PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU
Član 1.
U Zakonu o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03 i 61/05), naslov iznad člana i član 1. menjaju se i glase:
„Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se posao finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze subjekata u poslu finansijskog lizinga, uslovi pod kojima se mogu obavljati poslovi finansijskog lizinga, nadzor nad poslovanjem davalaca lizinga i Registar finansijskog lizinga.”
Član 2.
Član 2. menja se i glasi:
„Član 2.
Posao finansijskog lizinga je posao finansijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga i koji podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući pravo svojine nad predmetom lizinga, na primaoca lizinga prenosi, na određeni vremenski period, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, sa svim rizicima i svim koristima povezanim sa pravom svojine, a primalac mu za to plaća lizing naknadu, ukoliko je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
predmet lizinga je određen od strane primaoca lizinga;
pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi sa davaoca na primaoca lizinga istekom roka na koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade;
primalac lizinga ima ugovoreno pravo opcije otkupa predmeta lizinga po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade;
primalac lizinga ima pravo da produži rok trajanja ugovora o lizingu;
period na koji se zaključuje ugovor o lizingu odgovara periodu u kome se amortizuje celina ili najbitniji deo predmeta lizinga.”
Član 3.
Naslov iznad člana i član 3. brišu se.
Član 4.
U članu 4. posle reči: „pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.)” dodaju se reči: „i nepokretna stvar koja može biti predmet prava svojine u smislu zakona koji uređuje svojinskopravne odnose”.
Član 5.
Naslov iznad člana i član 6. menjaju se i glase:
„Ugovor o lizingu i ugovor o isporuci
Član 6.
Ugovor o lizingu je ugovor zaključen između davaoca lizinga i primaoca lizinga, kojim se davalac lizinga obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na određeno vreme, u kome primalac lizinga uživa sve koristi i snosi sve rizike u vezi sa vlasništvom, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu, u ugovorenim rokovima.
Ugovor o lizingu obavezno sadrži nabavnu vrednost predmeta lizinga, ukupan iznos lizing naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinačnih rata lizing naknade i njihovu strukturu, njihov broj i vreme plaćanja, rok na koji je ugovor zaključen, mesto, rok, način i uslove isporuke predmeta lizinga, način i uslove prenosa svojine nad predmetom lizinga, odnosno način i uslove produženja roka trajanja ugovora.
Narodna banka Srbije može propisati i druge elemente ugovora o lizingu, kao i način iskazivanja elemenata tog ugovora.
Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pisanoj formi.
Ugovor koji nije imenovan kao ugovor o lizingu, a koji ima obeležje ugovora o lizingu iz posla finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, ili predviđa ona prava i obaveze za ugovorne strane koja su ovim zakonom određeni kao prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora o lizingu, smatraće se simulovanim ugovorom.
Ugovor o isporuci je ugovor zaključen između isporučioca predmeta lizinga i davaoca lizinga, kojim davalac lizinga stiče svojinu nad predmetom lizinga, određenom od strane primaoca lizinga, u cilju davanja tog predmeta lizinga primaocu lizinga u finansijski lizing.
Isporučioca predmeta lizinga bira primalac lizinga, a može ga izabrati i davalac lizinga.
Davalac lizinga na osnovu zaključenog ugovora o isporuci, a po izvršenoj isporuci predmeta lizinga u skladu sa tim ugovorom, postaje nosilac prava svojine na predmetu lizinga.
Ugovor o isporuci obavezno sadrži: precizno određenje predmeta isporuke, cenu, mesto, način i rok isporuke, obaveštenje o tome da se predmet pribavlja radi izvršenja ugovora o lizingu, kao i označenje lica koje u tom ugovoru ima svojstvo primaoca lizinga.
Primalac lizinga odobrava ugovor o isporuci, u delu koji se odnosi na određenje predmeta lizinga, cenu, mesto, rok i način isporuke tog predmeta, potpisivanjem ugovora o isporuci.
Ugovor o isporuci mora biti zaključen u pisanoj formi.”
Član 6.
Član 7. menja se i glasi:
„Član 7.
Lizing naknada je naknada koju primalac lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga (u daljem tekstu: lizing naknada).
Lizing naknada se utvrđuje na osnovu iznosa koji je davalac lizinga platio za sticanje svojine na predmetu lizinga, uvećanog za kamatu i druge troškove koje, u skladu sa ugovorom o lizingu, primalac lizinga plaća davaocu lizinga.”
Član 7.
Naslov iznad člana i član 8. menjaju se i glase:
„Shodna primena
Član 8.
Odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva shodno se primenjuju na davaoce lizinga, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Na obligaciono – pravne odnose subjekata u poslu finansijskog lizinga primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Narodna banka Srbije, na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, donosi konačna rešenja kojima odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima pravnih i fizičkih lica određenih ovim zakonom.
Na postupak donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
U upravnom sporu protiv konačnog rešenja iz stava 3. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar.”
Član 8.
Naslov iznad člana i član 10. menjaju se i glase:
„Pojam i delatnost davaoca lizinga
Član 10.
Davalac lizinga je društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.
Davalac lizinga obavlja delatnost finansijskog lizinga kao pretežnu delatnost, u smislu propisa kojima se uređuje klasifikacija delatnosti.
Pored delatnosti iz stava 2. ovog člana, davalac lizinga može obavljati delatnost davanja u zakup vraćenih predmeta lizinga, kao i delatnosti koje se uobičajeno obavljaju uz delatnost finansijskog lizinga (usluge obuke primaoca lizinga u vezi sa korišćenjem predmeta lizinga, usluge montaže, demontaže, usluge servisiranja predmeta lizinga, nabavka rezervnih delova i sl.).
Davalac lizinga može, uz naknadu, otuđivati predmete lizinga koji su mu vraćeni u državinu, po prestanku ugovora o lizingu, odnosno ugovora o zakupu.
Davalac lizinga ne može odobravati novčane zajmove.
Posao finansijskog lizinga može obavljati samo privredno društvo koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.”
Član 9.
Posle člana 10. dodaju se naslovi iznad članova i čl. 10a, 10b, 10v, 10g, 10d, 10đ, 10e, 10ž i 10z, koji glase:
„Osnivački i osnovni kapital
Član 10a
Osnivački kapital davaoca lizinga obezbeđuju osnivači iz sopstvenih sredstava, koja mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku.
Sredstva u nenovčanom obliku iz stava 1. ovog člana mogu biti stvari i prava koja su u funkciji poslovanja davaoca lizinga.
Za obavljanje poslova finansijskog lizinga čiji je predmet pokretna stvar, novčani deo osnivačkog kapitala davaoca lizinga ne može biti manji od 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan uplate.
Za obavljanje poslova finansijskog lizinga čiji je predmet nepokretna stvar novčani deo osnivačkog kapitala davaoca lizinga ne može biti manji od 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan uplate.
Sopstvena sredstva osnivača iz stava 1. ovog člana su sredstva koja ne potiču iz zajmova niti kredita.
Davalac lizinga je dužan da u svom poslovanju obezbedi da mu novčani deo osnovnog kapitala uvek bude u iznosu koji nije manji od iznosa iz st. 3. i 4. ovog člana, prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna.
Narodna banka Srbije može propisati kriterijume za utvrđivanje elemenata i visine kapitala iz stava 6. ovog člana.
Organi
Član 10b
Organi davaoca lizinga su:
skupština;
upravni odbor;
izvršni odbor.
Davalac lizinga može imati i druge organe.
Skupština
Član 10v
Skupština davaoca lizinga:
usvaja poslovnu politiku davaoca lizinga;
usvaja statut, kao i izmene i dopune osnivačkog akta i statuta;
usvaja godišnji račun davaoca lizinga i odlučuje o nameni i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;
odlučuje o povećanju i smanjenju kapitala;
odlučuje o ulaganju u osnovna sredstva i raspolaganju osnovnim sredstvima;
imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora;
određuje visinu naknade članovima upravnog odbora;
odlučuje o statusnim promenama i prestanku davaoca lizinga;
odlučuje o sticanju stečajne, odnosno likvidacione mase davaoca lizinga u stečaju, odnosno likvidaciji;
imenuje i razrešava eksternog revizora.
Statutom davaoca lizinga se mogu utvrditi i druga prava i obaveze skupštine davaoca lizinga.
Skupština ne može donošenje odluka iz stava 1. ovog člana preneti na drugi organ davaoca lizinga.
Sednice skupštine se održavaju najmanje jednom godišnje.
Odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva o sazivanju i održavanju sednica skupštine društva s ograničenom odgovornošću, odnosno akcionarskog društva, shodno se primenjuju i na davaoca lizinga, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Organi upravljanja
Član 10g
Organi upravljanja davaoca lizinga su upravni odbor i izvršni odbor.
Organi upravljanja davaoca lizinga su odgovorni za zakonitost poslovanja davaoca lizinga.
Sastav Upravnog odbora
Član 10d
Upravni odbor davaoca lizinga čine najmanje tri člana, uključujući i predsednika.
Najmanje jednu trećinu članova upravnog odbora čine lica nezavisna od davaoca lizinga.
Nezavisnim od davaoca lizinga smatra se lice koje nema direktno ili indirektno vlasništvo ni u davaocu lizinga, ni u članu grupe društava u kojoj je taj davalac lizinga.
Indirektno vlasništvo označava mogućnost efektivnog ostvarivanja vlasničkih prava u davaocu lizinga od strane lica koje nema direktno vlasništvo u tom davaocu lizinga, a koje koristi vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom davaocu lizinga.
Član upravnog odbora može biti zaposlen u davaocu lizinga, i to samo u svojstvu člana upravnog odbora.
Član upravnog odbora davaoca lizinga mora imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije, propisane ovim zakonom i aktom Narodne banke Srbije.
Delokrug Upravnog odbora
Član 10đ
Upravni odbor davaoca lizinga odgovoran je za upravljanje rizicima u davaocu lizinga.
Upravni odbor davaoca lizinga:
saziva sednice skupštine;
priprema predlog odluka za skupštinu davaoca lizinga i odgovoran je za sprovođenje tih odluka;
predlaže skupštini usvajanje i sprovođenje poslovne politike;
imenuje i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora;
nadzire rad izvršnog odbora;
usvaja tromesečne i godišnje izveštaje izvršnog odbora o poslovanju i podnosi skupštini usvojeni godišnji izveštaj na konačno usvajanje;
obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima;
usvaja organizacionu strukturu;
utvrđuje iznose do kojih izvršni odbor može odlučivati o plasmanima i zaduživanju i odlučuje o plasmanima i zaduživanju preko tih iznosa;
usvaja program i plan interne revizije;
uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola;
utvrđuje sistem za upravljanje rizicima;
donosi odluke o poveravanju poslova iz člana 13i stav 6. i člana 13j stav 5. ovog zakona;
predlaže skupštini eksternog revizora i razmatra izveštaje eksterne i interne revizije;
obavlja druge poslove u skladu sa statutom.
Sednice Upravnog odbora
Član 10e
Sednice upravnog odbora davaoca lizinga održavaju se najmanje jednom u tri meseca.
Odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva o sazivanju i održavanju sednica upravnog odbora shodno se primenjuju na upravni odbor davaoca lizinga, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Sastav izvršnog odbora
Član 10ž
Izvršni odbor davaoca lizinga čine najmanje dva člana, uključujući i predsednika.
Predsednik izvršnog odbora davaoca lizinga predstavlja i zastupa davaoca lizinga.
U zaključenju pravnih poslova i pri preduzimanju drugih pravnih radnji u ime i za račun davaoca lizinga, predsednik izvršnog odbora davaoca lizinga dužan je da obezbedi potpis jednog člana tog odbora.
Članovi izvršnog odbora davaoca lizinga su u radnom odnosu u davaocu lizinga na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.
Članovi izvršnog odbora davaoca lizinga moraju imati odgovarajuće kvalifikacije, koje propisuje Narodna banka Srbije, u smislu člana 13v stav 3. ovog zakona.
Član upravnog odbora davaoca lizinga ne može biti član izvršnog odbora davaoca lizinga.
Delokrug Izvršnog odbora
Član 10z
Izvršni odbor davaoca lizinga:
sprovodi odluke skupštine i upravnog odbora;
obezbeđuje zakonitost rada davaoca lizinga;
odlučuje o plasmanima i zaduživanju davaoca lizinga do iznosa koji utvrdi upravni odbor;
predlaže upravnom odboru opšte uslove poslovanja davaoca lizinga, kao i njihove izmene i dopune;
identifikuje i meri rizike kojima je davalac lizinga izložen u svom poslovanju, sprovodi principe i procedure upravljanja rizikom koje odobri upravni odbor;
sprovodi procedure nadzora nad poslovanjem, redovno ih procenjuje i po potrebi unapređuje u skladu sa poslovnom politikom davaoca lizinga;
obaveštava upravni odbor o svim postupanjima koja nisu u skladu sa propisima i drugim aktima davaoca lizinga;
podnosi upravnom odboru tromesečne i godišnje izveštaje o poslovanju, bilanse stanja i bilanse uspeha davaoca lizinga;
odlučuje o pitanjima koja nisu u delokrugu skupštine i upravnog odbora;
obavlja druge poslove u skladu sa statutom.
Poslove iz stava 1. tačka 5) ovog člana davalac lizinga može poveriti drugom licu u finansijskom sektoru čije je sedište na teritoriji Republike Srbije.
Poveravanjem poslova iz stava 2. ovog člana, izvršni odbor davaoca lizinga se ne oslobađa odgovornosti za zakonitost obavljanja tih poslova u skladu sa ovim zakonom.”
Član 10.
Naslov iznad člana i član 13. brišu se.
Član 11.
Dodaje se naslov iznad člana 13a, koji glasi:
„Dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga”.
Član 13a menja se i glasi:
„Član 13a
Narodna banka Srbije, na zahtev osnivača davaoca lizinga, izdaje dozvolu za obavljanje poslova finansijskog lizinga.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) osnivački akt davaoca lizinga;
2) podaci o osnivačima davaoca lizinga i visini njihovih uloga/akcija, kao i podaci o grupi društava kojima osnivači pripadaju;
3) overena pismena izjava osnivača o tome da raspolaže sopstvenim novčanim sredstvima u iznosu iz člana 10a st. 3. i 4. ovog zakona i da će ih preneti na privremeni račun kod banke, kao i dokaz o poreklu tih sredstava;
4) dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje poslova finansijskog lizinga;
5) program rada davaoca lizinga za period od tri godine;
6) podaci o licima imenovanim za članove upravnog, odnosno izvršnog odbora, kao i dokumentacija kojom se dokazuju poslovna reputacija i stručne kvalifikacije tih lica.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju kada je osnivač davaoca lizinga banka koja ima dozvolu za rad Narodna banke Srbije, uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga ne podnosi se dokumentacija propisana u stavu 2. tač. 2) i 3) ovog člana.
Narodna banka Srbije, pored dokumentacije iz stava 2. ovog člana, od osnivača davaoca lizinga može zahtevati da podnese i dodatnu dokumentaciju.
Pri razmatranju zahteva i dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, poslovnu reputaciju osnivača davaoca lizinga (izuzev u slučaju kada je osnivač banka koja poseduje dozvolu za rad Narodne banke Srbije), kvalifikacije i poslovnu reputaciju lica imenovanih za članove upravnog odbora, odnosno članove izvršnog odbora davaoca lizinga.
Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana ako:
osnivački akt davaoca lizinga nije propisano sačinjen;
novčani deo osnivačkog kapitala je niži od propisanog ili novčani deo tog kapitala ne potiče iz sopstvenih sredstava osnivača; odnosno osnivači nisu dostavili adekvatan dokaz o poreklu tih sredstava;
je finansijsko stanje osnivača procenjeno kao nezadovoljavajuće u smislu obezbeđivanja adekvatne podrške poslovanju davaoca lizinga;
struktura grupe kojoj pripadaju osnivači, na osnovu dostavljenih podataka ne može biti ocenjena kao transparentna;
predloženi program rada nije ocenjen kao adekvatan;
poslovna reputacija osnivača nije pozitivno ocenjena;
lice predloženo za člana upravnog odbora, odnosno člana izvršnog odbora nema odgovarajuće stručne kvalifikacije, niti profesionalne kvalitete, odnosno adekvatnu poslovnu reputaciju.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, kriterijume za ocenu poslovne reputacije i finansijskog stanja osnivača, kriterijume za ocenu kvalifikacija i poslovne reputacije lica koje je predloženo za člana upravnog, odnosno člana izvršnog odbora davaoca lizinga.
Postupak odlučivanja Narodne banke Srbije po zahtevu iz stava 1. ovog člana ne može trajati duže od 60 dana od dana prijema zahteva, a okončava se donošenjem rešenja.
Osnivači davaoca lizinga dužni su da prijavu za registraciju u Registar privrednih subjekata, sa rešenjem kojim se izdaje dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga, podnesu Agenciji za privredne registre u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz stava 1. ovog člana, lice koje je podnelo taj zahtev ne može podneti novi zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga u roku od godinu dana od dana odbijanja zahteva.
Narodna banka Srbije može ukinuti rešenje kojim je izdala dozvolu za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi na osnovu kojih je je doneto to rešenje.”
Član 12.
Dodaje se naslov iznad člana 13b, koji glasi:
„Saglasnost za sticanje vlasništva nad udelima/akcijama davaoca lizinga”.
Član 13b menja se i glasi:
„Član 13b
Nijedno pravno niti fizičko lice ne može bez saglasnosti Narodne banke Srbije steći direktno ili indirektno vlasništvo nad udelima/akcijama davaoca lizinga koje vlasniku tih udela/akcija omogućava 10% i više upravljačkih prava u tom davaocu lizinga.
Narodna banka Srbije, odlučuje o zahtevu za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva nad udelima/akcijama davaoca lizinga koje vlasniku tih udela/akcija omogućava 10% i više upravljačkih prava u tom davaocu lizinga.
Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana ako:
finansijsko stanje podnosioca zahteva nije odgovarajuće u smislu obezbeđivanja adekvatne podrške poslovanju davaoca lizinga;
podnosilac zahteva, odnosno lice koje mu obezbeđuje sredstva za kupovinu udela/akcija nema dobru poslovnu reputaciju;
struktura grupe kojoj pripada podnosilac zahteva, na osnovu dostavljenih podataka, ne može biti ocenjena kao transparentna;
nije moguće utvrditi izvor sredstava kojima podnosilac zahteva namerava da kupi udeo/akcije davaoca lizinga.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za davanje saglasnosti za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva nad udelima/akcijama davaoca lizinga koje mu omogućava 10% i više upravljačkih prava.
Postupak odlučivanja Narodne banke Srbije po zahtevu iz stava 2. ovog člana ne može trajati duže od 60 dana od dana prijema zahteva, a okončava se donošenjem rešenja.
Licu koje je, bez saglasnosti Narodne banke Srbije steklo direktnu ili indirektnu svojinu nad udelima/akcijama koje mu omogućavaju 10% i više upravljačkih prava u davaocu lizinga, Narodna banka Srbije će rešenjem naložiti da tu svojinu otuđi u roku određenom tim rešenjem i zabraniće mu da u davaocu lizinga ostvaruje glasačka prava i utiče na upravljanje i poslovnu politiku davaoca lizinga.
Ako Narodna banka Srbije rešenjem odbije zahtev iz stava 2. ovog člana, lice koje je podnelo taj zahtev ne može podneti novi zahtev za davanje saglasnosti za sticanje prava svojine na udelima/akcijama davaoca lizinga u roku od godinu dana od dana odbijanja tog zahteva.
Davalac lizinga je dužan da prijavu za upis vlasnika udela/akcija u Registar privrednih subjekata, sa rešenjem kojim se daje saglasnost za sticanje udela/akcija u davaocu lizing, podnese Agenciji za privredne registre u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja.”
Član 13.
Dodaje se naslov iznad člana 13v, koji glasi:
„Saglasnost na imenovanje članova upravnog odbora,
odnosno članova izvršnog odbora”.
Član 13v menja se i glasi:
„Član 13v
Davalac lizinga je dužan da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na imenovanje članova upravnog odbora, odnosno članova izvršnog odbora davaoca lizinga.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana davalac lizinga podnosi dokumentaciju kojom se dokazuje da lice na koje se odnosi zahtev za davanje saglasnosti:
ima potrebne stručne kvalifikacije;
ima najmanje dve godine radnog iskustva na rukovodećem položaju u finansijskom sektoru ili tri godine radnog iskustva na rukovodećem položaju u privrednom društvu, odnosno četiri godine iskustva u oblasti finansija;
nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nepodobnim za obavljanje funkcije člana upravnog, odnosno izvršnog odbora i da mu nije izrečena zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti zabrane obavljanja funkcije, delatnosti, profesije ili poziva.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove iz stava 2. ovog člana, način njihovog dokazivanja i način davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.
Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana u sledećim slučajevima:
ako predloženo lice ne ispunjava uslove u pogledu stručnih kvalifikacija i propisanog iskustva na rukovodećoj funkciji iz stava 2. ovog člana;
predloženo lice je na dan pokretanja stečajnog postupka, odnosno oduzimanja dozvole za rad ili šest meseci pre tog dana bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja i/ili nadzora privrednog društva čija je pretežna delatnost finansijsko posredovanje, u smislu propisa kojima se uređuje klasifikacija delatnosti, a protiv koga je pokrenut stečajni postupak ili kome je oduzeta dozvola za rad – ako od oduzimanja dozvole za rad do podnošenja zahteva nije prošlo više od tri godine;
predloženo lice je pravnosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo protiv prava po osnovu rada, imovine, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, državnih organa, pravosuđa, pravnog saobraćaja i službene dužnosti, odnosno drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.
Postupak odlučivanja Narodne banke Srbije po zahtevu iz stava 1. ovog člana ne može trajati duže od 30 dana od dana prijema zahteva, a okončava se donošenjem rešenja.
Odluka o imenovanju članova upravnog odbora, odnosno članova izvršnog odbora davaoca lizinga, na koje Narodna banka Srbije nije dala saglasnost, ništava je.
Davalac lizinga je dužan da Narodnoj banci Srbije dostavi odluku o imenovanju članova upravnog odbora, odnosno članova izvršnog odbora, u roku od sedam dana od dana donošenja te odluke.
Davalac lizinga je dužan da obavesti Narodnu banku Srbije o razrešenju ili ostavci člana upravnog, odnosno člana izvršnog odbora, u roku od sedam dana od dana razrešenja ili ostavke, navodeći razloge za to.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, rešenjem kojim se usvaja zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga iz člana 13a ovog zakona, daje i saglasnost na imenovanje prvih članova upravnog odbora davaoca lizinga.”
Član 14.
Dodaje se naslov iznad člana 13g, koji glasi:
„Obaveza obaveštavanja Narodne banke Srbije”.
Član 13g menja se i glasi:
„Član 13g
Davalac lizinga je dužan da Narodnoj banci Srbije dostavlja:
godišnje finansijske izveštaje o poslovanju, sa izveštajem ovlašćenog eksternog revizora – u roku od 120 dana od završetka kalendarske godine za koju se dostavlja izveštaj;
obaveštenje o statusnim i drugim promenama koje se registruju u Registru privrednih subjekata – u roku od deset radnih dana od dana nastanka te promene;
druge podatke propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona – u propisanim rokovima;
druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije – u roku određenom u zahtevu Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije propisuje sadržinu i oblik izveštaja, kao i način njihovog dostavljanja i rokove iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana.”
Član 15.
Dodaje se naslov iznad člana 13d, koji glasi:
„Eksterni revizor”.
Član 13d menja se i glasi:
„Član 13d
Radi obavljanja revizije godišnjih finansijskih izveštaja, davalac lizinga angažuje eksternog revizora.
Eksterni revizor iz stava 1. ovog člana je revizor koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija ispunjava uslove za obavljanje revizije velikih lica.
Eksterni revizor može kod davaoca lizinga obavljati najviše pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih izveštaja.
Eksterni revizor ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja davaoca lizinga i pružati mu konsultantske usluge, niti reviziju može vršiti za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge.
Ako reviziju izvrši eksterni revizor koji ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, odnosno ako je revizija izvršena suprotno odredbama ovog zakona i drugih propisa, Narodna banka Srbije neće prihvatiti izveštaj o reviziji.”
Član 16.
Dodaje se naslov iznad člana 13đ, koji glasi:
„Sredstva rezerve”.
Član 13đ menja se i glasi:
„Član 13đ
Narodna banka Srbije može propisati osnove po kojima za davaoca lizinga nastaje obaveza da na posebno otvorenom računu kod banke drži sredstva rezerve.
Propisom iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije će propisati i način utvrđivanja osnovice za obračun sredstava rezerve, visinu stope po kojoj se obračunavaju sredstva rezerve, rokove u kojima se vrši obračun i izdvajanje tih sredstava, kao i način i rokove za dostavljanje izveštaja Narodnoj banci Srbije o obračunatim i izdvojenim sredstvima rezerve.
Sredstva rezerve iz stava 1. ovog člana ne mogu biti predmet prinudne naplate.”
Član 17.
Dodaje se naslov iznad člana 13e, koji glasi:
„Minimalni uslovi za zaključenje ugovora o lizingu”.
U članu 13e dodaju se novi st. 1. i 2, koji glase:
„Ako je predmet ugovora o lizingu nepokretna stvar, davalac lizinga ne može zahtevati uplatu učešća od primaoca lizinga – fizičkog lica.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, ugovor o lizingu mora sadržati klauzulu da se pravo svojine nad predmetom lizinga prenosi sa davaoca na primaoca lizinga istekom roka na koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade.”
Dosadašnji stav 1. postaje stav 3.
Član 18.
Dodaje se naslov iznad člana 13ž, koji glasi:
„Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga”.
Član 13ž menja se i glasi:
„Član 13ž
Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vrši Narodna banka Srbije.
Nadzor iz stava 1. ovog člana obavlja se:
posrednim nadzorom: izveštaja, druge dokumentacije i podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije saglasno propisima ili na zahtev Narodne banke Srbije, kao i podataka kojima Narodna banka Srbije raspolaže;
neposrednim nadzorom, uvidom u poslovne knjige i dokumentaciju davaoca lizinga, kao i drugu dokumentaciju.
Ako su u postupku nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, Narodna banka Srbije će davaocu lizinga izreći jednu od sledećih mera:
upućivanje pismene opomene;
upućivanje nalogodavnog pisma;
izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.
Mere iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije donosi u formi rešenja.
Rešenjem iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije može izreći i novčanu kaznu davaocu lizinga i odgovornom licu u davaocu lizinga.
Novčana kazna iz stava 5. ovog člana, za davaoca lizinga, ne može biti manja od 3% ni veća od 20% minimalnog iznosa novčanog dela osnivačkog kapitala iz člana 10a st. 3. i 4. ovog zakona.
Novčana kazna iz stava 5. ovog člana licu koje obavlja funkciju člana upravnog, odnosno člana izvršnog odbora davaoca lizinga, ne može biti manja od zarade koja je tom licu isplaćena u prethodnom mesecu, ni veća od zbira zarada isplaćenih tom licu u prethodnih šest meseci.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizinga i izricanja mera određenih ovim članom.”
Član 19.
Dodaje se naslov iznad člana 13z, koji glasi:
„Oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga”.
Član 13z menja se i glasi:
„Član 13z
Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako:
je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka osnivača davaoca lizinga;
davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole;
davalac lizinga ne omogući vršenje nadzora nad njegovim poslovanjem;
se utvrdi da je novčani deo kapitala davaoca lizinga manji od onog koji je određen ovim zakonom.
Narodna banka Srbije može doneti rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako:
davalac lizinga ne dostavlja propisane izveštaje, dokumentaciju i druge podatke o svom poslovanju na propisani način i u propisanim rokovima;
u ostavljenom roku davalac lizinga nije sprovelo mere koje mu je naložila Narodna banka Srbije navedene u rešenju kojim su naložene te mere.
Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije dostavlja davaocu lizinga i Registru privrednih subjekata.
Kad Narodna banka Srbije davaocu lizinga oduzme dozvolu za obavljanje poslova finansijskog lizinga, odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno rešenje o likvidaciji u skladu sa zakonom, koje se dostavlja nadležnom sudu i Agenciji za osiguranje depozita osnovanoj posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija za osiguranje depozita).
Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad davaocem lizinga donosi se samo kada su obaveze tog davaoca lizinga veće od njegove imovine.
Danom donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, Narodna banka Srbije istovremeno izriče meru zabrane raspolaganja imovinom do otvaranja postupka stečaja, odnosno likvidacije.
Od dana upisa rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana u Registar privrednih subjekata, davalac lizinga kome je oduzeta dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga ne može zaključivati nove ugovore o lizingu, a prava i obaveze iz ugovora o lizingu zaključenih do dana tog upisa, ostaju nepromenjeni.
Pravni poslovi koji su u ime i za račun davaoca lizinga, kome je oduzeta dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga, zaključeni u periodu od donošenja rešenja o oduzimanju te dozvole do otvaranja postupka stečaja, odnosno likvidacije, ništavi su.”
Član 20.
Dodaje se naslov iznad člana 13i, koji glasi:
„Praćenje i merenje rizika, upravljanje rizicima, sistem i poslovi unutrašnje kontrole”.
Član 13i menja se i glasi:
„Član 13i
Davalac lizinga je dužan da sistem unutrašnjih kontrola uredi i sprovodi na način koji omogućava kontinuiranu identifikaciju, merenje i procenu rizika koji mogu negativno uticati na njegovo poslovanje.
Rizici iz stava 1. ovog člana su naročito:
kreditni rizik – rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital davaoca lizinga, usled neizmirenja obaveza primalaca lizinga prema davaocu lizinga;
operativni rizik – rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital davaoca lizinga, usled namernih i nenamernih propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u davaocu lizinga, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja;
rizik likvidnosti – rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital davaoca lizinga, usled nemogućnosti da ispunjava svoje obaveze;
rizik usklađenosti poslovanja – rizik koji nastaje kao posledica neusklađenosti poslovanja davaoca lizinga sa zakonom, podzakonaskim aktima, internim aktima, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom davaoca lizinga;
tržišni rizik – rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital davaoca lizinga usled promena kamatnih stopa, deviznog kursa i drugih tržišnih rizika;
rizik izloženosti (koncentracije) – rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital davaoca lizinga usled neadekvatne diversifikacije dužnika, ili finansiranja nabavke predmeta lizinga nižeg stepena utrživosti.
Davalac lizinga svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke.
Akti iz stava 3. ovog člana sadrže:
procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika;
procedure za upravljanje rizicima;
procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih procedura davaoca lizinga u vezi sa upravljanjem rizicima;
procedure za redovno izveštavanje nadležnih organa i Narodne banke Srbije o upravljanju rizicima.
