PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANjU
Član 1.
U Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06), u članu 2. u tački (1) podtačka 5) na kraju tačka i zapeta zamenjuju se zapetom i dodaju se reči: „osim diplomatsko – konzularnih predstavnika stranih zemalja i članova njihovih porodica;”.
U tački (3) stav 1. menja se i glasi:
„(3) Banka je rezident – akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, poslove platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom, kao i druge poslove u skladu sa zakonom.”
Stav 2. briše se.
U tački (9) reči: „i koje glase na stranu valutu” brišu se.
U tački (16) stav 2. posle alineje treće dodaje se nova alineja četvrta, koja glasi:
„- poslovi sa finansijskim derivatima,”.
Dosadašnje alineje četvrta i peta postaju alineje peta i šesta.
Posle alineje šeste dodaje se nova alineja sedma, koja glasi:
„- garancijski poslovi,”.
Dosadašnje alineje šesta, sedma i osma postaju alineje osma, deveta i deseta.
U tački (17) stav 3. menja se i glasi:
„Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatraju se i krediti i zajmovi sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti i zajmovi).”
U tački (18) posle reči: „kratkoročnim hartijama od vrednosti” zapeta se briše, a reči: „vlasničkim hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima” zamenjuju se rečima: „i vlasničkim hartijama od vrednosti”.
Tačka (20) menja se i glasi:
„(20) Kreditni poslovi u Republici su krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.”
Tačka (21) menja se i glasi:
„(21) Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama, pri čemu kredite odobrava banka ili strana banka.
Kreditni poslovi iz stava 1. ove tačke su:
– komercijalni zajmovi koje prodavac odobrava kupcu prodajom robe ili pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu sa ugovorenim odloženim plaćanjem do godinu dana sa kamatom, odnosno sa ugovorenim odloženim plaćanjem preko godinu dana;
– robni krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku radi finansiranja spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga tako što po nalogu tog dužnika, obavezu izmiruje neposredno isporučiocu robe, odnosno pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu;
– finansijski krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika.
Robne i finansijske kredite i zajmove dužniku može odobriti jedan kreditor, odnosno zajmodavac ili grupa kreditora ili zajmodavaca (sindicirani robni ili finansijski kredit ili zajam).
Kreditni poslovi sa inostranstvom iz stava 1. ove tačke su i:
– subordinirani krediti i zajmovi iz tačke (17) stav 3. ovog člana,
– kratkoročni oročeni bankarski depoziti sa rokom otplate do godinu dana između banke i strane banke, koji se koriste tako što banka – kreditor uplaćuje sredstva na račun banke – dužnika,
– kratkoročne bankarske kreditne linije sa rokom otplate do godinu dana između banke i strane banke, koji se koriste tako što banka – kreditor vrši plaćanja po nalogu banke – dužnika,
– izvoz i uvoz robe ili usluga, koji se u smislu ovog zakona, smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom,
– drugi poslovi koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom iz stava 1. ove tačke smatraju se i:
– bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu,
– jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice i preduzetnik daje u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice daje po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.
Kreditni poslovi iz ove tačke evidentiraju se kod Narodne banke Srbije.”
Posle tačke (21) dodaje se tačka (21a), koja glasi:
„(21a) Garancijski poslovi, koje banka obavlja u skladu sa propisima o bankama, obuhvataju i:
– izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva po nalogu rezidenta ili nerezidenta po tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom, osim garancija iz tačke (21) stav 5. alineja prva ovog člana, i pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata po tim poslovima,
– pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata kao sredstva obezbeđenja za potraživanje banke od rezidenta.
Garancijskim poslovima smatraju se i:
– jemstva koja rezident pravno lice daje nerezidentu po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u Republici,
– garancije i jemstva koja rezident pravno lice pribavlja od nerezidenta po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostranstvu, kao i po poslu sa drugim rezidentom pravnim licem u Republici.”
Član 2.
Član 4. menja se i glasi:
„Član 4.
Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja kreditnih poslova iz stava 1. ovog člana.”
Član 3.
Član 5. briše se.
Član 4.
Član 6. menja se i glasi:
„Član 6.
Rezident – pravno lice i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.
Vlada propisuje uslove, način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz stava 1. ovog člana.
Banka, rezident – pravno lice i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa potraživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz čl.11. i 12. ovog zakona, pod uslovima i na način koji propiše Vlada na predlog Narodne banke Srbije.
O ispunjenosti uslova za prebijanje iz stava 3. ovog člana odlučuje rešenjem ministarstvo nadležno za poslove finansija, na osnovu potvrde Narodne banke Srbije o iznosu dugovanja i potraživanja po ovim poslovima.
Rešenje ministarstva nadležnog za poslove finansija iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.”
Član 5.
Posle člana 8. dodaje se član 8a, koji glasi:
„Član 8a
Vlada uređuje bliže uslove i način pod kojima rezidenti – pravna lica i preduzetnici, koji posluju sa nerezidentima čije je sedište u zemljama ili teritorijama koje imaju privilegovane poreske sisteme, odnosno sa kojima se ne vrši odgovarajuća razmena informacija, odnosno u kojima su poslovni i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti, izveštavaju Devizni inspektorat o plaćanjima, naplaćivanjima i prenosu sredstava.
Listu zemalja ili teritorija iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, a na osnovu lista nadležnih međunarodnih organizacija.”
Član 6.
Član 9. menja se i glasi:
„Član 9.
Rezident izveštava Devizni inspektorat o dobiti koju ostvari po osnovu direktnog ulaganja, kao i o finansijskom efektu po poslu prodaje plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo.
Vlada propisuje bliže uslove, rokove i način izveštavanja iz stava 1. ovog člana.”
Član 7.
U članu 13. stav 1. menja se i glasi:
„Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Rezidenti iz stava 1. ovog člana mogu vršiti plaćanje radi kupovine dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti koje izdaju države članice Evropske unije, OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države.”
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „može propisati” zamenjuju se rečju: „propisuje”.
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 8.
U članu 15. stav 2. reč: „inostranih” zamenjuje se rečju: „stranih”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Nerezidenti ne mogu vršiti plaćanja radi kupovine kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici.”
Član 9.
Član 16. menja se i glasi:
„Član 16.
Plaćanje, naplata, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima vrše se pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.”
Član 10.
Član 18. menja se i glasi:
„Član 18.
Kreditne poslove u devizama iz člana 2. tačka (21) st. 1. do 3, stav 4. alineje prva i treća i stav 5. ovog zakona, banka, rezident – pravno lice i preduzetnik zaključuju u pismenom obliku s nerezidentom – bankom, pravnim licem i fizičkim licem.
Međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države mogu banci, rezidentu – pravnom licu i preduzetniku odobravati kredite i zajmove u dinarima iz člana 2. tačka (21) stav 6. ovog zakona, koji se koriste pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije. Banke mogu odobravati nerezidentima kredite u dinarima pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.
Banka može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) ovog zakona u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun. Banka može davati bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima, a garancije, avale i druge oblike jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu može davati pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate.
Banka može učestvovati u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava nerezidentu pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate, a pod uslovima iz člana 21. ovog zakona u takvom kreditu ili zajmu koji se odobrava rezidentu.
Banka može učestvovati u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava rezidentu – pravnom licu ili preduzetniku do iznosa koji bi se koristio za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, a banka čije učešće nije manje od 10% ukupnog iznosa sindiciranog kredita ili zajma, može bez ograničenja učestvovati u takvom sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu i za druge namene.
Banka može kupiti potraživanje od nerezidenta – učesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava dužniku, pod uslovima iz st. 4. i 5. ovog člana, kao i prodati nerezidentu svoje potraživanje po ovom osnovu.
Banka može učestvovati u sindiciranom robnom kreditu koji se odobrava rezidentu ili nerezidentu, kupovati potraživanje od nerezidenta – učesnika u takvom sindiciranom kreditu i prodavati nerezidentu svoje potraživanje po ovom osnovu.
Rezident – pravno lice može uzimati kredite i zajmove iz inostranstva i odobravati nerezidentima komercijalne zajmove u svoje ime i za svoj račun i u svoje ime i za tuđ račun, dok finansijske zajmove može nerezidentima odobriti u svoje ime i za svoj račun u skladu sa članom 23. ovog zakona. Rezident – pravno lice može davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima, a jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu može davati u skladu sa članom 23. ovog zakona.
Rezident – pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, može obavljati kreditne poslove sa inostranstvom u skladu sa tim posebnim zakonom.
Rezident – preduzetnik može u svoje ime i za svoj račun uzimati kredite i zajmove iz inostranstva, davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, odobravati nerezidentu komercijalne zajmove i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima.
Banka, rezident – pravno lice i preduzetnik mogu zaključivati druge poslove koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) stav 4. alineja peta ovog zakona u skladu sa propisom Narodne banke Srbije donetim na osnovu člana 24. ovog zakona.
Rezident – ogranak stranog pravnog lica može od nerezidenta – osnivača uzimati samo subordinirane kredite i zajmove iz člana 2. tačka (17) stav 3. ovog zakona, a rezident – fizičko lice ne može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom.
Nerezident može bez ograničenja davati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva.
Garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja iz ovog člana daju se u valuti osnovnog kreditnog posla, čije uredno izvršenje obezbeđuju.”
Član 11.
Naslov iznad člana i član 26. menjaju se i glase:
„Garancijski poslovi
Član 26.
Banka u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata i pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima.
Banka može u skladu sa propisima o bankama pribavljati garancije stranih banaka, kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja nerezidenata po potraživanjima od rezidenta.
Izuzetno, banka ne može pribavljati garancije i jemstva iz stava 2. ovog člana po potraživanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu.
Rezident – pravno lice može dati jemstvo nerezidentu po poslu uvoza robe i usluge drugog rezidenta, kao i nerezidentu koji izvodi investicione radove u Republici.
Rezident – javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom može davati jemstvo nerezidentu po poslovima iz stava 4. ovog člana pod uslovima i na način koji propiše Vlada.
Rezident – pravno lice može pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta po poslu izvoza robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu, kao i po poslu između tog rezidenta i drugog rezidenta – pravnog lica u Republici.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na garancije i jemstva iz člana 2. tačka (21) stav 5. ovog zakona, koje se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, a obavljaju se u skladu sa članom 18. ovog zakona.”
Član 12.
Član 29. stav 1. menja se i glasi:
„Nerezident koji posluje preko nerezidentnog računa i rezident – ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog računa vrše prenos sa tih računa u inostranstvo pod uslovom da su prethodno izmirili poreske obaveze iz tog posla prema Republici.”
U stavu 3. reč: „korespodentnom” briše se.
Dodaje se stav 4, koji glasi:
„Prenos sredstava u inostranstvo sa namenskih računa nerezidenta otvorenih za trgovanje hartijama od vrednosti ne podleže obavezi iz stava 1. ovog člana, ukoliko je tako uređeno međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.”
Član 13.
Posle člana 31. dodaje se član 31a, koji glasi:
„Član 31a
Uslove za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu, rezidentima – pravnim licima i preduzetnicima, propisuje ministarstvo nadležno za poslove finansija.
O ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana za izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu odlučuje Devizni inspektorat, rešenjem u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje Deviznog inspektorata iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.”
Član 14.
U članu 32. stav 3. menja se i glasi:
„Banka može vršiti platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom, samo ukoliko su ti poslovi prethodno evidentirani kod Narodne banke Srbije u skladu sa ovim zakonom.”
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Banka može vršiti platni promet po kratkoročnim oročenim bankarskim depozitima, izvozu i uvozu robe ili usluga koji se, u smislu ovog zakona, smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom i drugim poslovima koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom iz člana 18. stav 11. ovog zakona, kao i po kreditima koje banka odobri nerezidentima u dinarima i bez prethodnog evidentiranja tih poslova kod Narodne banke Srbije.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 15.
U članu 33. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Rezident – dužnik po dinarskom kreditu koji uzima od međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države može izvršiti plaćanje i drugoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su osnivači strane države, a ne onoj kojoj duguje po tom poslu.”
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz st. 1. i 2. ovog člana”.
Dosadašnji stav 3, koji postaje stav 4. menja se i glasi:
„Banke su dužne da o poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije na način i u rokovima koje ona propiše.”
Dodaju se st. 5. i 6, koji glase:
„Vlada propisuje rezidentima uslove, način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Rezidenti su dužni da promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom određene u st. 1. i 2. ovog člana evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona.”
Član 16.
Član 34. menja se glasi:
„Član 34.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici se vrši u dinarima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu:
deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona;
kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona – na osnovu ugovora;
uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije;
7) bankarske garancije ukoliko je ta garancija uslov realizacije osnovnog posla koji se u Republici može vršiti u devizama;
8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
9) uplate zarada zaposlenima u diplomatsko – konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći Evropske unije.
Banka može po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava robni kredit, vršiti u Republici plaćanje u devizama rezidentu – prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i osiguranje depozita, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Banka na zahtev rezidenta može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke.
Dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu.”
Član 17.
U članu 35. posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:
„Narodna banka Srbije propisuje bankama način i rokove dostavljanja podataka o deviznim računima rezidenata – pravnih lica i preduzetnika, na osnovu kojih vodi jedinstveni registar deviznih računa.
Registar iz stava 4. ovog člana je javna knjiga i podaci iz tog registra su javni, osim podataka za koje je drugim zakonom utvrđeno da su tajni.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.
Član 18.
Član 39. menja se i glasi:
„Član 39.
Menjačke poslove mogu da obavljaju banke, rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova izdato od strane Deviznog inspektorata.
Rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova (u daljem tekstu: ovlašćenje), na osnovu podnetog zahteva, izdaje Devizni inspektorat kada utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sledeće uslove:
1) da je kao privredni subjekat registrovan kod nadležnog organa;
2) da sa bankom ima zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova koji ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema ovlašćenje;
3) da vlasnik, odnosno osnivač privrednog subjekta, odnosno direktor osnivača privrednog subjekta i radnik koji će neposredno obavljati menjačke poslove nije pravnosnažno osuđen za krivična dela protiv privrede, imovine, života i tela, protiv javnog reda i mira i pravnog saobraćaja;
4) da je organizaciono i kadrovski osposobljen i tehnički opremljen za obavljanje menjačkih poslova.
Pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva se da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova.
Pod organizacionom osposobljenošću podrazumeva se obezbeđenje adekvatnog poslovnog prostora.
Pod tehničkom opremljenošću podrazumeva se obezbeđenje adekvatne opreme i informacionog sistema koji omogućava obavljanje menjačkih poslova na propisan način.
Bliže uslove i način obavljanja menjačkih poslova propisuje Narodna banka Srbije.
U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, Devizni inspektorat doneće rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje ovlašćenja.
Devizni inspektorat o podnetom zahtevu odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva sa kompletnom dokumentacijom.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže postupak i uslove za sticanje certifikata za obavljanje menjačkih poslova, utvrđuje jedinstveni program obuke za obavljanje menjačkih poslova i uslove koje moraju da ispunjavaju predavači koji vrše obuku.
Certifikat za obavljanje menjačkih poslova izdaje Devizni inspektorat, o čemu vodi odgovarajući registar.
Rešenje Deviznog inspektorata iz st. 2. i 7. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.”
Član 19.
Posle člana 39. dodaje se član 39a, koji glasi:
„Član 39a
Devizni inspektorat donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova kad utvrdi:
da ovlašćeni menjač prestane da ispunjava uslove za obavljanje menjačkih
poslova predviđene ovim zakonom i propisom Narodne banke Srbije;
da ovlašćeni menjač ne počne sa radom u roku od 30 dana od dana prijema ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova;
da je ovlašćenje izdato na osnovu neistinitih i netačnih podataka;
da ovlašćeni menjač nije izvršio nalog za otklanjanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti iz rešenja deviznog inspektora;
da ovlašćeni menjač u pisanoj formi obavesti Devizni inspektorat da više ne namerava da obavlja menjačke poslove;
6) da ovlašćeni menjač u trajanju dužem od pet radnih dana bez opravdanog razloga ne obavlja menjačke poslove.
Devizni inspektorat doneće rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova u trajanju od pet godina ovlašćenom menjaču kod koga su prethodno najmanje tri puta u toku dve godine bila oduzeta ovlašćenja na menjačkom mestu ili na svim menjačkim mestima, osim iz razloga iz stava 1. tačka 5) ovog člana.
Devizni inspektor u kontroli donosi rešenje o privremenom obustavljanju obavljanja menjačkih poslova kod ovlašćenog menjača u periodu do 30 radnih dana kad ovlašćeni menjač ne omogući deviznom inspektoru da vrši kontrolu, odnosno ne dozvoli deviznom inspektoru privremeno oduzimanje efektivnog stranog novca, čekova i dinara u skladu sa zakonom.
Vlada propisuje bliže uslove i način vršenja kontrole menjačkih poslova.
Rešenje Deviznog inspektorata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.”
Član 20.
Član 42. menja se i glasi:
„Član 42.
U slučaju nastupanja ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije može doneti neophodne zaštitne mere po poslovima regulisanim ovim zakonom.
Zaštitne mere iz stava 1. ovog člana mogu se primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.”
Član 21.
U članu 45. reč: „menjača,” i zapeta ispred reči i reči: „odnosno menjačem” brišu se.
Član 22.
U članu 46. stav 1. na kraju tačka se briše i dodaju se reči: „i menjačkog poslovanja.”.
Član 23.
Član 50. menja se i glasi:
„Član 50.
Devizni inspektorat obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za vršenje inspekcijskih poslova, poslova vođenja upravnog postupka i s njime povezanih stručnih poslova.
Devizni inspektorat vrši nadzor nad primenom propisa u oblasti deviznog poslovanja, uključujući menjačke poslove i kreditne poslove sa inostranstvom, spoljnotrgovinskog poslovanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.
Devizni inspektorat nadležan je u cilju obavljanja poslova i zadataka iz st. 1. i 2. ovog člana i da:
1) samostalno i u saradnji sa drugim nadležnim organima planira, organizuje i sprovodi kontrolu radi otkrivanja kažnjivih dela i prikupljanja dokaza u vezi istih;
2) na zahtev suda, javnog tužioca i drugih nadležnih organa, pruža pomoć u sprovođenju finansijskih istraga, naročito u predmetima u kojima je potrebno pribaviti podatke o novčanim transakcijama i poslovnoj dokumentaciji okrivljenog i imovinskoj koristi proistekloj iz krivičnog dela;
3) nadležnom organu predlaže izmene i dopune propisa koji se odnose na postupanja iz njegove nadležnosti i učestvuje u izradi istih;
4) zajedno sa Upravom za sprečavanje pranja novca i u saradnji sa drugim organima donosi preporuke ili smernice za sprovođenje pojedinih odredaba zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma za obveznike ovog zakona;
5) učestvuje u izradi liste indikatora prema zakonu kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma;
6) utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu, izdaje i oduzima dozvole i vodi registar o tome;
7) organizuje obuku i izdaje certifikate za obavljanje menjačkih poslova;
8) priprema i izdaje odobrenja i ovlašćenja, vodi evidencije propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
9) priprema i predlaže propis kojim se propisuje obrazac službene legitimacije, odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme koju koriste devizni inspektori pri obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, koji donosi ministar nadležan za poslove finansija;
10) vrši druge poslove u skladu sa zakonom.
Devizni inspektorat u postupku donošenja rešenja u upravnim stvarima na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona shodno primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Rešenje Deviznog inspektorata iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Sedište Deviznog inspektorata je u Beogradu.”
Član 24.
Posle člana 52. dodaje se član 52a, koji glasi:
„Član 52a
U obavljanju kontrole devizni inspektor ovlašćen je da kod subjekta kontrole:
pregleda poslovne knjige, bankarsku i finansijsku dokumentaciju, ugovore, poslovnu evidenciju za delatnost u zemlji i inostranstvu i druge dokumente, u bilo kojem obliku, kao i da zatraži njihove kopije;
pregleda poslovne prostorije, robu, uređaje i opremu;
utvrdi identitet osoba koje rade na poslovima koji su predmet kontrole, kao i identitet odgovornih osoba u pravnom licu čije poslovanje je predmet kontrole;
zatraži informacije i uzima izjave od osoba koje imaju saznanja važna za kontrolu;
zatraži suzdržavanje od svakog postupanja koje je u suprotnosti sa odredbama zakona.
Devizni inspektor u toku kontrole može, uz potvrdu, privremeno oduzeti devize, efektivni strani novac, čekove, hartije od vrednosti, dinare, predmete, isprave i dokumentaciju, ako postoji osnovana sumnja da su upotrebljeni ili bili namenjeni ili nastali izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.“
Član 25.
Član 54. briše se.
Član 26.
Član 56. menja se i glasi:
„Član 56.
Sredstva ostvarena po osnovu izdavanja dozvola za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu, izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova, naplaćenih troškova obuke za obavljanje menjačkih poslova i drugih naplaćenih troškova upravnog postupka predstavljaju prihod budžeta Republike.”
Član 27.
U članu 57. stav 1. reči: „Narodne banke Srbije” zamenjuju se rečima: „Deviznog inspektorata”.
Član 28.
Član 59. menja se i glasi:
„Član 59.
Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, banka i nerezident – pravno lice:
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja kreditnih poslova iz člana 4. ovog zakona (član 4. stav 2);
ako ne vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga pod uslovima i na način koji propiše Vlada (član 6. st. 1. i 2);
ako ne vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom pod uslovima i na način koji propiše Vlada (član 6. stav 3);
ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraživanja i dugovanja koja nisu nastala po osnovu spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga rezidenata (član 7. stav 1);
ako poslove iz člana 7. stav 1. ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 7. stav 2);
ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 6. stav 2, član 7. stav 3, član 12. stav 2, član 13. stav 5, član 14. stav 2, član 33. stav 4, član 37. stav 1);
ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (član 7. stav 4);
ako kupuje potraživanja i dugovanja nastala po osnovu spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga suprotno uslovima i načinu koje propiše Vlada (član 7. stav 5);
ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);
ukoliko ne postupa u skladu sa propisom Vlade (član 8a);
ako ne izvesti Devizni inspektorat u skladu sa propisom Vlade (član 9);
ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija suprotno članu 11. ovog zakona;
ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, odnosno Republici suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
ako vrši plaćanje radi kupovine stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2, 3. i 4. ovog zakona;
ako vrše plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji uređuje tržište hartija od vrednosti (član 14. stav 1);
ako kupuje strane kratkoročne hartije od vrednosti na stranom i domaćem tržištu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 15. stav 1);
ako vrši plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2);
ako vrši plaćanje radi kupovine kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici (član 15. stav 3);
ako vrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);
ako vrše plaćanja radi ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojim se uređuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 1);
ako vrše plaćanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 2);
ako kreditni posao sa inostranstvom zaključi suprotno odredbama člana 18. ovog zakona;
ako odobri kredit ili zajam u dinarima iz člana 18. stav 2. ovog zakona, suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 18. stav 2);
ako daje bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenta po kreditima koje odobrava nerezidentima i daje garancije, avale i druge oblike jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu suprotno odredbi člana 18. stav 3. ovog zakona;
ako učestvuje u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu suprotno odredbama člana 18. ovog zakona;
ako odobri sindicirani finansijski kredit ili zajam iz člana 18. st. 4. i 5. ovog zakona, a nisu ispunjeni uslovi iz tog člana (član 18. st. 4. i 5.);
ako kupi potraživanje od nerezidenta – učesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava dužniku, suprotno uslovima iz člana 18. st. 4. i 5. ovog zakona (član 18. stav 6);
ako postupi suprotno članu 18. stav 7. ovog zakona;
ako daje jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, pribljava garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenta po kreditima koje odobrava nerezidentima i daje jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu suprotno odredbi člana 18. stav 8. ovog zakona;
ako obavlja kreditne poslove sa inostranstvom suprotno odredbama posebnog zakona (član 18. stav 9);
ako postupi suprotno odredbi člana 18. stav 11. ovog zakona;
ako postupi suprotno odredbi člana 18. stav 12. ovog zakona
ako garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja iz člana 18. ovog zakona ne daju u valuti osnovnog kreditnog posla čije uredno izvršenje obezbeđuju (član 18. stav 14);
ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno odredbama člana 19. ovog zakona;
ako poslove iz člana 20. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 20. stav 2);
ako kupuju potraživanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 20. stav 3);
ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi člana 21. stav 1. ovog zakona (član 21. stav 1);
ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);
ako uzima kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske kreditne linije od stranih banaka suprotno odredbi člana 22. ovog zakona;
ako finansijske kredite odobrava nerezidentu suprotno odredbi člana 23. stav 1. ovog zakona (član 23. stav 1);
ako daje jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu pod uslovima suprotnim odredbi člana 23. stav 1. ovog zakona (član 23. stav 2);
ako ne ugovori i od nerezidenta ne pribavi instrumente obezbeđenja naplate pri obavljanju kreditnih poslova iz člana 23. st. 1. i 2. ovog zakona (član 23. stav 3);
ako ne postupi u skladu sa članom 23. stav 4. ovog zakona (član 23. stav 4);
ako odobrava finansijske kredite nerezidentima i daje bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu, suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 23. stav 5);
ako ne evidentira kreditni posao sa inostranstvom na način i u rokovima koje propiše Narodna banka Srbije (član 24);
ako odobrava kredite u devizama suprotno odredbama člana 25. ovog zakona;
ako garancijske poslove iz člana 26. stav 1. ovog zakona obavlja suprotno ovom zakonu i propisima o bankama;
ako pribavlja garancije stranih banaka kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja nerezidenata po potraživanjima od rezidenta suprotno propisima o bankama (član 26. stav 2);
ako pribavlja garancije i jemstva iz člana 26. stav 2. ovog zakona po potraživanjima u Republici koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu (član 26. stav 3);
ako daje jemstvo nerezidentu suprotno članu 26. stav 4. ovog zakona;
ako daje jemstvo nerezidentu suprotno propisu Vlade (član 26. stav 5);
ako pribavi garancije ili jemstva nerezidenta suprotno članu 26. stav 6. ovog zakona;
ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);
ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 28. stav 2);
ako lica iz člana 29. stav 1. ovog zakona vrše prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog računa u inostranstvo, a prethodno nisu izmirili poreske obaveze prema Republici iz posla po osnovu kojeg su ostvarena ta sredstva (član 29. stav 1);
ako vrši plaćanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 1);
ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva ( član 31);
ako obavlja delatnost pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu suprotno uslovima koje propiše i utvrdi ministarstvo nadležno za poslove finansija (član 31a);
ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (član 32. stav 1);
ako platni promet sa inostranstvom ne obavlja preko Narodne banke Srbije (član 32. stav 2);
ako platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom obavlja suprotno odredbi člana 32. stav 3. ovog zakona;
ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 5);
ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);
ako postupi suprotno članu 33. stav 2. ovog zakona;
ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 3);
ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na način koje propiše Vlada (član 33. stav 5);
ako o poslovima iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na način i u rokovima koje propiše Vlada (član 33. stav 5);
ako promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 33. stav 6);
ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona;
ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 8);
ako ne drži devize kod banke, odnosno Narodne banke Srbije (član 35. stav 1);
ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci (član 35. stav 2);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 35. stav 3);
ako ne dostavlja podatke o deviznim računima rezidenata – pravnih lica i preduzetnika na način i u rokovima koje propiše Narodna banka Srbije (član 35. stav 4);
ako devizne račune ne drži kod Narodne banke Srbije (član 36. stav 1);
ako postupa suprotno odredbama člana 36. stav 2. ovog zakona;
ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 38. stav 4);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 6);
ako postupa suprotno propisu Vlade ( član 39a stav 4);
ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primenjuje zvanični srednji kurs dinara (član 41. stav 2);
ako za obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne primenjuje zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina u skladu sa zakonom koji uređuje carine (član 41. stav 3);
ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;
ako postupa suprotno merama iz člana 43. ovog zakona;
ako ne izda potvrdu na graničnom prelazu za privremeno oduzete dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu, a koje prelaze iznos koji propiše Narodna banka Srbije (član 48);
ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (član 53. stav 1);
ako postupa suprotno propisu Vlade (član 53. stav 2);
ako privremeno oduzete devize, efektivni strani novac, dinare, čekove i hartije od vrednosti ne deponuje na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili ne stavi u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja (član 55).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – pravnom licu ili nerezidentu, odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u rezidentu iz člana 36. stav 1. ovog zakona – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – ogranku stranog pravnog lica – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.”
Član 29.
Član 60. briše se.
Član 30.
Član 61. menja se i glasi:
„Član 61.
Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident -preduzetnik:
1) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja kreditnih poslova iz člana 4. ovog zakona (član 4. stav 2);
ako ne vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga pod uslovima i na način koji propiše Vlada (član 6. st. 1. i 2);
ako ne vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom pod uslovima i na način koji propiše Vlada (član 6. stav 3);
ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraživanje i dugovanje koje nije nastalo po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (član 7. stav 1);
ako poslove iz člana 7. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 7. stav 2);
ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (član 7. stav 4);
ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);
ukoliko ne postupa u skladu sa propisom Vlade (član 8a);
ako ne izvesti Devizni inspektorat u skladu sa propisom Vlade (član 9);
ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);
ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 6. stav 2, član 12. stav 2, član 13. stav 5, član 37. stav 1);
ako vrši plaćanje radi kupovine stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;
ako vrši plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2);
ako vrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);
ako kreditni posao sa inostranstvom zaključi suprotno odredbama člana 18. ovog zakona;
ako daje jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, odobrava nerezidentu komercijalne zajmove i pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima suprotno odredbama člana 18. st. 10. i 14. ovog zakona;
ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno odredbama člana 19. ovog zakona;
ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi člana 21. stav 1. ovog zakona (član 21. stav 1);
ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);
ako ne evidentira kreditni posao sa inostranstvom na način i u rokovima koje propiše Narodna banka Srbije (član 24);
ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);
ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);
ako obavlja delatnost pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu suprotno uslovima koje propiše i utvrdi ministarstvo nadležno za poslove finansija (član 31a );
ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (član 32. stav 1);
ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 5);
ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);
ako postupi suprotno članu 33. stav 2. ovog zakona;
ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 3);
ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na način koje propiše Vlada (član 33. stav 5);
ako o poslovima iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na način i u rokovima koje propiše Vlada (član 33. stav 5);
ako promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 33. stav 6);
ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona;
ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 8);
ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci (član 35. stav 2);
ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 6);
ako postupa suprotno propisu Vlade ( član 39a stav 4);
ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primenjuje zvanični srednji kurs dinara (član 41. stav 2);
ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;
ako postupa suprotno merama iz člana 43. ovog zakona;
ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (član 53. stav 1);
ako postupa suprotno propisu Vlade (član 53. stav 2).”
Član 31.
Član 62. menja se i glasi:
„Član 62.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – fizičko lice:
ako postupi suprotno članu 7. stav 1. ovog zakona (član 7);
ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);
ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);
ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 12. stav 2, član 13. stav 5, član 37. stav 1);
ako vrši plaćanja radi kupovine stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;
ako vrši plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2);
ako vrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);
ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom (član 18. stav 12);
ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);
ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva ( član 31);
ako obavlja delatnost pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu (član 31a) ;
ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (član 32. stav 1);
ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 5);
ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);
ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 3);
ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na način koje propiše Vlada (član 33. stav 5);
ako o poslovima iz člana 33. stav. 1. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na način i u rokovima koje propiše Vlada (član 33. stav 5);
ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona;
ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 8);
ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;
ako postupa suprotno propisu Vlade (član 53. stav 2).”
Član 32.
Član 63. menja se i glasi:
„Član 63.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nerezident – fizičko lice:
ako postupi suprotno članu 7. stav 5. ovog zakona;
ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u Republici suprotno članu 11. ovog zakona;
ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u Republici, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
ako vrše plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih kao i vlasničkih hartija od vrednosti suprotno zakonu koji uređuje tržište hartija od vrednosti (član 14. stav 1);
ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 3);
ako vrše plaćanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 2);
ako kreditni posao sa inostranstvom u devizama zaključi suprotno odredbi člana 18. stav 1. ovog zakona;
ako postupi suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 20. stav 3);
ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);
ako lica iz člana 29. stav 1. ovog zakona vrše prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog računa u inostranstvo, a prethodno nisu izmirili poreske obaveze prema Republici iz posla po osnovu kojeg su ostvarena ta sredstva (član 29. stav 1);
ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (član 31);
ako obavlja delatnost pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu (član 31a );
ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona;
ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 8);
ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona.”
Član 33.
U članu 64. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći i ako kazna za prekršaj nije izrečena, ako se postupak za prekršaje ne može voditi jer je učinilac bio nedostupan ili nepoznat organu nadležnom za vođenje postupka, ili ako je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan, ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji.”
Član 34.
U članu 65. reči: „tri godine” zamenjuju se rečima: „pet godina”.
Član 35.
Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.
Ministar nadležan za poslove finansija i guverner Narodne banke Srbije sporazumom će bliže urediti pitanja preuzimanja iz stava 1. ovog člana, kao i pitanja u vezi sa korišćenjem poslovnog prostora u kojima će se obavljati poslovi iz tog stava.
Postupke izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, kao i poslove kontrole menjačkih poslova, koje je započela Narodna banka Srbije, a koji nisu okončani do 31. decembra 2011. godine, okončaće Devizni inspektorat u skladu sa ovim zakonom.
Rezidenti – pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do 31. decembra 2011. godine nastavljaju da rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona.
Propisi za izvršavanje ovog zakona iz čl. 2, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 13, 15, 16. i 17. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim propisa iz čl. 18. i 19. ovog zakona, koji će se doneti do 31. decembra 2011. godine.
Do početka primene propisa iz stava 5. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Na kreditne poslove sa inostranstvom iz čl. 4. i 5. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) koji su evidentirani u skladu sa propisima iz člana 4. stav 4. i člana 5. stav 4. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06), a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, primenjivaće se odredbe propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Prekršajni postupak započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za učinioca.
Prava iz pojedinačnih akata stečena na osnovu Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) ostvaruju se u rokovima utvrđenim tim pojedinačnim aktima.
Član 36.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe čl. 18, 19, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, kao i član 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tačka 82) i član 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tačka 38), primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog Zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje između ostalog i „jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem”.
II. Razlozi za donošenje Zakona
Važeći Zakon o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) stupio je na snagu 27. jula 2006. godine (u daljem tekstu: Zakon). Cilj donošenja tog zakona bio je nastavak procesa liberalizacije tokova plaćanja i naplata u poslovanju sa inostranstvom koja je bila uvedena prethodno važećim zakonom, kao i usaglašavanje sa propisima koji su doneti u međuvremenu, a koji su funkcionalno povezani sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje.
Prioritetni cilj predloženih izmena i dopuna Zakona je realizacija Akcionog plana Vlade o propisima koje bi trebalo uskladiti sa pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO) i strateškog opredeljenja Republike Srbije da postane član te organizacije. U tom smislu, na zahtev pojedinih članica STO, izvršena je liberalizacija onih odredaba Zakona koje se odnose na spoljnotrgovinski režim u Republici Srbiji, a koje su u suprotnosti sa pravilima i principima STO, u meri u kojoj se ti principi mogu inkorporisati u domaću regulativu, imajući u vidu dostignuti nivo ekonomskog razvoja, nivo ekonomskih i institucionalnih reformi u zemlji, kao i aktuelna dešavanja na svetskom finansijskom tržištu (npr. ukidanje rokova od 180 dana za unos deviza ostvarenih po osnovu izvoza robe u inostranstvo, odnosno rokova za uvoz robe koji je unapred plaćen, ukidanje obaveze unosa dobiti).
Istovremeno, predloženim izmenama i dopunama Zakona izvršeno je i preciziranje pojedinih odredaba Zakona čija je primena dovela do nedoumica u praksi. Dozvoljava se prebijanje potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima i kreditnim poslovima sa inostranstvom, u skladu sa podzakonskim aktom. Uvodi se obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata o plaćanjima rezidenata pravnih lica i preduzetnika nerezidentima čije je sedište u zemljama koje imaju privilegovane poreske sisteme.
Ovaj zakon predlaže bliže uređenje uslova za obavljanje delatnosti transfera novca u međunarodnom platnom prometu u skladu sa aktom koji donosi Ministarstvo finansija. Izdavanje dozvola za obavljanje menjačkih poslova i kontrola prenosi se sa Narodne banke Srbije na Devizni inspektorat, kako je praksa u drugim državama. Ukida se obaveza unosa dobiti po osnovu investicionih radova ostvarene u inostranstvu, kao i deviza koje služe kao garancija za ispravnost izvršenih radova u inostranstvu.
Što se tiče oblasti kreditiranja, kod kreditnih poslova sa inostranstvom uvodi se mogućnost davanja kredita i zajmova u dinarima bankama, rezidentima – pravnim licima i preduzetnicima od strane međunarodnih finansijskih organizacija i razvojnih banaka ili finansijskih institucija čiji su osnivači strane države, pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije.
Svim rezidentima – pravnim licima omogućava se da u svoje ime, a za tuđ račun uzimaju kredite i zajmove od nerezidenata, kao i da nerezidentima odobravaju komercijalne zajmove. Međutim, kreditne poslove sa inostranstvom ne može zaključivati rezident – fizičko lice, dok je rezidentu – ogranku stranog pravnog lica omogućeno da od nerezidenta – osnivača uzima subordinirane kredite i zajmove (krediti sa rokom dužim od pet godina, kao oblik direktne investicije). Rezident – pravno lice koje je Republika Srbija osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, može obavljati kreditne poslove sa inostranstvom u skladu sa tim posebnim zakonom.
Ovaj zakon proširuje broj situacija u kojima se izuzetno dozvoljava plaćanje u Republici u devizama na:
– programe i projekt koji se finansiraju iz razvojne pomoći EU,
– donacije u humanitarne, naučne i kulturne svrhe,
– bankarske garancije ukoliko je ta garancija uslov realizacije osnovnog posla koji se u Republici Srbiji može vršiti u devizama,
– naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu,
– uplate zarada zaposlenima u diplomatsko konzularnim predstavništvima, organizacijama u okviru UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici Srbiji,
-između rezidenata i nerezidenata u republici po poslu kupovine i prodaje robe u Republici Srbiji koja ne prelazi carinsku liniju,
-banka plaća po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava robni kredit, prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja u Zakonu
Članom 1. menja se član 2. tačka (1) podtačka 5) Zakona na taj način što se iz pojma rezidenata izuzimaju fizička lica – strani državljani koji su diplomatsko – konzularni predstavnici stranih zemalja i članovi njihovih porodica, iako na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize borave u Republici duže od godinu dana. Ova izmena je u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.
Izvršena je izmena člana 2. tačka (3) Zakona, tako što se objedinjavaju dosadašnji stavovi 1. i 2. ove odredbe i propisuje da je banka rezident akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne poslove i kreditne poslove, kao i poslove platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. U članu 2. tačka (9) briše se ograničenje da strane hartije od vrednosti glase na stranu valutu.
Dalje, vrši se dopuna člana 2. tačke (16) Zakona, dodavanjem nove alineje: „poslovi sa finansijskim derivatima” i „garancijski poslovi” i na taj način se u kapitalne poslove, kao posebna vrsta poslova, uključuju poslovi sa finansijskim derivatima i garancijski poslovi.
Pored toga, vrši se dopuna člana 2. tačka (17) Zakona, propisivanjem da se pod direktnim investicijama podrazumevaju i subordinirani krediti i zajmovi koje mogu odobravati i drugi subjekti, a ne samo banke, a radi usklađivanja sa novim definicijama pojmova kredita i zajma sadržanim u članu 2. tačka (21) Zakona.
Predviđena je izmena člana 2. tačka (18) tako što se iz pojma poslova sa hartijama od vrednosti izuzimaju poslovi sa finansijskim derivatima.
Menja se član 2. tačka (20) tako što se propisuje da su kreditni poslovi u Republici krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.
Dinarsko kreditiranje između rezidenata i nerezidenata, koje se prema važećem zakonu smatralo kreditnim poslom u Republici ovim izmenama i dopunama, uključuje se u kreditne poslove sa inostranstvom, što je u skladu sa metodologijom MMF za praćenje spoljnog duga i potraživanja po kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Menja se član 2. tačka (21) Zakona, tako što se precizira da su kreditni poslovi sa inostranstvom krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama, pri čemu kredite odobrava banka ili strana banka.
U odnosu na dosadašnju definiciju koja je bila propisana podzakonskim aktom, sada se precizira da se komercijalnim zajmovima smatraju spoljnotrgovinski poslovi sa ugovorenim odloženim plaćanjem preko godinu dana, dok poslovi sa odloženim plaćanjem do godinu dana imaju tretman komercijalnih zajmova samo ukoliko je ugovorena kamata.
Istovremeno se propisuje da robne i finansijske kredite i zajmove dužniku može odobriti jedan kreditor, odnosno zajmodavac ili grupa kreditora ili zajmodavaca, u kome slučaju se radi o sindiciranom robnom ili finansijskom kreditu ili zajmu. Na ovaj način sindicirani krediti nisu posebna vrsta kredita ili zajmova, već robni ili finansijski krediti ili zajmovi koje odobrava grupa kreditora.
Pored toga, definicija kratkoročnih oročenih bankarskih depozita se proširuje tako da obuhvata i depozite koje banka odobrava stranoj banci. Precizira se da se kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju i subordinirani krediti i zajmovi, kratkoročne bankarske kreditne linije, sa rokom otplate do godinu dana, izvoz i uvoz robe ili usluga koji se u smislu ovog zakona smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao i drugi poslovi koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom.
Pojam bankarskih garancija, koje se smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom, proširuje se u odnosu na važeći zakon, tako da obuhvata i avale i druge oblike jemstva predviđene Zakonom o bankama, čime se vrši usklađivanje sa tim zakonom.
Istovremeno se navodi da se kreditnim poslovima sa inostranstvom, pored kredita i zajmova koji su zaključeni u devizama, smatraju i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.
Kao bitno obeležje kreditnih poslova sa inostranstvom propisuje se da se svi ovi poslovi evidentiraju kod Narodne banke Srbije, čime se centralnoj banci omogućava da u sklopu praćenja svih transakcija sa inostranstvom i izrade platnog bilansa zemlje prati ukupan spoljni dug i potraživanja prema inostranstvu.
Takođe, vrši se i dopuna ovog člana tako što se posle tačke (21) dodaje nova tačka (21a) „Garancijski poslovi”, kojom se definišu garancijski poslovi.
Ovom dopunom je definisano da garancijski poslovi, koje obavlja banka, obuhvataju i izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva po nalogu rezidenta ili nerezidenta po tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom osim poslova iz tačke (21) stav 5. alineja prva (garancije koje se smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom), i pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata po tim poslovima, kao i pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata kao sredstva obezbeđenja za potraživanje banke od rezidenta.
Istovremeno, ovom dopunom Zakona je definisano da se garancijskim poslovima, smatraju i jemstva koja rezident pravno lice daje nerezidentu po poslu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i po poslu izvođenja investicionih radova nerezidenta u Republici, kao i garancije i jemstva koja rezident pravno lice pribavlja od nerezidenta po poslu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, po poslu izvođenja investicionih radova rezidenta u inostranstvu, kao i po poslu između tog rezidenta i drugog rezidenta pravnog lica u Republici.
U članu 2. se menja član 4. Zakona i propisuje se da se kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju i izvoz i uvoz robe ili usluge koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja, što je u skladu sa sugestijama Međunarodnog monetarnog fonda.
Istovremeno se propisuje da Narodna banka Srbije donosi podzakonski akt o evidentiranju ovih poslova, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
U članu 3. briše se član 5. Zakona.
U članu 4. menjaju se odredbe člana 6. Zakona kojim je propisano da rezident – pravno lice i preduzetnik realizovani posao izvoza robe i usluga izuzetno mogu naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga.
Izmenom člana 6. biće omogućeno privrednim subjektima da dugovanja i potraživanja po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga i kreditnom poslu sa inostranstvom izmire putem prebijanja. Stavovima 1. i 2. predviđeno je da rezident – pravno lice i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, pod uslovima i na način koji propiše Vlada, o čemu će biti u obavezi da izveste Devizni inspektorat. Stavom 3. predviđeno je da banka, rezident – pravno lice i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa potraživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz člana 12. ovog zakona, pod uslovima i na način koji propiše Vlada na predlog Narodne banke Srbije.
U ovom slučaju o prebijanju odlučuje rešenjem ministarstvo nadležno za poslove finansija na osnovu prethodne potvrde Narodne banke Srbije o iznosu dugovanja ili potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom, iz razloga što Narodna banka Srbije vodi jedinstvenu evidenciju o tim poslovima.
U članu 5. dodaje se novi član 8a, koji predviđa mogućnost da Vlada, donošenjem podzakonskog akta, uredi način i uslove pod kojima rezidenti koji posluju sa zemljama koje se smatraju poreskim rajevima, izveštavaju Devizni inspektorat o plaćanjima, naplaćivanjima i prenosu sredstava u inostranstvo, u cilju efikasnijeg praćenja ovog poslovanja. Sve zemlje koristeći različite metode i instrumente pokušavaju da kontrolišu odliv kapitala, posebno u poslovanju sa poreskim rajevima. Uspešna su rešenja onih zemalja u kojima je postoji sistem sa tačno određenim učesnicima i zadacima koji je praćen stalnom koordinacijom ovih učesnika. Ovim rešenjem, ne ulazeći u oblast nadležnosti poreskih organa i Uprave za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat kao organ kontrole u okviru svoje nadležnosti prati spoljnotrgovinsko poslovanje subjekata koji posluju sa zemljama koje se smatraju poreskim rajevima, što je od posebne važnosti imajući u vidu rizik stranaka sa kojima rezident posluje i rizik poslovnih odnosa koje zaključuje. Na potrebu praćenja ovih poslova s jedne strane upućuju preporuke iz Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma koju je donela Vlada. S druge strane i rezultati kontrole spoljnotrgovinskog poslovanja privrednih subjekata u praksi samo potvrđuju značajan odliv deviza u ove zemlje na osnovu poslova čiji je osnov plaćanja sumnjiv ili transakcija neuobičajena (npr. neusklađena sa obimom poslovne aktivnosti subjekta kontrole).
