Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA

Član 1.

U Zakonu o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05), u članu 2. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Banka za posebne namene je banka koja se, u smislu zakona kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje, na zahtev agencije nadležne za osiguranje depozita osnovane posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) osniva na određeno vreme, radi prenosa celokupne ili dela imovine i obaveza banke kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad. Osnivač banke za posebne namene je Agencija.”

Dosadašnji st. 2. do 23. postaju st. 3. do 24.

U dosadašnjem stavu 24, koji postaje stav 25, tačka 2) menja se i glasi:

„2) članovi upravnog i izvršnog odbora banke, članovi odbora banke utvrđenih ovim zakonom, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica;”.

Dosadašnji st. 25. do 28. postaju st. 26. do 29.

Član 2.

Posle člana 3. dodaju se naslov iznad člana i član 3a, koji glase:

„Odredbe ovog zakona koje se ne primenjuju na banku za posebne namene

Član 3a

Na banku za posebne namene ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke, dozvolu za rad, osnivačku skupštinu i registraciju banke, kao i odredbe o uvođenju prinudne uprave i izricanju novčane kazne.”

Član 3.

U članu 8. stav 2. posle reči: „zakonom” dodaju se zapeta i reči: „ako su ta tela obavezna da čuvaju službenu tajnu na način utvrđen u članu 102a ovog zakona”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„Narodna banka Srbije može razmenjivati podatke (informacije) pribavljene od stranih i domaćih regulatornih tela u smislu stava 1. ovog člana sa stranim i domaćim regulatornim telima, na njihov zahtev i uz prethodnu saglasnost tela od kojih je te podatke (informacije) pribavila.”

Član 4.

U članu 12. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Izuzetno od stava 3. ovog člana, novčani deo osnivačkog kapitala banke za posebne namene ne može biti manji od 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.”

Dosadašnji st. 4. do 6. postaju st. 5. do 7.

Član 5.

U članu 15. stav 1. tačka 10), reči: „stav 3.” zamenjuju se rečima: „stav 4.”.

Član 6.

Posle člana 18. dodaju se naslov iznad člana i član 18a, koji glase:

„Dozvola za rad banke za posebne namene

Član 18a

Dozvolu za rad banke za posebne namene daje Narodna banka Srbije na zahtev Agencije.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana Agencija dostavlja:

osnivački akt i statut banke;

dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala;

imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem i to narednog dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenje o izdavanju dozvole za rad iz stava 3. ovog člana sadrži i rok na koji se banka osniva, mogućnost za produženje tog roka u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, kao i mogućnost da prodajom akcija banke za posebne namene ta banka nastavi da posluje kao banka u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje o izdavanju dozvole za rad banke za posebne namene objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Agencija je dužna da prijavu za upis banke za posebne namene u registar privrednih subjekata podnese najkasnije narednog dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad banke za posebne namene.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu dokumenata i dokaza iz stava 2. ovog člana.

Banka za posebne namene je dužna da uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona koje se odnose na kapital banke za posebne namene i pokazatelje poslovanja u roku od šest meseci od dana donošenja rešenja o izdavanju dozvole za rad banke za posebne namene.”

Član 7.

U članu 21. stav 3. posle reči: „banke” dodaju se zapeta i reči: „kao i uslove i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala banke”.

Član 8.

U članu 22. dodaje se stav 2, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, banka za posebne namene je dužna da nakon proteka roka za usklađivanje poslovanja iz člana 18a stav 8. ovog zakona, obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 5.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.”

Član 9.

U članu 28. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Banka je dužna da obezbedi funkcionalnu i organizacionu odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, posle reči: „propisuje” dodaju se reči: „strategiju i politike za upravljanje rizicima, strategiju upravljanja kapitalom,”.

Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

„Akti iz stava 5. ovog člana sadrže:

1) procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika;

2) procedure za upravljanje rizicima;

3) procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih akata banke u vezi sa upravljanjem rizicima;

4) procedure za redovno izveštavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju rizicima.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 10.

Član 37. menja se i glasi:

„Član 37.

Banka u svom poslovanju ne može licu povezanom s bankom, kao ni zaposlenom u banci, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom bankom, odnosno nisu zaposlena u toj banci.”

Član 11.

U članu 48. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, organa nadležnog za borbu protiv organizovanog kriminala i organa nadležnog za sprečavanje pranja novca, u skladu s propisima;”.

Član 12.

U Glavi III naziv Odeljka 5. menja se i glasi:

„Finansijska evidencija, izveštavanje i objavljivanje

podataka i informacija”.

Član 13.

Posle člana 51. dodaju se naslov iznad člana i član 51a, koji glase:

„Objavljivanje podataka i informacija banke

Član 51a

Banka je dužna da objavljuje podatke o strategiji i politikama upravljanja rizicima banke, kapitalu banke, adekvatnosti kapitala banke, kao i druge podatke, odnosno informacije, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Banka nije dužna da objavljuje podatke i informacije koji nisu materijalno značajni, zatim podatke i informacije čije bi objavljivanje u javnosti moglo negativno da utiče na konkurentski položaj te banke na tržištu, kao i podatke i informacije koji predstavljaju bankarsku tajnu u smislu ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj podataka odnosno informacija iz ovog člana, kao i uslove, način i rokove za njihovo objavljivanje.”

Član 14.

U članu 53. stav 2. menja se i glasi:

„Spoljni revizor može kod banke obavljati najviše pet uzastopnih revizija redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.”

Član 15.

U članu 57. stav 1. reči: „početnog bilansa stanja na dan spajanja” zamenjuju se rečima: „početnog bilansa stanja na ugovoreni datum spajanja”.

U stavu 2. reči: „sa stanjem na dan pripajanja” zamenjuju se rečima: „sa stanjem na ugovoreni datum pripajanja”.

Član 16.

U članu 64. st. 6, 7. i 8. brišu se.

Član 17.

U članu 66. stav 1. tačka 8) menja se i glasi:

„8) odlučuje o preuzimanju prava i obaveza banke u postupku administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene;”.

Član 18.

U članu 72. stav 3. menja se i glasi:

„Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz stava 1. ovog člana ako je lice predloženo za člana upravnog odbora banke:

1) lice koje je na dan oduzimanja dozvole za rad banci ili šest meseci pre tog dana, odnosno na dan uvođenja prinudne uprave u banci bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja te banke;

2) član bilo kog organa upravljanja druge banke, odnosno zaposleni u banci;

3) pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.”

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Pod licem iz stava 3. tačka 1) ovog člana ne smatra se lice koje je bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja banke za posebne namene kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad na predlog Agencije.”

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „ili dokaz da to lice” zamenjuju se rečima: „i dokaz da to lice”.

Dosadašnji st. 5. do 7. postaju st. 6. do 8.

Član 19.

U članu 73. stav 3. tačka 12) menja se i glasi:

„12) utvrđuje strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom banke;”.

Posle tačke 16) dodaju se tač. 16a) i 16b), koje glase:

„16a) utvrđuje unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu banke koja obezbeđuje podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti zaposlenih na način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i sprovođenja odluka;

16b) usvaja politiku zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci;”.

Član 20.

U članu 75. stav 3. menja se i glasi:

„Pri zaključivanju pravnih poslova i preduzimanju pravnih radnji iz delokruga izvršnog odbora, predsednik izvršnog odbora banke dužan je da obezbedi potpis jednog člana tog odbora.”

Član 21.

U članu 76. stav 2. tač. 6) i 7) menjaju se i glase:

„6) sprovodi strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom;

7) usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima;”.

Član 22.

U članu 80. stav 5. tač. 2) i 3) reči: „politika i procedura” zamenjuju se rečima: „strategija i politika”.

Član 23.

U članu 99. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Ako Narodna banka Srbije ukine rešenje o davanju saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog zakona, istim rešenjem će zabraniti licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasništva u banci raspolaganje svim pravima iz akcija na osnovu kojih je to vlasništvo stečeno, a može mu naložiti i da to vlasništvo otuđi.

Rešenje iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti i Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar).”

Član 24.

U članu 100. stav 5. menja se i glasi:

„Ako Narodna banka Srbije rešenjem odbije da dâ saglasnost za sticanje vlasništva iz stava 1. ovog člana, istim rešenjem će zabraniti licu iz tog stava raspolaganje svim pravima iz akcija na osnovu kojih je to vlasništvo stečeno i naložiti mu da to vlasništvo otuđi do nivoa i u roku određenim tim rešenjem.”

Dodaje se stav 6, koji glasi:

„Rešenje iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti i Centralnom registru.”

Član 25.

Posle člana 102. dodaje se član 102a, koji glasi:

„Član 102a

Podaci koje zaposleni u Narodnoj banci Srbije i ovlašćena lica iz člana 103. stav 2. ovog zakona na bilo koji način saznaju, a odnose se na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, uključujući i mere iz člana 109. i člana 112. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona i sporazum iz člana 117. stav 3. ovog zakona, smatraju se službenom tajnom.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju službenu tajnu, odnosno ne mogu podatke i dokumenta iz tog stava učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima predviđenim krivičnim zakonikom, kao i na osnovu odluke ili zahteva nadležnog suda.

Obaveza čuvanja službene tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni nakon prestanka radnog odnosa, odnosno angažovanja u Narodnoj banci Srbije, kao ni drugog svojstva na osnovu kog su ova lica ostvarila pristup podacima iz tog stava.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može podatke i dokumenta iz stava 1. ovog člana učiniti dostupnim stranim i domaćim regulatornim telima, pod uslovom da ih ta regulatorna tela koriste isključivo u svrhe za koje su pribavljena.

Objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana, izraženih u zbirnom obliku tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih banaka, odnosno fizičkih i pravnih lica ne smatra se povredom obaveze čuvanja službene tajne.”

Član 26.

U članu 105. stav 2. reči: „15 dana” zamenjuju se rečima: „15 radnih dana”.

Član 27.

U članu 106. stav 2. reči: „15 dana” zamenjuju se rečima: „15 radnih dana”.

Član 28.

Član 109. menja se i glasi:

„Član 109.

Izuzetno od odredaba člana 102. ovog zakona, ako Narodna banka Srbije u toku vršenja neposredne kontrole ili na osnovu izveštaja pribavljenih posrednom kontrolom, oceni da je banka učinila teže nepravilnosti, odnosno da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo ili da postoji mogućnost znatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke, odnosno da su ugroženi interesi deponenata banke ili da postoji mogućnost ugrožavanja tih interesa, rešenjem o privremenoj meri naložiće banci da preduzme jednu ili više aktivnosti iz člana 116. stav 1. ovog zakona.”

Član 29.

U članu 112. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Kad utvrdi da je banka i u kojoj meri postupila u skladu s merama iz stava 1. ovog člana koje joj je izrekla – Narodna banka Srbije će ili obustaviti postupak kontrole banke, ili banci izreći novu meru iz tog stava, u skladu s kriterijumima iz člana 120. ovog zakona.”

Član 30.

U članu 113. stav 1. menja se i glasi:

„Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzimanja mera iz člana 112. stav 1. ovog zakona, banci, odnosno članu upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, izreći novčanu kaznu.”

Član 31.

U članu 116. stav 1. tačka 1) reči: „ili banka ne sprovede plan,” brišu se.

U stavu 2. tačka 9) menja se i glasi:

„9) smeni člana upravnog, odnosno člana izvršnog odbora banke, odnosno drugo lice na rukovodećem položaju;”.

Član 32.

Član 117. menja se i glasi:

„Član 117.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o uvođenju prinudne uprave u banci:

ako utvrdi da postoji mogućnost da banka bude kritično potkapitalizovana;

ako utvrdi da je banka kritično potkapitalizovana, a radi se o sistemski značajnoj banci;

ako je kontrolom poslovanja banke utvrđeno postupanje, odnosno nepostupanje suprotno propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja koje je ugrozilo njeno finansijsko stanje ili interese deponenata;

čije se finansijsko stanje pogoršalo u toku roka za izvršenje naloga iz rešenja iz člana 116. ovog zakona.

Narodna banka Srbije donosi rešenje iz stava 1. ovog člana ako oceni da bi se promenom načina upravljanja i rukovođenja bankom mogle otkloniti nepravilnosti u njenom poslovanju, poboljšati njeno finansijsko stanje ili obezbediti interesi deponenata.

Kriterijume za utvrđivanje sistemski značajne banke posebnim sporazumom utvrđuju Narodna banka Srbije i ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Kriterijumi iz stava 3. ovog člana utvrđuju se u odnosu na obim i značaj posledica koje bi pogoršanje finansijskog stanja banke moglo imati na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, a naročito imajući u vidu uticaj na poslovanje drugih banaka, nesmetano funkcionisanje platnog sistema i učešće te banke u ukupnom iznosu osiguranih depozita.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana imenuju se dva prinudna upravnika i određuje rok trajanja prinudne uprave, a utvrđuje se i visina naknade za rad prinudnih upravnika, koja pada na teret banke.

Narodna banka Srbije dostavlja rešenje iz stava 1. ovog člana Agenciji najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja ovog rešenja.

Prinudni upravnici moraju biti lica nezavisna od banke i imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, a moraju ispunjavati i uslove iz člana 72. stav 5. ovog zakona.

Prinudni upravnici ne mogu biti lica iz člana 72. stav 3. ovog zakona.

Danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, prestaju funkcije članovima upravnog i izvršnog odbora, a funkcije upravnog i izvršnog odbora banke preuzimaju prinudni upravnici.

Uvođenje prinudne uprave u banci upisuje se u registar privrednih subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja agenciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata istog dana kada ga je donela.

Prinudni upravnici su dužni da se u svom radu pridržavaju instrukcija Narodne banke Srbije.

Prinudni upravnici mogu da sazovu skupštinu banke po hitnom postupku koja bi se održala u roku koji ne može biti kraći od pet dana od dana sazivanja i predlože donošenje određenih odluka. Ako skupština banke ne bude održana ili skupština banke ne donese predložene odluke prinudnih upravnika, te odluke mogu doneti prinudni upravnici uz saglasnost Narodne banke Srbije. Ove odluke imaju isto pravno dejstvo kao i odluke te skupštine.

Prinudna uprava može trajati najduže šest meseci, uključujući i imenovanje organa banke. Narodna banka Srbije može rešenjem produžiti trajanje prinudne uprave u banci za još tri meseca, ako proceni da je to potrebno da bi se okončale započete aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva prinudne uprave.

Prinudna uprava nad bankom može se okončati i pre isteka roka iz stava 5. ovog člana, ako prinudni upravnici ili Narodna banka Srbije ocene da uvođenje prinudne uprave nije dovelo do poboljšanja finansijskog stanja banke ili da se finansijsko stanje te banke popravilo u meri da prinudna uprava više nije potrebna.”

Član 33.

Posle člana 117. dodaju se čl. 117a i 117b sa naslovima iznad tih članova, koji glase:

„Sprovođenje prinudne uprave

117a

Prinudni upravnici su dužni da izvrše procenu finansijskog stanja banke na dan uvođenja prinudne uprave i dostave je Narodnoj banci Srbije i Agenciji.

Prinudni upravnici sazivaju skupštinu banke bez odlaganja nakon uvođenja prinudne uprave, radi održavanja sednice u roku koji ne može biti kraći od pet niti duži od deset dana od dana uvođenja prinudne uprave.

Većinski akcionari banke su dužni da sačine plan aktivnosti i da ga dostave prinudnim upravnicima u roku od 20 dana od dana uvođenja prinudne uprave u banci, o čemu su prinudni upravnici dužni da ih obaveste na sednici skupštine iz stava 2. ovog člana.

Plan aktivnosti iz stava 3. ovog člana sadrži predlog aktivnosti banke neophodnih za otklanjanje nepravilnosti u njenom poslovanju i za poboljšanje njenog finansijskog stanja (povećanje kapitala banke – dokapitalizacija od strane akcionara ili drugih lica, spajanje ili pripajanje banke drugoj banci i dr.) uz obezbeđenje interesa deponenata, kao i rokove za sprovođenje tih aktivnosti.

Prinudni upravnici dostavljaju Narodnoj banci Srbije i Agenciji procenu finansijskog stanja banke iz stava 1. ovog člana, kao i plan aktivnosti iz stava 3. ovog člana, najkasnije u roku od mesec dana od dana uvođenja prinudne uprave.

Narodna banka Srbije je dužna da u roku od 15 dana od dana prijema plana aktivnosti iz stava 5. ovog člana obavesti prinudne upravnike da li je saglasna sa tim planom.

Narodna banka Srbije će dati saglasnost na plan aktivnosti iz stava 5. ovog člana, ako oceni da se predloženim aktivnostima mogu otkloniti nepravilnosti u poslovanju banke i poboljšati njeno finansijsko stanje.

Ako Narodna banka Srbije odbije da dâ saglasnost na plan aktivnosti iz stava 5. ovog člana, doneće rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci i imenovati Agenciju za administratora.

Prinudni upravnici su dužni da najmanje jednom mesečno izveštavaju Narodnu banku Srbije i Agenciju o poslovanju banke pod prinudnom upravom, njenom finansijskom stanju, kao i o sprovođenju plana aktivnosti, odnosno bez odlaganja kada utvrde da se plan aktivnosti ne sprovodi ili da ne doprinosi poboljšanju finansijskog stanja banke.

Agencija tokom trajanja prinudne uprave može da sprovodi test izračunavanja najmanjeg troška u skladu sa zakonom kojim se uređuje agencija za osiguranje depozita.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja prinudne uprave nad bankom.

Privremena obustava ispunjenja obaveza banke

Član 117b

Tokom prinudne uprave Narodna banka Srbije može, na predlog prinudnih upravnika, rešenjem naložiti privremenu obustavu ispunjenja obaveza banke na vreme do 30 dana.

U toku obustave iz stava 1. ovog člana:

imovina banke ne može biti predmet izvršenja, niti se prema banci mogu podnositi tužbe sa imovinskopravnim zahtevima, a svi postupci protiv banke se u vezi s ovim prekidaju;

banka ne može preuzimati nove obaveze, osim obaveza koje su neposredno povezane s nesmetanim sprovođenjem prinudne uprave;

ne mogu se protiv banke, prinudnih upravnika i Narodne banke Srbije podnositi tužbe koje proizlaze iz poslovanja banke ili iz te obustave, uključujući i rešenje iz stava 1. ovog člana.

U toku obustave iz stava 1. ovog člana plaćanja se mogu vršiti samo:

po osnovu osiguranih depozita, i to do visine osiguranog iznosa u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, a prema stanju i uslovima koji važe na dan donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana;

po osnovu novih obaveza iz stava 2. tačka 2) ovog člana;

po osnovu naloga za plaćanje koji su banci ispostavljeni do dostavljanja prinudnim upravnicima rešenja iz tog stava;

ako za to postoje naročito opravdani razlozi – na osnovu saglasnosti prinudnih upravnika.

Prinudni upravnici su dužni da plaćanja iz stava 3. tačka 1) ovog člana vrše na način kojim se obezbeđuje jednak tretman osiguranih deponenata.”

Član 34.

U članu 118. stav 1. posle reči: „u poslovanju banke” dodaju se zapeta i reči: „kao i ako banka Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja”.

Član 35.

U članu 119. stav 1. menja se i glasi:

„Ako je član upravnog ili izvršnog odbora banke pravosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije, Narodna banka Srbije će izdati nalog kojim se to lice razrešava ove funkcije, uz koji može izreći jednu ili više mera iz člana 118. stav 3. ovog zakona.”

Član 36.

U članu 121. stav 1. posle reči: „zaposleni u Narodnoj banci Srbije,” dodaju se reči: „lica koja je Narodna banka Srbije imenovala za prinudne upravnike u skladu s članom 117. ovog zakona,”.

Član 37.

U članu 130. stav 1. menja se i glasi:

„Narodna banka Srbije oduzima banci dozvolu za rad:

ako utvrdi da je banka koja nije sistemski značajna kritično potkapitalizovana, osim ako je u toj banci uvedena prinudna uprava;

ako utvrdi da akcionari banke u kojoj je uvedena prinudna uprava nisu sačinili plan aktivnosti u propisanom roku;

ako oceni da se planom aktivnosti iz tačke 2) ovog stava ne mogu otkloniti nepravilnosti u poslovanju banke i poboljšati njeno finansijsko stanje;

ako utvrdi da se u banci u kojoj je uvedena prinudna uprava ne sprovodi plan aktivnosti na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost;

ako utvrdi da aktivnosti koje se sprovode u skladu sa planom aktivnosti na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost ne dovode do poboljšanja finansijskog stanja banke u kojoj je uvedena prinudna uprava;

ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom Narodne banke Srbije;

ako se u banci, u kojoj je uvedena prinudna uprava, do isteka roka ne otklone razlozi koji su doveli do uvođenja prinudne uprave.”

U stavu 2. posle tačke 11) dodaju se tač. 11a), 11b) i 11v), koje glase:

„11a) utvrdi da banka neće moći izmiriti svoje obaveze prema deponentima i drugim poveriocima;

11b) utvrdi da banka neracionalno troši sredstva (imovinu) zbog postupanja suprotnog propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja, što može imati za posledicu pogoršanje finansijskog stanja banke;

11v) banka Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja.”