Narodna banka Srbije može da propiše bliže kriterijume za identifikaciju, merenje i procenu rizika kojima je izložen davalac lizinga u svom poslovanju, uključujući i način izračunavanja pojedinih pokazatelja poslovanja davaoca lizinga u vezi sa upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na te rizike.
Poslove identifikovanja, merenja, procene i upravljanje rizicima, davalac lizinga može poveriti drugom licu u finansijskom sektoru čije je sedište na teritoriji Republike Srbije.
Lice u finansijskom sektoru, u smislu stava 6. ovog člana, ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.
Poveravanjem poslova iz stava 6. ovog člana, upravni odbor davaoca lizinga se ne oslobađa odgovornosti za zakonitost obavljanja tih poslova u skladu sa ovim zakonom.”
Član 21.
Posle člana 13i dodaju se naslovi iznad članova i čl. 13j i 13k, koji glase:
„Interna revizija
Član 13j
U davaocu lizinga obavljaju se poslovi interne revizije.
Poslovi interne revizije obuhvataju naročito:
ocenu adekvatnosti i pouzdanosti sistema unutrašnje kontrole davaoca lizinga;
predlaganje uslova pod kojima se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu;
utvrđivanje slabosti u poslovanju davaoca lizinga i zaposlenih;
kontrolu tačnosti prikaza politika upravljanja rizicima i sistema unutrašnjih kontrola koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije.
Davalac lizinga je dužan da obezbedi internu reviziju sa zadatkom da ispituje, ocenjuje i prati adekvatnost i efikasnost sistema internih kontrola, u skladu sa ovim zakonom.
Narodna banka Srbije može da propiše bliže uslove i način vršenja interne revizije.
Poslove interne revizije, davalac lizinga može poveriti drugom licu u finansijskom sektoru čije je sedište na teritoriji Republike Srbije.
Lice u finansijskom sektoru, u smislu stava 5. ovog člana, ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.
Poveravanjem poslova iz stava 5. ovog člana, upravni odbor davaoca lizinga se ne oslobađa odgovornosti za zakonitost obavljanja tih poslova u skladu sa ovim zakonom.
Stečaj i likvidacija davaoca lizinga
Član 13k
Agencija za osiguranje depozita vrši funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika davaoca lizinga, u skladu sa zakonom.
U postupku stečaja, odnosno likvidacije davaoca lizinga, stečajnu, odnosno likvidacionu masu ne čine nepokretne stvari koje su predmet ugovora o lizingu.
Na postupak stečaja, odnosno likvidacije davaoca lizinga, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak stečaja i likvidacije društava za osiguranje.
U postupku stečaja davaoca lizinga, na redosled namirenja poverilaca, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupak stečaja privrednih društava.
Postupak dobrovoljne likvidacije sprovodi se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, nad davaocem lizinga, čija je skupština donela odluku o prestanku rada tog lica. Na postupak dobrovoljne likvidacije davaoca lizinga shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak dobrovoljne likvidacije društava za osiguranje.”
Član 22.
U članu 14. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Davalac lizinga ne može opteretiti hipotekom nepokretnost koju je dao u finansijski lizing.”
Član 23.
U članu 22. stav 1. posle reči: „treće lice” dodaju se crtica i reči: „davaoca lizinga u smislu ovog zakona”.
Član 24.
Posle člana 42. dodaju se Glava VIA i član 42a, koji glase:
„G l a v a VIA
PRIMENA ZAKONA KOJI UREĐUJE SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA
Član 42a
Davalac finansijskog lizinga je dužan da, prilikom zaključenja ugovora o lizingu i ugovora o isporuci, kao i u toku trajanja prava i obaveza iz tih ugovora, preduzima radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, propisane odredbama zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način na koji davalac lizinga utvrđuje i proverava identitet stranke i preduzima druge radnje u svojstvu obveznika iz zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.”
Član 25.
Dodaje se naslov iznad člana 51e, koji glasi:
„Privredni prestupi”.
Član 51e menja se i glasi:
„Član 51e
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup:
pravno lice ako se bavi poslovima finansijskog lizinga, a ne ispunjava uslove iz člana 10. ovog zakona (član 10);
pravno ili fizičko lice ako je bez saglasnosti Narodne banke Srbije steklo direktno ili indirektno vlasništvo nad udelima/akcijama davaoca lizinga koje mu omogućava 10% i više upravljačkih prava (član 13b stav 1).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, pravnom licu sud može, uz kaznu, izreći i zaštitnu meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do 10 godina.”
Član 26.
Dodaje se naslov iznad člana 51ž, koji glasi:
„Prekršaji”.
Član 51ž menja se i glasi:
„Član 51ž
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj davalac lizinga ako:
Narodnoj banci Srbije ne dostavi dokumentaciju iz člana 13g i člana 13đ stav 2. ovog zakona na propisani način i u propisanim rokovima (član 13g i član 13đ stav 2);
ne izdvaja sredstva rezerve saglasno propisu Narodne banke Srbije iz člana 13đ stav 1. ovog zakona (član 13đ stav 1);
Agenciji ne podnese dokumentaciju iz člana 13a stav 9, člana 13b stav 8. i člana 49. stav 1. ovog zakona, u propisanim rokovima (član 13a stav 9, član 13b stav 8. i član 49. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u davaocu lizinga novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.”
Član 27.
Propise iz čl. 11, 12, 13, 14. i 18. ovog zakona Narodna banka Srbije doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 28.
Davaoci lizinga koji su dobili dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga, u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03 i 61/05) dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pod usklađivanjem iz stava 1. ovog člana podrazumeva se obaveza davaoca lizinga da:
uplati nedostajući iznos osnivačkog kapitala određen članom 9. ovog zakona (novopredloženim članom 10a);
uskladi osnivački akt sa odredbama člana 9. ovog zakona (novopredloženim članom 10b) i obrazuje organe propisane tim članom;
pribavi saglasnosti Narodne banke Srbije propisane članom 13. ovog zakona (novopredloženim članom 13v).
Ako davalac lizinga iz stava 1. ovog člana ne uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije doneće rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga tom davaocu lizinga.
Član 29.
Propisi doneti na osnovu Zakona o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03 i 61/05) primenjivaće se do početka primene propisa donetih na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 30.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje između ostalog i „jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem”.
II Razlozi za donošenje Zakona
Važeći Zakon o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03 i 61/05) je usvojen u maju 2003. godine, sa izmenama i dopunama od jula 2005. godine (u daljem tekstu: Zakon). Iako ni u razvijenim državama, kao ni u evropskoj regulativi nije praksa da postoje posebni propisi koji regulišu finansijski lizing, Zakon je donet imajući u vidu da zemlje u tranziciji, zbog veće pravne sigurnosti, često donose posebne zakone kada se u privrednom životu javi potreba za nekim novim poslom ili uslugom, koji do tada nije bila na tržištu, a koja je već široko rasprostranjena u razvijenim zemljama.
Izmene i dopune Zakona su predložene usled potrebe da se bolje i preciznije regulišu pojedine odredbe Zakona, radi rešavanja problema koji su uočeni tokom primene postojećeg Zakona, kao i radi omogućavanja daljeg razvoja tržišta finansijskog lizinga, naročito pogođenog negativnim uticajem svetske ekonomske krize.
Naime, predloženim izmenama i dopunama precizira se pojam finansijskog lizinga što će uticati na veću pravnu sigurnost i veću zaštitu potrošača. Precizirane su i dopunjene odredbe koje se tiču poslovanja lizing društava, kao i nadzora nad obavljanjem poslova finansijskog lizinga. Izmene i dopune su urađene u skladu sa ostalim zakonima iz finansijskog sektora, tako da se ovim zaokružuje regulativa iz finansijskog sistema (kompatibilnost rešenja s obzirom na sličnost različitih finansijskih usluga, ali uz zadržavanje pojedinih različitih rešenja koje uvažavaju posebnost svake finansijske usluge).
Predlogom zakona otvara nove mogućnosti za razvoj kako tržišta finansijskog lizinga, tako i ostalih tržišta (nekretnina, građevinarstva i sl.) pošto se predlaže proširenje predmeta lizinga i na nekretnine. Takođe, ukida se minimalni rok od dve godine na koji mora da glasi ugovor o lizingu. Ove dve promene bi trebalo pozitivno da utiču na razvoj finansijskog lizinga, pošto su bile označene kao neophodne u Izveštaju o sprovođenju sveobuhvatne reforme propisa koji je usvojila Vlada, a podržane su i od strane MMF i Saveta stranih investitora.
Radi veće sigurnosti i jačanja sektora finansijskog lizinga, predloženo je povećanje minimalnog osnovnog kapitala (sa 100.000 evra na 500.000 evra). Navedeno ne bi trebalo da predstavlja dodatno opterećenje za postojeće lizing kompanije (17 kompanija) pošto predstavlja samo formalizaciju trenutnog stanja (pošto kompanije već imaju kapital koji je dosta veći od postojećeg minimalno zahtevanog – ukupan kapital navedenih 17 lizing kompanija u prvoj polovini ove godine je iznosio oko 90 miliona evra, dok će predloženim povećanjem ukupan minimalni zahtevani kapital biti 8,5 miliona evra). Takođe, u skladu sa omogućavanjem finansijskog lizinga nekretnina, predlaže se i različit nivo potrebnog kapitala u zavisnosti od toga da li se lizing kompanija bavi poslovima finansijskog lizinga nekretnina ili ne (5.000.000 evra, odnosno 500.000 evra). Navedeno je učinjeno pošto finansijski lizing nekretnina nosi veći rizik (zbog dugoročnosti i većih pojedinačnih vrednosti) i moguće veće negativne posledice (ne samo na finansijskom tržištu, već i šire) u slučaju stečaja lizing kompanije, tako da je potrebno da navedene kompanije raspolažu sa većim kapitalom.
U skladu sa predloženim izmenama i dopunama odredaba Zakona, urađeno je i proširenje i preciziranje kaznenih odredaba, čime bi trebalo da se otklone nedorečenosti postojećeg Zakona, što je za posledicu imalo i nedovoljnu zaštitu poštrošača.
III Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja u Zakonu
Članom 1. menja se član 1. Zakona tako što se dopunjuje predmet Zakona na način da se pored uređenja posla finansijskog lizinga, ugovora o finansijskom lizingu, pravima i obavezama subjekata u poslu finansijskog lizinga, Registra finansijskog lizinga, uvodi i uređenje uslova pod kojima se mogu obavljati poslovi finansijskog lizinga, kao i nadzor nad poslovanjem davalaca lizinga.
Članom 2. menja se član 2. Zakona u kome se jasnije definiše posao finansijskog lizinga, čime će se otkloniti problemi u poslovanju lizing kompanija, neadekvatnoj zaštiti korisnika lizinga, kao i nadzoru nadzornih organa (NBS, Poreske uprave), koji su postojali zbog dosadašnjeg neadekvatnog definisanja posla finansijskog lizinga.
Članom 3. briše se član 3. Zakona u kome je bio određen minimalni rok na koji se zaključuje ugovor o lizingu i time se omogućava fleksibilnije ugovaranje finansijskog lizinga (npr. prevremena otplata predmeta lizinga).
Članom 4. predlaže se dopuna člana 4. Zakona tako da predmet lizinga pored pokretne nepotrošne stvari može biti i nepokretna stvar.
Članom 5. menja se član 6. Zakona na način da se uz preciznije definisanje ugovora o lizingu, definiše i ugovor o isporuci. Definišu se obavezni elementi navedenih ugovora, obaveznost pisane forme ugovora kao i pojedina prava i obaveze ugovornih strana.
Članom 6. menja se član 7. Zakona tako da se jasnije definiše pojam lizing naknade, kao i način utvrđivanja iste.
Članom 7. menja se član 8. Zakona tako da se jasno određuje shodna primena pojedinih zakona za pojedina rešenja koja nisu regulisana ovim zakonom.
Članom 8. menja se član 10. Zakona u kome se jasnije definiše pojam i delatnost davaoca lizinga, kao i prava i obaveze davaoca lizinga. Predloženim rešenjem omogućava se davaocima lizinga da pored pretežne delatnosti (finansijski lizing), obavljaju delatnost davanja u zakup vraćenih predmeta lizinga, kao i delatnosti koje se uobičajeno obavljaju uz delatnost finansijskog lizinga, čime se olakšava poslovanje lizing kompanija i otklanjaju problemi davaoca i korisnika lizinga koji su uočeni u dosadašnjoj praksi, a koji su uzrokovani nepotpunim rešenjima u dosadašnjem zakonu.
Članom 9. predložena je dopuna Zakona čl. 10a, 10b, 10v, 10g, 10d, 10đ, 10e, 10ž i 10z. Predloženim rešenjima uvećava se potrebni novčani deo osnivačkog kapitala davaoca lizinga i određivanje različitih iznosa u zavisnosti da li se davalac lizinga bavi finansijskim lizingom nekretnina ili ne. Tako minimalni novčani deo osnivačkog kapitala u poslovima finansijskog lizinga čiji je predmet pokretna stvar ne može biti manji od 500.000 evra, dok u poslovima finansijskog lizinga čiji je predmet nepokretna stvar novčani deo osnivačkog kapitala davaoca lizinga ne može biti manji od 5.000.000 evra. Takođe, definišu se organi davaoca lizinga, njihov sastav i delokrug. Navedene odredbe su usklađene sa odredbama u drugim zakonima koji regulišu finansijske usluge (banke, osiguranje i sl).
Članom 10. briše se član 13. Zakona, čime se vrši usklađivanje sa ostalim izmenama zakona.
Čl. 11. do 20. predložene su izmene čl. 13a do 13i, kojima su preciznije i jasnije utvrđeni postupci i odredbe koje se tiču dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, saglasnosti za sticanje vlasništva nad udelima/akcijama davaoca lizinga, saglasnosti na imenovanje članova upravnog odbora, odnosno članova izvršnog odbora, obaveze obaveštavanja Narodne banke Srbije, eksterne revizije, sredstava rezerve, minimalnih uslova za zaključenje ugovora o lizingu, nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizinga, oduzimanja dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, kao i odredbe koje se tiču praćenja i merenja rizika, upravljanja rizicima, sistema i poslova unutrašnje kontrole. Navedene odredbe su takođe usklađene sa odredbama u drugim zakonima koji regulišu finansijske usluge (banke, osiguranje i sl.).
Članom 21. dodaju se novi čl. 13j i 13k kojima su, na način koji je usklađen sa drugim zakonima koji regulišu finansijske usluge, utvrđena pravila u vezi sa internom revizijom, kao i sa stečajem i likvidacijom davaoca lizinga.
Članom 22. dopunjuje se član 14. Zakona, tako da se, u skladu sa novom mogućnošću da predmet finansijskog lizinga bude i nepokretnost, jasno definiše da davalac lizinga ne može opteretiti hipotekom nepokretnost koju je dao u finansijski lizing.
Članom 23. se u članu 22. Zakona precizira na koga se može preneti pravo svojine na predmetu lizinga. Ova odredba je pravno – redakcijskog karaktera.
Članom 24. dodaje se član 42a, kojim se definiše obaveza davaoca lizinga da prilikom zaključenja ugovora o lizingu, kao i u toku trajanja prava i obaveza iz tih ugovora, preduzima radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Čl. 25. i 26. menjaju se čl. 51e i 51ž Zakona, u kojima su definisane kaznene odredbe. Navedenim izmenama precizirane su i proširene odredbe koje se tiču privrednih prestupa i prekršaja, u skladu sa prethodnim izmenama ovog zakona.