Zbog navedenog, propisivanje ovih odredaba je značajno, posebno što će posle prestanka važenja članova 4. i 5. Zakona, unos deviza i uvoz robe biti prolongiran na godinu dana ili duže u skladu sa evidentiranim kreditnim poslom. Na ovaj način, kao i drugim izmenama i dopunama ovog Zakona, privrednim subjektima u zemlji su olakšani uslovi za uspostavljanje spoljnotrgovinskih odnosa, zbog čega rešenje da rezidenti o navedenim poslovima izveste određeni organ ne narušava slobodno uspostavljanje ugovornih odnosa i realizaciju poslova, već omogućava obezbeđivanje bolje evidencije.
Obaveza izveštavanja koja se nameće subjektima koji posluju sa nerezidentima iz ovih zemalja ni na koji način ne otežava njihovo redovno poslovanje, a doprineće pravnoj sigurnosti poslovanja i borbi protiv privrednog i finansijskog kriminala. Posebno iz razloga što su ovi rezidenti i važećim Zakonom obveznici izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, što omogućava da se svi prikupljeni podaci o poslovanju određenog rezidenta nađu u jednoj bazi podataka, i efikasno proveri njihova usklađenost i eventualno postojanje neregularnosti.
Predviđeno je donošenje nacionalne liste ovih zemalja ili teritorija aktom Vlade, a na osnovu lista nadležnih međunarodnih organizacija.
Članom 6. se menja član 9. Zakona koja se odnosi na obavezu rezidenta da dobit ostvarenu u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova, kao i devize koje je naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost radova, unese u zemlju po završetku tih radova, odnosno isteku garantnog roka.
Ukidanje obaveze za unos dobiti koju rezidenti ostvaruju izvođenjem investicionih radova u inostranstvu izvršeno je radi sprovođenja zahteva članica STO za liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima u Srbiji kroz ukidanje svih restrikcija u spoljnotrgovinskim poslovima koja su u suprotnosti sa pravilima ove organizacije, što je i uslov za prijem Srbije u tu organizaciju.
Rezident se obavezuje da izveštava Devizni inspektorat o dobiti koju ostvari po osnovu direktnog ulaganja kao i o finansijskom efektu po poslu prodaje plaćene robe koja je u inostranstvu i neposredno se isporučuje u inostranstvo, a Vlada propisuje bliže uslove, rokove i način izveštavanja.
Članom 7. menja se odredba člana 13. stav 1. Zakona na taj način što se, radi jasnije formulacije posebnim stavom uređuje ulaganje rezidenata u inostranstvo u vlasničke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije.
Ulaganje u dugoročne dužničke hartije od vrednosti, regulisano je novim stavom 2. koji predviđa da rezidenti pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine stranih dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti, bilo da su izdate u inostranstvu ili u Republici, koje izdaju članice Evropske unije, OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države.
Takođe, umesto mogućnosti da Narodna banka Srbije propiše čije dužničke dugoročne hartije od vrednosti u inostranstvu mogu kupovati rezidenti iz stava 1. ovog člana, sada se uređuje da Narodna banka Srbije propisuje ove uslove i to u roku od 6 meseci od dana stupanja zakona na snagu.
Članom 8. izvršeno je terminološko usklađivanje i preciziranje člana 15. Zakona. Precizirano je da nerezidenti ne mogu vršiti ulaganje u kratkoročne hartije od vrednosti u Republici bez obzira na to da li ih izdaje rezident ili nerezident.
U članu 9. menja se član 16. Zakona. Izmena ovog člana je izvršena kako bi se propisalo da je plaćanje, naplaćivanje, prenos, prebijanje kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima propisano podzakonskim aktom Narodne banke Srbije.
U članu 10. menjaju se odredbe člana 18. Zakona na taj način što se precizira koji rezidenti i nerezidenti mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u devizama, čime se otklanjaju postojeće nedoumice u tom pogledu.
Pored toga, ovim članom regulišu se i kreditni poslovi sa inostranstvom u dinarima, koje međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države mogu odobriti banci, rezidentu – pravnom licu i preduzetniku, a banka nerezidentu. Uslove i način zaključenja ovih poslova propisuje Narodna banka Srbije.
Ovim članom se na celovit način reguliše i učešće banke u sindiciranom finansijskom i robnom kreditu ili zajmu koji grupa kreditora odobrava rezidentu ili nerezidentu. Propisuje se da banka može učestvovati u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava rezidentu–pravnom licu ili preduzetniku do iznosa koji bi se koristio za plaćanje uvoza robe i usluga, što odgovara i postojećoj praksi, s tim što se predviđa da domaća banka, čije učešće nije manje od 10% ukupnog iznosa sindiciranog kredita ili zajma, može bez ograničenja učestvovati u takvom sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu i za druge namene. Na ovaj način postupa se u skladu sa zahtevima Saveta stranih investitora (FIC) koji su ponavljani više puta.
Pored toga, predviđa se i izuzetak od člana 20. Zakona, tako što se propisuju uslovi pod kojima banka može od nerezidenta kupiti potraživanje po osnovu učešća u sindiciranom kreditu ili zajmu i prodati nerezidentu potraživanje po osnovu učešća u takvom kreditu ili zajmu.
Istovremeno, ovim članom detaljnije se regulišu bankarske garancije i jemstva koja rezidenti mogu davati i pribavljati po kreditnim poslovima sa inostranstvom, odnosno davati po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu. Takođe se propisuje da nerezident može bez ograničenja davati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, što je u praksi i do sada bilo moguće.
Imajući u vidu da se kreditnim poslom sa inostranstvom nakon izmena Zakona smatraju i kreditni poslovi u dinarima, a ne kao do sada samo u devizama, ovim članom se izričito propisuje da se garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja daju u valuti osnovnog kreditnog posla, čije uredno izvršenje obezbeđuju.
Za razliku od važećeg Zakona, svim rezidentima – pravnim licima omogućava se da u svoje ime, a za tuđ račun uzimaju kredite i zajmove od nerezidenata, kao i da nerezidentima odobravaju komercijalne zajmove.
Takođe se propisuje da rezident – pravno lice koje je Republika Srbija osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza (npr. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza), može obavljati kreditne poslove sa inostranstvom u skladu sa tim posebnim zakonom, čime se ovim pravnim licima omogućava nesmetano obavljanje delatnosti za koju su osnovana.
Pored toga, rezidentu – ogranku stranog pravnog lica, koje je osnovano kao oblik direktne investicije nerezidenta u Republici, omogućava se da se kreditno zaduži kod nerezidenta – osnivača uzimanjem subordiniranog kredita ili zajma koji se smatraju direktnom investicijom (krediti ili zajmovi koje osnivač odobrava zavisnom licu sa rokom dospeća od pet godina ili dužim, a koji imaju prirodu podređenog potraživanja). Istovremeno, zadržava se odredba da rezident – fizičko lice ne može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom.
U članu 11. menja se postojeći član 26. Zakona, kojim je bilo propisano da banka može odobravati dinarske kredite nerezidentima pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije, pošto je navedena odredba predviđena izmenom člana 18. Zakona. Umesto toga, u stavu 1. propisuje se da banka može da izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata, kao i da pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima.
U stavu 2. istog člana propisuje se da banka može pribavljati garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata kao sredstvo obezbeđenja za potraživanje od rezidenta, dok se u stavu 3. takva mogućnost ne dozvoljava po potraživanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu. U stavu 7. predviđa se da se odredbe tog člana ne primenjuju na garancije i jemstva iz člana 2. tačka (21) stav 5. ovog Zakona, koje se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, a obavljaju se u skladu sa članom 18. ovog Zakona.
Navedene dopune su izvršene radi usklađivanja odredbi zakona koji uređuje devizno poslovanje sa odredbama zakona koji uređuje poslovanje banaka i propisima donetim na osnovu tog zakona, a posebno imajući u vidu odluku kojom se reguliše upravljanje rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju, a kojom je regulisano da se iz ukupne izloženosti banke rizicima izuzimaju potraživanja banke (od rezidenata i nerezidenata) ukoliko su ta potraživanja obezbeđena bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv banke.
U stavu 4. se propisuje da i rezident pravno lice može dati jemstvo nerezidentu po poslu uvoza robe i usluge drugog rezidenta, kao i nerezidentu koji izvodi investicione radove u Republici, a u stavu 5. da ova jemstva nerezidentu može dati i rezident javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom, samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada.
U stavu 6. se propisuje da rezident pravno lice može pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta po poslu izvoza robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu, kao i po poslu između tog rezidenta i drugog rezidenta pravnog lica u Republici.
Dopuna Zakona, izmenom navedenog člana izvršena je i u cilju ispunjenja zahteva članica STO da se dozvole sve vrste garancija.
Članom 12. menjaju se odredbe člana 29. stav 1. Zakona koji uređuje prenose u inostranstvo sa računa nerezidenata, odnosno rezidenta – ogranka stranog pravnog lica. Izmenom se vrši ispravka tehničke greške kada je u pitanju prenos sa računa ogranka stranog pravnog lica u inostranstvo, u smislu da se ispravno formuliše da rezident – ogranak stranog pravnog lica posluje preko rezidentnog računa.
U skladu sa tim propisuje se da nerezident koji posluje preko nerezidentnog računa i rezident – ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog računa vrše prenos sa tih računa u inostranstvo pod uslovom da su prethodno izmirili poreske obaveze prema Republici.
U stavu 3. briše se reč korespodentnom, kako bi se strane banke koje drže sredstva i na ostalim računima, uključujući i kastodi račune oslobodile uslovljavanja prenosa novca dokazom o izmirenim poreskim obavezama. Stranim bankama kao velikim pravnim licima ne treba uslovnjavati prenos novca dostavljanjem poreskih potvrda s obzirom na pretpostavku kontinuiteta poslovanja. Ovim zakonom ne propisuju se poreske obaveze, te se istih ne može ni osloboditi strana banka na ovaj način, već im se samo olakšava poslovanje s obzirom na dugotrajnu i komplikovanu proceduru dostavljanja poreskih uverenja, kada je brzina transfera sredstava bitna.
Ovaj član je dopunjen i novim stavom 4. kojim je propisano da prenos sredstava u inostranstvo sa namenskih računa nerezidenata, otvorenih za trgovanje hartijama od vrednosti, ne podleže obavezi iz stava 1. ovog člana, ukoliko prema međunarodnom ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanju nema obaveze plaćanja poreza tog nerezidenta iz kapitalne dobiti u Republici, pri čemu se pod obavezom iz stava 1. podrazumeva uslovljavanje prenosa novca dokazom o izmirenim poreskim obavezama.
Članom 13. dodaje se novi član 31a, kojim se po prvi put reguliše delatnost pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu. Naime, predviđeno je da ministarstvo nadležno za poslove finansija propisuje i utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu. Potreba registracije lica koja pružaju usluge prenosa novca je obavezujuća preporuka Komiteta Saveta Evrope Manival koja se odnosi na obavezu uvođenja procedure licenciranja za ova lica jer se bave delatnošću koja je prepoznata kao rizična u smislu pranja novca i finansiranja terorizma. Na predlog Uprave za sprečavanje pranja novca, kao organa koji se stara o sprovođenju obavezujućih preporuka za jačanje određenih aspekata sistema za borbu protiv pranja novca, u tekst Predloga unet je ovaj član koji daje mogućnost da se podzakonskim aktom uredi tržište usluga prekograničnog transfera novca (tzv. brzi transfer novca bez otvaranja računa). Stavom 1. predviđeno je da ministarstvo nadležno za poslove finansija rezidentima pravnim licima i preduzetnicima propisuje i utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu. Razlog zbog kojeg je kao organ za registraciju predložen Devizni inspektorat je što je u njegovoj nadležnosti nadzor i kontrola međunarodnog platnog prometa kao i nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br.20/09 i 72/09) u delu koji se odnosi na lica koja pružaju usluge prenosa novca. Stavom 2. predviđeno je da u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak Devizni inspektorat utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana za izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu.
Članom 14. menja se član 32. stav 3. Zakona, tako što se propisuje da banka može vršiti platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom, samo ukoliko su ti poslovi prethodno evidentirani kod Narodne banke Srbije. Takođe se predviđa da se bez prethodnog evidentiranja kod Narodne banke Srbije može vršiti platni promet ne samo po kratkoročnim oročenim bankarskim depozitima, kao do sada, već i po izvozu i uvozu robe ili usluga koji se u smislu ovog zakona smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom. Ovakva odredba predviđena je zbog specifičnosti ovih poslova, kako se ne bi dogodilo da banka odbije da izvrši rezidentu nalog za plaćanje odnosno naplatu po spoljnotrgovinskom poslu koji se u smislu ovog zakona smatra kreditnim poslom sa inostranstvom, ukoliko je rezident propustio svoju obavezu da taj posao evidentira kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom. Na taj način, rezident je odgovoran za neevidentiranje kreditnog posla sa inostranstvom, ali nije sankcionisan zadržavanjem priliva po određenom kreditnom poslu. Pored toga, predviđeno je da naplata i plaćanje po drugim poslovima koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom, kao i po kreditima koje banka odobri nerezidentima u dinarima mogu biti izvršene i bez prethodnog evidentiranja tih poslova kod Narodne banke Srbije.
Članom 15. vrši se dopuna člana 33. Zakona dodavanjem novog stava 2. kojim se propisuje da po dinarskom kreditu koji se koristi kod međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države pod uslovima i na način koji utvrdi Narodna banka Srbije, rezident može izvršiti plaćanje obaveze i drugoj međunarodnoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su osnivači strane države, umesto onoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji, razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su osnivači strane države kojoj duguje po tom poslu. Pored toga, dosadašnji stav 3. koji je postao stav 4. podeljen je na dva stava radi jasnijeg propisivanja obaveze za banke da o ovim poslovima izveste Narodnu banku Srbije, i postojeće obaveze rezidenata da ove poslove obavljaju pod uslovima, na način i u rokovima koji su predviđeni podzakonskim aktom. Dodat je i novi stav, u kome je predviđena obaveza rezidenta-dužnika po kreditnom poslu sa inostranstvom da kod Narodne banke Srbije evidentira promenu nerezidenta – kreditora.
Članom 16. izmenjene su odredbe člana 34. Zakona koji uređuje plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici.
Izmenjenim članom 34. je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, a može se vršiti i u devizama po osnovama koje su taksativno nabrojane. Izmenama ovog člana povećan je broj osnova po kojima se naplate, plaćanja i prenosi mogu vršiti u devizama u zemlji. Pored postojećih osnova (devizno kreditiranje u zemlji za namene iz člana 25. zakona, kupovina potraživanja i dugovanja iz članova 7. i 20. zakona, uplata depozita kao sredstva obezbeđenja, premije osiguranja i prenosi po osnovu životnih osiguranja, prodaja i davanja u zakup nepokretnosti) naplate, plaćanja i prenosi se mogu u zemlji vršiti u devizama i po osnovu:
– donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa zakonom o donacijama;
– bankarskih garancija ukoliko su garancije uslov za realizaciju osnovnog posla koji se u Republici vrši u devizama;
– naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koja se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
– uplate zarada zaposlenima u diplomatsko konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.
Takođe, plaćanje, naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći EU u kojima učestvuje Republika Srbija, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći EU. Pri tome pod pojmom ugovarača podrazumeva se pravno lice, rezident ili nerezident, koji je ugovorna strana ugovora za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći EU – pružalac usluga, robe ili radova predviđenih ugovorom. Pod pojmom korisnik podrazumeva se rezident, pravno lice navedeno u ugovoru za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći EU, ali koje nije ugovorna strana i koje je zaduženo za planiranje i koordinaciju sprovođenja aktivnosti na osnovu razvojne pomoći EU i ima neposrednu korist u smislu pruženih usluga, roba ili radova. Korisnik kod programa prekogranične saradnje kod druge komponente IPA pomoći predstavlja vodećeg partnera. Vodeći partner dalje potpisuje partnerski sporazum sa projektnim partnerom do kojeg devize mogu biti prosleđene. Sve sekundarne nabavke koje vrši dalje projektni partner ili korisnik nisu predmet ovog izuzeća
Dopunom koja je predviđena u stavu 4. propisano je da banka može po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava robni kredit, u Republici vršiti plaćanje u devizama rezidentu – prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu.
Ovaj član je dopunjen i novim stavom 5. kojim je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i osiguranje depozita, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Takođe, u stavu 6. je izvršena dopuna ovog člana, kojom je propisano da banke mogu vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa rezidenta kod te banke na njegov devizni račun kod druge banke.
U stavu 7. je propisano je da je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici, ali se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Stavom 8. je regulisano da Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima se plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, dok je do sada bilo propisano da Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima se plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate mogu vršiti u stranoj efektivi.
Članom 17. se u članu 35. dodaju novi st. 4. i 5, kojima se daje ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da propiše bankama način i rokove dostavljanja podataka o deviznim računima rezidenata pravnih lica i preduzetnika, na osnovu kojih će Narodna banka Srbije voditi jedinstveni registar deviznih računa (stav 4.), a propisuje se i da je registar javna knjiga i da su podaci iz registra javni, osim podataka koji su kao tajni utvrđeni drugim zakonom (stav 5.).
Navedena dopuna je izvršena na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova – Jedinice za finansijske istrage koja je formirana na osnovu odredbi Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08) koja je nadležna za finansijsku istragu sa zadatkom da otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u skladu sa tim zakonom.
Izvršenom izmenom se omogućava da Narodna banka Srbije, na osnovu podataka koje će joj elektronskim putem dostavljati banke, formira jedinstveni registar deviznih računa za domaća pravna lica i preduzetnike, analogno jedinstvenom registru koji već postoji u Narodnoj banci Srbije za dinarske račune domaćih pravnih lica i preduzetnika.
U članu 18. menja se član 39. Zakona, a članom 19. dodaje se novi član 39a koji uređuju menjačke poslove.
Navedeni članovi propisuju da ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova više ne daje Narodna banka Srbije, već Devizni inspektorat.
Istovremeno, kako je u nadležnosti Deviznog inspektorata kontrola deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, radi efikasnosti i ekonomičnosti, celishodnije je da kontrola menjača, kao i izdavanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova tim licima bude u nadležnosti istog organa.
Stavom 6. predviđeno je da Narodna banka, kao i do sada propisuje uslove i način obavljanja menjačkih poslova.
Devizni inspektorat dobija ovlašćenje da rešenjem odlučuje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, privremenom obustavljanju istih, nalozima za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, kao i o oduzimanju ovlašćenja za jedno ili više menjačkih mesta, odnosno oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova u trajanju do pet godina, a u skladu sa zakonom koji uređuje upravni postupak.
Stavom 10. predviđeno je da Devizni inspektorat izdaje certifikate o završenoj obuci za obavljanje menjačkih poslova u postupku koji propiše ministar nadležan za poslove finansija, koja obuka je jedan od uslova za izdavanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova pravnim licima i preduzetnicima.
Novim članom 39a propisuju se kada Devizni inspektorat donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova.
U članu 20. vrši se izmena člana 42, koji uređuje mogućnost donošenja zaštitnih mera u slučaju nastupanja ozbiljnih poremećaja u platnom bilansu i u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koji su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike.
Izmenom člana 42. se predlaže da se zaštitne mere propišu jednom opštom odredbom umesto taksativnog navođenja pojedinačnih zaštitnih mera.
Predložena izmena je u skladu sa preporukama Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke (ECB).
Predstavnici ECB su u svom Izveštaju „Needs Analysis Report“ izričito preporučili da se zaštitne mere definišu opštom odredbom bez navođenja pojedinačnih zaštitnih mera, što je u skladu sa Treaty establishing the European Community (article 119,120).
Preporuka da zaštitne mere treba formulisati jednom opštom odredbom je implementirana jer se time omogućava efikasnija i brža primena različitih mera u zavisnosti od konkretnih okolnosti zbog kojih se donose, bez potrebe izmene zakona što bi bilo neophodno ukoliko su mere taksativno pobrojane a postoji potreba da se preduzme zaštitna mera koja nije eksplicitno navedena u zakonu.
Članom 21. se u članu 45. Zakona vrši brisanje iz nadležnosti Narodne banke Srbije kontrola menjača.
Članom 22. se u član 46. Zakona uvodi u nadležnost Deviznog inspektorata kontrola menjačkog poslovanja.
Članom 23. menja se član 50. Zakona, koji precizira postojeću nadležnost Deviznog inspektorata, tako što briše nadležnost Deviznog inspektorata za vođenje prekršajnog postupka i proširuje je u oblasti kontrole menjačkog poslovanja i dela koji se tiče sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Briše se nadležnost Deviznog inspektorata za poslove vođenja prekršajnog postupka jer je Zakonom o prekršajima, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2010. godine propisano da prekršajni postupak vode sudovi.
Proširenje nadležnosti Deviznog inspektorata proizilazi iz Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, u kojoj je Devizni inspektorat imenovan kao jedan od državnih organa koji učestvuje u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Preporuke iz Strategije upućuju na formalizovanje saradnje između nadležnih državnih organa. Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji je stupio na snagu dana 26. marta 2009. godine, Devizni inspektorat je imenovan kao jedan od organa koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona i ima odgovarajuća ovlašćenja u skladu sa tim.
Proširena je nadležnost Deviznog inspektorata u oblasti kontrole primene propisa o menjačkom poslovanju.
Pored navedenog i stavom 2. precizirane su oblasti u kojima Devizni inspektorat vrši nadzor nad primenom propisa u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, što u važećem zakonu nije taksativno navedeno a ne predstavlja proširenje nadležnosti, kao što je oblast deviznog poslovanja, uključujući kreditne poslove sa inostranstvom, te spoljnotrgovinskog poslovanja.
Stavom 3. pobrojani su ostali poslovi koje obavlja Devizni inspektorat, po službenoj dužnosti, te po potrebi i po nalogu drugih organa, a koju obavezu ima kao inspekcijski organ na osnovu drugih zakona (kao što je Zakon o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela i dr), u okviru svoje nadležnosti. Predviđeno je da Devizni inspektorat nadležnom organu predlaže izmene i dopune propisa koji se odnose na postupanja iz njegove nadležnosti i učestvuje u izradi istih, da vodi evidencije propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima, da izdaje odobrenja i ovlašćenja, izdaje dozvole za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca, organizuje obuku i izdaje certifikate o završenoj obuci za obavljanje menjačkih poslova i pomenuti poslovi na koje je ovlašćen Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Članom 24. predložen je novi član 52a, koji se odnosi na ovlašćenja inspektora u postupku kontrole.
