Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima

/ Predlog zakona
Originalna strana fajla Originalni fajl Lokalni fajl

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA

Član 1.

U Zakonu o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 51/09), u članu 4. stav 1. reč: „zatvoreno” briše se, a posle reči: „akcionarsko društvo” dodaju se reči: „koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala”.

U stavu 2. posle reči: „privredna društva” dodaju se reči: „i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala”.

Član 2.

U članu 5. stav 1. tačka 3) na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:

„4) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.”

Član 3.

U članu 6. stav 1. reči: „neposredno ili preko povezanih lica” brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

„Društvo za upravljanje može da stiče investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda, i to najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda.”

Član 4.

U članu 21. stav 4. posle reči: „reviziju” dodaje se reč: „godišnjih”.

Član 5.

U članu 22. stav 1. tačka 2) briše se.

Član 6.

U članu 28. stav 2. posle reči: „fondova” dodaju se zapeta i reči: „kao i promenu vrste fonda”.

Član 7.

U članu 29. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Komisija propisuje bliže uslove i način ulaganja imovine investicionog fonda iz stava 1. ovog člana.”

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Član 8.

U članu 31. tač. 2) i 3) brišu se.

U tački 5) reči: „tač. 1) do 4)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) i 4)”.

Član 9.

U članu 40. stav 1. reč: „isključivo” briše se, a posle reči: „može” dodaju se reči: „neposredno ili preko posrednika”.

Član 10.

U članu 58. stav 1. reči: „otvoreno akcionarsko” zamenjuju se rečju: „javno”.

Član 11.

Posle naziva odeljka: „IV. KASTODI BANKA” dodaju se naslovi iznad članova i čl. 75a, 75b i 75v, koji glase:

„Ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke

Član 75a

Banka može obavljati delatnosti kastodi banke ako dozvolu za obavljanje te delatnosti dobije od Komisije.

Komisija vodi registar dozvola izdatih za obavljanje delatnosti kastodi banke.

Dozvola za obavljanje poslova kastodi banke

Član 75b

Sadržinu zahteva za davanje dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke propisuje Komisija.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) dokaz da je banka član Centralnog registra;

2) pravila poslovanja kastodi banke;

3) dokaz da banka ima poseban organizacioni deo za obavljanje poslova kastodi banke;

4)dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova kastodi banke;

5) dokaz da banka ispunjava uslov tehničke opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke, odnosno da ima odgovarajući informacioni sistem za obavljanje tih poslova;

6) druga dokumentacija po zahtevu Komisije.

Komisija daje prethodnu saglasnost za imenovanje lica koje će rukovoditi poslovima kastodi banke.

Uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje delatnosti kastodi banke propisuje Komisija.

Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za obavljanje delatnosti kastodi banke u skladu sa ovim zakonom, kao ni preduzetnik, ne mogu biti upisani u Registar privrednih subjekata, niti u pravnom prometu mogu koristiti naziv kastodi banke, odnosno reči izvedenog značenja, osim ako to nije propisano drugim zakonom.

Pravila poslovanja kastodi banke i zaključenje ugovora

Član 75v

Kastodi banka donosi pravila poslovanja u pogledu obavljanja kastodi poslova, na koja saglasnost daje Komisija.

Pravilima iz stava 1. ovog člana posebno se utvrđuju:

1) vrste kastodi poslova koje obavlja kastodi banka;

2) vrste naloga klijenata i način njihovog izvršenja;

3)način postupanja sa hartijama od vrednosti i novčanim sredstvima klijenta;

4) prava i obaveze kastodi banke i njenih klijenata.

Komisija propisuje bliže sadržinu i način objavljivanja pravila iz stava 1. ovog člana.

Kastodi banka je dužna da sa klijentom zaključi pismeni ugovor, kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze u obavljanju kastodi poslova, u skladu sa ovim zakonom i pravilima iz stava 1. ovog člana.

Zaposleni i članovi uprave banke koja obavlja poslove kastodi banke dužni su da, kao poslovnu tajnu, čuvaju podatke o stanju i prometu na računima hartija od vrednosti klijenata, kao i druge podatke za koje su saznali u obavljanju poslova kastodi banke i ne smeju ih saopštavati trećim licima, niti koristiti ili omogućiti trećim licima da ih koriste.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, podaci iz tog stava mogu se saopštavati i stavljati na uvid trećim licima:

1) na osnovu pismenog odobrenja klijenta;

2) prilikom nadzora zakonitosti poslovanja koji vrši ovlašćeno lice Komisije;

3) na osnovu naloga suda, odnosno drugog nadležnog državnog organa.”

Član 12.

Član 77. menja se i glasi:

„Član 77.

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:

1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu otvorenog fonda kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), u svoje ime, a za račun članova otvorenog fonda (kastodi račun);

2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu zatvorenog fonda kod Centralnog registra, u ime i za račun zatvorenog fonda;

3) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca klijenata društava za upravljanje (račun upravljanja);

4) otvara i vodi novčani račun investicionog fonda, vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica, vrši prenos novčanih sredstava prilikom ulaganja imovine i vrši isplate u vezi otkupa investicionih jedinica;

5) izvršava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija;

6) izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine investicionog fonda, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda;

7) obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;

8) kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda, vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji;

9) kontroliše obračun prinosa otvorenog fonda;

10) naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima hartija od vrednosti koji su njeni klijenti;

11) po ovlašćenju klijenta stara se o izvršavanju poreskih obaveza klijenta u vezi sa hartijama od vrednosti;

12) obaveštava društvo za upravljanje o korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda, odnosno klijenta čijom imovinom društvo upravlja;

13) obaveštava Komisiju o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje u vezi sa upravljanjem fondom, odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;

14) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i drugim zakonom.

Kada obavlja usluge iz stava 1. ovog člana, kastodi banka je dužna da se stara da na novčanom, odnosno vlasničkom računu klijenta ima dovoljno sredstava, odnosno hartija od vrednosti na dan saldiranja.

Kada obavlja usluge iz stava 1. ovog člana, kastodi banka je dužna da vodi posebnu evidenciju o hartijama od vrednosti i licima u čije ime obavlja te poslove, da podatke iz te evidencije čuva kao poslovnu tajnu i da ih zaštiti od neovlašćenog korišćenja, izmena ili gubitaka.

Hartije od vrednosti koje se vode na računu upravljanja i na zbirnom kastodi računu nisu vlasništvo kastodi banke i ne ulaze u njenu imovinu, ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu, niti se mogu koristiti za izmirivanje obaveza ove banke prema trećim licima.

Hartijama od vrednosti koje se vode na kastodi računu, kastodi banka može raspolagati samo na osnovu naloga klijenta.

Kastodi banka je dužna da, na zahtev klijenta, odmah izda obaveštenje o stanju sredstava na njegovom kastodi računu, a najkasnije u roku od tri dana od dana podnetog zahteva.

Kastodi banka može obavljati usluge za više investicionih fondova, s tim što u tom slučaju vodi posebne račune imovine za svaki fond.

Kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje.

Kastodi banka se stara da se prodaja, izdavanje i otkup investicionih jedinica vrši u skladu sa zakonom, pravilima poslovanja i investicionom politikom investicionog fonda.

Komisija bliže propisuje učestalost, način i standardizovanu formu obaveštavanja Komisije od strane kastodi banke, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda iz stava 1. tačka 8) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke, odnosno obračunatog prinosa fonda iz stava 1. tačka 9) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke.”