Članom 27. utvrđen je rok u kojem Narodna banka Srbije treba da donese propise za izvršenje ovog zakona.
Članom 28. utvrđen je rok u kojem su davaoci lizinga u obavezi da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona.
Članom 29. utvrđeno je trajanje primene dosadašnjih podzakonskih propisa.
Član 30. određuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV Analiza efekata Zakona
– Određenje problema koje ovaj zakon treba da reši
Donošenjem važećeg Zakona o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, br. 55/03 i 61/05) stvorena je zakonska osnova za razvoj nove vrste finansijske usluge, rasprostranjene u razvijenim zemljama. Kao novina na tržištu i svojevrsna konkurencija bankarskom kreditu došlo je do snažne ekspanzije poslova finansijskog lizinga. Naime, stope rasta bilansne sume davalaca lizinga značajno su prevazilazile stope rasta u bankarskom sektoru (u 2007. godini 40,7% naspram 33,7%, u 2008. godini 28,6% naspram 13,6%). Odnos bilansne sume davalaca finansijskog lizinga u odnosu na bilansnu sumu bankarskog sektora se povećavao (6,09% u 2007. godini, 6,90% u 2008. godini). Međutim, uticaj svetske ekonomske krize imao je snažne negativne efekte na tržište finansijskog lizinga (snažnije nego na bankarski sektor i sektor osiguranja). Usled negativnog uticaja svetske ekonomske krize, došlo je do negativne stope rasta u 2009. godini (-9,2%, dok je bankarski sektor imao rast od + 21,6%) i slabog rasta u 2010. godini (1,9%, banke 8,5%). Takođe, došlo je i do pada bilansne sume (oko 11 milijardi dinara u 2009. godini), odnosno pada bilansne sume davalaca finansijskog lizinga u odnosu na bilansnu sumu bankarskog sektora se povećavao (5,15% u 2009. godini i 4,84% u 2010. godini).
Jedan od razloga smanjenja bilansne sume je i ograničena mogućnost daljeg ulaganja davaoca finansijskog lizinga (smanjenja mogućnosti korišćenja finansijskog lizinga potencijalnih korisnika usled negativnih uticaja krize). Takođe, striktnost pojedinih odredbi postojećeg Zakona, kao i nepreciznost i nedovoljna jasnost, uticali su na fleksibilnost davaoca lizinga i nekonkurentnost u odnosu na banke.
Takođe, usled nedorečenosti postojećeg Zakona i pravnog vakuma, uočena je loša praksa pojedinih učesnika na tržištu, koji su pod pojmom operativnog lizinga ili tzv. renta, faktički obavljali poslove finansijskog lizinga, ali ne podležući pod odredbe Zakona. Na ovo su ukazivali sve češći prigovori korisnika, koji su preko inicijativa putem udruženja potrošača ubrzali navedene izmene koje će, između ostalog, uticati i na bolju zaštitu potrošača.
Pored navedenog, javila se i potreba da se odredbe postojećeg Zakona „usaglase” sa drugim finansijskim zakonima, kako bi se stvorio kompletan zakonski okvir koji s jedne strane uvažava sličnosti finansijskih usluga i učesnika u finansijskom sektoru, dok istovremeno pravi razliku koja je svojstvena svakom segmentu finansijskog tržišta. Imajući navedeno na umu, precizirane su, proširene i dopunjene, odnosno dodate nove odredbe koje se tiču nadzora nad davaocima lizinga, postupcima oko osnivanja, davanja saglasnosti, organa upravljanja, kao i sprečavanja pranja novca.
– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem
Imajući u vidu probleme koje ovaj zakon treba da reši, donošenjem ovog zakona omogućiće se veća fleksibilnost u poslovanju davaoca finansijskog lizinga (npr. ukidanjem obaveze da ugovor o finansijskom lizingu mora da bude zaključen na najmanje dve godine) i pružiti nove mogućnosti za razvoj tržišta (omogućavanjem finansijskog lizinga nekretnina. Navedeno će imati pozitivne efekte na postojeće lizing kompanije (17 kompanija), ali će uticati i na atraktivnost tržišta finansijskog lizinga i osnivanje novih kompanija. Takođe, razvoj finansijskog lizinga će imati i pozitivan uticaj na celokupnu privredu (građevinarstvo i delatnosti povezane sa građevinarstvom, tržište nekretnina, proizvodne delatnosti, saobraćaj, transportne usluge, poljoprivredu i dr.) naročito ako se ima u vidu da su do sada najveći korisnici finansijskog lizinga bili pravna lica (87,1%), preduzetnici (4,5%) i poljoprivredici (1,1%), odnosno fizička lica (5,9%), a da su kao predmet lizinga najzastupljeniji bila teretna vozila i autobusi (38,8%), proizvodne mašine (11,8%), poljoprivredna oprema (7,4%), građevinske mašine (7,1%) i putnička vozila (23,4%).
Preciziranje pojma i učesnika u poslovima finansijskog lizinga, bolje regulisanje finansijskog lizinga i razvoj prudencijalnih mera, povećanje minimalnog kapitala za davaoce lizinga, proširenje i preciziranje kaznenih odredaba, uticaće na bolju zaštitu potrošača, odnosno trebalo bi da otklone neke nepravilnosti koje su se dešavale u praksi do sada.
Preciziranje odredaba koje se tiču funkcionisanja davaoca lizinga i njihova „usklađenost” sa drugim finansijskim zakonima uticaće na veću pravnu sigurnost, kao i na veću konkurentnost davaoca lizinga, što bi na kraju trebalo da vodi ka boljoj usluzi i nižim cenama kako na tržištu finansijskog lizinga tako i na ukupno finansijsko tržište.
– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?
Prilikom izrade ovog zakona zakonodavac je uzeo u obzir rešenja zemalja iz okruženja koja karakteriše sličan privredno – pravni okvir kao i stepen razvoja. Takođe u obzir su uzeti i drugi zakoni iz oblasti finansijskih usluga, imajući u vidu da finansijski lizing predstavlja finansijsku uslugu koja je konkurentna usluga ostalim finansijskim uslugama, pa prema tome i način regulisanja treba da bude sličan regulisanju drugih finansijskih usluga. Uzimajući u obzir navedeno, kao i činjenicu da su predložene izmene i dopune koje su već regulisane zakonom ili po prirodi stvari treba da budu regulisane zakonom, nije bilo mogućnosti za drugačije rešavanje problema.
– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?
Kao što je već navedeno, predložene izmene se odnose na materiju koja je već regulisana zakonom, tako da nije bilo mogućnosti za rešavanje problema na drugi način.
– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na poslovanje kako davaoca lizinga, tako i na poslovanje primaoca lizinga, a samim tim i privrede u celini. Pozitivan uticaj se očekuje pre svega, u stvaranju uslova za stabilnije i sigurnije poslovanje davaoca lizinga, kao i mogućnost razvijanja novih usluga i tržišta (finansijski lizing nekretnina) što će imati pozitivan uticaj na privredu u celini, a naročito za građevinsku operativu.
-Koji su troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima
Primena ovog akta neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova.
-Da li donošenje Zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predloženi zakon se odnosi kako na postojeće učesnike na tržištu finansijskog lizinga, tako i na pojavu eventualno novih učesnika (zbog proširenja mogućnosti pošto predmet finansijskog lizinga sada može da bude i nekretnina).
Takođe, predloženi zakon doprineće pre svega smanjenju negativnih efekata svetske ekonomske krize koji se reflektuju i na domaće tržište (prevashodno tržišta finansijskog lizinga, ali indirektno i tržišta nekretnina), na način koji će omogućiti stabilnije, likvidnije i sigurnije poslovanje.
– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Zakonu?
Pri izradi ovog zakona traženi su i uzeti u obzir inicijative i predlozi svih relevantnih subjekata i to: nadležnih ministarstava, Narodne banke Srbije, Privredne komore Srbije, Asocijacije lizing kompanija Srbije, udruženja za zaštitu potrošača, građevinskih preduzeća i međunarodnih poslovnih udruženja.
-Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?
Narodna banka Srbije ima obavezu da usaglasi svoja podzakonska akta sa ovim zakonom u roku predviđenom ovim zakonom i da, na odgovarajući način, o tome obaveste učesnike na tržištu, a i širu javnost.
Sama primena zakona od strane zainteresovanih strana trebalo bi da utiče na ostvarenje razloga za donošenje akta.
V Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Oblast primene zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se posao finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze subjekata u poslu finansijskog lizinga i registar finansijskog lizinga.
Na subjekte i pravne odnose iz posla finansijskog lizinga nastalog u skladu sa ovim zakonom, odredbe drugih zakona primenjivaće se u slučajevima koje ovaj zakon ne uređuje.
PREDMET ZAKONA
ČLAN 1.
OVIM ZAKONOM UREđUJE SE POSAO FINANSIJSKOG LIZINGA, UGOVOR O FINANSIJSKOM LIZINGU, PRAVA I OBAVEZE SUBJEKATA U POSLU FINANSIJSKOG LIZINGA, USLOVI POD KOJIMA SE MOGU OBAVLJATI POSLOVI FINANSIJSKOG LIZINGA, NADZOR NAD POSLOVANJEM DAVALACA LIZINGA I REGISTAR FINANSIJSKOG LIZINGA.
Član 2.
Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome davalac lizinga:
1) sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (u daljem tekstu: ugovor o isporuci);
2) sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (u daljem tekstu: ugovor o lizingu).
ČLAN 2.
POSAO FINANSIJSKOG LIZINGA JE POSAO FINANSIJSKOG POSREDOVANJA KOJI OBAVLJA DAVALAC LIZINGA I KOJI PODRAZUMEVA DA DAVALAC LIZINGA, ZADRžAVAJUćI PRAVO SVOJINE NAD PREDMETOM LIZINGA, NA PRIMAOCA LIZINGA PRENOSI, NA ODREđENI VREMENSKI PERIOD, OVLAšćENJE DRžANJA I KORIšćENJA PREDMETA LIZINGA, SA SVIM RIZICIMA I SVIM KORISTIMA POVEZANIM SA PRAVOM SVOJINE, A PRIMALAC MU ZA TO PLAćA LIZING NAKNADU, UKOLIKO JE ISPUNJEN NAJMANJE JEDAN OD SLEDEćIH USLOVA:
PREDMET LIZINGA JE ODREđEN OD STRANE PRIMAOCA LIZINGA;
PRAVO SVOJINE NAD PREDMETOM LIZINGA SE PRENOSI SA DAVAOCA NA PRIMAOCA LIZINGA ISTEKOM ROKA NA KOJI JE ZAKLJUčEN UGOVOR I PO IZVRšENOJ ISPLATI UKUPNO UGOVORENOG IZNOSA LIZING NAKNADE;
PRIMALAC LIZINGA IMA UGOVORENO PRAVO OPCIJE OTKUPA PREDMETA LIZINGA PO IZVRšENOJ ISPLATI UKUPNO UGOVORENOG IZNOSA LIZING NAKNADE;
PRIMALAC LIZINGA IMA PRAVO DA PRODUžI ROK TRAJANJA UGOVORA O LIZINGU;
PERIOD NA KOJI SE ZAKLJUčUJE UGOVOR O LIZINGU ODGOVARA PERIODU U KOME SE AMORTIZUJE CELINA ILI NAJBITNIJI DEO PREDMETA LIZINGA.
Trajanje ugovora o lizingu
Član 3.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora.
Predmet lizinga
Član 4.
Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.) I NEPOKRETNA STVAR KOJA MOŽE BITI PREDMET PRAVA SVOJINE U SMISLU ZAKONA KOJI UREĐUJE SVOJINSKOPRAVNE ODNOSE.
Sadržina i forma ugovora o lizingu
Član 6.
Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.
Pored elemenata iz stava 1. ovog člana, ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.
Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi.
UGOVOR O LIZINGU I UGOVOR O ISPORUCI
ČLAN 6.
UGOVOR O LIZINGU JE UGOVOR ZAKLJUčEN IZMEđU DAVAOCA LIZINGA I PRIMAOCA LIZINGA, KOJIM SE DAVALAC LIZINGA OBAVEZUJE DA NA PRIMAOCA LIZINGA PRENESE OVLAšćENJE DRžANJA I KORIšćENJA PREDMETA LIZINGA, NA ODREđENO VREME, U KOME PRIMALAC LIZINGA UžIVA SVE KORISTI I SNOSI SVE RIZIKE U VEZI SA VLASNIšTVOM, A PRIMALAC LIZINGA SE OBAVEZUJE DA MU ZA TO PLAćA UGOVORENU NAKNADU, U UGOVORENIM ROKOVIMA.
UGOVOR O LIZINGU OBAVEZNO SADRžI NABAVNU VREDNOST PREDMETA LIZINGA, UKUPAN IZNOS LIZING NAKNADE KOJU PLAćA PRIMALAC LIZINGA, IZNOS POJEDINAčNIH RATA LIZING NAKNADE I NJIHOVU STRUKTURU, NJIHOV BROJ I VREME PLAćANJA, ROK NA KOJI JE UGOVOR ZAKLJUčEN, MESTO, ROK, NAčIN I USLOVE ISPORUKE PREDMETA LIZINGA, NAčIN I USLOVE PRENOSA SVOJINE NAD PREDMETOM LIZINGA, ODNOSNO NAčIN I USLOVE PRODUžENJA ROKA TRAJANJA UGOVORA.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE PROPISATI I DRUGE ELEMENTE UGOVORA O LIZINGU, KAO I NAčIN ISKAZIVANJA ELEMENATA TOG UGOVORA.
UGOVOR O LIZINGU MORA BITI ZAKLJUčEN U PISANOJ FORMI.
UGOVOR KOJI NIJE IMENOVAN KAO UGOVOR O LIZINGU, A KOJI IMA OBELEžJE UGOVORA O LIZINGU IZ POSLA FINANSIJSKOG LIZINGA, U SMISLU OVOG ZAKONA, ILI PREDVIđA ONA PRAVA I OBAVEZE ZA UGOVORNE STRANE KOJA SU OVIM ZAKONOM ODREđENI KAO PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA IZ UGOVORA O LIZINGU, SMATRAćE SE SIMULOVANIM UGOVOROM.
UGOVOR O ISPORUCI JE UGOVOR ZAKLJUčEN IZMEđU ISPORUčIOCA PREDMETA LIZINGA I DAVAOCA LIZINGA, KOJIM DAVALAC LIZINGA STIčE SVOJINU NAD PREDMETOM LIZINGA, ODREđENOM OD STRANE PRIMAOCA LIZINGA, U CILJU DAVANJA TOG PREDMETA LIZINGA PRIMAOCU LIZINGA U FINANSIJSKI LIZING.
ISPORUčIOCA PREDMETA LIZINGA BIRA PRIMALAC LIZINGA, A MOžE GA IZABRATI I DAVALAC LIZINGA.
DAVALAC LIZINGA NA OSNOVU ZAKLJUčENOG UGOVORA O ISPORUCI, A PO IZVRšENOJ ISPORUCI PREDMETA LIZINGA U SKLADU SA TIM UGOVOROM, POSTAJE NOSILAC PRAVA SVOJINE NA PREDMETU LIZINGA.
UGOVOR O ISPORUCI OBAVEZNO SADRžI: PRECIZNO ODREđENJE PREDMETA ISPORUKE, CENU, MESTO, NAčIN I ROK ISPORUKE, OBAVEšTENJE O TOME DA SE PREDMET PRIBAVLJA RADI IZVRšENJA UGOVORA O LIZINGU, KAO I OZNAčENJE LICA KOJE U TOM UGOVORU IMA SVOJSTVO PRIMAOCA LIZINGA.