St. 3. i 4. brišu se.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 3, reči: „do otvaranja postupka stečaja, odnosno likvidacije” zamenjuju se rečima: „do upisa Agencije kao administratora u registar privrednih subjekata”.

Dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„U rešenju o oduzimanju dozvole za rad banke Narodna banka Srbije imenuje Agenciju kao administratora.”

Dosadašnji stav 6. briše se.

Član 38.

Član 131. menja se i glasi:

„Član 131.

Na osnovu odluke skupštine banke o prestanku rada banke, banka podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje saglasnosti na odluku o prestanku rada banke.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana banka dostavlja Narodnoj banci Srbije odluku skupštine banke o prestanku rada banke, kao i bezuslovnu, neopozivu i plativu na prvi poziv bankarsku garanciju izdatu od strane prvoklasne banke u iznosu kojim se garantuje pokriće svih obaveza banke iz stava 1. ovog člana – u korist Agencije. Narodna banka Srbije može tražiti od banke i drugu dokumentaciju potrebnu za razmatranje zahteva iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije utvrđuje kriterijume za definisanje prvoklasne banke u smislu stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije o zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje rešenjem u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenjem o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana imenuje se Agencija za administratora u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

Ako Narodna banka Srbije ne dâ saglasnost iz stava 1. ovog člana iz razloga što banka nije dostavila dokumentaciju u skladu sa stavom 2. ovog člana, istovremeno će oduzeti dozvolu za rad banci i imenovati Agenciju za administratora u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

Narodna banka Srbije rešenje iz st. 5. i 6. ovog člana dostavlja Agenciji najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja rešenja.

Odluka o prestanku rada banke proizvodi pravno dejstvo danom donošenja rešenja iz stava 5. ovog člana.”

Član 39.

Naslov iznad člana 134. menja se i glasi:

„Preuzimanje prava i obaveza banke u postupku administrativnog upravljanja i banke za posebne namene”.

Član 40.

U članu 134. stav 1. reči: „banke u stečaju, odnosno likvidaciji” zamenjuju se rečima: „banke u postupku administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene”.

Član 41.

Posle člana 136. dodaje se član 136a, koji glasi:

„Član 136a

Ko bez dozvole za rad Narodne banke Srbije u svom poslovnom imenu ima, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebljava, odnosno koristi reč „banka” ili izvedenicu od te reči, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 100.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako iznos te koristi prelazi 1.500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.”

Član 42.

Naslov iznad člana 137. menja se i glasi:

„Prekršaji banke”.

Član 43.

Čl. 137. i 138. menjaju se i glase:

„Član 137.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka ako:

zaključuje sporazume kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, ako zloupotrebljava dominantan položaj ili sprovodi koncentraciju kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija i to naročito ako je sprovodi stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na finansijskom tržištu (član 7. stav 1);

imenuje spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini veći od polovine njegovih ukupnih prihoda, odnosno angažuje spoljnog revizora koji je već obavio više od pet uzastopnih revizija njenih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno spoljnog revizora koji je u istoj godini obavljao i reviziju finansijskih izveštaja banke i pružao joj konsultantske usluge, odnosno spoljnog revizora koji je reviziju vršio za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge (član 53. st. 1. do 3);

bez saglasnosti Narodne banke Srbije otvori predstavništvo u inostranstvu (član 91. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u banci novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 138.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka ako:

sopstvene akcije ne otuđi u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, odnosno ne povuče ih i ne poništi na teret svog akcionarskog kapitala (član 26. stav 7);

zaključi pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija ove banke, lica koje u njoj ima učešće ili podređenog društva te banke (član 27);

licu povezanom s bankom, odnosno zaposlenom u banci, odobri uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom bankom, odnosno nisu zaposlena u toj banci (član 37);

svojim akcionarima odobri kredit pre isteka jedne godine od dana kada je počela da posluje (član 39);

Narodnoj banci Srbije ne dostavi, s propisanom izjavom, pismeno obaveštenje o povlačenju ili razrešenju dužnosti spoljnog revizora banke, bankarskog holdinga ili bankarske grupe, i to najkasnije u roku od 15 dana od dana povlačenja, odnosno razrešenja tog revizora (član 60. stav 1);

najmanje jednom godišnje, ili na njen zahtev, Narodnu banku Srbije ne obavesti o identitetu svih lica koja imaju učešće u banci, odnosno o povećanju ili smanjenju učešća u toj banci, i to u roku od 15 dana od dana saznanja za to povećanje ili smanjenje, odnosno ne obavesti je o promeni statusa lica povezanog s tom bankom, i to u roku od 15 dana od dana saznanja za tu promenu (član 101. st. 4, 5. i 6).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.”

Član 44.

Posle člana 138. dodaje se naslov iznad člana 139, koji glasi:

„Prekršaji drugih lica”.

Član 45.

U članu 139. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Narodnoj banci Srbije ako:”.

Član 46.

Posle člana 139. dodaju se čl. 139a i 139b, koji glase:

„Član 139a

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj prinudni upravnik ako ne obaveštava Narodnu banku Srbije i Agenciju, najmanje jednom mesečno o poslovanju banke pod prinudnom upravom, njenom finansijskom stanju i sprovođenju plana aktivnosti, odnosno bez odlaganja kada utvrdi da se plan aktivnosti ne sprovodi ili da ne doprinosi poboljšanju finansijskog stanja banke (član 117a stav 9).

Član 139b

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj drugo pravno lice ako:

kao osnivač banke povuče sredstva uložena u osnivački kapital banke (član 12. stav 5);

kao spoljni revizor obavi više od pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih izveštaja banke, odnosno ako u istoj godini obavlja istovremeno reviziju finansijskih izveštaja i pruža konsultantske usluge toj banci (član 53. st. 2. i 3);

ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva u banci koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u procentima iz člana 94. stav 1. ovog zakona;

o sticanju vlasništva u banci za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost iz člana 94. stav 1. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog sticanja (član 97);

Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima ne dostavi informacije, dokumentaciju i podatke u skladu sa članom 101. st. 2. i 3. ovog zakona;

kao najviše matično društvo bankarske grupe, Narodnoj banci Srbije ne podnese konsolidovane finansijske izveštaje u skladu s članom 126. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.”

Član 47.

Naslov iznad člana 140. briše se.

Član 48.

Posle člana 140. dodaje se član 140a, koji glasi:

„Član 140a

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

kao spoljni revizor u izveštaju i mišljenju o godišnjem finansijskom izveštaju banke ne ukaže da godišnji finansijski izveštaj banke neistinito i neobjektivno prikazuje finansijski položaj banke, rezultate poslovanja i novčane tokove za poslovnu godinu, odnosno upravnom i izvršnom odboru banke, kao i Narodnoj banci Srbije ne da mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnjih kontrola, odnosno na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom (član 56);

kao spoljni revizor odmah nakon što za njih sazna, upravni i izvršni odbor banke ili člana bankarske grupe, kao i Narodnu banku Srbije, ne obavesti o činjenicama iz člana 58. stav 1. ovog zakona;

kao spoljni revizor u slučaju iz člana 60. stav 2. ovog zakona, u propisanom roku, ne pribavi pismenu izjavu prethodnog spoljnog revizora o razlozima njegovog povlačenja, odnosno razrešenja, odnosno ako Narodnu banku Srbije ne obavesti da tu izjavu nije primio u propisanom roku (član 60. st. 2. i 3);

kao spoljni revizor o grešci utvrđenoj u objavljenom izveštaju iz člana 61. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 61. stav 7);

bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 100. stav 1. ovog zakona ili na poslovnu politiku te banke, odnosno ostvaruje glasačka prava po osnovu tog vlasništva (član 100. stav 2);

na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog zakona (član 101. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Uz kaznu za prekršaj iz stava 2. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih dužnosti odgovornom licu u trajanju od tri meseca do jedne godine i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.”

Član 49.

U članu 141. tač. 1) do 3) brišu se.

Član 50.

Banke su dužne da svoju organizaciju i akte usklade sa odredbama čl. 9. do 12. i čl. 17, 19, 21. i 22. ovog zakona do 1. jula 2011. godine.

Narodna banka Srbije preduzeće mere iz svoje nadležnosti prema banci koja ne postupi na način iz stava 1. ovog člana.

Član 51.

Narodna banka Srbije će propise donete na osnovu Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05) uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 52.

Posebni sporazum iz člana 32. ovog zakona, kojim se utvrđuju kriterijumi za određivanje sistemski značajne banke, Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija zaključiće u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. Ustavni osnov za donošenje zakona

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti i bankarski sistem.

II. Razlozi za donošenje zakona

Donošenjem Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, broj 107/05) stvorene su realne pretpostavke za dalji razvoj i modernizaciju bankarskog sektora u Republici Srbiji. Najvažnije novine u tom zakonu odnosile su se na korporativno upravljanje bankom, dvofazni postupak osnivanja banke, uvođenje kontrole banke na konsolidovanoj osnovi, način sticanja učešća u banci, upravljanje rizicima, odnos između banke i klijenta, spoljnu reviziju banke, kao i preciziranje i detaljnije uređivanje postupka kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke. Ovaj zakon je u velikoj meri usklađen s propisima Evropske unije, a njime je stvoren i osnov za prilagođavanje propisa Narodne banke Srbije principima i preporukama koje je ustanovio Bazelski komitet za kontrolu banaka (tzv. Bazel I i II) i aktuelnim tendencijama u sferi uporednog bankarskog zakonodavstva.

U međuvremenu, svetska finansijska kriza, koja je od 2007. godine pogodila nacionalne ekonomije širom sveta, uticala je na gotovo jednodušan stav predstavnika vlasti u mnogim zemljama da postojeći regulatorni okvir nije dovoljan za sprečavanje ili ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija (kako na nivou pojedinačne finansijske institucije, tako i čitavog finansijskog sistema), te da je potrebno preispitati i reformisati propise kojima se uređuje oblast finansija, a posebno pravna pravila koja se odnose na poslovanje banaka. Pri tom, regulatorne novine usmerene su na važeće sistemske propise, ali i na stvaranje posebnih pravnih pretpostavki za preduzimanje neophodnih mera za vreme trajanja sistemske krize.

Imajući u vidu navedeno, kao i da su se pojavili određeni praktični problemi tokom primene pojedinih odredaba ovog zakona – Narodna banka Srbije (NBS), Ministarstvo finansija (Ministarstvo) i Agencija za osiguranje depozita (Agencija) su sačinili izmene i dopune ovog zakona.

Osnovni ciljevi predloženog zakona su stvaranje pravnog osnova za predviđanje delotvornih mera kojima bi se očuvala finansijska stabilnost u Republici Srbiji, zaštita interesa deponenata, očuvanje i jačanje poverenja javnosti u bankarski sektor. Zakonom se obezbeđuje stabilnost i konsolidacija bankarskog sektora, sprečava prenošenje teškoća u poslovanju pojedinačne banke na sistemski nivo, minimiziraju troškovi za Republiku Srbiju, Agencija i NBS, a obezbeđuje se i očuvanje vrednosti imovine banaka, kao i zaštita njihovih deponenata i drugih poverilaca.

Najvažnije novine u ovom zakonu su:

1. Davanje dozvole za rad banci za posebne namene, koja se osniva na određeno vreme na zahtev Agencije – osnivača banke, u postupku administrativnog upravljanja bankom u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje, radi prenosa celokupne ili dela imovine i obaveza banke kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad.

2. Proširenje razloga za uvođenje prinudne uprave u banci, u tom smislu što suštinski razlog za uvođenje ove korektivne mere predstavlja poboljšanje finansijskog stanja te banke, a ako to nije moguće – očuvanje interesa deponenata. Novinu predstavlja i to što se predviđa da, ako se pojave teškoće kod sistemski značajne banke – uvođenje prinudne uprave je obavezno, a Agenciji se daje mogućnost da u toku trajanja prinudne uprave sprovede test izračunavanja najmanjeg troška.

3. Uvođenje privremene obustave ispunjenja obaveza banke u kojoj je uvedena prinudna uprava, na predlog prinudnih upravnika, čiji je cilj sprečavanje “stampeda“ poverilaca banke, čime se prinudnoj upravi daje dovoljno vremena da razmotri mogućnosti za poboljšanje finansijskog stanja banke.

4. Izmene i dopune koje se odnose na organizaciju poslovanja banke i delokrug rada upravnog i izvršnog odbora kao i odbora za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju) – za potrebe usklađivanja upravljanja rizicima kojima je banka izložena ili može da bude izložena u svom poslovanju, sa principima i preporukama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka (Bazel II).

5. U krug lica povezanih sa bankom umesto zaposlenih u banci ubrajaju se članovi odbora banke utvrđenih ovim zakonom.

6. Uvodi se obaveza za banke da objavljuju određene podatke i informacije o svom poslovanju i svoj rad učine transparentnijim.

7. Spoljni revizori mogu da vrše najviše pet uzastopnih revizija kod iste banke, umesto dosadašnje tri uzastopne revizije.

8. Menjaju se i dopunjuju razlozi na osnovu kojih Narodna banka Srbije može odbiti zahtev lica predloženog za člana upravnog odbora banke.

9. Razlozi za preduzimanje privremene mere prema banci su prošireni, u smislu da se već postojećim u članu 109. Zakona o bankama dodaje i ugroženost interesa deponenata banke odnosno mogućnost za ugrožavanje tih interesa.

10. Otklanjanje teškoća u praktičnoj primeni pojedinih odredaba zakona (saradnja NBS sa regulatornim telima, izuzeci od čuvanja bankarske tajne, revizija kod statusnih promena banke, obezbeđivanje potpisa najmanje dva člana izvršnog odbora banke, poništenje akcija banke za koje je ukinuta saglasnost ili za koje NBS nije dala saglasnost, službena tajna, rok za dostavljanje primedaba banke na zapisnik o kontroli, kao i za dostavljanje dopune zapisnika o kontroli, mogućnost da se ista korektivna mera ponovi, izricanje novčane kazne članovima upravnog ili izvršnog odbora banke, trajanje prinudne uprave, odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom).

11. U odnosu na dosadašnja zakonska rešenja u zakonu kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka menjaju se ovlašćenja NBS kod dobrovoljnog prestanka rada banke i kod oduzimanja dozvole za rad banke, tako što NBS ne donosi sa rešenjem o oduzimanju dozvole za rad banke i rešenje o likvidaciji banke već rešenjem o oduzimanju dozvole za rad imenuje Agenciju za administratora u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje. Takođe, kod dobrovoljnog prestanka rada banke NBS će prema predloženom davati saglasnost na odluku skupštine banke o prestanku rada, odnosno ako odbije zahtev banke za davanje takve saglasnosti – banci će rešenjem oduzeti dozvolu za rad i imenovati Agenciju za administratora.

12. Briše se institut privrednih prestupa, pa se u tom smislu preciziraju i reklasifikuju određena kažnjiva dela, a pojedine izmene su pravnoredakcijskog karaktera.

Materija ovog zakona, načelno posmatrano, nije uređena zakonodavstvom Evropske unije ali njegove odredbe su u skladu sa Statutom Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, koji propisuje da taj sistem doprinosi, između ostalog, finansijskoj stabilnosti, kao i sa odredbama u vezi s upravljanjem rizicima koje se odnose na poslovanje i organizaciju banke primenom Bazel II standarda.

III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja

Članom 1. određuje se pojam banke za posebne namene kao banke koja se, u smislu zakona kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje, na zahtev Agencije – osnivača ove banke, osniva na određeno vreme, radi prenosa celokupne ili dela imovine i obaveza banke kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad. U stavu 2. ovog člana izvršena je ispravka pravnoredakcijskog karaktera, dok je stavom 3. izmenjena odredba iz člana 2. stav 24. tačke 2. Zakona o bankama, u smislu da se pod licima povezanim sa bankom podrazumevaju članovi upravnog i izvršnog odbora banke, članovi odbora banke utvrđenih ovim zakonom, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica, tj. da su u krug lica povezanih s bankom svrstani članovi odbora banke utvrđenih Zakonom o bankama a izuzeti su zaposleni u banci.

U članu 2. predloženo je da se odredbe Zakona o bankama koje se odnose na davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke, dozvolu za rad, osnivačku skupštinu i registraciju banke, kao i odredabe o uvođenju prinudne uprave i izricanju novčane kazne – ne primenjuju na banku za posebne namene.

U članu 3. stav 1. predložena je dopuna člana 8. stav 2. Zakona o bankama u smislu da su strana i domaća regulatorna tela obavezna da podatke (informacije) do kojih su došli razmenom tih podataka (informacija) sa NBS čuvaju kao službenu tajnu na način propisan u članu 102a. ovog zakona, a u stavu 2. predviđeno je da NBS može podatke (informacije) pribavljene od stranih i domaćih regulatornih tela razmenjivati sa stranim i domaćim regulatornim telima na njihov zahtev i uz prethodnu saglasnost tela od kojih je te podatke (informacije) pribavila.

Članom 4. predloženo je da za osnivanje banke za posebne namene novčani deo osnivačkog kapitala ne može biti manji od 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate (stav 1). U stavu 2. ovog člana vršena je ispravka pravnoredakcijskog karaktera.

U članu 5. vršena je ispravka pravnoredakcijskog karaktera.

U članu 6. predlaže se davanje dozvole za rad banci za posebne namene na zahtev Agencije (stav 1). Uz zahtev za osnivanje banke za posebne namene Agencija dostavlja 1) osnivački akt i statut banke; 2) dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala i 3) imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji (stav 2). O zahtevu Agencije NBS odlučuje rešenjem i to narednog dana od dana prijema urednog zahteva (stav 3). Rešenje o izdavanju dozvole za rad sadrži i rok na koji se banka osniva (dve godine), mogućnost za produženje tog roka (za najviše dve godine) u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, kao i mogućnost da prodajom akcija banke za posebne namene ta banka nastavi da posluje kao banka u skladu sa ovim zakonom (stav 4). Rešenje o izdavanju dozvole za rad banke za posebne namene objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” (stav 5). Agencija je dužna da prijavu za upis banke za posebne namene u registar privrednih subjekata podnese najkasnije narednog dana od dana prijema Rešenja o davanju dozvole za rad banke za posebne namene (stav 6). Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu dokumenata i dokaza koji se dostavljaju uz zahtev (stav 7). Banka za posebne namene je dužna da uskladi svoje poslovanje sa odredbama Zakona o bankama koje se odnose na kapital banke za posebne namene i pokazatelje poslovanja u roku od šest meseci od dana donošenja rešenja o davanju dozvole za rad.

U članu 7. je vršeno pravnoredakcijsko usklađivanje tako što je odredba člana 21. stav 3. Zakona o bankama dopunjena u smislu da, NBS pored propisivanja načina izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke propisuje uslove i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala banke.

Članom 8. predložena je obaveza banke za posebne namene da, nakon proteka roka od šest meseci za usklađivanje sa odredbama Zakona o bankama, u svom poslovanju obezbedi da joj kapital uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 5.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.

Odredbama člana 9, u članu 28. Zakona o bankama vršeno je usklađivanje sa principima i preporukama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka (Bazel II) i tendencijama uporednog bankarskog zakonodavstva tako što je predloženo da banka obezbedi funkcionalnu i organizacionu odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke (stav 1). U stavu 2. vršene su ispravke pravnoredakcijskog karaktera, a u stavu 3. pravnoredakcijsko usklađivanje sa nazivima akata banke kao što su strategija i politike za upravljanje rizicima i strategija upravljanja kapitalom banke. U stavu 4, koji postaje stav 5, vršena je ispravka pravnoredakcijskog karaktera, a u stavu 5, koji postaje stav 6, predložen je sadržaj akata banke kojima se uređuje upravljanje odnosno kontrola rizika i to 1) procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika; 2) procedure za upravljanje rizicima; 3) procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih akata banke u vezi sa upravljanjem rizicima i 4) procedure za redovno izveštavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju rizicima.

Članom 10. menja se član 37. Zakona o bankama, radi proširenja ograničenja u pogledu poslovanja banke s povezanim licima i na zaposlene u banci – što je posledica izmene definicije lica povezanih s bankom u članu 2 Zakona o bankama.

Članom 11. proširen je osnov predviđen kao izuzetak od obaveze čuvanja bankarske tajne iz člana 48. stav 1. tačka 2) Zakona o bankama – saopštavanje podataka za potrebe organa nadležnog za sprečavanje pranja novca, u skladu s propisima, tako što je predloženo i saopštavanje podataka za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i organa nadležnog za borbu protiv organizovanog kriminala u skladu s propisima.

U članu 12. izvršena je izmena pravnoredakcijskog karaktera.

U članu 13. predviđeno je dodavanje novog člana 51a, kojim se propisuje da je banka dužna da objavljuje podatke o strategiji i politikama upravljanja rizicima banke, kapitalu banke, adekvatnosti kapitala banke, kao i druge podatke, odnosno informacije, u skladu sa propisima NBS (stav 1), osim onih koji su materijalno značajni, čije bi objavljivanje u javnosti moglo negativno da utiče na konkurentski položaj te banke na tržištu, kao i podatke i informacije koji predstavljaju bankarsku tajnu u smislu ovog zakona (stav 2). Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj podataka odnosno informacija iz ovog člana, kao i uslove, način i rokove za njihovo objavljivanje (stav 3).