Članom 25. briše se član 54, kojim je bilo regulisano vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu, u skladu sa izmenama člana 50. Zakona.
Član 26. menja se član 56. Zakona, koji je predviđao da sredstva ostvarena po osnovu naplaćenih kazni i naplaćenih troškova prekršajnog postupka predstavljaju prihod budžeta izmenjen je usled promene u nadležnosti za vođenje prekršajnog postupka za devizne i spoljnotrgovinske prekršaje. Izmenom ovog člana je sada predviđeno da druga sredstva ostvarena po osnovu izdavanja dozvola za obavljanje delatnosti pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu, ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, naplaćenih troškova obuke za obavljanje menjačkih poslova i drugih naplaćenih troškova upravnog postupka predstavljaju prihod budžeta Republike.
Članom 27. vrši se izmena člana 57. Zakona radi usklađivanja sa izmenama iz člana 39. Zakona.
U čl. 28. do 32. izvršeno je usklađivanje kaznenih odredbi sa prethodnim izmenama materijalnih odredaba.
Članom 33. dodaje se u članu 64. Zakona stav 3. kojim je predviđeno da se zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja u celini može izreći i ako kazna za prekršaj nije izrečena, ako se postupak za prekršaje ne može voditi jer je učinilac bio nedostupan ili nepoznat organu nadležnom za vođenje postupka, ili ako je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan, ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji. Ova odredba u skladu je sa odredbama člana 48. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08 i 111/09), koji predviđa da je moguće posebnim zakonom predvideti i druge slučajeve pored onih pobrojanih u samom zakonu, kada je moguće oduzeti predmete i kada se prekršajni postupak ne završi presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim. Opravdanost predloženog rešenja nalazi se u specifičnosti predmeta prekršaja i učinioca u deviznim prekršajima, te imajući u vidu i da u carinskim prekršajima ista mogućnost postoji u novom Carinskom zakonu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10), zbog čega u primeni ova dva zakona stvara razlike koje ne treba da postoje. Smrt učinioca, zastara, kažnjavanje za krivično delo koje sadrži obeležja prekršaja, neke su od situacija kada prekršajni organ može oduzeti predmet iako novčanu kaznu za prekršaj nije izrekao, jer navedene okolnosti to ne omogućavaju, ali i ne isključuju postojanje kažnjivog dela, a time ni mogućnost izricanja ove zaštitne mere. Posebno opravdanje za navedeno rešenje nalazi se u činjenici da su u najvećem broju učinioci prekršaja iznošenja efektive iz Republike preko dozvoljenog iznosa nerezidenti koji se nakon učinjenog prekršaja ne pojave pred organom nadležnim za vođenje postupka. U tim situacijama kod nastupanja roka apsolutne zastarelosti postoji opravdanje da se oduzme novac koji je predmet prekršaja, o čemu se donosi posebno rešenje.
Članom 34. kojim se menja član 65. Zakona, predviđeno je da se relativni rok zastare produži sa tri na pet godina. Za propisivanje dužeg roka zastarelosti osnov postoji u Zakonu o prekršajima koji dozvoljava da materijalni propis između ostalih i za devizne prekršaje predvidi duži rok od pet godina za pokretanje.
Član 35. U cilju omogućavanja i uspostavljanja efikasne kontrole u oblasti nadzora menjačkog poslovanja, odredbama ovog člana uređeno je preuzimanje ovlašćenja za vršenje kontrole menjačkih poslova. Kako preuzimanje ovlašćenja za vršenje kontrole menjačkih poslova podrazumeva postojanje određene infrastrukture u Deviznom inspektoratu, predviđeno je da će potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i odgovarajući broj zaposlenih iz Narodne banke Srbije preuzeti Devizni inspektorat, u skladu sa međusobnim sporazumom..
Stavom 4. ovog člana predviđeno je da rezidenti – pravna lica i preduzetnici kojima je Narodna banka Srbije izdala ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da rade u skladu sa odredbama ovog zakona.
Takođe, uređeno je vođenje započetih prekršajnih postupaka.
Uređeno je i donošenje propisa za izvršenje ovog zakona, odnosno primena podzakonskih akata. Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim propisa o menjačkom poslovanju koji će se doneti do 31. decembra 2011. godine. Do donošenja novih propisa primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona osim onih odredaba koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Prava iz pojedinačnih akata stečena na osnovu Zakona okončaće se u rokovima utvrđenim tim pojedinačnim aktima.
Na kreditne poslove sa inostranstvom iz čl. 4. i 5. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) koji su evidentirani u skladu sa propisima iz člana 4. stav 4. i člana 5. stav 4. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06), a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, primenjivaće se odredbe propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Član 36. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredabe čl. 18, 19, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, kao i član 59. stav 1. tačka 82) i član 61. tačka 38) primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.
IV. Analiza efekata Zakona
– Određenje problema koje ovaj zakon treba da reši
Važeći Zakon o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) stupio je na snagu 27. jula 2006. godine (u daljem tekstu: Zakon). Cilj donošenja tog zakona bio je nastavak procesa liberalizacije tokova plaćanja i naplata u poslovanju sa inostranstvom koja je bila uvedena prethodno važećim zakonom, kao i usaglašavanje sa propisima koji su doneti u međuvremenu, a koji su funkcionalno povezani sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje.
Prioritetni cilj predloženih izmena i dopuna Zakona je realizacija Akcionog plana Vlade o propisima koje bi trebalo uskladiti sa pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije i strateškog opredeljenja Republike Srbije da postane član te organizacije.
Izmene Zakona sačinjene su i u skladu sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovim Sporazumom, u delu kojim je regulisano kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga i kapital, predviđeno je da se mogu urediti poslovno nastanjivanje i poslovanje privrednih društava i državljana na svojoj teritoriji, ako se tim propisima privredna društva i državljani drugih strana ne diskriminišu u poređenju sa njihovim privrednim društvima i državljanima. Članom 54. Sporazuma u pogledu finansijskih usluga predviđeno je da nijednoj strani neće biti uskraćeno pravo da iz opreza preduzima mere, uključujući mere za zaštitu ulagača, deponenata, osiguranika ili lica prema kojima pružalac finansijskih usluga ima fiducijarnu obavezu, ili da obezbedi integritet i stabilnost finansijskog sistema, ali da ove mere ne smeju da se koriste kao sredstvo za izbegavanje obaveza koje je strana preuzela ovim sporazumom.
Odredbe člana 63. Sporazuma koje glase: „U pogledu transakcija na kapitalnom i finansijskom računu bilansa plaćanja od stupanja na snagu ovog Sporazuma, strane će obezbediti slobodno kretanje kapitala koje se tiče kredita za komercijalne transakcije ili pružanje usluga u kojima učestvuje lice koja ima prebivalište u jednoj od strana i finansijske zajmove i kredite, s rokom dospeća dužim od godinu dana”; i „Zajednica i Srbija će takođe osigurati, nakon četiri godine od stupanja na snagu ovoga Sporazuma, slobodno kretanje kapitala koje se odnosi na portfolio investicije i finansijske zajmove i kredite s rokom dospeća kraćim od godinu dana” opredelile su stepen liberalizacije ovog zakona.
Ovim zakonom su predložene mere koje će imati pozitivan uticaj u dužem vremenskom periodu na ekonomsku aktivnost u zemlji.
Pri izradi ovog zakona analizirano je i stanje u 2009. godini u zemlji, koje karakteriše pad privredne aktivnosti i smanjenje tražnje. Smanjenju ukupne tražnje u zemlji doprineo je u najvećoj meri pad domaće tražnje, ali je iskazano i značajno smanjenje izvozne tražnje. Pad izvozne tražnje za proizvodima iz Srbije uzrokovan je recesijom u razvijenom svetu. Domaća tražnja je pala usled velikog pada priliva kapitala iz inostranstva, a delom i usled povlačenja devizne štednje, što je zajedno dovelo do velikog pada kreditne aktivnosti. Veliki priliv stranog kapitala preko kredita i privatizacije bio je glavni izvor finansiranja velike potrošnje u Srbiji tokom 2005. do sredine 2008. godine. Naglo okretanje trenda u Srbiji od velikih kapitalnih priliva ka njihovom naglom zaustavljanju, jeste klasičan slučaj „sudden stop”- a. Naglo zaustavljanje priliva direktnih kredita iz inostranstva (cross – border) direktna je posledica svetske finansijske krize. Dokapitalizacija banaka koja je bila dominantan izvor dodatnih sredstava u prethodnim kvartalima u 2009. godini je skoro potpuno stala. Dinamika kretanja novčane mase, posmatrajući agregat M2, koji uključuje devizne depozite imala je iste tendencije, što je bilo posledica tri divergentne tendencije: prvo je došlo do smanjenja neto deviznih rezervi, a što je uticalo na smanjenje novčane mase, a time i agregatne tražnje.
Pre udara krize Srbija je imala uravnotežen platni bilans (odnosno povremeno suficit) koji je bio rezultat velikog tekućeg deficita (robe i usluge i sl) i kompenzirajući isto tako velikog suficita kapitalnog računa. Zbog niske domaće tražnje (finalne i investicione potrošnje), obim ekonomskih odnosa sa inostranstvom je redukovan, a deficit tekućeg računa relativno nizak.
– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem
Ovaj zakon predviđa potpuno uklanjanje administrativnih ograničenja u spoljnotrgovinskom prometu do roka od godinu dana, nakon čega se posao evidentira kao kreditni, bez obzira na vreme naplate, odnosno plaćanja. U tom smislu, izvoznici i uvoznici imaće potpunu slobodu realizacije poslova sa inostranstvom.
Preciznije su definisani kreditni poslovi u Republici, kao i garancijski poslovi, posmatrano u odnosu na učesnike u transakciji i valuti u kojoj je kredit denominiran.
Pojam bankarskih garancija, koje se smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom, proširuje se tako da obuhvata i avale i druge oblike jemstva predviđene Zakonom o bankama, čime se vrši usklađivanje sa tim zakonom.
Istovremeno se navodi da se kreditnim poslovima sa inostranstvom, pored kredita i zajmova koji su zaključeni u devizama, smatraju i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.
Precizirana je mogućnost prebijanja dugovanja i potraživanja po realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, i po kreditnom poslu sa inostranstvom, u cilju namirenja obaveza bez upotrebe novca i izbegavanja bankarskih troškova.
Uvodi se obaveza izveštavanja deviznog inspektorata o plaćanjima rezidenata pravnih lica i preduzetnika nerezidentima čije je sedište u zemljama koje imaju privilegovane poreske sisteme.
Predlog predlaže bliže uređenje uslova za obavljanje delatnosti transfera novca u međunarodnom platnom prometu u skladu sa aktom koji donosi Ministarstvo finansija. Izdavanje dozvola za obavljanje menjačkih poslova i kontrola prenosi se sa Narodne banke Srbije na Devizni inspektorat, kako je praksa u drugim državama. Ukida se obaveza unosa dobiti po osnovu investicionih radova ostvarene u inostranstvu, kao i deviza koje služe kao garancija za ispravnost izvršenih radova u inostranstvu.
Što se tiče oblasti kreditiranja, kod kreditnih poslova sa inostranstvom uvodi se mogućnost davanja kredita i zajmova u dinarima bankama, rezidentima pravnim licima i preduzetnicima od strane međunarodnih finansijskih organizacija i razvojnih banaka ili finansijskih institucija čiji su osnivači strane države, pod uslovima koje propiše NBS.
Svim rezidentima – pravnim licima omogućava se da u svoje ime, a za tuđ račun uzimaju kredite i zajmove od nerezidenata, kao i da nerezidentima odobravaju komercijalne zajmove. Međutim, kreditne poslove sa inostranstvom ne može zaključivati rezident – fizičko lice, dok je rezidentu – ogranku stranog pravnog lica omogućeno da od nerezidenta – osnivača uzima subordinirane kredite i zajmove (krediti sa rokom dužim od pet godina, kao oblik direktne investicije). Rezident – pravno lice koje je Republika Srbija osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, može obavljati kreditne poslove sa inostranstvom u skladu sa tim posebnim zakonom.
Ovaj zakon proširuje broj situacija u kojima se izuzetno dozvoljava plaćanje u Republici u devizama na:
– programe i projekte koji se finansiraju iz razvojne pomoći EU,
– donacije u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije,
– bankarske garancije ukoliko je ta garancija uslov realizacije osnovnog posla koji se u Republici može vršiti u devizama,
– naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu,
– uplate zarada zaposlenima u diplomatsko konzularnim predstavništvima i međunarodnim finansijskim organizacijama u Srbiji,
– između rezidenata i nerezidenata u republici po poslu kupovine i prodaje robe u Republici koja ne prelazi carinsku liniju,
– banka plaća po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava robni kredit, prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu.
Navedene izmene bi trebalo da olakšaju poslovanje privrednih subjekata.
Izmenom odredaba koje se odnose na Devizni inspektorat omogućava se unapređenje rada Deviznog inspektorata kroz uspostavljanje efikasnije organizacije posla, jer će se planiranje i sprovođenje kontrola fokusirati na rad privrednih subjekata kod kojih je pojačan rizik prestupa.
– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?
Prilikom izrade ovog zakona zakonodavac nije bio u mogućnosti da razmatra druga rešenja s obzirom na to da su Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju date smernice za liberalizaciju kapitalnih i tekućih transakcija. Sporazumom je procenjeno da je potrebno vreme od četiri godine kako bi se uspostavila održiva makroekonomska stabilnost i ispunili preduslovi za neutralisanje potencijalnih negativnih efekata liberalizacije tokova kratkoročnog kapitala.
– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?
Kao što je već navedeno, predložene izmene se odnose na materiju koja se isključivo reguliše zakonom, tako da nije bilo mogućnosti za rešavanje problema na drugi način.
– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na poslovanje privrednih društava i finansijskih institucija. Pozitivan uticaj se očekuje pre svega, u stvaranju uslova za stabilnije i sigurnije poslovanje. Daje se i pravni osnov za donošenje podzakonskih akata Vlade koje će olakšati poslovanje privrednih subjekata, kao i zaštitne mere koje će omogućiti stabilnije, likvidnije i sigurnije poslovanje.
-Koji su troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima
Primena ovog akta neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova.
-Da li donošenje Zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predloženi zakon doprineće pre svega smanjenju negativnih efekata svetske ekonomske krize koji se reflektuju i na domaće tržište kapitala, na način koji će omogućiti stabilnije, likvidnije i sigurnije poslovanje. Takođe, omogućiće lakše poslovanje privrednih subjekata koja posluju sa inostranstvom.
– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Predlogu zakona?
Pri izradi ovog zakona traženi su i uzeti u obzir inicijative i predlozi svih relevantnih subjekata i to: nadležnih ministarstava, Narodne banke Srbije, Privredne komore Srbije, Udruženja banaka Srbije i međunarodnih poslovnih udruženja.
-Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?
Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije imaju obavezu da usaglase svoja podzakonska akta sa ovim zakonom u rokovima predviđenim zakonom i da, na odgovarajući način, o tome obaveste učesnike na tržištu, a i širu javnost.
U postupku primene ovog zakona Devizni inspektorat je dužan da preuzme predmete, dokumentaciju, arhivu, baze podataka, sredstva za rad, potreban broj zaposlenih, kao i deo informacionog sistema i neophodnu informatičko tehnološku opremu, koje je Narodna banka Srbije koristila za obavljanje poslova prijema i obrade zahteva za obavljanje menjačkih poslova, vođenja registra podataka o privrednim subjektima koji se bave menjačkim poslovanjem, kao i da izradi neophodna akta za sprovođenje poslova koji su mu ovim zakonom preneti u nadležnost.
V. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Zakona
Predloženim zakonom, Devizni inspektorat dobija novu nadležnost koja se odnosi na kontrolu menjačkih poslova, za čije su sprovođenje potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od 35,5 miliona dinara. Navedena sredstva su potrebna za stvaranje uslova za obavljanje kontrole menjačkih poslova.
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANjU,KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
II. DEFINICIJE POJMOVA
Član 2.
U smislu ovog zakona:
(1) Rezidenti su:
1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici;
2) preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;
3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;
4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana;
5) fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana; OSIM DIPLOMATSKO – KONZULARNIH PREDSTAVNIKA STRANIH ZEMALjA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA;
6) državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti;
7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica.
(2) Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena u tački (1) ovog člana.
(3) Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne poslove i kreditne poslove a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.
(3) BANKA JE REZIDENT – AKCIONARSKO DRUŠTVO SA SEDIŠTEM U REPUBLICI, KOJE IMA DOZVOLU ZA RAD NARODNE BANKE SRBIJE I OBAVLjA DEPOZITNE I KREDITNE POSLOVE, POSLOVE PLATNOG PROMETA I KREDITNE POSLOVE SA INOSTRANSTVOM, KAO I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM.
Pod bankom, u smislu ovog zakona, smatra se i banka koja ima ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom.
(4) Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja.
(5) Strana sredstva plaćanja su:
1) devize – potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;
2) efektivni strani novac – potraživanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.
(6) Instrumenti plaćanja su: čekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice i drugi instrumenti plaćanja – potraživanja od izdavaoca – nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unovčiti u stranu valutu.
(7) Hartije od vrednosti su hartije od vrednosti određene zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
(8) Domaće hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje rezident na domaćem i stranom tržištu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.
(9) Strane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje nerezident. i koje glase na stranu valutu
(10) Dugoročne hartije od vrednosti su dužničke hartije od vrednosti, sa rokom dospeća dužim od jedne godine.
(11) Kratkoročne hartije od vrednosti su dužničke hartije od vrednosti, sa rokom dospeća do godinu dana.
(12) Finansijski derivati su finansijski instrumenti u smislu zakona koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
(13) Devizno tržište je tržište na kome se kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac.
(14) Menjački poslovi su poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu.
(15) Tekući poslovi su poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala.
(16) Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala.
Kapitalni poslovi iz stava 1. ove tačke su:
– direktne investicije,
– ulaganja u nekretnine,
– poslovi sa hartijama od vrednosti,
– POSLOVI SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA,
– poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,
– kreditni poslovi,
– GARANCIJSKI POSLOVI
– depozitni poslovi,
– poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje,
– jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).
(17) Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica.
Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).
Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatraju se i krediti sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti).
POD ULAGANjEM U SMISLU STAVA 1. OVE TAČKE SMATRAJU SE I KREDITI I ZAJMOVI SA ROKOM DOSPEĆA OD PET GODINA ILI DUŽIM UKOLIKO IMAJU PRIRODU PODREĐENOG POTRAŽIVANjA (SUBORDINIRANI KREDITI I ZAJMOVI).
(18) Poslovi sa hartijama od vrednosti su poslovi sa dugoročnim i kratkoročnim hartijama od vrednosti I VLASNIČKIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI. i finansijskim derivatima.
(19) Kreditni poslovi su kreditni poslovi u Republici i kreditni poslovi sa inostranstvom.
(20) Kreditni poslovi u Republici su poslovi kojima banka odobrava:
– rezidentu kredit u devizama i
– nerezidentu kredit u dinarima.
(20) KREDITNI POSLOVI U REPUBLICI SU KREDITI KOJE BANKA ODOBRAVA REZIDENTU U DEVIZAMA.
(21) Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama.
Krediti su poslovi između:
– banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno daje nerezidentu kredit i
– rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit.
Zajmovi su poslovi između rezidenta i nerezidenta, kojima rezident uzima od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam.
Kreditni poslovi iz st. 1. do 3. ove tačke obuhvataju naročito:
– komercijalne kredite,
– robne kredite,
– finansijske kredite,
– kratkoročne oročene bankarske depozite,
– kratkoročne bankarske kreditne linije.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i:
– bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu i
– jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja u skladu sa ovim zakonom rezidenti – pravna lica daju u korist nerezidenta kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.
(21) KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM SU KREDITI I ZAJMOVI IZMEĐU REZIDENATA I NEREZIDENATA ZAKLjUČENI U DEVIZAMA, PRI ČEMU KREDITE ODOBRAVA BANKA ILI STRANA BANKA.
KREDITNI POSLOVI IZ STAVA 1. OVE TAČKE SU:
– KOMERCIJALNI ZAJMOVI KOJE PRODAVAC ODOBRAVA KUPCU PRODAJOM ROBE ILI PRUŽANjEM USLUGA U SPOLjNOTRGOVINSKOM PROMETU SA UGOVORENIM ODLOŽENIM PLAĆANjEM DO GODINU DANA SA KAMATOM, ODNOSNO SA UGOVORENIM ODLOŽENIM PLAĆANjEM PREKO GODINU DANA;
– ROBNI KREDITI I ZAJMOVI KOJE KREDITOR, ODNOSNO ZAJMODAVAC ODOBRAVA DUŽNIKU RADI FINANSIRANjA SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA TAKO ŠTO PO NALOGU TOG DUŽNIKA, OBAVEZU IZMIRUJE NEPOSREDNO ISPORUČIOCU ROBE, ODNOSNO PRUŽAOCU USLUGE U SPOLjNOTRGOVINSKOM PROMETU;
– FINANSIJSKI KREDITI I ZAJMOVI KOJE KREDITOR, ODNOSNO ZAJMODAVAC ODOBRAVA DUŽNIKU TAKO ŠTO SREDSTVA STAVLjA NA RASPOLAGANjE UPLATOM NA RAČUN DUŽNIKA.
ROBNE I FINANSIJSKE KREDITE I ZAJMOVE DUŽNIKU MOŽE ODOBRITI JEDAN KREDITOR, ODNOSNO ZAJMODAVAC ILI GRUPA KREDITORA ILI ZAJMODAVACA (SINDICIRANI ROBNI ILI FINANSIJSKI KREDIT ILI ZAJAM)
KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM IZ STAVA 1. OVE TAČKE SU I:
– SUBORDINIRANI KREDITI I ZAJMOVI IZ TAČKE (17) STAV 3. OVOG ČLANA,
– KRATKOROČNI OROČENI BANKARSKI DEPOZITI SA ROKOM OTPLATE DO GODINU DANA IZMEĐU BANKE I STRANE BANKE, KOJI SE KORISTE TAKO ŠTO BANKA – KREDITOR UPLAĆUJE SREDSTVA NA RAČUN BANKE – DUŽNIKA,
– KRATKOROČNE BANKARSKE KREDITNE LINIJE SA ROKOM OTPLATE DO GODINU DANA IZMEĐU BANKE I STRANE BANKE, KOJI SE KORISTE TAKO ŠTO BANKA – KREDITOR VRŠI PLAĆANjA PO NALOGU BANKE – DUŽNIKA,
– IZVOZ I UVOZ ROBE ILI USLUGA KOJI SE U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRAJU KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM,
– DRUGI POSLOVI KOJI IMAJU OBELEŽJA KREDITNOG POSLA SA INOSTRANSTVOM, U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE IZ ČLANA 24. OVOG ZAKONA.
KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM IZ STAVA 1. OVE TAČKE SMATRAJU SE I :
– BANKARSKE GARANCIJE, AVALI I DRUGI OBLICI JEMSTVA KOJE BANKA DAJE U KORIST NEREZIDENTA – KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA I PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU,
– JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA KOJA REZIDENT – PRAVNO LICE I PREDUZETNIK DAJE U KORIST NEREZIDENATA – KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA, KAO I JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA KOJA REZIDENT – PRAVNO LICE DAJE PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU.
KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM SMATRAJU SE I KREDITI I ZAJMOVI U DINARIMA KOJE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE I RAZVOJNE BANKE ILI FINANSIJSKE INSTITUCIJE ČIJI SU OSNIVAČI STRANE DRŽAVE ODOBRAVAJU REZIDENTIMA, KAO I KREDITI U DINARIMA KOJE BANKE ODOBRAVAJU NEREZIDENTIMA.
KREDITNI POSLOVI IZ OVE TAČKE EVIDENTIRAJU SE KOD NARODNE BANKE SRBIJE.
(21A) GARANCIJSKI POSLOVI, KOJE BANKA OBAVLjA U SKLADU SA PROPISIMA O BANKAMA, OBUHVATAJU I :
– IZDAVANjE GARANCIJA, AVALA I DRUGIH OBLIKA JEMSTVA PO NALOGU REZIDENTA ILI NEREZIDENTA PO TEKUĆIM I KAPITALNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM, OSIM GARANCIJA IZ TAČKE (21) STAV 5. ALINEJA PRVA, I PRIBAVLjANjE GARANCIJA STRANIH BANAKA I GARANCIJA I JEMSTAVA NEREZIDENATA PO TIM POSLOVIMA,
– PRIBAVLjANjE GARANCIJA STRANIH BANAKA I GARANCIJA I JEMSTAVA NEREZIDENATA KAO SREDSTVA OBEZBEĐENjA ZA POTRAŽIVANjE BANKE OD REZIDENTA .
GARANCIJSKIM POSLOVIMA SMATRAJU SE I:
– JEMSTVA KOJA REZIDENT PRAVNO LICE DAJE NEREZIDENTU PO OSNOVU SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA I IZVOĐENjA INVESTICIONIH RADOVA U REPUBLICI,
– GARANCIJE I JEMSTVA KOJA REZIDENT PRAVNO LICE PRIBAVLjA OD NEREZIDENTA PO OSNOVU SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA I IZVOĐENjA INVESTICIONIH RADOVA U INOSTRANSTVU, KAO I PO POSLU SA DRUGIM REZIDENTOM PRAVNIM LICEM U REPUBLICI.
(22) Depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu između nerezidenta i banke, kao i između rezidenta i banke u inostranstvu.
(23) Poslovi po osnovu ugovora o osiguranju obuhvataju plaćanja premija i osiguranih iznosa na osnovu ugovora između osiguravajućeg društva – nerezidenta i rezidenta kao osiguranika kao i između osiguravajućeg društva – rezidenta i nerezidenta kao osiguranika, u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje.
(24) Valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).
(25) Lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju posla – vrši se između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici.
(26) Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku.
Član 4.
Rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge, unosi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge.
Posao izvoza robe ili usluge sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge, kao i posao izvoza robe ili usluge koji nije naplaćen u roku iz stava 1. ovog člana, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.
Rezident sredstva plaćanja ostvarena po osnovu prodaje plaćene robe kaja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo, unosi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvršenog plaćanja.
Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja poslova iz stava 2. ovog člana.
ČLAN 4.
IZVOZ I UVOZ ROBE ILI USLUGA KOJI NISU NAPLAćENI, ODNOSNO PLAćENI U ROKU DUžEM OD GODINU DANA OD DANA IZVRšENOG IZVOZA ILI UVOZA, KAO I UNAPRED NAPLAćENA, ODNOSNO PLAćENA ROBA ILI USLUGA KOJA NIJE IZVEZENA, ODNOSNO UVEZENA U ROKU DUžEM OD GODINU DANA OD DANA IZVRšENE NAPLATE, ODNOSNO PLAćANJA SMATRAJU SE KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM.
NARODNA BANKA SRBIJE NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEžNOG ZA POSLOVE FINANSIJA PROPISUJE USLOVE I NAčIN EVIDENTIRANJA KREDITNIH POSLOVA IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
Član 5.
Rezident unapred plaćenu robu ili uslugu uvozi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluge.
Rezident koji ne uveze robu ili uslugu u roku iz stava 1. ovog člana vrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Posao uvoza unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom uvoza dužim od 180 dana od dana izvršenog plaćanja smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.
Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja poslova iz stava 3.ovog člana.
Član 6.
Rezident – pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada.
ČLAN 6.
REZIDENT – PRAVNO LICE I PREDUZETNIK MOGU IZVRšITI PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAžIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA.
VLADA PROPISUJE USLOVE, NAčIN OBAVLJANJA I IZVEšTAVANJA DEVIZNOG INSPEKTORATA O POSLOVIMA IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
BANKA, REZIDENT – PRAVNO LICE I PREDUZETNIK MOGU IZVRŠITI PREBIJANjE DUGOVANjA ILI POTRAŽIVANjA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA SA POTRAŽIVANjEM ILI DUGOVANjEM PO OSNOVU TIH POSLOVA, REALIZOVANOG SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA, KAO I PO OSNOVU DIREKTNIH INVESTICIJA I ULAGANjA U NEPOKRETNOSTI IZ ČL. 11. I 12. OVOG ZAKONA, POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE VLADA NA PREDLOG NARODNE BANKE SRBIJE.
O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA PREBIJANjE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA ODLUČUJE REŠENjEM MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA, NA OSNOVU POTVRDE NARODNE BANKE SRBIJE O IZNOSU DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OVIM POSLOVIMA.
REŠENjE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
ČLAN 8A
VLADA UREđUJE BLIžE USLOVE I NAčIN POD KOJIMA REZIDENTI – PRAVNA LICA I PREDUZETNICI, KOJI POSLUJU SA NEREZIDENTIMA čIJE JE SEDIšTE U ZEMLJAMA ILI TERITORIJAMA KOJE IMAJU PRIVILEGOVANE PORESKE SISTEME, ODNOSNO SA KOJIMA SE NE VRšI ODGOVARAJUćA RAZMENA INFORMACIJA, ODNOSNO U KOJIMA SU POSLOVNI I IMOVINSKI PODACI ZAšTIćENI STRIKTNIM PRAVILIMA TAJNOSTI, IZVEšTAVAJU DEVIZNI INSPEKTORAT O PLAćANJIMA, NAPLAćIVANJIMA I PRENOSU SREDSTAVA.
LISTU ZEMALJA ILI TERITORIJA IZ STAVA 1. OVOG čLANA UTVRđUJE VLADA NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEžNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, A NA OSNOVU LISTA NADLEžNIH MEđUNARODNIH ORGANIZACIJA
Član 9.
Dobit ostvarenu u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova kao i devize koje je, u skladu s garantnim rokovima, naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova, rezident unosi u zemlju po završetku izvođenja investicionih radova, odnosno isteku garantnog roka.
Rezident o dobiti koju ostvari obavljanjem privredne delatnosti u inostranstvu izveštava Devizni inspektorat.
Vlada propisuje bliže uslove, rokove i način izveštavanja iz ovog člana.
ČLAN 9.
REZIDENT IZVEšTAVA DEVIZNI INSPEKTORAT O DOBITI KOJU OSTVARI PO OSNOVU DIREKTNOG ULAGANJA, KAO I O FINANSIJSKOM EFEKTU PO POSLU PRODAJE PLAćENE ROBE KOJA SE NALAZI U INOSTRANSTVU I NEPOSREDNO ISPORUčUJE U INOSTRANSTVO.
VLADA PROPISUJE BLIžE USLOVE, ROKOVE I NAčIN IZVEšTAVANJA IZ OVOG čLANA.
3. Poslovi sa hartijama od vrednosti
Član 13.
Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci države članice OECD i međunarodne finansijske organizacije.
REZIDENTI – PRAVNA LICA, PREDUZETNICI I FIZIČKA LICA MOGU VRŠITI PLAĆANjE RADI KUPOVINE U INOSTRANSTVU VLASNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE NISU DIREKTNE INVESTICIJE.
REZIDENTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU VRŠITI PLAĆANjE RADI KUPOVINE DUŽNIČKIH DUGOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE IZDAJU DRŽAVE ČLANICE EVROPSKE UNIJE, OECD, MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE I RAZVOJNE BANKE ILI FINANSIJSKE INSTITUCIJE ČIJI SU OSNIVAČI STRANE DRŽAVE.
Rezidenti iz stava 1. ovog člana mogu vršiti plaćanje radi kupovine i drugih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca može propisati PROPISUJE Narodna banka Srbije.
Rezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu.
Narodna banka Srbije propisuje uslove, rokove i način izveštavanja o poslovima iz ovog člana.
Član 15.
Plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu vrši Narodna banka Srbije, a banke – pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.
Rezidenti, osim rezidenata iz stava 1. ovog člana, ne mogu vršiti plaćanja radi kupovine inostranih STRANIH kratkoročnih hartija od vrednosti.
Nerezidenti ne mogu vršiti plaćanja radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti.
NEREZIDENTI NE MOGU VRŠITI PLAĆANjA RADI KUPOVINE KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI U REPUBLICI.
4. Poslovi sa finansijskim derivatima
Član 16.
Plaćanje radi kupovine finansijskih derivata na organizovanom tržištu u inostranstvu mogu vršiti Narodna banka Srbije i banke.
Narodna banka Srbije propisuje bankama uslove za vršenje poslova iz stava 1. ovog člana kao i način izveštavanja.
Rezidenti, osim rezidenata iz stava 1. ovog člana, mogu vršiti plaćanje radi kupovine finansijskih derivata u inostranstvu, pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.
Plaćanje radi kupovine finansijskih derivata u Republici nerezidenti mogu vršiti samo pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije.
ČLAN 16.
PLAĆANjE, NAPLATA, PRENOS, PREBIJANjE, KAO I IZVEŠTAVANjE PO POSLOVIMA SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA VRŠE SE POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE.
6. Kreditni poslovi sa inostranstvom
Član 18.
Kreditni poslovi iz člana 2. tačke (17) stav 3. i tačke (21) st. 4. i 5, kao i iz čl. 4. i 5. ovog zakona zaključuju se u pismenom obliku.
Banke mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun.
Rezidenti – pravna lica mogu uzimati kredite iz inostranstva u svoje ime i za svoj račun, a rezidenti – pravna lica koja se smatraju povezanim društvima u skladu sa propisom koji uređuje osnivanje privrednih društava i u svoje ime i za tuđ račun.
Rezidenti – pravna lica mogu u svoje ime i za svoj račun odobravati nerezidentima komercijalne i robne kredite, kredite iz čl. 4. i 5. ovog zakona, kao i finansijske kredite pod uslovima iz člana 23. stav 1. ovog zakona.
Rezidenti – preduzetnici mogu u svoje ime i za svoj račun uzimati kredite iz inostranstva, a odobravati nerezidentu komercijalne i robne kredite, kao i kredite iz čl. 4. i 5. ovog zakona.
Kreditne poslove sa inostranstvom ne mogu zaključivati rezident – fizičko lice koje nije preduzetnik i rezident – ogranak stranog pravnog lica.
ČLAN 18.
KREDITNE POSLOVE U DEVIZAMA IZ ČLANA 2. TAČKA (21) ST. 1. DO 3, STAV 4. ALINEJE PRVA I TREĆA I STAV 5. OVOG ZAKONA BANKA, REZIDENT – PRAVNO LICE I PREDUZETNIK ZAKLjUČUJU U PISMENOM OBLIKU S NEREZIDENTOM – BANKOM, PRAVNIM LICEM I FIZIČKIM LICEM.
MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE I RAZVOJNE BANKE ILI FINANSIJSKE INSTITUCIJE ČIJI SU OSNIVAČI STRANE DRŽAVE MOGU BANCI, REZIDENTU – PRAVNOM LICU I PREDUZETNIKU ODOBRAVATI KREDITE I ZAJMOVE U DINARIMA IZ ČLANA 2. TAČKA (21) STAV 6. OVOG ZAKONA, KOJI SE KORISTE POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE. BANKE MOGU ODOBRAVATI NEREZIDENTIMA KREDITE U DINARIMA POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE.
BANKA MOŽE ZAKLjUČIVATI KREDITNE POSLOVE SA INOSTRANSTVOM IZ ČLANA 2. TAČKA (21) OVOG ZAKONA U SVOJE IME I ZA SVOJ RAČUN, U SVOJE IME I ZA TUĐ RAČUN I U TUĐE IME I ZA TUĐ RAČUN. BANKA MOŽE DAVATI BANKARSKE GARANCIJE, AVALE I DRUGE OBLIKE JEMSTVA U KORIST NEREZIDENTA – KREDITORA PO KREDITIMA KOJI REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA I PRIBAVLjATI GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA OD NEREZIDENATA PO KREDITIMA KOJE ODOBRAVA NEREZIDENTIMA, A GARANCIJE, AVALE I DRUGE OBLIKE JEMSTVA PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU MOŽE DAVATI POD USLOVOM DA UGOVORI I OD NEREZIDENTA PRIBAVI INSTRUMENTE OBEZBEĐENjA NAPLATE.
BANKA MOŽE UČESTVOVATI U SINDICIRANOM FINANSIJSKOM KREDITU ILI ZAJMU KOJI GRUPA STRANIH KREDITORA ODOBRAVA NEREZIDENTU POD USLOVOM DA UGOVORI I OD NEREZIDENTA PRIBAVI INSTRUMENTE OBEZBEĐENjA NAPLATE, A POD USLOVIMA IZ ČLANA 21. OVOG ZAKONA U TAKVOM KREDITU ILI ZAJMU KOJI SE ODOBRAVA REZIDENTU.
BANKA MOžE UčESTVOVATI U SINDICIRANOM FINANSIJSKOM KREDITU ILI ZAJMU KOJI GRUPA STRANIH KREDITORA ODOBRAVA REZIDENTU – PRAVNOM LICU ILI PREDUZETNIKU DO IZNOSA KOJI BI SE KORISTIO ZA PLAćANJE UVOZA ROBE I USLUGA IZ INOSTRANSTVA, A BANKA čIJE UčEšćE NIJE MANJE OD 10% UKUPNOG IZNOSA SINDICIRANOG KREDITA ILI ZAJMA, MOžE BEZ OGRANIčENJA UčESTVOVATI U TAKVOM SINDICIRANOM FINANSIJSKOM KREDITU ILI ZAJMU I ZA DRUGE NAMENE.
BANKA MOžE KUPITI POTRAžIVANJE OD NEREZIDENTA – UčESNIKA U SINDICIRANOM FINANSIJSKOM KREDITU ILI ZAJMU KOJI GRUPA STRANIH KREDITORA ODOBRAVA DUžNIKU, POD USLOVIMA IZ ST. 4. I 5. OVOG čLANA, KAO I PRODATI NEREZIDENTU SVOJE POTRAžIVANJE PO OVOM OSNOVU.
BANKA MOžE UčESTVOVATI U SINDICIRANOM ROBNOM KREDITU KOJI SE ODOBRAVA REZIDENTU ILI NEREZIDENTU, KUPOVATI POTRAžIVANJE OD NEREZIDENTA – UčESNIKA U TAKVOM SINDICIRANOM KREDITU I PRODAVATI NEREZIDENTU SVOJE POTRAžIVANJE PO OVOM OSNOVU.
REZIDENT – PRAVNO LICE MOŽE UZIMATI KREDITE I ZAJMOVE IZ INOSTRANSTVA I ODOBRAVATI NEREZIDENTIMA KOMERCIJALNE ZAJMOVE U SVOJE IME I ZA SVOJ RAČUN I U SVOJE IME I ZA TUĐ RAČUN, DOK FINANSIJSKE ZAJMOVE MOŽE NEREZIDENTIMA ODOBRITI U SVOJE IME I ZA SVOJ RAČUN U SKLADU SA ČLANOM 23. OVOG ZAKONA. REZIDENT – PRAVNO LICE MOžE DAVATI JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA U KORIST NEREZIDENTA – KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA I PRIBAVLJATI GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA OD NEREZIDENATA PO KREDITIMA KOJE ODOBRAVA NEREZIDENTIMA, A JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEđU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU MOžE DAVATI U SKLADU SA čLANOM 23. OVOG ZAKONA.
REZIDENT – PRAVNO LICE KOJE JE REPUBLIKA OSNOVALA POSEBNIM ZAKONOM RADI FINANSIRANjA IZVOZA, MOŽE OBAVLjATI KREDITNE POSLOVE SA INOSTRANSTVOM U SKLADU SA TIM POSEBNIM ZAKONOM.
REZIDENT – PREDUZETNIK MOžE U SVOJE IME I ZA SVOJ RAčUN UZIMATI KREDITE I ZAJMOVE IZ INOSTRANSTVA, DAVATI JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA U KORIST NEREZIDENTA – KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA, ODOBRAVATI NEREZIDENTU KOMERCIJALNE ZAJMOVE I PRIBAVLJATI GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA OD NEREZIDENATA PO KREDITIMA KOJE ODOBRAVA NEREZIDENTIMA.
BANKA, REZIDENT – PRAVNO LICE I PREDUZETNIK MOGU ZAKLJUčIVATI DRUGE POSLOVE KOJI IMAJU OBELEžJA KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM IZ čLANA 2. TAčKA (21) STAV 4. ALINEJA PETA OVOG ZAKONA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE DONETIM NA OSNOVU čLANA 24. OVOG ZAKONA.
REZIDENT – OGRANAK STRANOG PRAVNOG LICA MOžE OD NEREZIDENTA – OSNIVAčA UZIMATI SAMO SUBORDINIRANE KREDITE I ZAJMOVE IZ čLANA 2. TAčKA (17) STAV 3. OVOG ZAKONA, A REZIDENT – FIZIčKO LICE NE MOžE ZAKLJUčIVATI KREDITNE POSLOVE SA INOSTRANSTVOM.
NEREZIDENT MOžE BEZ OGRANIčENJA DAVATI GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA U KORIST NEREZIDENTA – KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA.
GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEđENJA IZ OVOG čLANA DAJU SE U VALUTI OSNOVNOG KREDITNOG POSLA, čIJE UREDNO IZVRšENJE OBEZBEđUJU.
Kreditiranje u dinarima između rezidenata i nerezidenata u Republici
Član 26.
Banka može odobriti nerezidentu kredit u dinarima u Republici, na način i pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije. za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva.
GARANCIJSKI POSLOVI
ČLAN 26.
BANKA U SKLADU SA PROPISIMA O BANKAMA I OVIM ZAKONOM, IZDAJE GARANCIJE, AVALE I DRUGE OBLIKE JEMSTVA PO TEKUĆIM I KAPITALNIM POSLOVIMA IZMEĐU REZIDENATA I NEREZIDENATA I PRIBAVLjA GARANCIJE STRANIH BANAKA I GARANCIJE I JEMSTVA NEREZIDENATA PO TIM POSLOVIMA.
BANKA MOŽE U SKLADU SA PROPISIMA O BANKAMA PRIBAVLjATI GARANCIJE STRANIH BANAKA, KAO I GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA NEREZIDENATA PO POTRAŽIVANjIMA OD REZIDENTA.
IZUZETNO, BANKA NE MOŽE PRIBAVLjATI GARANCIJE I JEMSTVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PO POTRAŽIVANjIMA U REPUBLICI, KOJA SU NASTALA PO OSNOVU INOSTRANIH KREDITA ZA KOJE JE DRŽAVA PREUZELA OBAVEZU OTPLATE PREMA INOSTRANSTVU.
REZIDENT PRAVNO LICE MOŽE DATI JEMSTVO NEREZIDENTU PO POSLU UVOZA ROBE I USLUGA DRUGOG REZIDENTA, KAO I NEREZIDENTU KOJI IZVODI INVESTICIONE RADOVE U REPUBLICI.
REZIDENT JAVNO PREDUZEĆE I PRAVNO LICE SA DRŽAVNIM KAPITALOM MOŽE DAVATI JEMSTVA NEREZIDENTU PO POSLOVIMA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE VLADA.
REZIDENT – PRAVNO LICE MOŽE PRIBAVITI GARANCIJU I JEMSTVO OD NEREZIDENTA PO POSLU IZVOZA ROBE I USLUGA I IZVOĐENjA INVESTICIONIH RADOVA U INOSTRANSTVU DRUGOM NEREZIDENTU, KAO I PO POSLU IZMEĐU TOG REZIDENTA I DRUGOG REZIDENTA PRAVNOG LICA U REPUBLICI.
ODREDBE OVOG ČLANA NE PRIMENjUJU SE NA GARANCIJE I JEMSTVA IZ ČLANA 2. TAČKA (21) STAV 5. OVOG ZAKONA, KOJE SE SMATRAJU KREDITNIM POSLOM SA INOSTRANSTVOM, A OBAVLjAJU SE U SKLADU SA ČLANOM 18. OVOG ZAKONA.
Prenos sredstava sa računa u inostranstvo
Član 29.
Nerezident, kao i rezident – ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko nerezidentnog računa vrši prenos sa tog računa u inostranstvo pod uslovom da je prethodno izmirio poreske obaveze iz tog posla prema Republici.
NEREZIDENT KOJI POSLUJE PREKO NEREZIDENTNOG RAČUNA I REZIDENT – OGRANAK STRANOG PRAVNOG LICA KOJI POSLUJE PREKO REZIDENTNOG RAČUNA VRŠE PRENOS SA TIH RAČUNA U INOSTRANSTVO POD USLOVOM DA SU PRETHODNO IZMIRILI PORESKE OBAVEZE IZ TOG POSLA PREMA REPUBLICI.
Prenos sredstava u inostranstvo sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta kod banke vrši se slobodno.
Strana banka koja drži sredstva na korespodentnom računu kod banke u Republici ne podleže obavezi iz stava 1. ovog člana.
PRENOS SREDSTAVA U INOSTRANSTVO SA NAMENSKIH RAČUNA NEREZIDENTA, OTVORENIH ZA TRGOVANjE HARTIJAMA OD VREDNOSTI NE PODLEŽE OBAVEZI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UKOLIKO JE TAKO UREĐENO MEĐUNARODNIM UGOVOROM O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA.
ČLAN 31A
USLOVE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU, REZIDENTIMA – PRAVNIM LICIMA I PREDUZETNICIMA, PROPISUJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA.
O ISPUNjENOSTI USLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA IZDAVANjE I ODUZIMANjE DOZVOLA ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU ODLUČUJE DEVIZNI INSPEKTORAT, REŠENjEM U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.
REŠENjE DEVIZNOG INSPEKTORATA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
.
V. PLATNI PROMET
Član 32.
Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.
Rezidenti iz člana 36. ovog zakona, platni promet sa inostranstvom obavljaju preko Narodne banke Srbije.