Član 13.

U članu 83. tačka 7) broj: „81.” zamenjuje se brojem: „82.”.

Član 14.

Naslov iznad člana i član 87. menjaju se i glase:

„2. Privredni prestupi društva za upravljanje, odnosno drugih pravnih lica

Član 87.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup pravno lice koje:

1) koristi pojam investicioni fond suprotno odredbama člana 3. ovog zakona;

2) postupi suprotno članu 6. ovog zakona u vezi sa učešćem u kapitalu, odnosno imovini drugih pravnih lica;

3) obavlja delatnost za koju nije dobilo dozvolu iz člana 10. stav 6. i člana 25. ovog zakona;

4) ne poštuje ograničenja ulaganja iz čl. 29, 30. i 31. ovog zakona;

5) raspolaže imovinom investicionog fonda suprotno članu 33. ovog zakona;

6) obračunava naknade suprotno članu 44. ovog zakona;

7) ovlašćenom licu Komisije onemogući vršenje nadzora.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.”

Član 15.

Dodaje se naslov iznad člana 88, koji glasi:

„3. Prekršaji”

Član 88. menja se i glasi:

„Član 88.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj društvo za upravljanje ako:

1) za direktora ili člana uprave predloži lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 12. ovog zakona;

2) postupi suprotno članu 18. st. 1. i 2. ovog zakona u vezi sa obaveštavanjem o izmenama pravila poslovanja;

3) ne vodi odvojeno poslovne knjige, ne sastavlja finansijske izveštaje i ne dostavlja Komisiji izveštaje u skladu sa čl. 21. i 22. ovog zakona;

4) ne poštuje pravila u vezi sa investicionim ciljem i investicionom politikom investicionog fonda u skladu sa članom 28. ovog zakona;

5) članovima investicionog fonda prilikom kupovine investicionih jedinica ne ponudi na potpis izjavu iz člana 36. stav 4. ovog zakona;

6) prilikom otkupa cenu investicionih jedinica otvorenog fonda ne obračuna na način naveden u prospektu, saglasno članu 37. stav 2. tačka 11) ovog zakona;

7) ne dostavi Komisiji, usled nastanka značajnijih promena, izmenjeni prospekt radi davanja odobrenja u skladu sa članom 39. stav 1. ovog zakona;

8) privremeno obustavi otkup investicionih jedinica otvorenog fonda suprotno članu 48. ovog zakona;

9) ne obavesti članove investicionog fonda o prenosu prava upravljanja otvorenim fondom u predviđenom roku iz člana 50. stav 3. ovog zakona;

10) ne angažuje ovlašćenog procenjivača u skladu sa članom 60. stav 4. ovog zakona;

11) ne dostavi Komisiji kopiju zaključenog ugovora, kao i naknadne izmene i dopune u smislu člana 76. stav 4. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u društvu za upravljanje novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.”

Član 16.

Član 89. menja se i glasi:

„Član 89.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj kastodi banka ako:

1) u slučaju oduzimanja dozvole za rad društva za upravljanje i raspuštanja investicionog fonda ne preduzme radnje propisane odredbama čl. 55, 56. i 70. ovog zakona;

2) bez saglasnosti Komisije donese odluku o imenovanju lica koje rukovodi poslovima kastodi banke (član 75b stav 3);

3) na pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti ne pribavi saglasnost Komisije (član 75v);

4) ugovor sa klijentom ne zaključi u pismenoj formi (član 75v stav 4);

5) ne obavlja usluge u skladu sa članom 77. stav 1. tač. 5) do 13) ovog zakona;

6) ne postupa u skladu sa članom 77. stav 2. ovog zakona u vezi sa saldiranjem;

7) ne vodi posebnu evidenciju o hartijama od vrednosti i licima u čije ime otvara i vodi račune hartija od vrednosti ( član 77. stav 3);

8) hartije od vrednosti koje se vode na kastodi računu koristi bez naloga klijenta ili mimo tog naloga (član 77. stav 5);

9) na zahtev klijenta ne izda obaveštenje o stanju sredstava na njegovom kastodi računu u propisanom roku (član 77. stav 6).

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u kastodi banci novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.”

Član 17.

Naslov iznad člana i član 90. brišu se.

Član 18.

Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19.

Komisija za hartije od vrednosti doneće propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u odredbama člana 97. tač. 6) i 7) Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 51/09) stupio je na snagu 2. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. juna 2006. godine (u daljem tekstu: Zakon). Ovim zakonom stvoreni su temelji za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. On obezbeđuje građanima uslove da kao članovi ovih fondova, na jednostavan i efikasan način učestvuju na tržištu kapitala i ostvaruju određene prinose. Prikupljena slobodna novčana sredstva članova fonda se u skladu sa propisanim uslovima ulaganja i poslovnom politikom investicionog fonda, ulažu u različite oblike imovine i na takav način doprinose ne samo povećanju imovine fonda i njegovih članova, već i razvoju tržišta kapitala, kao i stvaranju uslova za povoljnije i efikasnije finansiranje realnog sektora.

Izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) donete su sa ciljem da bi se obezbedilo stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova u uslovima globalne finansijske krize koja je u međuvremenu zahvatila i naše finansijsko tržište, usled čega je znatno pogoršan finansijski položaj i poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, kao i značajno smanjena imovina samih fondova, a samim tim i ugroženi interesi njihovih članova. Iz navedenih razloga, ove izmene su između ostalog proširile mogućnost ulaganja imovine fondova i društava za upravljanje, snizile troškove poslovanja društava za upravljanje, omogućile povećanje konkuretnosti u poslovanju društava za upravljanje, poboljšanje kvaliteta njihovih usluga i veći stepen zaštite interesa članova fonda usluga, kao i stvaranje uslova za kvalitetniji i efikasniji nadzor nadležnog organa nad poslovanjem ovih fondova.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima (u daljem tekstu: ovaj zakon) nastao je kao rezultat potrebe usaglašavanja sa novim zakonom kojim se uređuje tržište kapitala. Naime, novi zakon o tržištu kapitala na sistemski način i u skladu sa regulativom EU propisuje, između ostalog, i osnivanje i delatnost investicionih firmi i pružanje investicionih usluga, koje se odnose i na društva za upravljanje investicionim fondom. S tim u vezi, bilo je neophodno na adekvatan način dopuniti postojeće odredbe koje se odnose na delatnost društva za upravljanje, tako da se pored već propisanih delatnosti koje podrazumevaju osnivanje, organizovanje i upravljanje investicionim fondom, delatnost društva za upravljanje proširi i na delatnost koja podrazumeva obavljanje i drugih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala. Tu se pre svega misli na upravljanje portfoliom i pružanje investicionih saveta i drugim klijentima pored investicionih fondova.

Uvedeno je i rešenje po kome se dozvoljava da se imovina investicionih fondova može ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje kastodi banka, brokersko – dilersko društvo i ovlašćena banka, pre svega imajući u vidu da se radi o atraktivnim i likvidnim hartijama od vrednosti, ali i vodeći računa o potrebi proširenja mogućnosti ulaganja imovine fonda.