Članom 14, odredba člana 53. stav 2. Zakona o bankama koja se odnosi na zabranu spoljnog revizora da vrši više od tri uzastopne revizije kod iste banke – menja se tako što je predloženo da spoljni revizor ne može vršiti više od pet uzastopnih revizija kod iste banke.

Članom 15. izmenjene su odredbe člana 57. stav 1. i 2. Zakona o bankama koje se odnose na obavezu banke da dostavi NBS mišljenje spoljnog revizora o istinitosti i objektivnosti početnog bilansa stanja kod statusne promene spajanja gde se stanje na dan spajanja zamenjuje stanjem na ugovoreni datum spajanja, odnosno obavezu da spoljni revizor obavi reviziju finansijskih izveštaja banke kod statusne promene pripajanja, gde se stanje na dan pripajanja zamenjuje stanjem na ugovoreni datum pripajanja.

U članu 16. brisane su odredbe člana 64. Zakona o bankama i to one kojima je bila propisana obaveza banke da dostavlja NBS sporazume koje zaključi s drugim bankama radi unapređivanja sopstvenog poslovanja; usklađivanja svoje delatnosti; zabrana da banka zaključuje sporazum s drugom bankom ili sa udruženjem banaka koji bi mogao da povredi konkurenciju kao i ovlašćenje da NBS može propisati bliže uslove, rokove i način dostavljanja ugovora, sporazuma i akata propisanih u ovom članu.

Članom 17. izvršeno je usklađivanje člana 66. stav 1. tačke 8) Zakona o bankama sa izmenama učinjenim u članu 134. ovog zakona, tako što se propisuje da Skupština banke odlučuje o preuzimanju prava i obaveza banke u postupku administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene.

Članom 18, u članu 72. stav 3. Zakona o bankama menjaju se razlozi za uskraćivanje saglasnosti licu predloženom za člana upravnog odbora, odnosno utvrđuju sledeći razlozi: 1) lice koje je na dan oduzimanja dozvole za rad banci ili šest meseci pre tog dana, odnosno na dan uvođenja prinudne uprave u banci bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno koje je član organa upravljanja te banke; 2) lice koje je član bilo kog organa upravljanja druge banke, odnosno zaposleni u banci i 3) lice pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije (stav 1). U stavu 2. propisan je izuzetak, u smislu da se pod napred navedenim licem ne smatra lice koje je bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja banke za posebne namene kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad na predlog Agencije. U stavu 3. vršena je ispravka pravnoredakcijskog karaktera, a u stavu 4. pravnoredakcijsko uređivanje važećih odredaba člana 72. stav 4, tako da se dokaz o potrebnom iskustvu na rukovodećem položaju dodaje drugim propisanim dokazima.

Članom 19. za potrebe usklađivanja sa standardima Bazel II u smislu upravljanja rizicima, izmenjen je delokrug rada upravnog odbora banke u članu 73. stav 2. tačka 12) Zakona o bankama, tako što je proširen na utvrđivanje unutrašnje organizacije, odnosno organizacione strukture banke koja obezbeđuje podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti zaposlenih na način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i sprovođenja odluka i usvajanje politika zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci.

Članom 20. izmenjena je obaveza predsednika izvršnog odbora banke iz čl. 75. stav 3. Zakona o bankama da pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za račun banke obezbedi potpis još jednog člana tog odbora tako što je prema predloženom proširena i na zaključivanje pravnih poslova, s tim da su ti pravni poslovi i pravne radnje preduzeti iz delokruga tog odbora.

Članom 21. izmenjen je delokrug rada izvršnog odbora banke u članu 76. stav 2. Zakona o bankama u smislu prilagođavanja novom načinu upravljanja rizicima banke (Bazel II), tako što je predloženo da izvršni odbor banke sprovodi strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom i usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima.

U članu 22. izmenjen je delokrug rada odbora za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju) iz člana 80. stav 5. tač. 2. i 3. Zakona o bankama tako što su vršene ispravke pravnoredakcijskog karaktera za potrebe prilagođavanja novom načinu upravljanja rizicima i sistemima unutrašnjih kontrola banke (Bazel II).

U čl. 23. i 24. menjaju se odredbe koje regulišu situaciju kada NBS ukine saglasnost za sticanje akcija (član 99.), odnosno kada NBS odbije da da saglasnost za sticanje akcija licu koje ih stekne nezavisno od svoje volje – pravnim sledbeništvom, nasleđivanjem i dr. (član 100.). Naime, u primeni važećih odredaba člana 99. stav 4. i člana 100. stav 5. pojavile su se teškoće kad sticalac nije otuđio akcije u ostavljenom roku, a banka je trebalo da ih poništi na teret akcionarskog kapitala. Banke su obično obaveštavale NBS da poništenje akcija nije izvodljivo jer su se akcije otuđile nakon dostavljenog naloga centralne banke. Stoga je sada predviđeno da NBS istim rešenjem kojim ukida svoju ranije datu saglasnost, odnosno rešenjem kojim odbija da da saglasnost, zabranjuje takvom licu raspolaganje svim pravima iz akcija na osnovu kojih je stečeno ovo vlasništvo, a istovremeno mu može naložiti da to vlasništvo otuđi (član 99), odnosno naložiće mu da to vlasništvo otuđi do nivoa i u roku određenom tim rešenjem (član 100.). Predložena odredba je u skladu s članom 20. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, br. 47/2006), kojim je propisano da se pravima iz hartija od vrednosti može neograničeno raspolagati u pravnom prometu, osim ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 25. definisan je pojam službene tajne, pod kojim se podrazumevaju podaci koje zaposleni u Narodnoj banci Srbije i ovlašćena lica iz člana 103. stav 2. Zakona o bankama na bilo koji način saznaju, a odnose se na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, uključujući privremene i korektivne mere koje NBS preduzima prema bankama, kao i sporazum o utvrđivanju kriterijuma za određivanje sistemski značajnih banaka (stav 1). Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza čuvanja službene tajne, odnosno da se podaci i dokumenta koja predstavljaju službenu tajnu ne mogu učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima predviđenim krivičnim zakonikom, kao i na osnovu odluke ili zahteva nadležnog suda, koja ostaje i nakon prestanka radnog odnosa, odnosno angažovanja u NBS ili drugog svojstva na osnovu kojeg su ova lica ostvarila pristup takvim podacima (stav 3). Stavom 4. predviđen je izuzetak od obaveze čuvanja službene tajne u odnosu na strana i domaća regulatorna tela, pod uslovom da ih ta regulatorna tela koriste isključivo u svrhe za koje su pribavljena. Predviđeno je i da se objavljivanje ovakvih podataka, izraženih u zbirnom obliku tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih banaka, odnosno fizičkih i pravnih lica ne smatra povredom obaveze čuvanja službene tajne (stav 5).

Članovima 26. i 27. vrše se izmene člana 105. stav 2. i člana 106. stav 2. u smislu da se produžava rok za dostavljanje primedaba banke na zapisnik o kontroli banke kao i rok za dostavljanje dopune tog zapisnika banci tako što se dosadašnjih 15 dana – zamenjuje sa 15 radnih dana od dana kada je zapisnik dostavljen banci, odnosno od dana dostavljanja primedaba banke na zapisnik o kontroli.

Članom 28. menja se član 109. Zakona o bankama tako što se kao razlog za preduzimanje privremene mere prema banci predlaže i ugrožavanje interesa deponenata odnosno verovatnoća da će ti interesi biti ugroženi.

Članom 29. dopunjuje se postojeći član 112. Zakona o bankama tako što se prema predloženom, odredbom stava 3. ovog člana NBS omogućava da obustavi postupak kontrole banke kad utvrdi da je banka postupila u skladu s merama koje joj je NBS izrekla, odnosno ako nije – da joj ponovo izrekne novu meru, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 120. Zakona o bankama.

Članom 30. menja se član 113. stav 1. Zakona o bankama, u smislu da NBS može nezavisno od preduzimanja mera iz člana 112. Zakona o bankama izreći novčanu kaznu banci, odnosno članu upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, svima njima ili samo nekom od ovih lica.

Članom 31. menja se član 116. stav 1. tačka 1) Zakona o bankama, tako što se predviđa mogućnost da se rešenje o izricanju naloga i mera za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju banke više ne donosi za banku koja ne sprovede plan aktivnosti za otklanjanje tih nepravilnosti. Stavom 2. menja se tačka 9) u tom smislu što se predlaže da NBS može rešenjem dati nalog banci za smenu člana upravnog ili izvršnog odbora banke, odnosno nalog za istovremenu smenu članova oba odbora, odnosno nalog za smenu drugog lica na rukovodećem položaju.

U članu 32. preformulisane su odredbe postojećeg člana 117. Zakona o bankama koje se odnose na prinudnu upravu u banci. Najpre, izmenjena je lista osnova za uvođenje prinudne uprave i to 1) ako utvrdi da postoji mogućnost da banka bude kritično potkapitalizovana; 2) ako je utvrđeno da je banka kritično potkapitalizovana, a radi se o sistemski značajnoj banci ili 3) ako je kontrolom poslovanja banke utvrđeno postupanje, odnosno nepostupanje suprotno propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja koje je ugrozilo njeno finansijsko stanje ili interese deponenata ili 4) čije se finansijsko stanje pogoršalo u toku roka za izvršenje naloga iz rešenja iz člana 116. Zakona o bankama (stav 1). Uvođenjem standarda „verovatnoće” u nastupanju kritične potkapitalizovanosti ili drugih uslova, NBS daje se ovlašćenje da proaktivno nastupa u bankarskom sektoru, naročito kad postoje ozbiljniji sistemski poremećaji. Izmene u odnosu na postojeća rešenja su i u tome što bi NBS donela rešenje o uvođenju prinudne uprave ceneći i interese deponenata (stav 2), a ne samo mogućnost za otklanjanje nepravilnosti i poboljšanje finansijskog stanja, čime se opravdava uvođenje prinudne uprave, koja ne dovodi do poboljšanja finansijske situacije u banci, nego, de iure, do prestanka rada banke (npr. prenos imovine i obaveza banke). Kriterijumi za utvrđivanje sistemski značajne banke posebnim sporazumom utvrđuju NBS i ministarstvo nadležno za poslove finansija (stav 3), i to u odnosu na obim i značaj posledica koje bi pogoršanje finansijskog stanja banke moglo imati na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, a naročito imajući u vidu uticaj te banke na poslovanje drugih banaka, nesmetano funkcionisanje platnog sistema i njeno učešće u ukupnom iznosu osiguranih depozita (stav 4). Rešenjem o uvođenju prinudne uprave imenuju se dva prinudna upravnika i određuje rok trajanja prinudne uprave, a utvrđuje se i visina naknade za rad prinudnih upravnika, koja pada na teret banke (stav 5). Rešenje o uvođenju prinudne uprave NBS dostavlja Agenciji najkasnije narednog radnog dana od dana kada je ono doneto (stav 6). Prinudni upravnici moraju biti lica nezavisna od banke i imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, a moraju ispunjavati i uslove iz člana 72. stav 5. Zakona o bankama (stav 7). Prinudni upravnici ne mogu biti lica iz člana 72. stav 3. Zakona o bankama (stav 8). Danom donošenja rešenja o uvođenju prinudne uprave u banci prestaju funkcije članovima upravnog i izvršnog odbora, a funkcije upravnog i izvršnog odbora banke preuzimaju prinudni upravnici (stav 9). Povećanju pravne sigurnosti doprinosi i to da se upis prinudne uprave u registar privrednih subjekata vrši danom donošenja rešenja o njenom uvođenju, a u tom cilju je propisano da Narodna banka Srbije dostavlja agenciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata rešenje o uvođenju prinudne uprave istog dana kada ga je donela (stav 10). Prinudni upravnici su dužni da se u svom radu pridržavaju instrukcija NBS (stav 11). Pored toga, za razliku od člana 261. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 125/2004), kojim je propisano da se pismeni poziv za sednicu vanredne skupštine akcionara upućuje svakom akcionaru najkasnije 15, a najranije 30 dana pre dana održavanja sednice – ovim zakonom, imajući u vidu potrebu urgentnog postupanja u banci u kojoj je uvedena prinudna uprava, propisano je da prinudni upravnici u toku trajanja prinudne uprave mogu da sazovu skupštinu banke po hitnom postupku koja bi se održala u najkraćem roku od pet dana od dana sazivanja i predlože donošenje određenih odluka. Ako skupština banke ne bude održana ili skupština banke odbije da donese odluke prinudnih upravnika, te odluke mogu doneti prinudni upravnici uz saglasnost NBS. Ove odluke imaju isto pravno dejstvo kao i odluke te skupštine (stav 12). Prinudna uprava može trajati najduže šest meseci, uključujući i imenovanje organa banke, a NBS može rešenjem produžiti trajanje prinudne uprave u banci za još tri meseca, ako proceni da je to potrebno da bi se okončale započete aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva prinudne uprave (stav 13). Prinudna uprava nad bankom može se okončati i pre isteka roka na koji je uvedena, ako prinudni upravnici ili NBS ocene da uvođenje prinudne uprave nije dovelo do poboljšanja finansijskog stanja banke ili da se finansijsko stanje te banke popravilo u meri da prinudna uprava više nije potrebna (stav 14).

Članom 33. dodaju se novi članovi 117a i 117b, kojima se uređuju sprovođenje prinudne uprave i privremena obustava ispunjenja obaveza banke.

U članu 117a uređeno je sprovođenje prinudne uprave. Prvi zadatak koji se pri tom postavlja pred prinudne upravnike jeste procena finansijskog stanja u banci na dan uvođenja prinudne uprave, koju prinudni upravnivnici dostavljaju NBS i Agenciji (stav 1). Imajući u vidu načelo hitnosti postupanja u ovakvim situacijama, prinudni upravnici dužni da bez odlaganja sazovu skupštinu banke radi održavanja sednice u roku koji ne može biti kraći od pet niti duži od deset dana od dana uvođenja prinudne uprave (stav 2). Većinski akcionari banke su dužni da sačine plan aktivnosti i da ga dostave prinudnim upravnicima u roku od 20 dana od dana uvođenja prinudne uprave u banci, o čemu su prinudni upravnici dužni da ih obaveste na prvoj sednici skupštine koja se saziva bez odlaganje (stav 3). Plan aktivnosti treba da sadrži predlog aktivnosti banke neophodnih za otklanjanje nepravilnosti u njenom poslovanju i za poboljšanje njenog finansijskog stanja (povećanje kapitala banke – dokapitalizacija banke, spajanje ili pripajanje banke drugoj banci (stav 4.). Prinudni upravnici dostavljaju Narodnoj banci Srbije i Agenciji procenu finansijskog stanja banke i plan aktivnosti, najkasnije u roku od mesec dana od dana uvođenja prinudne uprave (stav 5). NBS je dužna da u roku od 15 dana od dana prijema plana aktivnosti obavesti prinudne upravnike da li je saglasna sa tim planom (stav 6), pri čemu je predviđeno da će NBS dati saglasnost na plan aktivnosti ako oceni da se predloženim aktivnostima mogu otkloniti nepravilnosti u poslovanju banke i poboljšati njeno finansijsko stanje (stav 7), a ako odbije da dâ saglasnost na plan aktivnosti, NBS će doneti rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci i imenovati Agenciju za administratora (stav 8). Obaveza prinudnih upravnika je da najmanje jednom mesečno izveštavaju NBS i Agenciju o poslovanju banke pod prinudnom upravom, njenom finansijskom stanju, kao i sprovođenju plana aktivnosti, odnosno bez odlaganja kada utvrde da se plan aktivnosti ne sprovodi ili da ne doprinosi poboljšanju finansijskog stanja (stav 9). Agencija je ovlašćena da tokom trajanja prinudne uprave sprovodi test izračunavanja najmanjeg troška u skladu sa zakonom kojim se uređuje agencija za osiguranje depozita (stav 10). Narodna banka Srbije je ovlašćena da propiše bliže uslove i način vršenja prinudne uprave nad bankom (stav 11).

Odredbama člana 117b uređena je privremena obustava ispunjenja obaveza banke tokom prinudne uprave, koju može rešenjem naložiti NBS, na predlog prinudnih upravnika, na vreme do 30 dana (stav 1). U toku ove obustave: 1) imovina banke ne može biti predmet izvršenja, niti se prema banci mogu podnositi tužbe sa imovinskopravnim zahtevima, a svi postupci protiv banke se u vezi s ovim prekidaju; 2) banka ne može preuzimati nove obaveze, osim obaveza koje su neposredno povezane s nesmetanim sprovođenjem prinudne uprave i 3) ne mogu se protiv banke, prinudnih upravnika i NBS podnositi tužbe koje proizlaze iz poslovanja banke ili iz te obustave, uključujući i rešenje o privremenoj obustavi ispunjenja obaveza banke (stav 2). U toku obustave mogu se vršiti samo plaćanja: 1) po osnovu osiguranih depozita, i to do visine osiguranog iznosa prema stanju i uslovima koji važe na dan donošenja rešenja o privremenoj obustavi ispunjenja obaveza banke; 2) po osnovu gore navedenih novih obaveza; 3) po osnovu naloga za plaćanje koji su banci ispostavljeni do dostavljanja prinudnim upravnicima; 4) ako za to postoje naročito opravdani razlozi – na osnovu saglasnosti prinudnih upravnika (stav 3). Prinudni upravnici su dužni da plaćanja u toku privremene obustave ispunjenja obaveza banke vrše na način kojim se obezbeđuje jednak tretman osiguranih deponenata (stav 4).

Članom 34. dopunjuje se postojeći član 118. stav 1. Zakona o bankama tako što se razlozi za razrešenje člana upravnog ili izvršnog odbora proširuju i na slučaj kad banka NBS ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja.

Članom 35. izmenjena je odredba člana 119. stav 1. Zakona o bankama koja se odnosi na slučajeve kada NBS može dati nalog banci da razreši člana upravnog ili izvršnog odbora banke, čime je izvršeno usklađivanje sa izmenama odredaba koje se odnose na osnov za odbijanje zahteva lica predloženih za članove upravnog, odnosno izvršnog odbora u smislu da će Narodna banka Srbije izdati nalog za razrešenje člana upravnog ili izvršnog odbora banke ukoliko je to lice pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.

Članom 36. vršene su dopune člana 121. stav 1. Zakona o bankama u smislu da se u krug lica koja ne mogu biti odgovorna za štetu nastalu u vršenju dužnosti utvrđenih Zakonom o bankama kao i koja imaju pravo na nadoknadu troškova za zastupanje u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim protiv njih uvode i lica koja je NBS imenovala za prinudne upravnike.

Odredbama člana 37. menja se član 130. Zakona o bankama tj. izmenjeni su razlozi za imperativno oduzimanje dozvole za rad banci i to kada NBS: 1) utvrdi da je banka koja nije sistemski značajna kritično potkapitalizovana, osim ako je u toj banci uvedena prinudna uprava; 2) da akcionari banke u kojoj je uvedena prinudna uprava nisu sačinili plan aktivnosti u propisanom roku; 3) ako oceni da se planom aktivnosti iz tačke 2) ovog stava ne mogu otkloniti nepravilnosti u poslovanju banke i poboljšati njeno finansijsko stanje; 4) da se u banci u kojoj je uvedena prinudna uprava ne sprovodi plan aktivnosti na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost; 5) da aktivnosti koje se sprovode u skladu sa planom aktivnosti na koji je NBS dala saglasnost ne dovode do poboljšanja finansijskog stanja banke u kojoj je uvedena prinudna uprava; 6) kada ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom NBS i 7) ako se u banci, u kojoj je uvedena prinudna uprava, do isteka roka ne otklone razlozi koji su doveli do uvođenja prinudne uprave (stav 1). Takođe, stavom 2. proširen je krug razloga za fakultativno oduzimanje dozvole za rad banci dodavanjem sledećih: kada NBS utvrdi da banka neće moći da izmiri svoje obaveze prema deponentima i drugim poveriocima (tačka 11a); kada NBS utvrdi da banka neracionalno troši sredstva (imovinu) zbog postupanja suprotnog propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja, a to može imati za posledicu pogoršanje njenog finansijskog stanja (tačka 11b) ili kada banka ne omogući NBS da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja (tačka 11v). Takođe, izvršene su i izmene pravnoredakcijskog karaktera, kao i izmene u smislu usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje (st. 3, 4, 5. i 7). U stavu 6. je predviđeno da se Agencija imenuje u rešenju o oduzimanju dozvole za rad kao administrator, što joj omogućava da preuzme banku u momentu kad joj NBS oduzme dozvolu za rad a pre pokretanje postupka likvidacije odnosno stečaja.

U članu 38. menjaju se ovlašćenja NBS kod dobrovoljnog prestanka rada banke u članu 131, tako što NBS više ne daje saglasnost na sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije banke niti vrši nadzor nad sprovođenjem tog postupka, već daje saglasnost banci na odluku skupštine banke o prestanku rada (stav 1). Stavom 2. predviđena je dokumentacija koju banka dostavlja NBS uz zahtev za dobijanje saglasnosti na odluku skupštine o prestanku rada i to: odluka skupštine banke o prestanku rada banke i bezuslovna, neopoziva i na prvi poziv plativa bankarska garancija, izdata od strane prvoklasne banke u iznosu kojim se garantuje pokriće svih obaveza banke koja prestaje sa radom, a izdatu u korist Agencije, kao i mogućnost za NBS da traži i drugu dokumentaciju potrebnu za razmatranje ovog zahteva. Stavom 3. je predloženo da će NBS odrediti kriterijume za utvrđivanje prvoklasne banke. NBS o ovom zahtevu odlučuje rešenjem u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva (stav 4). Rešenjem o davanju saglasnosti na odluku skupštine banke o prestanku rada NBS imenuje Agenciju za administratora u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka (stav 5). Ako NBS ne dâ saglasnost na odluku skupštine banke o prestanku rada, iz razloga što banka nije dostavila propisanu dokumentaciju u skladu sa stavom 2. ovog člana, NBS će istovremeno banci oduzeti dozvolu za rad i imenovati Agenciju za administratora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka (stav 6). NBS rešenje kojim se daje saglasnost NBS na odluku skupštine banke o prestanku rada banke kao i rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci dostavlja Agenciji najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja tih rešenja (stav 7). Odluka o prestanku rada banke proizvodi pravno dejstvo danom donošenja rešenja o davanju saglasnosti na odluku skupštine banke o prestanku rada (stav 8).

Članovima 39. i 40. izvršeno je usklađivanje člana 134. Zakona o bankama sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje u smislu izmene naslova iznad tog člana, kao i izmena pravnoredakcijskog karaktera u tom smislu u stavu 1. istog člana.

Odredbama čl. od 41. do 49. menjaju se i dopunjavaju kaznene odredbe Zakona o bankama pre svega zbog toga što je uočeno da određene aktivnosti propisane kao privredni prestupi banke i drugih pravnih lica nemaju težinu drugih, te je predloženo da se takva dela kvalifikuju kao prekršaji. Takođe, prekršaji su revidirani i njihove formulacije su precizirane kako se u praksi ne bi dogodilo da banke odgovaraju za dela čija je društvena štetnost zanemarljiva. Zbog stupanja na snagu Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela – u naš pravni sistem uvedena je mogućnost da ova lica odgovaraju za krivična dela i time je prestala potreba da se neovlašćeno bavljenje primanjem depozita, odnosno davanjem kredita ili izdavanjem platnih kartica, kao i neovlašćeno korišćenje reči „banka” ili izvedenice od te reči u poslovnom imenu, sankcionišu kao privredni prestupi.

Odredbama člana 50. utvrđuje se rok za usklađivanje organizacije i akata banaka sa odredbama čl. 9. do 12. i čl. 17, 19, 21. i 22. ovog zakona i to najkasnije do 1. jula 2011. godine (stav 1). U stavu 2. predloženo je da NBS bude ovlašćena da prema bankama koje to usklađivanje ne izvrše do ovog roka preduzme mere iz svoje nadležnosti.

Članom 51. propisano je da će NBS odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o bankama, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom uskladiti u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Članom 52. predviđeno je da će se sporazum o utvrđivanju kriterijuma za utvrđivanje sistemski značajne banke između NBS i ministarstva nadležnog za poslove finansija zaključiti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 53. predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. Analiza efekata zakona

– Određenje problema koje Predlog zakona treba da reši

Svetska finansijska kriza, koja je od 2007. godine pogodila nacionalne ekonomije širom sveta, imala je uticaj da se u mnogim zemljama uvidi da postojeći regulatorni okvir nije dovoljan za sprečavanje ili ublažavanje efekata nastalih kriznih situacija (kako na nivou pojedinačne finansijske institucije, tako i čitavog sistema), te da je potrebno preispitati i reformisati propise, a naročito pravna pravila koja se odnose na poslovanje banaka. Pri tom su regulatorne novine usmerene na važeće sistemske propise, ali i na stvaranje posebnih pravnih pretpostavki za preduzimanje neophodnih mera tokom trajanja sistemske krize.

Takođe, imalo se u vidu i unapređenje poslovanja i organizacije banaka sa aspekta primene principa i preporuka koje je ustanovio Bazelski komitet za kontrolu banaka (Bazel II). U tom smislu bilo je neophodno uspostaviti pravni okvir i omogućiti bliže definisanje novih pravila i principa u poslovanju banaka.

– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Osnovni cilj ovog zakona jeste unapređenje postojećih i propisivanje novih mera za očuvanje stabilnosti bankarskog sektora u vreme sistemske krize – radi obezbeđivanja sigurnosti deponenata, nesmetanog funkcionisanja platnog sistema, te solventnosti i likvidnosti banaka. Njime se omogućava efikasan, fleksibilan i blagovremen odgovor nadležnih državnih institucija na krizu koja nastupi u bankarskom sektoru ili je verovatno da će nastupiti. Zakonom se uvodi proaktivno delovanje Narodne banke Srbije u bankarskom sektoru kada postoje ozbiljniji poremećaji u poslovanju banke, tj. daje se mogućnost Narodnoj banci Srbije da banci izrekne privremenu meru i ako oceni da su ugroženi interesi deponenata, odnosno da postoji mogućnost da ti interesi budu ugroženi. Stvara se okvir za osnivanje banke za posebne namene kao banke koja preuzima u celosti ili delimično imovinu i obaveze banke kojoj je oduzeta dozvola za rad kao i banke koja je donela odluku o prestanku rada, kao i vrši rešavanje određenih praktičnih problema tokom primene važećeg Zakona o bankama.

– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

Prilikom izrade Predloga zakona zakonodavac je uzeo u obzir iskustva većina zemalja Evropske unije i zemalja u okruženju.

– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Predložene izmene se odnose na materiju koja se najefikasnije i najtransparentnije reguliše zakonom, tako da je procenjeno da se na ovaj način jasno i nedvosmisleno stvara odgovarajući pravni okvir kao i realna očekivanja svih privrednih subjekata za delovanje Narodne banke Srbije i drugih nadležnih državnih institucija u bankarskom sistemu kao i u uslovima sistemske krize.

– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Predlog zakona će imati pozitivan uticaj na poslovanje banaka tako što će unaprediti upravljanje rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju odnosno rizicima kojima može biti izložena, očuvanje finansijske stabilnosti, veću zaštitu deponenata i jačanje poverenja u bankarski sektor.

-Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima

Ne očekuje se da primena ovog akta dugoročno izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.

– Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predloženi Predlog zakona se odnosi na postojeće banke na tržištu, kao i banku za posebne namene koja se može osnivati u skladu sa zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.

– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Predlogu zakona?

Pri izradi Predloga zakona uzete su u obzir inicijative i predlozi Udruženja banaka Srbije (i svih zainteresovanih banaka), Agencije za osiguranje depozita i Svetske banke.

V. Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona

Načelno posmatrano, za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, osim kada se banci koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke koja je u postupku administrativnog upravljanja, banci za posebne namene ili banci koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke za posebne namene obezbeđuje finansijska podrška Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija. Iznos ovih sredstava određuje se na osnovu rezultata testa najmanjih troškova.

VI. Razlozi za donošenje Zakona po hitnom postupku

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine, proizlaze iz obaveza Republike Srbije koje je preuzela potpisivanjem PFDPL3 (PBG) odnosno Aide Memoir sa Svetskom bankom, a u vezi sa efikasnim i stabilnim finansijskim sektorom. Te obaveze konkretno podrazumevaju donošenje izmena zakona kojim se garantuje veća stabilnost i sigurnost u finansijskom sektoru.

Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku proizvelo bi značajne negativne posledice, koje bi se ogledale, pre svega, u nemogućnosti brze realizacije dobijanja garancije Svetske banke u iznosu od 300 miliona eura na zaduženje Republike Srbije, a u vezi sa realizacijom projekta PFDPL3 (PBG) po kome je ovo jedan od preduslova.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O BANKAMA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.

BANKA ZA POSEBNE NAMENE JE BANKA KOJA SE, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE, NA ZAHTEV AGENCIJE NADLEŽNE ZA OSIGURANjE DEPOZITA OSNOVANE POSEBNIM ZAKONOM (U DALjEM TEKSTU: AGENCIJA) OSNIVA NA ODREĐENO VREME, RADI PRENOSA CELOKUPNE ILI DELA IMOVINE I OBAVEZA BANKE KOJOJ JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA RAD. OSNIVAČ BANKE ZA POSEBNE NAMENE JE AGENCIJA.

Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.

Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom.

Predstavništvo je organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavljati banka, već poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku čiji je deo.

Regulatorno telo je nacionalno telo države koje je propisima te države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru ili vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima.

Država porekla je država u kojoj su strana banka ili drugo lice u finansijskom sektoru osnovani i u kojoj su dobili dozvolu za rad.

Depozit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje osiguranje depozita.

Kredit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Lice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisije hartija od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilersko društvo, privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu.

Indirektno vlasništvo označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom licu koristeći vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom pravnom licu.

Učešće označava kvalifikovano, znatno i kontrolno učešće.

Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 5% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala tog pravnog lica, ili

2) mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Znatno učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica, ili

2) mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog pravnog lica, ili

2) mogućnost izbora najmanje polovine članova upravnog odbora ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tog pravnog lica, ili

3) mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

Matično društvopravnog lica je društvo koje u tom licu ima kontrolno učešće.

Zavisno društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima kontrolno učešće.

Pridruženo društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima znatno učešće.

Podređeno društvopravnog lica je zavisno ili pridruženo društvo tog lica.

Grupa društava je grupa koju čine najviše matično društvo pravnog lica, njegova podređena društva i pridružena društva zavisnih društava pravnog lica.

Najviše matično društvo grupe društava je pravno lice u kome nijedno drugo pravno lice nema kontrolno učešće.

Bankarska grupa je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva.

Bankarski holding je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka. Ako se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrđuje ga Narodna banka Srbije.

Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima učešće u drugom pravnom licu;

2) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz tačke 1) ovog stava povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj drugog ili drugih lica a Narodna banka Srbije proceni da postoji i mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti;

3) da su pravno i fizičko lice povezani tako da je fizičko lice punomoćnik pravnog lica;

4) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica;

5) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da su članovi porodice fizičkog lica članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica;

6) da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica.

Lica povezana s bankom su:

1) članovi bankarske grupe u kojoj je banka;

2) članovi upravnog i izvršnog odbora banke, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, zaposleni u banci, kao i članovi porodice ovih lica;

2) ČLANOVI UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA BANKE, ČLANOVI ODBORA BANKE UTVRĐENIH OVIM ZAKONOM, ČLANOVI ORGANA UPRAVLjANjA I RUKOVOĐENjA ČLANA BANKARSKE GRUPE U KOJOJ JE BANKA, KAO I ČLANOVI PORODICE OVIH LICA;

3) lica sa učešćem u banci i u licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica;

4) pravna lica u kojima lica iz tač. 2) i 3) ovog stava imaju kontrolno učešće.

Članovi porodice imaju značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju privredna društva.

Potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od propisanog, odnosno čiji je kapital niži od propisanog, ali koja nije znatno potkapitalizovana banka.

Znatno potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za trećinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za trećinu ili više niži od propisanog, ali koja nije kritično potkapitalizovana banka.

Kritično potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za polovinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za polovinu ili više niži od propisanog.

ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE NE PRIMENjUJU NA BANKU ZA POSEBNE NAMENE

ČLAN 3A.

NA BANKU ZA POSEBNE NAMENE NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA DAVANjE PRELIMINARNOG ODOBRENjA ZA OSNIVANjE BANKE, DOZVOLU ZA RAD, OSNIVAČKU SKUPŠTINU I REGISTRACIJU BANKE, KAO I ODREDABE O UVOĐENjU PRINUDNE UPRAVE I IZRICANjU NOVČANE KAZNE.

Saradnja Narodne banke Srbije s regulatornim telima

Član 8.

Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim i domaćim regulatornim telima radi vršenja i unapređenja svoje kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može s telima iz stava 1. ovog člana razmenjivati podatke pribavljene u vršenju svoje kontrolne funkcije i obavljanju drugih poslova utvrđenih ovim zakonom, AKO SU TA TELA OBAVEZNA DA ČUVAJU SLUŽBENU TAJNU NA NAČIN KOJI ODGOVORA ČLANU 102a.

NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE RAZMENjIVATI PODATKE (INFORMACIJE) PRIBAVLjENE OD STRANIH I DOMAĆIH REGULATORNIH TELA U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA SA STRANIM I DOMAĆIM REGULATORNIM TELIMA, NA NjIHOV ZAHTEV I UZ PRETHODNU SAGLASNOST TELA OD KOJIH JE TE PODATKE (INFORMACIJE) PRIBAVILA.

Osnivački kapital

Član 12.

Osnivači banke obezbeđuju sredstva za osnivački kapital banke.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava koji su u funkciji poslovanja banke).

Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.

IZUZETNO OD STAVA 3. OVOG ČLANA NOVČANI DEO OSNIVAČKOG KAPITALA BANKE ZA POSEBNE NAMENE NE MOŽE BITI MANjI OD 5.000.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI, PREMA ZVANIČNOM SREDNjEM KURSU NA DAN UPLATE.

Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke.

Na procenu uloga u stvarima i pravima koji su u funkciji poslovanja banke primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na akcionarsko društvo.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način obezbeđivanja sredstava iz stava 1. ovog člana.

O d e lj a k 2.

Preliminarno odobrenje i dozvola za rad

Preliminarno odobrenje

Član 15.

Osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke (u daljem tekstu: preliminarno odobrenje), uz koji dostavljaju:

1) podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču;

2) osnivački akt i predlog statuta banke;

3) izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod Narodne banke Srbije;

4) izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke;

5) podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća;

6) imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;

7) predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke;

8) predlog procedura za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu banke;

9) dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te države ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela;

10) dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 94. stav 3. 4. ovog zakona ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatornog tela države porekla.

Narodna banka Srbije može zahtevati da joj osnivači banke dostave i druge podatke i dokumente.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva.

Osnivači banke dužni su da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.

Ako osnivači banke zahtev iz stava 4. ovog člana ne podnesu u roku iz tog stava, preliminarno odobrenje prestaje da važi.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način dobijanja preliminarnog odobrenja.

DOZVOLA ZA RAD BANKE ZA POSEBNE NAMENE

ČLAN 18A

DOZVOLU ZA RAD BANKE ZA POSEBNE NAMENE DAJE NARODNA BANKA SRBIJE NA ZAHTEV AGENCIJE ZA OSIGURANjE DEPOZITA ( U DALjEM TEKSTU: AGENCIJA).

UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AGENCIJA DOSTAVLjA:

OSNIVAČKI AKT I STATUT BANKE;

DOKAZ O UPLATI NOVČANOG DELA OSNIVAČKOG KAPITALA;

IMENA PREDLOŽENIH ČLANOVA UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA BANKE I PODATKE O NjIHOVOJ KVALIFIKACIJI, ISKUSTVU I POSLOVNOJ REPUTACIJI.

O ZAHTEVU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NARODNA BANKA SRBIJE ODLUČUJE REŠENjEM I TO NAREDNOG DANA OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA.

REŠENjE O IZDAVANjU DOZVOLE ZA RAD IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SADRŽI I ROK NA KOJI SE BANKA OSNIVA, MOGUĆNOST ZA PRODUŽENjE TOG ROKA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA KAO I MOGUĆNOST DA PRODAJOM AKCIJA BANKE ZA POSEBNE NAMENE TA BANKA NASTAVI DA POSLUJE KAO BANKA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

REŠENjE O IZDAVANjU DOZVOLE ZA RAD BANKE ZA POSEBNE NAMENE OBJAVLjUJE SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE.

AGENCIJA JE DUŽNA DA PRIJAVU ZA UPIS BANKE ZA POSEBNE NAMENE U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA PODNESE NAJKASNIJE NAREDNOG DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA O IZDAVANjU DOZVOLE ZA RAD BANKE ZA POSEBNE NAMENE.

NARODNA BANKA SRBIJE BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU DOKUMENATA I DOKAZA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

BANKA ZA POSEBNE NAMENE JE DUŽNA DA USKLADI SVOJE POSLOVANjE SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE ZA POSEBNE NAMENE I POKAZATELjE POSLOVANjA U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA DONOŠENjA REŠENjA O IZDAVANjU DOZVOLE ZA RAD BANKE ZA POSEBNE NAMENE.

G l a v a III

POSLOVANJE BANKE

O d e lj a k 1.

Kapital banke

Iznos i oblik kapitala

Član 21.

Banka je dužna da održava propisani iznos kapitala radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima.

Kapital banke sastoji se od osnovnog i dopunskog kapitala, kao i drugih oblika kapitala koje propiše Narodna banka Srbije.

Narodna banka Srbije propisuje način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke, KAO I USLOVE I NAČIN DOBIJANjA SAGLASNOSTI ZA IZRAČUNAVANjE KAPITALA I ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE.

Minimalni iznos kapitala

Član 22.

Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA BANKA ZA POSEBNE NAMENE JE DUŽNA DA NAKON PROTEKA ROKA ZA USKLAĐIVANjE POSLOVANjA IZ ČLANA 18A STAV 8. OVOG ZAKONA, OBEZBEDI DA KAPITAL BANKE UVEK BUDE U VISINI KOJA NIJE MANjA OD DINARSKE PROTIVVREDNOSTI 5.000.000 EVRA PREMA ZVANIČNOM SREDNjEM KURSU.

O d e lj a k 2.

Upravljanje rizicima

Način upravljanja rizicima

Član 28.

Banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima.

Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima.

BANKA JE DUŽNA DA OBEZBEDI FUNKCIONALNU I ORGANIZACIONU ODVOJENOST AKTIVNOSTI UPRAVLjANjA RIZICIMA I REDOVNIH POSLOVNIH AKTIVNOSTI BANKE.

Upravljanje rizicima usklađuje se s veličinom i organizacionom strukturom banke, obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje banka obavlja.

Banka svojim aktima propisuje STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLjANjE RIZICIMA, STRATEGIJU UPRAVLjANjA KAPITALOM, procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke.

Akti iz stava 4. ovog člana sadrže:

1) odredbe kojima se obezbeđuje funkcionalna i organizaciona odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke;

2) procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika;

3) procedure za upravljanje rizicima;

4) procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima;

5) procedure za redovno izveštavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju rizicima.

AKTI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA SADRŽE:

1) PROCEDURE ZA IDENTIFIKOVANjE, MERENjE I PROCENU RIZIKA;

2) PROCEDURE ZA UPRAVLjANjE RIZICIMA;

3) PROCEDURE KOJIMA SE OBEZBEĐUJE KONTROLA I DOSLEDNA PRIMENA SVIH UNUTRAŠNjIH AKATA BANKE U VEZI SA UPRAVLjANjEM RIZICIMA;

4) PROCEDURE ZA REDOVNO IZVEŠTAVANjE ORGANA BANKE I REGULATORNOG TELA O UPRAVLjANjU RIZICIMA.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz stava 1. ovog člana, kao i upravljanja tim rizicima.

Poslovanje s povezanim licem

Član 37.

BANKA U SVOM POSLOVANjU NE MOŽE LICU POVEZANOM S BANKOM, KAO NI ZAPOSLENOM U BANCI, ODOBRITI USLOVE KOJI SU POVOLjNIJI OD USLOVA ODOBRENIH DRUGIM LICIMA KOJA NISU POVEZANA S TOM BANKOM, ODNOSNO NISU ZAPOSLENA U TOJ BANCI.

Izuzeci od obaveze čuvanja bankarske tajne

Član 48.

Obaveza čuvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci saopštavaju:

1) na osnovu odluke ili zahteva nadležnog suda;

2) za potrebe organa nadležnog za sprečavanje pranja novca, u skladu s propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca;

2) ZA POTREBE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, ORGANA NADLEŽNOG ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA I ORGANA NADLEŽNOG ZA SPREČAVANjE PRANjA NOVCA, U SKLADU S PROPISIMA;

3) u vezi sa imovinskim postupkom, a na osnovu zahteva staraoca imovine ili konzularnih predstavništava stranih država, posle podnošenja pismenih dokumenata kojima se dokazuje opravdani interes ovih lica;

4) u vezi sa izvršenjem nadležnog organa na imovini klijenta banke;

5) regulatornim telima u Republici Srbiji radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti;

6) licu koje su banke osnovale radi prikupljanja podataka o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banaka;

7) nadležnom organu u vezi s vršenjem kontrole obavljanja platnog prometa kod pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, u skladu s propisima kojima se uređuje platni promet;

8) poreskoj upravi, u skladu s propisima kojima se uređuju poslovi iz njene nadležnosti;

9) organu nadležnom za kontrolu deviznog poslovanja;

10) na zahtev organizacije za osiguranje depozita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

11) stranom regulatornom telu pod uslovima predviđenim sporazumom o saradnji zaključenim između tog tela i Narodne banke Srbije.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, banka ima pravo da podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu saopšti istražnom sudiji, javnom tužiocu i sudovima, odnosno drugim organima koji vrše javnopravna ovlašćenja isključivo radi zaštite svojih prava, u skladu sa zakonom.

O d e lj a k 5.

Finansijska evidencija i izveštavanje

FINANSIJSKA EVIDENCIJA, IZVEŠTAVANjE I OBJAVLjIVANjE

PODATAKA I INFORMACIJA

OBJAVLjIVANjE PODATAKA I INFORMACIJA BANKE

ČLAN 51A

BANKA JE DUŽNA DA OBJAVLjUJE PODATKE O STRATEGIJI I POLITIKAMA UPRAVLjANjA RIZICIMA BANKE, KAPITALU BANKE, ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE, KAO I DRUGE PODATKE, ODNOSNO INFORMACIJE, U SKLADU SA PROPISIMA NARODNE BANKE SRBIJE.

BANKA NIJE DUŽNA DA OBJAVLjUJE PODATKE I INFORMACIJE KOJI NISU MATERIJALNO ZNAČAJNI, ZATIM PODATKE I INFORMACIJE ČIJE BI OBJAVLjIVANjE U JAVNOSTI MOGLO NEGATIVNO DA UTIČE NA KONKURENTSKI POLOŽAJ TE BANKE NA TRŽIŠTU, KAO I PODATKE I INFORMACIJE KOJI PREDSTAVLjAJU BANKARSKU TAJNU U SMISLU OVOG ZAKONA.

NARODNA BANKA SRBIJE BLIŽE PROPISUJE SADRŽAJ PODATAKA ODNOSNO INFORMACIJA IZ OVOG ČLANA, KAO I USLOVE, NAČIN I ROKOVE ZA NjIHOVO OBJAVLjIVANjE.

Član 53.

Banka ne može imenovati spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini veći od polovine njegovih ukupnih prihoda.

Spoljni revizor može kod banke obavljati najviše tri uzastopne revizije godišnjih finansijskih izveštaja.

SPOLjNI REVIZOR MOŽE KOD BANKE OBAVLjATI NAJVIŠE PET UZASTOPNIH REVIZIJA REDOVNIH GODIŠNjIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.

Spoljni revizor ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja banke i pružati joj konsultantske usluge, niti reviziju može vršiti za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge.

Ako reviziju izvrši spoljni revizor koji nije na listi iz člana 52. stav 3. ovog zakona, odnosno ako je revizija izvršena suprotno odredbama ovog zakona i drugih propisa, Narodna banka Srbije neće prihvatiti izveštaj o reviziji.

Revizija kod statusnih promena

Član 57.

Banka koja je osnovana spajanjem dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje spoljnog revizora o istinitosti i objektivnosti svog početnog bilansa stanja na dan spajanja POČETNOG BILANSA STANjA NA UGOVORENI DATUM SPAJANjA u roku od 60 dana od dana upisa te banke u registar privrednih subjekata.

Banka kojoj se pripaja druga banka dužna je da angažuje spoljnog revizora radi obavljanja revizije svojih finansijskih izveštaja sa stanjem na dan pripajanja SA STANjEM NA UGOVORENI DATUM PRIPAJANjA.

Izveštaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji iz stava 2. ovog člana banka iz tog stava dužna je da dostavi Narodnoj banci Srbije u roku od 60 dana od dana upisa pripajanja u registar privrednih subjekata.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja revizije iz ovog člana.

Posebna revizija

Član 63.

Narodna banka Srbije može da zahteva posebnu reviziju banke i člana bankarske grupe ako su njihovi izveštaji netačni ili su zaključili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu štetu.

Narodna banka Srbije može da imenuje revizora radi posebne revizije banke ili člana bankarske grupe. Banka ili član bankarske grupe dužni su da tom revizoru dostave, bez odlaganja i ograničenja, sve podatke i dokumente neophodne za reviziju i da mu pruže svu potrebnu pomoć, u skladu sa ovim zakonom.

Troškove posebne revizije snosi banka.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja posebne revizije.

O d e lj a k 7.

Udruženje banaka

Osnivanje udruženja banaka

Član 64.

Banke mogu, radi unapređivanja sopstvenog poslovanja i usklađivanja svoje delatnosti, osnivati udruženja.

Udruženje banaka ima svojstvo pravnog lica.

Udruženje banaka upisuje se u registar, u skladu sa zakonom.

Ugovorom o osnivanju udruženja banaka utvrđuju se naziv, delatnost i sedište udruženja, zastupanje udruženja i odgovornost u pravnom prometu, prestanak rada udruženja i način upravljanja udruženjem, kao i druga pitanja značajna za osnivanje udruženja banaka.

Udruženje banaka dostavlja Narodnoj banci Srbije ugovor iz stava 4. ovog člana, kao i druge akte udruženja i sporazume koje udruženje zaključuje s bankama.

Banka dostavlja Narodnoj banci Srbije sporazume koje zaključi s drugim bankama radi unapređivanja sopstvenog poslovanja i usklađivanja svoje delatnosti.

Banka ne može zaključiti sporazum s drugom bankom ili sa udruženjem banaka koji bi mogao da povredi konkurenciju.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove, rokove i način dostavljanja ugovora, sporazuma i akata iz st. 5. i 6. ovog člana.

Delokrug

Član 66.

Skupština banke:

1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke;

2) donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i statuta banke;

3) usvaja godišnji račun banke i odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;

4) odlučuje o povećanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili u druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u osnovna sredstva banke;

5) imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora banke;

6) određuje naknadu članovima upravnog odbora banke;

7) odlučuje o statusnim promenama i o prestanku rada banke;

8) odlučuje o sticanju stečajne, odnosno likvidacione mase banke u stečaju, odnosno likvidaciji;

8) ODLUČUJE O PREUZIMANjU PRAVA I OBAVEZA BANKE U POSTUPKU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA, ODNOSNO BANKE ZA POSEBNE NAMENE;

9) imenuje i razrešava spoljnog revizora;

10) donosi poslovnik o svom radu i odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom i statutom banke.

Statutom se mogu skupštini banke utvrditi i druga prava i obaveze.

Skupština banke ne može donošenje odluka iz stava 1. ovog člana preneti na drugi organ banke.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na statut banke, odnosno na izmene i dopune osnivačkog akta i statuta banke.

Statut banke, odnosno izmene i dopune osnivačkog akta i statuta banke ne mogu stupiti na snagu pre dostavljanja saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Imenovanje članova upravnog odbora

Član 72.

Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog odbora banke, uz koji dostavlja dokumente i daje podatke kojima se dokazuju poslovna reputacija i kvalifikacije lica predloženog za člana upravnog odbora banke.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz stava 1. ovog člana ako je lice predloženo za člana upravnog odbora banke:

1) lice koje je na dan pokretanja stečajnog postupka, odnosno oduzimanja dozvole za rad ili šest meseci pre tog dana bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja i nadzora banke protiv koje je pokrenut stečajni postupak ili kojoj je oduzeta dozvola za rad, osim ako su protekle tri godine od otvaranja stečajnog postupka, odnosno oduzimanja dozvole za rad;

2) član bilo kog organa upravljanja druge banke;

3) pravnosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo protiv prava po osnovu rada, imovine, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora, državnih organa, pravosuđa, pravnog saobraćaja i službene dužnosti, odnosno drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.

NARODNA BANKA SRBIJE ODBIĆE ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO JE LICE PREDLOŽENO ZA ČLANA UPRAVNOG ODBORA BANKE:

1) LICE KOJE JE NA DAN ODUZIMANjA DOZVOLE ZA RAD BANCI ILI ŠEST MESECI PRE TOG DANA, ODNOSNO NA DAN UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE U BANCI BILO OVLAŠĆENO ZA PREDSTAVLjANjE I ZASTUPANjE, ODNOSNO ČLAN ORGANA UPRAVLjANjA TE BANKE;

2) ČLAN BILO KOG ORGANA UPRAVLjANjA DRUGE BANKE, ODNOSNO ZAPOSLENI U BANCI;

3) PRAVOSNAŽNO OSUĐENO ZA KRIVIČNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA ILI PRAVNOSNAŽNO OSUĐENO ZA KRIVIČNO DELO KOJE GA ČINI NEPODOBNIM ZA OBAVLjANjE TE FUNKCIJE.

POD LICEM IZ STAVA 3. TAČKA 1) OVOG ČLANA NE SMATRA SE LICE KOJE JE BILO OVLAŠĆENO ZA PREDSTAVLjANjE I ZASTUPANjE, ODNOSNO ČLAN ORGANA UPRAVLjANjA BANKE ZA POSEBNE NAMENE KOJOJ JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA RAD NA PREDLOG AGENCIJE.

Za člana upravnog odbora banke iz člana 71. stav 6. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi se i dokaz da to lice ima najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju u licu u finansijskom sektoru ili šest godina iskustva u oblasti finansija i bankarstva i da se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima. Za ostale članove upravnog odbora, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnose se dokazi iz stava 3. tog člana ili dokaz da to lice I DOKAZ DA TO LICE ima najmanje šest godina iskustva na rukovodećem položaju u privrednom društvu.

Banka obaveštava Narodnu banku Srbije o razrešenju ili ostavci člana upravnog odbora banke u roku od deset dana od dana razrešenja ili ostavke, navodeći razloge za to.

Član upravnog odbora banke ne može biti član izvršnog odbora banke.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način imenovanja članova upravnog odbora banke.

Delokrug

Član 73.

Upravni odbor banke odgovoran je da poslovanje banke bude u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i drugim procedurama koje utvrde organi banke.

Upravni odbor banke odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci i za nadzor nad tim sistemom, a dužan je i da obezbedi da izvršni odbor banke identifikuje rizike kojima je banka izložena, kao i da kontrolu tih rizika vrši u skladu sa odobrenim politikama i procedurama.

Upravni odbor banke:

1) saziva sednice skupštine banke;

2) priprema za skupštinu banke predloge odluka i odgovoran je za sprovođenje tih odluka;

3) donosi, između dve sednice skupštine banke, akte kojima se sprovodi poslovna politika banke;

4) utvrđuje opšte uslove poslovanja banke, kao i njihove izmene i dopune;

5) bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora banke;

6) bira i razrešava članove odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona;

7) utvrđuje iznose do kojih izvršni odbor banke može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke preko tih iznosa;

8) daje prethodnu saglasnost za izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala banke;

9) nadzire rad izvršnog odbora banke;

10) usvaja program i plan unutrašnje revizije banke;

11) uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola;

12) utvrđuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika i za upravljanje rizicima;

12) UTVRĐUJE STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLjANjE RIZICIMA, KAO I STRATEGIJU UPRAVLjANjA KAPITALOM BANKE;

13) razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije;

14) usvaja tromesečne i godišnje izveštaje izvršnog odbora banke o poslovanju banke i skupštini banke podnosi usvojeni godišnji izveštaj na konačno usvajanje;

15) donosi poslovnike o svom radu i o radu izvršnog odbora;

16) obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima;

16A) UTVRĐUJE UNUTRAŠNjU ORGANIZACIJU, ODNOSNO ORGANIZACIONU STRUKTURU BANKE KOJA OBEZBEĐUJE PODELU DUŽNOSTI, NADLEŽNOSTI I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA NAČIN KOJIM SE SPREČAVA SUKOB INTERESA I OBEZBEĐUJE TRANSPARENTAN I DOKUMENTOVAN PROCES DONOŠENjA I SPROVOĐENjA ODLUKA;

16B) USVAJA POLITIKU ZARADA I OSTALIH PRIMANjA ZAPOSLENIH U BANCI;

17) obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke.

Upravni odbor banke odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja banke upućenih akcionarima banke, javnosti i Narodnoj banci Srbije.

Izvršni odbor banke

Sastav

Član 75.

Izvršni odbor banke čine najmanje dva člana, uključujući i predsednika.

Predsednik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku.

Pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za račun banke, predsednik izvršnog odbora banke dužan je da obezbedi potpis jednog člana tog odbora.

PRI ZAKLjUČIVANjU PRAVNIH POSLOVA I PREDUZIMANjU PRAVNIH RADNjI IZ DELOKRUGA IZVRŠNOG ODBORA, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA BANKE DUŽAN JE DA OBEZBEDI POTPIS JEDNOG ČLANA TOG ODBORA.

Članovi izvršnog odbora banke su u radnom odnosu u banci na neodređeno vreme s punim radnim vremenom.

Članovi izvršnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Najmanje jedan član izvršnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a svi članovi izvršnog odbora moraju imati boravište na teritoriji Republike Srbije.

Na imenovanje članova izvršnog odbora banke shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje članova upravnog odbora banke.

Delokrug

Član 76.

Izvršni odbor banke organizuje poslovanje banke i vrši dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u banci.

Izvršni odbor banke:

1) izvršava odluke skupštine banke i upravnog odbora banke;

2) obezbeđuje zakonitost rada banke;

3) odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke do iznosa koji utvrdi upravni odbor banke;

4) odlučuje o svakom povećanju izloženosti banke prema licu povezanom s bankom i o tome obaveštava upravni odbor banke;

5) primenjuje poslovnu strategiju banke;

6) identifikuje i meri rizike kojima je banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri upravni odbor banke;

7) utvrđuje organizacionu strukturu banke koja odgovara strategiji banke;

6) SPROVODI STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLjANjE RIZICIMA, KAO I STRATEGIJU UPRAVLjANjA KAPITALOM;

7) USVAJA PROCEDURE ZA IDENTIFIKOVANjE, MERENjE I PROCENU RIZIKA, KAO I UPRAVLjANjE RIZICIMA, ANALIZIRA EFIKASNOST NjIHOVE PRIMENE I IZVEŠTAVA UPRAVNI ODBOR U VEZI SA TIM AKTIVNOSTIMA;

8) primenjuje procedure nadzora nad aktivnostima banke, redovno ocenjuje njihov kvalitet i, ako je potrebno, poboljšava ih, u skladu s poslovnom politikom banke;

9) obezbeđuje da svi zaposleni budu upoznati s propisima i drugim aktima banke kojima se uređuju njihove radne obaveze;

10) obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje sistema informacione tehnologije banke;

11) obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje sistema trezorskog poslovanja;

12) informiše upravni odbor banke o svim postupanjima koja nisu u skladu s propisima i drugim aktima banke;

13) najmanje jednom u toku poslovnog tromesečja podnosi upravnom odboru banke pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha banke;

14) bez odlaganja informiše upravni odbor banke i Narodnu banku Srbije o svakom pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja, kao i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke;

15) odlučuje o svim pitanjima koja nisu u nadležnosti skupštine banke i upravnog odbora banke.

Odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju)

Član 80.

Odbor za praćenje poslovanja banke čine najmanje tri člana, od kojih su najmanje dva članovi upravnog odbora banke koji imaju odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija.

Najmanje jedan član odbora za praćenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od banke.

Članovi odbora za praćenje poslovanja banke ne mogu biti lica povezana s bankom, osim po osnovu članstva u upravnom odboru banke ili u organu upravljanja, odnosno nadzora lica u sastavu iste bankarske grupe.

Odbor za praćenje poslovanja banke pomaže upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvršnog odbora banke i zaposlenih u banci.

Odbor za praćenje poslovanja banke dužan je da:

1) analizira godišnje izveštaje i druge finansijske izveštaje banke koji se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje;

2) analizira i usvaja predloge politika i procedura STRATEGIJA I POLITIKA banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje;

3) analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura STRATEGIJA I POLITIKA za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola;

4) najmanje jednom mesečno izveštava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, kao i da predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola;

5) na predlog upravnog ili izvršnog odbora banke ili spoljnog revizora banke razmatra ulaganja i aktivnosti banke;

6) upravnom odboru i skupštini banke predlaže spoljnog revizora banke;

7) razmatra, sa spoljnim revizorom banke, godišnje revizije finansijskih izveštaja banke;

8) predlaže upravnom odboru banke da se određena pitanja u vezi sa spoljnom i unutrašnjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skupštine;

9) donosi poslovnik o svom radu.

Kad oceni da banka posluje suprotno zakonu, drugom propisu, statutu ili drugom aktu banke ili se to može zaključiti na osnovu izveštaja o reviziji, odnosno kad utvrdi druge nepravilnosti u poslovanju banke odbor za praćenje poslovanja banke obavezno predlaže upravnom odboru banke da otkloni uočene nepravilnosti, kao i da zakaže vanredno zasedanje skupštine banke u slučaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati teže posledice na poslovanje banke.

Članovi odbora za praćenje poslovanja banke sastaju se najmanje jednom mesečno, a najmanje jednom u tri meseca sastaju se u sedištu banke.

Pravne posledice nedozvoljenog sticanja iukidanja rešenja o davanju saglasnosti

Član 99.

Ako lice bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije stekne direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%, više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava, Narodna banka Srbije naložiće tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.

Ako lice koje je vlasništvo iz stava 1. ovog člana steklo bez saglasnosti Narodne banke Srbije vlasništvo ne otuđi na način i u roku koje je utvrdila Narodna banka Srbije, pravni posao na osnovu koga je stečeno to vlasništvo ništav je.

Ako Narodna banka Srbije donese rešenje iz člana 98. ovog zakona, zabraniće licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasništva da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke, a može mu naložiti i da otuđi to vlasništvo.

Ako lice kome je ukinuto rešenje iz stava 3. ovog člana vlasništvo iz stava 1. ovog člana ne otuđi na način i u roku koje je utvrdila Narodna banka Srbije, banka je dužna da akcije na osnovu kojih je stečeno vlasništvo poništi na teret svog akcionarskog kapitala.

AKO NARODNA BANKA SRBIJE UKINE REŠENjE O DAVANjU SAGLASNOSTI IZ ČLANA 94. STAV 1. OVOG ZAKONA, ISTIM REŠENjEM ĆE ZABRANITI LICU KOME JE UKINUTA SAGLASNOST ZA STICANjE VLASNIŠTVA U BANCI RASPOLAGANjE SVIM PRAVIMA IZ AKCIJA NA OSNOVU KOJIH JE TO VLASNIŠTVO STEČENO, A MOŽE MU NALOŽITI I DA TO VLASNIŠTVO OTUĐI.

REŠENjE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, NARODNA BANKA SRBIJE DOSTAVLjA KOMISIJI ZA HARTIJE OD VREDNOSTI I CENTRALNOM REGISTRU, DEPOU I KLIRINGU HARTIJA OD VREDNOSTI (U DALjEM TEKSTU: CENTRALNI REGISTAR).

Sticanje vlasništva bez saglasnosti

Član 100.

Lice može i bez saglasnosti Narodne banke Srbije steći vlasništvo iz člana 94. stav 1. ovog zakona ako ga je steklo nasleđivanjem, pravnim sledbeništvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca.

Lice koje je vlasništvo steklo na način iz stava 1. ovog člana ne može vršiti nikakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo ili na poslovnu politiku te banke, niti može ostvarivati glasačka prava po osnovu tog vlasništva dok ne dobije saglasnost Narodne banke Srbije na to sticanje.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva iz tog stava, Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na to sticanje ili da je obavesti da je otuđilo to vlasništvo.

O zahtevu iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje na način i u roku utvrđenim u članu 94. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije rešenjem odbije da dâ saglasnost za sticanje vlasništva iz stava 1. ovog člana, naložiće licu iz tog stava da stečeno vlasništvo otuđi do nivoa i u roku određenim tim rešenjem. Ako to lice tako ne postupi, banka je dužna da akcije na osnovu kojih je stečeno vlasništvo poništi na teret svog akcionarskog kapitala.

AKO NARODNA BANKA SRBIJE REŠENjEM ODBIJE DA DÂ SAGLASNOST ZA STICANjE VLASNIŠTVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ISTIM REŠENjEM ĆE ZABRANITI LICU IZ TOG STAVA RASPOLAGANjE SVIM PRAVIMA IZ AKCIJA NA OSNOVU KOJIH JE TO VLASNIŠTVO STEČENO I NALOŽITI MU DA TO VLASNIŠTVO OTUĐI DO NIVOA I U ROKU ODREĐENIM TIM REŠENjEM.

REŠENjE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, NARODNA BANKA SRBIJE DOSTAVLjA KOMISIJI ZA HARTIJE OD VREDNOSTI I CENTRALNOM REGISTRU.

O d e lj a k 2.

Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke

Kontrola Narodne banke Srbije

Član 102.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.

Kontrolu u smislu stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vrši posredno – kontrolom izveštaja i druge dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa ovim zakonom, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka Srbije raspolaže, i neposredno – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke.

Narodna banka Srbije može izvršiti kontrolu nad bilo kojim članom bankarske grupe na način utvrđen u stavu 2. ovog člana.

Pri vršenju kontrole iz ovog člana, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju pravnih lica koja su s bankom kod koje se vrši kontrola povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima, a može od tih lica zahtevati da joj dostave i druge podatke.

Lica kod kojih se vrši kontrola iz ovog člana dužna su da ovlašćenim licima Narodne banke Srbije omoguće nesmetano vršenje kontrole i da sarađuju s njima.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog člana.