Banka može vršiti platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom, osim poslova iz člana 2. tačka (21) stav 4. alineja 4, samo na osnovu potvrde Narodne banke Srbije da je taj kreditni posao evidentiran u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona.
BANKA MOŽE VRŠITI PLATNI PROMET PO KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM, SAMO UKOLIKO SU TI POSLOVI PRETHODNO EVIDENTIRANI KOD NARODNE BANKE SRBIJE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
BANKA MOŽE VRŠITI PLATNI PROMET PO KRATKOROČNIM OROČENIM BANKARSKIM DEPOZITIMA, IZVOZU I UVOZU ROBE ILI USLUGA KOJI SE U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRAJU KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM I DRUGIM POSLOVIMA KOJI IMAJU OBELEŽJA KREDITNOG POSLA SA INOSTRANSTVOM IZ ČLANA 18. STAV 11. OVOG ZAKONA, KAO I PO KREDITIMA KOJE BANKA ODOBRI NEREZIDENTIMA U DINARIMA I BEZ PRETHODNOG EVIDENTIRANjA TIH POSLOVA KOD NARODNE BANKE SRBIJE.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima.
Član 33.
Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom.
REZIDENT – DUŽNIK PO DINARSKOM KREDITU KOJI UZIMA OD MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE I RAZVOJNE BANKE ILI FINANSIJSKE INSTITUCIJE ČIJI SU OSNIVAČI STRANE DRŽAVE MOŽE IZVRŠITI PLAĆANjE I DRUGOJ MEĐUNARODNOJ FINANSIJSKOJ ORGANIZACIJI I RAZVOJNOJ BANCI ILI FINANSIJSKOJ ORGANIZACIJI ČIJI SU OSNIVAČI STRANE DRŽAVE, A NE ONOJ KOJOJ DUGUJE PO TOM POSLU.
Poslovi iz stava 1. ovog člana IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi, između svih učesnika u poslu.
Banke o poslovima iz stava 1. ovog člana dužne su da izveste Narodnu banku Srbije, na način i u rokovima koje ona propiše, a rezidenti- Devizni inspektorat pod uslovima, na način i u rokovima koje propiše Vlada.
BANKE SU DUŽNE DA O POSLOVIMA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA IZVESTE NARODNU BANKU SRBIJE NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE ONA PROPIŠE.
VLADA PROPISUJE REZIDENTIMA USLOVE, NAČIN OBAVLjANjA I IZVEŠTAVANjA DEVIZNOG INSPEKTORATA O POSLOVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
REZIDENTI SU DUŽNI DA PROMENE PO KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM ODREĐENE U ST. 1. I 2. OVOG ČLANA EVIDENTIRAJU KOD NARODNE BANKE SRBIJE U SKLADU SA PROPISOM DONETIM NA OSNOVU ČLANA 24. OVOG ZAKONA.
Član 34.
Rezidenti i nerezidenti koriste devize za plaćanje inostranstvu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima.
Dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu:
1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona;
2) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
3) kupovine potraživanja i dugovanja iz člana 7. i člana 20.ovog zakona – na osnovu ugovora;
4) premija osiguranja i prenosa po osnovu osiguranja života;
5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos iz stava 4. ovog člana može se vršiti i po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i osiguranje depozita, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu.
ČLAN 34.
PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS IZMEĐU REZIDENATA I IZMEĐU REZIDENATA I NEREZIDENATA U REPUBLICI SE VRŠI U DINARIMA.
IZUZETNO OD ODREDBE STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS U REPUBLICI MOGU SE VRŠITI I U DEVIZAMA PO OSNOVU:
DEVIZNOG KREDITIRANjA U ZEMLjI ZA NAMENE IZ ČLANA 25. OVOG ZAKONA;
KUPOVINE POTRAŽIVANjA I PREUZIMANjE DUGOVANjA IZ ČL. 7. I 20. OVOG ZAKONA – NA OSNOVU UGOVORA;
UPLATE DEPOZITA KAO SREDSTVA OBEZBEĐENjA;
PREMIJE OSIGURANjA I PRENOSA PO OSNOVU ŽIVOTNIH OSIGURANjA;
PO OSNOVU PRODAJE I DAVANjA U ZAKUP NEPOKRETNOSTI;
DONACIJA U HUMANITARNE, NAUČNE I KULTURNE SVRHE, SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU DONACIJE;
BANKARSKE GARANCIJE UKOLIKO JE TA GARANCIJA USLOV REALIZACIJE OSNOVNOG POSLA KOJI SE U REPUBLICI MOŽE VRŠITI U DEVIZAMA;
NAKNADE TROŠKOVA ZA SLUŽBENI PUT U INOSTRANSTVO, KOJI SE MOŽE IZVRŠITI I U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU
UPLATE ZARADA ZAPOSLENIMA U DIPLOMATSKO – KONZULARNIM PREDSTAVNIŠTVIMA, ORGANIZACIJAMA U SASTAVU UN I MEĐUNARODNIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA U REPUBLICI.
PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS MOGU SE VRŠITI I U DEVIZAMA PO OSNOVU PROGRAMA I PROJEKATA KOJI SE FINANSIRAJU IZ RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE U KOJIMA UČESTVUJE REPUBLIKA, PRI ČEMU SREDSTVA MOGU BITI PROSLEĐIVANA DO UGOVARAČA, ODNOSNO KORISNIKA I PROJEKTNIH PARTNERA U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM UGOVOROM ZA SPROVOĐENjE AKTIVNOSTI NA OSNOVU RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE.
BANKA MOŽE PO NALOGU NEREZIDENTA – KUPCA ROBE ILI USLUGE, KOME ODOBRAVA ROBNI KREDIT, VRŠITI U REPUBLICI PLAĆANjE U DEVIZAMA REZIDENTU – PRODAVCU TE ROBE ILI PRUŽAOCU USLUGE U SPOLjNOTRGOVINSKOM PROMETU.
PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS U REPUBLICI MOGU SE VRŠITI I U DEVIZAMA PO POSLOVIMA KOJI SU UREĐENI ZAKONIMA KOJI UREĐUJU TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA I OSIGURANjE DEPOZITA, KAO I U DRUGIM SLUČAJEVIMA PROPISANIM ZAKONOM.
BANKA NA ZAHTEV REZIDENTA MOŽE VRŠITI PRENOS SREDSTAVA U DEVIZAMA SA DEVIZNOG RAČUNA TOG REZIDENTA NA NjEGOV DEVIZNI RAČUN KOD DRUGE BANKE.
DOZVOLjENO JE UGOVARANjE U DEVIZAMA U REPUBLICI S TIM ŠTO SE PLAĆANjE I NAPLAĆIVANjE PO TIM UGOVORIMA VRŠI U DINARIMA.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE U KOJIM SLUČAJEVIMA I POD KOJIM USLOVIMA SE PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE, UPLATE I ISPLATE MOGU VRŠITI I U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU.
Član 35.
Banka drži devize i kod druge banke, odnosno kod Narodne banke Srbije.
Rezident – pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke otvaraju devizne račune i način vođenja tih računa i deviznih štednih uloga rezidenata.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BANKAMA NAČIN I ROKOVE DOSTAVLjANjA PODATAKA O DEVIZNIM RAČUNIMA REZIDENATA PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA, NA OSNOVU KOJIH VODI JEDINSTVEN REGISTAR DEVIZNIH RAČUNA.
REGISTAR IZ STAVA 4. OVOG ČLANA JE JAVNA KNjIGA I PODACI IZ TOG REGISTRA SU JAVNI, OSIM PODATAKA ZA KOJE JE DRUGIM ZAKONOM UTVRĐENO DA SU TAJNI.
Visina, način obračuna i plaćanja kamate, kao i valutu u kojoj se plaćaju kamate i glavnica, utvrđuju se ugovorom između banke i rezidenta.
.
VI. DEVIZNO TRŽIŠTE I KURS DINARA
Član 39.
Menjačke poslove mogu da obavljaju: banke, Narodna banka Srbije i rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije
Narodna banka Srbije propisuje uslove i način obavljanja menjačkih poslova i postupak kontrole menjačkih poslova.
Narodna banka Srbije ako su ispunjeni propisani uslovi, donosi rešenje:
– o privremenom obustavljanju obavljanja menjačkih poslova u periodu do 30 radnih dana;
– o nalozima za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
– o oduzimanju ovlašćenja za kontrolisano menjačko mesto ili za sva menjačka mesta;
– o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova.
Rešenje Narodne banke Srbije iz stava 3. ovog člana je konačno.
ČLAN 39.
MENjAČKE POSLOVE MOGU DA OBAVLjAJU BANKE KAO I REZIDENTI – PRAVNA LICA I PREDUZETNICI KOJI IMAJU OVLAŠĆENjE ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA IZDATO OD STRANE DEVIZNOG INSPEKTORATA.
REŠENjE O IZDAVANjU OVLAŠĆENjA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA (U DALjEM TEKSTU: OVLAŠĆENjE) NA OSNOVU PODNETOG ZAHTEVA IZDAJE DEVIZNI INSPEKTORAT KADA UTVRDI DA PODNOSILAC ZAHTEVA ISPUNjAVA SLEDEĆE USLOVE:
1) DA JE KAO PRIVREDNI SUBJEKAT REGISTROVAN KOD NADLEŽNOG ORGANA;
2) DA SA BANKOM IMA ZAKLjUČEN UGOVOR O OBAVLjANjU MENjAČKIH POSLOVA KOJI NE PROIZVODI PRAVNO DEJSTVO AKO PRIVREDNI SUBJEKT NEMA OVLAŠĆENjE;
3) DA VLASNIK, ODNOSNO OSNIVAČ PRIVREDNOG SUBJEKTA, ODNOSNO DIREKTOR OSNIVAČA PRIVREDNOG SUBJEKTA I RADNIK KOJI ĆE NEPOSREDNO OBAVLjATI MENjAČKE POSLOVE NIJE PRAVNOSNAŽNO OSUĐEN ZA KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE, IMOVINE, ŽIVOTA I TELA, PROTIV JAVNOG REDA I MIRA I PRAVNOG SAOBRAĆAJA;
4) DA JE ORGANIZACIONO I KADROVSKI OSPOSOBLjEN I TEHNIČKI OPREMLjEN ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA.
POD KADROVSKOM OSPOSOBLjENOŠĆU ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA PODRAZUMEVA SE DA RADNICI KOJI NEPOSREDNO OBAVLjAJU MENjAČKE POSLOVE KOD PRIVREDNOG SUBJEKTA IMAJU NAJMANjE SREDNjU STRUČNU SPREMU I CERTIFIKAT ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA.
POD ORGANIZACIONOM OSPOSOBLjENOŠĆU PODRAZUMEVA SE OBEZBEĐENjE ADEKVATNOG POSLOVNOG PROSTORA.
POD TEHNIČKOM OPREMLjENOŠĆU PODRAZUMEVA SE OBEZBEĐENjE ADEKVATNE OPREME I INFORMACIONOG SISTEMA KOJI OMOGUĆAVA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA NA PROPISAN NAČIN.
BLIŽE USLOVE I NAČIN OBAVLjANjA MENjAČKIH POSLOVA PROPISUJE NARODNA BANKA SRBIJE.
U SLUČAJU DA NISU ISPUNjENI USLOVI ZA IZDAVANjE OVLAŠĆENjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, DEVIZNI INSPEKTORAT DONEĆE REŠENjE O ODBIJANjU ZAHTEVA ZA IZDAVANjE OVLAŠĆENjA.
DEVIZNI INSPEKTORAT O PODNETOM ZAHTEVU ODLUČUJE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA SA KOMPLETNOM DOKUMENTACIJOM.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA PROPISUJE BLIŽE POSTUPAK I USLOVE ZA STICANjE CERTIFIKATA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA, UTVRĐUJE JEDINSTVENI PROGRAM OBUKE ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA I USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNjAVAJU PREDAVAČI KOJI VRŠE OBUKU.
CERTIFIKAT ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA IZDAJE DEVIZNI INSPEKTORAT, O ČEMU VODI ODGOVARAJUĆI REGISTAR.
REŠENjE DEVIZNOG INSPEKTORATA IZ ST. 2. I 7. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
ČLAN 39A
DEVIZNI INSPEKTORAT DONOSI REŠENjE O ODUZIMANjU OVLAŠĆENjA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA KAD UTVRDI:
DA OVLAŠĆENI MENjAČ PRESTANE DA ISPUNjAVA USLOVE ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA PREDVIĐENE OVIM ZAKONOM I PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE;
DA OVLAŠĆENI MENjAČ NE POČNE SA RADOM U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA O IZDAVANjU OVLAŠĆENjA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA;
DA JE OVLAŠĆENjE IZDATO NA OSNOVU NEISTINITIH I NETAČNIH PODATAKA;
DA OVLAŠĆENI MENjAČ NIJE IZVRŠIO NALOG ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI ODNOSNO NEZAKONITOSTI IZ REŠENjA DEVIZNOG INSPEKTORA;
DA OVLAŠĆENI MENjAČ U PISANOJ FORMI OBAVESTI DEVIZNI INSPEKTORAT DA VIŠE NE NAMERAVA DA OBAVLjA MENjAČKE POSLOVE;
6) DA OVLAŠĆENI MENjAČ U TRAJANjU DUŽEM OD PET RADNIH DANA BEZ OPRAVDANOG RAZLOGA NE OBAVLjA MENjAČKE POSLOVE.
DEVIZNI INSPEKTORAT DONEĆE REŠENjE O ODUZIMANjU OVLAŠĆENjA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA U TRAJANjU DO PET GODINA OVLAŠĆENOM MENjAČU KOD KOGA SU PRETHODNO NAJMANjE TRI PUTA U TOKU 2 GODINE BILA ODUZETA OVLAŠĆENjA NA MENjAČKOM MESTU ILI NA SVIM MENjAČKIM MESTIMA, OSIM IZ RAZLOGA IZ STAVA 1. TAČKA 5) OVOG ČLANA.
DEVIZNI INSPEKTOR U KONTROLI DONOSI REŠENjE O PRIVREMENOM OBUSTAVLjANjU OBAVLjANjA MENjAČKIH POSLOVA KOD OVLAŠĆENOG MENjAČA U PERIODU DO 30 RADNIH DANA KAD OVLAŠĆENI MENjAČ NE OMOGUĆI DEVIZNOM INSPEKTORU DA VRŠI KONTROLU, ODNOSNO NE DOZVOLI DEVIZNOM INSPEKTORU PRIVREMENO ODUZIMANjE EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA, ČEKOVA I DINARA U SKLADU SA ZAKONOM.
VLADA PROPISUJE BLIŽE USLOVE I NAČIN VRŠENjA KONTROLE MENjAČKIH POSLOVA.
REŠENjE DEVIZNOG INSPEKTORATA IZ ST.1, 2. I 3. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
VII. ZAŠTITNE MERE
Član 42.
U slučaju nastupanja ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije može doneti sledeće zaštitne mere :
1) propisati uslove pod kojima rezident i nerezident mogu držati devize na računima kod banaka u inostranstvu ili na računima kod banaka u Republici;
2) obavezati banke da Narodnoj banci Srbije prodaju efektivni strani novac na osnovu menjačkih poslova banaka i ovlašćenih menjača;
3) ograničiti obavljanje plaćanja i naplata nastalih na osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom;
4) ograničiti prenos hartija od vrednosti, zlata i efektivnog stranog novca u Republiku i iz Republike;
5) ograničiti obavljanje transakcija sa hartijama od vrednosti između rezidenata i nerezidenata;
6) ograničiti obavljanje kreditnih poslova između rezidenata i nerezidenata;
7) ograničiti davanja garancija ili jemstava, zaloga ili drugih sredstava obezbeđenja u korist nerezidenata;
8) propisati polaganje određenog procenta deviznog depozita na račun kod Narodne banke Srbije;
9) propisati nerezidentima mogućnost plaćanja radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti;
10) propisati rezidentima mogućnost plaćanja radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti;
11) propisati obavezu unosa dobiti rezidentima koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu ukoliko se ne reinvestira u inostranstvu;
12) ograničiti kupovinu nekretnina u inostranstvu od strane rezidenta.
Mere iz stava 1. ovog člana mogu se primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.
ČLAN 42.
U SLUČAJU NASTUPANjA OZBILjNIJIH POREMEĆAJA U PLATNOM BILANSU, KADA KRETANjE KAPITALA PROUZROKUJE ILI PRETI DA PROUZROKUJE OZBILjNE POTEŠKOĆE U SPROVOĐENjU MONETARNE POLITIKE I POLITIKE DEVIZNOG KURSA, KOJE SU REZULTAT PREKOMERNOG PRILIVA ILI ODLIVA KAPITALA IZ REPUBLIKE, VLADA NA PREDLOG NARODNE BANKE SRBIJE MOŽE DONETI NEOPHODNE ZAŠTITNE MERE PO POSLOVIMA REGULISANIM OVIM ZAKONOM.
ZAŠTITNE MERE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU SE PRIMENjIVATI DOK TRAJU POREMEĆAJI ZBOG KOJIH SU DONESENE, A NAJDUŽE ŠEST MESECI OD DANA NjIHOVOG DONOŠENjA.
VIII. DEVIZNA KONTROLA
Član 45.
Narodna banka Srbije vrši kontrolu deviznog poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, menjača, kao i rezidenata i nerezidenata koji su sa bankom i drugom finansijskom organizacijom, odnosno menjačem povezani imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.
Član 46.
Devizni inspektorat vrši kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata I MENjAČKOG POSLOVANjA.
Devizni inspektorat vrši kontrolu deviznog poslovanja lica iz člana 45. ovog zakona ako su ta lica sa licima iz stava 1. ovog člana povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.
IX. DEVIZNI INSPEKTORAT
Nadležnost i organizacija
Član 50.
Devizni inspektorat obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za vršenje inspekcijskih poslova, poslova vođenja prekršajnog postupka i s njime povezanih stručnih poslova.
ČLAN 50.
DEVIZNI INSPEKTORAT OBRAZUJE SE KAO ORGAN UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTVA NADLEžNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, ZA VRšENJE INSPEKCIJSKIH POSLOVA, POSLOVA VOđENJA UPRAVNOG POSTUPKA I S NJIME POVEZANIH STRUčNIH POSLOVA.
DEVIZNI INSPEKTORAT VRŠI NADZOR NAD PRIMENOM PROPISA U OBLASTI DEVIZNOG POSLOVANjA, UKLjUČUJUĆI MENjAČKE POSLOVE I KREDITNE POSLOVE SA INOSTRANSTVOM, SPOLjNOTRGOVINSKOG POSLOVANjA I SPREČAVANjA PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA, U SKLADU SA ZAKONSKIM OVLAŠĆENjIMA.
DEVIZNI INSPEKTORAT NADLEŽAN JE U CILjU OBAVLjANjA POSLOVA I ZADATAKA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA I DA:
SAMOSTALNO I U SARADNjI SA DRUGIM NADLEŽNIM ORGANIMA PLANIRA, ORGANIZUJE I SPROVODI KONTROLU RADI OTKRIVANjA KAŽNjIVIH DELA I PRIKUPLjANjA DOKAZA U VEZI ISTIH;
NA ZAHTEV SUDA, JAVNOG TUŽIOCA I DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA, PRUŽA POMOĆ U SPROVOĐENjU FINANSIJSKIH ISTRAGA, NAROČITO U PREDMETIMA U KOJIMA JE POTREBNO PRIBAVITI PODATKE O NOVČANIM TRANSAKCIJAMA I POSLOVNOJ DOKUMENTACIJI OKRIVLjENOG I IMOVINSKOJ KORISTI PROISTEKLOJ IZ KRIVIČNOG DELA;
NADLEŽNOM ORGANU PREDLAŽE IZMENE I DOPUNE PROPISA KOJI SE ODNOSE NA POSTUPANjA IZ NjEGOVE NADLEŽNOSTI I UČESTVUJE U IZRADI ISTIH;
ZAJEDNO SA UPRAVOM ZA SPREČAVANjE PRANjA NOVCA I U SARADNjI SA DRUGIM ORGANIMA DONOSI PREPORUKE ILI SMERNICE ZA SPROVOĐENjE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE SPREČAVANjE PRANjA NOVCA I FINANSIRANjE TERORIZMA ZA OBVEZNIKE OVOG ZAKONA;
UČESTVUJE U IZRADI LISTE INDIKATORA PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE SPREČAVANjE PRANjA NOVCA I FINANSIRANjE TERORIZMA;
UTVRĐUJE ISPUNjENOST USLOVA ZA IZDAVANjE DOZVOLA ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU, IZDAJE I ODUZIMA DOZVOLE I VODI REGISTAR O TOME;
ORGANIZUJE OBUKU I IZDAJE CERTIFIKATE ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA;
PRIPREMA I IZDAJE ODOBRENjA I OVLAŠĆENjA, VODI EVIDENCIJE PROPISANE OVIM ZAKONOM I PODZAKONSKIM AKTIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA;
PRIPREMA I PREDLAžE PROPIS KOJIM SE PROPISUJE OBRAZAC SLUžBENE LEGITIMACIJE, ODGOVARAJUćU VRSTU ODEćE, OBUćE I OPREME KOJU KORISTE DEVIZNI INSPEKTORI PRI OBAVLJANJU POSLOVA IZ SVOJE NADLEžNOSTI, KOJI DONOSI MINISTAR NADLEžAN ZA POSLOVE FINANSIJA;
VRŠI DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM.
DEVIZNI INSPEKTORAT U POSTUPKU DONOŠENjA REŠENjA U UPRAVNIM STVARIMA NA OSNOVU OVLAŠĆENjA IZ OVOG ZAKONA SHODNO PRIMENjUJE ZAKON KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.
REŠENjE DEVIZNOG INSPEKTORATA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
SEDIŠTE DEVIZNOG INSPEKTORATA JE U BEOGRADU.
ČLAN 52A
U OBAVLjANjU KONTROLE DEVIZNI INSPEKTOR OVLAŠĆEN JE DA KOD SUBJEKTA KONTROLE:
1) PREGLEDA POSLOVNE KNjIGE, BANKARSKU I FINANSIJSKU DOKUMENTACIJU, UGOVORE, POSLOVNU EVIDENCIJU ZA DELATNOST U ZEMLjI I INOSTRANSTVU I DRUGE DOKUMENTE, U BILO KOJEM OBLIKU, KAO I DA ZATRAŽI NjIHOVE KOPIJE;
2) PREGLEDA POSLOVNE PROSTORIJE, ROBU, UREĐAJE I OPREMU;
3) UTVRDI IDENTITET OSOBA KOJE RADE NA POSLOVIMA KOJI SU PREDMET KONTROLE KAO I IDENTITET ODGOVORNIH OSOBA U PRAVNOM LICU ČIJE POSLOVANjE JE PREDMET KONTROLE;
4) ZATRAŽI INFORMACIJE I UZIMA IZJAVE OD OSOBA KOJE IMAJU SAZNANjA VAŽNA ZA KONTROLU ;
5) ZATRAŽI SUZDRŽAVANjE OD SVAKOG POSTUPANjA KOJE JE U SUPROTNOSTI SA ODREDBAMA ZAKONA.
DEVIZNI INSPEKTOR U TOKU KONTROLE MOŽE, UZ POTVRDU, PRIVREMENO ODUZETI DEVIZE, EFEKTIVNI STRANI NOVAC ČEKOVE, HARTIJE OD VREDNOSTI, DINARE, PREDMETE, ISPRAVE I DOKUMENTACIJU, AKO POSTOJI OSNOVANA SUMNjA DA SU UPOTREBLjENI ILI BILI NAMENjENI ILI NASTALI IZVRŠENjEM KRIVIČNOG DELA ILI PREKRŠAJA.
Član 54.
Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje Deviznog inspektorata.
Protiv prvostepenog rešenja o prekršaju može se izjaviti žalba.
Prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim zakonom, vodi se u skladu sa zakonom koji uređuje prekršaje.
Član 56.
Prihodi ostvareni po osnovu naplaćenih kazni i naplaćenih troškova prekršajnog postupka, predstavljaju prihod budžeta Republike.
ČLAN 56.
SREDSTVA OSTVARENA PO OSNOVU IZDAVANjA DOZVOLA ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU, IZDAVANjA CERTIFIKATA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA, NAPLAĆENIH TROŠKOVA OBUKE ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA I DRUGIH NAPLAĆENIH TROŠKOVA UPRAVNOG POSTUPKA PREDSTAVLjAJU PRIHOD BUDžETA REPUBLIKE.
Krivično delo
Član 57.
Ko kupuje od fizičkih lica ili ko prodaje tim licima efektivni strani novac i čekove koji glase na stranu valutu bez ovlašćenja Narodne banke Srbije DEVIZNOG INSPEKTORATA, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
Za pokušaj izvršenja dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Prekršaji
Član 59.
Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, banka i nerezident – pravno lice :
1) ako sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge ne unese u Republiku u roku do 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršene usluge (član 4.stav 1);
2) ako sredstva plaćanja ostvarena po osnovu prodaje plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo, ne unese u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja (član 4. stav 3);
3) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja poslova iz člana 4. stav 2 ovog zakona (član 4. stav 4);
4) ako unapred plaćenu robu ili uslugu ne uveze u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluge (član 5. stav 1);
5) ako za robu ili uslugu, koja nije uvezena u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja, ne izvrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka tog roka (član 5. stav 2);
6) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja poslova iz člana 5. stav 3. ovog zakona (član 5. stav 4);
7) ako realizovani posao izvoza robe i usluga naplati realizovanim uvozom robe i usluga suprotno propisu Vlade (član 6.);
8) ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraživanje i dugovanje koje nije nastalo po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (član 7. stav 1);
9) ako poslove iz člana 7. stav 1. ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 7. stav 2);
10) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 7. stav 3, član 12. stav 2, član 13. stav 4,član 14. stav 2, član 33. stav 3, član 37. stav 1);
11) ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (član 7. stav 4);
12) ako kupuje potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova suprotno propisu Vlade (član 7. stav 5);
13) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite
isprave (član 8);
14) ako dobit ostvarenu u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova kao i devize koje je u skladu sa garantnim rokovima, naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova ne unese u zemlju po završetku izvođenja investicionih radova,
odnosno isteku garantnog roka ( član 9. stav 1);
15) ako ne postupa u skladu sa propisom Vlade (član 9. st. 2. i 3);
16) ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);
17) ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u Republici suprotno zakonu koji uređuje strana ulaganja (član 11. stav 2);
18) ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, odnosno Republici suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
19) ako vrši plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje su direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji nisu izdavaoci države OECD i međunarodne finansijske organizacije (član 13. stav 1);
20) ako vrši plaćanje radi kupovine dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca nije propisala Narodna banka Srbije (član 13. stav 2); 21) ako vrše plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji uređuje tržište hartija od vrednosti (član 14. stav 1);
22) ako kupuje strane kratkoročne hartije od vrednosti na stranom i domaćem tržištu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 15. stav 1);
23) ako vrši plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2); 24) ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 3);
25) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 16. stav 2);
26) ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 16. stav 3);
27) ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u Republici suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 16. stav 4);
28) ako vrše plaćanja radi ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojim se uređuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 1);
29) ako vrše plaćanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 2);
30) ako kreditne poslove iz člana 18. stav 1. ovog zakona ne zaključuju u pismenom obliku (član 18. stav 1);
31) ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom suprotno odredbi člana 18. stav 3. ovog zakona (član 18. stav 3);
32) ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom suprotno odredbi člana 18. stav 4. ovog zakona (član 18. stav 4);
33) ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom suprotno odredbi člana 18. stav 6. ovog zakona (član 18. stav 6);
34) ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom kojim se stvaraju obaveze za Republiku ili Narodnu banku Srbije (član 19. stav 2);
35) ako poslove iz člana 20. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 20. stav 2);
36) ako kupuju potraživanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 20. stav 3);
37) ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi člana 21. stav 1. ovog zakona (član 21. stav 1);
38) ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);
39) ako kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske kreditne linije od stranih banaka uzima suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju obim i uslovi takvog zaduživanja (član 22);
40) ako finansijske kredite odobrava nerezidentu suprotno odredbi člana 23. stav 1. ovog zakona (član 23. stav 1);
41) ako daje jemsta po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu pod uslovima suprotnim odredbi člana 23. stav 1. ovog zakona (član 23. stav 2);
42) ako ne ugovori i od nerezidenta ne pribavi instrumente obezbeđenja naplate pri obavljanju kreditnih poslova iz
člana 23. st. 1. i 2. ovog zakona (član 23. stav 3);
43) ako odobrava finansijske kredite nerezidentima i daje bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu, suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 23. stav 5);
44) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju način, rokovi i obrasci za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom (član 24);
45) ako kredit u devizama odobrava suprotno odredbi člana 25.stav 1. (član 25. stav 1);
46) ako odobrava kredite u devizama suprotno odredbi člana 25.stav 2. (član 25. stav 2);
47) ako odobrava nerezidentu kredit u dinarima u Republici suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 26);
48) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);
49) ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);
50) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 28. stav 2);
51) ako izvrši prenos sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo a prethodno nisu izmirine poreske obaveze prema Republici iz posla po osnovu kojeg su ostvarena ta sredstva (član 29. stav 1);
52) ako vrši plaćanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 1);
53) ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove
osiguranja (član 30. stav 2);
54) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 31);
55) ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (član 32. stav 1);
56) ako platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom obavlja suprotno odredbi člana 32. stav 3. ovog zakona (član 32. stav 3);
57) ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 4);
58) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);
59) ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 2);
60) ako o poslovima iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat, na način i u rokovima koje propiše Vlada (član 33. stav 3);
61) ako koriste devize za plaćanje inostranstvu suprotno odredbama ovog zakona (član 34. stav 1);
62) ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona (član 34. st. 2, 4. i 5);
63) ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 6);
64) ako ne drži devize kod banke odnosno Narodne banke Srbije (član 35. stav 1);
65) ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci (član 35. stav 2);
66) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 35. stav 3);
67) ako platni promet sa inostranstvom za rezidente iz člana 36. vrši suprotno propisima (član 36. st. 1. i 2);
68) ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
69) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 38. stav 5);
70) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 2);
71) ako za potrebe knjigovodstva i statistike, ne primenjuje kurs iz člana 41. stav 2. ovog zakona (član 41. stav 2);
72) ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona (član 42);
73) ako postupa suprotno merama iz člana 43. ovog zakona (član 43);
74) ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (član 53. stav 1);
75) ako postupa suprotno propisu Vlade (član 53. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – pravnom licu ili nerezidentu, kao i odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – ogranku stranog pravnog lica – novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
ČLAN 59.
NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ REZIDENT – PRAVNO LICE, BANKA I NEREZIDENT – PRAVNO LICE:
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE KOJIM SE PROPISUJU USLOVI I NAČIN EVIDENTIRANjA KREDITNIH POSLOVA IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA (ČLAN 4. STAV 2);
AKO NE VRŠI PREBIJANjE DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBA I USLUGA POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE VLADA (ČLAN 6. ST. 1. I 2);
AKO NE VRŠI PREBIJANjE DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE VLADA (ČLAN 6. STAV 3);
AKO KUPUJE ILI PRODAJE, ODNOSNO PLATI ILI NAPLATI POTRAŽIVANjA I DUGOVANjA KOJA NISU NASTALA PO OSNOVU SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBA I USLUGA REZIDENATA (ČLAN 7. STAV 1);
AKO POSLOVE IZ ČLANA 7. STAV 1. NE VRŠI NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG U PISMENOJ FORMI IZMEĐU SVIH UČESNIKA U POSLU (ČLAN 7. STAV 2);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISANOM OBAVEZOM IZVEŠTAVANjA (ČLAN 6. STAV 2, ČLAN 7. STAV 3, ČLAN 12. STAV 2, ČLAN 13. STAV 5, ČLAN 14. STAV 2, ČLAN 33. STAV 4, ČLAN 37. STAV 1);
AKO NE POSTUPI U SKLADU SA PROPISOM VLADE (ČLAN 7. STAV 4);
AKO KUPUJE POTRAŽIVANjA I DUGOVANjA NASTALA PO OSNOVU SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBA I USLUGA SUPROTNO USLOVIMA I NAČINU KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 7. STAV 5);
AKO IZVRŠI NAPLATU, PLAĆANjE ILI IZDA NALOG ZA PLAĆANjE, ODNOSNO IZVRŠI PRENOS NEREZIDENTU, NA OSNOVU UGOVORA U KOJEM NIJE NAVEDENA STVARNA CENA ILI NA OSNOVU NEISTINITE ISPRAVE (ČLAN 8);
UKOLIKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM VLADE (ČLAN 8A);
AKO NE IZVESTI DEVIZNI INSPEKTORAT U SKLADU SA PROPISOM VLADE (ČLAN 9);
AKO VRŠI PLAĆANjE I PRENOS KAPITALA PO OSNOVU DIREKTNIH INVESTICIJA SUPROTNO ČLANU 11. OVOG ZAKONA;
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI STICANjA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTIMA U INOSTRANSTVU, ODNOSNO REPUBLICI SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE SVOJINSKO PRAVNE ODNOSE (ČLAN 12. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE STRANIH DUŽNIČKIH DUGOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI SUPROTNO ČLANU 13. ST. 2, 3. I 4. OVOG ZAKONA;
AKO VRŠE PLAĆANjE RADI KUPOVINE U REPUBLICI DUGOROČNIH DUŽNIČKIH KAO I VLASNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI, SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI (ČLAN 14. STAV 1);
AKO KUPUJE STRANE KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI NA STRANOM I DOMAĆEM TRŽIŠTU SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 15. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE STRANIH KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI (ČLAN 15. STAV 2);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI U REPUBLICI (ČLAN 15. STAV 3);
AKO VRŠI PLAĆANjE, NAPLATU, PRENOS, PREBIJANjE, KAO I IZVEŠTAVANjE PO POSLOVIMA SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA SUPROTNO USLOVIMA I NAČINU KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 16);
AKO VRŠE PLAĆANjA RADI ULAGANjA U INOSTRANSTVO SUPROTNO ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU POSLOVI SA INVESTICIONIM I DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA (ČLAN 17. STAV 1);
AKO VRŠE PLAĆANjA RADI ULAGANjA U INVESTICIONE FONDOVE I DOBROVOLjNE PENZIJSKE FONDOVE U REPUBLICI SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE POSLOVE SA INVESTICIONIM I DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA (ČLAN 17. STAV 2);
AKO KREDITNI POSAO SA INOSTRANSTVOM ZAKLjUČI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 18. OVOG ZAKONA;
AKO ODOBRI KREDIT ILI ZAJAM U DINARIMA IZ ČLANA 18. STAV 2. OVOG ZAKONA, SUPROTNO USLOVIMA I NAČINU KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 18. STAV 2);
AKO DAJE BANKARSKE GARANCIJE, AVALE I DRUGE OBLIKE JEMSTVA U KORIST NEREZIDENTA KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA, PRIBAVLjA GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA OD NEREZIDENTA PO KREDITIMA KOJE ODOBRAVA NEREZIDENTIMA I DAJE GARANCIJE, AVALE I DRUGE OBLIKE JEMSTVA PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU SUPROTNO ODREDBI ČLANA 18. STAV 3. OVOG ZAKONA;
AKO UČESTVUJE U SINDICIRANOM FINANSIJSKOM KREDITU ILI ZAJMU SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 18. OVOG ZAKONA;
AKO ODOBRI SINDICIRANI FINANSIJSKI KREDIT ILI ZAJAM IZ ČLANA 18. ST. 4. I 5. OVOG ZAKONA, A NISU ISPUNjENI USLOVI IZ TOG ČLANA (ČLAN 18. ST. 4. I 5.);
AKO KUPI POTRAŽIVANjE OD NEREZIDENTA – UČESNIKA U SINDICIRANOM FINANSIJSKOM KREDITU ILI ZAJMU KOJI GRUPA STRANIH KREDITORA ODOBRAVA DUŽNIKU, SUPROTNO USLOVIMA IZ ČLANA 18. ST. 4. I 5. OVOG ZAKONA (ČLAN 18. STAV 6);
AKO POSTUPI SUPROTNO ČLANU 18. STAV 7. OVOG ZAKONA;
AKO DAJE JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA U KORIST NEREZIDENTA KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA, PRIBLjAVA GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA OD NEREZIDENTA PO KREDITIMA KOJE ODOBRAVA NEREZIDENTIMA I DAJE JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU SUPROTNO ODREDBI ČLANA 18. STAV 8. OVOG ZAKONA;
AKO OBAVLjA KREDITNE POSLOVE SA INOSTRANSTVOM SUPROTNO ODREDBAMA POSEBNOG ZAKONA (ČLAN 18. STAV 9);
AKO POSTUPI SUPROTNO ODREDBI ČLANA 18. STAV 11. OVOG ZAKONA;
AKO POSTUPI SUPROTNO ODREDBI ČLANA 18. STAV 12. OVOG ZAKONA
AKO GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA IZ ČLANA 18. OVOG ZAKONA NE DAJU U VALUTI OSNOVNOG KREDITNOG POSLA ČIJE UREDNO IZVRŠENjE OBEZBEĐUJU (ČLAN 18. STAV 14);
AKO ZAKLjUČI UGOVOR O KREDITNOM POSLU SA INOSTRANSTVOM SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 19. OVOG ZAKONA;
AKO POSLOVE IZ ČLANA 20. STAV 1. OVOG ZAKONA NE VRŠI NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG U PISMENOJ FORMI IZMEĐU SVIH UČESNIKA U POSLU (ČLAN 20. STAV 2);
AKO KUPUJU POTRAŽIVANjA I DUGOVANjA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 20. STAV 3);
AKO FINANSIJSKE KREDITE UZETE U INOSTRANSTVU KORISTI SUPROTNO ODREDBI ČLANA 21. STAV 1. OVOG ZAKONA (ČLAN 21. STAV 1);
AKO FINANSIJSKE KREDITE UZIMA U INOSTRANSTVU SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE KOJIM SE UTVRĐUJU NAMENE, NAČIN I USLOVI UZIMANjA TIH KREDITA (ČLAN 21. STAV 2);
AKO UZIMA KRATKOROČNE OROČENE BANKARSKE DEPOZITE I KRATKOROČNE BANKARSKE KREDITNE LINIJE OD STRANIH BANAKA SUPROTNO ODREDBI ČLANA 22. OVOG ZAKONA;
AKO FINANSIJSKE KREDITE ODOBRAVA NEREZIDENTU SUPROTNO ODREDBI ČLANA 23. STAV 1. OVOG ZAKONA (ČLAN 23. STAV 1);
AKO DAJE JEMSTVA PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU POD USLOVIMA SUPROTNIM ODREDBI ČLANA 23. STAV 1. OVOG ZAKONA (ČLAN 23. STAV 2);
AKO NE UGOVORI I OD NEREZIDENTA NE PRIBAVI INSTRUMENTE OBEZBEĐENjA NAPLATE PRI OBAVLjANjU KREDITNIH POSLOVA IZ ČLANA 23. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 23. STAV 3);
AKO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 23. STAV 4. OVOG ZAKONA (ČLAN 23. STAV 4);
AKO ODOBRAVA FINANSIJSKE KREDITE NEREZIDENTIMA I DAJE BANKARSKE GARANCIJE I JEMSTVA PO KREDITNIM POSLOVIMA IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU, SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 23. STAV 5);
AKO NE EVIDENTIRA KREDITNI POSAO SA INOSTRANSTVOM NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 24);
AKO ODOBRAVA KREDITE U DEVIZAMA SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 25. OVOG ZAKONA;
AKO GARANCIJSKE POSLOVE IZ ČLANA 26. STAV 1. OVOG ZAKONA OBAVLjA SUPROTNO OVOM ZAKONU I PROPISIMA O BANKAMA;
AKO PRIBAVLjA GARANCIJE STRANIH BANAKA KAO I GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA NEREZIDENATA PO POTRAŽIVANjIMA OD REZIDENTA SUPROTNO PROPISIMA O BANKAMA (ČLAN 26. STAV 2);
AKO PRIBAVLjA GARANCIJE I JEMSTVA IZ ČLANA 26. STAV 2. OVOG ZAKONA PO POTRAŽIVANjIMA U REPUBLICI KOJA SU NASTALA PO OSNOVU INOSTRANIH KREDITA ZA KOJE JE DRŽAVA PREUZELA OBAVEZU OTPLATE PREMA INOSTRANSTVU (ČLAN 26. STAV 3);
AKO DAJE JEMSTVO NEREZIDENTU SUPROTNO ČLANU 26. STAV 4. OVOG ZAKONA;
AKO DAJE JEMSTVO NEREZIDENTU SUPROTNO PROPISU VLADE (ČLAN 26. STAV 5);
AKO PRIBAVI GARANCIJE ILI JEMSTVA NEREZIDENTA SUPROTNO ČLANU 26. STAV 6. OVOG ZAKONA;
AKO DRŽI DEVIZE NA RAČUNU KOD BANKE U INOSTRANSTVU SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 27. STAV 2);
AKO NA RAČUNU KOD BANKE DRŽI DEVIZE I DINARE SUPROTNO OVOM ZAKONU (ČLAN 28. STAV 1);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 28. STAV 2);
AKO LICA IZ ČLANA 29. STAV 1. OVOG ZAKONA VRŠE PRENOS SREDSTAVA SA NEREZIDENTNOG ODNOSNO REZIDENTNOG RAČUNA U INOSTRANSTVO, A PRETHODNO NISU IZMIRILI PORESKE OBAVEZE PREMA REPUBLICI IZ POSLA PO OSNOVU KOJEG SU OSTVARENA TA SREDSTVA (ČLAN 29. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjA RADI DEPONOVANjA I ULAGANjA U INOSTRANSTVO SUPROTNO ODREDBAMA ZAKONA KOJI UREĐUJE POSLOVE OSIGURANjA (ČLAN 30. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE PREMIJE OSIGURANjA NA OSNOVU UGOVORA O OSIGURANjU KOJI JE ZAKLjUČEN SA NEREZIDENTOM – OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVOM, A KOJI NIJE DOZVOLjEN ZAKONOM KOJI UREĐUJE POSLOVE OSIGURANjA (ČLAN 30. STAV 2);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE KOJI UREĐUJE BLIŽE USLOVE ZA LIČNE I FIZIČKE PRENOSE SREDSTAVA PLAĆANjA U INOSTRANSTVO I IZ INOSTRANSTVA ( ČLAN 31);
AKO OBAVLjA DELATNOST PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU SUPROTNO USLOVIMA KOJE PROPIŠE I UTVRDI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA (ČLAN 31A);
AKO PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA I DINARIMA NE OBAVLjA PREKO BANKE (ČLAN 32. STAV 1);
AKO PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM NE OBAVLjA PREKO NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 32. STAV 2);
AKO PLATNI PROMET PO KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM OBAVLjA SUPROTNO ODREDBI ČLANA 32. STAV 3. OVOG ZAKONA;
AKO OBAVLjA PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM PO TEKUĆIM I KAPITALNIM POSLOVIMA SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 32. STAV 5);
AKO IZVRŠI NAPLATU, ODNOSNO PLAĆANjE I DRUGOM NEREZIDENTU, A NE NEREZIDENTU KOME DUGUJE, ODNOSNO OD KOGA POTRAŽUJE, PO TEKUĆEM ILI KAPITALNOM POSLU KOJI NIJE DOZVOLjEN OVIM ZAKONOM (ČLAN 33. STAV 1);
AKO POSTUPI SUPROTNO ČLANU 33. STAV 2. OVOG ZAKONA;
AKO POSLOVE IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE VRŠI NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG U PISMENOJ FORMI IZMEĐU SVIH UČESNIKA U POSLU (ČLAN 33. STAV 3);
AKO POSLOVE IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE OBAVI POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 33. STAV 5);
AKO O POSLOVIMA IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE IZVESTI DEVIZNI INSPEKTORAT NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 33. STAV 5);
AKO PROMENE PO KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE EVIDENTIRAJU KOD NARODNE BANKE SRBIJE U SKLADU SA PROPISOM DONETIM NA OSNOVU ČLANA 24. OVOG ZAKONA (ČLAN 33. STAV 6)
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS U REPUBLICI VRŠI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 34. OVOG ZAKONA;
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE, UPLATE I ISPLATE U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU VRŠI SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 34. STAV 8);
AKO NE DRŽI DEVIZE KOD BANKE ODNOSNO NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 35. STAV 1);
AKO NE DRŽI DEVIZE NA DEVIZNOM RAČUNU KOD BANKE ILI IH NE PRODA TOJ BANCI (ČLAN 35. STAV 2);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 35. STAV 3);
AKO NE DOSTAVLjA PODATKE O DEVIZNIM RAČUNIMA REZIDENATA PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 35. STAV 4);
AKO DEVIZNE RAČUNE NE DRŽI KOD NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 36. STAV 1);
AKO POSTUPA SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 36. OVOG ZAKONA;
AKO DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC KUPUJE I PRODAJE IZVAN DEVIZNOG TRŽIŠTA (ČLAN 38. STAV 1);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 38. STAV 4);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 39. STAV 6);
AKO POSTUPA SUPROTNO PROPISU VLADE ( ČLAN 39A. STAV 4)
AKO ZA POTREBE KNjIGOVODSTVA I STATISTIKE NE PRIMENjUJE ZVANIČNI SREDNjI KURS DINARA (ČLAN 41. STAV 2);
AKO ZA OBRAČUN CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA NE PRIMENjUJE ZVANIČNI SREDNjI KURS DINARA UTVRĐEN POSLEDNjEG RADNOG DANA U NEDELjI KOJA PRETHODI NEDELjI U KOJOJ SE UTVRĐUJE IZNOS CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE CARINE (ČLAN 41. STAV 3);
AKO POSTUPA SUPROTNO MERAMA IZ ČLANA 42. OVOG ZAKONA;
AKO POSTUPA SUPROTNO MERAMA IZ ČLANA 43. OVOG ZAKONA;
AKO NE IZDA POTVRDU NA GRANIČNOM PRELAZU ZA PRIVREMENO ODUZETE DINARE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC, ČEKOVE I HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE GLASE NA STRANU VALUTU, A KOJE PRELAZE IZNOS KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 48);
AKO NE VODE EVIDENCIJU O DEVIZNOM POSLOVANjU (ČLAN 53. STAV 1);
AKO POSTUPA SUPROTNO PROPISU VLADE (ČLAN 53. STAV 2.
AKO PRIVREMENO ODUZETE DEVIZE, EFEKTIVNI STRANI NOVAC, DINARE, ČEKOVE I HARTIJE OD VREDNOSTI NE DEPONUJE NA NAMENSKI RAČUN DEVIZNOG INSPEKTORATA KOJI SE VODI KOD NARODNE BANKE SRBIJE ILI NE STAVI U DEPO KOD NARODNE BANKE SRBIJE U ROKU OD DVA RADNA DANA OD DANA NjIHOVOG ODUZIMANjA (ČLAN 55).
ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U REZIDENTU – PRAVNOM LICU ILI NEREZIDENTU, ODGOVORNO LICE U BANCI – NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA.
ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ ODGOVORNO LICE U REZIDENTU IZ ČLANA 36. STAV 1 OVOG ZAKONA – NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA.
ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U REZIDENTU – OGRANKU STRANOG PRAVNOG LICA – NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA.
Član 60.
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice u državnom organu i organizaciji iz člana 36. stav 1. ovog zakona:
1) ako platni promet sa inostranstvom ne obavlja preko Narodne banke Srbije (član 32. stav 2);
2) ako devizne račune ne drži kod Narodne banke Srbije (član 36. stav 1);
3) ako za obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne primenjuje zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina (član 41. stav 3);
4) ako ne izda potvrdu na graničnom prelazu za privremeno oduzete dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu a koje prelaze iznos koji propiše Narodna banka Srbije (član 48);
5) ako privremeno oduzete devize, efektivni strani novac, dinare, čekove i hartije od vrednosti ne deponuje na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili ne stavi u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja (član 55).
Član 61.
Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident-preduzetnik:
1) ako sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge ne unese u Republiku u roku do 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršene usluge (član 4. stav 1);
2) ako sredstva plaćanja ostvarena po osnovu prodaje plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvu ne unese u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja (član 4. stav 3);
3) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja poslova iz člana 4. stav 2. ovog zakona (član 4. stav 4);
– 25 –
4) ako unapred plaćenu robu ili uslugu ne uveze u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluge (član 5. stav 1);
5) ako za robu ili uslugu, koja nije uvezena u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja, ne izvrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka tog roka (član 5. stav 2);
6) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja poslova iz člana 5. stav 3. ovog zakona (član 5. stav 4);
7) ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraživanje i dugovanje koje nije nastalo po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (član 7. stav 1);
8) ako poslove iz člana 7. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 7. stav 2);
9) ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (član 7. stav 4);
10) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);
11) ako dobit ostvarenu u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova kao i devize koje je u skladu sa garantnim rokovima, naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova ne unese u zemlju po završetku izvođenja investicionih radova,
odnosno isteku garantnog roka (član 9. stav 1);
12) ako ne postupa u skladu sa propisom Vlade (član 9. st. 2. i 3);
13) ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);
14) ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
15) ako vrši plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje su direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji izdavaoci nisu države OECD i međunarodne finansijske organizacije (član 13. stav 1);
16) ako vrši plaćanje radi kupovine dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca nije propisala Narodna banka Srbije (član 13. stav 2);
17) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 12. stav 2, član 13. stav 4, član 33. stav 3, član 37. st. 1. i 3);
18) ako vrši plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2);
19) ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 16. stav 3);
20) ako kreditne poslove iz člana 18. stav 1. ne zaključuju u pismenom obliku (član 18. stav 1);
21) ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom kojim se predviđaju obaveze za Republiku ili Narodnu banku Srbije (član 19. stav 2);
22) ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi člana 21. stav 1. ovog zakona (član 21. stav 1);
23) ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);
24) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju način, rokovi i obrasci za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom (član 24);
25) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);
26) ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);
27) ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (član 32. stav 1);
28) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);
29) ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 2 );
30) ako o poslovima iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat, na način i u rokovima koje propiše Vlada (član 33. stav 3);
31) ako koriste devize za plaćanje inostranstvu suprotno odredbama ovog zakona (član 34. stav 1);
32) ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona (član 34. st. 2, 4. i 5);
33) ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 6);
34) ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci (član 35. stav 2);
35) ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
36) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 2);
37) ako za potrebe knjigovodstva i statistike, ne primenjuje kurs iz člana 41. stav 2. ovog zakona (član 41. stav 2);
38) ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona (član 42);
39) ako postupa suprotno merama iz člana 43. ovog zakona (član 43);
40) ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (član 53. stav 1);
41) ako postupa suprotno propisu Vlade (član 53. stav 2).
ČLAN 61.
NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 500.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ REZIDENT -PREDUZETNIK:
1) AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE KOJIM SE PROPISUJU USLOVI I NAČIN EVIDENTIRANjA KREDITNIH POSLOVA IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA (ČLAN 4. STAV 2);
AKO NE VRŠI PREBIJANjE DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBA I USLUGA POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE VLADA (ČLAN 6. ST. 1. I 2);
AKO NE VRŠI PREBIJANjE DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJI PROPIŠE VLADA (ČLAN 6. STAV 3);
AKO KUPUJE ILI PRODAJE, ODNOSNO PLATI ILI NAPLATI POTRAŽIVANjE I DUGOVANjE KOJE NIJE NASTALO PO SPOLjNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA REZIDENATA (ČLAN 7. STAV 1);
AKO POSLOVE IZ ČLANA 7. STAV 1. OVOG ZAKONA NE VRŠI NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG U PISMENOJ FORMI IZMEĐU SVIH UČESNIKA U POSLU (ČLAN 7. STAV 2);
AKO NE POSTUPI U SKLADU SA PROPISOM VLADE (ČLAN 7. STAV 4);
AKO IZVRŠI NAPLATU, PLAĆANjE ILI IZDA NALOG ZA PLAĆANjE, ODNOSNO IZVRŠI PRENOS NEREZIDENTU, NA OSNOVU UGOVORA U KOJEM NIJE NAVEDENA STVARNA CENA ILI NA OSNOVU NEISTINITE ISPRAVE (ČLAN 8);
UKOLIKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM VLADE (ČLAN 8A);
AKO NE IZVESTI DEVIZNI INSPEKTORAT U SKLADU SA PROPISOM VLADE (ČLAN 9);
AKO VRŠI PLAĆANjE I PRENOS KAPITALA PO OSNOVU DIREKTNIH INVESTICIJA U INOSTRANSTVO SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE SPOLjNOTRGOVINSKO POSLOVANjE (ČLAN 11. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI STICANjA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTIMA U INOSTRANSTVU, SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE SVOJINSKO PRAVNE ODNOSE (ČLAN 12. STAV 1);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISANOM OBAVEZOM IZVEŠTAVANjA (ČLAN 6. STAV 2, ČLAN 12. STAV 2, ČLAN 13. STAV 5, ČLAN 37. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE STRANIH DUŽNIČKIH DUGOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI SUPROTNO ČLANU 13. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA;
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE STRANIH KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI (ČLAN 15. STAV 2);
AKO VRŠI PLAĆANjE, NAPLATU, PRENOS, PREBIJANjE, KAO I IZVEŠTAVANjE PO POSLOVIMA SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA SUPROTNO USLOVIMA I NAČINU KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 16);
AKO KREDITNI POSAO SA INOSTRANSTVOM ZAKLjUČI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 18. OVOG ZAKONA;
AKO DAJE JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA U KORIST NEREZIDENTA KREDITORA PO KREDITIMA KOJE REZIDENTI UZIMAJU IZ INOSTRANSTVA, ODOBRAVA NEREZIDENTU KOMERCIJALNE ZAJMOVE I PRIBAVLjA GARANCIJE, JEMSTVA I DRUGA SREDSTVA OBEZBEĐENjA OD NEREZIDENATA PO KREDITIMA KOJE ODOBRAVA NEREZIDENTIMA SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 18. ST. 10. I 14. OVOG ZAKONA;
AKO ZAKLjUČI UGOVOR O KREDITNOM POSLU SA INOSTRANSTVOM SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 19. OVOG ZAKONA;
AKO FINANSIJSKE KREDITE UZETE U INOSTRANSTVU KORISTI SUPROTNO ODREDBI ČLANA 21. STAV 1. OVOG ZAKONA (ČLAN 21. STAV 1);
AKO FINANSIJSKE KREDITE UZIMA U INOSTRANSTVU SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE KOJIM SE UTVRĐUJU NAMENE, NAČIN I USLOVI UZIMANjA TIH KREDITA (ČLAN 21. STAV 2);
AKO NE EVIDENTIRA KREDITNI POSAO SA INOSTRANSTVOM NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 24);
AKO DRŽI DEVIZE NA RAČUNU KOD BANKE U INOSTRANSTVU SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 27. STAV 2);
AKO VRŠI PLAĆANjE PREMIJE OSIGURANjA NA OSNOVU UGOVORA O OSIGURANjU KOJI JE ZAKLjUČEN SA NEREZIDENTOM – OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVOM, A KOJI NIJE DOZVOLjEN ZAKONOM KOJI UREĐUJE POSLOVE OSIGURANjA (ČLAN 30. STAV 2);
AKO OBAVLjA DELATNOST PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU SUPROTNO USLOVIMA KOJE PROPIŠE I UTVRDI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA (ČLAN 31A);
AKO PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA I DINARIMA NE OBAVLjA PREKO BANKE (ČLAN 32. STAV 1);
AKO OBAVLjA PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM PO TEKUĆIM I KAPITALNIM POSLOVIMA SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 32. STAV 5);
AKO IZVRŠI NAPLATU, ODNOSNO PLAĆANjE I DRUGOM NEREZIDENTU, A NE NEREZIDENTU KOME DUGUJE, ODNOSNO OD KOGA POTRAŽUJE, PO TEKUĆEM ILI KAPITALNOM POSLU KOJI NIJE DOZVOLjEN OVIM ZAKONOM (ČLAN 33. STAV 1);
AKO POSTUPI SUPROTNO ČLANU 33. STAV 2. OVOG ZAKONA;
AKO POSLOVE IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE VRŠI NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG U PISMENOJ FORMI IZMEĐU SVIH UČESNIKA U POSLU (ČLAN 33. STAV 3);
AKO POSLOVE IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE OBAVI POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 33. STAV 5);
AKO O POSLOVIMA IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE IZVESTI DEVIZNI INSPEKTORAT NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 33. STAV 5);
AKO PROMENE PO KREDITNIM POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM IZ ČLANA 33. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA NE EVIDENTIRAJU KOD NARODNE BANKE SRBIJE U SKLADU SA PROPISOM DONETIM NA OSNOVU ČLANA 24. OVOG ZAKONA (ČLAN 33. STAV 6)
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS U REPUBLICI VRŠI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 34. OVOG ZAKONA;
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE, UPLATE I ISPLATE U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU VRŠI SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 34. STAV 8);
AKO NE DRŽI DEVIZE NA DEVIZNOM RAČUNU KOD BANKE ILI IH NE PRODA TOJ BANCI (ČLAN 35. STAV 2);
AKO DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC KUPUJE I PRODAJE IZVAN DEVIZNOG TRŽIŠTA (ČLAN 38. STAV 1);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 39. STAV 6);
AKO POSTUPA SUPROTNO PROPISU VLADE ( ČLAN 39A STAV 4);
AKO ZA POTREBE KNjIGOVODSTVA I STATISTIKE NE PRIMENjUJE ZVANIČNI SREDNjI KURS DINARA (ČLAN 41. STAV 2);
AKO POSTUPA SUPROTNO MERAMA IZ ČLANA 42. OVOG ZAKONA;
AKO POSTUPA SUPROTNO MERAMA IZ ČLANA 43. OVOG ZAKONA;
AKO NE VODE EVIDENCIJU O DEVIZNOM POSLOVANjU (ČLAN 53. STAV 1);
43) AKO POSTUPA SUPROTNO PROPISU VLADE (ČLAN 53. STAV 2).
Član 62.
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – fizičko lice :
1) ako postupi suprotno članu 7. stav 1. ovog zakona;
2) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);
3) ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);
4) ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
5) ako vrši plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje su direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji izdavaoci nisu države OECD i međunarodne finansijske organizacije (član 13. stav 1);
6) ako vrši plaćanje radi kupovine dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca nije propisala Narodna banka Srbije (član 13. stav 2);
7) ako vrši plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2);
8) ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u inostranstvu suprotno propisuNarodne banke Srbije (član16. stav 3);
9) ako zaključi kreditni posao sa inostranstvom (član 18. stav 6);
10) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);
11) ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove
osiguranja (član 30. stav 2);
12) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 31);
13) ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarimane obavlja preko banke (član 32. stav 1);
14) ako postupi suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
15) ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 2);
16) ako koriste devize za plaćanje inostranstvu suprotno odredbama ovog zakona (član 34. stav 1);
17) ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona (član 34. st. 2, 4. i 5);
18) ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 6);
19) ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
20) ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona (član 42).
ČLAN 62.
NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ REZIDENT – FIZIČKO LICE :
AKO POSTUPI SUPROTNO ČLANU 7. STAV 1. OVOG ZAKONA (ČLAN 7);
AKO IZVRŠI NAPLATU, PLAĆANjE ILI IZDA NALOG ZA PLAĆANjE, ODNOSNO IZVRŠI PRENOS, NA OSNOVU UGOVORA U KOJEM NIJE NAVEDENA STVARNA CENA ILI NA OSNOVU NEISTINITE ISPRAVE (ČLAN 8);
AKO VRŠI PLAĆANjE I PRENOS KAPITALA PO OSNOVU DIREKTNIH INVESTICIJA U INOSTRANSTVO SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE SPOLjNOTRGOVINSKO POSLOVANjE (ČLAN 11. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI STICANjA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTIMA U INOSTRANSTVU, SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE SVOJINSKO PRAVNE ODNOSE (ČLAN 12. STAV 1);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISANOM OBAVEZOM IZVEŠTAVANjA (ČLAN 12. STAV 2, ČLAN 13. STAV 5, ČLAN 37. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjA RADI KUPOVINE STRANIH DUŽNIČKIH DUGOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI SUPROTNO ČLANU 13. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA;
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE STRANIH KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI (ČLAN 15. STAV 2);
AKO VRŠI PLAĆANjE, NAPLATU, PRENOS, PREBIJANjE, KAO I IZVEŠTAVANjE PO POSLOVIMA SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA SUPROTNO USLOVIMA I NAČINU KOJI PROPIŠE NARODNA BANKA SRBIJE (ČLAN 16);
AKO ZAKLjUČI KREDITNI POSAO SA INOSTRANSTVOM (ČLAN 18. STAV 12);
AKO DRŽI DEVIZE NA RAČUNU KOD BANKE U INOSTRANSTVU SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 27. STAV 2);
AKO VRŠI PLAĆANjE PREMIJE OSIGURANjA NA OSNOVU UGOVORA O OSIGURANjU KOJI JE ZAKLjUČEN SA NEREZIDENTOM – OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVOM, A KOJI NIJE DOZVOLjEN ZAKONOM KOJI UREĐUJE POSLOVE OSIGURANjA (ČLAN 30. STAV 2);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE KOJI UREĐUJE BLIŽE USLOVE ZA LIČNE I FIZIČKE PRENOSE SREDSTAVA PLAĆANjA U INOSTRANSTVO I IZ INOSTRANSTVA ( ČLAN 31);
AKO OBAVLjA DELATNOST PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU (ČLAN 31A) ;
AKO PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA I DINARIMA NE OBAVLjA PREKO BANKE (ČLAN 32. STAV 1);
AKO OBAVLjA PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM PO TEKUĆIM I KAPITALNIM POSLOVIMA SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 32. STAV 5);
AKO IZVRŠI NAPLATU, ODNOSNO PLAĆANjE I DRUGOM NEREZIDENTU, A NE NEREZIDENTU KOME DUGUJE, ODNOSNO OD KOGA POTRAŽUJE, PO TEKUĆEM ILI KAPITALNOM POSLU KOJI NIJE DOZVOLjEN OVIM ZAKONOM (ČLAN 33. STAV 1);
AKO POSLOVE IZ ČLANA 33. STAV 1. OVOG ZAKONA NE VRŠI NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG U PISMENOJ FORMI IZMEĐU SVIH UČESNIKA U POSLU (ČLAN 33. STAV 3);
AKO POSLOVE IZ ČLANA 33. STAV 1. OVOG ZAKONA NE OBAVI POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 33. STAV 5);
AKO O POSLOVIMA IZ ČLANA 33. STAV 1. OVOG ZAKONA NE IZVESTI DEVIZNI INSPEKTORAT NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJE PROPIŠE VLADA (ČLAN 33. STAV 5)
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS U REPUBLICI VRŠI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 34. OVOG ZAKONA;
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE, UPLATE I ISPLATE U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU VRŠI SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 34. STAV 8);
AKO DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC KUPUJE I PRODAJE IZVAN DEVIZNOG TRŽIŠTA (ČLAN 38. STAV 1);
AKO POSTUPA SUPROTNO MERAMA IZ ČLANA 42. OVOG ZAKONA;
AKO POSTUPA SUPROTNO PROPISU VLADE (ČLAN 53. STAV 2).
Član 63.
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nerezident – fizičko lice :
1) ako postupi suprotno članu 7. stav 5. ovog zakona;
2) ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u Republici suprotno zakonu koji uređuje strana ulaganja (član 11. stav 2);
3) ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u Republici, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);
4) ako vrše plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti suprotno zakonu koji uređuje tržište hartija od vrednosti (član 14.stav 1);
5) ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 3);
6) ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u Republici suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 16.stav 4);
7) ako vrše plaćanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim
penzijskim fondovima (član 17. stav 2);
8) ako postupi suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 20. stav 3);
9) ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);
10) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 31);
11) ako koriste devize za plaćanje inostranstvu suprotno odredbama ovog zakona (član 34. stav 1);
12) ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona (član 34. st. 2, 4. i 5);
13) ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 6);
14) ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);
15) ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona (član 42).
ČLAN 63.
NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ NEREZIDENT – FIZIČKO LICE:
AKO POSTUPI SUPROTNO ČLANU 7. STAV 5. OVOG ZAKONA;
AKO VRŠI PLAĆANjE I PRENOS KAPITALA PO OSNOVU DIREKTNIH INVESTICIJA U REPUBLICI SUPROTNO ČLANU 11. OVOG ZAKONA;
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI STICANjA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTIMA U REPUBLICI, SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE SVOJINSKO PRAVNE ODNOSE (ČLAN 12. STAV 1);
AKO VRŠE PLAĆANjE RADI KUPOVINE U REPUBLICI DUGOROČNIH KAO I VLASNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI (ČLAN 14. STAV 1);
AKO VRŠI PLAĆANjE RADI KUPOVINE DOMAĆIH KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI (ČLAN 15. STAV 3);
AKO VRŠE PLAĆANjA RADI ULAGANjA U INVESTICIONE FONDOVE I DOBROVOLjNE PENZIJSKE FONDOVE U REPUBLICI SUPROTNO ZAKONU KOJI UREĐUJE POSLOVE SA INVESTICIONIM I DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA (ČLAN 17. STAV 2);
AKO KREDITNI POSAO SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA ZAKLjUČI SUPROTNO ODREDBI ČLANA 18. STAV 1. OVOG ZAKONA;
AKO POSTUPI SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 20. STAV 3);
AKO NA RAČUNU KOD BANKE DRŽI DEVIZE I DINARE SUPROTNO OVOM ZAKONU (ČLAN 28. STAV 1);
AKO LICA IZ ČLANA 29. STAV 1. VRŠE PRENOS SREDSTAVA SA NEREZIDENTNOG ODNOSNO REZIDENTNOG RAČUNA U INOSTRANSTVO, A PRETHODNO NISU IZMIRILI PORESKE OBAVEZE PREMA REPUBLICI IZ POSLA PO OSNOVU KOJEG SU OSTVARENA TA SREDSTVA (ČLAN 29. STAV 1);
AKO NE POSTUPA U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE KOJI UREĐUJE BLIŽE USLOVE ZA LIČNE I FIZIČKE PRENOSE SREDSTAVA PLAĆANjA U INOSTRANSTVO I IZ INOSTRANSTVA (ČLAN 31);
AKO OBAVLjA DELATNOST PRUŽANjA USLUGA PRENOSA NOVCA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU (ČLAN 31A);
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE I PRENOS U REPUBLICI VRŠI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 34. OVOG ZAKONA;
AKO PLAĆANjE, NAPLAĆIVANjE, UPLATE I ISPLATE U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU VRŠI SUPROTNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 34. STAV 8);
AKO DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC KUPUJE I PRODAJE IZVAN DEVIZNOG TRŽIŠTA (ČLAN 38. STAV 1);
16) AKO POSTUPA SUPROTNO MERAMA IZ ČLANA 42. OVOG ZAKONA.
Član 64.
Za prekršaj iz čl. 59. do 63. ovog zakona, pored novčane kazne, izreći će se i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, može se izvršiti delimično oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini.
ZAŠTITNA MERA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI I AKO KAZNA ZA PREKRŠAJ NIJE IZREČENA, AKO SE POSTUPAK ZA PREKRŠAJE NE MOŽE VODITI JER JE UČINILAC BIO NEDOSTUPAN ILI NEPOZNAT ORGANU NADLEŽNOM ZA VOĐENjE POSTUPKA, ILI AKO JE UČINILAC U VREME IZVRŠENjA PREKRŠAJA BIO MALOLETAN, ILI ZBOG POSTOJANjA DRUGIH ZAKONSKIH SMETNjI.
Član 65.
Postupak po prekršajima iz ovog zakona ne može se pokrenuti kad proteknu tri godine PET GODINA od dana kada je prekršaj učinjen.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa- Vlada
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, član 62. i član 63. tač. 1a) i 3).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Delimično ispunjene.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
U toku je postepena liberalizacija kretanja kapitala, koja će biti potpuno sprovedena u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma.
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Ne postoji.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov IV – Kapital i platni promet, član 63.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju nije predmet uređenja primarnih izvora prava EU.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju nije predmet uređenja sekundarnih izvora prava EU
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju ne predstavlja usaglašavanje sa direktivama EU, već sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO) i njenih članica za pristupanje Republike Srbije STO.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Ulaskom Republike Srbije u EU.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne