanka meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, katastrofa i nuklearnih akcidenata.

Zavod informacije i upozorenja iz stava 1. ovog člana dostavlja organu nadležnom za vanredne situacije, organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i organu nadležnom za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u skladu sa zakonom, kao i sredstvima javnog informisanja i drugim zainteresovanim organima i pravnim licima.

Organi, odnosno pravna lica iz člana 22. stav 1. ovog zakona dužna su da raspoložive podatke i informacije koji su prikupljeni u dopunskoj mreži meteoroloških i/ili hidroloških stanica, u periodu pre, za vreme i neposredno posle prestanka meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, katastrofa i nuklearnih udesa dostavljaju Zavodu, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Prikupljene podatke iz stava 3. ovog člana Zavod operativno dostavlja nadležnim organima u skladu sa zakonom.

Zavod dostavlja Vladi, najkasnije 30 dana po prestanku dejstva meteoroloških i/ili hidroloških elementarnih nepogoda, detaljnu analizu tih nepogoda, uključujući dokumentovani pregled aktivnosti koje su preduzete u vreme njihovog trajanja.

Direktor Zavoda bliže propisuje način izrade, izdavanja i dostavljanja vanrednih meteoroloških i hidroloških informacija i upozorenja iz st. 1. i 2. ovog člana.

Meteorološki i hidrološki poslovi iz člana 5. stav 1. tač. 13) i 14) ovog zakona obavljaju se na osnovu programa meteoroloških i hidroloških razvojno-istraživačkih aktivnosti i plana rada Zavoda.

Program iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Zavoda, i to za period od pet godina, i objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Plan rada iz stava 1. ovog člana donosi direktor Zavoda, za period od godinu dana, i objavljuje na internet stranici Zavoda.

strategiju razvoja meteorološke i hidrološke delatnosti u Republici Srbiji za period od pet godina;

pregled najznačajnijih infrastrukturnih i razvojno-istraživačkih aktivnosti u pojedinim oblastima meteorologije i hidrologije;

pregled očekivanih rezultata i usaglašenosti sa međunarodnim standardima i metodologijama;

informacije o učešću u regionalnim, evropskim i međunarodnim razvojno-istraživačkim programima.

V. MEĐUNARODNA SARADNjA I PODREGIONALNI CENTAR

ZA KLIMATSKE PROMENE

Zavod sarađuje sa međunarodnim meteorološkim i hidrološkim organizacijama i saglasno odredbama relevantnih međunarodnih ugovora izvršava funkcije nacionalnog meteorološkog, klimatskog i hidrološkog centra u međunarodnim organizacijama, hidrometeorološkim informacionim sistemima, meteorološkim i hidrološkim razvojno-istraživačkim programima, a naročito u Svetskoj meteorološkoj organizaciji, kao i drugim evropskim i međunarodnim organizacijama.

Zavod obezbeđuje povezivanje Republike Srbije sa međunarodnim telekomunikacionim i informacionim sistemima u oblasti meteorologije, hidrologije, monitoringa i istraživanja klimatskih promena, monitoringa kvaliteta vazduha i voda i vrši operativnu razmenu podataka i obrađenih informacija iz ovih oblasti, u skladu sa međunarodnim obavezama.

Hidrometeorološkim telekomunikacionim sistemom Zavoda vrši se i međunarodna razmena podataka i informacija o meteorološkim, hidrološkim i drugim prirodnim elementarnim nepogodama i katastrofama i nuklearnim udesima, u skladu sa međunarodnim obavezama.

Nesmetano i kontinuirano funkcionisanje hidrometeorološkog telekomunikacionog sistema obezbeđuje nadležna republička organizacija za elektronske komunikacije.

Podregionalni centar za klimatske promene za Jugistočnu Evropu

Člana 28.

Zavod obavlja stručno-tehničke poslove i izvršava operativne i razvojno-istraživačke funkcije kao Podregionalni centar za klimatske promene za Jugistočnu Evropu u sistemu regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije.

Međunarodna razmena klimatskih podataka i informacija Podregionalnog centra iz stava 1. ovog člana vrši se hidrometeorološkim telekomunikacionim sistemom Zavoda.

VI. FOND METEOROLOŠKIH I

HIDROLOŠKIH PODATAKA I INFORMACIJA

Uspostavljanje fonda meteoroloških i

hidroloških podataka i informacija

Zavod uspostavlja, vodi i održava fond zvaničnih meteoroloških i hidroloških podataka i informacija, uključujući podatke o kvalitetu vazduha i voda.

Arhiviranje i čuvanje podataka i hidroloških i meteoroloških informacija i informacione produkcije u sastavu fonda meteoroloških i hidroloških podataka vrši se u skladu sa propisima o arhivskoj građi i ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Direktor Zavoda bliže propisuje sadržinu, način vođenja i održavanja fonda meteoroloških i hidroloških podataka i informacija iz stava 1. ovog člana, kao i metode kontrole kvaliteta i verifikacije pouzdanosti podataka i način njihovog objavljivanja i korišćenja.

Javnost meteoroloških i hidroloških podataka

Podaci i informacije o stanju vremena, klime, voda i kvaliteta vazduha i voda kojima raspolaže Zavod, a koji su dobijeni obavljanjem meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju, su javni, osim onih koji predstavljaju službenu ili vojnu tajnu.

Direktor Zavoda bliže propisuje meteorološke i hidrološke podatke i informacije koji predstavljaju službenu tajnu.

Međunarodna razmena i objavljivanje meteoroloških

i hidroloških podataka

Javne podatke iz člana 30. ovog zakona Zavod uključuje u međunarodnu razmenu podataka i objavljuje u periodičnim i godišnjim izveštajima, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Podaci iz stava 1. ovog člana koji su dobijeni u državnoj mreži meteorolških stanica i državnoj mreži hidroloških stanica kao i periodični i godišnji izveštaji dostavljaju se organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, organu nadležnom za poslove voda i organu nadležnom za poslove zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama u skladu sa zakonom.

Dostupnost meteoroloških

i hidroloških podataka

Podaci i informacije koji ulaze u sastav fonda, izuzev podataka i informacija iz člana 30. stav 2. ovog zakona, dostupni su javnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja.

Operativno izdavanje opštih meteoroloških i

hidroloških informacija

Zavod operativno izdaje informacije opšte namene o stanju i prognozi vremena, klime i voda i dostavlja ih putem sredstava javnog informisanja u vidu redovnih saopštenja i/ili putem mreža elektronskog ili poštanskog saobraćaja u vidu teksta u pisanoj formi, u obliku tabela, grafikona ili prigodnih grafičkih prikaza.

Na zahtev korisnika Zavod može izdati dodatne operativne informacije iz stava 1. ovog člana.

Pravna i fizička lica kojima su na njihov zahtev dostavljene dodatne operativne informacija iz stava 2. ovog člana dužna su da plate odgovarajuću naknadu.

Materijalna sredstva, kao i ostvarena prava intelektualne svojine, koji su rezultat pružanja stručnih usluga Zavoda iz stava 3. ovog člana, kao i člana 5. stav 3, člana 12. stav 2. i člana 22. stav 5. ovog zakona u svojini su Republike Srbije, osim ako posebnim ugovorom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje autorsko pravo i pravo intelektualne svojine, nije drukčije određeno.

Visinu naknade iz stava 3. ovog člana utvrđuje Vlada na predlog Zavoda.

Nacionalna infrastruktura meteoroloških

i hidroloških podataka

Član 34.

Zavod je subjekt Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP), u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar, i dužan je da u skladu sa Direktivom Evropske Unije – Infrastructure for Spatial Information in the European Community – INSPIRE i drugim standardima obezbedi osnivanje i održavanje skupova prostornih meteoroloških i hidroloških digitalnih podataka, baza i servisa podataka, kao i opise skupova prostornih podataka i servisa (metapodaci).

Korišćenje skupova i servisa prostornih meteoroloških i hidroloških podataka od strane drugih subjekata i korisnika NIGP-a vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

VII. ZAŠTITA HIDROMETEOROLOŠKOG

INFORMACIONOG SISTEMA

Mere zaštite

Zavod je dužan da zaštiti hidrometeorološki informacioni sistem, a naročito da preduzme mere zaštite hidrometeorološkog računarsko-telekomunikacionog sistema i državnog fonda meteoroloških i hidroloških podataka i informacija.

Zabranjen je pristup računarsko-telekomunikacionom sistemu iz stava 1. ovog člana, bez saglasnosti Zavoda.

Direktor Zavoda bliže propisuje mere koje se preduzimaju u cilju zaštite hidrometeorološkog informacionog sistema iz stava 1. ovog člana, kao i način davanja saglasnosti za pristup tom sistemu iz stava 2. ovog člana.

Uslovi za korišćenje meteoroloških i hidroloških

podataka i informacija

Podatke i informacije koje dobije iz državnog fonda o stanju vremena, klime, voda i kvaliteta vazduha i voda korisnik može da proda ili ustupi trećim licima samo uz saglasnost Zavoda.

Ako se koriste objavljeni hidrološki i meteorološki podaci i informacije, obavezno je citiranje njihovog izvora.

VIII. STRUČNA I TEHNIČKA KONTROLA

Zavod vrši stručnu kontrolu nad obavljanjem poslova meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja, evidentiranja, prikupljanja, kodiranja i izveštavanja podataka koji su utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, kao i tehničku kontrolu ispravnosti opreme i uređaja.

U vršenju stručne i tehničke kontrole iz stava 1. ovog člana Zavod proverava ispravnost opreme i uređaja za merenja na meteorološkim i hidrološkim stanicama, i kontroliše rad osmatrača.

Poslove stručne i tehničke kontrole iz člana 37. ovog zakona može da obavlja lice meteorološke i hidrološke struke sa diplomskim akademskim studijama – master, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje pet godina u struci (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).

U obavljanju poslova stručne i tehničke kontrole ovlašćeno lice mora da ima službenu legitimaciju.

Član 39.

Organi državne uprave, odnosno lokalne samouprave, odnosno druga pravna lica koji su imaoci meteorološke i/ili hidrološke stanice upisane u Registar dužni su da omoguće nesmetano sprovođenje stručne i tehničke kontrole i da pruže sve potrebne informacije.

Ako se prilikom vršenja stručne i tehničke kontrole utvrdi da subjekti iz člana 39. ovog zakona nisu primenili ili su nepravilno primenili odgovarajuće stručne propise, ovlašćeno lice sačinjava pismeni izveštaj koji sadrži podatke o utvrđenim nepravilnostima, sa predlogom korektivnih mera i rokovima za njihovo izvršenje.

Korektivne mere iz stava 1. ovog člana naročito se odnose na neispravnosti mernih instrumenata i uređaja i nepravilnosti u osmatranjima, beleženju podataka i izveštavanju.

Rok iz stava 1. ovog člana mora da bude primeren vrsti korektivne mere.

Ako subjekti iz stava 1. ovog člana ne izvrše predložene korektivne mere u određenom roku, direktor Zavoda donosi rešenje o brisanju te stanice iz Registra.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

IX. NADZOR

Član 41.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Zavod.

Nadzor nad obavljanjem poslova iz oblasti vazduhoplovne meteorologije, odnosno pružanja vazduhoplovnih meteoroloških usluga iz člana 7. ovog zakona, vrši organ državne uprave nadležan za poslove civilnog vazduhoplovstva, u skladu sa posebnim zakonom.

Inspekcijski nadzor

Član 42.

Inspekcijski nadzor vrši Zavod preko inspektora za meteorološku i hidrološku delatnost (u daljem tekstu inspektor).

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor proverava da li:

pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja ostale meteorološke i hidrološke poslove ispunjava propisane uslove iz člana 12. ovog zakona.

su meteorološki i hidrološki poslovi iz člana 11. ovog zakona izvršeni u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik obavlja privrednu ili drugu delatnost, odnosno izvodi radove u zaštitnoj zoni meteorološke i hidrološke stanice u skladu sa saglasnošću Zavoda iz člana 21. stav 6. ovog zakona;

Nadzor se obavlja u prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika ili na lokaciji meteorološke i hidrološke stanice.

Ovlašćenja inspektora

Član 43.

U vršenju nadzora inspektor je ovlašćen da rešenjem:

odredi rok za otklanjanje utvrđene nepravilnosti, ako utvrdi da subjekat iz člana 12. stav 1. ovog zakona ne ispunjava propisane uslove za obavljanje ostalih meteoroloških i hidroloških poslova;

naloži preduzimanje mera za otklanjanje uočenih nedostataka, ako utvrdi da poslovi iz člana 11. ovog zakona nisu izvršeni u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

naloži uklanjanje prepreka, emisionih uređaja, građevinskih objekata, dalekovoda ili drugih objekata ili uređaja koje je lice iz člana 21. stav 6. ovog zakona postavilo ili počelo da postavlja u zaštitnoj zoni meteorološke i/ili hidrološke stanice državne mreže bez saglasnosti Zavoda;

preduzima i druge mere utvrđene zakonom.

Lice koje vrši inspekcijski nadzor

Član 44.

Poslove inspektora može da obavlja lice meteorološke ili hidrološke struke sa diplomskim akademskim studijama – master, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje pet godina u struci.

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora inspektor mora da ima službenu legitimaciju.

Direktor Zavoda propisuje obrazac i sadržinu legitimacije.

Član 45.

Na rešenje inspektora iz člana 43. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba na rešenje inspektora ne odlaže njegovo izvršenje.

O žalbi rešava Direktor Zavoda u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

X. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:

obavlja privrednu ili drugu delatnost, odnosno izvodi radove, u zaštitnoj zoni meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže bez saglasnosti Zavoda (član 21. stav 6);

pristupi računarsko-telekomunikacionom sistemu, bez saglasnosti Zavoda (član 35. stav 2).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja privrednu, odnosno drugu delatnost, odnosno koje je investitor radova, novčanom kaznom od 10.000 do 70.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pravnom licu, pored izricanja novčane kazne, može se naložiti uklanjanje prepreka, emisionih uređaja, građevinskih objekata, dalekovoda ili drugih objekata ili uređaja koje je postavilo ili počelo da postavlja u zaštitnoj zoni meteorološke i/ili hidrološke stanice državne mreže.

Prekršaj pravnog lica

Član 47.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

obavlja ostale meteorološke i hidrološke poslove iz člana 11. ovog zakona, a nije registrovano za obavljanje tih poslova (član 12);

meteorološka merenja i osmatranja ne vrši na propisan način, kao i ako podatke meteoroloških merenja i osmatranja aerodromske meteorološke stanice državne mreže, odnosno podatke radarskih meteoroloških osmatranja meteorološkog radarskog centra državne mreže ne dostavlja Zavodu na propisan način (član 18. stav 4);

prilikom uspostavlja i rada aerodromske meteorološke stanice državne mreže ne obezbedi sertifikaciju meteoroloških instrumenata i uređaja na propisani način (član 20. stav 5);

dopunske mreže meteoroloških i/ili hidroloških stanica koje su upisane u Registar ne uspostavlja na propisan način (član 22. stav 2. i član 23. stav 4);

meteorološka i hidrološka merenja i osmatranja ne vrši na propisan način, kao i ako ne obezbedi sprovođenje provere tehničke ispravnosti meteoroloških i hidroloških instrumenata i opreme (član 22. stav 3);

raspoložive podatke i informacije koji su prikupljeni u dopunskoj mreži meteoroloških i/ili hidroloških stanica, u zoni i u periodu pre, za vreme i neposredno posle prestanka meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, katastrofa i nuklearnih akcidenata ne dostavi Zavodu na propisan način (član 24. stav 3);

podatke i informacije koje dobije iz fonda o stanju vremena, klime, voda i kvaliteta vazduha i voda proda ili ustupi trećim licima bez saglasnosti Zavoda (član 36. stav 1);

ovlašćenom licu onemogući nesmetano obavljanje stručne i tehničke kontrole (član 39).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u organu državne uprave, odnosno pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 48.

Novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 46. stav 1. i člana 47. stav 1. tač. 4), 5), 6), i 7) ovog zakona.

Prekršaj fizičkog lica

Član 49.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako izvodi radove u zaštitnoj zoni meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže bez saglasnosti Zavoda, suprotno članu 21. stav 6. ovog zakona, kao i ako učini radnje iz člana 47. tačka 7) ovog zakona.

Prekršaj odgovornog lica

Član 50.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave učini radnje iz člana 47. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće za prekršaj i odgovorno lice u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, odnosno imaocu javnih ovlašćenja, ako učini radnje iz člana 47. stav 1. tač. 1), 3), 5), 6), 7) i 8) ovog zakona.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Do donošenja zakona o suzbijanju grada, poslove uspostavljanja, funkcionisanja i razvoja tehničko-tehnološkog sistema modifikacije vremena za potrebe suzbijanja grada, kao i istraživanje i razvoj metoda drugih vidova veštačkog uticaja na vreme iz člana 8. ovog zakona, obavljaće Zavod.

Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi iz stava 1. ovog člana usklađuju se sa međunarodnim standardima.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koji su doneti na osnovu Zakona o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju („Službeni list SFRJ”, br. 18/88 i 63/90), osim odredbi tih propisa koje nisu u skladu sa ovim zakonom.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju („Službeni list SFRJ”, br. 18/88 i 63/90).

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 9, 11. i 13. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj i sistem zaštite i unapređenja životne sredine, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Poslovi meteorološke i hidrološke delatnosti uređeni su Zakonom o meteorološkim i hidrološkim poslovima od interesa za celu zemlju („Službeni list SFRJ”, br. 18/88 i 63/90), koji je još uvek na snazi, a odredbe ovog zakona nisu se menjale od 1990. godine. Pored ovog zakona, neke meteorološke i hidrološke poslove, nadležnosti i funkcije, a koje su u delokrugu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uređuju i drugi zakoni, i to: Zakon o vazdušnom saobraćaju („Službeni list SRJ”, br. 12/98, 5/99, 38/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05), Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10), Zakon o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09), Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 72/09), Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04), Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br.36/09), Zakon o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 18/10). Takođe, Zakonom o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 65/08 i 36/09) uređuju se poslovi meteorološke i hidrološke delatnosti iz nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao posebne organizacije u sistemu državne uprave.

Pored Zakona o meteorološkim i hidrološkom poslovima od interesa za celu zemlju kojim se uređuju poslovi meteorološke i hidrološke delatnosti, postoje i međunarodni ugovori koje je naša zemlja ratifikovala, i to: Zakon o ratifikaciji Konvencije o Svetskoj meteorološkoj organizaciji („Službeni list FNRJ”, broj 80/48), Zakon o ratifikaciji Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu („Službeni list FNRJ”, broj 15/48), Zakon o ratifikaciji Konvencije o režimu plovidbe na Dunavu („Službeni list FNRJ”, broj 8/49), Zakon o ratifikaciji Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 11/86 i 6/98), Zakon o ratifikaciji Protokola uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velike daljine, iz 1979. godine, o dugoročnom finansiranju Programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi – EMEP („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 2/87), Zakon o ratifikaciji Konvencije o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/89), Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije UN o promeni klime („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 2/97), Zakon o potvrđivanju Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 1/90), Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera ( „Službeni glasnik –Međunarodni ugovori”, broj 1/10), Zakon o potvrđivanju Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav („Službeni list SRJ”, broj 2/03), Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Savezne vlade SR Jugoslavije i Evropskog centra za srednjeročne prognoze vremena – ECSPV („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori,” broj 1/10), Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Savezne vlade SRJ i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita – EUMETSAT („Službeni glasnik RS,” broj 90/09).

Sa aspekta monitoringa kvaliteta vazduha i voda, pored navedenih međunarodnih propisa, značajni su i propisi Evropske unije, a naročito direktive kojima se propisuje monitoring kvaliteta vazduha i voda i razmena informacija, granične vrednosti zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu i vodama:

Okvirna Direktiva o vodama EU 2000/60/EC;

Direktiva Saveta 2007/60/EC o proceni i upravljanju rizicima od poplava;

Direktiva Saveta 2007/2/EC o infrastrukturi za prostorne informacije (Direktiva INSPIRE);

Direktiva Saveta 91/676/EES koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora;

Direktiva Saveta 2008/50/ES o kvalitetu ambijentalnog vazduha i

čistog vazduha u Evropi.

Osnovni razlozi za donošenje Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti uslovljeni su neophodnošću donošenja novog zakonskog rešenja u cilju usklađivanja sa međunarodnim propisima i efikasnijeg izvršavanja funkcija i zadataka državne hidrometeorološke službe Republike Srbije u sistemu odgovarajućih međunarodnih regionalnih i svetskih organizacija i hidrometeoroloških informacionih sistema.

U okviru promena koje su nastale u toku i posle stvaranja državne zajednice Srbija i Crna Gora, Narodna skupština Republike Srbije je 2. aprila 2003. godine donela Odluku o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni glasnik RS”, broj 35 od 2. aprila 2003. godine), čijim je stupanjem na snagu prestao sa radom Savezni hidrometeorološki zavod. Poslove i funkcije Saveznog hidrometeorološkog zavoda, uključujući poslove međunarodne saradnje u oblasti meteorologije i hidrologije, kao i funkcije nacionalnog meteorološkog, klimatskog i hidrološkog centra državne zajednice Srbija i Crna Gora u odgovarajućim međunarodnim organizacijama i hidrometeorološkim informacionim sistemima, preuzeo je i bez prekida nastavio da izvršava Republički hidrometeorološki zavod Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o ministarstvima. Donošenje napred navedene odluke Narodne Skupštine Republike Srbije uslovilo je neophodnost donošenja novog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, čime bi se stavio van snage sada važeći savezni Zakon o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju.

Programom Vlade za 2010. godinu predviđeno je i donošenje novog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.

Na 22. sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije Odbor je predložio da se u što kraćem roku izrade zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti i zakon o suzbijanju grada.

Ovaj zakon omogućava da se, uvažavajući međunarodne principe na kojima počiva meteorološka i hidrološka delatnost, na novim osnovama i na celovit način reguliše praćenje i istraživanje vremena, klime i voda, kako u cilju povećanja bezbednosti ljudskih života i zaštite materijalnih dobara od stihijskog delovanja meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, tako i u cilju racionalnijeg korišćenja povoljnih vremenskih i klimatskih uslova i raspoloživih vodnih resursa, kao i efikasnije zaštite vazduha i voda od zagađivanja.

Zakonom se želi postići celovito utvrđivanje poslova koji pripadaju meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, zatim jasno razgraničenje između poslova od interesa za Republiku Srbiju i drugih meteoroloških i hidroloških poslova koje mogu obavljati privredna društva, druga pravna lica, odnosno preduzetnici.

Zakonom se uređuje nacionalna hidrometeorološka služba Republike Srbije kao kompleksan hidrometeorološki informacioni sistem koga čine državni meteorološki i hidrološki osmatrački sistemi, hidrometeorološki računarsko-telekomunikacioni i analitičko-prognostički operativni sistemi, programi monitoringa i istraživanja vremena, klime i voda, programi monitoringa kvaliteta vazduha i voda, kao i jedinstven fond meteoroloških i hidroloških podataka i informacija o stanju vremena, klime i voda i kvalitetu vazduha i voda. Time se na sveobuhvatan i efikasan način obezbeđuju javni podaci, potpune i blagovremene informacije o stanju vremena, klime i voda, značajne za zaštitu ljudskih života i materijalnih dobara, bezbednost u svim vrstama saobraćaja, a posebno vazdušnog, kao i podaci i informacije za obavljanje brojnih delatnosti koje neposredno ili posredno zavise od stanja vremena, klime i voda. Ovim sistemom takođe se obezbeđuju podaci i informacije od značaja za preventivnu zaštitu i otklanjanje posledica meteoroloških i hidroloških nepogoda i katastrofa, kao i posledica u slučaju drugog vanrednog događaja.

S obzirom na globalni karakter meteoroloških i hidroloških procesa i prenošenje zagađujućih materija putem atmosfere i voda na velike udaljenosti, hidrometeorološki informacioni sistem Republike Srbije predstavlja osnovu državnog sistema monitoringa zagađivanja vazduha i voda i pojava koje dovode do degradacije zemljišta, kao i osnovu sistema rane najave akcidentnih radioaktivnih i hemijskih prekograničnih zagađenja atmosfere i voda. U vezi sa poslovima monitoringa kvaliteta vazduha i voda, zakonom se uređuju odnosi i razgraničenja u vršenju tih poslova između republičkog organa uprave nadležnog za hidrometeorološke poslove i drugih organa nadležnih za zaštitu vazduha i voda.

Zakonom se takođe želi postići tehničko-tehnološko jedinstvo, racionalnost i efikasnost u operativnom funkcionisanju hidrometeorološke službe kao komponente sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije, kao i njena veća prilagođenost međunarodnim meteorološkim i hidrološkim informacionim sistemima u čijem sastavu funkcioniše kao integralni deo, a naročito evropskim hidrometeorološkim informacionim sistemima u procesu integracije u Evropsku uniju.

Tehničko-tehnološko jedinstvo hidrometeorološkog informacionog sistema Republike Srbije ostvaruje se primenom opštih meteoroloških i hidroloških standarda i metodologija za osmatranja i merenja, evidentiranje, kodiranje, prikupljanje, arhiviranje, objavljivanje, čuvanje i korišćenje meteoroloških i hidroloških podataka, kao i podataka o kvalitetu vazduha i voda, koji su usklađeni sa međunarodnim standardima i preporukama, permanentnom obukom i usavršavanjem kadrova i učešćem u evropskim i međunarodnim razvojno-istraživačkim programima iz oblasti meteorologije i hidrologije, saglasno međunarodnim konvencijama i protokolima.

Zakonom se uređuju odnosi i razgraničenja u vršenju poslova meteorološkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja između republičkog organa uprave nadležnog za hidrometeorološke poslove i organa ili drugog pravnog lica nadležnog za poslove kontrole letenja.

Zakonom se utvrđuje da su poslovi koji se odnose na modifikaciju vremena radi suzbijanja grada i stimulacije padavina, poslovi od interesa za Republiku Srbiju i da se isti uređuju posebnim zakonom. Zakonom se utvrđuje da će do donošenja posebnog zakona, poslove odbrane od grada obavljati Republički hidrometeorološki zavod. Zakonom se utvrđuje da u grupu poslova od opšteg intersa spadaju takođe osnovna naučna istraživanja atmosferskih i hidroloških procesa, uključujući istraživanja u oblasti modifikacije vremena, i da se isti obavljaju na način utvrđen posebnim zakonom.

Pored poslova od interesa za Republiku Srbiju, zakonom su utvrđeni i ostali poslovi u okviru meteorološke i hidrološke delatnosti i definisani uslovi za učešće privatnog sektora u njihovom obavljanju.

Predloženim zakonskim rešenjem stvaraju se uslovi za obavljanje poslova meteorološke i hidrološke delatnosti u skladu sa međunarodnim standardima i preuzetim međunarodnim obavezama i otvaraju mogućnosti za efikasniji i racionalniji rad hidrometeorološke službe Republike Srbije, njeno brže prilagođavanje promenama u procesu reforme državne uprave u Republici Srbiji, kao i čvršće povezivanje sa privredom, naučnim i stručnim institucijama, Vojskom i drugim korisnicima produkata meteorološke i hidrološke delatnosti.

Takođe, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za uspostavljanje još čvršćih veza sa međunarodnim organizacijama u oblasti meteorologije i hidrologije i kontrole kvaliteta vazduha i voda i intenziviranje subregionalne i regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena, čime se neposredno doprinosi efikasnijem uključivanju Republike Srbije u procese evropske integracije.

Zakonom se žele postići sledeći ciljevi:

1) uređenje meteorološke i hidrološke delatnosti putem utvrđivanja poslova praćenja, istraživanja i prognoziranja vremena, klime i voda, koji su od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteoroloških i hidroloških poslova, kao i uslovi i način njihovog izvršavanja;

2) da se zakonom i podzakonskim aktima obezbede potrebni uslovi za izvršavanje funkcija Republike Srbije u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti, uključujući međunarodne obaveze preuzete ratifikacijom napred navedenih međunarodnih ugovora u oblasti meteorologije, hidrologije, meteorološkog obezbeđenja međunarodnog vazdušnog saobraćaja i saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima i monitoringa kvaliteta vazduha i voda, kao i odgovarajuće direktive EU u oblasti voda i vazduha;

3) da se utvrde poslovi hidrometeorološke službe Republike Srbije i objedine u jedinstven hidrometeorološki informacioni sistem koji istovremeno predstavlja integralni deo sistema zaštite i spasavanja od prirodnih elementarnih nepogoda i katastrofa i drugih vanrednih događaja Republike Srbije i međunarodnih hidrometeoroloških informacionih sistema;

4) da se meteorološki i hidrološki podaci i informacije stave u funkciju zaštite ljudskih života i materijalnih dobara, potreba održivog ekonomskog razvoja i iskorenjivanja siromaštva, aktivnosti državnih organa, Vojske, naučno-istraživačkih institucija, zaštite životne sredine itd;

5) da se preciznije razgraniče nadležnosti između republičkog organa uprave nadležnog za hidrometeorološke poslove i organa ili drugog pravnog lica nadležnog za kontrolu letenja u delu koji se odnosi na obavljanje poslova meteorološkog obezbeđenja vazdušne plovidbe;

6) da se poslovi modifikacije vremena u cilju efikasnije odbrane od grada i stimulacije padavina kao poslovi od interesa za Republiku Srbiju urede posebnim zakonom u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o vanrednim situacijama;

7) da se jasno razgraniče meteorološki i hidrološki poslovi od interesa za Republiku od ostalih meteoroloških i hidroloških poslova, i da se preciziraju uslovi učešća privatnog sektora u obavljanju meteoroloških i hidroloških poslova;

8) da se obezbedi standardizacija metoda u obavljanju meteoroloških i hidroloških poslova i ispitivanje i etaloniranje merila koja se koriste u oblasti meteorologije i hidrologije;

9) da se poslovi istraživanja vremena, klime i voda, kao veoma značajni i za druge delatnosti, planiraju i realizuju po programima koje donosi Vlada Republike Srbije;

10) da se obezbedi efikasnije sprovođenje mera stručne i tehničke kontrole i upravnog nadzora nad vršenjem meteoroloških i hidroloških poslova, zaštite podataka, opreme, tehnologija i tehničkih operativnih sistema;

11) da se obezbedi veća prilagođenost hidrometeorološke službe Republike Srbije međunarodnim meteorološkim i hidrološkim informacionim sistemima u čijem sastavu funkcioniše kao integralni deo, a naročito evropskim hidrometeorološkim informacionim sistemima u procesu integracije u Evropsku uniju.

Prilikom izrade zakona korišćena su regulatorna dokumenta Svetske meteorološke organizacije i drugih međunarodnih organizacija relevantnih za pitanja meteorologije i hidrologije, zatim, međunarodna praksa zemalja Evropske Unije (SR Nemačka, Slovenija, Slovačka Republika, Mađarska) i odgovarajuće direktive Evropske Unije vezane za transponovanje međunarodnih propisa u oblasti meteorologije, hidrologije i monitoringa kvaliteta vazduha i voda u nacionalno zakonodavstvo.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku prenošenja nadležnosti sa saveznog na republičke organe, odnosno ostvarivanja međunarodno-pravnog subjektiviteta Republike Srbije i usklađivanja domaće legislative sa međunarodnim ugovorima u oblasti meteorologije i hidrologije i propisima Evropske unije, koji ovu oblast uređuje na celovit način sa jasnim razgraničenjem između poslova od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteoroloških i hidroloških poslova koje mogu obavljati pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici na način koji se utvrđuje ovim zakonom. Zakon je koncipiran tako da sadrži jedanaest poglavlja.

1. Osnovne odredbe (čl. 1 – 4)

U ovom poglavlju definiše se predmet zakona, meteorološka i hidrološka delatnost, značenje pojmova i utvrđuju osnovna načela meteorološke i hidrološke delatnosti, i to: integralnosti, kontinuiteta, prevencije, informisanja javnosti, pouzdanosti meteoroloških i hidroloških podataka, standardizacije i javnosti.

Navedenim odredbama obezbeđuje se integrisanost nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije u međunarodne hidrometeorološke operativne sisteme, efikasno funkcionisanje sistema rane najave meteoroloških i hidroloških nepogoda i katastrofa i povećane zagađenosti vazduha i voda u slučaju tehnoloških i nuklearnih udesa, pouzdanost i međunarodna uporedivost meteoroloških i hidroloških podataka i usaglašenost mernih metoda i tehnika sa međunarodnim standardima i metodama u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti i monitoringa kvaliteta vazduha i voda.

2. Organizacija i način obavljanja meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteoroloških i hidroloških poslova (čl. 5-15)

U ovom poglavlju uređuje se organizacija i način obavljanja meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteoroloških i hidroloških poslova.

Članom 5. uređuju se nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda (u daljem tekstu: Zavod) za obavljanje meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju. Precizirano je da Zavod kao posebna organizacija u sistemu državne uprave, obezbeđuje uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj meteorološkog i hidrološkog osmatračkog, računarsko-telekomunikacionog i analitičko-prognostičkog sistema, odnosno hidrometeorološkog sistema rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, sprovođenje propisanih programa monitoringa kvaliteta vazduha i voda, ispitivanje i etaloniranje merila koja se koriste u oblasti meteorologije i hidrologije, izvršavanje poslova meteorološkog i hidrološkog obezbeđenja svih vidova saobraćaja, sprovođenje programa praćenja, istraživanja i prognoziranja stanja i promena vremena, klime i vodnih resursa na teritoriji Republike Srbije, kao i izvršavanje drugih poslova državne uprave iz oblasti meteorologije i hidrologije.

Saglasno Konvenciji o Svetskoj meteorološkoj organizaciji (Zakon o ratifikaciji: „Službeni list FNRJ”, br. 80/48), članom 5. ovog Zakona takođe je precizirano da Zavod izvršava funkcije nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije i zastupa i predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim meteorološkim i hidrološkim organizacijama i izvršava obaveze koje proizilaze iz međunarodnih sporazuma i članstva u tim organizacijama.

Takođe, definisano je da meteorološke i hidrološke poslove iz ovog člana i to tačke od 1) do 15) Zavod obavlja u sedištu i van sedišta, u područnim jedinicama.

Članom 6. precizirano je da se poslovi iz delokruga Zavoda obavljaju neprekidno u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona i čine jedinstveni hidrometeorološki informacioni sistem Republike Srbije koji je operativno uključen u međunarodne meteorološke i hidrološke informacione sisteme.

Članom 7. precizirano je da Zavod, u skladu sa međunarodnim konvencijama i sporazumima iz oblasti meteorologije, obavlja poslove od značaja za meteorološku podršku vazdušnom saobraćaju i deo poslova iz oblasti vazduhoplovne meteorologije. Takođe je precizirano da Zavod pojedine poslove iz oblasti vazduhoplovne meteorologije obavlja i kao pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga uz prethodno pribavljen sertifikat u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj.

Članom 8. precizirano je da se poslovi suzbijanja grada i razvoja tehničko-tehnološkog sistema modifikacije vremena za potrebe suzbijanja grada, kao i istraživanje i razvoj metoda drugih vidova veštačkog uticaja na vreme obavljaju u skladu sa posebnim zakonom. Takođe se utvrđuje nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda za obavljanje ovih poslova do donošenja tog zakona.

Poslovi multidisciplinarnih istraživanja uticaja klimatskih promena i zagađenosti vazduha i voda, uključujući prekogranična zagađenja, na vodne resurse, desertifikaciju zemljišta, biodiverzitet, a naročito šumske eko-sisteme, zdravlje stanovništva, energetiku, saobraćaj, turizam i druge delatnosti, obavljaju se u saradnji sa Zavodom (član 9.).

Meteorološki i hidrološki poslovi koji se odnose na osnovna naučna istraživanja u oblasti meteorologije i hidrologije obavljaju se u skladu sa posebnim zakonima (član 10.).

Članom 11. stav 1, tačke 1) do 6) definisani su ostali meteorološki i hidrološki poslovi koje mogu obavljati i druga pravna lica registrovana za obavljanje meteorološke i/ili hidrološke delatnosti, odnosno druge odgovarajuće delatnosti na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

U članu 12. precizirani su uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica ili preduzetnici radi obavljanja ostalih poslova iz oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti. Utvrđuju se bliži uslovi u pogledu kadrovske i tehničke osposobljenosti . Precizirano je da u slučaju potrebe, ostale meteorološke i hidrološke poslove može obavljati i Zavod.

Članom 13. precizirano je da se sredstva za obavljanje meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju a koji su u nadležnosti Zavoda (član 5. stav 1. i 2. ovog zakona), obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Utvrđeno je da se pojedine aktivnosti Zavoda, a naročito razvojno-istraživačke i aktivnosti obučavanja i usavršavanja kadrova, mogu finansirati i putem donacija.

Za vazduhoplovne meteorološke usluge iz člana 7. stav 1. ovog zakona koje Zavod pruža, korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi plaćaju naknadu, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje civilno vazduhoplovstvo. Naknade za ove usluge su prihod budžeta Republike Srbije (član 14).

Republički hidrometeorološki zavod može pružati stručne usluge iz meteorološke i hidrološke delatnosti preko obima koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, a sredstva ostvarena pružanjem stručnih usluga koriste se za razvoj metodoloških i analitičko-prognostičkih rešenja, opremanje Zavoda, kao i za specijalističko obrazovanje i obuku u određenim oblastima meteorologije i hidrologije (član 15). Precizirano je da se visina naknade utvrđuje propisom koji donosi Vlada.

3. Sistem rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i meteorološki i hidrološki osmatrački sistem Republike Srbije (čl. 16-24)

U cilju permanentnog praćenja stanja i promena vremena, klime i voda, najave i prognoze meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, Zavod uspostavlja meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, računarsko-telekomunikacioni sistem i analitičko-prognostički sistem i obezbeđuje permanentno funkcionisanje meteorološkog i hidrološkog sistema praćenja i prognoziranja stanja vremena, klime i voda i rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa (u daljem tekstu: hidrometeorološki sistem rane najave). Putem sredstava javnog informisanja, zatim, nadležne službe za vanredne situacije i na drugi pogodan način Zavod obaveštava javnost, kao i zainteresovane organe i organizacije, o stanju i prognozi vremena, klime i voda (član 16). Takođe, ovim članom je precizirano da Zavod izrađuje i periodično novelira karte ugroženosti i karte rizika od meteoroloških elementarnih nepogoda i učestvuje u izradi karata ugroženosti od poplava i u okviru svog delokruga izrađuje procenu ugroženosti Republike Srbije, koju u skladu sa posebnim zakonom dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zaštite i spasavanja.

U skladu sa međunarodnim standardima i preuzetim međunarodnim obavezama, članom 17. precizirana je struktura državnog meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema koji obuhvataju mreže meteoroloških stanica, mreže hidroloških stanica i mreže državnih laboratorija, i utvrđena obaveza vođenja registra meteoroloških i hidroloških stanica u skladu sa propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Državne mreže meteoroloških stanica, programe rada i opremljenost stanica kao i zaštitne zone u okolini stanica, na predlog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, utvrđuje Vlada Republike Srbije (član 18).

Državne mreže hidroloških stanica, programe rada i opremljenost stanica kao i zaštitne zone u okolini stanica, na predlog ministarstava nadležnog za poslove voda i ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, utvrđuje Vlada Republike Srbije (član 19).

Članom 20. precizirano je da Zavod uspostavlja i obezbeđuje funkcionisanje državne mreže laboratorija iz stava 1. ovog člana, kao i njihovu akreditaciju u skladu sa međunarodnim standardima. Takođe ovim članom se obezbeđuje da Zavod obavlja poslove provere tehničke ispravnosti instrumenata i opreme iz državnog meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema.

Radi dobijanja pouzdanih informacija o stanju vremena, klime i voda utvrđuju se lokacije meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže iz čl. 18. i 19. ovog zakona kao i zaštitne zone u okolini stanica (član 21). Istim članom utvrđuje se pravo službenosti prolaza do meteoroloških, odnosno hidroloških stanica preko parcela koje su u vlasništvu pravnih i fizičkih lica, kao i ograničenja u izvođenju radova u okolini stanica koji mogu narušiti prirodne atmosferske, odnosno hidrološke procese.

Članom 22. precizirano je da organi i organizacije, odnosno naučne ustanove i druga pravna i fizička lica mogu o svom trošku uspostavljati dopunske mreže meteoroloških i/ili hidroloških stanica u skladu sa propisom koji donosi direktor Zavoda na osnovu ovog zakona. Takođe se precizira obaveza da se u dopunskoj mreži stanica sprovode programi osmatranja na način propisan ovim zakonom, i da uređaji i instrumenti koji se koriste u dopunskoj mreži stanica moraju biti sertifikovani u skladu sa zakonom.

Članom 23. precizirano je da Zavod vodi Registar državnih mreža meteoroloških i hidroloških stanica i dopunskih mreža meteoroloških i hidroloških stanica. Zvanični meteorološki i hidrološki podaci su samo oni podaci koji su dobijeni na stanicama koje su upisane u Registar. Istim članom predviđeno je da se propisom donetim na osnovu ovog zakona bliže uređuje sadržina i način vođenja registra.

Članom 24. utvrđena je isključiva nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda za izdavanje vanrednih informacija i upozorenja u uslovima koji prethode atmosferskim i hidrološkim nepogodama i vanrednim događajima, kao i u toku njihovog trajanja. Precizirana je obaveza pravnih subjekata iz člana 22. da meteorološke i hidrološke podatke izmerene u zoni i u vreme atmosferskih i hidroloških elementarnih nepogoda, odnosno u vreme dejstva pojava koje prouzrokuju vanredno stanje, dostave Republičkom hidrometeorološkom zavodu na propisan način, kao i obaveza Republičkog hidrometeorološkog zavoda da Vladi Republike Srbije dostavi detaljan izveštaj u roku od trideset dana po prestanku atmosferske i/ili hidrološke elementarne nepogode.

4. Program meteoroloških i hidroloških razvojno-istraživačkih aktivnosti i plan rada (čl. 25-26)

Članom 25. precizirano je da se meteorološki i hidrološki poslovi iz člana 5. stav 1. tač. 13) i 14) ovog zakona obavljaju na osnovu programa meteoroloških i hidroloških razvojno-istraživačkih aktivnosti i plana rada Zavoda. Ovaj program donosi Vlada, na predlog Zavoda, i to za period od pet godina koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

5. Međunarodna saradnja i Podregionalni centar za klimatske promene (čl. 27-28)

Radi prijema i međunarodne razmene podataka i informacija predviđeno je da Republički hidrometeorološki zavod obezbeđuje uključenje Republike Srbije u međunarodne telekomunikacione i informacione sisteme u oblasti meteorologije, hidrologije i kontrole kvaliteta vazduha i voda, i vrši operativnu razmenu podataka i informacija prema preuzetim međunarodnim obavezama. S obzirom da se hidrometeorološkim telekomunikacionim sistemom takođe vrši i međunarodna razmena podataka i informacija o svim prirodnim katastrofama, uključujući i one koje nisu atmosferskog i hidrološkog porekla, kao i o tehnološkim havarijama i nuklearnim akcidentima, predviđeno je da republička organizacija nadležna za elektronske komunikacije obezbedi prioritet u uspostavljanju i funkcionisanju hidrometeorološkog telekomunikacionog sistema (član 27).

Članom 28. precizirano je da Zavod obavlja stručno-tehničke poslove i izvršava operativne i razvojno-istraživačke funkcije kao Podregionalni centar za klimatske promene za Jugoistočnu Evropu u sistemu regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije.

6. Fond meteoroloških i hidroloških podataka i informacija (čl. 29-34)

Članom 29. precizirano je da Republički hidrometeorološki zavod vodi i održava fond meteoroloških i hidroloških podataka i podataka o kvalitetu vazduha i voda i da sadržaj i strukturu dokumentovanih informacija fonda podataka, način evidencije, verifikacije i korišćenja propisuje Funkcioner koji rukovodi organom državne uprave nadležnim za hidrometeorološke poslove. Arhiviranje i čuvanje meteoroloških i hidroloških podataka i informacija vrši se u skladu sa propisima o arhivskoj građi.

Podaci i informacije o stanju vremena, klime i voda kojima raspolaže Republički hidrometeorološki zavod su javni, osim podataka koji predstavljaju službenu ili vojnu tajnu. Funkcioner koji rukovodi organom uprave nadležnim za hidrometeorološke poslove donosi propis o službenoj tajnosti podataka (član 30).

Članom 31. utvrđena je obaveza Republičkog hidrometeorološkog zavoda da javne podatke iz člana 30. uključuje u međunarodnu razmenu i objavljuje u periodičnim izveštajima. Takođe, ovim članom utvrđena je obaveza Republičkog hidrometeorološkog zavoda da podatke dobijene u državnoj mreži meteoroloških i hidroloških stanica, kao i periodične i godišnje izveštaje dostavlja organima nadležnim za poslove zaštite životne sredine, poslove voda i poslove zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, a u skladu sa posebnim zakonima.

U skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa, podaci i informacije koji su prema članu 30. ovog zakona u sastavu fonda podataka dostupni su javnosti (član 32).

Članom 33. precizirano je da Republički hidrometeorološki zavod operativno izdaje meteorološke i hidrološke informacije opšte namene i dostavlja ih korisnicima putem sredstava javnog informisanja, elektronskog i poštanskog saobraćaja. Takođe je utvrđeno da se na zahtev korisnika uz odgovarajuću nadoknadu mogu izdati specijalizovane operativne informacije na način utvrđen međusobnim ugovorom.

Članom 34. precizirano je da je Zavod subjekt Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP), u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar, i dužan je da u skladu sa Direktivom Evropske Unije – Infrastructure for Spatial Information in the European Community – INSPIRE i drugim standardima obezbedi osnivanje i održavanje skupova prostornih meteoroloških i hidroloških digitalnih podataka, baza i servisa podataka, kao i opise skupova prostornih podataka i servisa (metapodaci).

7. Zaštita hidrometeorološkog informacionog sistema

(čl. 35-36)

Republički hidrometeorološki zavod dužan je da obezbedi zaštitu hidrometeorološkog informacionog sistema i da propiše mere i postupke zaštite hidrometeorološkog računarsko-telekomunikacionog sistema (član 35).

Članom 36. precizirano je da korisnik podataka i informacija iz državnog fonda o stanju vremena, klime i voda, ne može bez saglasnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda prodati ili ustupiti trećem licu. Utvrđena je obaveza da se pri korišćenju objavljenih podataka citira izvor (član 36).

8. Stručna i tehnička kontrola (čl. 37-40)

Članom 37. precizirano je da Republički hidrometeorološki zavod vrši stručnu i tehničku kontrolu nad vršenjem poslova meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja, evidentiranja, kodiranja i razmene podataka u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Članom 38. utvrđeno je da stručnu i tehničku kontrolu može vršiti lice meteorološke ili hidrološke struke sa položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje pet godina u struci. Predviđena je obaveza izdavanja službene legitimacije licima ovlašćenim za vršenje stručne i tehničke kontrole (član 38).

Članom 39. precizirano je da su organi državne uprave, odnosno lokalne samouprave, odnosno druga pravna lica koji su imaoci meteorološke i/ili hidrološke stanice upisane u Registar dužni da omoguće nesmetano sprovođenje stručne i tehničke kontrole i da pruže sve potrebne informacije.

Članom 40. predviđena je obaveza sastavljanja zapisnika ukoliko se konstatuju povrede odredaba ovog Zakona i propisa donetih na osnovu ovog Zakona. Utvrđeno je pravo i obaveza da Republički hidrometeorološki zavod izda rešenje o brisanju meteorološke ili hidrološke stanice dopunske mreže iz Registra ukoliko se ne otklone korektivne mere, odnosno u slučaju nepravilno izvršenih merenja.

9. Nadzor (čl. 41-45)

Članom 41. precizirano je da Zavod vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i da poslove nadzora nad primenom propisa o vazduhoplovnim meteorološkim uslugama vrši organ državne uprave nadležan za poslove civilnog vazduhoplovstva u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 42. precizirano je da inspekcijski nadzor vrši Zavod preko

inspektora za meteorološku i hidrološku delatnost. Nadzor se obavlja u prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika ili na lokaciji meteorološke i hidrološke stanice.

Članom 43. precizirana su ovlašćenja inspektora, odnosno mere koje inspektor može svojim rešenjem doneti.

Članom 44. precizirani su uslovi školske spreme koje inspektor treba da ispuni, kao i donošenje propisa o sadržini njegove legitimacije.

Članom 46. precizirana je mogućnost žalbi na rešenje inspektora.

10. Kaznene odredbe (čl. 46-50)

U članovima od 46. do 50. ovog zakona precizirane su kaznene odredbe za privredni prestup, prekršaj pravnog lica, prekršaj preduzetnika, prekršaj fizičkog lica i prekršaj odgovornog lica.

11. Prelazne odredbe (čl. 51-54)

Članom 51. precizirano je da će do donošenja Zakona o suzbijanju grada iz člana 8. Predloga zakona, poslove protivgradne zaštite i istraživanja u oblasti modifikacije vremena obavljati Zavod.

U ovom poglavlju predviđeni su rokovi za donošenje podzakonskih propisa na osnovu ovog zakona, kao i važnost postojećih do donošenja novih (član 52).

Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, i da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi „Zakon o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju” („Sl. list SFRJ”, br. 18/88 i 63/90), (član 53. i 54).

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za donošenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike Srbije, jer najveći deo poslova u njegovoj primeni do sada je obavljao Republički hidrometeorološki zavod u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima. Sprovođenje zakona neće izazvati povećanje zaposlenih u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, a obnavljanje opreme vršiće se u skladu sa srednjoročnim programima, u okviru raspoloživih budžetskih sredstava. Obim poslova će se povećati zbog donošenja podzakonskih propisa, na kojima će raditi postojeći zaposleni u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

V. ANALIZA EFEKATA

1) Koji problem se rešava zakonom?

Meteorološka i hidrološka delatnost do sada je bila uređena Zakonom o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju, i to samo u delu koji se odnosi na poslove od opšteg interesa za bivšu SFRJ. Pomenuti zakon nije menjan od 1990. godine, a na osnovu njega doneto je samo četiri podzakonska akta kojima su propisane:

1) državne mreže i programi rada meteoroloških stanica – Pravilnik o utvrđivanju mreža i programa rada meteoroloških stanica od interesa za celu zemlju („Službeni list SFRJ”, broj 50/90);

2) državne mreže i programi rada hidroloških stanica – Pravilnik o utvrđivanju mreža i programa rada hidroloških stanica od interesa za celu zemlju („Službeni list SFRJ”, broj 50/90);

3) postupci i način merenja karakteristika kvaliteta vazduha – Uputstvo o postupcima i načinu osmatranja i merenja kvaliteta vazduha i padavina u mreži meteoroloških stanica („Službeni list SRJ”, broj 83/93);

4) način izrade meteorološke dokumentacije za let i vazduhoplovnih meteoroloških informacija – Pravilnik o načinu izrade i formi prognostičkih karata uključenih u meteorološku dokumentaciju za let i vazduhoplovnih klimatoloških informacija („Službeni list SRJ”, broj 47/99).

Sva ostala uputstva čije je donošenje utvrđeno navedenim zakonom (ukupno 21), a kojima se sprovode obaveze preuzete ratifikacijom Konvencije o Svetskoj meteorološkoj organizaciji u vezi sa primenom međunarodnih standarda u oblasti meteorologije i hidrologije imaju karakter privremenih uputstava jer nisu objavljena na propisan način.

Donošenjem Zakona za sprovođenje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni glasnik RS”, broj 35, od 2. aprila 2003. godine) sada važeći savezni Zakon o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju primenjuje se kao republički zakon. Istovremeno, prestao je sa radom Savezni hidrometeorološki zavod, a poslove i funkcije Saveznog hidrometeorološkog zavoda preuzeo je Republički hidrometeorološki zavod Srbije, u skladu sa Zakonom o ministarstvima. Važećim zakonom, kao i podzakonskim propisima donetim na osnovu njega, ne obezbeđuje se organizovan i celovit hidrometeorološki informacioni sistem Republike Srbije kao integralni deo operativnih evropskih i svetskih hidrometeoroloških informacionih sistema, niti celovito uređenje meteorološke i hidrološke delatnosti.

Iz navedenih razloga, a saglasno Odluci o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora koju je donela Narodna skupština Republike Srbije na sednici održanoj 5. juna 2006. godine („Službeni glasnik RS” broj 18/06), proizilazi potreba da se donošenjem Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, ova oblast uredi na celovit način, sa jasnim razgraničenjem između poslova od opšteg interesa za Republiku Srbiju i drugih meteoroloških i hidroloških poslova koje mogu obavljati preduzeća, organizacije i druga pravna i fizička lica, u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Osim toga, neophodno je izvršiti usklađivanje domaće legislative sa napred navedenim potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti meteorologije i hidrologije.

Takođe, potrebno je izvršiti usklađivanje domaćih propisa sa propisima Evropske unije u okviru aktivnosti vezanih za proces pridruživanja.

Navedene potrebe opredelile su sadržaj ovog zakona kojim se, uvažavajući opšte prihvaćene principe, uređuje meteorološka i hidrološka delatnost, zatim, uslovi i način izvršavanja meteoroloških i hidroloških poslova i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, a sve u cilju zaštite života ljudi i materijalnih dobara od stihijskog delovanja meteoroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, kao i radi racionalnog korišćenja vremenskih uslova, klime i voda u različitim privrednim i drugim delatnostima i zaštiti životne sredine.

2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?

Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti ima za cilj:

– da se celovito uredi meteorološka i hidrološka delatnost putem utvrđivanja poslova praćenja, istraživanja i prognoziranja vremena, klime i voda, koji su od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteoroloških i hidroloških poslova, kao i uslovi i način njihovog izvršavanja;

– da se zakonom i podzakonskim aktima obezbede potrebni uslovi za izvršavanje funkcija Republike Srbije u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti, uključujući međunarodne obaveze preuzete ratifikacijom međunarodnih ugovora u oblasti meteorologije, hidrologije, monitoringa kvaliteta vazduha i voda i meteorološkog obezbeđenja međunarodnog vazdušnog saobraćaja i saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima;

– da se utvrde poslovi iz delokruga Republičkog hidrometeorološkog zavoda i objedine u jedinstven hidrometeorološki informacioni sistem koji istovremeno predstavlja integralni deo sistema zaštite i spasavanja od prirodnih nepogoda i drugih vanrednih događaja Republike Srbije i međunarodnih hidrometeoroloških informacionih sistema;

– da se meteorološki i hidrološki podaci i informacije stave u funkciju zaštite ljudskih života i materijalnih dobara, održivog ekonomskog razvoja i iskorenjivanja siromaštva, potreba državnih organa, Vojske, naučno-istraživačkih institucija, zaštite životne sredine, itd;

– da se preciznije razgraniče nadležnosti između republičkog organa uprave nadležnog za hidrometeorološke poslove i organa ili drugog pravnog lica nadležnog za kontrolu letenja u delu koji se odnosi na obavljanje poslova vazduhoplovne meteorologije i vazduhoplovnih meteoroloških usluga;

– da se poslovi modifikacije vremena u cilju suzbijanja grada i stimulacije padavina utvrde kao poslovi od interesa za Republiku Srbiju koji se uređuju posebnim zakonom;

– da se jasno razgraniče meteorološki i hidrološki poslovi od interesa za Republiku od ostalih meteoroloških i hidroloških poslova, i da se preciziraju uslovi učešća privatnog sektora u obavljanju meteoroloških i hidroloških poslova;

– da se obezbedi standardizacija metoda u obavljanju meteoroloških i hidroloških poslova, kao i ispitivanje i etaloniranje merila koja se koriste u oblasti meteorologije i hidrologije;

– da se obezbedi efikasnije sprovođenje mera stručne i tehničke kontrole i upravnog nadzora nad vršenjem meteoroloških i hidroloških poslova, zaštite podataka, opreme, tehnologija i tehničkih operativnih sistema;

– da se obezbedi veća prilagođenost hidrometeorološke službe Republike Srbije međunarodnim meteorološkim i hidrološkim informacionim sistemima u čijem sastavu funkcioniše kao integralni deo, a naročito evropskim hidrometeorološkim informacionim sistemima u procesu integracije u Evropsku uniju;

– da se obezbedi efikasnija dostupnost javnim meteorološkim i hidrološkim podacima, kao i zaštita prava intelektualne svojine u oblasti meteorologije i hidrologije.

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Budući da je ratifikacijom Konvencije o Svetskoj meteorološkoj organizaciji i drugih međunarodnih ugovora, preuzeta obaveza uspostavljanja nacionalne hidrometeorološke službe i njenog operativnog uključivanja u međunarodne hidrometeorološke informacione sisteme i programe, kao i obaveza sprovođenja međunarodnih standarda u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti, druge mogućnosti nisu bile razmatrane.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?

Donošenjem Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti urediće se na celovit način prava i obaveze Republike Srbije, kao i prava i obaveze preduzeća, organizacija i drugih pravnih i fizičkih lica u oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti.

5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Rešenja predložena u zakonu koja prvenstveno imaju za cilj zaštitu života ljudi i materijalnih dobara od stihijskog delovanja atmosferskih i hidroloških nepogoda i katastrofa, kao i racionalno korišćenje vremenskih uslova, klime i voda u različitim privrednim i društvenim delatnostima i zaštiti životne sredine, uticaće na sve građane. Tim rešenjima obezbeđuju se pravovremene i pouzdane meteorološke i hidrološke informacije, prognoze i upozorenja, uključujući informacije o stanju kvaliteta vazduha i voda, putem uspostavljanja funkcionalne državne hidrometeorološke službe Republike Srbije sa jedinstvenim tehničko-tehnološkim operativnim sistemima (državni meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, sistem baza podataka, računarsko-telekomunikacioni i analitičko-prognostički sistem), integrisanim u evropske i svetske hidrometeorološke sisteme i programe, i razvojno-istraživačkim planskim dokumentima.

Takođe, rešenja predviđena zakonom omogućiće svim subjektima privrednih i drugih delatnosti da na osnovu rezultata sistematskog praćenja i istraživanja vremena, klime i voda optimalno i racionalno koriste klimu i vode kao prirodne resurse.

Zakon će takođe imati pozitivan uticaj na učešće preduzeća, institucija i drugih pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika u obavljanju pojedinih poslova iz meteorološke i hidrološke delatnosti.

6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti ne predviđa posebne troškove za građane. Troškovi će nastati za preduzeća i druga pravna lica koji su imaoci dopunskih mreža meteoroloških i hidroloških stanica zbog obaveze uključivanja rezultata merenja i osmatranja u državni hidrometeorološki informacioni sistem u slučaju pojave atmosferskih i hidroloških nepogoda i drugog vanrednog događaja. Pored ovih, troškovi će za navedena pravna lica nastati i zbog obaveze sertifikacije i periodične kalibracije meteoroloških i hidroloških instrumenata i opreme, međutim ovi troškovi postoje i u sada važećim propisima.

7. Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?

Ulaganja u implementaciju zakona u praksi su neophodna, ali su efekti smanjenja materijalnih šteta i povećanja bezbednosti ljudskih života višestruko veći i opravdavaju troškove.

8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkureciju?

Zakonom su, pored poslova od interesa za Republiku Srbiju, utvrđeni i ostali poslovi u okviru meteorološke i hidrološke delatnosti i definisani uslovi za učešće različitih preduzeća i institucija, odnosno privatnog sektora u njihovom obavljanju. Time se unose elementi konkurencije i stvaraju uslovi za kvalitetnije obavljanje poslova meteorološke i hidrološke delatnosti u skladu sa međunarodnim standardima i otvaraju mogućnosti za efikasniji i racionalniji rad hidrometeorološke službe Republike Srbije, njeno brže prilagođavanje promenama u procesu reforme državne uprave u Republici Srbiji, kao i čvršće povezivanje sa privredom, naučnim i stručnim institucijama, Vojskom i drugim korisnicima produkata meteorološke i hidrološke delatnosti.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?

Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti predstavlja rezultat rada radne grupe koja je radila na izradi radne verzije zakona, a koja je bila sastavljena od eminentnih domaćih i međunarodnih stručnjaka iz ove oblasti, koja je prilikom rada vršila konsultacije i pribavljala mišljenja od naučno-obrazovnih institucija i zainteresovanih pojedinaca.

Radna verzija zakona razmatrana je na raspravi koje su održane na dva okrugla stola, kom prilikom su razmatrane i analizirane primedbe i sugestije koje su zainteresovana lica, odnosno organi izneli.

Najvažnije sugestije odnosile su se na stvaranje zakonske mogućnosti za uključivanje privatnog sektora u obavljanju pojedinih meteoroloških i hidroloških poslova koji nisu od interesa za Republiku Srbiju.

Usvojene primedbe i sugestije unete su u tekst zakona.

Javna rasprava je održana postavljanjem Nacrta zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti na zvaničan sajt Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?

Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, institucionalne i organizacione, tehničko-operativne, kao i mere jačanja javne svesti:

1) zakonodavne, upravne i upravno-nadzorne mere:

– donošenje programa meteoroloških i hidroloških razvojno-istraživačkih aktivnosti,

– izrada zakona o suzbijanju grada, zajedno sa ovim zakonom, čime će se celovito urediti meteorološka delatnost,

– donošenje propisa na osnovu ovog zakona u skladu sa međunarodnim standardima,

– sistem stručne i tehničke kontrole, nadzora i sankcije u slučaju kršenja zakona;

2) institucionalne i organizacione mere:

– organizacija obavljanja meteoroloških i hidroloških poslova od opšteg interesa i uspostavljanje jedinstvenog hidrometeorološkog informacionog sistema Republike Srbije kao integralnog dela međunarodnih hidrometeoroloških informacionih sistema i sistema zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i katastrofa,

– inkorporiranje međunarodnih standarda i standarda EU u sadržaj propisa za obavljanje poslova meteorološke i hidrološke delatnosti,

– uvođenje sistema upravljanja kvalitetom i uključivanje u sistem akreditovanih laboratorija, u skladu sa međunarodnim standardima (JUS ISO/IEC: 17025 i dr);

3) tehničko/operativne mere:

– obezbeđivanje stručno-tehničke podrške za izvršavanje operativnih i razvojno-istraživačkih funkcija Podregionalnog centra za klimatske promene za jugoistočnu Evropu, u okviru evropske mreže regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije – domaćin ovog centra je Republika Srbija, u skladu sa završnim dokumentima Ministarske konferencije Ekonomske komisije za Evropu UN (UNECE) održane u Beogradu 2007. godine,

– razvoj državnog meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema, u okviru evropskog i globalnog osmatračkog sistema, i osnivanje registra meteoroloških i hidroloških stanica,

– osnivanje fonda zvaničnih meteoroloških i hidroloških podataka i informacija.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA ACQUIS COMMUNAUTAIRE/OM

1. Ovlašćeni predlagač zakona – Vlada

Obrađivač – Republički hidrometeorološki zavod

2. Naziv zakona:

Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti

3. Usklađenost Predloga zakona sa acquis communautaire-om

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Oznaka Direktive Saveta EU Oblast koju reguliše Direktiva

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Oznaka Direktive Saveta EU Oblast koju reguliše Direktiva

Okvirna Direktiva o vodama EU 2000/60/EC;

Direktiva Saveta 2007/60/EC o proceni i upravljanju rizicima od poplava;

Direktiva Saveta 2007/2/EC o infrastrukturi za prostorne informacije (Direktiva INSPIRE)

Direktiva Saveta 91/676/EES koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora

Direktiva Saveta 2008/50/ES o kvalitetu ambijentalnog vazduha i

čistog vazduha u Evropi;

Potpuna usklađenost sa ovim direktivama će biti obezbeđena sa donošenjem podzakonskih akata, u skladu sa ovim zakonom.

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Predlog zakona usklađen je i sa ostalim izvorima prava EU (naprimer, odredbe vezane za dostupnost informacija javnosti, itd)

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) Rok u kome je predviđeno postizanje potpune usklađenosti Predloga zakona sa acquis communautaire-om

4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu

Jedinstveni propisi za ovu oblast u EU ne postoje. Pri izradi Predloga zakona u potpunosti su ispoštovani tehnički Regulativi Svetske meteorološke organizacije u oblasti meteorologije i hidrologije.

5. Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Delimično.

6. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

7.Učešće konsultanata u izradi Predloga zakona i njihovo mišljenje o usklađenosti

Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti predstavlja rezultat rada radne grupe, koju su činili eminentni domaći i međunarodni stručnjaci iz ove oblasti.

Prilikom izrade zakona vršene su konsultacije i pribavljana su mišljenja od naučno-obrazovnih institucija i zainteresovanih pojedinaca.

Radna verzija zakona bila je predmet razmatranja na raspravama koje su održane na dva okrugla stola, kom prilikom su razmatrane i analizirane primedbe i sugestije koje su zainteresovana lica, odnosno organi izneli.

Sugestije i primedbe koje su usvojene, unete su u tekst zakona.

1. Naziv propisa EU 2. „CELEX” oznaka EU propisa DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA 2000/60/ESUSPOSTAVLjANjE OKVIRA ZA DELOVANjE ZAJEDNICE U OBLASTI POLITIKE VODA, 23.10.2000 Poslednja izmena 2009/31/E3Directive 2000/60/EC of the Euroean Parliament and of the Council of 23 Ocober 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy, Last Amended by 2009/31/EC 32000L0060 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač – Republički hidrometeorološki zavod 24.06.2010. 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj službi 2009-25 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) Direktiva 2007/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 23.oktobra 2007.godineo proceni i upravljanju rizicima od poplava,Official Journal L288 od 6.11.2007, str. 27-34Directive 2007/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2007 on the assessment and management of flood risks, Official Journal L 288/27 6.11.2007, page 27-34 32007L0060 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač – Republički hidrometeorološki zavod 24.06.2010 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti       7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU 1-4.2       Direktiva o infrastrukturi za prostorne informacije ( EU 2007/2/ES), 14.mart 2007Directive 2007/2/EC of the European Parliament and of the Council of 14 March 2007 establishing an Infrastructure for Spatial Information in the European Community (INSPIRE) 32007L0002 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač – Republički hidrometeorološki zavod 22.06.2010 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti       7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU 1-5       Nitratna Direktiva EK 91/676/EEC koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora.Council Directiive 1991 concerninig the protection of water aginst pollution caused by nitrates from agricultural sources 91/676/EEC, Official Journal OJ 375,31.12.1991 3199L0676 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač – Republički hidrometeorološki zavod 24.06.2010 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti 2009-25 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU 1-6       DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA 2008/50/ECKVALITET AMBIJENTALNOG VAZDUHA I ČISTOG VAZDUHA U EVROPI,21.05.2008.DIRECTIVE 2008/50/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF CONCILON AMBIENT AIR QUALITY AND CLEANER AIR FOR EUROPE 32008L0050 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač – Republički hidrometeorološki zavod 24.06.2010 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti 2009-25 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

1-1.6 |      |      | | |članovi direktive nisu u nadležnosti Zakona |      |      | |1.7 |Lokacija tačaka uzimanja uzoraka u cilju merenja sumpor diokasida, azotnih oksida, čestica (RM10 i RM2.5), olova, benzena, ugljen monoksida u vazduhu okoline se određuje korišćenjem kriterijuma datih u tačkama 1-4 Anex III. |5.4)

5.6)

| | |Uputstvom i primenom odgovarajuće međunarodne i domaće regulative iz oblasti merenja, obrade rezultata merenja i laboratorijskih analiza kao i Uputstvom o načinu kodiranja, evidentiranja prikupljanja podataka iz državnog meteorološkog osmatračkog sistema izvršiće se potpuno usaglašavanje sa odgovarajućim direktivama iz oblasti kvaliteta vazduha |Članom 52. Predloga zakona predviđeno je donošenje propisa u roku od tri godine od donošenja Zakona

|      | |7.8.(1-2) |Referentne metode merenja.

1. Zemlje članice mogu koristiti referentne metode merenja i kriterijume specificirane u Delu A i Delu C Anex-a VI.

2. Druge metode merenja mogu biti predhodno korišćeni kako je dato u izlaznom setu Dela B Anex-a 6. |18.10)

18.11)

18.12)

20.1)

27.2

|Državne mreže meteoroloških stanica obuhvataju i mreže stanica za kvalitet vazduha;

Državne mreže meteoroloških stanica obuhvataju i mreže stanica za sunčevo zračenje i atmosferski ozon;

Državna mreža laboratorija obuhvata: 1)nacionalnu laboratoriju za poslove merenja regionalnog i prekograničnog atmosferskog prenosa zagađujućih materija u vazduhu;

Zavod obezbeđuje povezivanje Republike Srbije sa međunarodnim telekom. i inform. sistemima u oblasti meteorologije, hidrologije, monitoringa kvaliteta vazduha i voda i vrši operativnu razmenu podataka .

| |Uputstvom i primenom odgovarajuće međunarodne i domaće regulative iz oblasti merenja, obrade rezultata merenja i laboratorijskih analiza kao i Uputstvom o načinu kodiranja, evidentiranja prikupljanja podataka iz državnog meteorološkog osmatračkog sistema izvršiće se potpuno usaglašavanje sa odgovarajućim direktivama iz oblasti kvaliteta vazduha. |Članom 52. Predloga zakona predviđeno je donošenje propisa u roku od tri godine od donošenja Zakona |      | |Napomena 6) |Gde je moguće treba primeniti tehniku modeliranja da bi tačka o zahtevanom podatku bila uključena u grafički prikaz geografske raspodele koncentracija. Ovo bi moglo da posluži kao osnova za sagledavanje kolektivne izloženosti stanovništva koje živi na tom području, zagađenju vazduha |5.14) |praćenje i istraživanje stanja i promena vremena, klime, vodnih resursa i režima površinskih i podzemnih voda vodnih tela, sunčeve radijacije, energetskog potencijala sunca, vetra i voda, kao i razvoj i uvođenje u operativnu primenu numeričkih modela za prognozu vremena, voda, klimatskih promena, kvaliteta vazduha i voda i atmosferskog transporta i depozicija zagađujućih materija; | |Uputstvom i primenom odgovarajuće međunarodne i domaće regulative iz oblasti merenja, obrade rezultata merenja i laboratorijskih analiza kao i Uputstvom o načinu kodiranja, evidentiranja prikupljanja podataka iz državnog meteorološkog osmatračkog sistema izvršiće se potpuno usaglašavanje sa odgovarajućim direktivama iz oblasti kvaliteta vazduha. |Članom 52. Predloga zakona predviđeno je donošenje propisa u roku od tri godine od donošenja Zakona |      | |Napomena 8). |Detaljna merenja finih čestica u ruralnim mestima se rade da bi se bolje razumeo uticaj ove zagađujuće materije i razvila odgovarajuća politika. Takva merenja se mogu vršiti za potrebe usaglašavanja istih u okviru monitoringa i evaluaciju (proveru) transgraničnog prenosa aerozagađenja u Evropi (EMEP program čija je realizacija počela 1979. godine, u saglasnosti sa Konvencijom o transgraničnom prenosu aero zagađenja).

Council Decision 81/462/EC od 11. juna 1981. godine. |5.12)

9 |Meteorološki i hidrološki poslovi monitoringa prekograničnog zagađenja vazduha i voda za potrebe vodoprivrede i zaštiti životne sredine.

Multidisciplinarna istraživanja uticaja klimatskih promena i zagađenosti vazduha i voda, uljučujući prekogranična zagađenja, na vodne resurse, desertifikaciju zemljišta, biodiverzit i naročito šumske eko-sisteme, zdravlje stanovništva, energetiku, saobraćaj, turizam i druge delatnosti | |Uputstvom i primenom odgovarajuće međunarodne i domaće regulative iz oblasti merenja, obrade rezultata merenja i laboratorijskih analiza kao i Uputstvom o načinu kodiranja, evidentiranja prikupljanja podataka iz državnog meteorološkog osmatračkog sistema izvršiće se potpuno usaglašavanje sa odgovarajućim direktivama iz oblasti kvaliteta vazduha. |Članom 52. Predloga zakona predviđeno je donošenje propisa u roku od tri godine od donošenja Zakona |      | |7.8(1-3)-35 |      |      |      | |članovi direktive nisu u nadležnosti ovog Zakona |      |      | |a.1-a.2 |     

|      |      | |aneksi direktive nisu u nadležnosti ovog Zakona |      |      | |a.3

a4.-a.5

a.6

a.7-a.17

|Upustvo za određivanje lokacije stanice za kvalitet vazduha

Referentne metode za merenje koncentracije zagađujućih materija |21.4

18.7 |Vlada, na predlog Zavoda, utvrđuje lokaciju meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže, kao i zaštitne zone u okolini stanica u kojima se uvode ograničenja.

Direktor Zavoda donosi uputstvo o metodama meteoroloških merenja i osmatranja i uputstvo o načinu kodiranja, evidentiranja i prikupljanja podataka iz državnog

meteorološkog osmatračkog sistema.

| |Uredbom o utvrđivanju lokacija meteoroloških i hidroloških stanica državne mreže, kao i zaštitnih zona u okolini stanica u kojima se uvode ograničenja (član 21. stav 4);

aneksi direktive nisu u nadležnosti ovog Zakona

Uputstvo o metodama meteoroloških merenja i osmatranja (član 18. stav 7);

aneksi direktive nisu u nadležnosti Zakona

|Članom 52. Predloga zakona predviđeno je donošenje propisa u roku od tri godine od donošenja Zakona

Članom 52. Predloga zakona predviđeno je donošenje propisa u roku od tri godine od donošenja Zakona

|

| |