ČLAN 102A

PODACI KOJE ZAPOSLENI U NARODNOJ BANCI SRBIJE I OVLAŠĆENA LICA IZ ČLANA 103. STAV 2. OVOG ZAKONA NA BILO KOJI NAČIN SAZNAJU, A ODNOSE SE NA KONTROLU BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANjA BANKE, KAO I DOKUMENTI KOJI SADRŽE TAKVE PODATKE, UKLjUČUJUĆI I MERE IZ ČLANA 109. I ČLANA 112. STAV 1. TAČ. 1) DO 3) OVOG ZAKONA I SPORAZUM IZ ČLANA 117. STAV 3. OVOG ZAKONA, SMATRAJU SE SLUŽBENOM TAJNOM.

LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNA SU DA ČUVAJU SLUŽBENU TAJNU, ODNOSNO NE MOGU PODATKE I DOKUMENTA IZ TOG STAVA UČINITI DOSTUPNIM TREĆIM LICIMA, OSIM U SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM KRIVIČNIM ZAKONIKOM, KAO I NA OSNOVU ODLUKE ILI ZAHTEVA NADLEŽNOG SUDA.

OBAVEZA ČUVANjA SLUŽBENE TAJNE ZA LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE PRESTAJE NI NAKON PRESTANKA RADNOG ODNOSA, ODNOSNO ANGAŽOVANjA U NARODNOJ BANCI SRBIJE, KAO NI DRUGOG SVOJSTVA NA OSNOVU KOG SU OVA LICA OSTVARILA PRISTUP PODACIMA IZ TOG STAVA.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE PODATKE I DOKUMENTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UČINITI DOSTUPNIM STRANIM I DOMAĆIM REGULATORNIM TELIMA, POD USLOVOM DA IH TA REGULATORNA TELA KORISTE ISKLjUČIVO U SVRHE ZA KOJE SU PRIBAVLjENA.

OBJAVLjIVANjE PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IZRAŽENIH U ZBIRNOM OBLIKU TAKO DA SE NA OSNOVU NjIH NE MOŽE UTVRDITI IDENTITET POJEDINAČNIH BANAKA, ODNOSNO FIZIČKIH I PRAVNIH LICA NE SMATRA SE POVREDOM OBAVEZE ČUVANjA SLUŽBENE TAJNE.

Zapisnik o kontroli

Član 105.

Ovlašćena lica koja vrše kontrolu dužna su da o izvršenoj kontroli sačine zapisnik (u daljem tekstu: zapisnik o kontroli).

Zapisnik o kontroli Narodna banka Srbije dostavlja banci, koja na njega može dati primedbe u roku od 15 dana od dana kad joj je zapisnik dostavljen.U ROKU OD 15 RADNIH DANA OD DANA KAD JOJ JE ZAPISNIK DOSTAVLjEN.

Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe banke na zapisnik o kontroli koje se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda u kome je izvršena kontrola (presečni datum).

Kontrolom iz člana 102. stav 2. ovog zakona Narodna banka Srbije proverava navode banke sadržane u primedbama iz stava 2. ovog člana.

Dopuna zapisnika o kontroli

Član 106.

Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi činjenično stanje bitno različito od onog navedenog u zapisniku, sačinjava se dopuna zapisnika o kontroli.

Dopuna zapisnika o kontroli dostavlja se banci u roku od 15 dana od dana dostavljanja primedaba na taj zapisnik. U ROKU OD 15 RADNIH DANA OD DANA DOSTAVLjANjA PRIMEDABA NA TAJ ZAPISNIK.

Primedbe na dopunu zapisnika o kontroli banka može dati u roku od pet dana od dana kada joj je dostavljena dopuna zapisnika.

Član 109.

Izuzetno od odredaba člana 102. ovog zakona, ako Narodna banka Srbije u toku vršenja neposredne kontrole ili na osnovu izveštaja pribavljenih posrednom kontrolom, oceni da je banka učinila teže nepravilnosti, odnosno da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo ili da postoji mogućnost znatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke, rešenjem o privremenoj meri zabraniće banci da preduzima radnju čiji je cilj otuđenje imovine banke i naložiće joj da preduzme jednu ili više aktivnosti iz člana 116. stav 1. ovog zakona.

Član 109.

IZUZETNO OD ODREDABA ČLANA 102. OVOG ZAKONA, AKO NARODNA BANKA SRBIJE U TOKU VRŠENjA NEPOSREDNE KONTROLE ILI NA OSNOVU IZVEŠTAJA PRIBAVLjENIH POSREDNOM KONTROLOM, OCENI DA JE BANKA UČINILA TEŽE NEPRAVILNOSTI, ODNOSNO DA SE NjENO FINANSIJSKO STANjE ZNATNO POGORŠALO ILI DA POSTOJI MOGUĆNOST ZNATNOG POGORŠANjA FINANSIJSKOG STANjA ILI LIKVIDNOSTI BANKE, ODNOSNO DA SU UGROŽENI INTERESI DEPONENATA BANKE ILI DA POSTOJI MOGUĆNOST UGROŽAVANjA TIH INTERESA, REŠENjEM O PRIVREMENOJ MERI NALOŽIĆE BANCI DA PREDUZME JEDNU ILI VIŠE AKTIVNOSTI IZ ČLANA 116. STAV 1. OVOG ZAKONA.

Mere u slučaju povrede propisa ili prakse koja ugrožava banke

Član 112.

Ako kontrolom iz člana 102. ovog zakona utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima, kao i standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi način koji ugrožava njen bonitet, Narodna banka Srbije će prema toj banci, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 120. ovog zakona, preduzeti jednu od sledećih mera:

1) uputiti pismenu opomenu;

2) uputiti nalogodavno pismo;

3) izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;

4) uvesti prinudnu upravu;

5) oduzeti joj dozvolu za rad.

O sprovođenju mera iz stava 1. tač. 3) do 5) ovog člana Narodna banka Srbije donosi rešenje.

KAD UTVRDI DA JE BANKA I U KOJOJ MERI POSTUPILA U SKLADU S MERAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJE JOJ JE IZREKLA – NARODNA BANKA SRBIJE ĆE ILI OBUSTAVITI POSTUPAK KONTROLE BANKE, ILI BANCI IZREĆI NOVU MERU IZ TOG STAVA, U SKLADU S KRITERIJUMIMA IZ ČLANA 120. OVOG ZAKONA.

Novčana kazna

Član 113.

Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzete mere iz člana 112. stav 1. ovog zakona, banci, kao i članu upravnog i izvršnog odbora banke, izreći novčanu kaznu.

NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE, NEZAVISNO OD PREDUZIMANjA MERA IZ ČLANA 112. STAV 1. OVOG ZAKONA, BANCI, ODNOSNO ČLANU UPRAVNOG, ODNOSNO IZVRŠNOG ODBORA BANKE, IZREĆI NOVČANU KAZNU.

Rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije izriče banci novčanu kaznu koja ne može biti manja od 1‰ ni veća od 5% propisanog novčanog dela osnivačkog kapitala banke, a članu upravnog i izvršnog odbora te banke novčanu kaznu koja ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira dvanaest zarada koje su ta lica primala u periodu do dana donošenja tog rešenja, uzimajući u obzir kriterijume iz člana 120. ovog zakona.

Novčane kazne iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na račun Narodne banke Srbije.

Rešenje o izricanju novčane kazne, nakon dostavljanja licu iz stava 1. ovog člana, predstavlja izvršnu ispravu.

Rešenje o nalozima i merama

Član 116.

Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju donosi se za:

1) banku kojoj je upućeno nalogodavno pismo a ona u ostavljenom roku Narodnoj banci Srbije ne dostavi na saglasnost plan aktivnosti iz člana 115. stav 2. tačka 2) ovog zakona, ili Narodna banka Srbije ne dâ saglasnost na plan, ili banka ne sprovede plan, ili se tokom sprovođenja plana kontrolom utvrdi da se finansijsko stanje banke pogoršalo;

2) banku u čijem se poslovanju kontrolom utvrde postupanja, odnosno nepostupanja suprotna propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja koja mogu ugroziti njeno finansijsko stanje.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana banci se nalaže da u određenom roku sprovede jednu ili više aktivnosti, i to da:

1) svoje poslovanje uskladi s propisima;

2) poveća iznos kapitala;

3) poveća adekvatnost kapitala;

4) poveća iznos posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka;

5) obustavi pripis kamate na aktivu određenog stepena naplativosti;

6) privremeno obustavi kreditiranje pojedinih svojih akcionara i drugih lica;

7) obustavi u određenom periodu plasiranje sredstava;

8) privremeno obustavi ili ograniči uzimanje novih kredita, kao i prijem novih depozita i drugih vidova zaduženja;

9) smeni člana upravnog i izvršnog odbora, kao i drugo lice na rukovodećem položaju;

9) SMENI ČLANA UPRAVNOG, ODNOSNO ČLANA IZVRŠNOG ODBORA BANKE, ODNOSNO DRUGO LICE NA RUKOVODEĆEM POLOŽAJU;

10) obustavi distribuciju kapitala pojedinim ili svim akcionarima;

11) zatvori jednu ili više organizacionih jedinica, odnosno obustavi ili ograniči širenje svoje organizacione mreže;

12) obustavi plaćanja sa svojih računa, osim plaćanja za koja prethodno dobije odobrenje Narodne banke Srbije;

13) obustavi plaćanja prema inostranstvu, osim plaćanja za koja prethodno dobije odobrenje Narodne banke Srbije;

14) racionalizuje svoju unutrašnju organizaciju;

15) strukturu bankarske grupe čiji je član učini transparentnom;

16) preduzme, odnosno obustavi druge aktivnosti.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuju se način na koji će i rokovi u kojima će banka otkloniti utvrđene nepravilnosti i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Prinudna uprava

Član 117.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o uvođenju prinudne uprave u banci:

1) ako su kontrolom poslovanja banke utvrđena postupanja, odnosno nepostupanja suprotna propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja koja su ugrozila njeno finansijsko stanje;

2) ako banka u roku iz rešenja iz člana 116. ovog zakona ne izvrši naloge iz tog rešenja;

3) čije se finansijsko stanje pogoršalo u toku roka za izvršenje naloga iz rešenja iz člana 116. ovog zakona.

Narodna banka Srbije donosi rešenje iz stava 1. ovog člana ako oceni da bi se promenom načina upravljanja i rukovođenja bankom mogle otkloniti nepravilnosti u njenom poslovanju i poboljšati njeno finansijsko stanje a organi i rukovodstvo banke ne mogu da sprovedu tu promenu.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana imenuju se dva prinudna upravnika, određuje rok trajanja prinudne uprave i utvrđuje visina naknade za rad prinudnih upravnika, koja pada na teret banke.

Prinudni upravnici moraju biti lica nezavisna od banke i imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, a moraju ispunjavati i uslove iz člana 72. stav 4. ovog zakona.

Prinudni upravnici ne mogu biti lica iz člana 72. stav 3. ovog zakona.

Danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana funkcije upravnog i izvršnog odbora banke preuzimaju prinudni upravnici.

Uvođenje prinudne uprave u banci upisuje se u registar privrednih subjekata.

Prinudni upravnici nisu dužni da postupe po odlukama skupštine banke ako ocene da te odluke ne doprinose poboljšanju finansijskog stanja banke.

Prinudni upravnici imaju pravo da sazovu skupštinu banke i predlože donošenje određenih odluka. Ove odluke dostavljaju se skupštini banke i imaju isto pravno dejstvo kao i odluke te skupštine. Ako skupština banke odbije da donese odluke prinudnih upravnika, te odluke mogu doneti prinudni upravnici, uz saglasnost Narodne banke Srbije.

Prinudni upravnici dužni su da se u svom radu pridržavaju instrukcija Narodne banke Srbije i da je najmanje jednom mesečno obaveštavaju o poslovanju banke u kojoj je uvedena prinudna uprava.

Prinudna uprava nad bankom može se okončati i pre isteka roka iz stava 3. ovog člana ako prinudni upravnici ili Narodna banka Srbije ocene da uvođenje prinudne uprave nije dovelo do poboljšanja finansijskog stanja banke ili da se finansijsko stanje te banke popravilo u meri da prinudna uprava više nije potrebna.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja prinudne uprave nad bankom.

Član 117.

NARODNA BANKA SRBIJE DONOSI REŠENjE O UVOĐENjU PRINUDNE UPRAVE U BANCI:

AKO UTVRDI DA POSTOJI MOGUĆNOST DA BANKA BUDE KRITIČNO POTKAPITALIZOVANA;

AKO UTVRDI DA JE BANKA KRITIČNO POTKAPITALIZOVANA, A RADI SE O SISTEMSKI ZNAČAJNOJ BANCI;

AKO JE KONTROLOM POSLOVANjA BANKE UTVRĐENO POSTUPANjE, ODNOSNO NEPOSTUPANjE SUPROTNO PROPISIMA ILI STANDARDIMA SAVESNOG BANKARSKOG POSLOVANjA KOJE JE UGROZILO NjENO FINANSIJSKO STANjE ILI INTERESE DEPONENATA;

ČIJE SE FINANSIJSKO STANjE POGORŠALO U TOKU ROKA ZA IZVRŠENjE NALOGA IZ REŠENjA IZ ČLANA 116. OVOG ZAKONA.

NARODNA BANKA SRBIJE DONOSI REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO OCENI DA BI SE PROMENOM NAČINA UPRAVLjANjA I RUKOVOĐENjA BANKOM MOGLE OTKLONITI NEPRAVILNOSTI U NjENOM POSLOVANjU, POBOLjŠATI NjENO FINANSIJSKO STANjE ILI OBEZBEDITI INTERESI DEPONENATA.

KRITERIJUME ZA UTVRĐIVANjE SISTEMSKI ZNAČAJNE BANKE POSEBNIM SPORAZUMOM UTVRĐUJU NARODNA BANKA SRBIJE I MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA.

KRITERIJUMI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA UTVRĐUJU SE U ODNOSU NA OBIM I ZNAČAJ POSLEDICA KOJE BI POGORŠANjE FINANSIJSKOG STANjA BANKE MOGLO IMATI NA OČUVANjE STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA, A NAROČITO IMAJUĆI U VIDU UTICAJ NA POSLOVANjE DRUGIH BANAKA, NESMETANO FUNKCIONISANjE PLATNOG SISTEMA I UČEŠĆE TE BANKE U UKUPNOM IZNOSU OSIGURANIH DEPOZITA.

REŠENjEM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IMENUJU SE DVA PRINUDNA UPRAVNIKA I ODREĐUJE ROK TRAJANjA PRINUDNE UPRAVE, A UTVRĐUJE SE I VISINA NAKNADE ZA RAD PRINUDNIH UPRAVNIKA, KOJA PADA NA TERET BANKE.

NARODNA BANKA SRBIJE DOSTAVLjA REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AGENCIJI NAJKASNIJE NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA DONOŠENjA OVOG REŠENjA.

PRINUDNI UPRAVNICI MORAJU BITI LICA NEZAVISNA OD BANKE I IMATI DOBRU POSLOVNU REPUTACIJU I ODGOVARAJUĆE KVALIFIKACIJE, A MORAJU ISPUNjAVATI I USLOVE IZ ČLANA 72. STAV 5. OVOG ZAKONA.

PRINUDNI UPRAVNICI NE MOGU BITI LICA IZ ČLANA 72. STAV 3. OVOG ZAKONA.

DANOM DONOŠENjA REŠENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PRESTAJU FUNKCIJE ČLANOVIMA UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA, A FUNKCIJE UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA BANKE PREUZIMAJU PRINUDNI UPRAVNICI.

UVOĐENjE PRINUDNE UPRAVE U BANCI UPISUJE SE U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA DANOM DONOŠENjA REŠENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KOJE NARODNA BANKA SRBIJE DOSTAVLjA AGENCIJI NADLEŽNOJ ZA VOĐENjE REGISTRA PRIVREDNIH SUBJEKATA ISTOG DANA KADA GA JE DONELA.

PRINUDNI UPRAVNICI SU DUŽNI DA SE U SVOM RADU PRIDRŽAVAJU INSTRUKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE.

PRINUDNI UPRAVNICI MOGU DA SAZOVU SKUPŠTINU BANKE PO HITNOM POSTUPKU KOJA BI SE ODRŽALA U ROKU KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD PET DANA OD DANA SAZIVANjA I PREDLOŽE DONOŠENjE ODREĐENIH ODLUKA. AKO SKUPŠTINA BANKE NE BUDE ODRŽANA ILI SKUPŠTINA BANKE NE DONESE PREDLOŽENE ODLUKE PRINUDNIH UPRAVNIKA, TE ODLUKE MOGU DONETI PRINUDNI UPRAVNICI UZ SAGLASNOST NARODNE BANKE SRBIJE. OVE ODLUKE IMAJU ISTO PRAVNO DEJSTVO KAO I ODLUKE TE SKUPŠTINE.

PRINUDNA UPRAVA MOŽE TRAJATI NAJDUŽE ŠEST MESECI, UKLjUČUJUĆI I IMENOVANjE ORGANA BANKE. NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE REŠENjEM PRODUŽITI TRAJANjE PRINUDNE UPRAVE U BANCI ZA JOŠ TRI MESECA, AKO PROCENI DA JE TO POTREBNO DA BI SE OKONČALE ZAPOČETE AKTIVNOSTI RADI OSTVARIVANjA CILjEVA PRINUDNE UPRAVE.

PRINUDNA UPRAVA NAD BANKOM MOŽE SE OKONČATI I PRE ISTEKA ROKA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, AKO PRINUDNI UPRAVNICI ILI NARODNA BANKA SRBIJE OCENE DA UVOĐENjE PRINUDNE UPRAVE NIJE DOVELO DO POBOLjŠANjA FINANSIJSKOG STANjA BANKE ILI DA SE FINANSIJSKO STANjE TE BANKE POPRAVILO U MERI DA PRINUDNA UPRAVA VIŠE NIJE POTREBNA.

SPROVOĐENjE PRINUDNE UPRAVE

117A

PRINUDNI UPRAVNICI SU DUŽNI DA IZVRŠE PROCENU FINANSIJSKOG STANjA BANKE NA DAN UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE I DOSTAVE JE NARODNOJ BANCI SRBIJE I AGENCIJI.

PRINUDNI UPRAVNICI SAZIVAJU SKUPŠTINU BANKE BEZ ODLAGANjA NAKON UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE, RADI ODRŽAVANjA SEDNICE U ROKU KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD PET NITI DUŽI OD DESET DANA OD DANA UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE.

VEĆINSKI AKCIONARI BANKE SU DUŽNI DA SAČINE PLAN AKTIVNOSTI I DA GA DOSTAVE PRINUDNIM UPRAVNICIMA U ROKU OD 20 DANA OD DANA UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE U BANCI, O ČEMU SU PRINUDNI UPRAVNICI DUŽNI DA IH OBAVESTE NA SEDNICI SKUPŠTINE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

PLAN AKTIVNOSTI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SADRŽI PREDLOG AKTIVNOSTI BANKE NEOPHODNIH ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI U NjENOM POSLOVANjU I ZA POBOLjŠANjE NjENOG FINANSIJSKOG STANjA (POVEĆANjE KAPITALA BANKE – DOKAPITALIZACIJA OD STRANE AKCIONARA ILI DRUGIH LICA, SPAJANjE ILI PRIPAJANjE BANKE DRUGOJ BANCI I DR.) UZ OBEZBEĐENjE INTERESA DEPONENATA, KAO I ROKOVE ZA SPROVOĐENjE TIH AKTIVNOSTI.

PRINUDNI UPRAVNICI DOSTAVLjAJU NARODNOJ BANCI SRBIJE I AGENCIJI PROCENU FINANSIJSKOG STANjA BANKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAO I PLAN AKTIVNOSTI IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, NAJKASNIJE U ROKU OD MESEC DANA OD DANA UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE.

NARODNA BANKA SRBIJE JE DUŽNA DA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA PLANA AKTIVNOSTI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA OBAVESTI PRINUDNE UPRAVNIKE DA LI JE SAGLASNA SA TIM PLANOM.

NARODNA BANKA SRBIJE ĆE DATI SAGLASNOST NA PLAN AKTIVNOSTI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA AKO OCENI DA SE PREDLOŽENIM AKTIVNOSTIMA MOGU OTKLONITI NEPRAVILNOSTI U POSLOVANjU BANKE I POBOLjŠATI NjENO FINANSIJSKO STANjE.

AKO NARODNA BANKA SRBIJE ODBIJE DA DÂ SAGLASNOST NA PLAN AKTIVNOSTI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, DONEĆE REŠENjE O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA RAD BANCI I IMENOVATI AGENCIJU ZA ADMINISTRATORA.

PRINUDNI UPRAVNICI SU DUŽNI DA NAJMANjE JEDNOM MESEČNO IZVEŠTAVAJU NARODNU BANKU SRBIJE I AGENCIJU O POSLOVANjU BANKE POD PRINUDNOM UPRAVOM, NjENOM FINANSIJSKOM STANjU, KAO I O SPROVOĐENjU PLANA AKTIVNOSTI, ODNOSNO BEZ ODLAGANjA KADA UTVRDE DA SE PLAN AKTIVNOSTI NE SPROVODI ILI DA NE DOPRINOSI POBOLjŠANjU FINANSIJSKOG STANjA BANKE.

AGENCIJA TOKOM TRAJANjA PRINUDNE UPRAVE MOŽE DA SPROVODI TEST IZRAČUNAVANjA NAJMANjEG TROŠKA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA.

NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BLIŽE USLOVE I NAČIN VRŠENjA PRINUDNE UPRAVE NAD BANKOM.

PRIVREMENA OBUSTAVA ISPUNjENjA OBAVEZA BANKE

ČLAN 117B

TOKOM PRINUDNE UPRAVE NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE, NA PREDLOG PRINUDNIH UPRAVNIKA, REŠENjEM NALOŽITI PRIVREMENU OBUSTAVU ISPUNjENjA OBAVEZA BANKE NA VREME DO 30 DANA.

U TOKU OBUSTAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA:

IMOVINA BANKE NE MOŽE BITI PREDMET IZVRŠENjA, NITI SE PREMA BANCI MOGU PODNOSITI TUŽBE SA IMOVINSKOPRAVNIM ZAHTEVIMA, A SVI POSTUPCI PROTIV BANKE SE U VEZI S OVIM PREKIDAJU;

BANKA NE MOŽE PREUZIMATI NOVE OBAVEZE, OSIM OBAVEZA KOJE SU NEPOSREDNO POVEZANE S NESMETANIM SPROVOĐENjEM PRINUDNE UPRAVE;

NE MOGU SE PROTIV BANKE, PRINUDNIH UPRAVNIKA I NARODNE BANKE SRBIJE PODNOSITI TUŽBE KOJE PROIZLAZE IZ POSLOVANjA BANKE ILI IZ TE OBUSTAVE, UKLjUČUJUĆI I REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

U TOKU OBUSTAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆANjA SE MOGU VRŠITI SAMO:

PO OSNOVU OSIGURANIH DEPOZITA, I TO DO VISINE OSIGURANOG IZNOSA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE OSIGURANjE DEPOZITA, A PREMA STANjU I USLOVIMA KOJI VAŽE NA DAN DONOŠENjA REŠENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA;

PO OSNOVU NOVIH OBAVEZA IZ STAVA 2. TAČKA 2) OVOG ČLANA;

PO OSNOVU NALOGA ZA PLAĆANjE KOJI SU BANCI ISPOSTAVLjENI DO DOSTAVLjANjA PRINUDNIM UPRAVNICIMA REŠENjA IZ TOG STAVA;

AKO ZA TO POSTOJE NAROČITO OPRAVDANI RAZLOZI – NA OSNOVU SAGLASNOSTI PRINUDNIH UPRAVNIKA.

PRINUDNI UPRAVNICI SU DUŽNI DA PLAĆANjA IZ STAVA 3. TAČKA 1) OVOG ČLANA VRŠE NA NAČIN KOJIM SE OBEZBEĐUJE JEDNAK TRETMAN OSIGURANIH DEPONENATA.

Razrešenje i suspenzija člana upravnog ili izvršnog odbora banke

Član 118.

Narodna banka Srbije može naložiti razrešenje člana upravnog ili izvršnog odbora banke ako utvrdi da to lice ne ispunjava uslove iz ovog zakona ili da postupa suprotno odredbama ovog zakona, odnosno da snosi odgovornost za nepravilnosti u poslovanju banke, KAO I AKO BANKA NARODNOJ BANCI SRBIJE NE OMOGUĆI DA IZVRŠI KONTROLU BONITETA I ZAKONITOSTI NjENOG POSLOVANjA.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije mora uzeti u obzir težinu utvrđenih nepravilnosti, kao i to da li bi zadržavanje tog lica kao člana upravnog ili izvršnog odbora banke negativno uticalo na interese deponenata i poverilaca banke.

Nalogom iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može da:

1) licu iz tog stava zabrani ili ograniči obavljanje bilo koje aktivnosti u banci;

2) licu iz tog stava zabrani posredno ili neposredno ostvarivanje glasačkog prava u banci;

3) od lica iz tog stava zahteva da otuđi direktno ili indirektno vlasništvo koje ima u banci, u roku koji ona odredi;

4) licu iz tog stava zabrani vršenje funkcije u bilo kojoj banci ili članu bankarske grupe ili učestvovanje u obavljanju aktivnosti bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije.

Član 119.

Ako je član upravnog ili izvršnog odbora banke pravnosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili je pravnosnažno osuđen za krivično delo protiv prava po osnovu rada, imovine, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora, državnih organa, pravosuđa, pravnog saobraćaja i službene dužnosti, Narodna banka Srbije izdaće nalog kojim se to lice razrešava ove funkcije, uz koji može izreći jednu ili više mera iz člana 118. stav 3. ovog zakona.

AKO JE ČLAN UPRAVNOG ILI IZVRŠNOG ODBORA BANKE PRAVOSNAŽNO OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA ILI PRAVNOSNAŽNO OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO KOJE GA ČINI NEPODOBNIM ZA OBAVLjANjE TE FUNKCIJE, NARODNA BANKA SRBIJE ĆE IZDATI NALOG KOJIM SE TO LICE RAZREŠAVA OVE FUNKCIJE, UZ KOJI MOŽE IZREĆI JEDNU ILI VIŠE MERA IZ ČLANA 118. STAV 3. OVOG ZAKONA.

Ako je lice iz stava 1. ovog člana optuženo za krivično delo iz tog stava, Narodna banka Srbije može izdati nalog kojim se tom licu privremeno zabranjuje vršenje te funkcije u banci i posredno i neposredno vršenje glasačkog prava, do okončanja krivičnog postupka.

Odgovornost za štetu nastalu vršenjemdužnosti utvrđenih ovim zakonom

Član 121.

Narodna banka Srbije i zaposleni u Narodnoj banci Srbije, LICA KOJA JE NARODNA BANKA SRBIJE IMENOVALA ZA PRINUDNE UPRAVNIKE U SKLADU S ČLANOM 117. OVOG ZAKONA, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.

Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja dužnosti.

Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dužnostima koje ti zaposleni obavljaju na osnovu ovog zakona.

Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

O d e lj a k 1.

Oduzimanje dozvole za rad

Član 130.

Narodna banka Srbije oduzima banci dozvolu za rad ako:

1) utvrdi da je banka kritično potkapitalizovana;

2) banka Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja;

3) banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom Narodne banke Srbije.

NARODNA BANKA SRBIJE ODUZIMA BANCI DOZVOLU ZA RAD:

AKO UTVRDI DA JE BANKA KOJA NIJE SISTEMSKI ZNAČAJNA KRITIČNO POTKAPITALIZOVANA, OSIM AKO JE U TOJ BANCI UVEDENA PRINUDNA UPRAVA;

AKO UTVRDI DA AKCIONARI BANKE U KOJOJ JE UVEDENA PRINUDNA UPRAVA NISU SAČINILI PLAN AKTIVNOSTI U PROPISANOM ROKU;

AKO OCENI DA SE PLANOM AKTIVNOSTI IZ TAČKE 2) OVOG STAVA NE MOGU OTKLONITI NEPRAVILNOSTI U POSLOVANjU BANKE I POBOLjŠATI NjENO FINANSIJSKO STANjE;

AKO UTVRDI DA SE U BANCI U KOJOJ JE UVEDENA PRINUDNA UPRAVA NE SPROVODI PLAN AKTIVNOSTI NA KOJI JE NARODNA BANKA SRBIJE DALA SAGLASNOST;

AKO UTVRDI DA AKTIVNOSTI KOJE SE SPROVODE U SKLADU SA PLANOM AKTIVNOSTI NA KOJI JE NARODNA BANKA SRBIJE DALA SAGLASNOST NE DOVODE DO POBOLjŠANjA FINANSIJSKOG STANjA BANKE U KOJOJ JE UVEDENA PRINUDNA UPRAVA;

AKO BANKA ŠEST MESECI NEPREKIDNO OBUSTAVI PRIMANjE DEPOZITA ILI ODOBRAVANjE KREDITA, OSIM AKO JOJ JE TO NALOŽENO KOREKTIVNOM MEROM NARODNE BANKE SRBIJE;

AKO SE U BANCI, U KOJOJ JE UVEDENA PRINUDNA UPRAVA, DO ISTEKA ROKA NE OTKLONE RAZLOZI KOJI SU DOVELI DO UVOĐENjA PRINUDNE UPRAVE.

Narodna banka Srbije može banci oduzeti dozvolu za rad ako:

1) utvrdi da banka ima kritično nizak nivo likvidnosti;

2) utvrdi da je dozvola za rad banke data na osnovu neistinitih podataka;

3) osnivač banke povuče sredstva uložena u osnivački kapital banke;

4) utvrdi da banka nije počela da posluje u roku od 60 dana od dana upisa u registar privrednih subjekata;

5) utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. tač. 5) i 6) i člana 19. stav 1. ovog zakona;

6) utvrdi da je banka znatno potkapitalizovana;

7) utvrdi da potkapitalizovana banka ne ispunjava neki od pokazatelja poslovanja propisanih ovim zakonom ili propisom Narodne banke Srbije;

8) utvrdi da je banka teže ili trajnije povredila zakon ili drugi propis;

9) banka u propisanom roku ne postupi po nalozima iz člana 116. ovog zakona;

10) banka premiju za osiguranje depozita ne plaća u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

11) su aktivnosti banke povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili vršenjem drugih kažnjivih radnji;

11A) UTVRDI DA BANKA NEĆE MOĆI IZMIRITI SVOJE OBAVEZE PREMA DEPONENTIMA I DRUGIM POVERIOCIMA;

11B) UTVRDI DA BANKA NERACIONALNO TROŠI SREDSTVA (IMOVINU) ZBOG POSTUPANjA SUPROTNOG PROPISIMA ILI STANDARDIMA SAVESNOG BANKARSKOG POSLOVANjA ŠTO MOŽE IMATI ZA POSLEDICU POGORŠANjE FINANSIJSKOG STANjA BANKE;

11V) BANKA NARODNOJ BANCI SRBIJE NE OMOGUĆI DA IZVRŠI KONTROLU BONITETA I ZAKONITOSTI NjENOG POSLOVANjA.

Kad Narodna banka Srbije oduzme banci dozvolu za rad odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno rešenje o likvidaciji banke, u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom donosi se samo kada su obaveze te banke veće od njene imovine.

Danom donošenja rešenja o oduzimanju banci dozvole za rad, Narodna banka Srbije blokira sve račune banke i tim rešenjem istovremeno izriče meru zabrane raspolaganja imovinom banke do otvaranja postupka stečaja, odnosno likvidacije DO UPISA AGENCIJE KAO ADMINISTRATORA U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA.

U REŠENjU O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA RAD BANKE NARODNA BANKA SRBIJE IMENUJE AGENCIJU KAO ADMINISTRATORA.

Pravni poslovi koji su u ime i za račun banke kojoj je oduzeta dozvola za rad zaključeni u periodu od donošenja rešenja o oduzimanju banci te dozvole do otvaranja postupka stečaja, odnosno likvidacije ništavi su.

O d e lj a k 2.

Dobrovoljni prestanak rada banke

Član 131.

Na osnovu odluke skupštine banke o prestanku rada banke, banka podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje saglasnosti za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka.

ČLAN 131.

NA OSNOVU ODLUKE SKUPŠTINE BANKE O PRESTANKU RADA BANKE, BANKA PODNOSI ZAHTEV NARODNOJ BANCI SRBIJE ZA DAVANjE SAGLASNOSTI NA ODLUKU O PRESTANKU RADA BANKE.

UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA BANKA DOSTAVLjA ODLUKU SKUPŠTINE BANKE O PRESTANKU RADA BANKE, KAO I BEZUSLOVNU, NEOPOZIVU I PLATIVU NA PRVI POZIV BANKARSKU GARANCIJU IZDATU OD STRANE PRVOKLASNE BANKE U IZNOSU KOJIM SE GARANTUJE POKRIĆE SVIH OBAVEZA BANKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA – U KORIST AGENCIJE. NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE TRAŽITI OD BANKE I DRUGU DOKUMENTACIJU POTREBNU ZA RAZMATRANjE ZAHTEVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

NARODNA BANKA SRBIJE UTVRĐUJE KRITERIJUME ZA DEFINISANjE PRVOKLASNE BANKE U SMISLU STAVA 2. OVOG ČLANA.

NARODNA BANKA SRBIJE O ZAHTEVU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODLUČUJE REŠENjEM U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA.

REŠENjEM O DAVANjU SAGLASNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NARODNA BANKA SRBIJE IMENUJE AGENCIJU ZA ADMINISTRATORA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA.

AKO NARODNA BANKA SRBIJE NE DÂ SAGLASNOST IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZ RAZLOGA ŠTO BANKA NIJE DOSTAVILA DOKUMENTACIJU U SKLADU SA STAVOM 2. OVOG ČLANA, ISTOVREMENO ĆE ODUZETI DOZVOLU ZA RAD BANCI I IMENOVATI AGENCIJU ZA ADMINISTRATORA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA.

NARODNA BANKA SRBIJE REŠENjE IZ ST. 5. I 6. OVOG ČLANA DOSTAVLjA AGENCIJI NAJKASNIJE NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA DONOŠENjA REŠENjA.

ODLUKA O PRESTANKU RADA BANKE PROIZVODI PRAVNO DEJSTVO DANOM DONOŠENjA REŠENjA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.

Preuzimanje prava i obaveza banke u stečaju, odnosno likvidaciji

PREUZIMANjE PRAVA I OBAVEZA BANKE U POSTUPKU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA I BANKE ZA POSEBNE NAMENE

Član 134.

Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti za preuzimanje prava i obaveza banke u stečaju, odnosno likvidacijiBANKE U POSTUPKU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA, ODNOSNO BANKE ZA POSEBNE NAMENE.

Na zahtev iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 133. ovog zakona.

ČLAN 136A

KO BEZ DOZVOLE ZA RAD NARODNE BANKE SRBIJE U SVOM POSLOVNOM IMENU IMA, ODNOSNO U OBAVLjANjU SVOJE DELATNOSTI UPOTREBLjAVA, ODNOSNO KORISTI REČ „BANKA“ ILI IZVEDENICU OD TE REČI, KAZNIĆE SE ZA KRIVIČNO DELO KAZNOM ZATVORA OD TRI MESECA DO PET GODINA.

AKO JE DELOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIBAVLjENA IMOVINSKA KORIST ČIJI IZNOS PRELAZI 100.000 DINARA UČINILAC ĆE SE KAZNITI KAZNOM ZATVORA OD JEDNE DO OSAM GODINA, A AKO IZNOS TE KORISTI PRELAZI 1.500.000 DINARA UČINILAC ĆE SE KAZNITI KAZNOM ZATVORA OD DVE DO DESET GODINA.

ZA DELO IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU.

Privredni prestupi banke

PREKRŠAJI BANKE

Član 137.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup banka ako:

zaključuje sporazume kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, ako zloupotrebljava dominantan položaj ili sprovodi koncentraciju kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija i to naročito ako je sprovodi stvaranjem, odnosno jačanjem dominantnog položaja na finansijskom tržištu (član 7. stav 1);

u svom poslovanju ne obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra po zvaničnom srednjem kursu (član 22);

ne održava pokazatelj adekvatnosti kapitala na propisanom nivou (član 23. stav 1);

izvrši raspodelu dobiti isplatom dividendi svojim akcionarima ili isplatom učešća u dobiti, odnosno drugih davanja iz dobiti banke članovima organa upravljanja i zaposlenima u banci u slučajevima propisanim u članu 25. stav 1. ovog zakona (član 25. stav 1);

licima iz člana 25. stav 1. ovog zakona isplaćuje akontacije koje se odnose na raspodelu dobiti iz tog stava u slučajevima propisanim u članu 25. stav 1. ovog zakona (član 25. stav 2);

bez prethodnog odobrenja Narodne banke Srbije vrši raspodelu isplata iz člana 25. stav 1. čiji ukupan iznos prelazi 10% kapitala banke ili bilans uspeha banke iskazuje gubitak u tekućem ili prethodnom tromesečju, odnosno za poslovnu godinu do tog datuma (član 25. stav 3);

stiče sopstvene akcije bez prethodno pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije (član 26. stav 3);

ne otuđi sopstvene akcije u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, odnosno ako ih ne povuče i ne poništi na teret svog akcionarskog kapitala (član 26. stav 7);

zaključuje pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija banke, lica koje u njoj ima učešće ili podređenog društva te banke (član 27);

ne obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima, odnosno ne propiše procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima u skladu s propisima, standardima i pravilima struke (član 28. st. 2. i 4);

ne obračunava i ne izdvaja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke u skladu s propisima Narodne banke Srbije i svojim aktima, odnosno ako svojim aktima ne propiše posebne politike i procedure za identifikovanje i upravljanje lošom aktivom, kao i za redovno izveštavanje organa banke o kvalitetu kreditnog portfolija (član 31. st. 3. i 4);

obim i strukturu svoje imovine i obaveza ne uskladi na način koji omogućuje efikasno upravljanje tržišnim rizicima, odnosno svojim aktima ne propiše posebne politike i procedure za identifikovanje tržišnih rizika i za upravljanje njima, kao i za redovno izveštavanje organa banke o vrstama i nivou tih rizika (član 32. st. 3. i 4);

izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica pređe 25% kapitala banke, odnosno ako izloženost banke prema licu povezanom s bankom pređe 5% kapitala banke (član 33. st. 3. i 4);

ukupna izloženost banke prema licima povezanim s bankom pređe 20% kapitala banke, odnosno ako zbir svih velikih izloženosti banke nije u rasponu koji propiše Narodna banka Srbije (član 33. st. 5. i 6);

u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ulaže preko 10% kapitala banke, odnosno ako su njena ukupna ulaganja u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva iznad 60% kapitala banke (član 34. st. 1. i 2);

licu povezanom s bankom odobri uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom bankom (član 37);

bez dobijenog pismenog odobrenja upravnog odbora banke zaključi pravni posao s povezanim licem, odnosno preduzima pravne radnje u korist povezanih lica, kao i lica povezanih s povezanim licima te banke (član 38. st. 2. i 5);

svojim akcionarima odobri kredit pre isteka jedne godine od dana kada je počela da posluje (član 39);

na vidnom mestu u svojim poslovnim prostorijama ne istakne opšte uslove poslovanja i njihove izmene i dopune najmanje 15 dana pre početka njihove primene (član 42. stav 1);

klijentu ne obezbedi, na njegov zahtev, informacije o stanju njegovog kredita, odnosno depozitnog računa, kao i druge informacije iz njihovog poslovnog odnosa, odnosno ako na svojoj Internet prezentaciji ne objavi podatke o imenima lica koja imaju učešće u toj banci, odnosno koja su članovi upravnog i izvršnog odbora, kao i podatke o svojstvu tih lica (član 44);

se ne pridržava obaveza iz ugovora zaključenog s klijentom, kao i dobrih poslovnih običaja i objavljenih opštih uslova poslovanja (član 45. stav 3);

poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju ne vodi, odnosno godišnje finansijske izveštaje ne priprema u skladu s članom 50. ovog zakona (član 50);

ne pripremi i Narodnoj banci Srbije ne podnese propisane izveštaje koji se odnose na upravljanje bankom, kao i na poslovanje organizacionih struktura, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i njenih podređenih društava, a radi procene finansijskog stanja banke i njenih podređenih društava na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi (član 51);

imenuje spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini veći od polovine njegovih ukupnih prihoda, odnosno ako angažuje istog spoljnog revizora koji je obavio više od tri uzastopne revizije njenih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno spoljnog revizora koji je u istoj godini obavljao i reviziju finansijskih izveštaja banke i pružao joj konsultanske usluge, odnosno ako je taj revizor reviziju vršio za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge (član 53. st. 1. do 3);

Narodnoj banci Srbije ne dostavi pismeno obaveštenje o povlačenju ili razrešenju dužnosti spoljnog revizora banke, bankarskog holdinga ili bankarske grupe, s propisanom izjavom, i to najkasnije u roku od 15 dana od dana povlačenja, odnosno razrešenja tog revizora (član 60. stav 1);

Narodnoj banci Srbije u propisanom roku ne dostavi pojedinačne finansijske izveštaje banke i njenog bankarskog holdinga sa izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu poslovnu godinu, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje bankarske grupe sa izveštajem spoljnog revizora za prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ih ne objavi na način i u rokovima propisanim članom 61. ovog zakona, odnosno ako o grešci utvrđenoj u objavljenom izveštaju i podacima ne obavesti Narodnu banku Srbije i korigovani izveštaj i podatke ponovo ne objavi (član 61);

ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za imenovanje člana upravnog ili izvršnog odbora banke, odnosno Narodnu banku Srbije ne obavesti o razrešenju ili ostavci tog člana i razlozima za to, u propisanom roku (član 72. st. 1. i 5. i član 75. stav 7);

ne obrazuje odbor za praćenje poslovanja banke, kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom (član 79. stav 1);

postupke sistema unutrašnjih kontrola ne uredi, ne sprovodi i ne razvija u skladu s članom 82. st. 3. i 4. ovog zakona (član 82. st. 3. i 4);

ne obrazuje organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu unutrašnja revizija (član 85. stav 1);

funkciju unutrašnje revizije ne vrši u skladu s članom 85. st. 2. do 10. ovog zakona (član 85. st. 2. do 10);

Narodnoj banci Srbije ne dostavi godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli banke u propisanoj sadržini, koji je odobrio upravni odbor banke, odnosno ako ga ne dostavi s godišnjim finansijskim izveštajem (član 87);

bez saglasnosti Narodne banke Srbije otvori filijalu u inostranstvu, ako Narodnoj banci Srbije ne podnese godišnji izveštaj o poslovanju te filijale i ako je bez odlaganja ne obavesti o svim promenama koje se odnose na aktivnosti te filijale (član 89. st. 1. i 2);

bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije otvori predstavništvo u inostranstvu (član 91. stav 1);

ne poništi akcije u skladu s članom 99. stav 4. i članom 100. stav 5. ovog zakona (član 99. stav 4. i član 100. stav 5);

najmanje jednom godišnje ili na zahtev Narodne banke Srbije ne obavesti Narodnu banku Srbije o identitetu svih lica koja imaju učešće u banci, odnosno o povećanju ili smanjenju učešća u toj banci, i to u roku od 15 dana od dana saznanja za to povećanje ili smanjenje, odnosno Narodnu banku Srbije ne obavesti o promeni statusa lica povezanog s tom bankom, i to u roku od 15 dana od dana saznanja za tu promenu (član 101. st. 4, 5. i 6);

ne imenuje svog predstavnika koji će ovlašćenim licima Narodne banke Srbije pružiti svu neophodnu pomoć da nesmetano vrše kontrolu (član 104. stav 7);

Narodnu banku Srbije ne obavesti da je potkapitalizovana i ne dostavi joj informaciju koja sadrži razloge zbog kojih je potkapitalizovana, odnosno ako obavlja poslove iz člana 110. stav 2. ovog zakona (član 110);

Narodnu banku Srbije ne obavesti da je znatno potkapitalizovana i ne dostavi joj informaciju koja sadrži razloge zbog kojih je znatno potkapitalizovana, odnosno ako obavlja poslove iz člana 111. stav 2. ovog zakona (član 111);

ne pribavi saglasnost Narodne banke Srbije za osnivanje ili sticanje podređenog društva (član 124. stav 1);

Narodnoj banci Srbije ne podnese konsolidovane finansijske izveštaje (član 126. stav 2);

ne utvrdi i ne dostavi podatke u skladu s članom 127. stav 1. ovog zakona (član 127);

se spoji s drugom bankom bez dozvole za rad Narodne banke Srbije (član 132. stav 1);

ne pribavi saglasnost Narodne banke Srbije za pripajanje s drugom bankom, odnosno ne izmeni svoj osnivački akt (član 133. st. 1. i 2).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u banci novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Uz kaznu za privredni prestup iz stava 2. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih dužnosti odgovornom licu u trajanju od jedne do pet godina i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Privredni prestupi drugog pravnog lica

Član 138.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup drugo pravno lice ako:

se bavi primanjem depozita (član 5. stav 1);

se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita ili izdavanjem platnih kartica a za to nije ovlašćeno zakonom (član 5. stav 2);

u svom poslovnom imenu ima, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebljava, odnosno koristi reč „banka“ ili izvedenicu od te reči (član 6. stav 2);

kao osnivač banke povuče sredstva uložena u osnivački kapital banke (član 12. stav 4);

kao spoljni revizor obavi više od tri uzastopne revizije godišnjih finansijskih izveštaja banke, odnosno ako u istoj godini obavlja istovremeno reviziju finansijskih izveštaja i pruža konsultantske usluge toj banci (član 53. st. 2. i 3);

kao spoljni revizor u izveštaju i mišljenju o godišnjem finansijskom izveštaju banke ne ukaže da godišnji finansijski izveštaj banke neistinito i neobjektivno prikazuje finansijski položaj banke, rezultate poslovanja i novčane tokove za poslovnu godinu, odnosno upravnom i izvršnom odboru banke, kao i Narodnoj banci Srbije ne da mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnjih kontrola, odnosno na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom (član 56);

kao spoljni revizor odmah nakon što za njih sazna, upravni i izvršni odbor banke ili člana bankarske grupe, kao i Narodnu banku Srbije, ne obavesti o činjenicama iz člana 58. stav 1. ovog zakona (član 58. stav 1);

kao spoljni revizor u slučaju iz člana 60. stav 2. ovog zakona, u propisanom roku, ne pribavi pismenu izjavu prethodnog spoljnog revizora o razlozima njegovog povlačenja, odnosno razrešenja, odnosno ako Narodnu banku Srbije ne obavesti da tu izjavu nije primio u propisanom roku (član 60. st. 2. i 3);

kao spoljni revizor o grešci utvrđenoj u objavljenom izveštaju iz člana 61. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 61. stav 7);

ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva u banci koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u procentima iz člana 94. stav 1. ovog zakona (član 94. stav 1);

o sticanju vlasništva u banci za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost iz člana 94. stav 1. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog sticanja (član 97);

bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 100. stav 1. ovog zakona ili na poslovnu politiku te banke, odnosno ostvaruje glasačka prava po osnovu tog vlasništva (član 100. stav 2);

na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog zakona (član 101. stav 1);

Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima ne dostavi informacije, dokumentaciju i podatke u skladu sa članom 101. st. 2. i 3 (član 101. st. 2. i 3);

kao najviše matično društvo bankarske grupe, Narodnoj banci Srbije ne podnese konsolidovane finansijske izveštaje u skladu s članom 126. ovog zakona (član 126).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

ČLAN 137.

NOVČANOM KAZNOM OD 300.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA AKO:

ZAKLjUČUJE SPORAZUME KOJIMA SE BITNO SPREČAVA, OGRANIČAVA ILI NARUŠAVA KONKURENCIJA, AKO ZLOUPOTREBLjAVA DOMINANTAN POLOŽAJ ILI SPROVODI KONCENTRACIJU KOJOM SE BITNO SPREČAVA, OGRANIČAVA ILI NARUŠAVA KONKURENCIJA I TO NAROČITO AKO JE SPROVODI STVARANjEM, ODNOSNO JAČANjEM DOMINANTNOG POLOŽAJA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU (ČLAN 7. STAV 1);

IMENUJE SPOLjNOG REVIZORA ČIJI JE PRIHOD OD REVIZIJE TE BANKE U PRETHODNOJ GODINI VEĆI OD POLOVINE NjEGOVIH UKUPNIH PRIHODA, ODNOSNO ANGAŽUJE SPOLjNOG REVIZORA KOJI JE VEĆ OBAVIO VIŠE OD PET UZASTOPNIH REVIZIJA NjENIH GODIŠNjIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA, ODNOSNO SPOLjNOG REVIZORA KOJI JE U ISTOJ GODINI OBAVLjAO I REVIZIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA BANKE I PRUŽAO JOJ KONSULTANTSKE USLUGE, ODNOSNO SPOLjNOG REVIZORA KOJI JE REVIZIJU VRŠIO ZA POSLOVNU GODINU U KOJOJ JOJ JE PRUŽAO TE USLUGE (ČLAN 53. ST. 1. DO 3);

BEZ SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE OTVORI PREDSTAVNIŠTVO U INOSTRANSTVU (ČLAN 91. STAV 1).

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U BANCI NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA.

ČLAN 138.

NOVČANOM KAZNOM OD 300.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA AKO:

SOPSTVENE AKCIJE NE OTUĐI U ROKU OD JEDNE GODINE OD DANA NjIHOVOG STICANjA, ODNOSNO NE POVUČE IH I NE PONIŠTI NA TERET SVOG AKCIONARSKOG KAPITALA (ČLAN 26. STAV 7);

ZAKLjUČI PRAVNI POSAO ČIJI JE PREDMET DAVANjE KREDITA, AVANSA, JEMSTVA ILI GARANCIJE BANKE RADI DIREKTNOG ILI INDIREKTNOG STICANjA AKCIJA OVE BANKE, LICA KOJE U NjOJ IMA UČEŠĆE ILI PODREĐENOG DRUŠTVA TE BANKE (ČLAN 27);

LICU POVEZANOM S BANKOM, ODNOSNO ZAPOSLENOM U BANCI, ODOBRI USLOVE KOJI SU POVOLjNIJI OD USLOVA ODOBRENIH DRUGIM LICIMA KOJA NISU POVEZANA S TOM BANKOM, ODNOSNO NISU ZAPOSLENA U TOJ BANCI (ČLAN 37);

SVOJIM AKCIONARIMA ODOBRI KREDIT PRE ISTEKA JEDNE GODINE OD DANA KADA JE POČELA DA POSLUJE (ČLAN 39);

NARODNOJ BANCI SRBIJE NE DOSTAVI, S PROPISANOM IZJAVOM, PISMENO OBAVEŠTENjE O POVLAČENjU ILI RAZREŠENjU DUŽNOSTI SPOLjNOG REVIZORA BANKE, BANKARSKOG HOLDINGA ILI BANKARSKE GRUPE, I TO NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA POVLAČENjA, ODNOSNO RAZREŠENjA TOG REVIZORA (ČLAN 60. STAV 1);

NAJMANjE JEDNOM GODIŠNjE, ILI NA NjEN ZAHTEV, NARODNU BANKU SRBIJE NE OBAVESTI O IDENTITETU SVIH LICA KOJA IMAJU UČEŠĆE U BANCI, ODNOSNO O POVEĆANjU ILI SMANjENjU UČEŠĆA U TOJ BANCI, I TO U ROKU OD 15 DANA OD DANA SAZNANjA ZA TO POVEĆANjE ILI SMANjENjE, ODNOSNO NE OBAVESTI JE O PROMENI STATUSA LICA POVEZANOG S TOM BANKOM, I TO U ROKU OD 15 DANA OD DANA SAZNANjA ZA TU PROMENU (ČLAN 101. ST. 4, 5. I 6).

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 20.000 DO 50.000 DINARA.

PREKRŠAJI DRUGIH LICA

Član 139.

Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u Narodnoj banci Srbije ako:

NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ ODGOVORNO LICE U NARODNOJ BANCI SRBIJE AKO:

u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva za preliminarno odobrenje ne odluči o zahtevu osnivača banke za dobijanje tog odobrenja (član 15. stav 3);

o zahtevu za davanje dozvole za rad banke ne odluči u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva (član 18. stav 3);

u roku od 60 dana od dana prijema akata iz člana 19. stav 5. ovog zakona ne odluči o davanju saglasnosti na te akte (član 19. stav 6);

u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva lica iz člana 94. stav 1. ovog zakona ne odluči o tom zahtevu (član 94. stav 2);

ne odluči po zahtevima iz člana 89. stav 4, člana 91. stav 2, člana 100. stav 4, člana 132. stav 4, člana 133. stav 6. i člana 134. stav 2. ovog zakona u rokovima propisanim tim članovima.

ČLAN 139A.

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRINUDNI UPRAVNIK AKO NE OBAVEŠTAVA NARODNU BANKU SRBIJE I AGENCIJU, NAJMANjE JEDNOM MESEČNO O POSLOVANjU BANKE POD PRINUDNOM UPRAVOM, NjENOM FINANSIJSKOM STANjU I SPROVOĐENjU PLANA AKTIVNOSTI, ODNOSNO BEZ ODLAGANjA KADA UTVRDI DA SE PLAN AKTIVNOSTI NE SPROVODI ILI DA NE DOPRINOSI POBOLjŠANjU FINANSIJSKOG STANjA BANKE (ČLAN 117A STAV 9.)

ČLAN 139B

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ DRUGO PRAVNO LICE AKO:

KAO OSNIVAČ BANKE POVUČE SREDSTVA ULOŽENA U OSNIVAČKI KAPITAL BANKE (ČLAN 12. STAV 5);

KAO SPOLjNI REVIZOR OBAVI VIŠE OD PET UZASTOPNIH REVIZIJA GODIŠNjIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA BANKE, ODNOSNO AKO U ISTOJ GODINI OBAVLjA ISTOVREMENO REVIZIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PRUŽA KONSULTANTSKE USLUGE TOJ BANCI (ČLAN 53. ST. 2. I 3);

NE PRIBAVI PRETHODNU SAGLASNOST NARODNE BANKE SRBIJE ZA STICANjE DIREKTNOG ILI INDIREKTNOG VLASNIŠTVA U BANCI KOJE OMOGUĆAVA OSTVARIVANjE GLASAČKIH PRAVA U PROCENTIMA IZ ČLANA 94. STAV 1. OVOG ZAKONA;

O STICANjU VLASNIŠTVA U BANCI ZA KOJE JE NARODNA BANKA SRBIJE DALA SAGLASNOST IZ ČLANA 94. STAV 1. OVOG ZAKONA NE OBAVESTI NARODNU BANKU SRBIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA TOG STICANjA (ČLAN 97);

NARODNOJ BANCI SRBIJE U PROPISANIM ROKOVIMA NE DOSTAVI INFORMACIJE, DOKUMENTACIJU I PODATKE U SKLADU SA ČLANOM 101. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA;

KAO NAJVIŠE MATIČNO DRUŠTVO BANKARSKE GRUPE, NARODNOJ BANCI SRBIJE NE PODNESE KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE U SKLADU S ČLANOM 126. OVOG ZAKONA.

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA.

Prekršaji

Član 140.

Novčanom kaznom od 10.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – osnivač banke ako:

se posle davanja preliminarnog odobrenja promene podaci ili dokumenti iz člana 15. stav 1. ovog zakona a o tome bez odlaganja ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 17. stav 1);

u ime banke u osnivanju ne obavlja poslove u skladu s članom 17. stav 4. ovog zakona (član 17. stav 4);

akte usvojene na osnivačkoj skupštini ne dostavi na saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana usvajanja (član 19. stav 5);

prijavu za upis u registar privrednih subjekata ne podnese u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti Narodne banke Srbije, odnosno ako rešenje o upisu u taj registar ne dostavi Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog rešenja (član 20. st. 1. i 4).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu – osnivaču banke novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice – osnivač banke novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

ČLAN 140A

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE AKO:

KAO SPOLjNI REVIZOR U IZVEŠTAJU I MIŠLjENjU O GODIŠNjEM FINANSIJSKOM IZVEŠTAJU BANKE NE UKAŽE DA GODIŠNjI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ BANKE NEISTINITO I NEOBJEKTIVNO PRIKAZUJE FINANSIJSKI POLOŽAJ BANKE, REZULTATE POSLOVANjA I NOVČANE TOKOVE ZA POSLOVNU GODINU, ODNOSNO UPRAVNOM I IZVRŠNOM ODBORU BANKE, KAO I NARODNOJ BANCI SRBIJE NE DA MIŠLjENjE O EFIKASNOSTI FUNKCIONISANjA UNUTRAŠNjE REVIZIJE, SISTEMU UPRAVLjANjA RIZICIMA I SISTEMU UNUTRAŠNjIH KONTROLA, ODNOSNO NA ZAHTEV NARODNE BANKE SRBIJE NE DOSTAVI DODATNA OBAVEŠTENjA U VEZI SA IZVRŠENOM REVIZIJOM (ČLAN 56);

KAO SPOLjNI REVIZOR ODMAH NAKON ŠTO ZA NjIH SAZNA, UPRAVNI I IZVRŠNI ODBOR BANKE ILI ČLANA BANKARSKE GRUPE, KAO I NARODNU BANKU SRBIJE, NE OBAVESTI O ČINjENICAMA IZ ČLANA 58. STAV 1. OVOG ZAKONA;

KAO SPOLjNI REVIZOR U SLUČAJU IZ ČLANA 60. STAV 2. OVOG ZAKONA, U PROPISANOM ROKU, NE PRIBAVI PISMENU IZJAVU PRETHODNOG SPOLjNOG REVIZORA O RAZLOZIMA NjEGOVOG POVLAČENjA, ODNOSNO RAZREŠENjA, ODNOSNO AKO NARODNU BANKU SRBIJE NE OBAVESTI DA TU IZJAVU NIJE PRIMIO U PROPISANOM ROKU (ČLAN 60. ST. 2. I 3);

KAO SPOLjNI REVIZOR O GREŠCI UTVRĐENOJ U OBJAVLjENOM IZVEŠTAJU IZ ČLANA 61. OVOG ZAKONA NE OBAVESTI NARODNU BANKU SRBIJE (ČLAN 61. STAV 7);

BEZ PRIBAVLjENE SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE VRŠI BILO KAKAV UTICAJ NA UPRAVLjANjE BANKOM U KOJOJ JE STEKLO VLASNIŠTVO U SMISLU ČLANA 100. STAV 1. OVOG ZAKONA ILI NA POSLOVNU POLITIKU TE BANKE, ODNOSNO OSTVARUJE GLASAČKA PRAVA PO OSNOVU TOG VLASNIŠTVA (ČLAN 100. STAV 2);

NA ZAHTEV NARODNE BANKE SRBIJE NE DOSTAVI INFORMACIJE I RELEVANTNU DOKUMENTACIJU KOJI SE ODNOSE NA ISPUNjENOST USLOVA ZA DAVANjE SAGLASNOSTI IZ ČLANA 94. STAV 1. OVOG ZAKONA (ČLAN 101. STAV 1).

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 20.000 DO 50.000 DINARA.

UZ KAZNU ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ZABRANE OBAVLjANjA ODREĐENIH DUŽNOSTI ODGOVORNOM LICU U TRAJANjU OD 3 MESECA DO JEDNE GODINE I ZAŠTITNA MERA JAVNOG OBJAVLjIVANjA PRESUDE.

Član 141.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

kao član upravnog odbora banke učestvuje u razmatranju ili odobravanju bilo kog pravnog posla u slučajevima iz člana 38. stav 4. ovog zakona (član 38. stav 4);

kao član upravnog odbora banke, u slučaju da upravni odbor ne obezbedi uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci i nadzor nad tim sistemom, odnosno ne obezbedi da izvršni odbor banke identifikuje rizike kojima je banka izložena, odnosno kontrolu tih rizika ne vrši u skladu sa odobrenim politikama i procedurama (član 73. stav 2);

kao član upravnog odbora banke, u slučaju da upravni odbor akcionarima te banke, javnosti i Narodnoj banci Srbije uputi netačne izveštaje o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja (član 73. stav 4);

kao član upravnog i izvršnog odbora banke u rokovima iz člana 78. ovog zakona ne dostave pismenu izjavu s podacima iz tog člana, odnosno obaveštenje o promeni tih podataka (član 78);

ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva u banci koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u procentima iz člana 94. stav 1. ovog zakona (član 94. stav 1);

o sticanju vlasništva u banci za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost ne obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog sticanja (član 97);

bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 100. stav 1. ovog zakona ili na poslovnu politiku te banke, odnosno ako ostvaruje glasačka prava po osnovu tog vlasništva (član 100. stav 2);

na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje te saglasnosti (član 101. stav 1);

Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima na dostavi informacije, dokumentaciju i podatke u skladu s članom 101. stav 2. ovog zakona (član 101. stav 2).

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE PREDLOGA ZAKONA

Član 50.

Banke su dužne da svoju organizaciju i akte usklade sa odredbama čl. 9. do 12. i čl. 17, 19, 21. i 22. ovog zakona do 1. jula 2011. godine.

Narodna banka Srbije preduzeće mere iz svoje nadležnosti prema banci koja ne postupi na način iz stava 1. ovog člana.

Član 51.

Narodna banka Srbije će propise donete na osnovu Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05) uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 52.

Posebni sporazum iz člana 32. ovog zakona, kojim se utvrđuju kriterijumi za određivanje sistemski značajne banke, Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija zaključiće u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa – Sporazum: Poglavlje III Pružanje usluga – član 59. i Naslov VI član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma – Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma – delimično ispunjenje

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma – predmet regulisanja ovog Predloga jesu izmene zakona koji reguliše osnivanje, poslovanje i organizaciju banaka, način upravljanja bankama, kao i kontrolu i prestanak njihovog rada. U uslovima svetske finansijske krize Predlog nije mogao da postavi zahteve potpune usklađenosti jer ne bi bio primenjiv u praksi.

d) Veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije – Poglavlje 3.9. FINANSIJSKE USLUGE, 3.9.1. Bankarstvo

Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama nije predmet ispunjavanja konkretne obaveze predviđene NPI

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije- treći deo, Naslov IV- Slobodna cirkulacija lica, usluga i kapitala

b) navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima –

Zakon o bankama delimično je usklađen sa sledećom direktivom:

Directive 2006/48/EC of the European Parliament and of the Council of 14 June 2006 relating to the taking up and pursuit of the business of credit institutions

Directive 2006/49/EC of the European Parliament and of the Council of 14 June 2006 on the capital adequacy of investment firms and credit institutions (recast)

Predmetni Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama nije predmet uređenja sekundarnih izvora prava EU

v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost

U uslovima svetske finansijske krize Predlogom nije vršeno dalje usklađivanje sa direktivom zbog slabe mogućnosti primene u praksi.

d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta s acquis communautaire-om

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ne