Osim toga, u novom zakonu o tržištu kapitala, koji je urađen u skladu sa najvažnijim evropskim direktivama iz ove oblasti, izostavljene su odredbe koje se odnose na davanje dozvole za obavljanje poslova kastodi banaka, te je iz tih razloga bilo potrebno u ovom zakonu propisati način izdavanje dozvole za rad kastodi banke, pravila poslovanja kastodi banke, kao i odredbe koje se odnose na usluge kastodi banke. Navedenim izmenama i dopunama Nacrta zakona omogućava se stvaranje sveobuhvatne i efikasne regulative o investicionim fondovima, kao i racionalan i efikasan nadzor nad poslovanjem investicionih fondova, kastodi banaka, ali i dobrovoljnih penzijskih fondova koji takođe, u skladu sa svojim posebnim zakonom, moraju da drže imovinu i koriste usluge kastodi banaka.

Izvršene su i izmene i dopune u okviru postojećih kaznenih odredbi koje se odnose na privredne prestupe i prekršaje, na način da se postojeće odredbe adekvatnije i svrsishodnije klasifikuju, u cilju efikasnije i racionalnije primene Zakona, kao i radi stabilnijeg i sigurnijeg poslovanja ovih fondova.

Ovim zakonom je predviđeno da će Komisija za hartije od vrednosti izvršiti usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu, kao i da će doneti propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

OBJAŠNjENjE PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. dopunjuju se odredbe člana 4. Zakona, koje se odnose na pravnu formu društva za upravljanje i vrši se potrebno usklađivanje sa primenom zakona kojim se uređuju privredna društva i tržište kapitala.

Članom 2. vrši se dopuna odredbi člana 5. stav 1. Zakona, koje se odnose na delatnost društva za upravljanje, tako što se proširuje delatnost društva za upravljanje i vrši usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

U članu 3. menjaju se odredbe člana 6. Zakona radi adekvatnijeg uređenja odredbi koje se odnose na ograničenja poslovanja društva za upravljanje.

U članu 4. dopunjuju se odredbe člana 21. Zakona u cilju dodatnog preciziranja postojećih odredbi.

U članu 5. brišu se odredbe u članu 22. stav 1. tačka 2) Zakona koje se odnose na obavezu da društvo za upravljanje dostavlja polugodišnje finansijske izveštaje za društvo i za fondove kojim upravlja. Ovim izmenama omogućava se smanjenje troškova društva za upravljanje i racionalnije poslovanje.

U članu 6. vrši se dopuna odredbi člana 28. Zakona, a radi adekvatnijeg uređenja odredbi koje se odnose na investicioni cilj i investicionu politiku fonda.

U članu 7. vrši se dopuna odredbi člana 29. Zakona, koje se odnose na ulaganje imovine investicionog fonda, tako što se dodaje novi stav 2. kojim se propisuje da će Komisija propisati bliže uslove i način ulaganja imovine fonda.

U članu 8. menjaju se odredbe člana 31. Zakona, koje se odnose na zabrane ulaganja imovine fonda, a radi svrshishodnijeg i adekvatnijeg uređenja ovih odredbi.

Članom 9. menjaju se odredbe člana 40. stav 1. Zakona radi proširenja odredbi koje se odnose na lica koja mogu javno oglašavati investicioni fond.

U članu 10. menja se odredba člana 58. stav 1. Zakona, koja se odnosi na pravnu formu zatvorenog investicionog fonda, a radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U članu 11. vrši se dopuna Zakona, tako što se posle člana 75. dodaju novi članovi 75a, 75b i 75v, koji se odnose na ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke, dozvolu za obavljanje poslova kastodi banke i pravila poslovanja kastodi banke i zaključenje ugovora. Na ovaj način se stvara celovit i sveobuhvatan pravni osnov u Zakonu koji se odnosi na osnivanje i poslovanje kastodi banaka.

U članu 12. vrši se izmena odredbi člana 77. Zakona, tako što se već postojeće odredbe zakona koje se odnose na usluge kastodi banaka dopunjuju sa odgovarajućim odredbama iz važećeg zakona kojim se uređuje tržište kapitala, a u cilju celovitog i sveobuhvatnog propisivanja odredbi koje se odnose na usluge kastodi banaka.

U članu 13. vrši se pravnotehnička redakcija odredbi člana 83. tačka 7) Zakona.

U članu 14. vrši se dopuna člana 87. Zakona, koji se odnosi na privredne prestupe, tako što se predviđa da se propisani prestupi odnose na društva za upravljanje, odnosno druga pravna lica, a takođe se proširuje i lista postojećih privrednih prestupa.

U članu 15. vrši se izmena člana 88. Zakona, tako što se u naslovu precizira da se odredbe ovog člana odnose na prekršaje, kao i da se menja raspon dosadašnjih novčanih kazni koje su propisane za društvo za upravljanje i za odgovorno lice u tom društvu.

U članu 16. menjaju se odredbe člana 89. Zakona, tako što se propisuje da se odredbe ovog člana odnose na prekršaje kastodi banke, a ne kao do sada na privredne prestupe, kao i da se menja dosadašnji raspon novčanih kazni za prekršaje kastodi banke i odgovornog lica u kastodi banci.

U članu 17. brišu se odredbe člana 90. Zakona i na taj način se vrši pravno-tehničko usaglašavanje sa odgovarajućim odredbama Nacrta zakona.

U članu 18. predviđeno je da će Komisija izvršiti usklađivanje svojih podzakonskih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Članom 19. predviđeno je da će Komisija doneti propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona

Članom 20. određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

– Određenje problema koje Zakon treba da reši

Ovim zakonom daje se zakonodavni i institucionalni okvir za što potpunije regulisanje osnivanja i funkcionisanja društava za upravljanje investicionim fondom, investicionog fonda i kastodi banke, kao i adekvatnije i efikasnije regulisanje privrednih prestupa i prekršaja navedenih učesnika u postupku primene ovog zakona.

Važeći Zakon o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, broj 46/06), kao i njegove izmene koje su usledile u 2009. godini, imali su za cilj da stvore temelje za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji, kao i da obezbede stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova u uslovima globalne finansijske krize koja je u prethodnom periodu zahvatila i naše finansijsko tržište. Navedene izmene su kao što se i očekivalo, doprinele stabilnijem, racionalnijem i sigurnijem poslovanju društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i efikasnijem nadzoru nadležnog organa u postupku primene zakona.

U proteklih godinu dana zakonodavac je imao intenzivne aktivnosti na izradi novog zakona kojim se uređuje tržište kapitala, koji će se kao sistemski zakon iz ove oblasti u velikoj meri usaglasiti sa odgovarajućim direktivama EU. Ovaj zakon na nov način reguliše učesnike na tržištu hartija od vrednosti, između ostalog osnivanje i delatnost društava za upravljanje, investicionih fondova i kastodi banaka.

Stoga je bilo neophodno da se ovim zakonom sprovedu potrebne izmene i dopune važećeg Zakona, a radi usaglašavanja sa napred navedenim sistemskim zakonom.

– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Osnovni cilj ovog zakona je da se na sveobuhvatan i konzistentan način, a u skladu sa odgovarajućom domaćom i međunarodnom regulativom iz ove oblasti, uredi pre svega, osnivanje i poslovanje društava za upravljanje, investicionih fondova i kastodi banaka.

S tim u vezi, dopunjene su odredbe koje se odnose na delatnost društva za upravljanje, tako što se pored već propisanih delatnosti koje se odnose na osnivanje, organizovanje i upravljanje investicionim fondom, delatnost društva za upravljanje proširuje i na delatnost koja podrazumeva obavljanje i drugih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. U navedene poslove spada upravljanje portfolijom klijenata, kao i pružanje investicionih saveta klijentima. Ove dopune će pored navedenog usaglašavanja doprineti i proširenju delatnosti društva za upravljanje, što će im omogućiti da obogate i poboljšaju postojeće odnose sa klijentima (postojećim i potencijalnim članovima fonda), kao i da obezbedi veću konkurentnost i kvalitetniju uslugu fondova kojim upravljaju.

U delu Zakona kojim se regulišu ograničenja ulaganja imovine investicionog fonda takođe su izvršene određene izmene. Naime, u postojećim odredbama koje se odnose na zabranu ulaganja imovine investicionog fonda, bilo je propisano, između ostalog, da se imovina investicionih fondova ne može ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje kastodi banka koja obavlja usluge za investicioni fond, kao i brokersko – dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka koja za društvo za upravljanje obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti. Predloženim izmenama zakona brišu se ove odredbe. S tim u vezi, predlagač zakona je imao u vidu činjenicu da hartije ovih izdavaoca mogu biti vrlo atraktivne i likvidne na postojećem tržištu, koje je prilično nestabilno i ima nezadovoljavajuću ponudu kvalitetnih hartija od vrednosti. Takođe, ulaganjem imovine fonda u hartije i finansijske instrumente ovih izdavaoca obezbediće se veća sigurnost ulaganja imovine fonda i šira disperzija rizika. Na ovaj način će se obezbediti bolji uslovi za stabilnije poslovanje fonda, povećati mogućnost za ostvarenje većih prinosa fonda, što će samim tim obezbediti i veću zaštitu interesa članova fonda. Pored toga, na ovaj način će celokupna domaća industrija fondova poboljšati stepen konkurentnosti u odnosu na bankarske usluge, što će dodatno motivisati postojeće i potencijalne članove fonda, kao i doprineti daljem razvoju ove industrije.

Pored toga, značajne izmene i dopune su izvršene u delu Zakona koji se odnosi na kastodi banke. Naime, u važećem zakonu, odredbe koje su se odnosile na kastodi banke su na odgovarajući način uređivale zaključivenje ugovora društva za upravljanje sa kastodi bankom, usluge kastodi banke i raskid ugovora sa kastodi bankom. Sve ostale odredbe koje se odnose na dozvolu za obavljanje poslova kastodi banke, pravila poslovanja kastodi banke, kao i odredbe koje se odnose na usluge kastodi banke, propisane su odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji predstavlja sistemski zakon i odnosi se na sve učesnike na tržištu.

S obzirom da novi zakon kojim se reguliše tržište kapitala ne sadrži posebne odredbe o kastodi bankama, bilo je neophodno da se ovim zakonom objedini i na kompleksan način uredi regulativa koja se odnosi na kastodi banke, a u cilju stvaranja adekvatnijeg i efikasnijeg regulatornog okvira za primenu zakona i poslovanje investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova.

U skladu sa napred navedenim, a radi odgovornijeg ponašanja subjekata koji su predmet regulisanja Zakona, smanjenja mogućih zloupotreba, kao i adekvatnijeg i efikasnijeg nadzora nadležnog organa, izvršene su odgovarajuće izmene u odredbama koje se odnose na privredne prestupe i prekršaje.

– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

Prilikom izrade ovog zakona predlagač nije bio u mogućnosti da razmatra druga rešenja koja se odnose na društva za upravljanje, investicione fondove i kastodi banke, jer su predložene izmene predmet regulisanja zakona.

– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Predložene izmene se odnose na materiju koja se isključivo reguliše zakonom.

– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na poslovanje društava za upravljanje i investicionih fondova, na kastodi banke, na Komisiju za hartije od vrednosti koja vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, na članove fonda, a samim tim na finansijsko tržište u celini.

-Koji su troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima

Primena ovog akta neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova.

– Da li donošenje Zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predloženi zakon doprineće širenju poslovnih aktivnosti društava za upravljanje, poboljšanju usluga koje društva za upravljanje nude postojećim i novim klijentima, stabilnije, likvidnije i sigurnije poslovanje industrije fondova, povećanje međusobne konkurentnosti fondova, a samim tim veću zaštitu interesa njihovih članova. Takođe, stimuliše se i osnivanje novih društava za upravljanje, odnosno fondova što će svakako pospešiti i tržišnu konkurenciju.

– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Zakonu?

Pri izradi ovog zakona traženi su i uzeti u obzir predlozi i sugestije svih relevantnih subjekata i to: nadležnih ministarstava, Komisije za hartije od vrednosti, Narodne banke Srbije, predstavnika investicionih fondova, koji su imali priliku da iznesu svoje stavove i sugestije.

-Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

U postupku primene ovog zakona Komisija za hartije od vrednosti ima obavezu da usaglasi svoja podzakonska akta sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu i da, na odgovarajući način, o tome obavesti učesnike na tržištu, a i širu javnost.

V. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU ILI DOPUNjUJU

II. DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE

Pravna forma

Član 4.

Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo KOJE NIJE JAVNO DRUŠTVO U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva I ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Delatnost društva za upravljanje

Član 5.

Društvo za upravljanje:

1) organizuje i upravlja otvorenim fondom;

2) osniva i upravlja zatvorenim fondom;

3) upravlja privatnim fondom;

4) OBAVLjA I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti navedenih u stavu 1. ovog člana.

Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.

Društvo za upravljanje može da organizuje, osniva i upravlja sa više investicionih fondova.

Društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija.

Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu investicionog fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.

Ograničenje poslovanja

Član 6.

Društvo za upravljanje ne može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima, osim ukoliko je to propisano ovim zakonom.

DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE MOŽE DA STIČE INVESTICIONE JEDINICE, ODNOSNO AKCIJE INVESTICIONOG FONDA, I TO NAJVIŠE DO 20% NETO VREDNOSTI IMOVINE FONDA.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja

Član 21.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije.

Društvo za upravljanje je dužno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, odvojeno prikazuje podatke za svaki otvoreni fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za investicioni fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi eksternu reviziju GODIŠNjIH finansijskih izveštaja.

Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju i podatke zabeležene na elektronskim medijima koji se odnose na članove, odnosno akcionare investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija.

Komisija uređuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima društva za upravljanje i investicionog fonda.

Izveštavanje Komisije

Član 22.

Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji dostavlja:

1) godišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojim ono upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu;

2) polugodišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojim upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. avgusta tekuće godine za prvih šest meseci te godine;

3) kvartalne izveštaje za svaki investicioni fond posebno do desetog dana u mesecu za prethodni kvartal koji sadrže podatke o:

(1) hartijama od vrednosti koje čine imovinu investicionog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti hartija od vrednosti i izdavaocima,

(2) nepokretnostima koje čine imovinu investicionog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti i mestu gde se one nalaze,

(3) stanju novčanih depozita koji čine imovinu investicionog fonda, prema finansijskim organizacijama gde se depoziti nalaze,

(4) datumima transakcija sredstava koja čine imovinu investicionog fonda i cenama po kojima su transakcije izvršene,

(5) brokerskim naknadama, naknadama kastodi banke i drugim troškovima u vezi sa transakcijama,

(6) vrednosti imovine investicionog fonda, broju investicionih jedinica i njihovoj pojedinačnoj vrednosti sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u kvartalu za koji se izveštaj dostavlja, odnosno broju upisanih akcija.

Komisija može propisati obavezu dostavljanja drugih izveštaja i rokove za njihovo dostavljanje.

Investicioni cilj i investiciona politika

Član 28.

U skladu sa odabranim investicionim ciljem investicioni fondovi mogu biti:

1) fond rasta vrednosti imovine;

2) fond prihoda;

3) balansirani fond;

4) fond očuvanja vrednosti imovine.

Bliže uslove za kategorizaciju investicionih fondova, KAO I PROMENU VRSTE FONDA iz stava 1. ovog člana uređuje Komisija.

Investiciona politika investicionog fonda sadrži:

1) način sprovođenja investicionog cilja iz stava 1. ovog člana;

2) najveći i najmanji deo sredstava investicionog fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine;

3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu investicionog fonda;

4) način izmene investicione politike.

Ulaganje imovine investicionog fonda

Član 29.

Imovina investicionog fonda može se ulagati u:

1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;

2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;

3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije;

4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;

5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;

6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

7) hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

8) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;

9) depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti iz tač. 3), 4) i 8) ovog stava;

10) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija;

11) novčane depozite u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a;

12) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

13) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, odnosno OECD-a;

14) akcije zatvorenih fondova sa sedištem u Republici;

15) akcije investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu;

15a) investicione jedinice otvorenih investicionih fondova;

16) akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu;

17) udele društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici;

18) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike.

KOMISIJA PROPISUJE BLIŽE USLOVE I NAČIN ULAGANjA IMOVINE FONDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Komisija može propisati dodatne kriterijume za ulaganje imovine investicionog fonda u hartije od vrednosti u inostranstvu.

Ulaganje u finansijske derivate dozvoljeno je isključivo radi smanjenja investicionog rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz finansijskog derivata mogu proisteći.

Osnov ugovora o finansijskom derivatu mogu biti:

1) hartije od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana;

2) berzanski indeksi formirani od hartija od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana na berzi sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a;

3) strane valute i valutni kursevi;

4) kamatne stope.

Član 31.

Imovina investicionog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje:

1) društvo za upravljanje;

2) banka koja obavlja kastodi usluge za investicioni fond;

3) brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka koja za društvo za upravljanje obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti;

4) akcionar društva za upravljanje;

5) povezano lice sa licima iz tač. 1) I do 4) ovog člana.

Marketing

Član 40.

Radi pozivanja na pristupanje investicionom fondu, isključivo društvo za upravljanje može NEPOSREDNO ILI PREKO POSREDNIKA javno oglašavati investicioni fond kojim upravlja, putem objavljivanja oglasa, javnih poziva i reklamnih materijala ili na drugi način.

Tekst oglasa, odnosno poziva ne sme sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju investicionog fonda.

Oglašavanje upoređivanjem je dozvoljeno samo ukoliko je konkretno, objektivno, istinito i potpuno.

Pri upoređivanju sa ostalim investicionim fondovima, društvo za upravljanje mora da pruži jasnu sliku o investicionom fondu koji oglašava i ostalim investicionim fondovima.

Komisija zahteva povlačenje oglasa ukoliko smatra da sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu u smislu stava 2. ovog člana.

Komisija bliže uređuje oglašavanje investicionih fondova i standardizovan tekst prilikom oglašavanja.

5. Zatvoreni investicioni fond

Član 58.

Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko JAVNO društvo.

Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.

Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.

Društvo za upravljanje ima pravo na podmirenje troškova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.

Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva , ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.

Zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

OVLAŠĆENjE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KASTODI BANKE

ČLAN 75A

BANKA MOŽE OBAVLjATI DELATNOSTI KASTODI BANKE AKO DOZVOLU ZA OBAVLjANjE TE DELATNOSTI DOBIJE OD KOMISIJE.

KOMISIJA VODI REGISTAR DOZVOLA IZDATIH ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KASTODI BANKE.

DOZVOLA ZA OBAVLjANjE POSLOVA KASTODI BANKE

ČLAN 75B

SADRŽINU ZAHTEVA ZA DAVANjE DOZVOLE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KASTODI BANKE PROPISUJE KOMISIJA.

UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRILAŽE SE:

1) DOKAZ DA JE BANKA ČLAN CENTRALNOG REGISTRA;

2) PRAVILA POSLOVANjA KASTODI BANKE;

3) DOKAZ DA BANKA IMA POSEBAN ORGANIZACIONI DEO ZA OBAVLjANjE POSLOVA KASTODI BANKE;

4)DOKAZ DA BANKA ISPUNjAVA USLOVE KADROVSKE I ORGANIZACIONE OSPOSOBLjENOSTI ZA OBAVLjANjE POSLOVA KASTODI BANKE;

5)DOKAZ DA BANKA ISPUNjAVA USLOV TEHNIČKE OPREMLjENOSTI ZA OBAVLjANjE POSLOVA KASTODI BANKE, ODNOSNO DA IMA ODGOVARAJUĆI INFORMACIONI SISTEM ZA OBAVLjANjE TIH POSLOVA;

6) DRUGA DOKUMENTACIJA PO ZAHTEVU KOMISIJE.

KOMISIJA DAJE PRETHODNU SAGLASNOST ZA IMENOVANjE LICA KOJE ĆE RUKOVODITI POSLOVIMA KASTODI BANKE.

USLOVE KADROVSKE I ORGANIZACIONE OSPOSOBLjENOSTI I TEHNIČKE OPREMLjENOSTI ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KASTODI BANKE PROPISUJE KOMISIJA.

PRAVNO LICE KOJE NIJE DOBILO DOZVOLU ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KASTODI BANKE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, KAO NI PREDUZETNIK, NE MOGU BITI UPISANI U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA, NITI U PRAVNOM PROMETU MOGU KORISTITI NAZIV KASTODI BANKE, ODNOSNO REČI IZVEDENOG ZNAČENjA, OSIM AKO TO NIJE PROPISANO DRUGIM ZAKONOM.

PRAVILA POSLOVANjA KASTODI BANKE I ZAKLjUČENjE UGOVORA

ČLAN 75V

KASTODI BANKA DONOSI PRAVILA POSLOVANjA U POGLEDU OBAVLjANjA KASTODI POSLOVA, NA KOJA SAGLASNOST DAJE KOMISIJA.

PRAVILIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSEBNO SE UTVRĐUJU:

1) VRSTE KASTODI POSLOVA KOJE OBAVLjA KASTODI BANKA;

2) VRSTE NALOGA KLIJENATA I NAČIN NjIHOVOG IZVRŠENjA;

3)NAČIN POSTUPANjA SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I NOVČANIM SREDSTVIMA KLIJENTA;

4) PRAVA I OBAVEZE KASTODI BANKE I NjENIH KLIJENATA.

KOMISIJA PROPISUJE BLIŽE SADRŽINU I NAČIN OBJAVLjIVANjA PRAVILA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

KASTODI BANKA JE DUŽNA DA S KLIJENTOM ZAKLjUČI PISMENI UGOVOR, KOJIM SE REGULIŠU NjIHOVA MEĐUSOBNA PRAVA I OBAVEZE U OBAVLjANjU KASTODI POSLOVA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I PRAVILIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ZAPOSLENI I ČLANOVI UPRAVE BANKE KOJA OBAVLjA POSLOVE KASTODI BANKE DUŽNI SU DA, KAO POSLOVNU TAJNU, ČUVAJU PODATKE O STANjU I PROMETU NA RAČUNIMA HARTIJA OD VREDNOSTI KLIJENATA, KAO I DRUGE PODATKE ZA KOJE SU SAZNALI U OBAVLjANjU POSLOVA KASTODI BANKE I NE SMEJU IH SAOPŠTAVATI TREĆIM LICIMA, NITI KORISTITI ILI OMOGUĆITI TREĆIM LICIMA DA IH KORISTE.

IZUZETNO OD STAVA 5. OVOG ČLANA, PODACI IZ TOG STAVA MOGU SE SAOPŠTAVATI I STAVLjATI NA UVID TREĆIM LICIMA:

1) NA OSNOVU PISMENOG ODOBRENjA KLIJENTA;

2) PRILIKOM NADZORA ZAKONITOSTI POSLOVANjA KOJI VRŠI OVLAŠĆENO LICE KOMISIJE;

3) NA OSNOVU NALOGA SUDA, ODNOSNO DRUGOG NADLEŽNOG DRŽAVNOG ORGANA.

Usluge kastodi banke

Član 77.

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:

1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu otvorenog fonda kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), u svoje ime, a za račun članova otvorenog fonda (zbirni kastodi račun);

2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu zatvorenog fonda kod Centralnog registra, u ime i za račun zatvorenog fonda;

3) otvara novčani račun investicionog fonda, vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica, vrši prenos novčanih sredstava prilikom ulaganja imovine i vrši otkup investicionih jedinica;

4) obaveštava društvo za upravljanje o neophodnim korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;

5) izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine investicionog fonda, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda;

6) kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda, vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji;

7) kontroliše obračun prinosa otvorenog fonda;

8) obaveštava Komisiju o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;

9) obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;

10) podnosi, u ime investicionog fonda, Komisiji i drugim nadležnim organima prigovor protiv društva za upravljanje za štetu nastalu nečinjenjem ili neadekvatnim upravljanjem fondom.

Kastodi banka može obavljati poslove za više investicionih fondova.

Kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje.

Kastodi banka se stara da se prodaja, izdavanje i otkup investicionih jedinica vrši u skladu sa zakonom, pravilima poslovanja i investicionom politikom investicionog fonda.

Komisija bliže uređuje učestalost, način i standardizovanu formu obaveštavanja Komisije od strane kastodi banke, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda iz stava 1. tačka 6) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke, odnosno obračunatog prinosa fonda iz stava 1. tačka 7) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke.

ČLAN 77.

KASTODI BANKA OBAVLjA SLEDEĆE KASTODI USLUGE:

1) OTVARA I VODI RAČUNE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE ČINE IMOVINU OTVORENOG FONDA KOD CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA HARTIJA OD VREDNOSTI (U DALjEM TEKSTU: CENTRALNI REGISTAR), U SVOJE IME, A ZA RAČUN ČLANOVA OTVORENOG FONDA (KASTODI RAČUN);

2) OTVARA I VODI RAČUNE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE ČINE IMOVINU ZATVORENOG FONDA KOD CENTRALNOG REGISTRA, U IME I ZA RAČUN ZATVORENOG FONDA;

3) OTVARA I VODI RAČUNE HARTIJA OD VREDNOSTI KOD CENTRALNOG REGISTRA U IME I ZA RAČUN ZAKONITIH IMALACA KLIJENATA DRUŠTAVA ZA UPRAVLjANjE (RAČUN UPRAVLjANjA);

4) OTVARA I VODI NOVČANI RAČUN INVESTICIONOG FONDA, VRŠI PRIKUPLjANjE UPLATA INVESTICIONIH JEDINICA, VRŠI PRENOS NOVČANIH SREDSTAVA PRILIKOM ULAGANjA IMOVINE I VRŠI ISPLATE U VEZI OTKUPA INVESTICIONIH JEDINICA;

5) IZVRŠAVA NALOGE ZA PRENOS PRAVA IZ HARTIJA OD VREDNOSTI I NALOGE ZA UPIS PRAVA TREĆIH LICA NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I STARA SE O PRENOSU PRAVA IZ TIH HARTIJA;

6) IZVRŠAVA NALOGE DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE ZA KUPOVINU I PRODAJU IMOVINE INVESTICIONOG FONDA, UKOLIKO NISU U SUPROTNOSTI SA ZAKONOM I PROSPEKTOM FONDA;

7) OBAVEŠTAVA DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE O IZVRŠENIM NALOZIMA I DRUGIM PREDUZETIM AKTIVNOSTIMA U VEZI SA IMOVINOM INVESTICIONOG FONDA;

8) KONTROLIŠE I POTVRĐUJE OBRAČUNATU NETO VREDNOST IMOVINE OTVORENOG I ZATVORENOG FONDA, VREDNOST INVESTICIONE JEDINICE, ODNOSNO NETO VREDNOST IMOVINE PO AKCIJI;

9) KONTROLIŠE OBRAČUN PRINOSA OTVORENOG FONDA;

10) NAPLAĆUJE POTRAŽIVANjA OD IZDAVALACA PO OSNOVU DOSPELIH HARTIJA OD VREDNOSTI, KAMATA I DIVIDENDI ZA RAČUN ZAKONITIH IMALACA TIH HARTIJA I STARA SE O OSTVARIVANjU DRUGIH PRAVA KOJA PRIPADAJU ZAKONITIM IMAOCIMA HARTIJA OD VREDNOSTI KOJI SU NjENI KLIJENTI;

11) PO OVLAŠĆENjU KLIJENTA STARA SE O IZVRŠAVANjU PORESKIH OBAVEZA KLIJENTA U VEZI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI;

12) OBAVEŠTAVA DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE O KORPORATIVNIM AKTIVNOSTIMA U VEZI SA IMOVINOM INVESTICIONOG FONDA, ODNOSNO KLIJENTA ČIJOM IMOVINOM DRUŠTVO UPRAVLjA;

13) OBAVEŠTAVA KOMISIJU O UOČENIM NEPRAVILNOSTIMA U POSLOVANjU DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE U VEZI SA UPRAVLjANjEM FONDOM, ODMAH NAKON ŠTO UOČI TAKVE NEPRAVILNOSTI;

14) OBAVLjA DRUGE POSLOVE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, ZAKONOM KOJIM SE UREĐEJU DOBROVOLjNI PENZIJSKI FONDOVI I DRUGIM ZAKONOM.

KADA OBAVLjA USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KASTODI BANKA JE DUŽNA DA SE STARA DA NA NOVČANOM, ODNOSNO VLASNIČKOM RAČUNU KLIJENTA IMA DOVOLjNO SREDSTAVA, ODNOSNO HARTIJA OD VREDNOSTI NA DAN SALDIRANjA.

KADA OBAVLjA USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KASTODI BANKA JE DUŽNA DA VODI POSEBNU EVIDENCIJU O HARTIJAMA OD VREDNOSTI I LICIMA U ČIJE IME OBAVLjA TE POSLOVE, DA PODATKE IZ TE EVIDENCIJE ČUVA KAO POSLOVNU TAJNU I DA IH ZAŠTITI OD NEOVLAŠĆENOG KORIŠĆENjA, IZMENA ILI GUBITAKA.

HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE SE VODE NA RAČUNU UPRAVLjANjA I NA ZBIRNOM KASTODI RAČUNU NISU VLASNIŠTVO KASTODI BANKE I NE ULAZE U NjENU IMOVINU, NE MOGU SE UKLjUČITI U LIKVIDACIONU ILI STEČAJNU MASU, NITI SE MOGU KORISTITI ZA IZMIRIVANjE OBAVEZA OVE BANKE PREMA TREĆIM LICIMA.

HARTIJAMA OD VREDNOSTI KOJE SE VODE NA KASTODI RAČUNU, KASTODI BANKA MOŽE RASPOLAGATI SAMO NA OSNOVU NALOGA KLIJENTA.

KASTODI BANKA JE DUŽNA DA, NA ZAHTEV KLIJENTA, ODMAH IZDA OBAVEŠTENjE O STANjU SREDSTAVA NA NjEGOVOM KASTODI RAČUNU, A NAJKASNIJE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PODNETOG ZAHTEVA.

KASTODI BANKA MOŽE OBAVLjATI POSLOVE ZA VIŠE INVESTICIONIH FONDOVA, S TIM ŠTO U TOM SLUČAJU VODI POSEBNE RAČUNE IMOVINE ZA SVAKI FOND.

KASTODI BANKA NE MOŽE BITI POVEZANO LICE SA DRUŠTVOM ZA UPRAVLjANjE.

KASTODI BANKA SE STARA DA SE PRODAJA, IZDAVANjE I OTKUP INVESTICIONIH JEDINICA VRŠI U SKLADU SA ZAKONOM, PRAVILIMA POSLOVANjA I INVESTICIONOM POLITIKOM INVESTICIONOG FONDA.

KOMISIJA BLIŽE UREĐUJE UČESTALOST, NAČIN I STANDARDIZOVANU FORMU OBAVEŠTAVANjA KOMISIJE OD STRANE KASTODI BANKE, KAO I NAČIN USAGLAŠAVANjA U SLUČAJU RAZLIKA IZMEĐU OBRAČUNATE NETO VREDNOSTI IMOVINE FONDA IZ STAVA 1. TAČKA 8) OVOG ČLANA OD STRANE DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE I KASTODI BANKE, ODNOSNO OBRAČUNATOG PRINOSA FONDA IZ STAVA 1. TAČKA 9) OVOG ČLANA OD STRANE DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE I KASTODI BANKE.

Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje

Član 83.

Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje:

1) ako u roku od 30 dana ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;

2) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine;

3) ako je dozvola izdata na osnovu neistinitih podataka;

4) ako pored upravljanja investicionim fondovima obavlja i neku drugu delatnost;

5) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;

6) ako izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;

7) ukoliko ni posle preduzetih mera iz člana 81. 82. stav 2. ovog zakona društvo za upravljanje ne postupi po izdatom nalogu;

8) kada društvo za upravljanje dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz Registra;

9) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije.

2. Privredni prestupi

Član 87.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup pravno lice koje:

1) postupi suprotno članu 6. ovog zakona;

2) obavlja delatnost za koju nije dobilo dozvolu iz člana 10. stav 6. i člana 25. ovog zakona;

3) ne poštuje ograničenja ulaganja iz čl. 29, 30. i 31. ovog zakona;

4) Komisiji dostavi neistinite i netačne podatke, ovlašćenom licu onemogući vršenje nadzora ili ne postupi u određenom roku po rešenju Komisije kojim su naložene odgovarajuće mere iz čl. 81. i 82. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

2. PRIVREDNI PRESTUPIDRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE, ODNOSNO DRUGIH PRAVNIH LICA

ČLAN 87.

NOVČANOM KAZNOM OD 500.000 DO 3.000.000 DINARA, KAZNIĆE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP PRAVNO LICE KOJE:

1) KORISTI POJAM INVESTICIONI FOND SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 3. OVOG ZAKONA;

2) POSTUPI SUPROTNO ČLANU 6. OVOG ZAKONA U VEZI SA UČEŠĆEM U KAPITALU, ODNOSNO IMOVINI DRUGIH PRAVNIH LICA;

3) OBAVLjA DELATNOST ZA KOJU NIJE DOBILO DOZVOLU IZ ČLANA 10. STAV 6. I ČLANA 25. OVOG ZAKONA;

4) NE POŠTUJE OGRANIČENjA ULAGANjA IZ ČL. 29, 30. I 31. OVOG ZAKONA;

5) RASPOLAŽE IMOVINOM INVESTICIONOG FONDA SUPROTNO ČLANU 33. OVOG ZAKONA;

6) OBRAČUNAVA NAKNADE SUPROTNO ČLANU 44. OVOG ZAKONA;

7) OVLAŠĆENOM LICU KOMISIJE ONEMOGUĆI VRŠENjE NADZORA.

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 200.000 DINARA.

Član 88.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se društvo za upravljanje ako:

1) za direktora ili člana uprave predloži lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 12. ovog zakona;

2) postupi suprotno članu 18. st. 1. i 2. ovog zakona;

3) ne vodi odvojeno poslovne knjige i ne sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa članom 21. ovog zakona;

4) ne poštuje pravila u vezi sa investicionim ciljem i investicionom politikom investicionog fonda u skladu sa članom 28. ovog zakona;

5) raspolaže imovinom investicionog fonda suprotno članu 33. ovog zakona;

6) članovima investicionog fonda prilikom kupovine investicionih jedinica ne ponudi na potpis izjavu iz člana 36. stav 4. ovog zakona;

7) prilikom otkupa cenu investicionih jedinica otvorenog fonda ne obračuna na način naveden u prospektu, saglasno članu 37. stav 2. tačka 11) ovog zakona;

8) ne dostavi Komisiji, usled nastanka značajnijih promena, izmenjeni prospekt radi davanja odobrenja u skladu sa članom 39. stav 1. ovog zakona;

9) obračunava naknade suprotno članu 44. ovog zakona;

10) privremeno obustavi otkup investicionih jedinica otvorenog fonda suprotno članu 48. ovog zakona;

11) ne obavesti članove investicionog fonda o prenosu prava upravljanja otvorenim fondom u predviđenom roku iz člana 50. stav 3. ovog zakona;

12) ne angažuje ovlašćenog procenjivača u skladu sa članom 60. stav 4. ovog zakona;

13) ne dostavi Komisiji kopiju zaključenog ugovora, kao i naknadne izmene i dopune u smislu člana 76. stav 4. ovog zakona;

14) ne postupi po rešenju Komisije iz člana 82. stav 1. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za upravljanje novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

3. PREKRŠAJI

ČLAN 88.

NOVČANOM KAZNOM OD 300.000 DO 2.000.000 DINARA, KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE AKO:

1) ZA DIREKTORA ILI ČLANA UPRAVE PREDLOŽI LICA KOJA NE ISPUNjAVAJU USLOVE IZ ČLANA 12. OVOG ZAKONA;

2) POSTUPI SUPROTNO ČLANU 18. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA U VEZI SA OBAVEŠTAVANjEM O IZMENAMA PRAVILA POSLOVANjA;

3) NE VODI ODVOJENO POSLOVNE KNjIGE, NE SASTAVLjA FINANSIJSKE IZVEŠTAJE I NE DOSTAVLjA KOMISIJI IZVEŠTAJE U SKLADU SA ČLANOM 21. I 22. OVOG ZAKONA;

4) NE POŠTUJE PRAVILA U VEZI SA INVESTICIONIM CILjEM I INVESTICIONOM POLITIKOM INVESTICIONOG FONDA U SKLADU SA ČLANOM 28. OVOG ZAKONA;

5) ČLANOVIMA INVESTICIONOG FONDA PRILIKOM KUPOVINE INVESTICIONIH JEDINICA NE PONUDI NA POTPIS IZJAVU IZ ČLANA 36. STAV 4. OVOG ZAKONA;

6) PRILIKOM OTKUPA CENU INVESTICIONIH JEDINICA OTVORENOG FONDA NE OBRAČUNA NA NAČIN NAVEDEN U PROSPEKTU, SAGLASNO ČLANU 37. STAV 2. TAČKA 11) OVOG ZAKONA;

7) NE DOSTAVI KOMISIJI, USLED NASTANKA ZNAČAJNIJIH PROMENA, IZMENjENI PROSPEKT RADI DAVANjA ODOBRENjA U SKLADU SA ČLANOM 39. STAV 1. OVOG ZAKONA;

8) PRIVREMENO OBUSTAVI OTKUP INVESTICIONIH JEDINICA OTVORENOG FONDA SUPROTNO ČLANU 48. OVOG ZAKONA;

9) NE OBAVESTI ČLANOVE INVESTICIONOG FONDA O PRENOSU PRAVA UPRAVLjANjA OTVORENIM FONDOM U PREDVIĐENOM ROKU IZ ČLANA 50. STAV 3. OVOG ZAKONA;

10) NE ANGAŽUJE OVLAŠĆENOG PROCENjIVAČA U SKLADU SA ČLANOM 60. STAV 4. OVOG ZAKONA;

11) NE DOSTAVI KOMISIJI KOPIJU ZAKLjUČENOG UGOVORA, KAO I NAKNADNE IZMENE I DOPUNE U SMISLU ČLANA 76. STAV 4. OVOG ZAKONA.

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U DRUŠTVU ZA UPRAVLjANjE NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 150.000 DINARA.

Član 89.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup kastodi banka ako:

1) u slučaju oduzimanja dozvole za rad društva za upravljanje i raspuštanja investicionog fonda ne preduzme radnje propisane odredbama čl. 55, 56. i 70. ovog zakona;

2) ne postupa u skladu sa članom 77. stav 1. tač. 5) do 9) ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u kastodi banci novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

ČLAN 89.

NOVČANOM KAZNOM OD 300.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ KASTODI BANKA AKO:

1) U SLUČAJU ODUZIMANjA DOZVOLE ZA RAD DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE I RASPUŠTANjA INVESTICIONOG FONDA NE PREDUZME RADNjE PROPISANE ODREDBAMA ČL. 55, 56. I 70. OVOG ZAKONA;

2)BEZ SAGLASNOSTI KOMISIJE DONESE ODLUKU O IMENOVANjU LICA KOJE RUKOVODI POSLOVIMA KASTODI BANKE (ČLAN 75B STAV 3);

3) NA PRAVILA POSLOVANjA SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NE PRIBAVI SAGLASNOST KOMISIJE (ČLAN 75V);

4) UGOVOR SA KLIJENTOM NE ZAKLjUČI U PISMENOJ FORMI (ČLAN 75V STAV 4);

5) NE OBAVLjA USLUGEU SKLADU SA ČLANOM 77. STAV 1. TAČ. 5) DO 13) OVOG ZAKONA;

6) NE POSTUPA U SKLADU SA ČLANOM 77. STAV 2. OVOG ZAKONA U VEZI SA SALDIRANjEM;

7) NE VODI POSEBNU EVIDENCIJU O HARTIJAMA OD VREDNOSTI I LICIMA U ČIJE IME OTVARA I VODI RAČUNE HARTIJA OD VREDNOSTI ( ČLAN 77. STAV 3. OVOG ZAKONA);

8) HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE SE VODE NA KASTODI RAČUNU KORISTI BEZ NALOGA KLIJENTA ILI MIMO TOG NALOGA (ČLAN 77. STAV 5. OVOG ZAKONA);

9) NA ZAHTEV KLIJENTA NE IZDA OBAVEŠTENjE O STANjU SREDSTAVA NA NjEGOVOM KASTODI RAČUNU U PROPISANOM ROKU (ČLAN 77. STAV 6. OVOG ZAKONA).

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U KASTODI BANCI NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 150.000 DINARA.

3. Prekršaj

Član 90.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje koristi pojmove utvrđene članom 3. ovog zakona suprotno zakonu.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

1. Naziv propisa EU {0><}0{>Direktiva Saveta 85/611/EEZ od 20. decembra 1985. o usklađivanju zakona, propisa i administrativnih odredbi u vezi sa društvima za kolektivno ulaganje u prenosive hartije od vrednosti. Sl. List broj L 375, 31/12/1985 Council Directive 85/611/EEC of 20 December on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to undertakings for collective investment in transferable securities <0}{0><}0{> 2. „CELEX” oznaka EU propisa 31985L0611 3. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada Obrađivač-Ministarstvo finansija 4. datum izrade tabele19.11.2010. 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI2006-1-1279 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

7.3.1 |Obaveze depozitara |6.8 |Usluge kastodi banke |Potpuno usklađeno | | | | |7.3.2 |Obaveze depozitara |6.1.8 |Usluge kastodi banke |Potpuno usklađeno | | | | |7.3.3 |Obaveze depozitara |6.1.7 |Usluge kastodi banke |Potpuno usklađeno | | | | |8.2. |Uslovi za obavljanje delatnosti depozitara |5. čl.75a.1

|Ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke |Potpuno usklađeno | | | | |8.2 |Uslovi za obavljanje delatnosti depozitara |5. čl.75b. 2 |Dozvola za obavljanje delatnosti kastodi banke |Potpuno usklađeno | | | | |1-7.

7.1, 7.3.4 i 5

8.1 i 3

9-13

14.1 i 2

14.3.1,2 i 3

14.4-6

15-69

| | | | | | |Navedene odredbe nisu predmet Predloga zakona | |

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada

Obrađivač-Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum: Poglavlje III Pružanje usluga i Naslov VI član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Delimično ispunjena

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Zakonom o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 51/09) stupio je na snagu 02. juna 2006. godine, kao i izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) delimično su se usklađivali sa odgovarajućim direktivama EU, što je već sadržano u izmeni i dopuni NPI od decembra 2009.g.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima vrši se neophodno usklađivanje sa novim Predlogom zakona o tržištu kapitala, pre svega u delu koji se odnosi na osnivanje i delatnost kastodi banaka. Utvrđivanje Predloga zakona o tržištu kapitala je predviđeno za IV kvartal 2010. godine i iz tih razloga Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima će se razmatrati na Vladi istovremeno kada i Predlog zakona o tržištu kapitala.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

3.9.3 Tržište kapitala.

U NPI nije bilo predviđeno donošenje Zakona o investicionim fondovima u 2010. godine, već su naredne izmene predviđene u 2012. godini, kada se planira delimično usaglašavanje Zakona o investicionim fondovima sa direktivama EU iz ove oblasti, koje je potrebno implementirati u ovoj fazi pridruživanja EU, a u zavisnosti od obaveza koje bude preuzela Republika Srbija.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Treći deo, Naslov IV- Slobodna cirkulacija lica, usluga i kapitala.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Važeći Zakon o investicionim fondovima je delimično usaglašen sa direktivom Council Directive 85/611/EEC of 20 December on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to undertakings for collective investment in transferable securities – Celex 31985L0611

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Ovim zakonom implementirane su već postojeće odredbe iz važećeg Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, a koje se odnose na osnivanje i delatnost kastodi banaka i ovom prilikom su se navedene odredbe usaglašavale sa konsolidovanim tekstom Council Directive 85/611/EEC.

Na postojećem nivou razvoja finansijskog tržišta kao i zbog posledica svetske finansijske krize, a u skladu sa obrazloženjem iz 3. d), moguće je u ovom trenutku samo delimično usklađivanje sa odgovarajućom regulativom iz ove oblasti.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Ulaskom Republike Srbije u EU.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ne

Ostavite komentar