PRIMALAC LIZINGA ODOBRAVA UGOVOR O ISPORUCI, U DELU KOJI SE ODNOSI NA ODREđENJE PREDMETA LIZINGA, CENU, MESTO, ROK I NAčIN ISPORUKE TOG PREDMETA, POTPISIVANJEM UGOVORA O ISPORUCI.
UGOVOR O ISPORUCI MORA BITI ZAKLJUčEN U PISANOJ FORMI.
Član 7.
Naknada koju primalac lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga (u daljem tekstu: lizing naknada) utvrđuje se prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga.
ČLAN 7.
LIZING NAKNADA JE NAKNADA KOJU PRIMALAC LIZINGA PLAĆA DAVAOCU LIZINGA ZA KORIŠĆENjE PREDMETA LIZINGA (U DALjEM TEKSTU: LIZING NAKNADA).
LIZING NAKNADA SE UTVRĐUJE NA OSNOVU IZNOSA KOJI JE DAVALAC LIZINGA PLATIO ZA STICANjE SVOJINE NA PREDMETU LIZINGA, UVEĆANOG ZA KAMATU I DRUGE TROŠKOVE KOJE, U SKLADU SA UGOVOROM O LIZINGU, PRIMALAC LIZINGA PLAĆA DAVAOCU LIZINGA.
Ugovor o lizingu
Član 8.
Ugovor o lizingu zaključuje se u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
SHODNA PRIMENA
ČLAN 8.
ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJU PRIVREDNA DRUšTVA SHODNO SE PRIMENJUJU NA DAVAOCE LIZINGA, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE ODREđENO.
NA OBLIGACIONO – PRAVNE ODNOSE SUBJEKATA U POSLU FINANSIJSKOG LIZINGA PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJU OBLIGACIONI ODNOSI, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE ODREđENO.
NARODNA BANKA SRBIJE, NA OSNOVU NADLEžNOSTI UTVRđENIH OVIM ZAKONOM, DONOSI KONAčNA REšENJA KOJIMA ODLUčUJE O PRAVIMA, OBAVEZAMA I PRAVNIM INTERESIMA PRAVNIH I FIZIčKIH LICA ODREđENIH OVIM ZAKONOM.
NA POSTUPAK DONOšENJA REšENJA IZ STAVA 3. OVOG čLANA PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM JE UREđEN OPšTI UPRAVNI POSTUPAK, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE ODREđENO.
U UPRAVNOM SPORU PROTIV KONAčNOG REšENJA IZ STAVA 3. OVOG čLANA SUD NE MOžE REšITI UPRAVNU STVAR.
Davalac lizinga
Član 10.
Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Lice iz stava 1. ovog člana jeste privredno društvo, osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, čiji novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.
Davalac lizinga može da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga.
Davalac lizinga dužan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital uvek bude u iznosu koji nije manji od iznosa iz stava 2. ovog člana.
POJAM I DELATNOST DAVAOCA LIZINGA
ČLAN 10.
DAVALAC LIZINGA JE DRUšTVO S OGRANIčENOM ODGOVORNOšćU ILI AKCIONARSKO DRUšTVO SA SEDIšTEM U REPUBLICI SRBIJI, KOJE IMA DOZVOLU NARODNE BANKE SRBIJE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
DAVALAC LIZINGA OBAVLJA DELATNOST FINANSIJSKOG LIZINGA KAO PRETEžNU DELATNOST, U SMISLU PROPISA KOJIMA SE UREđUJE KLASIFIKACIJA DELATNOSTI.
PORED DELATNOSTI IZ STAVA 2. OVOG čLANA, DAVALAC LIZINGA MOžE OBAVLJATI DELATNOST DAVANJA U ZAKUP VRAćENIH PREDMETA LIZINGA, KAO I DELATNOSTI KOJE SE UOBIčAJENO OBAVLJAJU UZ DELATNOST FINANSIJSKOG LIZINGA (USLUGE OBUKE PRIMAOCA LIZINGA U VEZI SA KORIšćENJEM PREDMETA LIZINGA, USLUGE MONTAžE, DEMONTAžE, USLUGE SERVISIRANJA PREDMETA LIZINGA, NABAVKA REZERVNIH DELOVA I SL.).
DAVALAC LIZINGA MOžE, UZ NAKNADU, OTUđIVATI PREDMETE LIZINGA KOJI SU MU VRAćENI U DRžAVINU, PO PRESTANKU UGOVORA O LIZINGU, ODNOSNO UGOVORA O ZAKUPU.
DAVALAC LIZINGA NE MOžE ODOBRAVATI NOVčANE ZAJMOVE.
POSAO FINANSIJSKOG LIZINGA MOžE OBAVLJATI SAMO PRIVREDNO DRUšTVO KOJE ISPUNJAVA USLOVE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
OSNIVAčKI I OSNOVNI KAPITAL
ČLAN 10A
OSNIVAčKI KAPITAL DAVAOCA LIZINGA OBEZBEđUJU OSNIVAčI IZ SOPSTVENIH SREDSTAVA, KOJA MOGU BITI U NOVčANOM I NENOVčANOM OBLIKU.
SREDSTVA U NENOVčANOM OBLIKU IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOGU BITI STVARI I PRAVA KOJA SU U FUNKCIJI POSLOVANJA DAVAOCA LIZINGA.
ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA čIJI JE PREDMET POKRETNA STVAR, NOVčANI DEO OSNIVAčKOG KAPITALA DAVAOCA LIZINGA NE MOžE BITI MANJI OD 500.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI, PREMA ZVANIčNOM SREDNJEM KURSU DINARA NA DAN UPLATE.
ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA čIJI JE PREDMET NEPOKRETNA STVAR NOVčANI DEO OSNIVAčKOG KAPITALA DAVAOCA LIZINGA NE MOžE BITI MANJI OD 5.000.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI, PREMA ZVANIčNOM SREDNJEM KURSU DINARA NA DAN UPLATE.
SOPSTVENA SREDSTVA OSNIVAčA IZ STAVA 1. OVOG čLANA SU SREDSTVA KOJA NE POTIčU IZ ZAJMOVA NITI KREDITA.
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA U SVOM POSLOVANJU OBEZBEDI DA MU NOVčANI DEO OSNOVNOG KAPITALA UVEK BUDE U IZNOSU KOJI NIJE MANJI OD IZNOSA IZ ST. 3. I 4. OVOG čLANA, PREMA ZVANIčNOM SREDNJEM KURSU DINARA NA DAN OBRAčUNA.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE PROPISATI KRITERIJUME ZA UTVRđIVANJE ELEMENATA I VISINE KAPITALA IZ STAVA 6. OVOG čLANA.
ORGANI
ČLAN 10B
ORGANI DAVAOCA LIZINGA SU:
SKUPšTINA;
UPRAVNI ODBOR;
IZVRšNI ODBOR.
DAVALAC LIZINGA MOžE IMATI I DRUGE ORGANE.
SKUPšTINA
ČLAN 10V
SKUPšTINA DAVAOCA LIZINGA:
USVAJA POSLOVNU POLITIKU DAVAOCA LIZINGA;
USVAJA STATUT, KAO I IZMENE I DOPUNE OSNIVAčKOG AKTA I STATUTA;
USVAJA GODIšNJI RAčUN DAVAOCA LIZINGA I ODLUčUJE O NAMENI I RASPOREđIVANJU OSTVARENE DOBITI, ODNOSNO POKRIćU GUBITAKA;
ODLUčUJE O POVEćANJU I SMANJENJU KAPITALA;
ODLUčUJE O ULAGANJU U OSNOVNA SREDSTVA I RASPOLAGANJU OSNOVNIM SREDSTVIMA;
IMENUJE I RAZREšAVA PREDSEDNIKA I čLANOVE UPRAVNOG ODBORA;
ODREđUJE VISINU NAKNADE čLANOVIMA UPRAVNOG ODBORA;
ODLUčUJE O STATUSNIM PROMENAMA I PRESTANKU DAVAOCA LIZINGA;
ODLUčUJE O STICANJU STEčAJNE, ODNOSNO LIKVIDACIONE MASE DAVAOCA LIZINGA U STEčAJU, ODNOSNO LIKVIDACIJI;
IMENUJE I RAZREšAVA EKSTERNOG REVIZORA.
STATUTOM DAVAOCA LIZINGA SE MOGU UTVRDITI I DRUGA PRAVA I OBAVEZE SKUPšTINE DAVAOCA LIZINGA.
SKUPšTINA NE MOžE DONOšENJE ODLUKA IZ STAVA 1. OVOG čLANA PRENETI NA DRUGI ORGAN DAVAOCA LIZINGA.
SEDNICE SKUPšTINE SE ODRžAVAJU NAJMANJE JEDNOM GODIšNJE.
ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJU PRIVREDNA DRUšTVA O SAZIVANJU I ODRžAVANJU SEDNICA SKUPšTINE DRUšTVA S OGRANIčENOM ODGOVORNOšćU, ODNOSNO AKCIONARSKOG DRUšTVA, SHODNO SE PRIMENJUJU I NA DAVAOCA LIZINGA, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE ODREđENO.
ORGANI UPRAVLJANJA
ČLAN 10G
ORGANI UPRAVLJANJA DAVAOCA LIZINGA SU UPRAVNI ODBOR I IZVRšNI ODBOR.
ORGANI UPRAVLJANJA DAVAOCA LIZINGA SU ODGOVORNI ZA ZAKONITOST POSLOVANJA DAVAOCA LIZINGA.
SASTAV UPRAVNOG ODBORA
ČLAN 10D
UPRAVNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA čINE NAJMANJE TRI čLANA, UKLJUčUJUćI I PREDSEDNIKA.
NAJMANJE JEDNU TREćINU čLANOVA UPRAVNOG ODBORA čINE LICA NEZAVISNA OD DAVAOCA LIZINGA.
NEZAVISNIM OD DAVAOCA LIZINGA SMATRA SE LICE KOJE NEMA DIREKTNO ILI INDIREKTNO VLASNIšTVO NI U DAVAOCU LIZINGA, NI U čLANU GRUPE DRUšTAVA U KOJOJ JE TAJ DAVALAC LIZINGA.
INDIREKTNO VLASNIšTVO OZNAčAVA MOGUćNOST EFEKTIVNOG OSTVARIVANJA VLASNIčKIH PRAVA U DAVAOCU LIZINGA OD STRANE LICA KOJE NEMA DIREKTNO VLASNIšTVO U TOM DAVAOCU LIZINGA, A KOJE KORISTI VLASNIšTVO KOJE DRUGO LICE DIREKTNO IMA U TOM DAVAOCU LIZINGA.
ČLAN UPRAVNOG ODBORA MOžE BITI ZAPOSLEN U DAVAOCU LIZINGA, I TO SAMO U SVOJSTVU čLANA UPRAVNOG ODBORA.
ČLAN UPRAVNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA MORA IMATI DOBRU POSLOVNU REPUTACIJU I ODGOVARAJUćE KVALIFIKACIJE, PROPISANE OVIM ZAKONOM I AKTOM NARODNE BANKE SRBIJE.
DELOKRUG UPRAVNOG ODBORA
ČLAN 10đ
UPRAVNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA ODGOVORAN JE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U DAVAOCU LIZINGA.
UPRAVNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA:
SAZIVA SEDNICE SKUPšTINE;
PRIPREMA PREDLOG ODLUKA ZA SKUPšTINU DAVAOCA LIZINGA I ODGOVORAN JE ZA SPROVOđENJE TIH ODLUKA;
PREDLAžE SKUPšTINI USVAJANJE I SPROVOđENJE POSLOVNE POLITIKE;
IMENUJE I RAZREšAVA PREDSEDNIKA I čLANOVE IZVRšNOG ODBORA;
NADZIRE RAD IZVRšNOG ODBORA;
USVAJA TROMESEčNE I GODIšNJE IZVEšTAJE IZVRšNOG ODBORA O POSLOVANJU I PODNOSI SKUPšTINI USVOJENI GODIšNJI IZVEšTAJ NA KONAčNO USVAJANJE;
OBAVEšTAVA NARODNU BANKU SRBIJE I DRUGE NADLEžNE ORGANE O UTVRđENIM NEPRAVILNOSTIMA;
USVAJA ORGANIZACIONU STRUKTURU;
UTVRđUJE IZNOSE DO KOJIH IZVRšNI ODBOR MOžE ODLUčIVATI O PLASMANIMA I ZADUžIVANJU I ODLUčUJE O PLASMANIMA I ZADUžIVANJU PREKO TIH IZNOSA;
USVAJA PROGRAM I PLAN INTERNE REVIZIJE;
USPOSTAVLJA SISTEM UNUTRAšNJIH KONTROLA;
UTVRđUJE SISTEM ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA;
DONOSI ODLUKE O POVERAVANJU POSLOVA IZ čLANA 13I STAV 6. I čLANA 13J STAV 5. OVOG ZAKONA;
PREDLAžE SKUPšTINI EKSTERNOG REVIZORA I RAZMATRA IZVEšTAJE EKSTERNE I INTERNE REVIZIJE;
OBAVLJA DRUGE POSLOVE U SKLADU SA STATUTOM.
SEDNICE UPRAVNOG ODBORA
ČLAN 10E
SEDNICE UPRAVNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA ODRžAVAJU SE NAJMANJE JEDNOM U TRI MESECA.
ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJU PRIVREDNA DRUšTVA O SAZIVANJU I ODRžAVANJU SEDNICA UPRAVNOG ODBORA SHODNO SE PRIMENJUJU NA UPRAVNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE ODREđENO.
SASTAV IZVRšNOG ODBORA
ČLAN 10ž
IZVRšNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA čINE NAJMANJE DVA čLANA, UKLJUčUJUćI I PREDSEDNIKA.
PREDSEDNIK IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA PREDSTAVLJA I ZASTUPA DAVAOCA LIZINGA.
U ZAKLJUčENJU PRAVNIH POSLOVA I PRI PREDUZIMANJU DRUGIH PRAVNIH RADNJI U IME I ZA RAčUN DAVAOCA LIZINGA, PREDSEDNIK IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA DUžAN JE DA OBEZBEDI POTPIS JEDNOG čLANA TOG ODBORA.
ČLANOVI IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA SU U RADNOM ODNOSU U DAVAOCU LIZINGA NA NEODREđENO VREME SA PUNIM RADNIM VREMENOM.
ČLANOVI IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA MORAJU IMATI ODGOVARAJUćE KVALIFIKACIJE, KOJE PROPISUJE NARODNA BANKA SRBIJE, U SMISLU čLANA 13V STAV 3. OVOG ZAKONA.
ČLAN UPRAVNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA NE MOžE BITI čLAN IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA.
DELOKRUG IZVRšNOG ODBORA
ČLAN 10Z
IZVRšNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA:
SPROVODI ODLUKE SKUPšTINE I UPRAVNOG ODBORA;
OBEZBEđUJE ZAKONITOST RADA DAVAOCA LIZINGA;
ODLUčUJE O PLASMANIMA I ZADUžIVANJU DAVAOCA LIZINGA DO IZNOSA KOJI UTVRDI UPRAVNI ODBOR;
PREDLAžE UPRAVNOM ODBORU OPšTE USLOVE POSLOVANJA DAVAOCA LIZINGA, KAO I NJIHOVE IZMENE I DOPUNE;
IDENTIFIKUJE I MERI RIZIKE KOJIMA JE DAVALAC LIZINGA IZLOžEN U SVOM POSLOVANJU, SPROVODI PRINCIPE I PROCEDURE UPRAVLJANJA RIZIKOM KOJE ODOBRI UPRAVNI ODBOR;
SPROVODI PROCEDURE NADZORA NAD POSLOVANJEM, REDOVNO IH PROCENJUJE I PO POTREBI UNAPREđUJE U SKLADU SA POSLOVNOM POLITIKOM DAVAOCA LIZINGA;
OBAVEšTAVA UPRAVNI ODBOR O SVIM POSTUPANJIMA KOJA NISU U SKLADU SA PROPISIMA I DRUGIM AKTIMA DAVAOCA LIZINGA;
PODNOSI UPRAVNOM ODBORU TROMESEčNE I GODIšNJE IZVEšTAJE O POSLOVANJU, BILANSE STANJA I BILANSE USPEHA DAVAOCA LIZINGA;
ODLUčUJE O PITANJIMA KOJA NISU U DELOKRUGU SKUPšTINE I UPRAVNOG ODBORA;
OBAVLJA DRUGE POSLOVE U SKLADU SA STATUTOM.
POSLOVE IZ STAVA 1. TAčKA 5) OVOG čLANA DAVALAC LIZINGA MOžE POVERITI DRUGOM LICU U FINANSIJSKOM SEKTORU čIJE JE SEDIšTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.
POVERAVANJEM POSLOVA IZ STAVA 2. OVOG čLANA, IZVRšNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA SE NE OSLOBAđA ODGOVORNOSTI ZA ZAKONITOST OBAVLJANJA TIH POSLOVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
Razgraničenje
Član 13.
Ugovor u kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice ne smatra se ugovorom o finansijskom lizingu u smislu ovog zakona.
Na ugovor iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, zavisno od prirode konkretnog ugovora (zakup, prodaja sa obročnim otplatama cene, i sl.).
Član 13a
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivači privrednog društva podnose Narodnoj banci Srbije.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se sledeća dokumentacija:
1) osnivački akt društva;
2) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala iz člana 10. stav 2. ovog zakona;
3) dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje poslova finansijskog lizinga;
4) rogram rada privrednog društva za period od tri godine;
5) spisak lica predloženih za članove organa upravljanja, odnosno predloženih lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, preporuke o stručnim i profesionalnim kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica nisu osuđivana za krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti.
Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.
DOZVOLA ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA
ČLAN 13A
NARODNA BANKA SRBIJE, NA ZAHTEV OSNIVAčA DAVAOCA LIZINGA, IZDAJE DOZVOLU ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA.
UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA PODNOSI SE:
1) OSNIVAčKI AKT DAVAOCA LIZINGA;
2) PODACI O OSNIVAčIMA DAVAOCA LIZINGA I VISINI NJIHOVIH ULOGA/AKCIJA, KAO I PODACI O GRUPI DRUšTAVA KOJIMA OSNIVAčI PRIPADAJU;
3) OVERENA PISMENA IZJAVA OSNIVAčA O TOME DA RASPOLAžE SOPSTVENIM NOVčANIM SREDSTVIMA U IZNOSU IZ čLANA 10A ST. 3. I 4. OVOG ZAKONA I DA ćE IH PRENETI NA PRIVREMENI RAčUN KOD BANKE, KAO I DOKAZ O POREKLU TIH SREDSTAVA;
4) DOKAZ O KADROVSKOJ I TEHNIčKOJ OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA;
5) PROGRAM RADA DAVAOCA LIZINGA ZA PERIOD OD TRI GODINE;
6) PODACI O LICIMA IMENOVANIM ZA čLANOVE UPRAVNOG, ODNOSNO IZVRšNOG ODBORA, KAO I DOKUMENTACIJA KOJOM SE DOKAZUJU POSLOVNA REPUTACIJA I STRUčNE KVALIFIKACIJE TIH LICA.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG čLANA, U SLUčAJU KADA JE OSNIVAč DAVAOCA LIZINGA BANKA KOJA IMA DOZVOLU ZA RAD NARODNA BANKE SRBIJE, UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA NE PODNOSI SE DOKUMENTACIJA PROPISANA U STAVU 2. TAč. 2) I 3) OVOG čLANA.
NARODNA BANKA SRBIJE, PORED DOKUMENTACIJE IZ STAVA 2. OVOG čLANA, OD OSNIVAčA DAVAOCA LIZINGA MOžE ZAHTEVATI DA PODNESE I DODATNU DOKUMENTACIJU.
PRI RAZMATRANJU ZAHTEVA I DOKUMENTACIJE IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA, NARODNA BANKA SRBIJE OCENJUJE ISPUNJENOST USLOVA ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, POSLOVNU REPUTACIJU OSNIVAčA DAVAOCA LIZINGA (IZUZEV U SLUčAJU KADA JE OSNIVAč BANKA KOJA POSEDUJE DOZVOLU ZA RAD NARODNE BANKE SRBIJE), KVALIFIKACIJE I POSLOVNU REPUTACIJU LICA IMENOVANIH ZA čLANOVE UPRAVNOG ODBORA, ODNOSNO čLANOVE IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA.
NARODNA BANKA SRBIJE ćE ODBITI ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA AKO:
OSNIVAčKI AKT DAVAOCA LIZINGA NIJE PROPISANO SAčINJEN;
NOVčANI DEO OSNIVAčKOG KAPITALA JE NIžI OD PROPISANOG ILI NOVčANI DEO TOG KAPITALA NE POTIčE IZ SOPSTVENIH SREDSTAVA OSNIVAčA; ODNOSNO OSNIVAčI NISU DOSTAVILI ADEKVATAN DOKAZ O POREKLU TIH SREDSTAVA;
JE FINANSIJSKO STANJE OSNIVAčA PROCENJENO KAO NEZADOVOLJAVAJUćE U SMISLU OBEZBEđIVANJA ADEKVATNE PODRšKE POSLOVANJU DAVAOCA LIZINGA;
STRUKTURA GRUPE KOJOJ PRIPADAJU OSNIVAčI, NA OSNOVU DOSTAVLJENIH PODATAKA NE MOžE BITI OCENJENA KAO TRANSPARENTNA;
PREDLOžENI PROGRAM RADA NIJE OCENJEN KAO ADEKVATAN;
POSLOVNA REPUTACIJA OSNIVAčA NIJE POZITIVNO OCENJENA;
LICE PREDLOžENO ZA čLANA UPRAVNOG ODBORA, ODNOSNO čLANA IZVRšNOG ODBORA NEMA ODGOVARAJUćE STRUčNE KVALIFIKACIJE, NITI PROFESIONALNE KVALITETE, ODNOSNO ADEKVATNU POSLOVNU REPUTACIJU.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BLIžE USLOVE ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, KRITERIJUME ZA OCENU POSLOVNE REPUTACIJE I FINANSIJSKOG STANJA OSNIVAčA, KRITERIJUME ZA OCENU KVALIFIKACIJA I POSLOVNE REPUTACIJE LICA KOJE JE PREDLOžENO ZA čLANA UPRAVNOG, ODNOSNO čLANA IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA.
POSTUPAK ODLUčIVANJA NARODNE BANKE SRBIJE PO ZAHTEVU IZ STAVA 1. OVOG čLANA NE MOžE TRAJATI DUžE OD 60 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, A OKONčAVA SE DONOšENJEM REšENJA.
OSNIVAčI DAVAOCA LIZINGA DUžNI SU DA PRIJAVU ZA REGISTRACIJU U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA, SA REšENJEM KOJIM SE IZDAJE DOZVOLA ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, PODNESU AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA PRIJEMA TOG REšENJA.
AKO NARODNA BANKA SRBIJE ODBIJE ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA, LICE KOJE JE PODNELO TAJ ZAHTEV NE MOžE PODNETI NOVI ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA U ROKU OD GODINU DANA OD DANA ODBIJANJA ZAHTEVA.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE UKINUTI REšENJE KOJIM JE IZDALA DOZVOLU ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, AKO UTVRDI DA VIšE NISU ISPUNJENI USLOVI NA OSNOVU KOJIH JE JE DONETO TO REšENJE.
Član 13b
Pri razmatranju zahteva i dokumentacije iz člana 13a ovog zakona, Narodna banka Srbije ocenjuje i poslovnu reputaciju osnivača privrednog društva i predloženih članova organa upravljanja, odnosno lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije.
SAGLASNOST ZA STICANJE VLASNIšTVA NAD UDELIMA/AKCIJAMA DAVAOCA LIZINGA
ČLAN 13B
NIJEDNO PRAVNO NITI FIZIčKO LICE NE MOžE BEZ SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE STEćI DIREKTNO ILI INDIREKTNO VLASNIšTVO NAD UDELIMA/AKCIJAMA DAVAOCA LIZINGA KOJE VLASNIKU TIH UDELA/AKCIJA OMOGUćAVA 10% I VIšE UPRAVLJAčKIH PRAVA U TOM DAVAOCU LIZINGA.
NARODNA BANKA SRBIJE, ODLUčUJE O ZAHTEVU ZA STICANJE DIREKTNOG ILI INDIREKTNOG VLASNIšTVA NAD UDELIMA/AKCIJAMA DAVAOCA LIZINGA KOJE VLASNIKU TIH UDELA/AKCIJA OMOGUćAVA 10% I VIšE UPRAVLJAčKIH PRAVA U TOM DAVAOCU LIZINGA.
NARODNA BANKA SRBIJE ćE ODBITI ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA AKO:
FINANSIJSKO STANJE PODNOSIOCA ZAHTEVA NIJE ODGOVARAJUćE U SMISLU OBEZBEđIVANJA ADEKVATNE PODRšKE POSLOVANJU DAVAOCA LIZINGA;
PODNOSILAC ZAHTEVA, ODNOSNO LICE KOJE MU OBEZBEđUJE SREDSTVA ZA KUPOVINU UDELA/AKCIJA NEMA DOBRU POSLOVNU REPUTACIJU;
STRUKTURA GRUPE KOJOJ PRIPADA PODNOSILAC ZAHTEVA, NA OSNOVU DOSTAVLJENIH PODATAKA, NE MOžE BITI OCENJENA KAO TRANSPARENTNA;
NIJE MOGUćE UTVRDITI IZVOR SREDSTAVA KOJIMA PODNOSILAC ZAHTEVA NAMERAVA DA KUPI UDEO/AKCIJE DAVAOCA LIZINGA.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BLIžE USLOVE ZA DAVANJE SAGLASNOSTI ZA STICANJE DIREKTNOG ILI INDIREKTNOG VLASNIšTVA NAD UDELIMA/AKCIJAMA DAVAOCA LIZINGA KOJE MU OMOGUćAVA 10% I VIšE UPRAVLJAčKIH PRAVA.
POSTUPAK ODLUčIVANJA NARODNE BANKE SRBIJE PO ZAHTEVU IZ STAVA 2. OVOG čLANA NE MOžE TRAJATI DUžE OD 60 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, A OKONčAVA SE DONOšENJEM REšENJA.
LICU KOJE JE, BEZ SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE STEKLO DIREKTNU ILI INDIREKTNU SVOJINU NAD UDELIMA/AKCIJAMA KOJE MU OMOGUćAVAJU 10% I VIšE UPRAVLJAčKIH PRAVA U DAVAOCU LIZINGA, NARODNA BANKA SRBIJE ćE REšENJEM NALOžITI DA TU SVOJINU OTUđI U ROKU ODREđENOM TIM REšENJEM I ZABRANIćE MU DA U DAVAOCU LIZINGA OSTVARUJE GLASAčKA PRAVA I UTIčE NA UPRAVLJANJE I POSLOVNU POLITIKU DAVAOCA LIZINGA.
AKO NARODNA BANKA SRBIJE REšENJEM ODBIJE ZAHTEV IZ STAVA 2. OVOG čLANA, LICE KOJE JE PODNELO TAJ ZAHTEV NE MOžE PODNETI NOVI ZAHTEV ZA DAVANJE SAGLASNOSTI ZA STICANJE PRAVA SVOJINE NA UDELIMA/AKCIJAMA DAVAOCA LIZINGA U ROKU OD GODINU DANA OD DANA ODBIJANJA TOG ZAHTEVA.
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA PRIJAVU ZA UPIS VLASNIKA UDELA/AKCIJA U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA, SA REšENJEM KOJIM SE DAJE SAGLASNOST ZA STICANJE UDELA/AKCIJA U DAVAOCU LIZING, PODNESE AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA PRIJEMA TOG REšENJA.
Član 13v
Po zahtevu iz člana 13a ovog zakona Narodna banka Srbije donosi rešenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 13a ovog zakona dužna je da u rešenju navede razloge za odbijanje zahteva.
Osnivači privrednog društva dužni su da prijavu za registraciju u registar privrednih subjekata, sa rešenjem kojim se izdaje dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga, podnesu Registratoru u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja..
SAGLASNOST NA IMENOVANJE čLANOVA UPRAVNOG ODBORA,
ODNOSNO čLANOVA IZVRšNOG ODBORA
ČLAN 13V
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA NARODNOJ BANCI SRBIJE PODNESE ZAHTEV ZA DAVANJE SAGLASNOSTI NA IMENOVANJE čLANOVA UPRAVNOG ODBORA, ODNOSNO čLANOVA IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA.
UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA DAVALAC LIZINGA PODNOSI DOKUMENTACIJU KOJOM SE DOKAZUJE DA LICE NA KOJE SE ODNOSI ZAHTEV ZA DAVANJE SAGLASNOSTI:
IMA POTREBNE STRUčNE KVALIFIKACIJE;
IMA NAJMANJE DVE GODINE RADNOG ISKUSTVA NA RUKOVODEćEM POLOžAJU U FINANSIJSKOM SEKTORU ILI TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA NA RUKOVODEćEM POLOžAJU U PRIVREDNOM DRUšTVU, ODNOSNO čETIRI GODINA ISKUSTVA U OBLASTI FINANSIJA;
NIJE OSUđIVANO ZA KRIVIčNA DELA KOJA GA čINE NEPODOBNIM ZA OBAVLJANJE FUNKCIJE čLANA UPRAVNOG, ODNOSNO IZVRšNOG ODBORA I DA MU NIJE IZREčENA ZAšTITNA MERA, ODNOSNO MERA BEZBEDNOSTI ZABRANE OBAVLJANJA FUNKCIJE, DELATNOSTI, PROFESIJE ILI POZIVA.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BLIžE USLOVE IZ STAVA 2. OVOG čLANA, NAčIN NJIHOVOG DOKAZIVANJA I NAčIN DAVANJA SAGLASNOSTI IZ STAVA 1. OVOG čLANA.
NARODNA BANKA SRBIJE ćE ODBITI ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA U SLEDEćIM SLUčAJEVIMA:
AKO PREDLOžENO LICE NE ISPUNJAVA USLOVE U POGLEDU STRUčNIH KVALIFIKACIJA I PROPISANOG ISKUSTVA NA RUKOVODEćOJ FUNKCIJI IZ STAVA 2. OVOG čLANA;
PREDLOžENO LICE JE NA DAN POKRETANJA STEčAJNOG POSTUPKA, ODNOSNO ODUZIMANJA DOZVOLE ZA RAD ILI šEST MESECI PRE TOG DANA BILO OVLAšćENO ZA PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE, ODNOSNO čLAN ORGANA UPRAVLJANJA I/ILI NADZORA PRIVREDNOG DRUšTVA čIJA JE PRETEžNA DELATNOST FINANSIJSKO POSREDOVANJE, U SMISLU PROPISA KOJIMA SE UREđUJE KLASIFIKACIJA DELATNOSTI, A PROTIV KOGA JE POKRENUT STEčAJNI POSTUPAK ILI KOME JE ODUZETA DOZVOLA ZA RAD – AKO OD ODUZIMANJA DOZVOLE ZA RAD DO PODNOšENJA ZAHTEVA NIJE PROšLO VIšE OD TRI GODINE;
PREDLOžENO LICE JE PRAVNOSNAžNO OSUđENO ZA KRIVIčNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA ILI PRAVNOSNAžNO OSUđENO ZA KRIVIčNO DELO PROTIV PRAVA PO OSNOVU RADA, IMOVINE, PRIVREDE, USTAVNOG UREđENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE, DRžAVNIH ORGANA, PRAVOSUđA, PRAVNOG SAOBRAćAJA I SLUžBENE DUžNOSTI, ODNOSNO DRUGO KAžNJIVO DELO KOJE GA čINI NEPODOBNIM ZA OBAVLJANJE TE FUNKCIJE.
POSTUPAK ODLUčIVANJA NARODNE BANKE SRBIJE PO ZAHTEVU IZ STAVA 1. OVOG čLANA NE MOžE TRAJATI DUžE OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, A OKONčAVA SE DONOšENJEM REšENJA.
ODLUKA O IMENOVANJU čLANOVA UPRAVNOG ODBORA, ODNOSNO čLANOVA IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA, NA KOJE NARODNA BANKA SRBIJE NIJE DALA SAGLASNOST, NIšTAVA JE.
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA NARODNOJ BANCI SRBIJE DOSTAVI ODLUKU O IMENOVANJU čLANOVA UPRAVNOG ODBORA, ODNOSNO čLANOVA IZVRšNOG ODBORA, U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA DONOšENJA TE ODLUKE.
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA OBAVESTI NARODNU BANKU SRBIJE O RAZREšENJU ILI OSTAVCI čLANA UPRAVNOG, ODNOSNO čLANA IZVRšNOG ODBORA, U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA RAZREšENJA ILI OSTAVKE, NAVODEćI RAZLOGE ZA TO.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG čLANA, NARODNA BANKA SRBIJE, REšENJEM KOJIM SE USVAJA ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA IZ čLANA 13A OVOG ZAKONA, DAJE I SAGLASNOST NA IMENOVANJE PRVIH čLANOVA UPRAVNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA.
Član 13g
Davalac lizinga je dužan da:
1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godišnji izveštaj o poslovanju, sa finansijskim izveštajem i mišljenjem ovlašćenog revizora;
2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se registruju u registar privrednih subjekata;
3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije propisuje način i rokove dostavljanja podataka iz stava 1. tačka 3) ovog člana.
OBAVEZA OBAVEšTAVANJA NARODNE BANKE SRBIJE
ČLAN 13G
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA NARODNOJ BANCI SRBIJE DOSTAVLJA:
GODIšNJE FINANSIJSKE IZVEšTAJE O POSLOVANJU, SA IZVEšTAJEM OVLAšćENOG EKSTERNOG REVIZORA – U ROKU OD 120 DANA OD ZAVRšETKA KALENDARSKE GODINE ZA KOJU SE DOSTAVLJA IZVEšTAJ;
OBAVEšTENJE O STATUSNIM I DRUGIM PROMENAMA KOJE SE REGISTRUJU U REGISTRU PRIVREDNIH SUBJEKATA – U ROKU OD DESET RADNIH DANA OD DANA NASTANKA TE PROMENE;
DRUGE PODATKE PROPISANE OVIM ZAKONOM I PODZAKONSKIM AKTIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA – U PROPISANIM ROKOVIMA;
DRUGE PODATKE NA ZAHTEV NARODNE BANKE SRBIJE – U ROKU ODREđENOM U ZAHTEVU NARODNE BANKE SRBIJE.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE SADRžINU I OBLIK IZVEšTAJA, KAO I NAčIN NJIHOVOG DOSTAVLJANJA I ROKOVE IZ STAVA 1. TAč. 3) I 4) OVOG čLANA.
Član 13d
Davalac lizinga je dužan da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o imenovanju članova organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
Narodna banka Srbije propisuje dokumentaciju koju je davalac lizinga dužan da dostavi uz zahtev iz stava 1. ovog člana.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem u roku 30 dana od dana prijema zahteva.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.
EKSTERNI REVIZOR
ČLAN 13D
RADI OBAVLJANJA REVIZIJE GODIšNJIH FINANSIJSKIH IZVEšTAJA, DAVALAC LIZINGA ANGAžUJE EKSTERNOG REVIZORA.
EKSTERNI REVIZOR IZ STAVA 1. OVOG čLANA JE REVIZOR KOJI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE RAčUNOVODSTVO I REVIZIJA ISPUNJAVA USLOVE ZA OBAVLJANJE REVIZIJE VELIKIH LICA.
EKSTERNI REVIZOR MOžE KOD DAVAOCA LIZINGA OBAVLJATI NAJVIšE PET UZASTOPNIH REVIZIJA GODIšNJIH FINANSIJSKIH IZVEšTAJA.
EKSTERNI REVIZOR NE MOžE U ISTOJ GODINI OBAVLJATI I REVIZIJU FINANSIJSKIH IZVEšTAJA DAVAOCA LIZINGA I PRUžATI MU KONSULTANTSKE USLUGE, NITI REVIZIJU MOžE VRšITI ZA POSLOVNU GODINU U KOJOJ JOJ JE PRUžAO TE USLUGE.
AKO REVIZIJU IZVRšI EKSTERNI REVIZOR KOJI NE ISPUNJAVA USLOVE IZ STAVA 2. OVOG čLANA, ODNOSNO AKO JE REVIZIJA IZVRšENA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA I DRUGIH PROPISA, NARODNA BANKA SRBIJE NEćE PRIHVATITI IZVEšTAJ O REVIZIJI.
Član 13đ
Narodna banka Srbije može da propiše obavezu davaocima lizinga da na posebno otvorenom računu kod banke drže sredstva rezerve.
Ako Narodna banka propiše obavezu iz stava 1. ovog člana, istim aktom propisaće i visinu sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i način i uslove njihovog korišćenja.
Sredstva rezerve iz stava 1. ovog člana ne mogu biti predmet prinudne naplate.
SREDSTVA REZERVE
ČLAN 13đ
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE PROPISATI OSNOVE PO KOJIMA ZA DAVAOCA LIZINGA NASTAJE OBAVEZA DA NA POSEBNO OTVORENOM RAčUNU KOD BANKE DRžI SREDSTVA REZERVE.
PROPISOM IZ STAVA 1. OVOG čLANA, NARODNA BANKA SRBIJE ćE PROPISATI I NAčIN UTVRđIVANJA OSNOVICE ZA OBRAčUN SREDSTAVA REZERVE, VISINU STOPE PO KOJOJ SE OBRAčUNAVAJU SREDSTVA REZERVE, ROKOVE U KOJIMA SE VRšI OBRAčUN I IZDVAJANJE TIH SREDSTAVA, KAO I NAčIN I ROKOVE ZA DOSTAVLJANJE IZVEšTAJA NARODNOJ BANCI SRBIJE O OBRAčUNATIM I IZDVOJENIM SREDSTVIMA REZERVE.
SREDSTVA REZERVE IZ STAVA 1. OVOG čLANA NE MOGU BITI PREDMET PRINUDNE NAPLATE.
MINIMALNI USLOVI ZA ZAKLJUčENJE UGOVORA O LIZINGU
Član 13e
AKO JE PREDMET UGOVORA O LIZINGU NEPOKRETNA STVAR, DAVALAC LIZINGA NE MOžE ZAHTEVATI UPLATU UčEšćA OD PRIMAOCA LIZINGA – FIZIčKOG LICA
U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UGOVOR O LIZINGU MORA SADRŽATI KLAUZULU DA SE PRAVO SVOJINE NAD PREDMETOM LIZINGA PRENOSI SA DAVAOCA NA PRIMAOCA LIZINGA ISTEKOM ROKA NA KOJI JE ZAKLJUČEN UGOVOR I PO IZVRŠENOJ ISPLATI UKUPNO UGOVORENOG IZNOSA LIZING NAKNADE.
Narodna banka Srbije propisuje minimalne uslove na osnovu kojih davalac lizinga zaključuje ugovore o lizingu u skladu sa ovim zakonom, kao i način iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem ugovora o lizingu.
Član 13ž
Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vrši Narodna banka Srbije na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti.
Nadzor iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) posrednu kontrolu izveštaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspolaže;
2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca lizinga.
U postupku vršenja nadzora iz stava 2. ovog člana sastavlja se zapisnik.
Ako su u postupku nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davaocu lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na:
1) upućivanje pismene opomene;
2) upućivanje nalogodavnog pisma, uz mogućnost izricanja novčane kazne;
3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, uz mogućnost izricanja novčane kazne davaocu lizinga, kao i članovima njegovih organa upravljanja, odnosno licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;
4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.
Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizinga.
NADZOR NAD OBAVLJANJEM POSLOVA DAVAOCA LIZINGA
ČLAN 13ž
NADZOR NAD OBAVLJANJEM POSLOVA DAVAOCA LIZINGA VRšI NARODNA BANKA SRBIJE.
NADZOR IZ STAVA 1. OVOG čLANA OBAVLJA SE:
POSREDNIM NADZOROM: IZVEšTAJA, DRUGE DOKUMENTACIJE I PODATAKA KOJE DAVALAC LIZINGA DOSTAVLJA NARODNOJ BANCI SRBIJE SAGLASNO PROPISIMA ILI NA ZAHTEV NARODNE BANKE SRBIJE, KAO I PODATAKA KOJIMA NARODNA BANKA SRBIJE RASPOLAžE;
NEPOSREDNIM NADZOROM, UVIDOM U POSLOVNE KNJIGE I DOKUMENTACIJU DAVAOCA LIZINGA, KAO I DRUGU DOKUMENTACIJU.
AKO SU U POSTUPKU NADZORA UTVRđENE NEZAKONITOSTI I NEPRAVILNOSTI, NARODNA BANKA SRBIJE ćE DAVAOCU LIZINGA IZREćI JEDNU OD SLEDEćIH MERA:
UPUćIVANJE PISMENE OPOMENE;
UPUćIVANJE NALOGODAVNOG PISMA;
IZDAVANJE NALOGA ZA OTKLANJANJE UTVRđENIH NEPRAVILNOSTI;
ODUZIMANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA.
MERE IZ STAVA 3. OVOG čLANA NARODNA BANKA SRBIJE DONOSI U FORMI REšENJA.
REšENJEM IZ STAVA 4. OVOG čLANA NARODNA BANKA SRBIJE MOžE IZREćI I NOVčANU KAZNU DAVAOCU LIZINGA I ODGOVORNOM LICU U DAVAOCU LIZINGA.
NOVčANA KAZNA IZ STAVA 5. OVOG čLANA, ZA DAVAOCA LIZINGA, NE MOžE BITI MANJA OD 3% NI VEćA OD 20% MINIMALNOG IZNOSA NOVčANOG DELA OSNIVAčKOG KAPITALA IZ čLANA 10A ST. 3. I 4. OVOG ZAKONA.
NOVčANA KAZNA IZ STAVA 5. OVOG čLANA LICU KOJE OBAVLJA FUNKCIJU čLANA UPRAVNOG, ODNOSNO čLANA IZVRšNOG ODBORA DAVAOCA LIZINGA, NE MOžE BITI MANJA OD ZARADE KOJA JE TOM LICU ISPLAćENA U PRETHODNOM MESECU, NI VEćA OD ZBIRA ZARADA ISPLAćENIH TOM LICU U PRETHODNIH šEST MESECI.
NARODNA BANKA SRBIJE PROPISUJE BLIžE USLOVE I NAčIN VRšENJA NADZORA NAD OBAVLJANJEM POSLOVA DAVAOCA LIZINGA I IZRICANJA MERA ODREđENIH OVIM čLANOM.
Član 13z
Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako:
1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka osnivača privrednog društva;
2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole;
3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izveštaje, dokumentaciju i druge podatke o svom poslovanju na propisani način i u propisanim rokovima;
4) davalac lizinga ne omogući vršenje nadzora nad njegovim poslovanjem;
5) se utvrdi da je novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji od onog koji je propisan ovim zakonom;
6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je naložila Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvođenje tih mera.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i Narodna banka Srbije ga dostavlja davaocu lizinga i registru privrednih subjekata.
Od dana registracije rešenja iz stava 1. ovog člana u registar privrednih subjekata, privredno društvo kome je oduzeta dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga ne može zaključivati nove ugovore o lizingu, a prava i obaveze iz ugovora o lizingu zaključenih do dana tog upisa ostaju nepromenjeni.
Na davaoca lizinga kome je oduzeta dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava koje se odnose na likvidaciju privrednih društava.
ODUZIMANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA
ČLAN 13Z
NARODNA BANKA SRBIJE ODUZIMA DOZVOLU ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, AKO:
JE DOZVOLA IZDATA NA OSNOVU NEISTINITIH I NETAčNIH PODATAKA OSNIVAčA DAVAOCA LIZINGA;
DAVALAC LIZINGA PRESTANE DA ISPUNJAVA USLOVE POTREBNE ZA IZDAVANJE TE DOZVOLE;
DAVALAC LIZINGA NE OMOGUćI VRšENJE NADZORA NAD NJEGOVIM POSLOVANJEM;
SE UTVRDI DA JE NOVčANI DEO KAPITALA DAVAOCA LIZINGA MANJI OD ONOG KOJI JE ODREđEN OVIM ZAKONOM.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE DONETI REšENJE O ODUZIMANJU DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, AKO:
DAVALAC LIZINGA NE DOSTAVLJA PROPISANE IZVEšTAJE, DOKUMENTACIJU I DRUGE PODATKE O SVOM POSLOVANJU NA PROPISANI NAčIN I U PROPISANIM ROKOVIMA;
U OSTAVLJENOM ROKU DAVALAC LIZINGA NIJE SPROVELO MERE KOJE MU JE NALOžILA NARODNA BANKA SRBIJE NAVEDENE U REšENJU KOJIM SU NALOžENE TE MERE.
REšENJE IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA NARODNA BANKA SRBIJE DOSTAVLJA DAVAOCU LIZINGA I REGISTRU PRIVREDNIH SUBJEKATA.
KAD NARODNA BANKA SRBIJE DAVAOCU LIZINGA ODUZME DOZVOLU ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, ODMAH DONOSI REšENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA POKRETANJE STEčAJNOG POSTUPKA, ODNOSNO REšENJE O LIKVIDACIJI U SKLADU SA ZAKONOM, KOJE SE DOSTAVLJA NADLEžNOM SUDU I AGENCIJI ZA OSIGURANJE DEPOZITA OSNOVANOJ POSEBNIM ZAKONOM (U DALJEM TEKSTU: AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA).
REšENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA POKRETANJE STEčAJNOG POSTUPKA NAD DAVAOCEM LIZINGA DONOSI SE SAMO KADA SU OBAVEZE TOG DAVAOCA LIZINGA VEćE OD NJEGOVE IMOVINE.
DANOM DONOšENJA REšENJA O ODUZIMANJU DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, NARODNA BANKA SRBIJE ISTOVREMENO IZRIčE MERU ZABRANE RASPOLAGANJA IMOVINOM DO OTVARANJA POSTUPKA STEčAJA, ODNOSNO LIKVIDACIJE.
OD DANA UPISA REšENJA IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA, DAVALAC LIZINGA KOME JE ODUZETA DOZVOLA ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA NE MOžE ZAKLJUčIVATI NOVE UGOVORE O LIZINGU, A PRAVA I OBAVEZE IZ UGOVORA O LIZINGU ZAKLJUčENIH DO DANA TOG UPISA, OSTAJU NEPROMENJENI.
PRAVNI POSLOVI KOJI SU U IME I ZA RAčUN DAVAOCA LIZINGA, KOME JE ODUZETA DOZVOLA ZA OBAVLJANJE POSLOVA FINANSIJSKOG LIZINGA, ZAKLJUčENI U PERIODU OD DONOšENJA REšENJA O ODUZIMANJU TE DOZVOLE DO OTVARANJA POSTUPKA STEčAJA, ODNOSNO LIKVIDACIJE, NIšTAVI SU.
Član 13i
Nad davaocem lizinga kome je u skladu sa ovim zakonom oduzeta dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga u slučaju pokretanja stečajnog postupka, primenjuje se zakon kojim se uređuje stečajni postupak.
PRAćENJE I MERENJE RIZIKA, UPRAVLJANJE RIZICIMA, SISTEM I POSLOVI UNUTRAšNJE KONTROLE
ČLAN 13I
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA SISTEM UNUTRAšNJIH KONTROLA UREDI I SPROVODI NA NAčIN KOJI OMOGUćAVA KONTINUIRANU IDENTIFIKACIJU, MERENJE I PROCENU RIZIKA KOJI MOGU NEGATIVNO UTICATI NA NJEGOVO POSLOVANJE.
RIZICI IZ STAVA 1. OVOG čLANA SU NAROčITO:
KREDITNI RIZIK – RIZIK OD NASTANKA NEGATIVNIH EFEKATA NA FINANSIJSKI REZULTAT I KAPITAL DAVAOCA LIZINGA, USLED NEIZMIRENJA OBAVEZA PRIMALACA LIZINGA PREMA DAVAOCU LIZINGA;
OPERATIVNI RIZIK – RIZIK OD NASTANKA NEGATIVNIH EFEKATA NA FINANSIJSKI REZULTAT I KAPITAL DAVAOCA LIZINGA, USLED NAMERNIH I NENAMERNIH PROPUSTA U RADU ZAPOSLENIH, NEADEKVATNIH UNUTRAšNJIH PROCEDURA I PROCESA, NEADEKVATNOG UPRAVLJANJA INFORMACIONIM I DRUGIM SISTEMIMA U DAVAOCU LIZINGA, KAO I USLED NASTUPANJA NEPREDVIDIVIH EKSTERNIH DOGAđAJA;
RIZIK LIKVIDNOSTI – RIZIK OD NASTANKA NEGATIVNIH EFEKATA NA FINANSIJSKI REZULTAT I KAPITAL DAVAOCA LIZINGA, USLED NEMOGUćNOSTI DA ISPUNJAVA SVOJE OBAVEZE;
RIZIK USKLAđENOSTI POSLOVANJA – RIZIK KOJI NASTAJE KAO POSLEDICA NEUSKLAđENOSTI POSLOVANJA DAVAOCA LIZINGA SA ZAKONOM, PODZAKONASKIM AKTIMA, INTERNIM AKTIMA, PROCEDURAMA O SPREčAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA, KAO I SA PRAVILIMA STRUKE, DOBRIM POSLOVNIM OBIčAJIMA I POSLOVNOM ETIKOM DAVAOCA LIZINGA;
TRžIšNI RIZIK – RIZIK OD NASTANKA NEGATIVNIH EFEKATA NA FINANSIJSKI REZULTAT I KAPITAL DAVAOCA LIZINGA USLED PROMENA KAMATNIH STOPA, DEVIZNOG KURSA I DRUGIH TRžIšNIH RIZIKA;
RIZIK IZLOžENOSTI (KONCENTRACIJE) – RIZIK OD NASTANKA NEGATIVNIH EFEKATA NA FINANSIJSKI REZULTAT I KAPITAL DAVAOCA LIZINGA USLED NEADEKVATNE DIVERSIFIKACIJE DUžNIKA, ILI FINANSIRANJA NABAVKE PREDMETA LIZINGA NIžEG STEPENA UTRžIVOSTI.
DAVALAC LIZINGA SVOJIM AKTIMA PROPISUJE PROCEDURE ZA IDENTIFIKOVANJE, MERENJE I PROCENU RIZIKA, KAO I UPRAVLJANJE RIZICIMA, U SKLADU S PROPISIMA, STANDARDIMA I PRAVILIMA STRUKE.
AKTI IZ STAVA 3. OVOG čLANA SADRžE:
PROCEDURE ZA IDENTIFIKOVANJE, MERENJE I PROCENU RIZIKA;
PROCEDURE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA;
PROCEDURE KOJIMA SE OBEZBEđUJE KONTROLA I DOSLEDNA PRIMENA SVIH UNUTRAšNJIH PROCEDURA DAVAOCA LIZINGA U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA;
PROCEDURE ZA REDOVNO IZVEšTAVANJE NADLEžNIH ORGANA I NARODNE BANKE SRBIJE O UPRAVLJANJU RIZICIMA.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE DA PROPIšE BLIžE KRITERIJUME ZA IDENTIFIKACIJU, MERENJE I PROCENU RIZIKA KOJIMA JE IZLOžEN DAVALAC LIZINGA U SVOM POSLOVANJU, UKLJUčUJUćI I NAčIN IZRAčUNAVANJA POJEDINIH POKAZATELJA POSLOVANJA DAVAOCA LIZINGA U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA I OGRANIčENJA KOJA SE ODNOSE NA TE RIZIKE.
POSLOVE IDENTIFIKOVANJA, MERENJA, PROCENE I UPRAVLJANJE RIZICIMA, DAVALAC LIZINGA MOžE POVERITI DRUGOM LICU U FINANSIJSKOM SEKTORU čIJE JE SEDIšTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.
LICE U FINANSIJSKOM SEKTORU, U SMISLU STAVA 6. OVOG čLANA, IMA ZNAčENJE UTVRđENO ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE POSLOVANJE BANAKA.
POVERAVANJEM POSLOVA IZ STAVA 6. OVOG čLANA, UPRAVNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA SE NE OSLOBAđA ODGOVORNOSTI ZA ZAKONITOST OBAVLJANJA TIH POSLOVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
INTERNA REVIZIJA
ČLAN 13J
U DAVAOCU LIZINGA OBAVLJAJU SE POSLOVI INTERNE REVIZIJE.
POSLOVI INTERNE REVIZIJE OBUHVATAJU NAROčITO:
OCENU ADEKVATNOSTI I POUZDANOSTI SISTEMA UNUTRAšNJE KONTROLE DAVAOCA LIZINGA;
PREDLAGANJE USLOVA POD KOJIMA SE RIZICI NA ODGOVARAJUćI NAčIN IDENTIFIKUJU I KONTROLIšU;
UTVRđIVANJE SLABOSTI U POSLOVANJU DAVAOCA LIZINGA I ZAPOSLENIH;
KONTROLU TAčNOSTI PRIKAZA POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA I SISTEMA UNUTRAšNJIH KONTROLA KOJI SE DOSTAVLJAJU NARODNOJ BANCI SRBIJE.
DAVALAC LIZINGA JE DUžAN DA OBEZBEDI INTERNU REVIZIJU SA ZADATKOM DA ISPITUJE, OCENJUJE I PRATI ADEKVATNOST I EFIKASNOST SISTEMA INTERNIH KONTROLA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE DA PROPIšE BLIžE USLOVE I NAčIN VRšENJA INTERNE REVIZIJE.
POSLOVE INTERNE REVIZIJE, DAVALAC LIZINGA MOžE POVERITI DRUGOM LICU U FINANSIJSKOM SEKTORU čIJE JE SEDIšTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.
LICE U FINANSIJSKOM SEKTORU, U SMISLU STAVA 5. OVOG čLANA, IMA ZNAčENJE UTVRđENO ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE POSLOVANJE BANAKA.
POVERAVANJEM POSLOVA IZ STAVA 5. OVOG čLANA, UPRAVNI ODBOR DAVAOCA LIZINGA SE NE OSLOBAđA ODGOVORNOSTI ZA ZAKONITOST OBAVLJANJA TIH POSLOVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
STEčAJ I LIKVIDACIJA DAVAOCA LIZINGA
ČLAN 13K
AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA VRšI FUNKCIJU STEčAJNOG, ODNOSNO LIKVIDACIONOG UPRAVNIKA DAVAOCA LIZINGA, U SKLADU SA ZAKONOM.
U POSTUPKU STEčAJA, ODNOSNO LIKVIDACIJE DAVAOCA LIZINGA, STEčAJNU, ODNOSNO LIKVIDACIONU MASU NE čINE NEPOKRETNE STVARI KOJE SU PREDMET UGOVORA O LIZINGU.
NA POSTUPAK STEčAJA, ODNOSNO LIKVIDACIJE DAVAOCA LIZINGA, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE ODREđENO, SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJE POSTUPAK STEčAJA I LIKVIDACIJE DRUšTAVA ZA OSIGURANJE.
U POSTUPKU STEčAJA DAVAOCA LIZINGA, NA REDOSLED NAMIRENJA POVERILACA, PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJE POSTUPAK STEčAJA PRIVREDNIH DRUšTAVA.
POSTUPAK DOBROVOLJNE LIKVIDACIJE SPROVODI SE, UZ SAGLASNOST NARODNE BANKE SRBIJE, NAD DAVAOCEM LIZINGA, čIJA JE SKUPšTINA DONELA ODLUKU O PRESTANKU RADA TOG LICA. NA POSTUPAK DOBROVOLJNE LIKVIDACIJE DAVAOCA LIZINGA SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREđUJE POSTUPAK DOBROVOLJNE LIKVIDACIJE DRUšTAVA ZA OSIGURANJE.
Obaveza pribavljanja predmeta lizinga
Član 14.
Davalac lizinga je dužan da prema specifikaciji primaoca lizinga pribavi predmet lizinga od isporučioca koga je odredio primalac lizinga.
DAVALAC LIZINGA NE MOŽE OPTERETITI HIPOTEKOM NEPOKRETNOST KOJU JE DAO U FINANSIJSKI LIZING.
Prenos prava svojine na predmetu lizinga
Član 22.
Davalac lizinga može preneti pravo svojine na predmetu lizinga na treće lice – DAVAOCA LIZINGA U SMISLU OVOG ZAKONA.
U slučaju prenosa prava svojine na predmetu lizinga iz stava 1. ovog člana, treće lice stupa na mesto davaoca lizinga, te prava i obaveze iz ugovora o lizingu nastaju između njega i primaoca lizinga.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, treće lice ne može zahtevati od primaoca lizinga predaju predmeta lizinga pre proteka roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.
Prenos prava svojine na predmetu lizinga na treće lice može se ugovorom isključiti ili drukčije predvideti.
G L A V A VIA
PRIMENA ZAKONA KOJI UREĐUJE SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA
ČLAN 42A
DAVALAC FINANSIJSKOG LIZINGA JE DUžAN DA, PRILIKOM ZAKLJUčENJA UGOVORA O LIZINGU I UGOVORA O ISPORUCI, KAO I U TOKU TRAJANJA PRAVA I OBAVEZA IZ TIH UGOVORA, PREDUZIMA RADNJE I MERE ZA SPREčAVANJE I OTKRIVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA, PROPISANE ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREđUJE SPREčAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA.
NARODNA BANKA SRBIJE MOžE PROPISATI BLIžE USLOVE I NAčIN NA KOJI DAVALAC LIZINGA UTVRđUJE I PROVERAVA IDENTITET STRANKE I PREDUZIMA DRUGE RADNJE U SVOJSTVU OBVEZNIKA IZ ZAKONA KOJIM SE UREđUJE SPREčAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA.
Član 51e
Novačnom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ako se bavi poslovima finansijskog lizinga a ne ispunjava uslove iz člana 10. stav 2. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
PRIVREDNI PRESTUPI
ČLAN 51E
NOVčANOM KAZNOM OD 300.000 DO 3.000.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP:
PRAVNO LICE AKO SE BAVI POSLOVIMA FINANSIJSKOG LIZINGA, A NE ISPUNJAVA USLOVE IZ čLANA 10. OVOG ZAKONA (čLAN 10);
PRAVNO ILI FIZIčKO LICE AKO JE BEZ SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE STEKLO DIREKTNO ILI INDIREKTNO VLASNIšTVO NAD UDELIMA/AKCIJAMA DAVAOCA LIZINGA KOJE MU OMOGUćAVA 10% I VIšE UPRAVLJAčKIH PRAVA (čLAN 13B STAV 1).
ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG čLANA KAZNIćE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVčANOM KAZNOM OD 20.000 DO 200.000 DINARA.
ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG čLANA, PRAVNOM LICU SUD MOžE, UZ KAZNU, IZREćI I ZAšTITNU MERU ZABRANE OBAVLJENJA DELATNOSTI U TRAJANJU OD šEST MESECI DO 10 GODINA.
Član 51ž
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo koje je davalac lizinga:
1) ako ugovor o lizingu zaključi s rokom kraćim od dve godine (član 3);
2) ako ne dostavi podatke na način i u rokovima koje propiše Narodna banka Srbije (član 13g stav 2);
3) ako sredstva rezerve ne drži na posebno otvorenom računu kod banke kada mu to propiše Narodna banka Srbije (član 13đ stav 1);
4) ako ne postupa u skladu s članom 49. stav 1. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu koje je davalac lizinga novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
PREKRŠAJI
ČLAN 51ž
NOVčANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ DAVALAC LIZINGA AKO:
NARODNOJ BANCI SRBIJE NE DOSTAVI DOKUMENTACIJU IZ čLANA 13G I čLANA 13đ STAV 2. OVOG ZAKONA NA PROPISANI NAčIN I U PROPISANIM ROKOVIMA (čLAN 13G I čLAN 13đ STAV 2);
NE IZDVAJA SREDSTVA REZERVE SAGLASNO PROPISU NARODNE BANKE SRBIJE IZ čLANA 13đ STAV 1. OVOG ZAKONA (čLAN 13đ STAV 1);
AGENCIJI NE PODNESE DOKUMENTACIJU IZ čLANA 13A STAV 9, čLANA 13B STAV 8. I čLANA 49. STAV 1. OVOG ZAKONA, U PROPISANIM ROKOVIMA (čLAN 13A STAV 9, čLAN 13B STAV 8. I čLAN 49. STAV 1).
ZA RADNJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ I ODGOVORNO LICE U DAVAOCU LIZINGA NOVčANOM KAZNOM OD 10.000 DO 50.000 DINARA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač-Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa – Sporazum: Poglavlje III Pružanje usluga – član 59. i Naslov VI član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma – Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma – delimično ispunjenje
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma – Liberalizacija finansijskog lizinga, kao vrste finansijske usluge, će biti potpuno sprovedena u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma, zajedno sa ostalim finansijskim uslugama.
d) Veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije – Poglavlje 3.9. FINANSIJSKE USLUGE, 3.9.1. Bankarstvo
Predmetni Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu nije predmet ispunjavanja konkretne obaveze predviđene NPI
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije- treći deo, Naslov IV- Slobodna cirkulacija lica, usluga i kapitala
b) navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima –
Direktiva 2006/48/EZ koja se odnosi na osnivanje i poslovanje kreditnih institucija
Direktiva 2008/48/EZ o ugovorima o potrošačkom kreditu
Direktiva 2005/60/EZ o sprečavanju upotrebe finansijkog sistema u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu nije predmet uređenja sekundarnih izvora prava EU
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta s acquis communautaire-om
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne