Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

Član 1.

U Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni Glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr.zakon), u članu 1. reči: „i doprinosi” brišu se.

Član 2.

U Glavi I naziv Odeljka 3. menja se i glasi:

„Nezaposleni i zaposleni koji traži promenu zaposlenja”.

Član 3.

U članu 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

„Nezaposleni koji duže čeka na zaposlenje, u smislu ovog zakona, jeste lice koje se vodi na evidenciji nezaposlenih duže od dve godine.

Zaposleni koji traži promenu zaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosu ili je na drugi način ostvarilo pravo na rad i koje se vodi na evidenciji lica koja traže promenu zaposlenja.”

Član 4.

U članu 5. stav 1. reči: „student više škole i osnovnih studija (u daljem tekstu: student),” brišu se.

Član 5.

U Glavi II naziv Odeljka 1. i član 14. menjaju se i glase:

„1. Individualni plan zapošljavanja

Član 14.

Nacionalna služba i nezaposleni sporazumno utvrđuju individualni plan zapošljavanja koji sadrži popis poslova koje nezaposleni, prema svojim znanjima i stručnim i radnim sposobnostima, može obavljati, kao i aktivnosti i rokove u okviru aktivnog traženja posla, pripreme za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Individualni plan zapošljavanja utvrđuje se u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.”

Član 6.

U članu 17. stav 1. reč: „pet” zamenjuje se rečju: „osam”.

Član 7.

U članu 28. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Troškove usluga profesionalne selekcije i klasifikacije koje se vrše na zahtev poslodavca – snosi poslodavac.”

Član 8.

U članu 31. stav 1. posle reči: „donosi”dodaje se reč: „godišnji”.

U stavu 2. reči: „može da donese” zamenjuju se rečima: „donosi u saradnji sa Nacionalnom službom”.

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. broj: „5” zamenjuje se brojem: „4”.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Član 9.

U članu 32. stav 3. reč: „Vlada” zamenjuju se rečju: „Ministarstvo”.

Član 10.

Član 34. menja se i glasi:

„Poslodavac koji posluje na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj stopa nezaposlenosti prelazi 10% u odnosu na stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji prema podacima Nacionalne službe, poslodavac koji posluje na devastiranom području (opštini) ili drugi poslodavac koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licem koje pripada određenoj kategoriji (mladi, žene, višak zaposlenih, lica sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, pripadnici etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti, dugoročno nezaposleni i dr.) može da ostvari pravo na meru kojom se podstiče novo zapošljavanje.

Vlada utvrđuje mere, prioritete i sredstva, u okviru sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.”

Član 11.

U članu 35. stav 2. menja se i glasi:

„Ugovorom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prava i obaveze poslodavca i Nacionalne službe u vezi sa ostvarivanjem prava na podsticanje novog zapošljavanja iz člana 34. ovog zakona.”

Član 12.

Član 36. briše se.

Član 13.

U članu 37. stav 6. posle reči: „poslodavac” dodaju se zapeta i reči: „samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama, u skladu sa zakonom”.

Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„O znanjima i veštinama stečenim u postupku dodatnog obrazovanja i obuke koju organizuje Nacionalna služba izdaje se sertifikat na obrascu čiji sadržaj propisuje ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja (u daljem tekstu: ministar).”

Član 14.

U članu 43. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Ako je utvrđena novčana naknada za slučaj nezaposlenosti niža od 70% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu njenog utvrđivanja, jednokratna isplata novčane naknade radi samozapošljavanja vrši se tako što se novčana naknada za slučaj nezaposlenosti uvećava do iznosa od 70% od prosečne mesečne zarade prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. broj: „2” zamenjuje se brojem: „3”.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 15.

Član 44. menja se i glasi:

„Ako korisnik sredstava iz člana 43. ovog zakona sredstva ne iskoristi namenski, dužan je da vrati iznos jednokratne novčane naknade, uvećan za iznos zakonom utvrđene kamate, u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva Nacionalne službe za povraćaj sredstava.

Nacionalna služba dužna je da podnese zahtev za povraćaj sredstava u roku od 15 dana od dana utvrđivanja da sredstva nisu iskorišćena namenski, a najkasnije u roku od 60 dana od dana isteka roka za dostavljanje dokaza o namenskoj upotrebi sredstava.

Korisniku sredstava iz stava 1. ovog člana koji u propisanom roku vrati iznos jednokratne novčane naknade, Nacionalna služba nastavlja da isplaćuje novčanu naknadu, u skladu sa ovim zakonom, za preostalo vreme.”

Član 16.

U članu 45. stav 1. menja se i glasi:

„Ministar utvrđuje prioritete i visinu subvencije iz člana 42. stav 2. tačka 2) ovog zakona, a način ostvarivanja prava na subvenciju bliže se uređuje opštim aktom Nacionalne službe.”

Član 17.

Član 55. menja se i glasi:

„Na osnovu odluke o organizovanju i sprovođenju javnih radova, Nacionalna služba i poslodavac koji organizuje javne radove zaključuju ugovor kojim se utvrđuju međusobna prava i obaveze, u skladu sa zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.

Nacionalna služba, na osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana, utvrđuje učešće nezaposlenih i viška zaposlenih na javnim radovima.”

Član 18.

U članu 59. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Obavljanje poslova i ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se u organizacionim jedinicama Nacionalne službe obrazovanim po teritorijalnom principu, u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.”

Član 19.

U članu 61. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Na direktora i članove upravnog i nadzornog odbora Nacionalne službe primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija.”

Član 20.

U članu 65. stav 2. briše se.

Član 21.

U članu 67. stav 2. briše se.

Stav 3. koji postaje stav 2. menja se i glasi:

„Finansijski plan i završni račun Nacionalne službe dostavljaju se u postupku i na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžetski sistem.”

Član 22.

Član 70. menja se i glasi:

„Za direktora Nacionalne službe može biti imenovano lice sa najmanje VII stepenom stručne spreme.

Direktora po sprovedenom javnom konkursu imenuje upravni odbor Nacionalne službe, uz saglasnost Vlade, na period od pet godina, s tim da može da bude ponovo imenovan.

Lice koje podnese prijavu na konkurs za imenovanje direktora, pored isprava i dokaza o ispunjenosti uslova za imenovanje, dužno je da dostavi i predlog programa rada Nacionalne službe.”

Član 23.

U članu 75. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Agenciju mogu da osnuju fizička i pravna lica, za obavljanje poslova zapošljavanja iz člana 2. tač. 1) – 6) ovog zakona.

Agencija poslove zapošljavanja obavlja u skladu sa zakonom, na način koji propiše ministar.”

Član 24.

Član 76. menja se i glasi:

„Agencija se upisuje u registar nadležnog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva.

Agencija je dužna da dokaz o registraciji dostavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana upisa u registar.

Dozvolu za rad agenciji Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole.

Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti lica koja obavljaju poslove zapošljavanja.

Pod stručno osposobljenim licem iz stava 4. ovog člana smatra se lice koje ima najmanje srednju stručnu spremu i položen ispit za rad u zapošljavanju.

Bliže uslove u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti lica koja obavljaju poslove zapošljavanja u agenciji, kao i sadržinu dozvole za rad, propisuje ministar.

Ministarstvo odlučuje o podnetom zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Za izdavanje dozvole za rad, agencija plaća naknadu čiju visinu utvrđuje Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 8. ovog člana koriste se za aktivne mere zapošljavanja”.

Član 25.

U članu 81. stav 1. reč: „Zaposleni” zamenjuje se rečima: „Lica koja obavljaju poslove zapošljavanja”.

U stavu 2. posle reči: „zapošljavanju” dodaju se zapeta i reči: „kao i visinu naknade,”.

Član 26.

U članu 84. stav 1. reči: „može da osnuje” zamenjuju se rečju: „osniva”.

Član 27.

U članu 85. stav 1. reči: „može da osnuje” zamenjuju se rečju: „osniva”.

Dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Lokalni savet za teritoriju dve ili više jedinica lokalne samouprave sporazumno osnivaju nadležni organi.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 28.

U članu 88. posle reči: „zaposlenje” dodaju se zapeta i reči: „licima uključenim u mere aktivne politike zapošljavanja”.

Član 29.

U članu 90. stav 4. reči: „bez obaveze redovnog javljanja Nacionalnoj službi” zamenjuju se rečima: „a prema svom prebivalištu ili mestu rada”.

U stavu 5. posle reči: „ministar”, dodaju se zapeta i reči: „ako zakonom nije drugačije određeno”.

Član 30.

U članu 91. stav 1. posle reči: „službe” dodaju se reči: „s ciljem povećanja mogućnosti za zapošljavanje ili radi zapošljavanja”.

U stavu 2. posle reči: „poziv Nacionalne službe” dodaju se reči: „s ciljem povećanja mogućnosti za zapošljavanje ili radi zapošljavanja”.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Zaposleni koji traži promenu zaposlenja dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi najmanje jednom u šest meseci i na svaki poziv Nacionalne službe radi promene zaposlenja.”

Član 31.

Član 93. menja se i glasi:

„Nezaposleni se briše sa evidencije ako bez opravdanog razloga ne izvršava svoje obaveze prema Nacionalnoj službi, i to:

ako se ne javi Nacionalnoj službi u rokovima iz ovog zakona;

ako se ne odazove na svaki poziv Nacionalne službe;

ako na zahtev Nacionalne službe ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja;

ako odbije ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje;

ako se ne javi poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba a radi se o upućivanju u vezi sa posredovanjem za odgovarajuće zaposlenje;

ako odbije dodatno obrazovanje i obuku;

ako svojom krivicom prekine, odnosno ne završi dodatno obrazovanje i obuku;

ako odbije učešće u programu mera aktivne politike zapošljavanja;

ako odbije da zaključi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba.

Nezaposleni se briše sa evidencije danom neizvršavanja obaveze utvrđene ovim zakonom.

Nezaposleni koji ostvaruje pravo na novčanu naknadu briše se sa evidencije i ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa.

Odgovarajuće zaposlenje iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana jeste zaposlenje u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja lica koje traži zaposlenje u prvih 12 meseci na evidenciji nezaposlenih.

Po isteku roka od 12 meseci, odgovarajuće zaposlenje jeste zaposlenje na poslovima na nižem nivou u okviru iste ili srodne vrste stečenog obrazovanja, uzimajući u obzir radno iskustvo i stanje na tržištu rada.

Ako postoji opravdani razlog za nejavljanje, u smislu stava 1. ovog člana, nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti Nacionalnu službu odmah po prestanku tog razloga.

Zaposleni koji traži promenu zaposlenja briše se sa evidencije ako ne izvršava obaveze iz stava 1. tač. 1), 2), 4) i 5) ovog člana.”

Član 32.

Član 94. menja se i glasi:

„Evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi:

ako se odjavi sa evidencije;

ako zasnuje radni odnos, ili započne osiguranje po drugom osnovu;

ako samostalno počne da obavlja preduzetničku ili drugu delatnost;

ako osnuje privredno društvo ili drugo pravno lice;

ako registruje poljoprivredno gazdinstvo;

ako postane redovan učenik;

kad ispuni uslove za sticanje prava na penziju u skladu sa zakonom;

kad navrši 65 godina života;

kad postane potpuno nesposoban za rad u skladu sa zakonom;

kad stupi na izdržavanje kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju dužem od šest meseci;

ako strancu prestane odobrenje za stalni ili privremeni boravak;

u slučaju smrti.

Evidencija o zaposlenom koji traži promenu zaposlenja prestaje da se vodi ako se ispune uslovi iz stava 1. tačka 1) i tač. 7)-12) ovog člana.”

Član 33.

U članu 96. stav 1. reči: „stav 1. tač. 1)-7)” brišu se a reči: „tri meseca” zamenjuju se rečima: „12 meseci”.

Stav 2. briše se.

Član 34.

U članu 109. stav 2. posle reči: „povremene poslove” zapeta i reči: „osim lica iz člana 5. stav 1. ovog zakona” brišu se.

Stav 3. menja se i glasi:

„Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem, otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog ili otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako postoji krivica zaposlenog u skladu sa propisima o radu – nema pravo na novčanu naknadu.”

Član 35.

U članu 111. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade za invalide rada koji su pre prestanka radnog odnosa radili nepuno radno vreme jeste prosečna zarada ili naknada zarade za taj deo radnog vremena isplaćena u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje, a za deo radnog vremena za koji ostvaruju naknadu po propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja – osnovna zarada koju bi ostvarili da rade uvećana za vreme provedeno u radnom odnosu.”

Član 36.

U članu 115. stav 1. tačka 5) menja se i glasi:

„5) 24 meseca, ako osiguraniku nedostaje do dve godine do ostvarivanja prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;”.

Član 37.

Posle člana 115. dodaju se čl. 115a i 115b koji glase:

„Član 115a

Nezaposlenom kome je prestao radni odnos po osnovu viška zaposlenih, u skladu sa propisima o radu, a kome nedostaje do pet godina za ostvarivanje prava na penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, isplaćuje se novčana naknada i uplaćuju doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje najduže tri godine.

Po isteku tri godine nezaposlenom se uplaćuju doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje do ostvarivanja prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, a najduže dve godine.

Član 115b

Osnovica za uplatu doprinosa iz člana 115a stav 2. ovog zakona jeste najniža mesečna osnovica doprinosa, u skladu sa zakonom.”

Član 38.

U članu 116. tačka 2) posle reči: „zaštiti” tačka i zapeta zamenjuju se zapetom i dodaju se reči: „a najduže 12 meseci;”.

Član 39.

U članu 122. stav 3. tačka 1) reči: „sa punim radnim vremenom” brišu se.

Član 40.

Član 123. briše se.

Član 41.

U članu 124. stav 1. posle reči: „poslednju novčanu naknadu” zapeta i reči: „osim nezaposlenom koji po prestanku poslednjeg osiguranja ima 25 i više godina staža osiguranja” brišu se.

U stavu 2. posle reči: „radnog odnosa” dodaju se reči: „ili započinjanjem osiguranja po drugom osnovu”.

Član 42.

U članu 148. stav 2. reč: „Izveštaj” zamenjuje se rečju: „Zapisnik”.

Član 43.

U članu 149. reč: „izveštaja” zamenjuje se rečju: „zapisnika”.

Član 44.

U članu 151. stav 1. reči: „od 100.000 do 200.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 200.000 do 400.000 dinara”, a reči: „od 200.000 do 400.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 400.000 do 600.000 dinara”.

U stavu 3. reči: „od 10.000 do 20.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 20.000 do 40.000 dinara”.

Član 45.

U članu 152. stav 1. reči: „od 200.000 do 400.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 400.000 do 600.000 dinara”, u tački 2) reči: „zaključi sporazum sa nezaposlenim” zamenjuju se rečima: „ponudi nezaposlenom utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja”, a posle tačke 4), na kraju teksta, tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) ne preduzme mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka u zakonom propisanom roku (član 149)”.

U stavu 2. reči: „od 10.000 do 20.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 20.000 do 40.000 dinara”.

Član 46.

U članu 153. stav 1. reči: „od 100.000 do 200.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 200.000 do 400.000 dinara”, reči: „od 200.000 do 400.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 400.000 do 600.000 dinara”, a posle tačke 5), na kraju teksta, tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 6) – 8) koje glase:

„6) ako ne dostavi dokaz o registraciji Ministarstvu u zakonom propisanom roku (član 76. stav 2);

7) ako poslove zapošljavanja obavlja lice koje nije stručno osposobljeno (član 76. stav 5);

8) ako ne preduzme mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka u zakonom predviđenom roku (član 149)”.

U stavu 2. reči: „od 10.000 do 20.000 dinara” zamenjuju se rečima: „od 20.000 do 40.000 dinara”.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Uz novčanu kaznu za prekršaj iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana preduzetniku, odnosno pravnom licu može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti poslova zapošljavanja u trajanju od šest do devet meseci.”

Član 47.

Lica koja su ostvarila prava u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr.zakon) nastavljaju da ostvaruju prava po tom zakonu.

Agencija je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uskladi svoju organizaciju, rad i akte sa odredbama ovog zakona.

Član 48.

Programi aktivne politike zapošljavanja za 2007. godinu iz člana 8. ovog zakona, doneće se do kraja marta 2007.godine.

Član 49.

Odredbe člana 37. (novi čl. 115a i 115b) ovog zakona primenjivaće se od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2008. godine.

Član 50.

Ministar će doneti bliže propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 51.

Nacionalna služba će uskladiti opšte akte sa ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 52.

` Direktor i članovi upravnog i nadzornog odbora Nacionalne službe dužni su da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnesu Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa prvi izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog druga i krvnih srodnika u pravoj liniji, odnosno da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglase poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija i da usaglase sa tim zakonom vršenje upravljačkih prava u privrednim subjektima i vršenje funkcija u javnim preduzećima, ustanovama, privrednim društvima ili drugim pravnim licima sa učešćem državog kapitala, kao i ostalim privrednim subjektima.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

1. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zapošljavanja.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti stupio je na snagu 23. jula 2003.godine. Primena ovog zakona tri godine u praksi je pokazala potrebu da se pojedina pitanja bliže odrede (definicija i obaveze lica koja traže promenu zaposlenja), pojedina preciznije urede (agencije za zapošljavanje, brisanje lica sa evidencije, prestanak vođenja evidencije, nadzor nad primenom zakona), pojedina pitanja regulišu na drugačiji način (individualni plan zapošljavanja, odnos između korisnika sredstava i Nacionalne službe za zapošljavanje kod jednokratne isplate novčane naknade) a mere aktivne politike zapošljavanja prošire i naročito usmere ka pojedinim kategorijama lica.

Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisuje se i obaveza nadležnih organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da osnuju savet za zapošljavanje, kao i da donesu program aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa konkretnim potrebama, razvojem, brojem i strukturom nezaposlenih, viška zaposlenih, kao i drugih uslova i mogućnosti na određenom području.

Zbog očekivanja da će proces privatizacije i restrukturiranja da traje i u narednom periodu, razlozi za donošenje zakona sadržani su i u činjenici da će usled ovih procesa najugroženiji biti zaposleni kojima će radni odnos prestati po osnovu viška zaposlenih. U najvećem broju slučajeva radi se o starijim zaposlenima čije je zapošljavanje otežano na tržištu rada.

Ovim izmenama obezbeđuje se materijalna sigurnost navedene kategorije nezaposlenih lica kroz isplatu novčane naknade za period do tri godine i uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, do ostvarivanja prava na penziju, a najduže do pet godina.

Prilikom izrade ovog zakona uzete su u obzir i primedbe i sugestije Nacionalne službe za zapošljavanje, agencija i drugih subjekata.

Zakon je usklađen sa međunarodnim konvencijama iz oblasti rada i zapošljavanja i usaglašen je sa najvišim standardima koji se primenjuju u Evropskoj Uniji.

3. OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDABA

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: Zakon) brisane su odredbe kojima su regulisani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da je ova materija regulisana Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje («Sl.glasnik RS» br. 84/04, 61/05 i 62/05).

Takođe, nezaposlenim se nije smatrao student više škole i osnovnih studija (student). Razlozi omogućavanja ovim licima prava na vođenje na evidenciji nezaposlenih i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti su potreba permanentnog učenja i sticanja znanja tokom celog života, relativno mali broj visoko obrazovanih lica u ukupnoj populaciji, kao i obezbeđivanje mogućnosti obrazovanja uz rad (pravo na posredovanje u zapošljavanju).

Definicija i obaveze zaposlenog koji traži promenu zaposlenja

Zakonom se definiše pojam zaposlenog koji traži promenu zaposlenja. Na ovaj način se definišu svi osnovni pojmovi na koje se Zakon odnosi, reguliše se mogućnost uvođenja u evidenciju svih lica koja su tražioci zaposlenja – lica koja traže promenu zaposlenja, volonteri, privremeni i povremeni poslovi preko omladinske zadruge. Dalje, propisuje se obaveza zaposlenih koji traže promenu zaposlenja da se lično javljaju jednom u šest meseci i na svaki poziv Nacionalne službe kako bi se moglo najadekvatnije posredovati kod promene zaposlenja ovih lica i znati dokle su zainteresovani za posredovanje.

Utvrđeno je brisanje i prestanak vođenja evidencije ovih lica.

Individualni plan zapošljavanja

Sporazum između Nacionalne službe i nezaposlenog zamenjuje se individualnim planom zapošljavanja, što je precizniji termin, kojim se u skladu sa stručnim i radnim sposobnostima nezaposlenog lica, utvrđuju aktivnosti koje je neophodno preduzeti u svrhu aktivnog traženja posla i uključivanja u programe aktivne politike zapošljavanja. Takođe, propisuje se obaveza utvrđivanja individualnog plana sa svim nezaposlenim licima koja se prijave na evidenciju.

Rok za oglašavanje prijave potrebe za zapošljavanjem

Rok od pet dana za oglašavanje prijave potrebe poslodavca za zapošljavanjem u sredstvima javnog informisanja dostupnim građanima u Republici zamenjuje se rokom od osam dana. Ovakav rok je primeren mogućnostima i potrebama, imajući u vidu da glasilo Nacionalne službe «Poslovi» izlazi jedanput nedeljno, te je rok od pet dana isuviše kratak za realizaciju ove obaveze.

Troškovi usluga profesionalne selekcije i klasifikacije

Zakonom se propisuje da troškove usluga profesionalne selekcije i klasifikacije, koje se obavljaju na zahtev poslodavca, snosi poslodavac koji traži te usluge. Ovakvo rešenje proizilazi stoga što se usluge profesionalne selekcije i klasifikacije tretiraju kao specifične usluge koje zahtevaju angažovanje psihologa i korišćenje posebnih baterija testova koji se kupuju na tržištu. Iz ovih razloga bi bilo opravdana da se te usluge, na zahtev poslodavca, obavljaju na komercijalnoj osnovi, dok bi za nezaposlena lica ostale besplatne.

Obaveza donošenja Programa aktivne politike zapošljavanja i osnivanja Saveta za zapošljavanje

Program aktivne politike zapošljavanja za Republiku donosi se za kalendarsku godinu. Utvrđen je i rok za njegovo donošenje – najkasnije do kraja marta tekuće godine.

Uvodi se obaveza teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da donose programe aktivne politike zapošljavanja, koji predstavljaju konkretizaciju Programa koji donosi Vlada, vodeći računa o specifičnostima određene teritorije i njenog razvoja, kao i strukturi i broju nezaposlenih. Na ovaj način se postiže decentralizacija izvršavanja poslova zapošljavanja, kao i njihova konkretizacija. Program se donosi u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Iz razloga celishodnosti, Zakonom se propisuje da ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanja raspisuje javni poziv za dostavljanje ponuda za sprovođenje Programa, umesto da to čini Vlada-kako je propisano u važećoj zakonskoj odredbi.

Dalje se propisuje obaveza osnivanja Pokrajinskog i lokalnih saveta za zapošljavanje koji daju mišljenje na programe aktivne politike zapošljavanja, kao i mogućnost osnivanja lokalnih saveta za teritoriju dve ili više jedinica lokalne samouprave.

Mere aktivne politike zapošljavanja

Uvodi se novina u podsticanju i stimulisanju novog zapošljavanje kod poslodavca koji posluje u jedinici lokalne samouprave u kojoj je stopa nezaposlenosti veća od 10% od stope nezaposlenosti u Republici Srbiji, kod poslodavca koji posluje na devastiranom području ili drugog poslodavca. U tom smislu Vlada će podzakonskim aktom utvrditi mere, prioritete i sredstva za korišćenje prava poslodavca koji predstavljaju podsticaje novog zapošljavanje, u skladu sa stanjem i tendencijama na tržištu rada. Na ovaj način, Vlada može utvrditi različite mere u različitim regionima, kao i u slučaju neefikasnosti mere, može doneti odluku o primeni druge mere.

Dodatno obrazovanje i obuka, kao oblik mera aktivne politike zapošljavanja, mogu se obavljati u Nacionalnoj službi, samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama. O stečenim znanjima izdaje se sertifikat, na obrascu čiji sadržaj propisuje ministar.

Usklađivanje iznosa jednokratne novčane naknade

Ako je iznos novčane naknade za slučaj nezaposlenosti niži od 70% od prosečne mesečne zarade, novčana naknada koja se isplaćuje jednokratno radi samozapošljaljvanja povećava se do do tog iznosa. Za ovo usklađivanje koristi se zvaničan podatak organa nadležnog za poslove statistike, a u cilju podsticanja samozapošljavanja lica koja su ostvarila pravo na novčanu naknadu u nižem iznosu.

Raskid ugovora i povraćaj sredstava, subvencija za samozapošljavanje

Menja se način regulisanja prava i obaveza poslodavca u vezi sa ostvarivanjem prava na jednokratnu isplatu novčane naknade. Ugovor kojim se regulišu sve međusobne obaveze Nacionalne službe i korisnika sredstava je dvostrano obavezni akt obligatorne prirode, te se kod neizvršenja obaveza primenjuju odredbe drugih zakona. U skladu sa navedenim, «rešenje» kao akt kojim se jednostrano utvrđuje obaveza kao i rok za povraćaj sredstava zbog neizvršenja ugovornih obaveza, nije bilo adekvatno uređeno i iziskuje potrebu drugačijeg regulisanja.

Opštim aktom Nacionalne službe uređuje se način ostvarivanja prava na subvenciju za samozapošljavanje, dok ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja utvrđuje prioritete i visinu subvencije. Način i postupak za ostvarivanje ovog prava je jedan od vidova ostvarivanja prava nezaposlenih lica, te je neophodno da, kao i druga prava, bude regulisan od strane organizacije nadležne za sprovođenje Zakona.

Organizovanje i sprovođenje javnih radova

Zakonom se bliže određuju nosioci organizovanja i sprovođenja javnih radova. Prema predloženim rešenjima iz ovog zakona utvrđuje se javno ovlašćenje Nacionalnoj službi za obavljanje poslova koji se odnose na javne radove, u skladu sa Zakonom i opštim aktom kojim će se bliže urediti postupak sprovođenja javnih radova.

Oblici organizovanja u Nacionalnoj službi

Obavljanje poslova Nacionalne službe obezbeđuje se u organizacionim jedinicama, obrazovanim po teritorijalnom principu, što omogućava decentralizovanje njenog rada.

Poseban uslov za imenovanje direktora Nacionalne službe

Podnošenje programa rada Nacionalne službe utvrđuje se kao poseban uslov za imenovanje direktora Nacionalne službe iz razloga specifičnosti poslova i problema na tržištu rada.

Sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa

Važeći zakon ne sadrži odredbe o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa, pa se ovim zakonom propisuje da će se na ta pitanja primenjivati odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija.

Agencije za zapošljavanje

Zakonom se reguliše mogućnost osnivanja agencije za zapošljavanje od strane fizičkog ili pravnog lica radi obavljanja poslova zapošljavanja. Ovim izmenama bi se omogućilo da se agencije prevashodno bave specifičnim poslovima – poslovim zapošljavanja. Na taj način omogućuje se dodela sredstava za aktivne mere zapošljavanja, kao i kontrola nad njihovim korišćenjem. Agencija je dužna da dokaz o registraciji dostavi ministarstvu, čime se omogućuje formiranje baze podataka o osnovanim agencijama.

Dalje, način obavljanja poslova zapošljavanja od strane agencija propisuje ministar. U tom smislu mogu se urediti i minimum evidencija koje agencije treba da vode, dostavljanje periodičnih izveštaja o radu i sredstvima za aktivne mere zapošljavanja, konkretizovati način obavljanja pojedinih poslova u zapošljavanju i na osnovu toga vršiti adekvatan nadzor nad radom agencija u skladu sa zakonom.

Izmenama u pogledu stručne osposobljenosti zaposlenih, obaveza polaganja ispita vezuje se za obavljanje poslova zapošljavanja, a ne kao do sada za zaposlene, te na taj način poslove zapošljavanja mogu obavljati samo stručno osposobljena lica, dok za obavljanje drugih poslova, koji ne predstavljaju poslove zapošljavanja u Nacionalnoj službi i agenciji ne postoji obaveza polaganja ispita.

Obaveza nezaposlenog prema Nacionalnoj službi

Zakonom se dopunjava postojeća odredba kojom je propisana obaveza nezaposlenog da se javi na svaki poziv Nacionalne službe. Dopuna se odnosi na preciziranje poziva, tako da obaveza javljanja podrazumeva poziv radi zapošljavanja, odnosno poziv za promenu zaposlenja.

Brisanje i prestanak vođenja evidencije

Brisanje sa evidencije regulisano je u smislu postojanja obaveze nezaposlenog i zaposlenog koji traži promenu zaposlenja da ozbiljno shvate svoj status i odgovaraju na obaveze prema Nacionalnoj službi.

Prestanak vođenja evidencije lica regulisan je u skladu sa potrebama prakse. U tom smislu izjednačava se puno i nepuno radno vreme, registrovanjem poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa Uredbom o Registru poljoprivrednih gazdinstava prestaje vođenje evidencije, evidencija ne prestaje sticanjem svojstva studenta.

Izjednačavanje punog i nepunog radnog vremena, u smislu brisanja sa evidencije, prouzrokuje i prestanak prava na novčanu naknadu.

Definicija pojma odgovarajuće zaposlenje

Zakonom je odgovarajuće zaposlenje definisano kao zaposlenje u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja lica koje traži zaposlenje u prvih dvanaest meseci na evidenciji nezaposlenih, a posle isteka tog roka odgovarajuće zaposlenje je zaposlenje na poslovima nižeg nivoa u okviru iste ili srodne vrste stečenog obrazovanja uzimajući u obzir radno iskustvo i stanje na tržištu rada. Definisanje te sintagme je potrebno imajući u vidu činjenicu da lice tokom radnog veka može steći više znanja za obavljanje različitih poslova, te se na ovaj način nezaposlenim licima omogućava da se, u zavisnosti od trenutne ponude poslova, opredele za posredovanje za poslove koje im u tom trenutku pružaju najviše šansi za zaposlenje. Međutim ukoliko je ponuda poslova takva da lica nisu u mogućnosti da nađu zaposlenje u roku od 12 meseci, ovim licima bi se posredovalo za druge poslove za koje poseduju odgovarajuća znanja, ukoliko im ta znanja pružaju više šansi za zaposlenje (npr: lica su kroz rad ili obuku osposobljena za druge poslove u odnosu na ona znanja koja su stečena redovnim obrazovanjem).

Ostvarivanje prava na novčanu naknadu

Dalje se reguliše da lica kojima je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma, otkazom od strane zaposlenog ili krivicom zaposlenog u skladu sa propisima o radu ne mogu ostvariti pravo na novčanu naknadu. Na ovaj način je mogućnost ostvarivanja prava na novčanu naknadu vezana za prestanak radnog odnosa bez volje ili krivice zaposlenog na način koji je u skladu sa Zakonom o radu. Takođe, Zakon o radu ne poznaje sporazum na inicijativu zaposlenog, dok je opravdani razlog u vezi ponašanja zaposlenog teško dokazati u postupku ostvarivanja prava na novčanu naknadu.

Utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje nezaposlenom licu kome nedostaje do dve godine do ostvarivanja prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Predloženo rešenje iz člana 115a i 115b odnosi se na nezaposlena lica kojima je prestao radni odnos po osnovu viška zaposlenih, u skladu sa propisima o radu, a kojima nedostaje do pet godina za ostvarivanja prava na penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ova lica ostvaruju pravo na isplatu novčane naknade i uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje u trajanju do tri godine, a po isteku tog roka ostvaruju samo pravo na uplatu navedenih doprinosa u trajanju do dve godine, na osnovicu u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, u skladu sa zakonom.

Mogućnost nastavljanja isplate novčane naknade za vreme privremene sprečenosti za rad prema propisima o zdravstvenoj zaštiti, vezuje se za period od 12 meseci.

Ustanovljava se mogućnost ostvarivanja prava na novčanu naknadu za preostalo vreme, licu kome je prestalo pravo pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava zasnivanjem radnog odnosa ili otpočinjanjem osiguranja po drugom osnovu. Na taj način se omogućuje ostvarivanje ovog prava licu koje je iskoristilo pravo na jednokratnu isplatu novčane naknade radi samozapošljavanja, nije bilo u mogućnosti da svoju ugovornu obavezu u potpunosti izvrši a iznos jednokratne novčane naknade vrati.

U vezi vršenja nadzora, umesto izveštaja u sprovođenju nadzora sačinjava se zapisnik na osnovu koga je moguće pokrenuti prekršajni postupak ukoliko se ne preduzmu mere za otklanjanje nedostataka.

Potrebe ovakvih izmena u vršenju nadzora su nastale usled uočenih nepravilnosti u radu prvenstveno agencija za zapošljavanje kao i nemogućnosti pokretanja postupka u slučaju da se o ovim nedostacima sačinjava izveštaj po kome se ne preduzmu mere.

Kaznene odredbe

Kaznenim odredbama iznosi novčanih kazni su povećani, a predviđa se i mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane vršenja delatnosti u slučajevima obavljanja poslova zapošljavanja bez dozvole, ili obavljanja poslova zapošljavanja za koje nije registrovan.

Predviđa se, takođe, i kazna za agenciju koja ne dostavi dokaz o registraciji ministarstvu, kao i ako poslove zapošljavanja u agenciji obavlja lice koje nije stručno osposobljeno.

Predviđa se i mogućnost utvrđivanja novčane kazne za Nacionalnu službu ili agenciju koja ne postupi po naloženim merama za otklanjanja uočenih nepravilnosti u radu.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Na evidenciji Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nalazi se ukupno 171.943 zaposlena kojima nedostaje do 5 godina do ostvarivanja prava na penziju. Očekivano je da će od navedenog broja zaposlenih 30% biti utvrđeno kao višak, odnosno 51.583 zaposlena. Dalje, od ukupno 5.000 neprivatizovanih preduzeća, 2.300 su društvena sa oko 200.000 radnika, 2.200 su «mešovita» sa manjinskim privatnim kapitalom i sa oko 260.000 radnika a kod kojih je postupak utvrđivanja viška zaposlenih delom već sproveden i 470 su javna i komunalna preduzeća sa državnim kapitalom i sa oko 167.000 zaposlenih. Prioritet u okončanju privatizacije su preduzeća sa društvenim kapitalom, a problem predstavljaju 100 preduzeća koja zapošljavaju oko 120.000 radnika u kojima je uglavnom sproveden socijalni program, te je problem rešavanje radnopravnog statusa zaposlenih u 2.200 društvenih preduzeća koja zapošljavaju oko 80.000 radnika. Radi se o malim preduzećima koja u najvećem broju ne posluju, ili su u lošem organizacionom i poslovnom stanju i nisu sposobna da pokrenu privatizaciju. U ovom slučaju potrebno je preduzeti dodatne mere od strane države.

S obzirom da najveći broj nezaposlenih lica prima novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje u visini minimalne zarade, obračun potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje Zakona vršen je na osnovu minimalne zarade utvrđene za period jul-decembar 2006. godine, u iznosu od 49 dinara (neto) po radnom času, pri čemu je uzeta u obzir inflacija u periodu 2007.-2012. godine, prema Memorandumu o budžetu, odnosno u 2007. godini 7,5%, u 2008. godini 6,5%, u 2009. godini 4,5%. S obzirom da je Memorandumom o budžetu projektovana inflacija za period do 2010. godine, za naredni period (2010. – 2012. godine) projekcija je vršena na osnovu podatka iz 2009. godine.

Ukoliko se Zakon usvoji do juna 2007. godine, za isplatu novčane naknade i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje u trajanju do 3 godine, za prve dve godine primene Zakona, odnosno do juna 2009. godine, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva. Ovo zbog toga što prema važećem Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaposleni koji postanu višak imaju pravo na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju do 2 godine.

Za treću godinu primene Zakona, odnosno za period jul 2009. – jun 2010. godine, za isplatu novčane naknade i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, potrebno je obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 6.939.574.330 dinara.

Nakon isteka ovog roka, za period jul 2010. – 2012. godine, za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje u trajanju do 2 godine, ukupno je potrebno 2.880.408.152 dinara. Navedeni efekti primene Zakona u periodu 2010. –2012. godina biće neutralisani s obzirom da su do sada korisnici novčane naknade, naročito starija lica koja imaju izvesnih zdravstvenih problema, koristila mogućnost ostvarivanja prava na produženje isplate novčane naknade po osnovu bolovanja i to više meseci, pa i godina. U avgustu mesecu 2006.godine 4.844 lica je ostvarilo pravo na nastavak isplate novčane naknade po ovom osnovu. Izmenama zakona mogućnost ostvarivanja prava na produženje isplate novčane naknade za vreme privremene sprečenosti za rad ograničeno je najduže na 12 meseci. Na ovaj način, pod pretpostavkom da bi primenom važećeg zakona ova lica ostvarivala navedeno pravo u proseku 2-3 godine, izmenama zakona ostvaruju se uštede u iznosu od 2.8 milijarde dinara.

Dakle, ukupna potrebna sredstva za primenu ovog zakona iznose 6.939.574.330 dinara.

Praćenjem primene člana 34. važećeg Zakona koji se odnosi na podsticanje novog zapošljavanja subvencioniranjem doprinosa na teret poslodavca ustanovljeno je da je u 2004.godini ovom merom obuhvaćeno ukupno 98 lica, u 2005.godini 133 lica, a u 2006.godini nijedno lice dok primenom čl. 45. i 45a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (poslodavci koji zaposle određenu kategoriju nezaposlenih lica oslobađaju se obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca) na osnovu koje je, od septembra 2006.godine – početak primene Zakona, obuhvaćeno ukupno 3.486 lica, od čega 999 starijih od 45, odnosno 50 godina života. Dakle starija lica se teško zapošljavaju i uz podsticaje i oslobođenje plaćanja doprinosa, te navedene mere ne daju rezultate u zapošljavanju ove kategorije nezaposlenih lica.

Ova lica su dugi niz godina radila u privrednim društvima u kojima je tehnologija zastarela, obim proizvodnje mali a znanja prevaziđena. Njihovo uključivanje u dodatno obrazovanje i obuku zahtevalo bi sačinjavanje posebnih programa koji bi podrazumevali mnogo više vremena i praktičnih treninga (a samim tim i sredstava) u odnosu na obuke za mlađa lica. Pitanje je efekta ovakvih obuka i sa aspekta zapošljavanja – u konkurenciji sa mlađim i obrazovanijim kadrom, i sa aspekta dužine trajanja radnog odnosa lica kojima nedostaje nekoliko godina do ostvarivanja prava na penziju.

Takođe, briše se i odredba na osnovu koje lica koja imaju 25 i više godina staža osiguranja mogu ponovo da ostvare pravo na novčanu naknadu tako što im se u staž za ostvarivanje novog prava uračunava celokupan staž osiguranja, koja je u praksi izazivala zloupotrebe tako što su se ista lica prijavljivala na osiguranje o sopstvenom trošku pritom neradeći kod poslodavca sa namerom da ponovo ostvare pravo na novčanu naknadu do ispunjavanja uslova za penziju. Onemogućavanje ovakvih manipulacija će dovesti do velikih ušteda koje nije moguće proceniti u ovom momentu.

Omogućavanjem ostvarivanja prava na novčanu naknadu u trajanju do 3 godine nakon čega se uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje u trajanju do 2 godine postiže se rešavanje socijalnog i materijalnog statusa lica –viška zaposlenih kao najugroženije kategorije nezaposlenih.

PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Član

Ovim zakonom uređuju se poslovi zapošljavanja, mere aktivne politike zapošljavanja, prava i obaveze lica koja traže zaposlenje, osniva se Nacionalna služba za zapošljavanje, uređuju uslovi i način osnivanja agencija za zapošljavanje, vođenje evidencija, osiguranje i doprinosi za slučaj nezaposlenosti, postupak za ostvarivanje prava iz osiguranja, nadzor i druga pitanja od značaja za zapošljavanje.

3. Nezaposleni

NEZAPOSLENI I ZAPOSLENI KOJI TRAŽI PROMENU ZAPOSLENjA

Član 4.

Nezaposleni, u smislu ovog zakona, je lice od 15 do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.

Nezaposleni iz stava 1. ovog člana aktivno traži zaposlenje, ako:

se javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), u rokovima propisanim ovim zakonom, radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju;

ne odbija ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće dodatno obrazovanje i obuku, u skladu sa ovim zakonom;

se javlja na prijavljenu potrebu za slobodnim poslom;

traži zaposlenje posredstvom Nacionalne službe, odnosno agencije za zapošljavanje (u daljem tekstu: agencija), ili se neposredno obraća poslodavcu radi zaposlenja.

Na zahtev Nacionalne službe nezaposleni je dužan da dostavi dokaze o aktivnom traženju zaposlenja iz stava 2. tač. 3) i 4) ovog člana.

Poslodavac je dužan da nezaposlenom sa kojim je obavio razgovor o zaposlenju, na osnovu prijavljene potrebe o zapošljavanju ili na inicijativu nezaposlenog koji aktivno traži zaposlenje, izda odgovarajuću ispravu kojom će potvrditi dan, čas i mesto obavljenog razgovora o zapošljavanju.

NEZAPOSLENI KOJI DUŽE ČEKA NA ZAPOSLENjE, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE LICE KOJE SE VODI NA EVIDENCIJI NEZAPOSLENIH DUŽE OD DVE GODINE.

ZAPOSLENI KOJI TRAŽI PROMENU ZAPOSLENjA JESTE LICE KOJE JE U RADNOM ODNOSU ILI JE NA DRUGI NAČIN OSTVARILO PRAVO NA RAD I KOJE SE VODI NA EVIDENCIJI LICA KOJA TRAŽE PROMENU ZAPOSLENjA.

Član 5.

Nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra se redovan učenik, student više škole i osnovnih studija (u daljem tekstu: student), penzionisano lice i zemljoradnik koji obavlja zemljoradničku delatnost i obavezno je osiguran po osnovu katastarskog prihoda.

Nezaposlenim se ne smatra i lice kome miruju prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Sporazum između Nacionalne službe i nezaposlenog

1. INDIVIDUALNI PLAN ZAPOŠLjAVANjA

Član 14.

Nezaposleni koji duže čeka na zaposlenje ili nezaposleni koji ostvaruje pravo na novčanu naknadu i Nacionalna služba zaključuju sporazum o uslovima, postupku i merama za njegovo zapošljavanje (u daljem tekstu: sporazum).

Sporazum se zaključuje u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.

Nezaposleni koji duže čeka na zaposlenje, u smislu ovog zakona, je lice koje se vodi na evidenciji nezaposlenih duže od dve godine.

NACIONALNA SLUŽBA I NEZAPOSLENI SPORAZUMNO UTVRĐUJU INDIVIDUALNI PLAN ZAPOŠLjAVANjA KOJI SADRŽI POPIS POSLOVA KOJE NEZAPOSLENI, PREMA SVOJIM ZNANjIMA I STRUČNIM I RADNIM SPOSOBNOSTIMA, MOŽE OBAVLjATI, KAO I AKTIVNOSTI I ROKOVE U OKVIRU AKTIVNOG TRAŽENjA POSLA, PRIPREME ZA ZAPOŠLjAVANjE I SAMOZAPOŠLjAVANjE.

INDIVIDUALNI PLAN ZAPOŠLjAVANjA UTVRĐUJE SE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM NACIONALNE SLUŽBE.

Član 17.

Nacionalna služba je dužna da, u roku od 24 sata od dobijanja prijave od poslodavca, potrebu za zapošljavanjem oglasi na oglasnoj tabli i internet adresi Nacionalne službe, a ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnim građanima u Republici, u roku od pet OSAM dana od dana dostavljanja zahteva.

Agencija može javno da objavi potrebu za zapošljavanjem u sredstvima javnog informisanja, na zahtev poslodavca.

Nacionalna služba može da naplati troškove objavljivanja iz stava 1. ovog člana od poslodavca ako poslodavac zahteva da se prijava potrebe za zapošljavanjem objavi u posebnoj formi i određenom sredstvu javnog informisanja.

Agencija može da naplati troškove objavljivanja iz stava 2. ovog člana od poslodavca.

Član 28.

Profesionalnom orijentacijom, u smislu ovog zakona, smatra se profesionalno savetovanje, informisanje, selekcija i klasifikacija radi pružanja pomoći nezaposlenom i drugom zainteresovanom licu u izboru zanimanja i zaposlenja.

Savetovanjem o izboru zanimanja, u smislu ovog zakona, smatra se pružanje pomoći deci, mladima, nezaposlenima i zaposlenima, pojedinačno ili grupno, pri izboru ili promeni zanimanja, odnosno posla, u obrazovanju, dodatnom obrazovanju i obuci i profesionalnoj rehabilitaciji.

TROŠKOVE USLUGA PROFESIONALNE SELEKCIJE I KLASIFIKACIJE KOJE SE VRŠE NA ZAHTEV POSLODAVCA -SNOSI POSLODAVAC.

Član 31.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove rada i zapošljavanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, donosi GODIŠNjI program aktivne politike zapošljavanja za Republiku (u daljem tekstu: Program).

Nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave može da donese DONOSI U SARADNjI SA NACIONALNOM SLUŽBOM program za teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu.

Program iz stava 2. ovog člana donosi se u zavisnosti od potreba teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i njenog razvoja, broja i profesionalne strukture nezaposlenih, viška zaposlenih, obezbeđenih sredstava i drugih uslova i mogućnosti za njegovo ostvarivanje.

Program za teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu iz st. 2. i 3. ovog člana mora da bude u skladu sa Programom.

Programima iz st. 1. i 2. ovog člana uređuju se prioriteti, mere, sredstva i nadležnost za njihovo ostvarivanje, a naročito:

mere za podsticanje novog zapošljavanja;

zapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih (koji traže prvo zaposlenje, duže čekaju na zaposlenje ili su stariji od 50 godina);

zapošljavanje izbeglih i raseljenih lica;

zapošljavanje pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti;

zapošljavanje i profesionalna rehabilitacija invalida i lica sa smanjenom radnom sposobnošću, u skladu sa zakonom;

zapošljavanje viška zaposlenih;

profesionalna pokretljivost;

samozapošljavanje;

zapošljavanje na javnim radovima;

druge mere za unapređenje zaposlenosti.

U sprovođenju programa iz stava 5. 4 ovog člana u slučaju izraženije stope nezaposlenosti žena obezbeđuje se njihovo odgovarajuće učešće.

Ministarstvo je dužno da najmanje jednom godišnje informiše Vladu o ostvarivanju Programa.

Član 32.

Programe iz člana 31. sprovodi Nacionalna služba.

Programe iz člana 31. može da sprovodi i agencija.

VladaMINISTARSTVO, odnosno nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave za sprovođenje poslova iz stava 2. ovog člana raspisuje javni poziv za dostavljanje ponude.

Član 34.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa nezaposlenim koji duže čeka na zaposlenje suficitarnog zanimanja ili za čijim zanimanjem ne postoji ili postoji mala potreba za zapošljavanjem na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, odnosno sa licem iz čl. 31. st. 5. tač. 2) – 6) ovog zakona može da ostvari subvenciju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: obavezno socijalno osiguranje), koje plaća poslodavac, u trajanju do 24 meseca.

Subvencija iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se preko Nacionalne službe.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa dvoje nezaposlenih iz stava 1. ovog člana sa polovinom punog radnog vremena, može da ostvari subvenciju iz stava 1. ovog člana.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa nezaposlenim iz st. 1. i 3. ovog člana, starijim od 50 godina, može da ostvari subvenciju iz stava 1. ovog člana, u trajanju do 36 meseci.

Subvencija iz st. 1. i 4. ovog člana ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.

POSLODAVAC KOJI POSLUJE NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE U KOJOJ STOPA NEZAPOSLENOSTI PRELAZI 10% U ODNOSU NA STOPU NEZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI PREMA PODACIMA NACIONALNE SLUŽBE, POSLODAVAC KOJI POSLUJE NA DEVASTIRANOM PODRUČJU (OPŠTINI) ILI DRUGI POSLODAVAC KOJI ZASNUJE RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME SA LICEM KOJE PRIPADA ODREĐENOJ KATEGORIJI (MLADI, ŽENE, VIŠAK ZAPOSLENIH, LICA SA INVALIDITETOM, IZBEGLA I RASELjENA LICA, PRIPADNICI ETNIČKIH MANjINA KOD KOJIH JE IZRAŽENIJA STOPA NEZAPOSLENOSTI, DUGOROČNO NEZAPOSLENI I DR.)MOŽE DA OSTVARI PRAVO NA MERU KOJOM SE PODSTIČE NOVO ZAPOŠLjAVANjE.

VLADA UTVRĐUJE MERE, PRIORITETE I SREDSTVA, U OKVIRU SREDSTAVA OBEZBEĐENIH U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE.

Član 35.

Podsticanje novog zapošljavanja iz člana 34. ovog zakona ostvaruje se na osnovu ugovora koji zaključuju Nacionalna služba i poslodavac.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana naročito se utvrđuju:

subvencija za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac iz člana 34. ovog zakona;

vreme isplate subvencije.

UGOVOROM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJU SE PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA I NACIONALNE SLUŽBE U VEZI SA OSTVARIVANjEM PRAVA NA PODSTICANjE NOVOG ZAPOŠLjAVANjA IZ ČLANA 34. OVOG ZAKONA.

Član 36.

Ako licu koje je zasnovalo radni odnos u smislu člana 34. ovog zakona poslodavac otkaže ugovor o radu bez krivice zaposlenog pre isteka trostruko dužeg vremena od perioda za koji je isplaćena subvencija, dužan je da vrati celokupan iznos subvencije uz pripadajuću zakonsku kamatu, u roku od 30 dana od dana otkaza.

Član 37.

Dodatnim obrazovanjem i obukom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom pruža mogućnost da prema posebnim programima, stekne:

dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova u okviru svog zanimanja;

stručno osposobljavanje;

prekvalifikaciju;

dokvalifikaciju;

neophodna znanja i veštine za rad na određenim poslovima;

neophodna znanja i veštine za rukovanje sredstvima rada i sredstvima zaštite na radu.

Stručnim osposobljavanjem, u smislu ovog zakona, smatra se sticanje novih znanja i veština za samostalan rad u struci.

Prekvalifikacijom, u smislu ovog zakona, smatra se promena dosadašnjeg zanimanja kojom se obezbeđuju nova potrebna znanja i veštine teorijskim i praktičnim osposobljavanjem, za rad u istom ili nižem stepenu stručne spreme.

Dokvalifikacijom, u smislu ovog zakona, obezbeđuju se nova potrebna znanja i veštine teorijskim i praktičnim osposobljavanjem za rad u višem stepenu stručne spreme u okviru određene grupe zanimanja.

Nezaposleni na evidenciji Nacionalne službe dužan je da prihvati dodatno obrazovanje i obuku na koju ga Nacionalna služba uputi u cilju zapošljavanja ili povećanja mogućnosti za zapošljavanje.

Dodatno obrazovanje i obuku organizuje Nacionalna služba, agencija ili poslodavac, SAMOSTALNO ILI U SARADNjI SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA, U SKLADU SA ZAKONOM.

O ZNANjIMA I VEŠTINAMA STEČENIM U POSTUPKU DODATNOG OBRAZOVANjA I OBUKE KOJU ORGANIZUJE NACIONALNA SLUŽBA IZDAJE SE SERTIFIKAT NA OBRASCU ČIJI SADRŽAJ PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE RADA I ZAPOŠLjAVANjA (U DALjEM TEKSTU: MINISTAR).

Član 43.

Na zahtev nezaposlenog Nacionalna služba može da isplati novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja, u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.

AKO JE UTVRĐENA NOVČANA NAKNADA ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI NIŽA OD 70% OD PROSEČNE MESEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM OSTVARENE U REPUBLICI, PREMA POSLEDNjEM PODATKU REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE U MOMENTU NjENOG UTVRĐIVANjA, JEDNOKRATNA ISPLATA NOVČANE NAKNADE RADI SAMOZAPOŠLjAVANjA VRŠI SE TAKO ŠTO SE NOVČANA NAKNADA ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI UVEĆAVA DO IZNOSA OD 70% OD PROSEČNE MESEČNE ZARADE PREMA POSLEDNjEM PODATKU REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba.

Ugovorom iz stava 2 3. ovog člana utvrđuju se prava i obaveze nezaposlenog i Nacionalne službe.

Korisnik sredstava dužan je da, u roku od 60 dana od dana zaključivanja ugovora, dostavi Nacionalnoj službi dokaz o namenskoj upotrebi sredstava za samozapošljavanje.

Član 44.

Ako korisnik sredstava iz člana 43. ovog zakona nije u mogućnosti da namenski iskoristi sredstva ili sredstva iskoristi nenamenski, i ako u roku od 60 dana ne dostavi Nacionalnoj službi dokaz o namenskoj upotrebi sredstava, dužan je da vrati iznos jednokratne novčane naknade, uvećan za iznos zakonom utvrđene kamate, u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja Nacionalne službe o povraćaju sredstava.

Nacionalna služba dužna je da rešenje o povraćaju sredstava donese u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja da sredstva ne mogu biti namenski iskorišćena, odnosno od dana utvrđivanja da su sredstva nenamenski iskorišćena, a najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje dokaza o namenskoj upotrebi sredstava.

Korisniku sredstava iz stava 1. ovog člana Nacionalna služba nastavlja da isplaćuje novčanu naknadu za nezaposlenost, u skladu sa ovim zakonom, za preostalo vreme od dana izmirenja obaveze.

AKO KORISNIK SREDSTAVA IZ ČLANA 43. OVOG ZAKONA SREDSTVA NE ISKORISTI NAMENSKI, DUŽAN JE DA VRATI IZNOS JEDNOKRATNE NOVČANE NAKNADE, UVEĆAN ZA IZNOS ZAKONOM UTVRĐENE KAMATE, U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA ZAHTEVA NACIONALNE SLUŽBE ZA POVRAĆAJ SREDSTAVA.

NACIONALNA SLUŽBA DUŽNA JE DA PODNESE ZAHTEV ZA POVRAĆAJ SREDSTAVA U ROKU OD 15 DANA OD DANA UTVRĐIVANjA DA SREDSTVA NISU ISKORIŠĆENA NAMENSKI, A NAJKASNIJE U ROKU OD 60 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA DOSTAVLjANjE DOKAZA O NAMENSKOJ UPOTREBI SREDSTAVA.

KORISNIKU SREDSTAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJI U PROPISANOM ROKU VRATI IZNOS JEDNOKRATNE NOVČANE NAKNADE, NACIONALNA SLUŽBA NASTAVLjA DA ISPLAĆUJE NOVČANU NAKNADU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, ZA PREOSTALO VREME.

Član 45.

Ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje način i postupak za ostvarivanje prava na subvenciju, kao i visinu subvencije iz člana 42. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

MINISTAR UTVRĐUJE PRIORITETE I VISINU SUBVENCIJE IZ ČLANA 42. STAV 2. TAČKA 2) OVOG ZAKONA, A NAČIN OSTVARIVANjA PRAVA NA SUBVENCIJU BLIŽE SE UREĐUJE OPŠTIM AKTOM NACIONALNE SLUŽBE.

Isplata sredstava iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu ugovora koji nezaposleni zaključuje sa Nacionalnom službom.

Ugovorom se utvrđuju prava i obaveze Nacionalne službe i nezaposlenog.

Raskid ugovora i povraćaj sredstava vrši se na način utvrđen u članu 44. ovog zakona.

Član 55.

Nacionalna služba određuje nezaposlenog za obavljanje posla kod poslodavca u skladu sa ugovorom koji zaključuju organ koji donosi odluku o organizovanju i sprovođenju javnih radova i poslodavac.

Nacionalna služba utvrđuje učešće nezaposlenih na javnim radovima, a naročito:

korisnika novčane naknade;

koji duže čekaju na zaposlenje;

starijih od 50 godina života;

žena;

nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, u skladu sa zakonom.

NA OSNOVU ODLUKE O ORGANIZOVANjU I SPROVOĐENjU JAVNIH RADOVA, NACIONALNA SLUŽBA I POSLODAVAC KOJI ORGANIZUJE JAVNE RADOVE ZAKLjUČUJU UGOVOR KOJIM SE UTVRĐUJU MEĐUSOBNA PRAVA I OBAVEZE, U SKLADU SA ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM NACIONALNE SLUŽBE.

NACIONALNA SLUŽBA, NA OSNOVU UGOVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UTVRĐUJE UČEŠĆE NEZAPOSLENIH I VIŠKA ZAPOSLENIH NA JAVNIM RADOVIMA.

Član 59.

Nacionalna služba je ustanova koja ima status organizacije za socijalno osiguranje, u kojoj se obavljaju poslovi kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građanina na zaposlenje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga prava, u skladu sa ovim zakonom.

Sedište Nacionalne službe je u Beogradu.

Nacionalna služba upisuje se u sudski registar, u skladu sa zakonom.

OBAVLjANjE POSLOVA I OSTVARIVANjE PRAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEĐUJE SE U ORGANIZACIONIM JEDINICAMA NACIONALNE SLUŽBE OBRAZOVANIM PO TERITORIJALNOM PRINCIPU, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM NACIONALNE SLUŽBE.

Član 61.

Organi Nacionalne službe su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

NA DIREKTORA I ČLANOVE UPRAVNOG I NADZORNOG ODBORA NACIONALNE SLUŽBE PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE SPREČAVANjE SUKOBA JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA PRI VRŠENjU JAVNIH FUNKCIJA.

Član 65.

Upravni odbor odlučuje:

poslovanju Nacionalne službe;

korišćenju sredstava Nacionalne službe, u skladu sa zakonom;

usvaja izveštaj o poslovanju i završni račun Nacionalne službe;

utvrđuje stope doprinosa, u skladu sa ovim zakonom;

drugim pitanjima, u skladu sa ovim zakonom i statutom Nacionalne službe.

Stope doprinosa iz stava 1. tačka 4) ovog člana, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Član 67.

Vlada daje saglasnost na statut i program rada Nacionalne službe.

Narodna skupština Republike Srbije daje saglasnost na finansijski plan Nacionalne službe.

Završni račun Nacionalne službe utvrđuje se u skladu sa zakonom.

FINANSIJSKI PLAN I ZAVRŠNI RAČUN NACIONALNE SLUŽBE DOSTAVLjAJU SE U POSTUPKU I NA NAČIN UTVRĐEN PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE BUDžETSKI SISTEM.

Član 70.

Direktora Nacionalne službe imenuje upravni odbor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Vlade.

ZA DIREKTORA NACIONALNE SLUŽBE MOŽE BITI IMENOVANO LICE SA NAJMANjE VII STEPENOM STRUČNE SPREME.

DIREKTORA PO SPROVEDENOM JAVNOM KONKURSU IMENUJE UPRAVNI ODBOR NACIONALNE SLUŽBE, UZ SAGLASNOST VLADE, NA PERIOD OD PET GODINA, S TIM DA MOŽE DA BUDE PONOVO IMENOVAN.

LICE KOJE PODNESE PRIJAVU NA KONKURS ZA IMENOVANjE DIREKTORA, PORED ISPRAVA I DOKAZA O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA IMENOVANjE, DUŽNO JE DA DOSTAVI I PREDLOG PROGRAMA RADA NACIONALNE SLUŽBE.

Član 75.

Agencije mogu da osnivaju fizička i pravna lica, u skladu sa zakonom.

Agencija poslove zapošljavanja iz člana 2. tač. 1) – 6) obavlja u skladu sa ovim zakonom.

AGENCIJU MOGU DA OSNUJU FIZIČKA I PRAVNA LICA, ZA OBAVLjANjE POSLOVA ZAPOŠLjAVANjA IZ ČLANA 2. TAČ. 1) – 6) OVOG ZAKONA.

AGENCIJA POSLOVE ZAPOŠLjAVANjA OBAVLjA U SKLADU SA ZAKONOM, NA NAČIN KOJI PROPIŠE MINISTAR.

Agencija ne može da se bavi poslovima zapošljavanja maloletnih lica, kao i poslovima zapošljavanja sa povećanim rizikom.

Agencija ne može da za vreme štrajka posreduje u zapošljavanju nezaposlenog na poslovima učesnika štrajka, osim na poslovima za koje nije obezbeđen minimum procesa rada, u skladu sa zakonom.

Član 76.

Agencija se upisuje u registar nadležnog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva.

Dozvolu za rad agenciji Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole.

Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti zaposlenih.

Ministarstvo odlučuje o podnetom zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Prostorne i tehničke uslove za rad agencije i sadržinu dozvole iz stava 3. ovog člana, propisuje ministar.

Pod stručno-osposobljenim licem iz stava 3. ovog člana, smatra se zaposleni u agenciji koji ima najmanje srednji stepen stručne spreme i položen ispit za rad u zapošljavanju.

Za izdavanje dozvole za rad, agencija plaća naknadu čiju visinu utvrđuje Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 7 8. ovog člana koriste se za aktivne mere zapošljavanja.

AGENCIJA SE UPISUJE U REGISTAR NADLEŽNOG ORGANA, UZ PRETHODNO PRIBAVLjENU DOZVOLU ZA RAD OD STRANE MINISTARSTVA.

AGENCIJA JE DUŽNA DA DOKAZ O REGISTRACIJI DOSTAVI MINISTARSTVU U ROKU OD 15 DANA OD DANA UPISA U REGISTAR.

DOZVOLU ZA RAD AGENCIJI MINISTARSTVO IZDAJE NA OSNOVU PISMENOG ZAHTEVA, UZ KOJI SE DOSTAVLjAJU DOKAZI O ISPUNjAVANjU USLOVA ZA DOBIJANjE DOZVOLE.

DOZVOLU ZA RAD MINISTARSTVO IZDAJE AKO AGENCIJA ISPUNjAVA USLOVE U POGLEDU PROSTORNE I TEHNIČKE OPREMLjENOSTI I STRUČNE OSPOSOBLjENOSTI LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE ZAPOŠLjAVANjA.

POD STRUČNO OSPOSOBLjENIM LICEM IZ STAVA 4. OVOG ČLANA SMATRA SE LICE KOJE IMA NAJMANjE SREDNjU STRUČNU SPREMU I POLOŽEN ISPIT ZA RAD U ZAPOŠLjAVANjU.

BLIŽE USLOVE U POGLEDU PROSTORNE I TEHNIČKE OPREMLjENOSTI I STRUČNE OSPOSOBLjENOSTI LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE ZAPOŠLjAVANjA U AGENCIJI, KAO I SADRŽINU DOZVOLE ZA RAD PROPISUJE MINISTAR.

MINISTARSTVO ODLUČUJE O PODNETOM ZAHTEVU U ROKU OD 30 DANA OD DANA PODNOŠENjA ZAHTEVA.

ZA IZDAVANjE DOZVOLE ZA RAD AGENCIJA PLAĆA NAKNADU ČIJU VISINU UTVRĐUJE VLADA.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 8. OVOG ČLANA KORISTE SE ZA AKTIVNE MERE ZAPOŠLjAVANjA.

Član 81.

ZaposleniLICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE ZAPOŠLjAVANjA u Nacionalnoj službi i agenciji polažu ispit za rad u zapošljavanju, pred komisijom koju obrazuje ministar.

Način i program polaganja ispita za rad u zapošljavanju, KAO I VISINU NAKNADE propisuje ministar.

Član 84.

Pokrajinski savet za zapošljavanje (u daljem tekstu: Pokrajinski savet) može da osnuje OSNIVA nadležni organ teritorijalne autonomije.

Pokrajinski savet sastoji se od predstavnika teritorijalne autonomije, predstavnika reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruženja poslodavaca, Pokrajinske službe, agencije, predstavnika udruženja od značaja za oblast zapošljavanja na nivou teritorijalne autonomije i stručnjaka za oblast zapošljavanja.

Član 85.

Lokalni savet za zapošljavanje (u daljem tekstu: Lokalni savet) može da osnuje OSNIVA nadležni organ lokalne samouprave.

LOKALNI SAVET ZA TERITORIJU DVE ILI VIŠE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE SPORAZUMNO OSNIVAJU NADLEŽNI ORGANI.

Lokalni savet sastoji se od predstavnika lokalne samouprave, predstavnika reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruženja poslodavaca, predstavnika organizacione jedinice Nacionalne službe, agencije, kao i predstavnika udruženja od značaja za oblast zapošljavanja, na nivou grada, odnosno opštine i stručnjaka za oblast zapošljavanja.

Član 88.

Nacionalna služba vodi evidencije o licima koja traže zaposlenje, LICIMA UKLjUČENIM U MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOPŠLjAVANjA i poslodavcima, u skladu sa ovim zakonom i propisima o evidenciji u oblasti rada.

Član 90.

Nezaposleni se lično prijavljuje Nacionalnoj službi prema prebivalištu ili prema mestu prestanka radnog odnosa, ako u tom mestu ima boravište.

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da se prijavi kao nezaposleni ako ima odobrenje za stalni ili privremeni boravak.

Nezaposleni je dužan da obavesti Nacionalnu službu o promeni prebivališta u roku od pet dana od dana promene prebivališta.

Zaposleni se može prijaviti Nacionalnoj službi radi promene zaposlenja, odnosno radi savetovanja, obaveštavanja ili posredovanja, bez obaveze redovnog javljanja Nacionalnoj službi A PREMA SVOM PREBIVALIŠTU ILI MESTU RADA.

Sadržinu i način vođenja evidencija Nacionalne službe propisuje ministar, AKO ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO.

Član 91.

Nezaposleni je dužan da se lično javlja Nacionalnoj službi najmanje jednom u tri meseca i na svaki poziv Nacionalne službe S CILjEM POVEĆANjA MOGUĆNOSTI ZA ZAPOŠLjAVANjE ILI RADI ZAPOŠLjAVANjA.

Nezaposleni koji ostaruje pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: novčana naknada) dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi svakih trideset dana i na svaki poziv Nacionalne službe S CILjEM POVEĆANjA MOGUĆNOSTI ZA ZAPOŠLjAVANjE ILI RADI ZAPOŠLjAVANjA i da dokaže da aktivno traži zaposlenje na način utvrđen ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.

ZAPOSLENI KOJI TRAŽI PROMENU ZAPOSLENjA DUŽAN JE DA SE LIČNO JAVLjA NACIONALNOJ SLUŽBI JEDNOM U ŠEST MESECI I NA SVAKI POZIV NACIONALNE SLUŽBE RADI PROMENE ZAPOSLENjA.

Član 93.

Nezaposleni se briše sa evidencije ako bez opravdanog razloga ne izvršava obaveze prema Nacionalnoj službi, i to:

ne javi se Nacionalnoj službi u roku iz člana 91. ovog Zakona;

ne odazove se na poziv Nacionalne službe;

na zahtev Nacionalne službe ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja;

odbije ponuđeno odgovarajuće zaposlenje ili ponuđeno učešće u programu aktivnih mera za zapošljavanje;

ne javi se poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba;

odbije dodatno obrazovanje i obuku;

svojom krivicom prekine, odnosno ne završi dodatno obrazovanje i obuku.

Nezaposleni se briše sa evidencije danom neizvršavanja obaveze utvrđene u stavu 1. tač. 1) – 7).

Nezaposleni se briše sa evidencije ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Odgovarajuće zaposlenje iz stava 1. tačka 4) ovog člana je zaposlenje u istom stepenu stručne spreme i zanimanju nezaposlenog u prva tri meseca na evidenciji nezaposlenih.

Po isteku roka od tri meseca, odgovarajuće zaposlenje je ponuđeno zaposlenje u zanimanju, uzimajući u obzir stečeno radno iskustvo i situaciju na tržištu rada.

Posle devet meseci na evidenciji nezaposlenih, odgovarajuće zaposlenje je svako ponuđeno zaposlenje.

U slučaju postojanja opravdanog razloga iz stava 1. ovog člana nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti Nacionalnu službu odmah po prestanku opravdanog razloga.

NEZAPOSLENI SE BRIŠE SA EVIDENCIJE AKO BEZ OPRAVDANOG RAZLOGA NE IZVRŠAVA SVOJE OBAVEZE PREMA NACIONALNOJ SLUŽBI, I TO:

AKO SE NE JAVI NACIONALNOJ SLUŽBI U ROKOVIMA IZ OVOG ZAKONA;

AKO SE NE ODAZOVE NA SVAKI POZIV NACIONALNE SLUŽBE;

AKO NA ZAHTEV NACIONALNE SLUŽBE NE DOSTAVI DOKAZ O AKTIVNOM TRAŽENjU ZAPOSLENjA;

AKO ODBIJE PONUĐENO POSREDOVANjE ZA ODGOVARAJUĆE ZAPOSLENjE;

AKO SE NE JAVI POSLODAVCU KOME GA UPUTI NACIONALNA SLUŽBA A RADI SE O UPUĆIVANjU U VEZI SA POSREDOVANjEM ZA ODGOVARAJUĆE ZAPOSLENjE;

AKO ODBIJE DODATNO OBRAZOVANjE I OBUKU;

AKO SVOJOM KRIVICOM PREKINE, ODNOSNO NE ZAVRŠI DODATNO OBRAZOVANjE I OBUKU;

AKO ODBIJE UČEŠĆE U PROGRAMU MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLjAVANjA;

AKO ODBIJE DA ZAKLjUČI INDIVIDUALNI PLAN ZAPOŠLjAVANjA, ILI SE NE PRIDRŽAVA NjEGOVIH ODREDABA.

NEZAPOSLENI SE BRIŠE SA EVIDENCIJE DANOM NEIZVRŠAVANjA OBAVEZE UTVRĐENE OVIM ZAKONOM.

NEZAPOSLENI KOJI OSTVARUJE PRAVO NA NOVČANU NAKNADU BRIŠE SE SA EVIDENCIJE I AKO OBAVLjA RAD BEZ ZAKLjUČENOG UGOVORA O RADU ILI UGOVORA PO OSNOVU KOJEG OSTVARUJE PRAVO NA RAD VAN RADNOG ODNOSA.

ODGOVARAJUĆE ZAPOSLENjE IZ STAVA 1. TAČ. 4) I 5) OVOG ČLANA JESTE ZAPOSLENjE U OKVIRU STEČENOG NIVOA I VRSTE OBRAZOVANjA LICA KOJE TRAŽI ZAPOSLENjE U PRVIH 12 MESECI NA EVIDENCIJI NEZAPOSLENIH.

PO ISTEKU ROKA OD 12 MESECI, ODGOVARAJUĆE ZAPOSLENjE JESTE ZAPOSLENjE NA POSLOVIMA NA NIŽEM NIVOU U OKVIRU ISTE ILI SRODNE VRSTE STEČENOG OBRAZOVANjA, UZIMAJUĆI U OBZIR RADNO ISKUSTVO I STANjE NA TRŽIŠTU RADA.

AKO POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG ZA NEJAVLjANjE, U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, NEZAPOSLENI JE DUŽAN DA SE LIČNO JAVI I OBAVESTI NACIONALNU SLUŽBU ODMAH PO PRESTANKU TOG RAZLOGA.

ZAPOSLENI KOJI TRAŽI PROMENU ZAPOSLENjA BRIŠE SE SA EVIDENCIJE AKO NE IZVRŠAVA OBAVEZE IZ STAVA 1. TAČ. 1), 2), 4) I 5) OVOG ČLANA.

Član 94.

Evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi ako:

se odjavi sa evidencije;

zasnuje radni odnos sa punim radnim vremenom;

izjavi da se zapošljava uz pomoć sredstava dobijenih u tu svrhu;

samostalno počne da obavlja preduzetničku delatnost ili profesionalnu delatnost;

osnuje preduzeće ili drugo pravno lice;

postane vlasnik ili većinski suvlasnik u poljoprivrednom gazdinstvu;

postane učenik ili student;

ispuni uslove za sticanje prava na penziju, u skladu sa zakonom;

navrši 65 godina života;

postane potpuno nesposoban za rad u skladu sa zakonom;

stupi na izdržavanje kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju dužem od šest meseci;

prestane odobrenje za stalni ili privremeni boravak strancu;

u slučaju smrti.

EVIDENCIJA O NEZAPOSLENOM PRESTAJE DA SE VODI:

AKO SE ODJAVI SA EVIDENCIJE;

AKO ZASNUJE RADNI ODNOS, ILI ZAPOČNE OSIGURANjE PO DRUGOM OSNOVU;

AKO SAMOSTALNO POČNE DA OBAVLjA PREDUZETNIČKU ILI DRUGU DELATNOST;

AKO OSNUJE PRIVREDNO DRUŠTVO ILI DRUGO PRAVNO LICE;

AKO REGISTRUJE POLjOPRIVREDNO GAZDINSTVO;

AKO POSTANE REDOVAN UČENIK;

KAD ISPUNI USLOVE ZA STICANjE PRAVA NA PENZIJU U SKLADU SA ZAKONOM;

KAD NAVRŠI 65 GODINA ŽIVOTA;

KAD POSTANE POTPUNO NESPOSOBAN ZA RAD U SKLADU SA ZAKONOM;

KAD STUPI NA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA, IZREČENE MERE BEZBEDNOSTI, VASPITNE ILI ZAŠTITNE MERE, U TRAJANjU DUŽEM OD ŠEST MESECI;

AKO STRANCU PRESTANE ODOBRENjE ZA STALNI ILI PRIVREMENI BORAVAK;

U SLUČAJU SMRTI.

EVIDENCIJA O ZAPOSLENOM KOJI TRAŽI PROMENU ZAPOSLENjA PRESTAJE DA SE VODI AKO SE ISPUNE USLOVI IZ STAVA 1. TAČKA 1) I TAČ. 7) – 12) OVOG ČLANA.

Član 96.

Nezaposleni koji je brisan iz evidencije zbog neizvršenja obaveze prema Nacionalnoj službi iz člana 93. stav 1. tač. 1) – 7) ovog zakona ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od tri meseca 12 MESECI od dana prestanka vođenja evidencije.

Nezaposleni koji bez ugovora o radu obavlja rad kod poslodavca, za vreme za koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu, ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od devet meseci od dana prestanka vođenja evidencije, a drugi nezaposleni po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije.

Član 109.

Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju :

prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom;

stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;

neostvarivanja predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad u skladu sa zakonom;

premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;

ako je bilo zaposleno u inostranstvu, u skladu sa zakonom.

Pravo na novčanu naknadu pripada i nezaposlenom koji je bio u radnom odnosu na određeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove, osim lica iz člana 5. stav 1. ovog zakona.

Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem na inicijativu zaposlenog ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane zaposlenog ili otkazom ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane poslodavca ako postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog u skladu sa propisima o radu, nema pravo na novčanu naknadu.

NEZAPOSLENI KOME JE RADNI ODNOS PRESTAO NA OSNOVU PISMENOG SPORAZUMA SA POSLODAVCEM, OTKAZOM UGOVORA O RADU OD STRANE ZAPOSLENOG ILI OTKAZOM UGOVORA O RADU OD STRANE POSLODAVCA AKO POSTOJI KRIIVICA ZAPOSLENOG U SKLADU SA PROPISIMA O RADU-NEMA PRAVO NA NOVČANU NAKNADU.

Nezaposleni koji je dobrovoljno osiguran ima pravo na novčanu naknadu u visini, pod uslovima i na način utvrđen opštim aktom Nacionalne službe.

Član 111.

Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade je prosečna zarada ili naknada zarade koja je nezaposlenom isplaćena u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje.

Ako je isplaćena zarada niža od osnovice na koju je plaćen doprinos, osnovicu za utvrđivanje visine novčane naknade čini osnovica na koju je plaćen doprinos.

Ako nezaposlenom u periodu iz stava 1. ovog člana nije isplaćena zarada, osnovicu za utvrđivanje novčane naknade čini osnovica na koju je plaćen doprinos.

OSNOVICA ZA UTVRĐIVANjE VISINE NOVČANE NAKNADE ZA INVALIDE RADA KOJI SU PRE PRESTANKA RADNOG ODNOSA RADILI NEPUNO RADNO VREME JESTE PROSEČNA ZARADA ILI NAKNADA ZARADE ZA TAJ DEO RADNOG VREMENA ISPLAĆENA U SKLADU SA ZAKONOM U POSLEDNjIH ŠEST MESECI KOJI PRETHODE MESECU U KOJEM JE PRESTALO OSIGURANjE, A ZA DEO RADNOG VREMENA ZA KOJI OSTVARUJU NAKNADU PO PROPISIMA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANjA – OSNOVNA ZARADA KOJU BI OSTVARILI DA RADE UVEĆANA ZA VREME PROVEDENO U RADNOM ODNOSU.

Član 115.

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

tri meseca, ako osiguranik ima staž osiguranja od jedne do pet godina;

šest meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od pet do 15 godina;

devet meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od 15 do 20 godina;

12 meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od 20 godina;

24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranja i 61 godinu starosti (muškarac), odnosno 56 godina starosti (žena) ili navršenih 38 godina staža osiguranja (muškarac), odnosno 33 godine staža osiguranja (žena) i najmanje 51 godinu života;

5) 24 MESECA, AKO OSIGURANIKU NEDOSTAJE DO DVE GODINE DO OSTVARIVANjA PRAVA NA PENZIJU, U SKLADU SA PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU;

24 meseca ako je osiguranik stariji od 55 godina i ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je zaposleni i poslodavac platio doprinos za osiguranje.

ČLAN 115a

NEZAPOSLENOM KOME JE RADNI ODNOS PRESTAO PO OSNOVU VIŠKA ZAPOSLENIH, U SKLADU SA PROPISIMA O RADU, A KOME NEDOSTAJE DO PET GODINA ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA PENZIJU U SKLADU SA PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU, ISPLAĆUJE SE NOVČANA NAKNADA I UPLAĆUJU DOPRINOSI ZA ZDRAVSTVENO I PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE NAJDUŽE TRI GODINE.

PO ISTEKU TRI GODINE NEZAPOSLENOM SE UPLAĆUJU DOPRINOSI ZA ZDRAVSTVENO I PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE DO OSTVARIVANjA PRAVA NA PENZIJU, U SKLADU SA PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU, A NAJDUŽE DVE GODINE.

ČLAN 115b

OSNOVICA ZA UPLATU DOPRINOSA IZ ČLANA 115a STAV 2. JESTE NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA DOPRINOSA, U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 116.

Izuzetno od člana 115. ovog zakona, nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade:

za vreme dodatnog obrazovanja i obuke;

za vreme privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenoj zaštiti, A NAJDUŽE 12 MESECI;

za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima o radu.

Član 122.

Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu u slučaju neizvršavanja obaveza utvrđenih ovim zakonom:

nejavljanja Nacionalnoj službi u utvrđenom roku iz člana 91. ovog zakona;

neodazivanja na poziv Nacionalne službe bez opravdanog razloga;

neobaveštavanja Nacionalne službe u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;

odbijanja odgovarajućeg zaposlenja;

odbijanja ili samovoljnog prekida dodatnog obrazovanja i obuke;

utvrđivanja od strane nadležnog organa da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti Nacionalnu službu odmah po prestanku opravdanog razloga.

Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu i u slučaju promene statusa osiguranika, i to:

zasnivanja radnog odnosa sa punim radnim vremenom;

ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvarivanja prava na porodičnu ili invalidsku penziju, u skladu sa zakonom;

utvrđene potpune nesposobnosti za rad;

samostalnog obavljanja zanatske ili druge preduzetničke delatnosti.

Član 123.

Osiguranik koji je zaposlen sa nepunim radnim vremenom, zadržava pravo na isplatu novčane naknade u visini razlike između iznosa novčane naknade i iznosa isplaćene zarade kod poslodavca, ako je iznos zarade niži od pripadajućeg iznosa novčane naknade.

Član 124.

Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je ostvario poslednju novčanu naknadu, osim nezaposlenom koji po prestanku poslednjeg osiguranja ima 25 i više godina staža osiguranja.

Nezaposleni kome je zbog zasnivanja radnog odnosa ILI ZAPOČINjANjEM OSIGURANjA PO DRUGOM OSNOVU prestalo pravo na novčanu naknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.

Član 148.

Nadzor nad radom Nacionalne službe i agencije Ministarstvo vrši najmanje jednom u dve godine.

Izveštaj ZAPISNIK o izvršenom nadzoru dostavlja se u roku od 15 dana Nacionalnoj službi ili agenciji.

Član 149.

Nacionalna služba i agencija obavezni su da preduzmu mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka u roku od mesec dana od prijema izveštaja ZAPISNIKA i o tome obaveste Ministarstvo.

Član 151.

Novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara OD 200.000 DO 400.000 DINARA kazniće se za prekršaj poslodavac preduzetnik, a novčanom kaznom od 200.000 od 400.000 dinara OD 400.000 DO 600.000 DINARA poslodavac pravno lice, ako ne prijavi:

potrebu za zapošljavanjem (član 100. tačka 1);

zasnivanje radnog odnosa i zaključivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (član 100. tačka 2);

osiguranje zaposlenog (član 100. tačka 3);

prestanak radnog odnosa (član 100. tačka 4);

prestanak osiguranja (član 100. tačka 5).

Novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac preduzetnik, a novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara poslodavac pravno lice, ako nezaposlenom sa kojim je obavio razgovor o zaposlenju ne izda odgovarajuću ispravu u skladu sa članom 4. stav 4. ovog zakona.

Za prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara OD 20.000 DO 40.000 DINARA.

Član 152.

Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara OD 400.000 DO 600.000 DINARA kazniće se za prekršaj Nacionalna služba, ako:

naplati naknadu za usluge koje pruža licu koje traži zaposlenje i poslodavcu (član 10. stav 1);

ne zaključi sporazum sa nezaposlenim PONUDI NEZAPOSLENOM UTVRĐIVANjE INDIVIDUALNOG PLANA ZAPOŠLjAVANjA (član 14);

ne oglasi prijavu o potrebi za zapošljavanjem na način propisan u članu 17. ovog zakona;

ne vodi ili neuredno vodi evidencije propisane ovim zakonom (čl. 88. i 98);

NE PREDUZME MERE ZA OTKLANjANjE UTVRĐENIH NEDOSTATAKA U ZAKONOM PROPISANOM ROKU ( ČLAN 149).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u Nacionalnoj službi novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara OD 20.000 DO 40.000 DINARA.

Član 153.

Novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara OD 200.000 DO 400.000 DINARA kazniće se za prekršaj preduzetnik koji je osnovao agenciju, a novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara 400.000 DO 600.000 DINARA pravno lice koje je osnovalo agenciju, ako:

od nezaposlenog lica naplati naknadu za izvršenu uslugu (član 10. stav 2);

ako obavlja poslove zapošljavanja maloletnih lica, kao i poslove zapošljavanja na radnim mestima sa povećanim rizikom (član 75. stav 3);

ako za vreme štrajka posreduje u zapošljavanju nezaposlenih za rad na poslovima učesnika štrajka osim na poslovima za koje nije obezbeđen minimum procesa rada (član 75. stav 4);

obavlja poslove zapošljavanja bez dozvole Ministarstva (član 76. stav 1).

ako se bavi poslovima zapošljavanja za koje nije registrovana (član 76. stav 1);

AKO NE DOSTAVI DOKAZ O REGISTRACIJI MINISTARSTVU U ZAKONOM PROPISANOM ROKU (ČLAN 76. STAV 2);

AKO POSLOVE ZAPOŠLjAVANjA OBAVLjA LICE KOJE NIJE STRUČNO OSPOSOBLjENO (ČLAN 76. STAV 5);

AKO NE PREDUZME MERE ZA OTKLANjANjE UTVRĐENIH NEDOSTATAKA U ZAKONOM PREDVIĐENOM ROKU (ČLAN 149.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara OD 20.000 DO 40.000 DINARA.

UZ NOVČANU KAZNU ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. TAČ. 4) I 5) OVOG ČLANA PREDUZETNIKU, ODNOSNO PRAVNOM LICU MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ZABRANE VRŠENjA DELATNOSTI POSLOVA ZAPOŠLjAVANjA U TRAJANjU OD ŠEST DO DEVET MESECI.